Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUNAKON PROTESTA U BOGATIĆU:

Deset zahteva za spas stočara

Strana 2.

BIZNISMENI IZ AGRARA U „TOP 300“:

Poslovna elita iz njiva Strana 4.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 59 • 13. mart 2015. • cena 40 dinara

od 16.2. do 20.2. 2015.

ŠID • NI KO LA MIH NJAK, PO LJO PRI VRED NIK

Stag na ci ja ce ne ku ku ru za

Bla gi rast ce ne so je

De ša va nja na svet skim ber za ma

Fo to

: M

. M

i le u

snić

PROLEĆE

Iako pro le će ka len dar ski po či nje tek za ne de ljak da na, ma sla čak u pše ni ci na go ve šta va da smo se

opro sti li od zi me.Pre ma prog no zi spe ci ja li zo va nih

saj to va i RHMZ, u Sr bi ji do kra ja me-se ca ne će bi ti iz ra zi to hlad nih da na, a sa svim je mo gu će da se kra jem na red ne sed mi ce ži va u ter mo me tru pri bli ži i dva de se tom po de o ku!

Š i đa nin Ni ko la Mih njak, me ha ni čar u pen-zi ji, po ljo pri vre dom se ba vi već du gi niz go di na, a in ten ziv ni je se to me po sve tio

od ka ko je oti šao u pen zi ju. Stra na 20.

Da na sled stvo ne pro pad ne

PREDSTAVLJAMO REKORDERE

Bojanićevih pet rekorda

Stra na 10.

2 13. mart 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Zbog ve o ma ni ske ot kup ne ce-ne svi nja i još lo ši jeg sta nja u po ljo pri vre di, ali i zbog ne do-

bi ja nja od go vo ra na zah te ve ve za ne za in ter vent ni ot kup svi nja, u Bo ga-ti ću je mi nu lih da na odr žan pro test upo zo re nja po ljo pri vred nih pro iz-vo đa ča Sre ma, Ma čve, Po ce ri ne i udru že nja po ljo pri vred ni ka. Oku-plje ni su nad le žni ma upu ti li zah te-ve u 10 ta ča ka, Vla di i Mi ni star stvu po ljo pri vre de je dat rok za da va nje kon kret nih od go vo ra, a uko li ko se na sta vi ću ta nje i sta nje ka ko je sa-da ne za vo dolj ni po ljo pri vred ni ci pri-pre ma ju ra di kal ni je me to de is ka zi-va nja svog ne za do volj stva ka ko bi se iz bo ri li za svoj po volj ni ji sta tus. Ovo su po vo di za raz go vor sa zla-ta nom Đu ri ćem, pred sed ni kom Uni je po ljo pri vred nih pro iz vo dja-ča Sre ma i Ma čve, jer je ova uni ja je dan od or ga ni za to ra po me nu tog pro te sta po ljo pri vred ni ka.

ko ji zah te vi tra že hit ne od-go vo re?

- Ne za do volj ni po ljo pri vred ni ci, pod se ćam, zah te va ju: hit no re ša-va nje in ter vent nog ot ku pa to vlje-ni ka na osno vu ra ni je do sta vlje nih spi sko va i da ot kup na ce na bu de 185 di na ra po ki lo gra mu ko li ko su uvo zni ci ma pla ća li. Tra ži se in ter-vent ni ot kup mle ka od ma lih pro iz-vo dja ča jer, sma tra ju pro iz vo dja či, ni je re al no da se pre ko no ći ot ka že pre u zi ma nje mle ka od oko 6.000 pro iz vo dja ča ko ji dnev no ima ju pro-

iz vod nju do oko 200.000 li ta ra mle-ka. Po treb no je za bra ni ti hit no uvoz to vlje ni ka, a mle ka i mleč nih pro iz-vo da do kra ja 2015. go di ne.

Je su li zah te vi ostvar lji vi u krat-kom ro ku, ka ko je zah te va no?

- Na ši zah te vi su re al ni, ni šta ne tra ži mo što se ne mo že ostva ri ti, a mno gi su se prav da li, po seb no oni ko ji šti te taj ku ne i nji hov tr go vač-ki lo bi da, na osno vu do ku men ta o

sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju sa EU, Sr bi ja ne mo že do ne ti ak ta o za-šti ti svo je ro be i svo jih pro iz vo dja-ča. Član 32. tog spo ra zu me omo-gu ća va do no še nje jed no stra nih me ra u ci lju za šti te svo je po ljo-pri vred ne pro iz vod nje i ri bar stva. Ni šta ih ne spu ta va u to me. Dat je rok da se nad le žni od lu če iza ko-ga će sta ti: da li iza Evro pe ko ja na na šem tr ži štu pra zni la ge re falš ro be, jer u Ru si ji ne mo gu, ili će sta ti iza svog pro iz vo dja ča. Ne ke ze mlje su čak i do pet go di ne za dr-

ža le svo ju agrar nu po li ti ku iako su već bi le bli zu Evrop ske Uni je.

Šta ne za do volj ni po ljo pri-vred ni ci sma tra ju da je još po-treb no ura di ti ?

- Iz me ni ti pra vil ni ke ko ji ma se omo gu ća va uvoz, pre ra da me sa i pro met, a či jim se po sto je ćim od-red ba ma ugro ža va zdra vlje na ci je i eko nom ska sta bil nost na ših far me-ra. Isto vre me no mi mo li mo da se u kla ni ce vra ti in spek ci ja i utvr di ko je od go vo ran za ne po što va nje stan-dar da za iz voz me sa u Ru sku Fe de-ra ci ju. Oče ku je mo i po kre ta nje od-go vor no sti za sve one ko ji su, zbog svo jih in te re sa, do zvo li li uvoz me sa tre će ka te go ri je. Zbog če ga se do-zvo lio uvoz ve li kih ko li či na smr znu-tog me sa baš u tre nut ku ka da mi ima mo po nu du i zah te ve za in ter-vent ni ot kup? Ho će mo i da se uki ne mo guć nost da se smr znu to ju ne će me so sma tra sve žim, jer zbog to-ga na ša ju nad vi še ne ma ju kup-ca u Sr bi ji. In te re su je nas i od go-vor na pi ta nje: za što ne ma iz vo za svinj skog me sa u Ru si ju i ko je za to od go vo ran? Za što se ne po štu ju ad mi ni stra tiv ne pre po ru ke Od bo ra za po ljo pri vre du Na rod ne skup šti ne i ka ko nad le ni oce nju ju ot ka zi va-nje ot ku pa mle ka svi nja i ju na di od

18.000 ga zdin sta va. Šta je ja če od vo lje da se po mog ne ovim lju di ma. Sve to smo na pi sa li u zah te vi ma na ko je če ka mo hi tan od go vor.

s ne str plje njem se, na kon pro da je iz ste ča ja, oče ku je start ra da "Mi tro sa". ka kva je to šan-sa sto ča ri ma sa ovog i ši reg pod ruč ja?

- Mno go je tu ne ja sno ća još uvek. Me nja se vre me po čet ka ra da fa bri ke i dru gi ro ko vi. Na ma je u ci lju da sa ra dju je mo sa ovim pre ra dji va čem zbog svo je pro iz-vod nje, ali bi vo le li da se na ne ja-sno će br zo od go vo ri. Ko li ko ču jem, ku pac “Mi tro sa” će se ba zi ra ti na pre ra du me sa, a od to ga mi ne ma-mo ni šta, jer će i on me so uvo zi ti. Za to od Vla de tra ži mo da se spre-či uvoz falš ro be, ko ju nam gu ra ju ra zni men to ri iz Bri se la i do ma ći taj ku ni ko ji su u spre zi i da se po-mog ne do na ćem pro iz vo dja ču, ob-ja šnja va Zla tan Đu rić, pred sed nik Uni je po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča Sre ma i Ma čve.

s. Đa ko vić

za „sreM sku pO lJO pri vre du“ GO vO ri zla tan Đu riĆ, pred sed nik uni Je pO lJO pri vred nih prO iz vO Đa ča sre Ma i Ma čve

de set zah te va za spas sto ča ra - Od 11. fe bru a ra ka da smo po sla li zah te ve nad le žni ma za in ter vent ni ot kup tov nih svi nja, od go vo ra još uvek ne ma. to po ka zu je ka ko se nad le žni od no se pre ma do ma ćem pro iz vo dja ču, sma tra zla tan Đu rić

Zla­tan­Đu­rić

igre str plje njaMi ni star stvu po ljo pri vre de,

šu mar stva i vo do pri vre de 11. fe bru a ra do sta vlje ni su spi sko-vi sa ko li či na ma to vlje ni ka sa pod ruč ja Ma čve i Sre ma, Bač-ke i osta lih de lo va Sr bi je, iz vi-še od 20 op šti na, na ko ji ma je bi lo evi den ti ra no pre ko 30.000 to vlje nih svi nja ko je su sti gle za pro da ju. Spi sak je tre bao bi-ti pro sle đen Rob nim re zer va ma ko je bi za tim pri stu pi le in ter-vent nom ot ku pu. Me đu tim do to ga ni je do šlo. Uko li ko se ta-kvo po na ša nje nad le žnih na sta-vi, po ljo pri vred ni ci će bi ti pri nu-đe ni na pred u zi ma nje mno go dra stič ni jih me ra.

Ne­za­do­volj­stvo­po­ljo­pri­vred­ni­ka­is­ka­za­no­na­pro­te­stu­u­Bog­ati­ću

Pro­test­ne­za­do­volj­nih­po­ljo­pri­vred­ni­ka­u­Bo­ga­ti­ću

dat je rok da se nad le žni od lu če iza ko ga će sta ti: da li iza evro pe ko ja na na šem tr ži štu pra zni la ge re falš ro be, jer u ru si ji ne mo gu, ili će sta ti iza svog pro iz vo dja ča

313. mart 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pred­sed­nik­op­šti­ne­In­đi­ja­Pe tar Fi­li­po­vić­ i­pred­stav­ni­ci­Agen­ci­je­ za­ ru­ral­ni­ raz­voj­ ugo­sti­li­

su­pro­šle­sre­de­ino­stra­nu­de­le­ga­ci­ju­iz­ Azer­bej­dža­na,­ Gru­zi­je,­ Jer­me­ni­je,­Pa­le­sti­ne,­Je­me­na,­Ta­dži­ki­sta­na,­En­gle­ske­ i­ BiH­ ka­ko­ bi­ čla­no­vi­ma­de­le­ga­ci­je­pred­sta­vi­li­ pri­mer­do­bre­in­ve­sti­ci­o­ne­ i­ po­ljo­pri­vred­ne­ prak­

se,­a­go­sti­su,­na­kon­sa­stan­ka,­ob­i­šli­ vo­ćar­ske­ za­dru­ge­ sa­ te­ri­to­ri­je­op šti ne. Stu­dij­sku­po­se­tu­je­or­ga­ni­zo­va­la­

kon­sul­tant­ska­ kom­pa­ni­je­ SE­E­DEV­ko­ja­je­od­9.­do­14.­mar­ta­bi­la­do­ma­ćin­go­sti­ma­iz­po­me­nu­tih­ze­ma­lja­ko­ji­ su­oda­bra­li­Sr­bi­ju­ za­ svo­je­ovo­go­di­šnje­ uče­nje­ o­ ko­lek­tiv­nim­

ak­ci­ja­ma,­ od­no­sno­ uti­ca­ju­ udru­ži­va­nja­na­ja­ča­nje­ru­ral­nih­za­jed­ni­ca,­bor­bu­pro­tiv­si­ro­ma­štva,­osna­ži­va­nju­že­na­i­slič­no.Broj­noj­ de­le­ga­ci­ji­ su­ pred­sta­

vlje­ne­ uspe­šne­ ak­tiv­no­sti­ Agen­ci­je­za­ ru­ral­ni­ raz­voj­ op­šti­ne­ In­đi­ja,­ a­pred­sed­nik­ op­šti­ne­ je­ pre­zen­to­vao­mo­de­le­ funk­ci­o­ni­sa­nja­ lo­kal­ne­ sa­

mo­u­pra­ve,­ kao­ i­ uspe­he­ i­ do­stig­nu­ća­ na­ po­lju­ pri­vla­če­nja­ stra­nih­i­ do­ma­ćih­ in­ve­sti­ci­ja,­ in­ve­sti­ci­o­ne­po­ljo­pri­vred­ne­ i­ tu­ri­stič­ke­ po­ten­ci­ja­le­op­šti­ne­In­đi­ja.­SE­E­DEV­je­kon­sul­tant­ska­kom­pa­ni­ja­sa­se­di­štem­u­

Be­o­gra­du­i­Za­gre­bu,­ko­ja­de­lu­je­na­pro­sto­ru­ Ju­go­i­stoč­ne­ Evro­pe­ i­ ak­tiv­na­je­lo­kal­ni­i­ru­ral­ni­raz­voj­kroz­te­me­ agrar­ne­ po­li­ti­ke,­ agro­bi­znis­ i­evrop­ske­in­te­gra­ci­je.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Trid­set­dvo­go­di­šnji­Ži­van­Da­ni­lo­vić,­iz­Ku­zmi­na,­je­dan­od­od­naj­ve­ćih­rob­nih­pro­iz­vo­dja­ča­u­

Sre­mu.­On­je­u­pro­iz­vod­nji­so­je­na­120­hek­ta­ra­ostva­rio­pro­se­čan­pri­nos­od­4,52­ to­ne­ ­po­hek­ta­ru­ JUS­kva­li­te­ta.­Za­do­vo­ljan­je­ostva­re­nim,­pri­ča­nam,­i­to­iz­vi­še­raz­lo­ga:­pr­vo­što­je­to­kom­pro­šlog­pro­le­ća­vi­še­od­50­od­sto­ tih­ po­vr­ši­na­bi­lo­ pod­vo­dom­čak­15­da­na,­ali­su­opet­ostva­ri­li­re­kor­dan­re­zul­tat.­Isti­na,­ka­sni­je­su­vla­du­sa­ni­ra­li­agro­teh­nič­kim­me­ra­ma,­po­mo­gle­su­ i­po­volj­ni­je­vre­men­ske­pri­li­ke,­pa­se­trud­is­pla­tio­u­bor­bi­pro­tiv­po­sle­di­ca­­du­go­traj­ne­i­ve­li­ke­vla­ga­na­nji­va­ma.­

Po­re­me­će­no­tr­ži­šte

­­Mi­smo­u­po­ro­di­ci­i­ra­ta­ri­i­sto­ča­ri.­Ga­ji­mo­za­kla­ni­ce­i­oko­2.500­to­vlje­ni­ka­ go­di­šnje,­ a­ to­ ukup­no­bu­de­ oko­ 300­ to­na­me­sa­ go­di­nje.­S­ob­zi­rom­na­uslo­ve­ko­ji­sa­da­vla­da­ju­i­ce­nu­ot­ku­pa­na­tr­ži­štu­sta­nje­u­sto­čar­stvu­­je­ka­ta­stro­fa.­Ima­mo­pri­ti­sak­iz­Evrop­ske­Uni­je,­pre­ko­Hr­vat­ske­ ula­ze­ i­ ži­vi­ to­vlje­ni­ci­ i­ me­so,­jer­je­ta­mo­tr­ži­šte­po­re­me­će­no­zbog­sank­ci­ja­ko­je­­im­je­uve­la­Ru­ska­Fe­de­ra­ci­ja.­Nji­ho­ve­ce­ne­su­za­nas­dam­ping­ce­ne,­a­nji­ho­vim­far­me­ri­ma­ se­ ­ is­pla­te­ jer­ im­ na­dok­na­dju­je­dr­ža­va­ko­ja­pre­mi­ra­ve­li­ke­svo­te­nov­ca­zbog­ru­skih­sank­ci­ja­pa­oni­ni­su­na­gu­bit­ku,­pri­ča­Ži­van­Da­ni­lo­vić.Iri­ti­ra­ što­ srp­skom­ se­lja­ku­ stal­

no­bra­ne­iz­voz­me­sa,­na­sta­vlja­da­lje­Ži­van,­zbog­svinj­ske­ku­ge,­a­sad­stra­na­ sto­ka­ pre­ko­ gra­ni­ce­ ula­zi­ u­na­šu­ze­mlju­i­ne­zna­se­ko­ja­je­ste,­a­ko­ja­ni­je­vak­ci­ni­sa­na.­­­ Tr­ži­šta­ su­ sva­ stro­go­kon­tro­li­

sa­na,­ ­ iz­u­zev­na­šeg.­Uvo­zi­mo­me­so­su­mlji­vog­kva­li­te­ta,­ni­skih­ce­na,­ko­me­po­ce­ni­na­še­ne­mo­že­mo­bi­ti­kon­ku­ren­ci­ja?­Da­bi­se­sa­ču­va­la­do­ma­ća­pro­iz­vod­nja­sto­ke­ja­bih­pred­lo­žio­ uvo­dje­nje­ ca­rin­skih­ ba­ri­je­ra,­po­ve­ća­nje­iz­vo­za­me­sa,­jer­ni­je­sa­mo­evrop­sko­tr­ži­šte­ono­ko­je­mo­že­da­se­osvo­ji­­­ka­že­Ži­van­Da­ni­lo­vić.

Sna la ze se ka ko zna ju Zo­ran­Osto­jić­iz­Srem­ska­Ra­ča,­

ba­vi­se­i­ra­tar­stvom­i­sto­čar­stvom,­po­seb­no­to­vom­bi­ko­va­i­u­toj­ka­te­go­ri­ji­je­na­41.­Sa­bo­ru­po­ljo­pri­vred­

ni­ka­Sre­ma­za­u­zeo­če­tvr­to­me­sto.­­Po­ljo­pri­vred­ni­ku­je­ja­ko­­te­ško,­

mi­ se­ uvek­ pri­la­go­dja­va­mo.­ S­ ob­zi­rom­na­po­pla­ve­u­ata­ru­mog­se­la­pro­ble­mi­ su­bi­li­ ­mno­go­ ve­ći­ ne­go­ina­če.­Zbog­sta­nja­ko­je­se­ne­me­nja­go­di­na­ma­na­bo­lje­sve­je­ma­nje­mla­dih­ me­dju­ se­lja­ci­ma,­ mi­šlje­nje­je­Zo­ra­na­Osto­ji­ća.Ova­ po­ro­di­ca­ ob­ra­đu­je­ 60­ hek­

ta­ra­ze­mlja,­ra­de­je­dve­ge­ne­ra­ci­je­Zo­ran­i­nje­gov­otac,­se­ju­naj­vi­še­so­je,­ali­i­sun­co­kre­ta,­ku­ku­ru­za,­pše­ni­ce.­Ima­ju­far­mu­bi­ko­va­ka­pa­ci­te­ta­50­ko­ma­da,­tre­nut­no­je­ne­po­pu­nje­na,­a­sto­ku­pro­da­ju­me­sa­ri­ma­i­ma­njim­in­du­strij­skim­kla­ni­ca­ma.­­Iako­je­­sta­nje­u­sto­var­stvu­sa­

da­ka­ta­ro­fal­no,­a­ce­ne­­ lo­še,­da­bi­se­ne­što­pro­me­ni­lo­tre­ba­mno­go­to­ga­me­nja­ti.­Za­to­mi­ ću­ti­mo­ i­ ra­di­mo,­po­ru­ču­je­Zo­ran­Osto­jić.Dru­go­me­sto­u­pro­iz­vod­nji­ju­

na­di­ u­ Sre­mu­ u­ tak­mi­če­nju­ ko­je­or­ga­ni­zu­je­Srem­ska­pri­vred­ne­ko­mo­ra­za­u­zeo­ je­Vla­da­Tu­feg­džić­iz­Sa­la­ša­No­ćaj­skog.­On­je­u­2014.­ go­di­ni­ is­po­ru­čio­ 80­ ju­na­di­ukup­ne­te­ži­ne­42.800­ki­lo­gra­ma.­Vla­da­se­tim­po­slom­ba­vi­du­že­od­20­ go­di­na,­ tre­nut­no­ ima­ 80­ ko­ma­da­ju­na­di­u­to­vi­li­štu­na­far­mu­ko­ja­je­reg­stro­va­na,­a­oče­ku­je­da­usko­ro­ tu­ sme­sti­ još­ 30­ ko­ma­da­ju­na­di.

Vla­da­je,­pri­ča­nam­o­se­bi­i­svom­za­ni­ma­nju,­na­sta­vio­po­ro­dič­nu­tra­di­ci­ju­ ga­je­nja­ bi­ko­va.­ Ne­kad­ je­ u­šta­la­ma­ove­po­ro­di­ce­bi­lo­na­sto­ti­ne­gr­la­sto­ke,­a­on­ih­je­sa­da­sveo­na­broj­ku­ko­ja­nje­mu­od­go­va­ra.­Jer,­ga­je­nje­bi­ko­va­mno­go­ko­šta,­a­pre­ne­go­ što­ te­le­ pri­stig­ne­ za­ pro­da­ju­mo­ra­ da­ pro­đe­ naj­ma­nje­ 12­ me­se­ci,­ da­ se­ po­tro­ši­mno­go­ hra­ne­ i­ulo­ži­mno­go­ra­da.­On­i­čla­no­vi­nje­go­ve­po­ro­di­ce­ra­de­sa­mi­oko­sto­ke,­a­rad­ni­ke­uzi­ma­ju­za­po­slo­ve­u­ra­tar­stvu­na­nji­va­ma­gde­pro­iz­vo­dim­hra­nu­za­sto­ku.­­­Po­lo­žaj­po­ljo­pri­vre­de­kod­nas­je­

sve­te­ži,­či­ni­mi­se­što­vi­še­ra­di­mo­sve­ ma­nje­ ima­mo,­ ali­ šta­ se­ mo­že­na­zad­ne­ma,­ka­že­Vla­da­Tu­feg­džić,­ko­ji­od­hra­ne­sa­svo­jih­nji­va­on­­obez­be­dju­je­ ve­li­ke­ ko­li­či­ne­ si­la­že­ i­upra­vo­u­to­me­na­la­zi­ušte­de­i­pro­na­la­zi­na­čin­za­za­ra­du.­Ina­če,­ ka­da­ su­ do­de­lji­va­na­ pri­

zna­nja­na­41.­Sa­bo­ru­po­ljo­pri­vred­ni­ka­Sre­ma,­na­gra­du­je­u­ime­Vla­de­Tu­feg­dži­ća,­pri­mio­nje­gov­sin,­če­tr­na­e­sto­go­di­šnji­Ti­ho­mir­Tu­feg­džić. Mla­di­Ti­ho­mir­je­tom­pri­li­kom­re­kao­da­pla­ni­ra­da­na­sta­vi­oče­vim­sto­pa­ma,­ali­i­da­bu­de­bo­lji­od­nje­ga.­Ti­ho­mir­je­još­osno­vac,­a­nje­gov­otac­je­pret­hod­ne­go­di­ne,­na­istom­tak­mi­če­nju,­za­u­zeo­tre­će­me­sto­u­ka­te­go­ri­ji­to­va­ju­na­di.

