Формално поимање синтаксе и

његова примена у наставињегова примена у настави

Бобан Арсенијевић

Филозофски факултет у Нишу

1

Формалност метода

• Научни метод је формалан уколико се доследно придржава неког логичког, или у ширем смислу – било ког математичког система, т.ј. ако предмет истраживања моделује као формални систем.моделује као формални систем.

• Формалност метода обезбеђује објективну и кохерентну природу репрезентацији емпиријских чињеница и њиховом објашњавању.

2

Формално и интуитивно

• Привидна супротност: сваки интуитивни став који је логички кохерентан може се сматрати и формалним ставом.

• Дакле: формално исказивање (логичким, • Дакле: формално исказивање (логичким, алгебарским, геометријским формулама) није услов формалности садржаја.

• Ипак, процес сазнања, у науци или настави, треба да буде вођен формалним, пре него интуитивним критеријумима.

3

Формалност у лингвистици

• Младограматичари – први корак (доследност

метода, нпр. нема изузетака).

• Структурализам – лингвистика као наука;

убрзо скреће с пута.убрзо скреће с пута.

• Хјелмслев – покушај враћања формалности

(критика актуелног структурализма).

• Пуна формалност: генеративна синтакса и

формална семантика, а затим и граничне

дисциплине (компјутерска, неуролингвистика).

4

Класификација

• Српски образовни систем се у највећој мери заснива на тренду из XIX века: класификацијском приступу.

• Када је реч о језику – уче се класе гласова, • Када је реч о језику – уче се класе гласова, класе слогова, класе речи, класе морфолошких комбинација, класе реченичних чланова, класе клауза, класе зависних клауза, класе независних клауза, класе реченица, класе текстова...

5

Формалност и класификација

• Традиционалне класификације одсликавају

неку интуицију о подели неког домена.

• Пажња је на броју класа, њиховом опису,

њиховим члановима.њиховим члановима.

• У формалном приступу, суштина је у

критеријуму који генерише класификацију.

• Не морамо учити класе, сами ћемо их

извести доследном применом критеријума.

6

Предности

• Методолошки, предност оваквог приступа

је да обезбеђује кохерентни опис и

објашњење појаве о којој је реч.

• Методички, акценат је на процедуралном • Методички, акценат је на процедуралном

учењу, место декларативног.

• Процедурално учење је далеко брже,

трајније и универзалније (процедурално

знање се преноси из домена у домен).

7

Пример: зависне реченице

• Синтаксички критеријум функције: атрибутске, адвербијалне и аргументске.

• Семантички критеријум функције: намерне, изричне, месне, али и ситније: оптативне, изричне, месне, али и ситније: оптативне, волунтативне, реалне, иреалне...

• Синтаксичко-семантички критеријум употребљеног везника и његове супститабилности: како- ⊃ да- реченице, пошто- ⊃ зато што- реченице...

8

Критеријална кохереннтност

• Један критеријум - једна класификација.

• Више класификација се може укомбиновати

само ако су међусобно компатибилне.

• Критеријуми такође морају бити • Критеријуми такође морају бити

релевантни за предмет научног

интересовања; арбитрарни критеријуми

(они који нам не помажу да нешто

објаснимо) су лоши критеријуми.

9

Мешање и арбитрарност

критеријума

• Борхес у есеју ‘Аналитички језик Џона Вилкинса’ (‘El idioma analítico de John Wilkins’) дели животиње на петнаест класа:

1) оне које припадају цару, 2) миришљаве, 3) припитомљене, 4) мале свиње, 5) сирене, 6) припитомљене, 4) мале свиње, 5) сирене, 6) чудовишта, 7) псе на слободи, 8) оне које су укључене у ову класификацију, 9) које дрхте као да су бесне, 11) безбројне, 12) нацртане танком четкицом од камиље длаке, 13) итд., 14) које су сломиле крчаг, 15) које из даљине личе на муве.