Vla­da­ Tu­feg­džić­ se­ upra­vo­ vra­tio­ sa­ Saj­ma­ po­ljo­pri­vre­de­ u­ Pa­ri­zu,­išao­je­­pre­ko­Udru­že­nja­pro­iz­vo­dja­ča­ sto­ke,­ vi­deo­ je­ iz­va­red­nu­or­ga­ni­za­ci­ju­ saj­ma,­ pu­no­ mla­dih­ko­ji­ su­ do­šli­ na­ sa­jam­ da­ osvo­je­no­va­zna­nja­jer­se­ba­ve­s­po­ljo­pri­vre­dom.­Za­to­je­po­že­leo­­da­i­na­ša­po­ljo­pri­vred­jed­nog­da­na­bu­de­mla­di­ma­pri­vlač­na­kao­fran­cu­ska­po­ljo­pri­vre­da.

Po­što­vao­reč­struč­nja­ka­

Ka­da­ se­ pri­me­nju­je­ pro­pi­sa­na­agro­teh­ni­ka­ i­ slu­ša­ reč­struč­nja­ka,­do­bri­re­zu­la­ta­ti­ne­iz­o­sta­ju.­U­to­se­uve­rio­i­­Ran­ko­Ma­le­še­vić,­iz­Čal­me,­ ko­ji­ je­ ostva­rio­ od­li­čan­ pri­nos­u­pro­iz­vod­nji­ku­ku­ru­za­na­po­vr­ši­ni­do­tri­hek­ta­ra.­Ran­ko­je­­imao­pre­ko­14­to­na­po­hek­ta­ru­i­za­u­zeo­dru­go­me­sto­ na­ tak­mi­ce­nju­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­sre­ma.­­­­Se­jao­sam­sor­tu­NS­­­30­60­­na­

po­vr­ši­ni­od­1,­71­hek­tar­a­ostva­rio­sam­tač­no­­14.­135­kg­ku­ku­ru­za­po­hek­ta­ru.­ Ne­ pam­tim­ bo­lji­ pri­nos,­pri­me­nio­ sam­ kom­plet­nu­ agro­teh­ni­ku­od­ora­nja­do­za­šti­te­od­ko­ro­va,­pri­hra­ne­i­re­zul­tat­ni­je­iz­o­stao,­hva­li­se­Ma­le­še­vić,­do­da­ju­ći­da­je­ura­dio­i­ana­li­zu­svog­ze­mlji­šta­pa­mu­je­i­to­do­pri­ne­lo­uspe­hu­­u­pro­iz­vod­nji.­­ S.­Đa­ko­vić­­­

IN­ĐI­JA­•­STU­DIJ­SKA­PO­SE­TA­STRA­NE­DE­LE­GA­CI­JE

Pri mer do bre po ljo pri vred ne prak seGo­ti­iz­Azer­bej­dža­na,­Gru­zi­je,­Jer­me­ni­je,­Pa­le­sti­ne,­Je­me­na,­Ta­dži­ki­sta­na,­En­gle­ske­i­BiH­po­se­ti­li­i­vo­ćar­ske­za­dru­ge

O pri me ri ma do bre in ve sti ci o ne i po ljo pri vred ne prak se

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­PO­LJO­PRI­VRED­NI­CI­IMA­JU­REČ­

Re kor di ne do la ze sa miKad­se­po­štu­je­reč­struč­nja­ka­i­pri­me­nju­ju­pro­pi­sa­ne­agro­teh­nič­ke­me­re,­uspeh­u­ra­tar­stvu­ne­iz­o­sta­je.­Ali,­pro­šle­go­di­ne­su­do­dat­ne­gla­vo­bo­lje­ra­ta­ri­ma­do­ne­le­po­pla­ve­i­pod­zem­ne­vo­de,­a­sto­ča­ri­ma­su­bolj­ka­ni­ske­ot­kup­ne­ce­ne.­Ipak,­svi­oni­uvek­po­na­vlja­ju­da­se­u­po­ljo­pri­vre­di­mo­ra­ra­di­ti­i­sa­mo­ra­di­ti

Ži­van­Da­ni­lo­vić­re­ko­rer­u­pro­iz­vod­nji­so­jeRan­ko­Ma­le­še­vić­na­do­de­li­na­gra­de Ume­sto­Vla­de­Tu­feg­dži­ća­na­gra­du­pri­mio­nje­gov­sin­Ti­ho­mir

Vla­da­Tu­feg­džić­u­svom­to­vi­li­štu

4 13. mart 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ime Du­ša­na­ Moj­si­lo­vi­ća,­ Ne­boj­še­Pe­tri­ća­i­Stan­ka­Po­po­vi­ća srp skoj jav no sti ne zna či

ni šta. U bi zni su, me đu tim, nji ho ve kom pa ni je „Agro mar ket” Kra gu je­vac, „Pro mist” No vi Sad i „Elik sir gru­pa” iz Šap ca, su u 2013. go di ni bi le me đu pr vih 50 po po slov nim pri ho di­ma! U pu bli ka ci ji TOP 300 oni su bo­lje su ran gi ra ni od bi zni sa Pre­dra­ga­Ran­ko­vi­ća­Pe­co­ni­ja,­To­pli­ce­Spa­so­je­vi­ća,­Želj­ka­Mi­tro­vi­ća­ i­Vo­ji­na­La­za­re­vi­ća, na pri mer. Iza njih na li sti osta le su zvuč ne kom pa ni je: „Li li dro ge ri je”, „Knjaz Mi loš”, „Me ser teh no gas”, „La farž”, „Fu tu ra plus”, „Go re nje”, „Me ta lac”, „Ne stle”, „Hol­cim”, „Pi o nir”...

Za jed nič ko za svu tro ji cu je da su iz unu tra šnjo sti, da po slu ju u obla­sti po ljo pri vre de i da su upi sa ni kao sto po stot ni vla sni ci svo jih kom pa ni­ja u na šoj ze mlji, da ne ra de pre ko of­šor fir mi i ne po ja vlju ju se u ta­blo i di ma.

Ipak, ni su baš sva tro ji ca pot pu ni ano ni mu si. Ne boj ša Pe trić ra dio je u „Vik to ri ja gru pi”, a Stan ko Po po vić je bio je dan od vla sni ka „Vik to ri ja gru pe”. Upu će ni ka žu da je Po po vić svo je vre me no bio čak al fa i ome ga ove kom pa ni je, da se za tim po vu­kao iz te pri če, po kre nuo no vi bi znis i da je u Šap cu je dan od ozbilj nih igra ča.

Du šan Moj si lo vić iz Kra gu jev ca je jav no sti pot pu no ne po znat, a nje­go vo ime ne do vo di se u ve zu ni sa jed nom dru gom fir mom. Po li ti ka je kon tak ti ra la se di šte nje go ve kom­pa ni je „Agro mar ket” u Kra gu jev cu i pr vo što im je re če no da ano nim­nost nji ho vog ga zde uop šte ni je slu­čaj na.

­ Po slov na po li ti ka kom pa ni je je da se jav ni na stu pi i ne ka vr sta me­dij ske pro mo ci je iz be ga va ju. Pro mo­vi še mo pro iz vo de, a ne me na dže re. Ve ruj te da i u Kra gu jev cu ima lju di ko ji uop šte ni su ču li za nas", re če no je u se di štu fir me.

Ina če, na kra ju 2013. go di­ne „Agro mar ket” je za be le žio rast po slov nih pri ho da od 109 od sto. Ukup ni po slov ni pri hod iz no sio je 16,07 mi li jar di di na ra, pri če mu je ne to do bit bi la 1,32 mi li jar de di na­ra. To kom 2013. go di ne Moj si lo vić je za po slio 22 lju di, pa je uku pan broj za po sle nih do sti gao 750.

Kom pa ni ja je osno va na još 1991. go di ne, a ba vi se snab de va njem, ve le pro da jom, ma lo pro da jom i pro­iz vod njom re pro ma te ri ja la za po ljo­pri vred nu pro iz vod nju. Ka ko pi še na nji ho voj zva nič noj in ter net stra ni ci, fir ma po kri va po tre be ku pa ca na tr­

ži štu Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re i Ma ke do ni je.

Za ni mlji vo je, da me đu pr vih 50 kom pa ni ja na li sti TOP 300 naj vi še ima onih iz obla sti po ljo pri vre de. U

agro bi zni su po slu je i „Del ta”, „MK gru pa”, „Ma ti je vić”, „Vik to ri ja gru­pa”, „Ir va in ve sti ci je’’ i dru gi.

B.Gu lan

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po­ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo ob ja vio je u sre du

de set kon kur sa za po ljo pri vre du u Voj vo di ni, od ko jih će osam bi ti na me nje ni re gi stro va nim po ljo pri­vred nim ga zdin stvi ma, a dva lo kal­nim sa mo u pra va ma.

Osam kon kur sa na me nje nih re gi­stro va nim po ljo pri vred nim ga zdin­stvi ma vred no je 985 mi li o na di­na ra, a ra di se o sred stvi ma na me­nje nim in ve sti ra nju u po ljo pri vre du, gde je pred vi đen po vra ćaj od 50 ili 60 od sto od vred no sti ula ga nja.

­ To su kon kur si naj bit ni ji za in­ve sti ra nje i za raz voj po ljo pri vre de i za to su ob ja vlje ni pr vi. Kon kur si za lo kal ne sa mo u pra ve od no se se na od vod nja va nje, od no sno sa na ci ju ka­nal ske mre že i za vo do snab de va nje, od no sno za ra do ve ka na li za ci o nim mre ža ma ­ re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re po kra jin ski se kre tar za po ljo pri vre du Bra­ni­slav­Bo­ga­ro­ški.

On se osvr nuo i na ak tu el nu si­tu a ci ju sa pre vla že nim ze mlji štem

u Voj vo di ni, re kav ši da je si tu a­ci ja pod kon tro lom, te da je da le­ko bo lja ne go 2010. go di ne, ka da je 300.000 hek ta ra bi lo ugro že nio pod zem nim vo da ma, za raz li ku od sa da šnjih oko 30.000 hek ta ra.

­ Ima mo pro gla še nu re dov nu od bra nu od po pla va od unu tra šnjih

vo da u 13 si ste ma, pet u Bač koj, šest u Ba na tu i dva su u Sre mu. Sva ka nal ska mre ža i sve crp ne sta ni ce su is prav ne, a u pod ruč ji ma gde je rit ska ze mlja i gde se vo da te že ce­di, bi će an ga žo va ni mo bil ni agre ga ti ­ re kao je Bo ga ro ški.

Do dao je da in ve sti ra nje u sa na­ci ju ka nal ske mre že mo ra da bu de kon ti nu i ra no i na ni vou ko ji je bio u pro te klim go di na ma, a ka ko je na­veo u 2015. go di ni za ovu na me nu će bi ti ulo že no iz me đu 1,7 i 1,8 mi­li jar di di na ra ­ jed na mi li jar da pu­tem ovo go di šnjeg kon kur sa i osta­tak iz pre ne tih sred sta va iz pro šle go di ne.

Pr vih de set kon kur sa za po ljo­pri vre du ob ja vlje ni su u Slu žbe nom li stu Voj vo di ne i na saj tu Po kra jin­skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo, a na ja­vlje no je i da će u na red nih de set da na bi ti ras pi sa ni no vi kon kur si ko­jih će ove go di ne bi ti ukup no 27.

­ S.­P.

Upra va za agrar na pla ća nja Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne je na­

kon usva ja nja Ured be o ras po de li pod sti ca ja u po ljo pri vre di i ru ral­nom raz vo ju u 2015. go di ni po če­la sa is pla ta ma sub ven ci ja. Po ljo­pri vred nim pro iz vo đa či ma ko ji su ostva ri li pra vo na sub ven ci je je od 24. fe bru a ra 2015. go di ne is pla će­no ukup no 501.828.442 di na ra, na osno vu vi še pra vil ni ka, sa op šti lo je Mi ni star stvo po ljo pri vre de.

Od po me nu tog iz no sa, 464.440.501 di na ra je is pla će no na osno vu Pra vil ni ka o uslo vi ma, na či­nu i obra scu zah te va za ostva ri va­nje pra va na pre mi ju za mle ko za če tvr ti kvar tal 2014. go di ne, za ko ji su se zah te vi pod no si li od 1. ja nu a­ra do 15. ja nu a ra 2015. go di ne.

Pre o sta la sred stva u iz no su od 37.387.941 di na ra is pla će na su na osno vu Pra vil ni ka o na či nu ostva­ri va nja pra va na pod sti ca je u sto­čar stvu za tov ju na di, tov svi nja i tov jag nja di (za zah te ve za ostva­ri va nje pra va na pod sti ca je za tov jag nja di i svi nja ko ji su se pod no si li do 31. de cem bra 2014. go di ne, kao i za zah te ve za tov ju na di ko ji su se pod no si li do 31. ja nu a ra 2015. go di ne), na osno vu Pra vil ni ka za ge net sko una pre đe nje sto čar stva i Pra vil ni ka za po dr šku in ve sti ci ja ma u pri mar nu po ljo pri vred nu pro iz­vod nju.

U na red nom pe ri o du na sta vi će se re dov na di na mi ka is pla ta, na vo di se u sa op šte nju mi ni star stva.

­ S.­P.

BE O GRADIZ­MI­NI­STAR­STVA­PO­LJO­PRI­VRE­DE

Is­pla­će­no­500­mi­li­o­na­za­sub­ven­ci­je

NO VI SAD •­IZ­PO­KRA­JIN­SKOG­SE­KRE­TA­RI­JA­TA­ZA­PO­LJO­PRI­VRE­DU,­VO­DO­PRI­VRE­DU­I­ŠU­MAR­STVO

De­set­kon­kur­sa­za­po­ljo­pri­vre­du­Osam­kon­kur­sa­na­me­nje­no­re­gi­stro­va­nim­po­ljo­pri­vred­nim­ga­zdin­stvi­ma,­a­dva­lo­kal­nim­sa­mo­u­pra­va­ma

Bra ni slav Bo ga ro ški

NA­ŠA­ANA­LI­ZA­•­BI­ZNI­SME­NI­IZ­AGRA­RA­U­„TOP­300“­

No­va­po­slov­na­eli­ta­iz­nji­vaZa­ni­mlji­vo­je,­da­me­đu­pr­vih­50­kom­pa­ni­ja­na­li­sti­TOP­300­naj­vi­še­ima­onih­iz­obla­sti­po­ljo­pri­vre­de

Osnov na de lat nost „Pro mi sta“ je uvoz, skla di šte nje i di stri bu ci ja ve štač kih đu bri va.

Ako je kri za pro me ša la kar te u srp skom bi zni su, zna či li to da će nji va ro di ti no vu srp sku po slov nu eli tu i da je po ljo pri vre da, ko nač­no, po sta la na ša šan sa. Uosta lom, Mi­ro­slav­ Mi­ško­vić do bro zna da iza be re naj po fi ta bil ni je sek to­re. Kad je ban kar stvo pre sta lo da bu de to li ko pro fi ta bil no, Mi ro slav Mi ško vić pro dao je Del ta ban ku. Ka sni je po vu kao se iz osi gu ra nja i u pot pu no sti ga pre pu stio ita li jan­

skom Đe ne ra li ju. On da na pu stio je i tr go vi nu, pro dav ši „Mak si” bel­gij skom „De le zu” i „Del ta” se sa­da pre te žno ba vi po ljo pri vre dom. Tre ba li ve ćeg do ka za za to da pro fit sa da le ži u bra zdi? Ali je to eks ten ziv na pro iz vod nja. U Sr bi ji je pra zno oko 200.000 ku ća, a u nji ma i sta ja za tov sto ke. Ka da bi sva ka dru ga ta ku ća ima la po jed­no go ve če, to bi re ši lo pro ble me srp ske po ljo pri vre de jer bi ima la

100.000 ju na di (da nas ih ima iz­me dju 15.000 i 20.000)!? Od njih bi do bi li i 10.000 to na ,,be bi bi fa’’ za ko ji ima mo do zvo lu da iz vo zi­mo u EU. Is tak ni mo sa mo da je so ci ja li stič ka Ju go sla vi ja iz vo zi la go di šnje u svet 50.000 to na ,,be­bi bi fa’’. Od to ga je sa da na šnjih pro sto ra Sr bi je ot pre ma no 30.000 to na. Sad se po sled njih go di na po ne kad je dva stig ne u iz vo zu do 2.000 to na!

Pro seč na nji va u Sr bi ji je, usit­nje na, pro seč ne ve li či ne 4,5 hek ta­ra. Jer, ve le po sed ncii se uglav nom ba ve eks ten ziv nom po ljo pri ve dom. Naj bo lja po tvr da ta kvog sta nja je či nje ni ca da sto čar stvo u Sr bi ji go­di šnje opa da po sto pi od dva do tri od sto. Ono u bru to do ma ćem pro­iz vo du po ljo pri vre de uče stvu e je sa mo sa 30 od sto! Cilj je da to bu­de naj ma nje 60 od sto. Ka da će se ostva ri ti, ni ko ne mo že da pred vi­di, jer, ume sto že lje nog ra sta bru to do ma ćeg pro iz vo da agra ra, ima mo uglav nom pad.

O to me naj bo lje go vo re i či nje ni­ce o bro ju sto ke. Jer, na po sto je ćim po vr ši na ma se uz ga ja 908.990 go­ve da, 3.403.288 svi nja, 1.729.278 ova ca, 235.576 ko za, 26.627.308 ži vi ne i 673.651 pče li nje dru štvo. Od me ha ni za ci je utvr dje no je da

ga zdin stva po se du ju 408.734 dvo­o so vin skih trak to ra i oko 25.000 kom baj na. Sva ta me ha ni za ci ja je dav no bi la pu no let na, da nas u pro se ku ima oko 25 go di na! Pre sa mo dve de ce ni je ima li smo po dvo stru ko vi še go ve da, svi nja, ova ca... Me ha ni za ci ja ko ja se ob­na vlja uglav nom je po lov na iz uvo­za. Iz u ze tak su je di no oni vla sni ci ko ji ob ra dju ju po ne ko li ko hi lja da ili de se ti na hi lja da hek ta ra ze mlje! Ko rist za dr ža vu bi bi la ka da bi oni po sva kom hek ta ru ob ra di vih po­vr ši na ima li bar po jed no go ve če! Ova ko će se o nji ma go vo ri ti kao taj ku ni ma, ali po zna va o ci pri li ka će is ti ca ti da se ba ve eks ten ziv­nom po ljo pri vre dom. Sve dok to ga ne bu de, go vo ri će mo sa mo o šan­sa ma srp ske po ljo pri vre de i pa du nje ne pro iz vod nje!

U Sr bi ji je 5,1 mi li o na hek­ta ra ze mlji šta, od če ga je 4,1 mi li o na hek ta ra po ljo pri vred no ze mlji šte, i ba vi mo se eks ten­ziv nom pro iz vod njom, Naj bo lji do kaz je po sled nji po pis iz ko ga se vi di da se u Sr bi ji ob ra dju je

tek 3.355.859 hek ta ra ze mlji­šta. Ina če, u Sr bi ji po po pi su ima 631.122 po ljo pri vred nih ga­zdin sta va. Od to ga je 628.555 po ro dič nih do ma ćin sta va i 2.567 (ili 0,4 od sto) ga zdin sta va prav­nih li ca i pred u zet ni ka.

Pro­fit­le­ži­u­bra­zdi?

San­–­go­ve­če­po­hek­ta­ru

Broj­ke

Eli xir Agrar spe ci ja li zo van za ve le pro da ju kom plek snog mi ne ral nog đu bri va

513. mart 2015.

AK TU EL NO STI

RAZ GO VOR S PO VO DOM

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U Ba taj ni ci je pro šog po ne­delj ka otvo re na na ci o nal­na re fe rent na la bo ra to ri ja

ko ja bi tre ba lo da pred sta vlja naj­va­žni­ju­ka­ri­ku­u­si­ste­mu­za­kon­tro­lu­hra­ne.­Ovom­pri­li­kom,­otvo­ren­je­deo­ za­ kon­tro­lu­ na­mir­ni­ca­ bilj­nog­po­re­kla,­ dok­ bi­ pre­ma­ re­či­ma­ re­sor­ne­ mi­ni­star­ke­ Sne­ža­ne­ Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­ško­vić,­ ode­lje­nje­ za­kon­tro­lu­na­mir­ni­ca­ži­vo­tinj­skog­po­re­kla­ tre­ba­lo­ da­bu­de­otvo­re­no­do­kra­ja­go­di­ne,­pre­no­si­RTV.Otva­ra­nju­je­pri­su­stvo­vao­i­Majkl­

De­ven­port,­ am­ba­sa­dor­ Evrop­ske­uni­je­ko­ja­je­na­tu­la­bo­ra­to­ri­ju­po­tro­ši­la­ 8­ mi­li­o­na­ evra­ i­ 10­ go­di­na­če­ka­nja.­Mi­ni­star­ka­Bo­ško­vić­Bo­go­sa­vlje­vić­tvr­di­da­je­ti­me­za­o­kru­žen­si­stem­kon­tro­le­bez­bed­no­sti­hra­ne.Ipak,­ bez­ ob­zi­ra­ na­ otva­ra­nje,­

ona­ne­po­ri­če­da­je­neo­p­hod­no­do­ne­ti­no­vi­Za­kon­o­bez­bed­no­sti­hra­ne,­na­ja­vlju­je­nje­go­vu­sko­ru­jav­nu­

ras­pra­vu,­ ali­ i­ no­va­ula­ga­nja­ u­ la­bo­ra­to­ri­ju.­­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­pro­šle­go­di­ne­

ulo­ži­la­ je­oko­40­mi­li­o­na­di­na­ra­za­na­bav­ku­ opre­me­ za­ kom­ple­ti­ra­nje­fi­to­sa­ni­tar­ne­i­se­men­ske­la­bo­ra­to­ri­je,­a­u­ovoj­go­di­ni­u­bu­dže­tu­obez­be­đe­na­ su­ sred­stva­ za­ na­bav­ku­ne­do­sta­ju­će­ opre­me­ ko­jom­ će­mo­kom­ple­ti­ra­ti­ i­ la­bo­ra­to­ri­ju­za­ is­pi­ti­va­nje­kva­li­te­ta­ si­ro­vog­mle­ka­ ­­ iz­ja­vi­la­je­mi­ni­star­ka­Bo­ško­vić­Bo­go­sa­vlje­vić.Hra­nu­ u­ Sr­bi­ji­ da­nas­ kon­tro­li­še­

18­ la­bo­ra­to­ri­ja­ za­ uzor­ke­ ži­vo­tinj­skog­ po­re­kla­ i­ 45­ la­bo­ra­to­ri­ja­ za­na­mir­ni­ce­ bilj­nog­ po­re­kla.­ Ba­taj­nič­ka,­ta­ko­zva­na­nul­ta­la­bo­ra­to­ri­ja,­tre­ba­lo­bi­da­bu­de­su­per­vi­zor­nji­ho­vog­ra­da.­­To­će­umno­go­me­po­mo­ći­po­tro­

ša­či­ma,­ali­ je­ još­da­le­ko­od­za­tvo­re­nog­ si­ste­ma­ kon­tro­le­ na­mir­ni­ca­­­ ka­že­ pred­sed­nik­ Na­ci­o­nal­ne­ Or­ga­ni­za­ci­je­po­tro­ša­ča­Sr­bi­je­(NOPS)­Go­ran­Pa­po­vić.

Pre­ dve­ go­di­ne,­ ta­da­ po­kra­jin­ski­se­kre­tar­za­po­ljo­pri­vre­du­Go­ran­Je­šić­ na­osno­vu­ re­zul­ta­ta­ is­tra­ži­va­nja­ko­je­ je­ do­bio­ iz­Ne­mač­ke,­ upo­zo­rio­je­da­je­si­tu­a­ci­ja,­po­vo­dom­pri­su­stva­afla­tok­si­na­u­mle­ku­alar­mant­na.Na­ci­o­nal­na­la­bo­ra­to­ri­ja­ko­ju­ta­da­

ni­smo­ ima­li,­naj­va­žni­ja­ je­ka­ri­ka­u­si­ste­mu­ kon­tro­le­ bez­bed­no­sti­ hra­ne,­ ka­že­ on­ i­ upo­zo­ra­va­ na­ to­ da­bi­ona,­ iz­me­đu­osta­log,­ tre­ba­lo­da­sma­nji­ ko­rup­ci­ju­ kod­ ve­te­ri­nar­skih­in­spek­ci­ja­i­na­šu­hra­nu­uči­ni­pri­hva­tlji­vom­za­tr­ži­šte­Evrop­ske­uni­je.­­ La­bo­ra­to­rij­ske­ ana­li­ze­ ne­mo­

gu­ da­ la­žu,­ po­sle­ je­ sa­mo­ pi­ta­nje­od­no­sa­u­me­di­ji­ma­ i­po­li­tič­ke­ar­ti­ku­la­ci­je.­Ja­oče­ku­jem­da­ta­mo­bu­du­ po­sta­vlje­ni­ kre­di­bil­ni­ lju­di,­ da­ti­ lju­di­ ra­de­ po­šte­no­ sa­ sve­šću­ da­bez­ nji­ho­vog­ ka­vli­tet­nog­ ra­da­ mi­ne­mo­že­mo­da­ga­ran­tu­je­mo­zdrav­stve­no­bez­bed­nu­hra­nu,­ni­ti­mo­že­mo­da­iz­vo­zi­mo­hra­nu­ni­u­Al­ba­ni­ju­ni­Ko­so­vo,­a­ka­mo­li­u­Evrop­sku­uni­ju­­­is­ti­če­Je­šić.

Ured­nik­ča­so­pi­sa­“Ga­zdin­stvo”­Če­do­mir­Ke­co­sma­tra­da­pri­tre­nut­nim­ okol­no­sti­ma,­ otva­ra­njem­jed­nog­de­la­Na­ci­o­nal­ne­re­fe­rent­ne­ la­bo­ra­to­ri­je­ Sr­bi­ja­ ne­ do­bi­ja­ni­šta.­­ Ne­ do­bi­ja­ zbog­ to­ga­ što­ ni­

je­ akre­di­to­va­na,­ne­ma­ni­ ka­dro­ve,­ne­ma­ni­opre­mu.­Mi­ne­ma­mo­ade­kvat­nu­ i­ pot­pu­nu­ za­kon­sku­ re­gu­la­ti­vu­da­bi­smo­ima­li,­da­ta­ko­ka­že­mo,­zva­nič­na­ tu­ma­če­nja­na­la­za­u­ la­bo­ra­to­ri­ja­ma.­Na­ma­ tre­ba­ re­fe­rent­na,­ ne­u­tral­na­ la­bo­ra­to­ri­ja.­

Ova­to­si­gur­no­ne­će­bi­ti­još­tri­do­če­ti­ri­go­di­ne­­­sma­tra­Ke­co.­­ Upr­kos­ na­ja­vi­ mi­ni­star­ke­ da­

smo­otva­ra­njem­fi­to­sa­ni­tar­nog­de­la­re­fe­rent­ne­la­bo­ra­to­ri­je­za­o­kru­ži­li­na­ci­o­nal­ni­si­stem­kon­tro­le­bez­bed­no­sti­ hra­ne,­ osta­ju­ ne­do­re­če­na,­pre­ sve­ga,­ pi­ta­nja­ akre­di­ta­ci­je­ ali­i­ za­kon­skog­ ute­me­lje­nja.­ Gra­đa­ni­i­ po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đa­či­mo­ra­ju­da­ se­na­da­ju­da­ovo­otva­ra­nje­ la­bo­ra­to­ri­je­ne­će­ima­ti­isti­epi­log­kao­ono­fik­tiv­no,­iz­2009.­go­di­ne,­na­vo­di­RTV. S. P.

Na­kon­ svih­ na­ših­ lu­ta­nja,­ pro­ble­ma­ i­ pro­pu­sta­ u­ ubr­za­noj­pri­va­ti­za­ci­ji,­ od­ 2000.­ go­di­ne­

na­ova­mo,­ka­da­se­ni­je­vo­di­lo­ra­ču­na­da­ pri­va­ti­zo­va­na­ pred­u­ze­ća­ na­sta­ve­da­ ra­de,­ ne­go­ su­ se­ ku­po­va­la­ za­rad­ze­mlji­šta,­do­bre­lo­ka­ci­je­ili­­sve­u­kup­ne­imo­vi­ne,­ i­sa­da­ka­da­„is­ki­ja­va­mo“­ilu­zi­ju­ da­ ni­je­ bit­na­ pro­iz­vod­nja,­ već­sa­mo­ pro­da­ja,­ ne­vo­de­ći­ ra­ču­na­ šta­će­bi­ti­s­tim­ka­pi­ta­lom,­i­s­dru­ge­stra­ne,­ za­do­vo­lja­va­ju­ći­ sop­stve­no­ tr­ži­šte­uvo­zom,­do­la­zi­ vre­me­ka­da­mo­ra­da­se­ kre­ne­ u­ prav­cu­ in­du­stri­ja­li­za­ci­je,­od­no­sno­ re­in­du­sti­ja­li­za­cie.­ Na­ pi­ta­nje­ka­kve­re­in­du­stri­ja­li­za­ci­je,­od­go­vor­smo­ za­tra­ži­li­ od­ Sta­ro­pa­zov­ča­ni­na,­Ste­va­na­ De­ve­ta­ko­vi­ća,­ pro­fe­so­ra­be­o­grad­skog­Eko­nom­skog­fa­kul­te­ta­u­pen­zi­ji.­­Mo­ra­ma­lo­da­se­za­sta­ne,­okre­ne­

iza­se­be­i­kre­ne­u­prav­cu­re­in­du­stri­ja­li­za­ci­je,­od­no­sno­inu­sti­ja­li­za­ci­je,­ali­ne­in­du­stri­je­ra­di­nje­sa­me,­ne­go­u­in­du­stri­ju­ko­ja­bi­se,­re­ci­mo,­na­do­ve­zi­va­la­na­po­ljo­pri­vre­du­i­to­kao­in­du­stri­ja­ko­ja­mo­že­da­se­ ja­vi­kao­ne­ka­vr­sta­do­pu­ne­ po­ljo­pri­vre­di.­ Zna­te­ da­ rad­ni­pro­ces­u­polj­pri­vre­di­tra­je­4­5­me­se­ci­ i­ pi­ta­nje­ je­da­ li­ je­ to­pu­no­ rad­no­

vre­me?­Tre­ba­lo­bi­ga­do­pu­ni­ti­stva­ra­ju­ći­pret­po­stav­ke,­na­pri­mer,­da­se­u­Sta­roj­ Pa­zo­vi­ ili­ Voj­ki­ or­ga­ni­zu­je­ ne­ka­ in­du­stij­ska­pro­iz­vod­nja­ko­ja­bi­ se­ba­vi­la­ do­ra­dom­ i­ pla­sma­nom­ po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­da.­ S­ jed­ne­ stra­ne­ta­ko­bi­ se­ostva­rio­ ve­ći­ fond­ ra­da,­ a­s­dru­ge,­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­di­bi­se­bo­lje­ pro­da­li.­ Ako,­ re­ci­mo,­ pro­da­je­te­pše­ni­cu­na­sa­moj­nji­vi­u­vre­me­že­tve,­ona­ima­jed­nu­ce­nu,­ako­je­pro­da­je­te­u­ok­to­bru,­tad­je­dru­ga­ce­na,­u­sle­de­ćem­ma­ju­ona­ ima­ tre­ću­ ce­nu,­a­ in­du­strij­ski­ pre­ra­đe­na,­ opet­ ima­ ne­ku,­sa­svim­dru­gu­ce­nu.­Za­to,­kad­ka­žem­po­nov­na­ in­du­stri­ja­li­za­ci­ja,­ od­no­sno­re­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja,­ne­mi­slim­na­vra­ća­nje­onih­sta­rih­ka­pa­ci­te­ta,­ne­go­na­pra­te­će­ka­pa­ci­te­te­u­po­ljo­pri­vre­di­ko­ji­bi­po­ste­pe­no­iz­ra­sta­li­u­ozbilj­ne­in­du­strij­ske­ka­pa­ci­te­te­ko­ji­bi­mo­gli­da­pra­te­pre­ra­du­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da.­Pri­me­ra­ra­di,­u­Sre­mu­ima­mo­par­mle­ka­ra­ko­je­su­na­sta­le­po­sle­Srem­ske­mle­ka­re­ i­ to­ je­ do­sta­ do­bar­ put­da­se­ši­ri­ba­za­pre­ra­de­mle­ka­u­ raz­ne­mleč­ne­ pro­iz­vo­de,­ po­štu­ju­ći­ vi­so­ke­ stan­dar­de­ kva­li­te­ta­ ko­ji­ mo­gu­ da­za­do­vo­lje­i­stra­no­tr­ži­šte­–­is­ti­če­pro­fe­sor­Ste­van­De­ve­ta­ko­vić.­

On­ ta­ko­đe­pod­se­ća­da­ne­ki­pro­iz­vo­di­mo­gu­da­se­ iz­ve­zu,­upra­vo­za­to­što­su­eks­klu­ziv­ni­i­što­ih­ima­ma­lo.­–­Re­ci­mo,­srem­ski­sir­ je­po­znat­do­

Be­o­gra­da­i­do­ne­kle­ši­re­­­ka­že­pro­fe­sor­i­pi­ta­se­za­što­ovaj­pro­iz­vod­ne­bi­bio­po­znat­i­do­Za­gre­ba­i­do­Lju­blja­ne.­–­U­tom­prav­cu­bi­re­in­du­stri­ja­li­za­

ci­ja­mo­ra­la­da­ide­i­što­pre­shva­ti­mo­da­je­to­na­čin­opo­rav­ka­na­še­pri­vre­de,­bi­će­bo­lje­s­jed­ne­stra­ne.­S­dru­ge,­u­ze­mlji­za­to­ne­ma­do­volj­no­ka­pi­ta­la­pa­će­mo­

mo­ra­ti­da­pra­vi­mo­ne­ku­vr­stu­sa­rad­nje­ sa­ stran­ci­ma­ u­ prav­cu­ po­di­za­nja­ve­ćih­ka­pa­ci­te­ta,­dok­bi­se­ma­nji­pre­pu­sti­li­na­šim­pri­vred­ni­ci­ma­­­ka­že­pro­fe­sor­Ste­van­De­ve­ta­ko­vić­i­do­da­je:­­ Za­pi­taj­te­ sva­kog­ na­šeg­ vi­đe­ni­

jeg­se­lja­ka,­da­li­mo­že­da­se­ži­vi­a­da­se­ne­pro­iz­vo­di­i­vr­lo,­jed­no­stav­no­će­vam­re­ći,­ne­mo­že.­Osvr­nu­vi­ši­se­na­pri­va­ti­za­ci­ju,­ko­ja­

ni­je­is­pu­ni­la­oče­ki­va­nja­ni­dr­ža­ve,­ni­na­ro­da,­pro­fe­sor­De­ve­ta­ko­vić­pod­se­ća­da,­ne­sa­mo­da­se­ni­je­vo­di­lo­ra­ču­na­ šta­ će­ s­ tim­pred­u­ze­ći­ma­bi­ti,­da­li­će­na­sta­vi­ti­da­pro­iz­vo­de,­ne­go­se­po­se­za­lo­za­uvo­znim­pro­iz­vo­di­ma,­ne­vo­de­ći­ ra­ču­na,­ du­go­roč­no­ gle­da­no,­či­me­će­da­se­pla­te.­Po­nje­go­vim­re­či­ma,­ od­ 2000.­ go­di­ne­ na­ ova­mo­do net je ve li ki broj stra te gi ja ko je na­ dr­žav­nom,­ re­gi­o­nal­nom­ ili­ lo­kal­nom­ni­vou­de­fi­ni­šu­prav­ce­raz­vo­je­u­po­je­di­nim­obla­sti­ma,­ali­ bez­oba­ve­ze­da­se­one­i­pri­me­nju­ju.­Mno­ge­od­njih­su­do­bro­oce­nje­ne,­pri­hva­će­ne­i­„sta­vlje­ne­u­fi­o­ku“.­–­Mi­čak­ne­ma­mo­ni­spe­ci­ja­li­zo­va­

ne­la­bo­ra­to­ri­je­ko­je­su­bit­ne­za­po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju­ u­ smi­slu­ nad­le­žno­sti­ da­ oce­ne­ kva­li­tet­ i­ omo­gu­će­

iz­voz.­De­ša­va­lo­se,­da­po­ljo­pri­vred­ni­ci­iz­ re­o­na­ Za­pad­ne­ Mo­ra­ve­ ko­ji­ do­sta­iz­vo­ze­po­vr­će,­da­bi­ iz­vo­zi­li­ u­Slo­ve­ni­ju­ dok­ je­ sa­mo­ona­bi­le­ u­ EU,­ an­ga­žu­ju­ od­go­va­ra­ju­ću­ la­bo­ra­to­ri­ju­ iz­Za­gre­ba­da­im­ra­di­ana­li­zu­pro­iz­vo­da­za­iz­voz.­Da­kle,­mi­ni­smo­or­ga­ni­zo­va­li­ta kve la bo ra to ri je ko je bi bi le di rekt­ni­ser­vis­na­šoj­po­ljo­pri­vre­di­–­ka­že­na­kra­ju­naš­sa­go­vor­nik­­ i­do­da­je­da­od­struč­ne­ po­tvr­de­ ka­vli­te­ta­ pro­iz­vo­da­ i­zdrav­stve­ne­ is­prav­no­sti­ hra­ne­ za­vi­si­iz­voz­ srp­skog­ vo­će­ i­ dru­gih­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da.­

G. M.

STA­RA­PA­ZO­VA­•­STE­VAN­DE­VE­TA­KO­VIĆ,­PRO­FE­SOR­EKO­NOM­SKOG­FA­KUL­TE­TA­U­PEN­ZI­JI­O­SME­RU­RAZ­VO­JA­SRP­SKE­PRI­VRE­DE

In­du­stri­ja­u­po­ljo­pri­vre­di­–­pra­vac­opo­rav­ka­­Kad­ka­žem­po­nov­na­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja,­ne­mi­slim­na­vra­ća­nje­onih­sta­rih­ka­pa­ci­te­ta,­ne­go­na­pra­te­će­ka­pa­ci­te­te­u­po­ljo­pri­vre­di­ko­ji­bi­po­ste­pe­no­iz­ra­sli­u­ozbilj­ne­in­du­strij­ske­ka­pa­ci­te­te­ko­ji­bi­mo­gli­da­pra­te­pre­ra­du­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da­–­na­vo­di­prof.­De­ve­ta­ko­vić

� Pro�fe�sor�Ste�van�De�ve�ta�ko�vić

Ne­ma­„do­đem­ti“U­ eko­no­mi­ji­ mo­ra­ da­ po­sto­ji­

in­te­res,­ob­ja­šnja­va­pro­fe­sor,­bez­ob­zi­ra­na­sve­mo­gu­će­me­ha­ni­zme­ko­ji­se­pri­me­ne,­jer­on­vas­pri­si­lja­va­da­ra­di­te­i­to­ono­što­mo­že­da­pro­da­te­ i­ na­pla­ti­te.­U­eko­no­mi­ji­ne­ma­na­„do­đem­ti“.­Mo­že­mo­da­se­po­ga­đa­mo­oko­ce­ne,­ali­ro­ba­ili­uslu­ga­mo­ra­da­se­pla­ti.

BE­O­GRAD­•­NA­KON­10­GO­DI­NA­ČE­KA­NJA

Sr­bi­ja­do­bi­la­re­fe­rent­nu­la­bo­ra­to­ri­juOtvo­ren­deo­za­kon­tro­lu­na­mir­ni­ca­bilj­nog­po­re­kla,­dok­bi­ode­lje­nje­za­kon­tro­lu­na­mir­ni­ca­ži­vo­tinj­skog­po­re­kla­tre­ba­lo­da­bu­de­otvo­re­no­do­kra­ja­go­di­ne­–­Re­a­go­va­nja:­“Na­ma­tre­ba­re­fe­rent­na,­ne­u­tral­na­la­bo­ra­to­ri­ja.­Ova­to­si­gur­no­ne­će­bi­ti­još­tri­do­če­ti­ri­go­di­ne”

Otva ra nje de la NRL iza zva lo i broj ne po le mi ke

Na­pri­med­be­NOPS,­re­a­go­va­lo­je­Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de­ko­je­sa­op­šta­va­da­"iz­ja­ve­ko­je­se­ba­zi­ra­ju­na­ne­zna­nju­ i­po­lu­in­fo­ma­ci­ja­ma,­ stva­ra­ju­ lo­šu­ at­mos­fe­ru­na­tr­ži­štu,­po­tro­ša­či­gu­be­po­ve­re­nje­ u­ pro­iz­vo­đa­če­ hra­ne,­ na­rav­no­i­u­sa­mu­dr­ža­vu­i­tr­pe,­pre­sve­ga­ eko­nom­ske­ šte­te.­ Kraj­nji­efe kat ta kvog ne pro fe si o nal nog od­no­sa­pre­ma­in­te­re­su­po­tro­ša­ča­ iza­zi­va­ neo­sno­va­nu­ za­bri­nu­tost­po­tro­ša­ča".Pre­ci­zi­ra­no­ je­ da­ Fi­to­sni­tar­na­

la­bo­ra­to­ri­ja,­jed­na­od­tri­pla­ni­ra­ne­ko­ja­je­po­če­la­da­ra­di,­oba­vlja­is­pi­ti­va­nja­bi­lja,­uklju­ču­ju­ći­i­hra­nu­ bilj­nog­ po­re­kla­ (iz­ pri­mar­ne­pro­iz­vod­nje),­ use­ve,­ se­men­sku­ro­bu­ i­ sad­ni­ ma­te­ri­jal­ na­ pri­su­stvo­re­gu­li­sa­nih­štet­nih­or­ga­ni­za­ma­bi­lja­ka.Ta­ la­bo­ra­to­ri­ja­ is­pi­tu­je­ pri­

su­stvo­ ta­ko­zva­nih­ ka­ran­tin­skih­štet­nih­ or­ga­ni­za­ma­ i­ re­gu­li­sa­nih­ne­ka­ran­tin­ski­ štet­ni­ or­ga­ni­za­ma,­

od­no­sno­bak­te­ri­ja,­vi­ru­sa,­glji­va,­in­se­ka­ta­ i­ dru­gih­ bilj­nih­ šte­to­či­na­ko­je­mo­gu­da­ugro­ze­use­ve­ i­bilj­nu­pro­iz­vod­nju­na­na­šim­ora­ni­ca­ma.Iz­ Mi­ni­star­stva­ po­ljo­pri­vre­de­

pre­ci­zi­ra­ju­ i­da­se­na­po­kre­ta­nju­Fi­to­sa­ni­tar­ne­ la­bo­ra­to­ri­je­ ra­di­lo­u­sa­rad­nji­ sa­Mi­ni­star­stvom­pro­sve­te­ i­ teh­no­lo­škog­raz­vo­ja­ i­ In­sti­tu­tom­za­za­šti­tu­bi­lja­i­ži­vot­nu­sre­di­nu,­ sa­ko­jim­se­ ra­di­na­po­kre­ta­nju­ i­osta­lih­pred­vi­đe­nih­ la­bo­ra­to­ri­ja­u­Di­rek­ci­ji.Na­gla­še­no­je­da­su­spa­ja­njem­

ka­drov­skog­ po­ten­ci­ja­la­ In­sti­tu­ta­i­ teh­nič­kog­po­ten­ci­ja­la­Di­rek­ci­je,­stvo­re­ni­ uslo­vi­ za­ rad­u­naj­bo­lje­opre­mlje­noj­ la­bo­ra­to­ri­ji­ ova­kve­vr­ste­u­na­šoj­ze­mlji.­­Ra­zul­ta­ti­su­va­lid­ni­jer­su­do­

bi­je­ni­ uz­ pri­me­nu­ akre­di­to­va­nih­me­to­da.­ Ana­li­ze­ oba­vlja­ju­ struč­nja­ci­In­sti­tu­ta­i­za­po­sle­ni­u­Di­rek­ci­ji­za­na­ci­o­nal­ne­re­fe­rent­ne­la­bo­ra­to­ri­je",­pi­še­u­sa­op­šte­nju.Ni­šta­se­ne­će­

pro­me­ni­ti?­­ Mi­ni­star­stvo­ po­ljo­pri­vre­

de­ni­ka­da­ni­je­ for­mi­ra­lo­Sa­vet­za­ bez­bed­nost­ hra­ne­ či­ja­ bi­osnov­na­ funk­ci­ja­ bi­la­ da­ ka­že­ko­ji­su­to­pro­iz­vo­di,­ko­je­su­to­na­mir­ni­ce­ za­ ko­je­ po­sto­ji­ ri­zik­od­ kon­ta­mi­na­ci­je.­ Zna­te­ ono:­ka­di­ja­vas­tu­ži,­ka­di­ja­vam­su­di.­Ne­ve­ru­je­mo­da­će­se­ne­ke­stva­ri­po­me­ri­ti­sa­mr­tve­tač­ke,­mo­žda­će­to­iz­gle­da­ti­sa­mo­me­dij­ski­ do­bro­ ­­ oce­nio­ je­Go­ran­Pa­po­vić.