10

Врсте реченица

• Граматике српског језика деле зависне реченице на:

1) изричне, 2) намерне, 3) поредбене, 4) односне, 5) месне, 6) временске, 7) односне, 5) месне, 6) временске, 7) узрочне, 8) условне, 9) последичне, 10) допусне.

• Измешани некомпатибилни критеријуми, међу којима неки нису далеко од арбитрарног.

11

Синтаксичка функција

• Аргументске: изричне; (односне?).

• Атрибутске: односне.

• Адвербијалне: намерне, поредбене, месне,

временске, узрочне, условне, последичне, временске, узрочне, условне, последичне,

допусне.

• Не разликује између намерних, узрочних,

поредбених, месних, временских, условних,

последичних и допусних.

12

Семантичка функција

• Арбитрарно заснован критеријум: како

одредити семантичке класе? Грануларност?

• Како знати да су изричне једна класа, а да

се не деле на оптативне, волунтативне и др.се не деле на оптативне, волунтативне и др.

• ... да су условне једна класа, да се не деле

на реалне, потенцијалне и иреалне,

• ... да су намерне једна класа, а да се не

деле као и условне?

13

Критеријум везника

• Синтаксичко-семантички критеријум употребљеног везника није компатибилан са претходна два.

• Нпр. пошто-реченице укључују временске • Нпр. пошто-реченице укључују временске и узрочне, где-реченице укључују месне и односне, како-реченице укључују изричне, начинске, и условне...

• Најзад, речи како, где, и уопште односно-упитне заменице уопште нису везници.

14

Још горе – емпиријска

некохерентност

• И без детаљне методолошке анализе, традиционална подела има унутрашње недоследности.

• Нпр. месне и временске реченице је немогуће разликовати (грешка у синтаксичкој анализи).разликовати (грешка у синтаксичкој анализи).

Стави то на место/тамо где нема прашине.

Стави то где нема прашине.

Човека/тог ког си јуче звао пронаћи ћеш сутра.

Ког си јуче звао пронаћи ћеш сутра.

15

Учење некохерентних

класификација

•Когнитивни апарат код деце је далеко процедуралнији, и логичнији него код одраслих (пример скаларних импликатура).

•Деца некохерентне поделе уче напамет, и •Деца некохерентне поделе уче напамет, и додатно суспендују покушај разумевања.

•Индиректно, ово утиче да деца развијају ауторитаран приступ наставном садржају и науци уопште.

•Губи се драж откривања, настава је досадна.

16

Корени проблема

• Ауторитарност и хијерархичност менталитета.

• Културна, научна, политичка застарелост друштва.друштва.

• Наставни и научни садржаји незасновани на формалном методу присутни у школским уџбеницима, али и у универзитетској и научној литератури, у настави на универзитету.

17

Шта радити?

• Ригидни закони о образовању и ригидни приступ министарства: укидање слободе институција и појединаца да модификују и унапређују наставне садржаје и приступе.

• Ипак, ефекти наставе на формалним основама могу бити довољно јаки да превазиђу проблеме и дају резултат који задовољава и законску форму и наставну суштину.

18

Стечено знање

• Ученици који се са синтаксом (и граматиком уопште) упознају на формалним основама

1) задржавају интересовање и љубав према области,области,

2) развијају мисаоне, логичке капацитете,

3) материју упознају са разумевањем.

• Реално је очекивати да се на оваквим основама и поделе из уџбеника могу научити и боље и лакше.

19

Пријемни испити

• Пријемни испити, поготову на факултету, ионако се не ослањају у потпуности на школско градиво са претходног ступња школовања, и морају се посебно припремати.припремати.

• Добро припремљени ученици боље ће се снаћи и у овом задатку.

• У перспективи пријемни као завршни испити претходног нивоа.

20

Систем образовања и регулатива

• И садржаји и систем образовања се морају

мењати.

• Ништа добро не треба очекивати од

државног апарата.државног апарата.

• Неопходан притисак и грађана (родитељи,

деца), и универзитета, али нарочито оних

који непосредно учествују у настави.

21

ХВАЛА!ХВАЛА!

22