Neo­sno­va­na­za­bri­nu­tost

6 13. mart 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ko­lo­strum­je­pro­iz­vod­mleč­nih­žle­zda­ si­sa­ra­ pr­vih­ ne­ko­li­ko­da­na­po­po­ro­đa­ju.­Pra­vi­ko­lo­

strum­je­„pr­vo­mle­ko“­bo­ga­to­an­ti­te­li­ma.­Zdra­vlje­i­ži­vot­te­le­ta­za­vi­se­od­to­ga­da­li­je­ono­do­bi­lo­od­go­va­ra­ju­ću­ko­li­či­nu­vi­so­ko­­­kva­li­tet­nog­ko­lo­stru­ma,­bi­lo­si­sa­njem­bi­lo­na­pa­je­njem,­na­rav­no­što­je­mo­gu­će­ra­ni­je­u­ži­vo­tu.­Tro­ško­vi­od­go­ja­ju­ni­ca­u­mleč­nim­sta­di­ma­se­po­ve­ća­va­ju,­uko­li­ko­se­po­ja­vi­ve­ća­smrt­nost­te­la­di,­ ili­ je­ po­treb­no­ le­če­nje­ bo­le­sti­ko­je­su­se­mo­gle­spre­či­ti­pre­ven­ti­vom.­ Ko­lo­strum­ kra­va­ se­ raz­li­ku­je­od­nor­mal­nog­mle­ka­po­bo­ji,­uku­su­i­sa­sta­vu.­Ko­lo­strum­je­žuć­kast­do­tam­no­žut,­ma­lo­slan­kast­i­gust.Naj­zna­čaj­ni­ja­raz­li­ka­iz­me­đu­ko­

lo­stru­ma­ i­ nor­mal­nog­ mle­ka­ je­ u­pro­te­in­skom­sa­sta­vu.­Ko­lo­strum­je­pre­sve­ga­bo­gat­glo­bu­li­ni­ma­i­imu­no­glo­bu­li­ni­ma.­ Kon­cen­tra­ci­ja­ pro­te­i­na­u­ko­lo­stru­mu­iz­no­si­i­14%.­U­pr­va­24­h­sa­stav­ko­lo­stru­ma­se­me­nja,­ sa­dr­žaj­ pro­te­i­na­ se­ pri­bli­ža­va­onom­kod­obič­nog­mle­ka.

Za što je ko lo strum ne za men ljiv

Ro­đe­njem­ te­le­ ima­ ve­o­ma­ lo­še­raz­vi­jen­imu­ni­si­stem.­Po­ste­lji­ca­ne­do­zvo­lja­va­tran­sfer­an­ti­te­la,­po­zna­tih­kao­imu­no­glo­bu­li­ni,­od­maj­ke­ka­fe­tu­su­za­vre­me­ste­o­no­sti.Va­žan­je­za­te­le­po­što­se­u­glo­

bu­li­ni­ma­na­la­ze­an­ti­te­la­ko­ja­kra­va­pro­iz­vo­di­ da­ bi­ se­ za­šti­ti­la­ od­mi­kro­or­ga­ni­za­ma­ko­ji­ma­je­iz­lo­že­na­u­ži­vot­noj­sre­di­ni.­Te­le­je­pre­ko­ko­lo­stru­ma­za­šti­će­no­od­bo­le­sti­ u­naj­ra­ni­jem­ži­vot­nom­raz­do­blju,sve­dok­se­ nje­gov­ imu­ni­ si­stem­ ne­ raz­vi­je­i­ ak­ti­vi­ra.­ An­ti­te­la­ su­ pro­te­i­ni­ ko­ji­mo­gu­da­pre­po­zna­ju­i­uni­šte­iza­zi­va­če­bo­le­sti,­ ili­pa­to­ge­ne­u­or­ga­ni­zmu­ te­le­ta.­ Po­sto­je­ tri­ glav­na­ ti­pa­Imu­no­glo­bu­li­na­i­to­–­G,­M­A.­I­to­u­sle­de­ćim­ pro­cen­ti­ma­ od­ 85­­ 90%;­5­10%;­ i­ 5­10%.­ Ova­ tri­ ti­pa­Ig­ima­ju­spe­ci­fič­ne­za­dat­ke­u­imu­nom­si­ste­mu.­ Ig­G­su­ u­ sta­nju­ da­ pre­po­zna­ju­i­uni­šte­in­va­zi­ju­pa­to­ge­na,­i­ van­kr­vo­to­ka­u­bi­lo­kom­or­ga­nu.­Glav­na­ulo­ga­Ig­M­je­da­uni­šte­bak­te­ri­je­ko­je­su­sti­gle­do­kr­vi.­Ig­A­se­pri­lju­bi­uz­će­lij­ske­mem­bra­ne­or­ga­na­ i­ na­ taj­ na­čin­ spre­ča­va­ da­ pa­to­ge­ni­ to­ uči­ne­ pre­ njih­ i­ iza­zo­vu­bo­lest.Uspe­šnost­ u­ is­hra­ni­ ko­lo­stru­

mom­ ba­zi­ra­na­ je­ na­ če­ti­ri­ kri­tič­na­„mo­men­ta“:

Pra vo vre me nost -­ A­ to­ je­ ko­jom­br­zi­nom­po­sle­te­le­nja­te­le­do­bi­ja­ko­lo­strum

Ko­li­či­na­ -­ Ko­ju­ ko­li­či­nu­ ko­lo­stru­ma­je­te­le­po­pi­lo

Kva li tet -­Kon­cen­tra­ci­ja­imu­no­glo­bu­li­na­u­ko­lo­stru­muČi­sto­ća­–­Ni­vo­pa­to­ge­na­u­ko­lo­

stru muPra vo vre me nost ­­ Glo­bu­li­ni­

ko­lo­stru­ma­mo­gu­pre­ći­u­krv­u­to­ku­ pr­vih­ 24­ ča­sa,­ ali­mo­ra­mo­ na­gla­si­ti­da­već­pri­is­te­ku­24­h­po­ro­đe­nju­glo­bu­li­ni­se­sko­ro­da­vi­še­ne­mo­gu­da­pre­đu­u­kr­vo­tok.­Sa­dr­žaj­imu­no­glo­bu­li­na­ u­ pr­vih­ 9­ h­ po­ ro­đe­nju­ te­le­ta­ je­ sko­ro­ isti­ [3].­ Va­žno­je­da­ti­ te­le­tu­2­ l­ko­lo­stru­ma­u­pr­vih­ 12­ h­ ži­vo­ta.­ Ako­ te­le­ ni­je­ u­ro­ku­ 12h­ po­ ro­đe­nju­ po­pi­lo­ ni­ma­lo­ko­lo­stru­ma­si­gur­no­ne­će­mo­ći­da­stek­ne­ od­go­va­ra­ju­ći­ imu­ni­tet.­ Ako­je­mo­gu­će­te­le­bi­tre­ba­lo­na­hra­ni­ti­1­sat­po­ro­đe­nju.­Ame­rič­ki­ far­me­ri­ko­ji­ svo­je­ kra­ve­ dr­že­ na­ pa­ši,­ na­gra­đu­ju­svo­je­rad­ni­ke­ko­ji­su­za­du­že­ni­ za­ ne­gu­ te­la­di­ po­ od­go­je­nom­te­le­tu.­Te­lad­se­na­pa­ja­ju­u­ro­ku­od­2­sa­ta­ili­mu­se­po­mog­ne­da­od­mah­usta­ne­i­po­si­sa­ko­lo­strum.­Po­seb­na­pa­žnja­se­po­sve­ću­je­žen­skoj­te­la­di.­Sva­ko­od­go­je­no­žen­sko­te­le­ je­ka­pi­tal­za­bu­duć­nost,­bi­lo­da­se­ko­ri­sti­za­ sop­stve­ni­ re­mont­ ili­ se­ pro­da­je­za­pri­plod.Ko­lo­strum­ ima­ ve­o­ma­ vi­so­ku­

hran­lji­vu­ vred­nost­ do­ka­za­na­ je­ i­lak­sa­tiv­na­ulo­ga.Ko­li­či­na­-­Ko­ju­ko­li­či­nu­ko­lo­stru­

ma­je­te­le­po­pi­lo­Naj­bo­lje­je­da­se­te­le­na­po­ji­sa­4­l­vi­so­ko­­kva­li­tet­nog­ko­lo­stru­ma,­i­to­HF­te­la­di­ma­u­ro­ku­od­1h­po­ro­đe­nju.­Dru­gi­put­bi­te­le­tre­ba­lo­na­po­ji­ti­sa­2­­3­l­ko­lo­stru­ma­naj­ka­sni­je­za­8­h.­ Iako­ je­naj­bo­lje­da­ kra­va­ i­ te­le­ bu­du­ za­jed­no,­ ako­ne­ du­že,­ ne­ka­ to­ bu­de­ pr­vih­ dva­na­est­ sa­ti­ po­ te­le­nju.­ Ipak­će­vi­še­ko­lo­stru­ma­po­pi­ti­te­le­ko­je­hra­ni­mo­iz­bo­ce.­Ako­te­le­ni­je­usta­lo­i­sa­mo­

stal­no­po­pi­lo­ko­lo­strum­u­ro­ku­3­h­po­ro­đe­nju,­mo­ra­mo­mu­po­mo­ći­da­ga­ po­pi­je.­ U­ SAD­ to­ ra­de­ po­mo­ću­ezo­fa­gi­jal­ne­hra­ni­li­ce.

Kva li tet - U pr vom mle ku­–­je­sa­dr­žaj­ pro­te­i­na­ 5­ –­ 6­%,­ ali­mo­že­da­se­kre­će­od­2­do­vi­še­od­15­%.­ Kon­cen­tra­ci­ja­ an­ti­te­la­ se­ sma­nju­je­pri­li­kom­sva­ke­sle­de­će­mu­že.­Već­ kod­ dru­že­ mu­že­ ni­vo­ an­ti­te­la­se­sma­nju­je­na­65­%,­a­kod­tre­će­mu­že­ovaj­pro­ce­nat­je­40%­od­pr­ve­mu­že.Hran­lji­ve­ ma­te­ri­je­ kao­ što­ je­

mast­ i­ pro­te­i­ni,­ ko­je­ su­ va­žne­ za­raz­voj­ i­ rast­ te­le­ta­ su­ za­stu­plje­ne­u­ve­ćem­pro­cen­tu­ne­go­u­obič­nom­mle­ku.­ Pro­ce­nat­ ma­sti­ iz­no­si­ oko­6,7%,­pro­ce­nat­pro­te­i­na­oko­14­%.­Pro­ce­nat­lak­to­ze­je­ma­nji­ne­go­kod­obič­nog­mle­ka,­pa­to­sma­nju­je­ri­zi­ke­od­pro­li­va­kod­no­vo­ro­đe­nog­te­le­ta.­[4]Kod­Mleč­nih­ra­sa­je­kon­cen­tra­

ci­ja­ Ig­ u­ ko­lo­stru­ma­ma­nja­ ne­go­kod­ tov­nih­ ra­sa.­ Od­ ra­sa­ za­ pro­iz­vod­nju­ mle­ka­ HF­ ima­ naj­ma­nje­IG­­u­ko­lo­stru­mu­a­Jer­sej­naj­vi­še.Na­rav­no­ da­ pr­vo­tel­ke­ uobi­ča­

je­no­ ima­ju­ma­nje­ Ig,­ a­ kra­ve­ od­tre­će­lak­ta­ci­je­na­vi­še­vi­še­Imu­no­glo­bu­li­na.Či­sto­ća­ ­­Ni­vo­pa­to­ge­na­u­ko­

lo­stru­mu­Naj­ve­ći­ iza­zov­ kod­ hra­nje­nja­ ko­lo­stru­mom­ je­ ka­ko­ da­ko­lo­strum­osta­ne­ čist,­ .­ Ko­li­ko­ je­va­žno­ da­ na­po­ji­mo­ te­le­ ko­lo­stru­mom,­ da­ pre­ži­vi,­ to­li­ko­ taj­ isti­ko­lo­strum­ ako­ ga­ ne­ ču­va­mo­ na­od­go­va­ra­ju­ći­na­čin­mo­že­da­ iz­lo­ži­te­le­pa­to­ge­ni­ma­kao­što­je­E.co­li,­Sal­mo­nel­la.­ Ve­o­ma­ je­ va­žno­ odr­ža­va­nje­ či­sto­ća­ vi­me­na,­ opre­me­za­ mu­žu,­ i­ naj­va­žni­je­ bo­či­ce­ ili­kan­ti­ce­za­is­hra­nu.

Šta ako kra va ni je za su še na na vre me?

Ako­ se­ kra­va­ mu­ze­ do­ ne­po­sred­no­pred­te­le­nje,­te­le­će­ume­sto­ko­lo­stru­ma­ za­pra­vo­ pi­ti­ nor­mal­no­mle­ko.­Pe­riod­za­su­še­nja­ne­bi­ tre­ba­lo­da­bu­de­kra­ći­od­4­ne­de­lje.­U­ovom­ slu­ča­ju­ se­ te­le­tu­ mo­ra­ da­ti­ko­lo­strum­ne­ke­dru­ge­sve­že­ote­lje­ne­ kra­ve.­ Mi­ni­mal­na­ ko­li­či­na­ ko­lo­stru­ma­ko­ja­po­ma­že­te­le­tu­da­pre­ži­vi­ je­ 150­ ml,­ ko­je­ bi­ tre­ba­lo­ da­po­pi­ju­u­pr­va­2h­ži­vo­ta.

Ka­ko­sa­ču­va­ti­vi šak ko lo stru ma?

U­sta­di­ma­sa­vi­so­kom­pro­duk­ci­jom­mle­ka,­osta­je­od­re­đe­na­ko­li­či­na­ko­lo­stru­ma.­Ako­se­ra­di­o­pr­vo­tel­ki­osta­je­oko­35­kg­vi­ška­a­ako­je­reč­o­sta­ri­joj­kra­vi­ovaj­vi­šak­je­od­50­70kg.­Ovaj­vi­šak­se­mo­že­is­ko­ri­sti­ti­u­sve­žem­sta­nju,­fer­men­ti­san­ili­kon­zer­vi­san.­[1]­Sve­ži­ko­lo­strum­se­mo­že­ko­ri­sti­ti­za­na­pa­ja­nje­sta­ri­je­te­la­di­ko­ja­su­na­mleč­noj­is­hra­ni­i­to,­raz­re­đu­je­se­sa­to­plom­vo­dom­u­od­no­su­2:1,­ili­se­mo­že­do­da­ti­pri­pre­mlje­noj­za­me­ni­za­mle­ko­pre­na­pa­ja­nja.Ipak­naj­bo­lji­ na­čin­ ču­va­nja­ ko­lo­

stru­ma­je­du­bo­ko­za­mr­za­va­nje­i­ču­va­nje­na­–­20*C.­Ova­kav­ko­lo­strum­je­naj­bo­lje­da­se­se­is­ko­ri­sti­do­go­di­nu­da­na.­Od­mr­znu­ti­ko­lo­strum­te­lad­iz­u­zet­no­do­bro­pri­hva­ta­ju.­Ko­lo­strum­po­ste­pe­no­od­mr­za­va­mo­na­tem­pe­ra­tu­ri­do­50­ste­pe­ni.­Ni­ka­ko­ga­ne­od­mr­za­va­mo­na­sob­noj­tem­pe­ra­tu­ri­jer­se­ broj­ mi­kro­or­ga­ni­za­ma­ udvo­stru­ču­je­sva­kih­20­30­mi­nu­ta.

Ko­ji­ko­lo­strum­mo­že­mo­za mr znu ti?

Za­mr­za­va­mo­ ko­lo­strum­ iz­ tri­uza­stop­ne­ mu­že­ od­ sta­rih­ kra­va,­ko­je­ su­ ote­lje­ne­ u­ je­sen,­ ko­je­ su­du­go­ na­ far­mi,­ i­ na­rav­no­ da­ ni­su­obo­le­le­ od­ma­sti­ti­sa.­ Ako­ je­ kra­va­je­la­ze­le­nu­hra­nu­ le­ti,­ ili­ se­no­ i­si­la­žu­zi­mi­ko­lo­strum­je­bo­gat­ka­ro­ti­nom­i­vi­ta­mi­nom­E.Isto­ta­ko­uzi­ma­mo­ko­lo­strum­od­

kra­va­či­ja­te­lad­ne­po­ka­zu­ju­simp­to­me­en­te­ri­ti­sa.­Ko­lo­strum­sta­vlja­mo­u­kan­ti­ce­u­za­pre­mi­ni­od­0,5­i­1­li­tar.­Kan­ti­ce­mo­ra­mo­do­bro­za­tvo­ri­ti­i­obe­le­ži­ti­na­lep­ni­ca­ma­sa­da­tu­mom­i­ re­do­sle­dom­ re­do­sle­dom­ mu­že.­Ko­lo­strum­se­ za­mr­zne­ i­ pred­ ko­ri­šće­nje­se­va­di­ iz­za­mr­zi­va­ča.­Kan­ti­ce­se­po­ta­pa­ju­u­to­plu­vo­du­i­ta­ko­pri­pre­ma­ju­za­na­pa­ja­nje­ te­la­di.­Za­jed­no­te­le­je­po­treb­no­ko­ri­sti­ti­u­tri­uza­stop­na­na­pa­ja­nja­ko­lo­strum­do­bi­jen­u­pr­ve­tri­mu­že­po­re­du

Šta ako ne ma ko lo stru ma?

Ovo­mo­že­bi­ti­slu­čaj­kod­pr­vo­tel­ki.­ Od­ stre­sa­ pri­li­kom­ te­le­nja­

je­no­stav­no­ ne­ do­la­zi­ do­ lu­če­nja­mle­ka­ od­no­sno­ ko­lo­stru­ma.­Mo­že­se­de­si­ti­da­pri­li­kom­te­škog­te­le­nja­kra­va­ugi­ne.­ Ta­da­ se­pre­po­ru­ču­je­da­se­te­le­na­po­ji­ko­lo­stru­mom­kra­ve­ote­lje­ne­u­pri­bli­žno­isto­vre­me.­Ako­bi­te­le­na­po­ji­li­mle­kom­ra­ni­je­ote­lje­ne­kra­ve­to­bi­se­ka­ta­stro­fal­no­ za­vr­ši­lo.­ U­ ova­kvim­ slu­ča­je­vi­ma­ je­ naj­bo­lje­ ko­ri­sti­ti­ za­mr­znu­ti­ko­lo­strum.Iako­ je­ ko­lo­strum­ ne­za­me­njiv­

ako­ne­ma­mo­na­ ras­po­la­ga­nju­za­mr­znu­ti­ ko­lo­strum,­mo­že­mo­ko­ri­sti­ti­ “za­me­nu“.­ Ova­ za­me­na­ pre­ma­Roy­u­[2]­pri­pre­ma­se­na­sle­de­ći­na­čin­­­1­umu­će­no­ja­je­u­0,3­l­ vo­de,­ ko­me­ se­ do­da­ po­la­ čaj­ne­ka­ši­či­ce­ ri­ci­nu­so­va­og­ ulja­ i­ 0,6­ l­pu­nog­mle­ka.

Za­klju­čak

Ko­lo­strum­ je­ ne­za­men­ljiv­ u­ is­hra­ni­u­pr­vim­da­ni­ma­ži­vo­ta.­Ve­o­ma­je­la­ko­svar­ljiv,­hran­lji­va­vred­nost­mu­ je­40%­ve­ća­od­nor­mal­nog­ mle­ka,­ u­ to­ku­ va­re­nja­ da­je­me­ki­gruš.Pre­sve­ga­ je­bo­gat­glo­bu­li­ni­ma­

i­ imu­no­glo­bu­li­ni­ma,­ ko­ja­ po­ma­žu­te­le­tu­ u­ bor­bi­ sa­ iza­zi­va­či­ma­ bo­le­sti­ ko­je­ su­ obič­no­ pra­će­ne­ pro­li­vom.­Ko­li­ka­je­sna­ga­i­moć­ko­lo­stru­ma­vi­di­se­ iz­da­je­mi­ni­mal­na­ko­li­či­na­ ko­lo­stru­ma­ ko­ja­ po­ma­že­te­le­tu­ da­ pre­ži­vi­ 150­ ml,­ ko­je­ bi­tre­ba­lo­da­po­pi­ju­u­pr­va­2h­ži­vo­ta.­[3]Jed­nom­reč­ju­ko­lo­strum­je­i­hra­

na­i­pr­va­od­bram­be­na­li­ni­ja­pre­ma­bo­le­sti­ma­u­pr­vim­da­ni­ma­ži­vo­ta.­Ko­lo­strum­pru­ža­si­gur­nost­od­ga­ji­va­ču­da­će­od­te­le­ta­bi­ti­kra­va.

Li te ra tu ra:[1] An tov, G .: Ko lo strum. Zna čaj i ko ri šće nje. Na rod ni po ljo pri vred­

ni ka len dar.No vi Sad, 1992.[2] Roy, J.H.B.: The Calf.Vol 1. and 2. Il li fe Bo oks Ltd.Lon don,

1970.[3] Dr Ti mo tej Čo bić, Dr Ge or gi An tov,: GO VE DAR STVO, PRO IZ­VOD NJA MLE KA, No vi Sad, 1996

[4] Fol ley,J.A., Ot terby,D.E.: Ava i la bi lity, sto ra ge, tre at ment,

com po si tion, and fe e ding va lue of sur flus co lo strum: A RE VI EW. J.

DA IRY Sci.61: 1033­1060; 1978.

ZNA­ČAJ­KO­LO­STRU­MA­U­IS­HRA­NI­TE­LA­DI­U­PR­VIM­DA­NI­MA­ŽI­VO­TA

"Pr vo mle ko" bo ga to an ti te li maKo lo strum je bo gat glo bu li ni ma i imu no glo bu li ni ma. U glo bu li ni ma se na la ze an ti te la ko ja kra va pro iz vo di da bi se­za­šti­ti­la­od­mi­kro­or­ga­ni­za­ma­ko­ji­ma­je­iz­lo­že­na­u­ži­vot­noj­sre­di­ni­-­Te­le­je­pre­ko­ko­lo­stru­ma­za­šti­će­no­od­bo-le­sti­iza­zva­nih­ko­li­bak­te­ri­ja­ma­-­Vi­šak­ko­lo­stru­ma­mo­že­mo­sa­ču­va­ti­na­raz­li­či­te­na­či­ne,­a­naj­bo­lji­je­du­bo­ko­za-mr za va nje

Pi­še:­Bra­ni­sla­va­Pan­te­lić,­dipl.ing.PSS Su bo ti ca

Bra ni sla va Pan te lić

Va žno je da te le što pre po pi je ko lo strum

Ko lo strum se mo že za me ni ti na pit kom od vo de, ja je ta, ri ci nu so vog ulja i pu nog mle ka

713. mart 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iz bor ra se go ve da za tov ima zna­čaj­nu­ulo­gu­u­ovoj­pro­iz­vod­nji.­ Po­red­ ra­se,­ sta­rost­ te­la­di,­

nji­ho­va­na­u­če­nost­na­kon­zu­mi­ra­nje­ka­ba­ste­i­kon­cen­tro­va­ne­hra­ne­ima­ju­bit­nu­ulo­gu­u­pro­fi­ta­bil­no­sti­ove­pro­iz­vod­nje.­Te­lad­mo­ra­ju­da­po­ti­ču­sa­ga­zdin­sta­va­i­far­mi­na­ko­ji­ma­su­ za­do­vo­lje­ni­ svi­ hi­gi­je­sko­zdrav­stve­ni­ uslo­vi.­ Sva­ko­ gr­lo­mo­ra­ bi­ti­ pro­pi­sno­ obe­le­že­no­ i­ uve­de­no­ u­ve­te­ri­nar­sku­ ba­zu­ po­da­ta­ka­ ra­di­lak­šeg­pra­će­nja­sa­mog­gr­la.­Ve­li­ka­šan­sa­za­iz­voz­kva­li­tet­nog­i­zdra­vog­go­ve­đeg­me­sa­tre­ba­da­bu­de­i­naj­va­žni­ji­raz­log­za­in­te­zi­vi­ra­nje­i­osa­vre­me­nja­va­nje­pro­iz­vod­nje­ju­ne­ćeg­me­sa.

Ku­po­vi­na­ži­vo­ti­nja­i­uvo­đe­nje­no­vih­ži­vo­ti­nja­na­ga­zdin­stvo

Ga­zdin­stva­ i­ far­me­u­Sr­bi­ji,­ ko­je­ se­ ba­ve­ to­vom,­ uglav­nom­ gr­la­ku­pu­ju­na­pi­ja­ca­ma­ ili­ di­rekt­no­od­dru­gih­pro­iz­vo­đa­ča.­Ovaj­pro­met­je­re­gu­li­san­ od­go­va­ra­ju­ćim­ pra­vil­ni­kom­ i­ pod­ nad­zo­rom­ je­ ve­te­ri­nar­ske­in­spek­ci­je.­[2].­Sva­ko­gr­lo­ko­je­se­uvo­di­ u­ga­zdin­stvo­ ili­ na­ far­mu­mo­ra­ da­ ima:­ pa­soš,­ uve­re­nje­ o­zdrav­stve­nom­ sta­nju­ i­ uve­re­nje­ o­tran­spor­tu.Ku­plje­na­ ili­ no­vo­na­ba­vlje­na­ ži­

vo­ti­nja,­ ko­ja­ se­ uve­de­ u­ ga­zdin­stvo­ ili­ far­mu,­mo­že­ pred­sta­vlja­ti­iz­vor­ bo­le­sti­ (pa­ra­zit­ske­ ili­ za­ra­zne)­ za­ osta­le­ ži­vo­ti­nje,­ pa­ i­ za­čo­ve­ka.Do­bra­prak­sa­ kod­uvo­đe­nja­no­

vih­ži­vo­ti­nja­na­ga­zdin­stvo­ili­far­mu­mo­ra­da­bu­de­u­skla­du­sa­vi­so­kim­stan­dar­di­ma­bez­bed­no­sti­ i­zdra­vlja­ži­vo­ti­nja,­kao­i­da­is­po­štu­je­sve­pro­pi­sa­ne­bi­o­si­gur­no­sne­me­re­od­stra­ne­dr­ža­ve,­[2]­pa­ta­ko:•­ ži­vo­ti­nje­ ne­ sme­ju­ po­ti­ca­ti­ sa­

ga­zdin­stva­ili­pod­ruč­ja­ko­ja­pod­le­žu­za­bra­ni­ili­ogra­ni­če­nju­u­od­no­su­na­vr­ste­ži­vo­ti­nja­ili­od­re­đe­nu­bo­lest,•­ ži­vo­ti­nje­ ne­ sme­ju­ bi­ti­ pod­

ogra­ni­če­njem­pro­me­ta­u­sklo­pu­na­

ci­o­nal­nog­pro­gra­ma­ is­ko­re­nja­va­nja­za­ra­znih­bo­le­sti­(npr.­u­slu­ča­ju­po­ja­ve­svinj­ske­ku­ge­na­ne­kom­pod­ruč­ju,­svi­nje­se­ne­mo­gu­ot­pre­ma­ti­s­to­ga­pod­ruč­ja),•­­pre­sta­vlja­nja­u­pro­met­za­ži­

vo­ti­nje­je­po­tre­no­obez­be­di­ti­pa­soš­i­ uve­re­nje­ o­ zdrav­stve­nom­ sta­nju­ži­vo­ti­nja­ko­ja­pra­ti­ži­vo­ti­nje­u­pro­me­tu,•­ ­ pre­vo­zno­ sred­stvo,­ ko­jim­ se­

vr­ši­ tran­sport­ ži­vo­ti­nja­ mo­ra,­ bi­ti­oči­šćen­ i­ dez­in­fi­ko­va­no­pre­ i­ po­sle­pre­vo­za­ži­vo­ti­nja,•­­za­vre­me­tran­spor­ta­tre­ba­pa­

zi­ti­da­ži­vo­ti­nje­ne­do­đu­u­kon­takt­s­dru­gim­ži­vo­ti­nja­ma­ko­je­su­ne­po­zna­tog­zdrav­stve­nog­sta­tu­sa.Do­bra­ prak­sa­ pri­ ku­po­vi­ni­ ži­vo­

ti­nja:•­ ­ ku­po­va­ti­ gr­la­ sa­mo­ na­ za­ to­

od­re­đe­nim­me­sti­ma,­(ot­kup­na­me­sta,­pi­ja­ce,­far­me),•­­ku­po­va­ti­gr­la­po­zna­tog­zdrav­

stve­nog­ sta­tu­sa­ ko­je­ pra­ti:­ pa­soš,­Uve­re­nje­o­zdrav­stve­nom­sta­nju­ži­vo­ti­nja,­i­uve­re­nje­o­tran­spor­tu),•­­ku­po­va­ti­sa­mo­pro­pi­sa­no­obe­

le­že­na­gr­la,•­­na­kon­ku­po­vi­ne­ži­vo­ti­nja­pa­zi­ti­

da­one­ne­do­la­ze­u­kon­takt­s­dru­gim­ži­vo­ti­nja­ma­ne­po­zna­tog­zdrav­stve­nog­sta­tu­sa,•­ pri­ do­la­sku­ no­vih­ ži­vo­ti­nja­ na­

ga­zdin­stvo,­ne­ko­vre­me­ih­tre­ba­dr­ža­ti­ odvo­je­no­ od­ ži­vo­ti­nja­ ko­je­ se­na­la­ze­na­ga­zdin­stvu­ili­spre­či­ti­što­je­mo­gu­će­ vi­še,­ kon­takt­ sa­ ži­vo­ti­nja­ma­na­ga­zdin­stvu.Tre­ba­ima­ti­na­umu­da­je­sva­ka­

ma­ni­pu­la­ci­ja­ sa­ ži­vo­ti­nja­ma­ (pre­voz,­no­vo­ga­zdin­stvo,­no­vi­vla­snik)­ujed­no­i­stres­za­ži­vo­ti­nju,­ko­ji­mo­že­ne­ga­tiv­no­uti­ca­ti­na­zdra­vlje­i­ko­ji­mo­že­iza­zva­ti­po­ja­vu­bo­le­sti,­iako­su­ži­vo­ti­nje­pred­hod­no­bi­le­zdra­ve.­Ta­ko­đe,­ zbog­ stre­sa­ mo­že­ osla­bi­ti­imu­ni­tet­ži­vo­ti­nja,­te­sto­ga­po­sta­ju­pod­lo­žni­je­na­raz­ne­bo­le­sti.Na­kon­ iz­vr­še­ne­ ku­po­pro­da­je­ ili­

na­bav­ke­ ži­vo­ti­nja­ na­ dru­gi­ na­čin,­oba­ve­zno­iz­vr­ši­ti­pre­nos­vla­sni­štva,­jer­ ako­ do­đe­ do­ po­ja­ve­ bo­le­sti­ ili­

na­stan­ka­šte­te,­ko­je­dr­ža­va­su­zbi­ja,­gu­bi­se­pra­vo­na­na­dok­na­du.

Iz­bor­ra­se­za­tov

Ra­sa­ je­ ve­o­ma­bi­tan­ ele­ment­ u­iz­bo­ru­ te­la­di­ za­ tov.­Od­ ra­se­ za­vi­si­tip­i­na­čin­to­va,­vi­si­na­i­struk­tu­ra­pri­ra­sta,­eko­no­mič­nost,­kao­i­niz­dru­gih­pa­ra­me­ta­ra.­Na­na­šim­pod­ruč­ji­ma­gde­ni­je­ ja­sno­ iz­de­fe­ren­ci­ran­pra­vac­go­ve­dar­ske­pro­iz­vod­nje­(za­ mle­ko­ ili­ me­so)­ uglav­nom­ se­ga­je­ ra­se­ kom­bi­no­va­nih­ svoj­sta­va­ko­je­da­ju­do­bre­re­zul­ta­te,­ka­ko­u­pro­iz­vod­nji­mle­ka­ta­ko­i­u­pro­iz­vod­nji­me­sa.­Kod­ma­lih­pro­iz­vo­đa­ča­do­mi­ni­ra­ si­men­tal­ska­ ra­sa,­ko­ja­ je­ra­sa­kom­bi­no­va­nih­spo­sob­no­sti­što­se­mo­že­vi­de­ti­na­sli­ci­1.Sta­rost­ oda­bra­ne­ te­la­di­ za­ tov­

kod­nas­uglav­nom­za­vi­si­od­po­nu­de,­i­ne­mo­že­se­pre­ci­zno­de­fi­ni­sa­ti.­ Pre­su­dan­mo­me­nat­ za­ po­nu­du­te­la­di­ či­ni­ nje­go­va­ ma­sa­ u­ mo­men­tu­pro­da­je,­pa­se­če­sto­de­ša­va­

da­se­u­gru­pi­ku­plje­ne­te­la­di­slič­ne­ma­se,­sta­rost­iz­me­đu­po­je­di­nih­gr­la­raz­li­ku­je­i­do­dva­me­se­ca.Uvo­đe­njem­ je­din­stve­nog­ si­ste­

ma­obe­le­ža­va­nja­go­ve­da­u­Sr­bi­ji,­sva­ gr­la­ pre­ sta­vlja­nja­ u­ pro­met­mo­ra­ju­bi­ti­obe­le­že­na­ i­upi­sa­na­u­je­din­stve­nu­ ba­zu­ po­da­ta­ka,­ i­ po­red­ ušne­ mar­ki­ce­ mo­ra­ju­ ima­ti­uve­re­nje­ (pa­soš),­ kao­ i­ po­tvr­du­da­ su­ zdra­va­ i­ da­ po­ti­ču­ iz­ zdra­vog­za­pa­ta­ili­pod­ruč­ja­u­ko­me­ne­po­sto­ji­ni­ka­kva­za­bra­na­za­pro­met­te­la­di.Po­red­na­ve­de­nih­zah­te­va,­je­dan­

od­bit­ni­jih,­a­ko­ji­se­te­ško­do­ka­zu­ju­pri­li­kom­ku­po­pro­da­je,­je­i­taj­da­li­ je­ te­le­na­u­či­lo­da­ je­de,­ tj.­da­ li­je­pre­šlo­na­ko­ri­šće­nje­dru­gih­hra­ni­va­osim­mle­ka.­Ovo­pred­sta­vlja­ve­li­ki­pro­blem­za­pro­iz­vo­đa­če,­jer­se­ te­le­tu­ sta­vlje­nom­ u­ tov­ pr­vih­da­na­nu­di­hra­na­na­ko­ju­ni­je­na­vi­klo,­usled­če­ga­gla­du­je­ i­gu­bi­u­ma­si­(i­do­20%­od­po­čet­ne).­Zbog­to­ga­je­po­ne­kad­po­treb­no­da­pro­đe­i­vi­še­sed­mi­ca­da­bi­se­te­le­vra­ti­lo­na­ula­znu­te­ži­nu,­od­no­sno­ma­su­pri­ku­po­vi­ni.­Zbog­na­ve­de­nog­pro­ble­ma­ovaj­pe­riod­to­va­se­na­zi­va­i­ne­ga­tiv­na­fa­za­to­va,­a­za­pro­iz­vo­đa­če­pra­vi­tov­po­či­nje­tek­ka­da­se­te­le­vra­ti­na­ula­znu­te­ži­nu.Zbog­ na­ve­de­nih­ pro­ble­ma­ vr­lo­

je­ bit­no­ da­ se­ pri­li­kom­ ku­po­vi­ne­iza­be­ru­gr­la­ko­ja­su­već­na­vik­nu­ta­na­ko­ri­šće­njeka­ba­ste­i­kon­cen­tro­va­ne­hra­ne.­

Ta­kva­ gr­la­ ima­ju­ raz­vi­je­ne­ bu­ra­žne­re­si­ce­ko­je­mo­gu­i­iz­oskud­ne­ka­ba­ste­hra­ne­(u­od­no­su­na­mle­ko)­ da­ pre­u­zmu­ do­volj­ne­ ko­li­či­ne­hran­lji­vih­ma­te­ri­ja­u­bu­ra­gu.­Te­lad­ko­ja­se­hra­ne­mle­kom­ne­ma­ju­po­tre­be­za­raz­vo­jem­bu­ra­žnih­re­si­ca­jer­im­je­na­ras­po­la­ga­nju­do­volj­na­ko­li­či­na­la­ko­do­stup­ne­i­la­ko­svar­lji­ve­hra­ne.Nji­hov­ bu­rag­ ima­ bla­go­ raz­vi­

je­ne­ re­si­ce,­ po­put­ pli­ša.­ Uko­li­ko­se­te­la­di­ma­uz­mle­ko­nu­di­i­se­no,­bu­ra­žne­ re­si­ce­ će­bi­ti­ ne­što­bo­lje­raz­vi­je­ne­ i­ ima­će­ iz­gled­ krup­nog­so­mo­ta,­ i­ ova­ te­lad­ će­ se­ lak­še­

pri­la­go­di­ti­to­vu­u­gru­pi.­Uko­li­ko­se­te­lad­hra­ne­ob­ro­ci­ma­na­ba­zi­mle­ka­(ili­za­me­ne­za­mle­ko),­ži­ta­ri­ca­(kon­cen­tra­ta)­ i­ se­na,­pri­rast­ će­u­po­čet­ku­bi­ti­ne­što­ma­nji­ali­ će­se­zbog­in­ten­ziv­nog­raz­vo­ja­bu­ra­žnih­re­si­ca,­ova­te­lad­prak­tič­no­bez­pri­vi­ka­va­nja­pre­ve­sti­u­ tov­a­ raz­li­ka­u­ma­si­br­zo­na­dok­na­di­ti.U­ ci­lju­ mak­si­mal­nog­ raz­vo­ja­

bu­ra­žnih­re­si­ca,­te­la­di­ma­tre­ba­što­ra­ni­je­ po­nu­di­ti­ su­vu­ hra­nu­ (kon­cen­trat­ i­ kva­li­tet­no­ li­sna­to­ se­no),­već­u­do­bi­od­7­do­10­da­na­[3].

Za­klju­čak

U­ in­ten­ziv­nom­ to­vu­ pol­ i­ ra­sa­ju­na­di­ ima­ju­ve­li­ku­ulo­gu­u­ is­pla­ti­vo­sti­ba­vlje­nja­ovim­po­slom.­Do­ma­ća­ša­re­nara­sa­ u­ ti­pu­ si­men­tal­ca­ je­ ra­sa­

ko­ja­kod­nas­do­mi­ni­ra­i­ona­je­od­lič­no­ pri­la­go­đe­na­ na­šim­ uslo­vi­ma­ga­je­nja.­To­nje­nosvoj­stvo­ tre­ba­ i­ is­ko­ri­sti­ti­ uz­

isto­vre­me­no­po­bolj­ša­nje­pro­iz­vod­nih­oso­bi­na.­Zbog­to­ga­tre­ba­ve­li­ku­pa­žnju­po­sve­ti­ti­ka­ko­se­lek­ci­ji,­od­no­sno­ople­me­nji­va­nju­po­sto­je­će­po­pu­la­ci­je­do­ma­će­ša­re­ne­ra­se­sa­tov­nim­ ra­sa­ma­ (ša­ro­le,­ li­mu­zin),­ta­ko­ i­ po­bolj­ša­nju­ uslo­va­ is­hra­ne­i­ zdrav­stve­ne­ za­šti­te­ za­ do­bi­je­ne­me­le­ze.­ Ju­nad­ tre­ba­ to­vi­ti­ do­ve­ćih­ te­le­snih­ ma­sa­ (600­700­ kg)­što­se­mo­že­vi­de­ti­na­sli­ci­2.­Ve­li­ka­šan­sa­za­ iz­voz­kva­li­tet­nog­ i­zdra­vog­go­ve­đeg­me­sa­tre­ba­da­bu­de­i­naj­va­žni­ji­ raz­log­za­ in­te­zi­vi­ra­nje­ i­osa­vre­me­nja­va­nje­pro­iz­vod­nje­ju­ne­ćeg­me­sa­[1].

Li te ra tu ra:[1] Sa vre me na po ljo pri vre da

(2003), No vi Sad, 3-4, str. 331-333.

[2] Prin ci pi Glo bal Gap-a u pro-iz vod nji me sa i mle ka (2012), Be-

o grad, str. 29-31.[3] Do bra po ljo pri vred na prak-

sa u pro iz vod nji ju ne ćeg i jag nje­ćeg me sa (2010), Be o grad,

str. 75-78.

IZ BOR TE LA DI ZA TOV

Klju­čan­po­tez­za­ko­li­či­nu­i­kva­li­tet­me­saU­po­sto­je­ćoj­po­pu­la­ci­ji­go­ve­da­na­na­šim­pro­sto­ri­ma­do­ma­će­ša­re­no­go­ve­če­u­ti­pu­si­men­tal­ca­je­bi­lo­za­stu­plje­no­sa­oko­50­od­sto­-­Od­ga­ji­vač­ki­cilj­si­men­tal­skog­do­ma­ćeg­go­ve­če­ta­bio­bi­za­vr­šna­te­le­sna­ma­sa­ju­na­di­u­to­vu­500-550­kg­i­rand­man­to­plih­po­lut­ki­59-61­pro­cen­ta­-­Rand­man­do­ma­ćeg­ša­re­nog­go­ve­če­ta­je­ma­nji­u­od­no­su­na­rand­ma­ne­me­le­za­do­ma­će­ša­re­ne­ra­se­sa­tov­nim­ra­sa­ma­(ša­ro­le­i­li­mu­zin)

Pi­še:­Zvon­ko­Dže­ba,­dipl.­ing.PSS­Som­bort

Sli ka 1: Te lad u po čet noj fa zi to va

Sli ka 2: Bi ko vi u za vr šnoj fa zi to va

8 13. mart 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U po sled njoj de ce ni ji u sve tu upo tre ba auto mat skih si ste ma (ro­bo­ta)­u­mu­ži­kra­va­do­ži­vlja­

va­ubr­za­nu­eks­pan­zi­ju.­Na­te­ri­to­ri­ji­Ju­žnog­Ba­na­ta­ima­mo­far­mu­(Fo­tos­d.o.o.­Cre­pa­ja)­ ko­ja­ kod­ mu­že­ kra­va­ ko­ri­sti­ro­bot­za­mu­žu.­Upo­tre­ba­auto­mat­skog­si­ste­ma­za­mu­žu­na­la­zi­svo­je­me­sto­pre­sve­ga­u­ze­mlja­ma­sa­raz­vi­je­nim­sto­čar­stvom­i­bo­ljeg­ži­vot­nog­stan­dar­da­[4].­Ko­ja­opre­ma­za­mu­žu­je­naj­bo­lja­je­če­sto­pi­ta­nje.­Od­go­vor­bi­bio:­ona­ko­ja­je­pri­stu­pač­na­po­ ce­ni,­ a­ da­ je­ pri­ to­me­kva­li­tet­na,­da­se­la­ko­či­sti­i­odr­ža­va,­da­ne­ošte­ću­je­vi­me,­da­zah­te­va­što­ma­nje­rad­ne­ sna­ge­ [6].­ Sa­vre­me­na­ opre­ma­se­osla­nja­na­elek­tro­ni­ku.­Sa­ma­oprav­da­nost­ upo­tre­be­ in­te­li­gent­nih­ mu­znih­si­ste­ma­u­od­no­su­na­ne­ke­kon­ven­ci­o­nal­ne,­ogle­da­se­u­kom­bi­na­ci­ji­raz­li­či­tih­ma­ši­na­ i­ teh­no­lo­gi­ja­ko­ja­po­ma­že­ far­me ri ma kod pro iz vod nje mle ka da pra ti na­pre­dak­ svo­jih­ ži­vo­ti­nja­ ko­ri­šće­njem­so­fi­sti­ci­ra­ne­ teh­no­lo­gi­je.­ Od­lu­ka­ od­re­đe­nog­ de­la­ pro­iz­vo­đa­ča­ ide­ u­ prav­cu­ostva­ri­va­nja­kom­for­ni­jeg­na­či­na­ži­vo­ta­sa­vi­še­slo­bod­nog­vre­me­na­a­dru­gi­svo­je­ raz­lo­ge­vi­de­u­op­ti­mi­za­ci­ji­ tro­ško­va­pro­iz­vod­nje­ na­sta­le­ kao­ po­sle­di­ca­ po­ve­ća­nja­pri­no­sa­mle­ka­po­gr­lu­[4].­Po­ve­ća­nje­pri­no­sa­mle­ka­uglav­nom­re­zul­ti­ra­kao­po­sle­di­ca­uče­sta­li­je­i­vi­še­krat­ne­mu­že­ (tri­ i­ vi­še­na­dan)­ ko­ju­omo­gu­ća­va­auto­mat­ska­mu­ža­ili­ro­bot­mu­ža.­Po­ve­ća­nje­ ko­li­či­ne­ na­mu­že­nog­ mle­ka­uvo­đe­njem­ tro­krat­ne­ mu­že,­ pra­će­no­je­sni­ža­va­njem­sa­dr­ža­ja­mleč­ne­ma­sti­i­pro­te­i­na­u­mle­ku­(Wuc­kelt­2005;­Ra­smun­ssen­ 1999;­ Wan­gler­ 2000).­ Me­đu­tim,­is­tra­ži­va­nja­(Wirtz­et­al.,­2004;­Spol­ders­2002)­su­po­ka­za­la­da­pri­me­na­ro­bot­mu­že­ka­da­fre­kven­ci­ja­mu­že­pre­la­zi­3,0,­ni­je­ga­ran­ci­ja­po­ve­ća­nja­ko­li­či­ne­mle­ka­ i­ is­ko­ri­šća­va­nja­ ge­net­skog­po­ten­ci­ja­la­mleč­nih­kra­va­[4].

Osnov ne oso bi ne

Pro­iz­vod­nja­mle­ka­je­naj­ve­ća­i­naj­zna­čaj­ni­ja­ pro­iz­vod­nja­ u­ sto­čar­stvu,­ a­mu­ža­mleč­nih­kra­va­naj­o­bi­mi­ni­ji­i­naj­od­go­vor­ni­ji­rad.­Mu­ža­kra­va­se­oba­vlja­sva­ki­ dan,­ i­ to­ po­ pra­vi­lu­ (naj­ma­nje)­dva­pu­ta,­što­zna­či­di­rek­tan­kon­takt­čo­ve ka sa kra va ma. Od svih ra do va oko dr­ža­nja­kra­va­mu­ža­kra­va­i­po­stup­ci­sa­mle­kom­na­ga­zdin­stvu­za­u­zi­ma­ju­naj­ma­nje­dve­ tre­ći­ne­vre­me­na­ [7].­Vi­me­kra­va­je­ne­ka­vr­sta­su­da,­ko­ji­se­pu­ni­mle­kom­ i­ ko­ga­ tre­ba­ re­dov­no­ pra­zni­ti­i­na­vre­me.­Čo­vek­–­mu­zač­na­sto­ji,­da­sva­ku­mu­žu­oba­vi­ujed­na­če­no,­zna­či­na­isti­na­čin­i­sa­po­stup­ci­ma,­ko­ji­se­po­na­vlja­ju­kod­sva­ke­kra­ve­i­kod­sva­ke­mu­že,­što­ je­u­prak­si­ne­mo­gu­će­re­dov­no­ostva­ri­ti.­ Sa­mo­ dr­ža­nje­ kra­va­ i­ pro­iz­vod­nja­mle­ka­ima­ju­i­onu­dru­gu­stra­nu,­a­to­je­sva­ko­dnev­na­ve­za­nost­od­ga­ji­va­ča­kra­va­za­sta­ju­i­kra­ve,­to­zna­či­da­od­ga­ji­vač­kra­va­ne­ma­ni­ je­dan­slo­bo­dan­

dan­u­go­di­ni.­In­te­li­gent­ni­mu­zni­si­stem­nu­di­bar­dve­bit­ne­pred­no­sti­u­sva­ko­dnev­nim­oba­ve­za­ma­ili­kva­li­te­tu­ži­vo­ta­od­ga­ji­va­ča:­­ ne­ po­sto­ji­ po­tre­ba­ da­ od­ga­ji­vač­

bu­de­i­mu­zač,­ne­ma­vi­še­ni­ju­tar­nje­ni­ve­čer­nje­mu­že,­­ kod­ do­bre­ or­ga­ni­za­ci­je­ po­sla­ na­

far­mi­mo­gu­će­je­i­od­su­stvo­va­nje­sa­far­me za po ne ki vi kend!!!

Ro bo ti su naj sa vre me ni je ma ši ne za mu­žu.­ U­ bu­duć­no­sti­ se­ ma­siv­na­ pro­iz­vod­nja­mle­ka­ ne­će­mo­ći­ ni­ za­mi­sli­ti­bez­ in­ti­li­gent­nog­mu­znog­ si­ste­ma­ [3].­Sma­nje­nje­ ra­da,­ bo­lji­ dru­štve­ni­ ži­vot­za­ po­ro­dič­nu­ far­mu­ i­ po­ve­ća­nje­ pri­no­sa­mle­ka­zbog­če­šće­mu­že­pri­zna­ju­kao­va­žne­pred­no­sti­auto­mat­ske­mu­že.­Auto­mat­ski­ si­ste­mi­ za­mu­žu­ zah­te­va­ju­ ve­ću­ in­ve­sti­ci­ju­ od­ kon­ven­ci­o­nal­nih­mu­znih­ si­ste­ma,­ me­đu­tim­ po­ve­ća­nje­pri­no­sa­i­sma­nje­nje­po­tre­ba­ra­da­mo­že­do­ve­sti­ do­ sma­nje­nja­ fik­snih­ tro­ško­va­po­kg­mle­ka.Auto­mat­ska­ mu­ža­ se­ sna­žno­ osla­

nja­ na­ mo­ti­va­ci­ju­ kra­ve­ da­ na­ mu­žu­obi la zi do bro volj no. Glav ni mo tiv za to je­do­bi­ja­nje­do­dat­nog­kon­cen­tro­va­nog­de­la­obro­ka­pre­ko­auto­mat­ske­hra­ni­li­ce­to­kom­pro­ce­sa­mu­že.­AM­ni­si­stem­za­mu­žu­mo­ra­ da­ pre­u­zme­ „oči,­ uši­ i­ru­ke“­od­mu­za­ča,­za­to­je­ta­kav­si­stem­opre­mljen­elek­tro­ni­kom­za­in­de­ni­fi­ka­ci­ju­i­ra­ču­nar­skim­kon­tro­li­sa­nim­sen­zo­ri­ma­da­po­sma­tra­i­kon­tro­li­še­mu­žu,­za­de­tek­ci­ju­ab­nor­mal­no­sti­u­mle­ku,­ka­ko­bi­ se­ is­pu­ni­le­me­đu­na­rod­ne­ re­gu­la­ti­ve­i­hi­gi­jen­ska­pra­vi­la.­Pre­ne­go­što­kra­va­uđe­u­deo­za­mu­žu,­po­sto­ji­„se­lek­tiv­na­ka­pi­ja“­(Sli­ka­br.1)­ko­ja­ima­za­da­tak­da­omo­gu­ći­ pro­laz­ onim­ kra­va­ma­ ko­ji­ma­je­na­kon­od­go­va­ra­ju­će­kon­to­le­do­zvo­ljen­ili­one­mo­gu­ćen­pro­laz­za­do­bro­volj­nu­mu­žu.Ro­bot­ za­mu­žu­ kra­va­ (melk­ro­bot)­

oba­vlja­ sve­ ono,­ što­ tre­ba­ da­ oba­vlja­čo­vek­mu­zač.­Kod­ula­ska­kra­ve­u­boks­za­ auto­mat­sku­mu­žu­ (Sli­ka­ br.­ 2­ i­ 3)­me­ha­ni­zam­ ro­bo­ta­ za­ mu­žu­ sto­ji­ sa­stra­ne,­gde­od­mah­po­ula­sku­u­boks­ro­

bot­se­pod­vla­či­pod­vi­me­kra­ve­ (Sli­ka­br.4)­ i­vr­ši­na­ba­ci­va­nje­(uvla­če­nje)­si­snih­ča­ša­na­vi­me­(Sli­ka­5­i­6).Po­lo­žaj­si­sa­za­vi­si­od­sta­di­ju­ma­lak­

ta­ci­je­ i­ vre­me­na­mu­že,­ a­ raz­li­ku­je­ se­iz­me­đu­ ra­sa,­ sta­da,­ po­je­di­nih­ gr­la,­ a­me­nja­ se­ i­ kod­ iste­ kra­ve­ to­kom­vre­me­na.­Po­lo­žaj­si­sa­za­vi­si­od­to­ga­da­li­je­ kra­va­ le­ža­la­ ili­ sta­ja­la­ ne­po­sred­no­pre­do­la­ska­do­ro­bo­ta,­jer­po­lo­žaj­ko­ji­je­jed­nom­utvr­đen­ne­mo­ra­da­se­po­no­vi­i­kod­na­red­ne­mu­že.­AM­ni­si­stem­za­mu­žu­opre­mljen­je­sa­ne­kim­od­dva­ure­đa­ja­za­lo­ci­ra­nje:­­dva­ul­tra­zvuč­na­sen­zo­ra,­od­ko­jih­

je­dan­ od­re­đu­je­ po­lo­žaj­ pred­nje­ de­sne­si­se,­a­dru­gi­obr­tim­po­ljem­me­ri­ra­sto­ja­nja­ i­uglo­ve­ iz­me­đu­pred­nje­de­sne­ i­osta­le­tri­si­se,­­ la­ser­ski­sen­zo­ri­ko­ji­od­re­đu­ju­po­

lo­žaj­si­sa­u­od­no­su­na­jed­nu­re­fe­rent­nu­tač­ku­na­„ru­ci“­(no­sa­ča)­ro­bo­ta­[5].Do­sa­da­su­raz­vi­je­na­dva­ti­pa­„ru­ke“­

ro­bo­ta,­ gde­ je­ jed­na­ „ru­ka“­ za­ stal­no­po­sta­vlje­ne­mu­zne­ ča­še­a­dru­ga­va­ri­jan­ta­je­„ru­ka“­sa­hva­ta­čem,­ko­ja­opo­na­ša­ po­kre­te­ uobi­ča­je­nog­ ruč­nog­ po­sta­vlja­nja­mu­zne­je­di­ni­ce.­Si­stem­sen­zo­ra­re­gi­stru­je­ i­de­fi­ni­še­ta­čan­po­lo­žaj­si­sa­ i­po­kret­nog­ure­đa­ja­ko­ji­po­sta­vlja­mu­zne­ča­še­na­si­se.­Na­ba­ci­va­nje­mu­znih­ča­ša­na­si­se­ne­tra­je­du­že­od­oko­30­40­se­kun­di,­i­to­je­olak­ša­no­ti­me­što­„in­te­li­gent­ni­mu­zni­si­stem“­sni­mi­vi­me­sva­ke­ no­ve­ kra­ve­ pre­ pr­ve­mu­že­ (po­ve­li­či­ni­ i­ po­lo­ža­ju­ vi­me­na,­ ras­po­re­du­ i­ve­li­či­ni­ si­sa)­ to­me­mo­ri­še­za­pam­ti,­ pa­kod­ sva­ke­ idu­će­mu­že­ ure­đaj­ do­đe­ u­naj­po­volj­ni­ji­po­lo­žaj­za­na­ba­ci­va­nje­si­sa­u­mu­zne­ča­še.­Na­ba­ci­va­njem­če­tvr­te­si­se­u­mu­znoj­ča­ši­od­mah­po­či­nje­mu­ža­(Sli­ka­br.7).­Na­kra­ju­mu­že­je­dez­in­fek­ci­ja­i­po­tom­skla­nja­nje­ce­log­ure­đa­ja­na­stra nu. Otva ra njem vra ta bok sa kra va iz­la­zi­i­na­kon­od­re­đe­nih­ope­ra­ci­ja­i­rad­nji­boks­je­spre­man­za­sle­de­ću­kra­vu,­pa­sve­po­no­vo­iz­po­čet­ka.Je­dan­melk­ro­bot­po­pra­vi­lu­ra­di­23­

sa­ta­dnev­no,­je­dan­sat­slu­ži­za­kon­tro­lu­ i­dnev­no­odr­ža­va­nje­ (ko­je­ne­mo­ra­da bu de baš sva ko dnev no). Na je dan melk­ro­bot­do­la­zi­naj­ma­nje­60­ali­mo­že­i­80­kra­va­što­za­vi­si­od­mleč­no­sti­istih.­Pro­ces­mu­že­ je­uvek­vr­lo­ujed­na­čen­ ,­po­de­šen­pre­ma­kra­va­ma,­jer­kra­ve­sa­da do la ze da se mu zu ka da za to ose te po­tre­bu,­naj­ma­nje­2,­a­po­ne­kad­ne­ka­i­po­4­pu­ta­na­dan!­U­od­no­su­na­dvo­krat­nu­mu­žu­(ju­tar­nju­ i­ve­če­nju)­upo­tre­bom­ auto­mat­skog­mu­znog­ si­ste­ma­ostva­re­na­je­pro­seč­na­fre­kven­ci­ja­mu­že­u­to­ku­go­di­ne­od­3,2­sa­pro­seč­nim­me­đu­mu­znim­in­ter­va­lom­od­7,41­sa­ti­[4].­Upo­tre­bom­auto­mat­skog­si­ste­ma­mu­že­po­red­ce­lo­kup­nog­pro­ce­sa­mu­že­do­bi­ja­se­i­ve­li­ki­broj­po­da­ta­ka.­Po­red­ko­li­či­ne­mle­ka­pri­ sva­koj­mu­ži­ ,­ tu­ je­ tra­ja­nje­sva­ke­mu­že,­pro­vo­dlji­vost,­bo­ja­i­tem­pe­ra­tu­ra­ mle­ka,­ po­ja­va­ kr­vi,­ de­tek­ci­ja­ma­sti­ti­sa­ ili­ odva­ja­nje­ sva­kog­ mle­ka­ u­po se ban sud ako od stu pa od stan dar da.

Pred no sti i ne do sta ci

Pro­iz­vod­nja­ mle­ka­ pod­ra­zu­me­va­bes­pre­kor­nu­ či­sto­ću­ i­ hi­gi­je­nu,­ pa­ je­neo­p­hod­no­da­opre­ma­ i­ ure­đa­ji­ za­do­vo­lja­va­ju­ stro­ge­ stan­dar­de,­ či­me­ se­mo­ti­vi­šu­ pro­zvo­đa­či­ da­ is­po­ru­ču­ju­ vi­so­ko­kva­li­te­no­mle­ko.­Iako­je­mleč­nost­kra­va­ u­ po­sled­njih­ 40­ go­di­na­ go­to­vo­udvo­stru­če­na,­naj­ve­ći­deo­ovih­vi­so­ko­pro­duk­ti­vih­gr­la­se­i­da­lje­mu­ze­dva­pu­ta­dnev­no,­gde­gr­la­do­la­ze­u­iz­mu­zi­šte­sa­ja­ko­ote­ža­lim­vi­me­nom.­Auto­mat­ski­mu­zni­ si­tem­ omo­gu­ća­va­ da­ se­ mu­ža­oba­vlja­če­šće­a­sa­mim­tim­po­ka­za­lo­se­da­su­kra­ve­pro­vo­di­le­vi­še­vre­me­na­le­že­ći,­što­se­ob­ja­šnja­va­sma­nje­nom­na­pe­to­šću­ vi­me­na,­ na­ šta­ gr­la­ po­volj­no­re­a­gu­ju­(Ipe­ma­i­sar.,­1988)­[4].­Mu­ža­kra­va­ni­je­vi­še­u­gru­pa­ma­ne­go­po­je­di­nač­no,­ ta­ko­da­su­u­si­tu­a­ci­ji­kre­i­ra­nja­sop­stve­nog­ in­di­vi­du­al­nog­ dnev­nog­ rit­ma.­Upo­tre­bom­ro­bo­ta­za­mu­žu­omo­gu­ću­je­se­če­šća­mu­ža­,­što­po­ve­ća­va­i­

ko­li­či­nu­po­mu­že­nog­mle­ka­ to­kom­ lak­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da­za­10­15%.­Mu­za­či­to­kom­mu­že­tre­ba­da­uoče­i­izo­lu­ju­kra­ve­kod­ko­jih­se­po­ja­vlju­ju­bi­lo­ka­kvi­ne­do­sta­ci­kod­po­re­me­ća­ja­u­kva­li­te­tu­mle­ka.­Kon­tro­la­i­upo­zo­ra­va­nje­vr­ši­se­sen­zo­ri­ma­ko­ji­to­kom­mu­že­kon­ti­nu­i­ra­no­vr­še­me­re­nja­raz­li­či­tih­fi­zi­o­lo­ških­pa­ra­me­ta­ra.­ Po­ve­ća­nje­ ko­li­či­ne­mle­ka­ zna­čaj­no­će­ po­ve­ća­ti­ i­ ukup­no­ vre­me­ tra­ja­nja­mu­že,­što­pred­sta­vlja­do­dat­ni­na­por­za­vi me i si se. Auto mat ski mu zni si ste mi će­sma­nji­ti­po­tre­be­za­ljud­skim­ra­dom­i­po­ve­ća­ti­uče­sta­lost­mu­ža­to­kom­da­na­,­či­me­će­se­iz­be­ći­pro­ble­mi­ko­ji­mo­gu­da­na­sta­nu­zbog­po­ve­ća­ne­ko­li­či­ne­po­mu­že­nog­ mle­ka.­ Ona­ do­pri­no­si­ sma­nje­nom­men­tal­nom­i­fi­zič­kom­op­te­re­će­nju­rad­ni­ka,­jer­iz­me­nje­na­struk­tu­ra­rad­nog­vre­me­na­pri­upo­tre­bi­auto­mat­ske­mu­že­sma­nju­je­udeo­ljud­skog­ra­da­za­37,5%­(Somck,­1996).Ono­ što­ se­ sva­ka­ko­ mo­že­ pri­pi­sa­

ti­pred­no­sti­uvo­đe­nja­ro­bot­ske­mu­že­ i­ru­ke­ je­ste­ sva­ka­ko:­ di­zajn­ je­ pri­la­go­đen­po­tre­ba­ma­kra­va,­si­gur­nost­po­sta­vlja­nja­si­snih­ča­ša,­br­zo­pre­po­zna­va­nje­si­sa,­opu­šte­na­mu­ža­ jer­se­si­sne­ča­še­si­gur­no­ po­sta­vlja­ju,­ pre­ci­zno­ me­re­nje­kva­li­te­ta­mle­ka,­ča­še­ni­ka­da­ne­pa­da­ju­na­pod,­ušte­da­ener­gi­je­za­hva­lju­ju­ći­ma­njem­bro­ju­ po­kre­ta,­ čvr­sta­ kon­struk­ci­ja­i­iz­dr­žlji­vi­ma­te­ri­ja­li.

Tro ško vi in sta li ra nja auto mat ske mu­še­su­vi­so­ki­u­po­re­đe­nju­sa­kon­ven­ci­o­nal­nim­na­či­nom­i­ve­či­na­far­me­ra­ne­mo­že­da­pri­u­šti­na­bav­ku­na­ova­kav­na­čin,­dok­su­dru­gi­mo­ra­li­da­tra­že­kre­di­te od ba na ka. Da bi auto mat ska mu ša bes­pre­kor­no­funk­ci­o­ni­sa­la­da­bi­bi­la­efi­ka sna i po u zda na mo ra ima ti sta bi lan i­ neo­gra­ni­čen­ iz­vor­ elek­trič­ne­ ener­gi­je ili za sma nje nje ri zi ka ne ip hod no je obez­be­di­ti­ ge­ne­ra­tor­ elek­trič­ne­ stru­je.­Po­sto­ji­ po­ve­ća­na­ slo­že­nost­ kao­ re­zul­tat­uvo­đe­nja­auto­ma­ti­zo­va­nog­si­ste­ma,­to­zna­či­da­su­po­jo­pri­vred­ni­ci­pri­nu­đe­ni­da­se­osla­nja­ju­na­ser­vi­si­ra­nje,­po­prav­ku­i­odr­ža­va­nje­ma­ši­ne­za­auto­mat­sku­mu­žu.­Uči­nak­ro­bo­ta­u­prak­si­sma­nju­ju kra ve ko je za lu ta ju ili se ne po sred no za­dr­ža­va­ju­na­ula­zu­ili­iz­la­sku­iz­bok­sa,­pre­ili­po­sle­mu­že.­Kra­ve­naj­ma­nje­po­se­ću­ju­mu­zne­bok­so­ve­iz­me­đu­00.00­i­06.00­ča­so­va.­Ka­da­se­ko­ri­sti­ro­bot­mu­ža­ tre­ba­ is­ta­ći­ da­ je­ sma­njen­ kon­takt­iz­me­đu­od­ga­ji­va­ča­i­nje­go­vih­ži­vo­ti­nja,­pri­ će­mu­sto­čar­stvo­zah­te­va­od­od­ga­ji­va­ča­da­obra­ti­po­se­bu­pa­žnju­na­nje­go­ve­ži­vo­ti­nje.­Ne­ma­ra­nih­upo­zo­re­nja­ili­de­tek­ci­je­o­uslo­vi­ma­za­ži­vo­ti­nje­a­to­zna­či­ da­ se­ zdrav­stve­no­ sta­nje­ mo­že­po­gor­ša­ti­a­pro­iz­vod­nja­mle­ka­sma­nji­ti­pre­ne­go­što­se­ot­kri­ju­pro­me­ne.

Za­klju­čak

Upo­tre­bom­auto­mat­ske­mu­že­ili­ro­bot­si­ste­ma­kod­mu­že­kra­va­ne­do­no­si­sa­ma­po­se­bi­uvek­uspeh­u­po­ve­ća­nju­pro­i­zod­nje­ mle­ka.­ Nje­go­va­ ef­ka­snost­

za­vi­si­ od­ ve­li­kog­ bro­ja­ fak­to­ra.­ Va­žan­pred­u­slov­za­pra­vil­no­ko­ri­šće­nje­ro­bot­skih­si­ste­ma­je­ste­spro­vo­đe­nje­i­pri­me­na­ ade­kvat­nog­ farm­skog­ upra­vlja­nja.­Auto­mat­ski­mu­zni­si­ste­mi­u­ve­li­koj­me­ri­ uti­ču­ na­ op­sta­nak­ po­ro­dič­nih­ far­mi.­Kod­bi­lo­ka­kvog­pla­ni­ra­nja­u­go­ve­dar­stvu­i­u­pro­iz­vod­nji­mle­ka,­kod­pro­jek­to­va­nja­no­vih­far­mi,­jer­se­broj­(do­brih)­od­ga­ji­va­ča­sma­nju­je,­pa­nji­ma­omo­gu­ći­ti­od­goj­što­ve­ćeg­bro­ja­kra­va­uz­bar­pri­sto­jan­kva­li­te­tan­sva­ko­dnev­ni­ ži­vot.­Da­na­đu­svo­je­me­sto­u­šta­la­ma­pro­iz­vo­đa­či­opre­me­se­tru­de­(Lely,­De­La­val,­Lem­mer­Ful­lo­vud,­SAS,­In­sen­tec­i­GEA­West­fa­lia­ Sur­ge­ )­ da­ ima­ju­ po­uz­dan­pro iz vod za pri me nu u ra znim uslo vi ma prak se.Za­što­in­ve­sti­ra­ti­u­auto­mast­ku­mu­

žu­kra­va:­­ sma­nju­je­ ljud­ski­ rad,­ osi­gu­ra­va­

bo­lji­so­ci­jal­ni­ži­vot­i­po­ma­že­far­me­ru­u­po­slu,­­ to­ je­ naj­na­pred­ni­ji,­ naj­pri­vlač­ni­ji­

i­ naj­pa­met­ni­ji­ na­čin­mu­že­ kod­ vi­so­ko­pro­duk­tiv­nih­kra­va,­­ po­ve­ća­va­ pro­duk­tiv­nost­ ra­da­ i­

omo­gu­ća­va­flek­si­bil­no­rad­no­vre­me­po­se­du­je­naj­mo­der­ni­ji­na­čin­mu­že­i­kon­tro lukva­li­te­ta­mle­ka,­­ u­ pro­se­ku­ ima­mo­ 3­ (tri)­ mu­že­

dnev­no­uz­po­ve­ća­nje­ko­li­či­ne­mle­ka,­­upo­zo­ra­va­na­zdra­vlje­vi­me­na­i­ot­

kri­va­ma­sti­tis­u­99­%­slu­ča­je­va,­­svi­va­žni­pa­ra­me­tri­kod­mu­že­mo­

gu­se­po­de­si­ti­pre­ma­sta­du,­gru­pi,­kra­vi­ili­čak­pre­ma­če­tvr­ti­vi­me­na,­­no­va­mleč­na­pum­pa­bez­ro­ti­ra­ju­ćih­

de­lo­va­,­ne­ma­ošte­će­nja­mleč­ne­ma­sti­kod­mle­ka,­­no­vi­si­stem­či­šće­nja­ko­ji­uni­šta­va­

99%­bak­te­ri­ja­iz­si­snih­ča­ša,­­mo­guč­nost­spa­ja­nja­vi­še­ro­bo­ta­na­

jed­nu­cen­tral­nu­je­di­ni­cu,­­ču­va­pro­stor,­šte­di­vo­du­i­elek­trič­

nu­ener­gi­ju,­i­da­je­de­talj­ni­in­for­ma­tič­ki­pre­gled­svih­ak­tiv­no­sti­na­far­mi.

Li­te­ra­tu­ra:­[1]­Gli­šić­Z.­Pro­iz­vod­nja­mle­ka,­Po­ljo­pri­vred­na­bi­bli­o­te­ka,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­2006;­[2]­Jo­va­no­vić­M.Ve­li­mir,­Pro­iz­vod­nja­mle­ka,­2010­Be­o­grad;­[3]­Ki­be­John,­Munyoro,­

In­tel­li­gent­Mil­king­Systems,­Com­pu­te­ri­zed­Da­iry­Cows­Ma­na­ge­ment­and­Con­trol­Si­stems,­Bi­si­ness­In­for­ma­tion­and­Tec­hno­logy,­spring­2014;­[4]­Ku­če­vić­D.,­Tri­vu­no­vić­S.,­Ra­di­vo­je­vić­M.,­

Po­re­đe­nje­ko­li­či­ne­i­kva­li­te­ta­mle­ka­u­uslo­vi­ma­mu­že­u­ro­bot­si­ste­mu­i­u­kla­sič­nom­iz­mu­zi­štu,­Zbor­nik­na­uč­nih­ra­do­va,­Vol.­14­br.­3­4­(2008);­[5]­

Ra­di­vo­je­vić­D.,­Me­ha­ni­za­ci­ja­sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje;­[6]­Sto­jić­P.,­Mle­ko­kao­po­sle­di­ca,­Pri­ruč­nik­za­mleč­no­go­ve­dar­stvo,­Be­o­grad,­2014;­[7]­To­šić­M.,­Ra­di­vo­je­vić­D.,­To­pi­si­ro­vić­G.,­Aza­njac­N,­Sa­vre­me­no­sto­čar­stvo,­Objek­ti­i­opre­ma­za­dr­ža­nje­kra­va,­Pri­ruč­nik,­

Be­o­grad­2001.

AUTO­MAT­SKA­MU­ŽA­MLEČ­NIH­KRA­VA

Auto­ma­ti­ka­uti­če­na op sta nak far miPi­še:­Ni­ko­la­Stoj­sa­vlje­vić­dipl.ing.PSS­In­sti­tut­Ta­miš­Pan­če­vo

Sl.­5.­Na­ba­ci­va­nje­uvla­če­nje­si­snih­ča­ša

Ni­ko­la­Stoj­sa­vlje­vić

Sl.­1.­Se­lek­tiv­na­ka­pi­ja

Sl.­2.­Boks­za­AM­u­kra­va

13. mart 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ra­zni­ ti­po­vi­ tru­le­ži­ ko­re­na­ i­ pri­zem­nog­ de­la­ sta­bla­mo­gu­ pro­u­zro­ko­va­ti­ zna­čaj­ne­ gu­bit­ke­

pri­no­sa.­ Gu­bi­ci­ na­sta­ju­ ka­da­ kli­po­vi­po­lo­mlje­nih­ ili­ po­le­glih­ bi­lja­ka­ osta­ju­neo­bra­ni,­ od­no­sno­ ka­da­ zbog­ do­di­ra­sa­ze­mlji­štem­poč­ne­pro­ces­tru­lje­nja.­I­dok­bo­le­sti­ li­sta­pro­u­zro­ku­je­uglav­nom­ je­dan­ pa­ra­zit,­ tru­lež­ ko­re­na­ i­pri­zem­nog­de­la­sta­bla­uglav­nom­pro­u­zro­ku­je­ve­ći­broj­pa­to­ge­na.­Glji­ve­iz­ro­da­Fu­sa­ri­um­su­naj­če­šći­pro­u­zro­ko­va­či­ tru­le­ži­ ko­re­na­ i­ sta­bla.­ Štet­nost­vr­sta­ iz­ ro­da­Fu­sa­ri­um­ je­vi­še­stru­ka.­Po­red­di­rekt­nih­šte­ta­ko­je­se­ogle­da­ju­u­sma­nje­nju­kva­li­te­ta­ i­pri­no­sa,­ in­di­rekt­nih­ u­ smi­slu­ ote­ža­ne­ ber­be,­ ove­glji­ve­ stva­ra­ju­ ve­ći­ broj­ ve­o­ma­ opa­snih­mi­ko­tok­si­na.­Osim­tru­le­ži­ko­re­na­i­sta­bla,­Fu­sa­ri­um­vr­ste­pred­sta­vlja­ju­naj­zna­čaj­nie­ pro­u­zro­ko­va­če­ ple­sni­vo­sti­kli­pa­ i­zr­na.­Kao­pro­u­zro­ko­va­če­ple­sni­vo­sti­ kli­pa­ i­ zr­na­ tre­ba­ spo­me­nu ti Asper gi lus, Pe ni ci li um, Bo tri tis, Al ter na ria i dru ge.

To kom skla di šte nja­naj­ve­će­pro­ble­me­pri­či­nja­va­ju­glji­ve­iz­ro­da­Fu­sa­ri­um­i­Asper­gil­lus­a­ma­nje­Pe­ni­cil­li­um­i­Mu­cor.­Ple­sni­vost­kli­pa/zr­na­se­mo­že­ja­vi­ti­ kra­jem­ ve­ge­ta­ci­je,­ ali­ i­ to­kom­ču­va­nja­ na­ uskla­di­šte­nom­ ku­ku­ru­zu.­Če­sto­ su­ u­ pi­ta­nju­ me­ša­ne­ in­fek­ci­je­ne­ko­li­ko­ glji­va.­Fu sa ri um gra mi ne­a rum­obič­no­na­se­lja­va­vrh­ili­osno­vu­kli­pa.­U­uslo­vi­ma­ja­če­za­ra­ze­mo­že­bi­ti­za­hva­ćen­ceo­klip,­a­ru­ži­ča­sto­be­la­mi­ce­li­ja­če­sto­sle­plju­je­ko­mu­ši­nu­za­klip.­Ovom­ glji­vom­ zr­no­mo­že­ bi­ti­ kon­ta­mi­ni­ra­no­u­po­lju­bez­vi­dlji­vih­zna­ko­va­za­ra­ze.­ In­fek­ci­ja­kli­pa­ se­de­ša­va­po­sle­svi­la­nja­ku­ku­ru­za,­a­raz­vo­ju­glji­ve­po­go­du­ju­ pro­hlad­no­ i­ vla­žno­ vre­me.­Ple­sni­vost­ se­ da­lje­ raz­vi­ja­ u­ po­volj­nim­uslo­vi­ma­tem­pe­ra­tu­re­ i­vla­žno­sti­u­čar­da­ci­ma­ili­skla­di­šti­ma.

Fu sa ri um mo ni li for me i Fu sa­ri um sub glu ti nans­ se­ ja­vlja­ju­ na­po­je­di­nač­nim­ zr­ni­ma­ ili­ ma­njim­ gru­pa­ma­zr­na­ošte­će­nih­na­pa­dom­ku­ku­znog­pla­men­ca­obra­zu­ju­ći­bra­šna­stu,­be­li­ča­sto­ krem­ na­vla­ku.­ Su­ša­ to­kom­ju­na­ i­ ju­la,­ sa­ če­šćim­ pa­da­vi­na­ma­ u­av­gu­stu­i­sep­tem­bru­po­go­du­ju­raz­vo­ju­ in­fek­ci­je.­Pri­su­stvo­Fu­sa­ri­um­vr­sta­na­ zr­nu­ ku­ku­ru­za­ pred­sta­vlja­ ve­li­ku­opa­snost­ka­ko­zbog­kva­re­nja­kva­li­te­ta­ta­ko­i­zbog­bro­jih­mi­ko­tok­si­na­ko­je­glji­ve­ iz­ ovog­ ro­da­ stva­ra­ju.­Asper­gil­lus­fla­vus­je­naj­zna­čaj­ni­ji­pa­to­gen­iz­ ro­da­Asper­gil­lus.­ Po­čet­ni­ simp­to­mi­za­ra­ze­ ovom­ glji­vom­ su­ če­sto­ sla­bo­vi­dlji­vi.­ In­fek­ci­ja­u­po­lju­se­de­ša­

va­ pre­ko­ svi­le­ ili­ ošte­će­nja­ na­ kli­pu.­Za­ ostva­ri­va­nje­ in­fek­ci­je­ neo­p­hod­na­je­vi­so­ka­re­la­tiv­na­vla­žnost­va­zdu­ha,­a­ in­fek­ci­ji­ su­ znat­no­ pod­lo­žni­ji­ use­vi­iz­lo­že­ni­ stre­su,­ po­go­to­vo­ su­ši.­ Vi­so­ka­vla­žnost­i­tem­pe­ra­tu­ra­va­zdu­ha­na­kli­pu­ko­ji­ se­ ču­va­u­ne­u­slov­nim­pro­sto­ri­ja­ma­ po­go­du­ju­ ši­re­nju­ in­fek­ci­je.­Glji­va­ stva­ra­ iz­u­zet­no­ opa­san­ mi­ko­tok­sin­­­afla­tok­sin.­Agro­teh­nič­ke­me­re­ko­je­sma­nju­ju­iz­lo­že­nost­bi­lja­ka­stre­su­mo­gu­u­zna­čaj­noj­me­ri­sma­nji­ti­ve­ro­vat­no­ću­ in­fek­ci­je­ovim­pa­to­ge­nom.­Naj­po­u­zda­ni­ja­me­ra­bor­be­je­ga­je­nje­to­le­rant­nih­ hi­bri­da.­ Hi­bri­di­ NS3014,­NS4030,­ NS5051,­ NS640,­ NS6030,­NS7020­i­mno­gi­dru­gi,­po­se­du­ju­vi­sok­ni­vo­ to­le­ant­no­sti­ na­ pro­u­zro­ko­va­če­bo­le­sti­ ku­ku­ru­za.­ Za­ de­talj­ni­je­ in­for­ma­ci­je,­obra­ti­ti­ se­ In­sti­tu­tu­za­ ra­tar­stvo­i­po­vr­tar­stvo,­No­vi­Sad.

Šte­to­či­ne­

Ku­ku­ruz­je­naj­o­se­tlji­vi­ji­na­in­sek­te­u­ra­nim­ fa­za­ma­ ra­sta­ i­ raz­vi­ća­ (bu­bre­nje,­kli­ja­nje­i­ni­ca­nje).­U­ovim­fa­za­ma­in­sek­ti­la­ko­mo­gu­uni­šti­ti­zr­no­i­ kli­cu­ ili­ ošte­ti­ti­ po­nik­ to­li­ko­ da­ se­for­mi­ra­ sla­ba,­ ne­do­volj­no­ pro­duk­tiv­na­ bilj­ka.­ Br­zo­ kli­ja­nje­ i­ ni­ca­nje­skra­ću­je­ vre­me­pro­la­ska­bilj­ke­ kroz­naj­o­se­tlji­vi­ju­fa­zu­(od­kli­ja­nja­do­fa­ze­6­li­sto­va)­po­pi­ta­nju­ošte­će­nja­od­in­se­ka­ta,­ali­i­kon­ku­rent­no­sti­pre­ma­ko­ro­vi­ma.­ Kva­li­tet­nom­ pri­pre­mom­ze­mlji­šta,­ se­tvom­ na­ pre­po­ru­če­nu­du­bi­nu­ i­ pra­vil­nim­ iz­bo­rom­ hi­bri­da,­mo­gu­će­je­sma­nji­ti­ove­gu­bit­ke.­U­ sva­kom­ slu­ča­ju,­ tre­ba­ iz­be­ga­va­ti­par­ce­le­na­ko­ji­ma­je­de­tek­to­va­na­ve­ća­broj­nost­štet­nih­in­se­ka­ta,­po­go­to­vo­ako­ne­ras­po­la­že­mo­do­volj­no­efi­ka­snim­sred­stvi­ma­za­svo­đe­nje­broj­no­sti­ stih­ na­ teh­no­lo­ški­ pri­hva­tlji­vu­me­ru.­Hi­bri­di­ku­ku­ru­za­se­raz­li­ku­ju­u­po­gle­du­to­le­rant­no­sti­(atrak­tiv­no­sti)­pre­ma­ne­kim­ in­sek­ti­ma.­Ta­ko­se­na­NS300,­NS4030,­NS4051,­NS6010­ i­NS6102,­ go­to­vo­ re­dov­no­ ja­vlja­ sla­bi­ji­ na­pad­ ku­ku­ru­znog­ pla­men­ca.­Vi­še­go­di­šnje­ is­ku­stvo­u­ga­je­nju­od­re­đe­nih­ hi­bri­da­ i­ pa­žlji­vo­ pra­će­nje­broj­no­sti­ in­se­ka­ta,­mo­že­bi­ti­od­ve­li­ke­ko­ri­sti­u­bor­bi­pro­tiv­šte­to­či­na­u­or­gan­skom­ ku­ku­ru­zu.­ Ni­vo­ gu­bit­ka­pri­no­sa­ zbog­ na­pa­da­ in­se­ka­ta­ ko­ji­ se­ mo­že­ to­le­ri­sa­ti­ bez­ zna­čaj­ni­jih­ eko­nom­skih­ po­sle­di­ca,­ za­vi­si­ od­ostva­re­ne­gu­sti­ne­use­va­na­po­čet­ku­ve­ge­ta­ci­je.­Zbog­to­ga­se­mo­ra­ima­ti­u­ vi­du­ i­ pla­ni­ra­ni­ gu­bi­tak­ sklo­pa.­ U­naj­ve­ćem­ bro­ju­ slu­ča­je­va,­ po­ve­ća­njem­se­tve­ne­nor­me­za­10%,­mo­že­se­na­do­me­sti­ti­ re­duk­ci­ja­ sklo­pa­na­sta­la­na­pa­dom­šte­to­či­na.­Sko­či­bu­be­se­ubra­ja­ju­u­naj­zna­

čaj­ni­je­šte­to­či­ne­ku­ku­ru­za.­U­R.­Sr­bi­ji­i­su­sed­nim­ze­mlja­ma,­de­ter­mi­ni­sa­no­ je­oko­20­vr­sta­ sko­či­bu­ba.­Na­čer­no­ze­mi­ma­ i­ li­vad­skim­ cr­ni­ca­ma­

Voj­vo­di­ne­ naj­zna­čaj­ni­ja­ je­ Agri­o­tes­us­tu­la­tus.­ Od­ra­sli­ in­sek­ti­ se­ hra­ne­ve­ge­ta­tiv­nim­ i­ ge­ne­ra­tiv­nim­ de­lo­vi­ma­bi­lja­ka,­ali­nji­ho­va­is­hra­na­ne­ma­eko­nom­ski­zna­čaj.­Glav­ne­šte­te­pri­či­nja­va­ju­ lar­ve­ (ži­ča­ri)­ ko­je­ su­ vr­lo­po­li­fag­ne­ i­ hra­ne­ se­ svim­ pod­zem­nim­ or­ga­ni­ma­ bi­lja­ka­ (se­me,­ na­bu­bre­lo­ zr­no,­ kli­ca,­ ko­ren),­ ali­ i­ mla­dim­ tek­ po­ni­klim­ bilj­ka­ma.­ Kri­ti­čan­pe­riod­ je­ od­ se­tve­ do­ obra­zo­va­nja­ne­ko­li­ko­ li­sto­va.­U­uslo­vi­ma­hlad­ni­jeg­i­ki­šo­vi­tog­vre­me­na,­zbog­du­žeg­pe­ri­o­da­ kli­ja­nja­ i­ ni­ca­nja,­ po­ve­ća­va­se­i­in­ten­zi­tet­šte­ta.­Ka­ko­raz­voj­jed­ne­ ge­ne­ra­ci­je­ tra­je­ 3­5­ go­di­na,­ po­ja­va­ovih­šte­to­či­na­se­mo­že­uspe­šno­prog­no­zi­ra­ti.­Ba­zi­ra­se­na­od­re­đi­va­nju­bro­ja­lar­vi­po­m2­to­kom­sep­tem­bra­ok­to­bra­na­par­ce­li­gde­se­sle­de­će­ go­di­ne­ pla­ni­ra­ se­tva­ ku­ku­ru­za.­Me­re­bor­be­pod­ra­zu­me­va­ju­pra­će­nje­broj­no­sti,­ade­kvat­nu­me­ha­nič­ku­ob­ra­du­ ze­mlji­šta,­ po­što­va­nje­ plo­do­re­da,­ iz­be­ga­va­nje­se­tve­na­ja­ko­za­ra­že­nim­par­ce­la­ma,­su­zbi­ja­nje­ko­ro­va­i­obez­be­đi­va­nje­svih­uslo­va­ko­ji­tre­ba­da­omo­gu­će­bilj­ka­ma­da­pro­la­ze­kroz­po­čet­ne­fa­ze­raz­vo­ja­u­što­kra­ćem­ro­ku­

Ku ku ru zna zla ti ca­ (Di­a­bro­ti­ca­vir­gi­fe­ra­vir­gi­fe­ra)­ je­u­na­šoj­ ze­mlji­re­gi­stro­va­na­po­čet­kom­90­ih­go­di­na­proš­­ log­ ve­ka.­ Pr­ve­ šte­te­ od­ lar­vi­ku­ku­ru­zne­zla­ti­ce­u­Evro­pi­za­be­le­že­ne­su­1992.­go­di­ne­u­Sur­či­nu.­Raz­vi­ja­jed­nu­ge­ne­ra­ci­ju­go­di­šnje­i­pre­zi­mlja­va­ u­ sta­di­ju­mu­ ja­je­ta­ na­ du­bi­ni­od­15cm.­Tem­pe­ra­tu­ra­ze­mlji­šta­od­­8o­C­je­le­tal­na­za­pre­zi­mlju­ju­ća­ja­ja,­ što­se­u­na­šim­uslo­vi­ma­ ret­ko­de­ša­va.­Tre­ba­ima­ti­u­vi­du­da­se­ora­njem­ja­ja­uno­se­u­du­blje­slo­je­va,­pa­je­i­mor­ta­li­tet­usled­ni­skih­tem­pe­ra­tu­ra­ma­li.­Ima­ga­se­hra­ne­po­le­nom­i­svi­lom­ku­ku­ru­za,­dok­lar­ve­ošte­ću­ju­

ko­ren.­ Glav­na­ i­ isto­vre­me­no­ naj­e­fi­ka­sni­ja­me­ra­bor­be­pro­tiv­ku­ku­ru­zne­zla­ti­ce­je­plo­do­red.

Ku ku ru zni pla me nac­ (Ostri­nia­nu­bi­la­lis)­ je­ do­bro­ po­zna­ta­ šte­to­či­na­ ku­ku­ru­za,­ po­re­klom­ iz­ Evro­pe.­U­Ame­ri­ku­je­pre­net­po­čet­kom­dva­de­se­tog­ve­ka­gde­da­nas­pred­sta­vlja­jed­nu­od­naj­zna­čaj­ni­jih­šte­to­či­na.­U­za­vi­sno­sti­ od­ uslo­va,­ raz­vi­ja­ jed­nu­do­ dve­ ge­ne­ra­ci­je­ go­di­šnje.­ Pre­zi­mlja­va­u­sta­di­ju­mu­od­ra­sle­gu­se­ni­ce­u­sta­blu­i­okla­sku­ku­ku­ru­za,­ili­u­ze­mlji­štu­u­de­lo­vi­ma­ise­če­ne­i­za­o­ra­ne­sta­blji­ke.­Od­ra­sli­in­sek­ti­(lep­ti­ri)­le­te­uglav­nom­no­ću.­Žen­ke­po­la­žu­15­45­ja­ja­ u­ gru­pi­ca­ma,­ uglav­nom­na­na­lič­ju­gor­njih­li­sto­va.­Uslo­vi­ko­ji­od­go­va­ra­ju­raz­vo­ju­ku­ku­ru­za­od­go­va­ra­ju­i­raz­vo­ju­ove­šte­to­či­ne­pa­se­re­dov­no­de­ša­va­ da­ su­ naj­bo­lji­ use­vi­ naj­vi­še­i na pad nu ti. Na pad nu ta sta bla gu be me­ha­nič­ku­ čvr­sto­ću­ i­ la­ko­ se­ lo­me­čak­ i­ pri­ sla­bi­jem­ve­tru.­Vr­lo­ če­sto,­po­sta­blu­se­mo­že­na­ći­10­i­vi­še­gu­se­ni­ca,­a­osim­sta­bla,­gu­se­ni­ce­ošte­ću­ju­klip,­dr­šku­kli­pa,­okla­sak­i­zr­no.­Ošte­će­ne­bilj­ke­la­ko­pod­le­žu­na­pa­du­pa­to­ge­nih­ or­ga­ni­za­ma­ ko­ji­ pro­u­zro­ku­ju­ tru­lež­ sta­bla­ i­ kli­pa.­ Jed­na­ od­naj­e­fi­ka­sni­jih­ me­ra­ za­ su­zbi­ja­nje­pla­men­ca­ je­ me­ha­nič­ko­ usit­nja­va­nje­ i­ za­o­ra­va­nje­ že­tve­nih­ osta­ta­ka­na­du­bi­nu­od­25­30cm.­Od­bi­o­lo­ških­me­ra­ bor­be­ naj­če­šće­ se­ ko­ri­sti­ pu­šta­nje­ tri­ho­gra­me­ (pa­ra­zi­to­i­da­ ja­ja)­dva­ do­ tri­ pu­ta­ po­čet­kom­ i­ to­kom­ma­sov­nog­po­la­ga­nja­ja­ja.­Ova­me­ra­je­da­la­po­seb­no­do­bre­re­zul­ta­te­kod­ku­ku­ru­za­še­ćer­ca.­Osim­to­ga,­u­pri­me­ni­su­i­bi­o­pre­pa­ra­ti­na­ba­zi­bak­te­ri­je­Ba­ci­lus­thu­ri­gi­en­sis.Pa­mu­ko­va­ so­vi­ca­ (He­li­co­ver­pa­

ar­mi­ge­ra)­ se­ sve­ če­šće­ ja­vlja­ kao­ozbilj­na­šte­to­či­na­ku­ku­ru­za.­Spa­da­u­mi­gra­tor­ne­ vr­ste­ ko­joj­ po­seb­no­ od­go­va­ra­ju­vi­še­tem­pe­ra­tu­re­ i­ko­li­či­ne­pa­da­vi­na­s­pro­le­ća­ali­ i­vi­še­tem­pe­ra­tu­re­ to­kom­ le­ta.­Ku­ku­ruz­ je­naj­a­trak­tiv­ni­ji­za­ lep­ti­re­u­ fa­zi­svi­la­nja­ i­po­li­na­ci­je.­Žen­ke­po­lo­že­oko­500­ja­ja­uglav­nom­na­svi­lu­ku­ku­ru­za­gde­i­na­sta­ju­ pr­ve­ šte­te.­ Pa­mu­ko­va­ so­vi­ca­je­iz­ra­zi­ti­po­li­fag­i­ošte­ću­je­pre­ko­250­bilj­nih­vr­sta.­Gu­se­ni­ce­se­hra­ne­na­ ge­ne­ra­tiv­nim­ or­ga­ni­ma­ (kli­pu),­iz­gri­za­ju­ći­zr­no­is­pod­ko­mu­ši­ne­či­me­otva­ra­ju­pro­laz­za­in­ten­ziv­ni­ji­na­pad­pa­to­ge­na.­ Od­ me­ra­ bor­be­ zna­čaj­

ni­ su­ uni­šta­va­nje­ ko­ro­va­ (pri­su­stvo­ve­ćeg­ bro­ja­ cve­ta­ju­ćih­ ko­ro­va­ po­volj­no­uti­če­na­ is­hra­nu­ lep­ti­ra­ i­no­si­vost­ žen­ki),­ ob­ra­da­ ze­mlji­šta­ (du­bo­ko­ora­nje­sa­pret­plu­žnja­kom­mo­že­sma­nji­ti­ broj­nost­ pa­mu­ko­ve­ so­vi­ce­do­80%),­vre­me­se­tve­i­iz­bor­hi­bri­da­(naj­ve­će­šte­te­ja­vlja­ju­se­kod­hi­bri­da­kod­ko­jih­se­vre­me­cve­ta­nja­po­du­da­ra­ sa­ po­la­ga­njem­ ja­ja­ jep­ti­ra),­ kao­i­ pu­šta­nje­ tri­ho­gra­me­ (dva­ pu­ta­ po­40.000­ je­din­ki/ha),­ od­no­sno­ pri­me­na­pre­pa­ra­ta­na­ba­zi­bak­te­ri­je­Ba­ci­lus­thu­ri­gi­en­sis.

Šte­to­či­ne­ku­ku­ru­za­u skla di šti ma Ve­ći­broj­in­se­ka­ta­ošte­ću­je­ku­ku­

ruz­u­skla­di­šti­ma,­a­me­đu­nji­ma­su­po­seb­no­opa­sni­pi­rin­ča­ni­ži­žak­i­žit­ni­mo­ljac.Pi­rin­ča­ni­ ži­žak­ (Si­top­hi­lus­

oryzae)­ spa­da­ me­đu­ naj­o­pa­sni­je­šte­to­či­ne­ uskla­di­šte­nog­ ku­ku­ru­za.­Žen­ke­ sur­li­com­ bu­še­ ja­mi­cu­ u­ zr­nu­ku­ku­ru­za­u­ko­je­po­la­žu­po­jed­no­ja­je.­ Na­kon­ to­ga­ otvor­ se­ pre­kri­va­se­kre­tom­ ta­ko­da­ je­ te­ško­pri­me­ti­ti­da­ je­ zr­no­na­se­lje­no­ ži­škom­sve­do­nje­go­vog­iz­la­ska.­Broj­po­lo­že­nih­ja­ja­za­vi­si­ od­uslo­va­ sre­di­ne,­ vla­žno­sti­ i­tem­pe­ra­tu­re­ i­ kre­će­ se­ iz­me­đu­ 300­i­600.­Ovi­po­zi­ci­ja­po­či­nje­na­tem­pe­ra­tu­ri­od­15o­C­a­naj­in­te­ziv­ni­ja­je­na­25o­C.­Na­kon­1­2­ne­de­lje­ iz­ ja­ja­se­is­pi­li­ lar­va­ ko­ja­ po­či­nje­ da­ se­ hra­ni­en­do­sper­mom­ i­ kli­com.­ Ži­šci­ pre­zi­mlju­ju­ u­ skla­di­šti­ma­gde­u­ pro­le­će,­na­kon­što­tem­pe­ra­tu­ra­po­ra­ste­iz­nad­10­oC,­na­sta­vlja­ju­sa­raz­vi­ćem.Žit­ni­ mo­ljac­ (Si­to­tro­ga­ ce­re­a­

lel­la)­je­ lep­tir­du­ži­ne­te­la­od­5­do­7­mm,­slam­no­žu­te­do­mr­ke­bo­je.­Ak­ti­van­je­u­ve­čer­njim­ča­so­vi­ma­i­no­ću.­Žen­ke­po­la­žu­oko­150­ja­ja­uglav­nom­po­je­di­nač­no.­Op­ti­mal­na­tem­pe­ra­tu­ra­za­raz­vi­će­gu­se­ni­ca­ je­28­30­o­C,­a­mo­gu­ se­ raz­vi­ja­ti­ u­ tem­pe­ra­tur­nom­op­se­gu­ od­ 16­ do­ 35o­ C.­ Is­pi­lje­ne­lar­ve­ošte­ću­ju­kli­cu­i­en­do­sperm­zr­na.­ Pre­ pre­la­ska­ u­ sta­di­jum­ lut­ke,­gu­se­ni­ca­ iz­gri­za­ hod­nik­ do­ se­me­ne­op­ne­pra­ve­ći­ tzv.­ pro­zor­či­će.­Ka­sni­je­ lep­tir­ iz­la­zi­kroz­ovaj­otvor,­a­zr­no­ osta­je­ za­ga­đe­no­ eks­kre­men­ti­ma­gu­se­ni­ce­ i­ lut­ki­nim­eg­zu­vi­ja­ma.­Ka­da­je­u­pi­ta­nju­za­šti­ta­uskla­di­šte­nog­ku­ku­ru­za­ pro­iz­ve­de­nog­ u­ or­gan­skoj­pro­iz­vod­nji­ po­treb­no­ je­ is­ta­ći­ neo­p­hod­nost­ pre­ven­tiv­nog­ de­lo­va­nja­i­ spre­ča­va­nja­ me­ša­nja­ i­ do­la­ska­ u­kon­takt­ „či­stog­ i­ zdra­vog“­ sa­ sta­rim,­ po­ten­ci­jal­no­ za­ra­že­nim­ zr­nom.­Štet­ni­in­sek­ti­u­skla­di­šti­ma­ku­ku­ru­za­ima­ju­raz­li­či­te­tem­pe­ra­tur­ne­op­se­ge­za­ rast­ i­ raz­vi­će.­ Ipak,­ sni­ža­va­njem­tem­pe­ra­tu­re­ nji­ho­va­ ak­tiv­nost­ opa­da­pa­se­mo­že­sma­tra­ti­da­tem­pe­ra­tu­re­ is­pod­15­o­C­vid­no­uspo­ra­va­ju­kre­ta­nje­in­di­vi­dua,­a­kod­ne­kih­vr­sta­čak­ ob­u­sta­vlja­ju­ ovi­po­zi­ci­ju.­ Po­sto­je­ i­broj­na­ inert­na­pra­ši­va,­kao­npr.­di­ja­to­mej­ska­ ze­mlja­ (Di­a­to­ma­ce­o­us­Earth­–­DE)­či­jom­se­upo­tre­bom­su­zbi­ja­ ve­ći­ broj­ skla­di­šnih­ šte­to­či­na.­Di­ja­to­mej­ska­ze­mlja­je­pro­iz­vod­do­bi­jen­mle­ve­njem­osta­ta­ka­fo­si­li­zo­va­nih­će­lij­skih­zi­do­va­drev­nih­mor­skih­al­gi.­ Mi­kro­skop­ski­ oštre­ ivi­ce­ sva­ke­če­sti­ce­ovog­pre­pa­ra­ta­ošte­ću­ju­ku­ti­ku­lu­lar­vi­što­do­vo­di­do­de­hi­dra­ta­ci­je­i­ugi­nja­va­nja­šte­to­či­na.

(Na­sta­vi­će­se)

VO­DIČ­ZA­OR­GAN­SKU­PRO­IZ­VOD­NJU­KU­KU­RU­ZA­(4)

Šte­to­či­ne­na­bilj­ka­ma­i­u­skla­di­šti­maAutor:­Dr­Go­ran­Be­ka­vacGIZ­-­Ne­mač­ka­or­ga­ni­za­ci­ja­za­in­ter­na­ci­o­nal­nu­sa­rad­nju­GmbH;­No­vi­Sad:­In­sti­tut­za­ra­tar­stvo­i­po­vr­tar­stvo

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI

Dr Go ran Be ka vac

To­kom­skla­di­šte­nja­naj­ve­će­pro­ble­me­pri­či-nja­va­ju­glji­ve­iz­ro­da­Fu­sa­ri­um­i­Asper­gil­lus­a­ma­nje­Pe­ni­cil­li­um­i­Mu­cor.­Ple­sni­vost­kli­pa/zr­na­se­mo­že­ja­vi­ti­kra­jem­ve­ge­ta­ci­je,­ali­i­to­kom­ču­va­nja­na­uskla­di­šte­nom­ku­ku­ru­zu

Fu sa ri um spp. na kli pu

Ošte­će­nja­od­ku­ku­ru­znog­pla­men­ca

Sko­či­bu­ba­jed­na­od­naj­ve­ćih­šte­to­či­na­na­ku­ku­ru­zu

Ošte­će­nja­od­pa­mu­ko­ve­so­vi­ce­na­kli­pu­(Fo­to:­Mr­Želj­ko­Mi­lo­vac)

10 13. mart 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

AK TU EL NO STI

Ni­je­ re­dak­ slu­čaj­ da­ lju­di­ ko­ji­ osta­nu­ bez­ po­sla­ od­lu­če­da­ži­vot­uzmu­u­svo­je­ru­ke­i­

za­poč­nu­ne­ki­vid­pro­iz­vod­ne­de­lat­no­sti.­Je­dan­od­njih­je­i­Bra ni slav Dr ljan iz­In­đi­je,­ko­ji­se­vi­še­od­de­set­ go­di­na­ uspe­šno­ ba­vi­ uz­go­jem­šam­pi­njo­na,­a­ka­ko­ka­že­sve­taj­ne­i­„ca­ke“­o­uz­go­ju­pe­čur­ki­je­na­u­čio­od­pri­ja­te­lja­sa­Mo­kre­go­re,­ko­ji­mu­je­po­mo­gao­pri­za­po­či­nja­nju­bi­zni­sa.­Dav­no­je­pro­šlo­vre­me­ka­da­su­se­pe­čur­ke­ga­ji­le­u­mrač­nim­ i­vla­žnim­ po­dru­mi­ma,­ pa­ je­ ta­ko­ ovaj­pro­iz­vo­đač­ u­ svom­ do­ma­ćin­stvu­po­di­gao­ sa­vre­men­ si­stem­ u­ če­ti­ri­objek­ta­ gde,­ ka­ko­ ka­že,­ u­ pu­nom­je­ku­ber­be­dnev­no­ube­ru­ i­do­300­ki­lo­gra­ma­šam­pi­njo­na.­Ula­ga­nja­za­za­po­či­nja­nje­bi­zni­sa­su­bi­la­ve­o­ma­ve­li­ka,­a­ima­ju­ći­u­vi­du­či­nje­ni­cu­da­si­stem­pro­iz­vod­nje­ne­tr­pi­spo­ra­di­čan­ rad,­ već­ 24­ča­sov­ni,­ Bra­ni­slav­je­po­či­tav­dan­po­sve­ćen­svom­po­slu­od­ko­jeg­iz­dr­ža­va­po­ro­di­cu.­­­Sa­mo­po­če­tak­ni­je­bio­lak,­jer­

sam­ ostao­ bez­ po­sla,­ a­ ve­ći­ deo­svog­rad­nog­ve­ka­sam­bio­u­pri­vat­nom­bi­zni­su,­ta­ko­da­sam­sti­ca­jem­okol­no­sti,­uz­na­go­vor­pri­ja­te­lja,­za­

po­čeo­po­sao­­­po­či­nje­pri­ču­Bra­ni­slav­ i­ na­vo­di­ da­ se­ to­kom­go­di­na,­uz­ pu­no­ ra­da­ i­ tru­da,­ pro­iz­vod­nja­pro­ši­ri­la.Bra­ni­slav­ na­ ­ svom­ ga­zdin­stvu­

ima­če­ti­ri­objek­ta­spe­ci­ja­li­zo­va­na­za­uz­goj­šam­pi­njo­na,­a­reč­je­o­za­tvo­re­nom­ ko­mor­skom­ si­ste­mu,­ po­put­

ma­lih­fa­bri­ka,­gde­su­uslo­vi­dik­ti­ra­ni­ne­za­vi­sno­od­spolj­nih­fak­to­ra.­­Ova­kvi­objek­ti­zah­te­va­ju­od­re­

đe­ne­uslo­ve,­po­go­to­vo­ka­da­je­reč­o­tem­pe­ra­tu­ri­ko­ja­va­ri­ra­u­za­vi­sno­sti­od­fa­ze­uz­go­ja.­Ne­ka­da­su­se­šam­pi­njo­ni­pri­mi­tiv­no­uz­ga­ja­li,­me­đu­tim­da­nas­ po­sto­je­ fir­me­ ko­je­ se­ ba­ve­pro­iz­vod­njom­ kom­po­sta,­ od­no­sno­po­lu­go­to­vog­pro­iz­vo­da­ ­­bri­ke­ta,­o­ko­ji­ma­mi­da­lje­bri­ne­mo­­­ka­že­on­i­na­gla­ša­va­da­je­reč­o­ve­o­ma­ozbilj­noj­pro­iz­vod­nji­ko­jom­ne­mo­že­sva­ko­da­se­ba­vi.Da­je­reč­o­ozbilj­noj­pro­iz­vod­nji­

po­ro­di­ce­ Dr­ljan,­ po­ka­zu­je­ po­da­tak­da­se­u­objek­ti­ma­na­la­zi­oko­1.600­bri­ke­ta,­a­on­da­lje­ob­ja­šnja­va­pro­ces­pro­iz­vod­nje.­­Od­uba­ci­va­nja­bri­ke­ta­u­si­stem,­

pa­do­po­čet­ka­ber­be­je­neo­p­hod­no­da­pro­đe­od­36­do­40­da­na,­a­sve­ovo­za­vi­si­od­mno­gih­fak­to­ra.­Ka­da­pro­đe­ taj­ pr­vi­ pro­ces­ od­ 36­ da­na,­on­da­sle­di­dru­gi­ ta­las­ i­even­tu­al­no­tre­ći.­Sa­mo­pro­ces­od­po­čet­ka­ro­da­do­za­vr­šet­ka­tra­je­od­17­do­20­da­na­­­ka­že­Bra­ni­slav­i­do­da­je:­­Reč­je­o­po­ro­dič­nom­po­slu,­mi­

sa­mi­ne­mo­že­mo­sve­da­po­stig­ne­mo­ pa­ nam­ je­ če­sto­ po­treb­na­ do­dat­na­rad­na­sna­ga,­ko­ju­je,­mo­ram­da­na­po­me­nem,­ve­o­ma­te­ško­na­ći.­Mla­di­ne­će­da­ra­de,­jed­no­stav­no­to­ih­ne­za­ni­ma.Bra­nje­ šam­pi­njo­na­ u­ se­zo­ni­ se­

oba­vlja­ dva­ pu­ta­ dnev­no,­ uju­tru­

i­uve­če,­a­kad­pro­đu­ ti­naj­u­dar­ni­ji­da­ni,­do­volj­no­je­bra­ti­sa­mo­jed­nom­­­ po­ja­šnja­va­ ovaj­ uz­ga­ji­vač­ i­ ka­že­da­ se­ na­kon­ bra­nja­ ­ ro­ba­ uno­si­ u­ras­hlad­nu­ko­mo­ru­u­ko­joj­je­va­žno­da­je­tem­pe­ra­tu­ra­od­dva­do­če­ti­ri­ste­pe­na,­tu­se­la­ge­ru­je­na­kon­če­ga­se­iz­no­si­i­pa­ku­je.Ka­da­ go­vo­ri­mo­ o­ tr­ži­štu,­ Bra­

ni­slav­is­ti­če­da­mu­je­vi­še­go­di­šnji­rad­ otvo­rio­ mno­ga­ vra­ta.­ Ce­na­šam­pi­njo­na­ se­ kre­će­ u­ pro­se­ku­oko­200­di­na­ra­za­ki­lo­gram,­a­on­svo­je­pro­iz­vo­de­pro­da­je­i­na­pi­ja­ca­ma­u­In­đi­ji,­Sta­roj­i­No­voj­Pa­zo­vi.­Ta­ko­đe­na­gla­ša­va­da­je­to­kom­

pro­ce­sa­ pro­iz­vod­nje­ va­žno­ is­po­što­va­ti­ ro­ko­ve,­ po­go­to­vo­ ka­da­ je­reč­o­„skla­di­šte­nju“,­jer­šam­pi­njo­ni­mo­gu­da­sto­je­sve­ga­dva­da­na­na­kon­če­ga­mo­ra­ju­u­­pro­da­ju.Što­ se­ ti­če­ kon­ku­ren­ci­je,­ ovaj­

pro­iz­vo­đač­tvr­di­da­je­ima,­ali­je­reč­o­zdra­voj­kon­ku­ren­ci­ji.­U­od­no­su­na­pret­hod­ne­go­di­ne­pro­da­ja­je­znat­no­opal,a­a­sve­ je­uslo­vlje­no­sma­nje­nom­ku­pov­nom­mo­ći­gra­đa­na.Po­red­ uz­go­ja­ Bra­ni­slav­ i­ pa­ku­je­

svoj­ pro­iz­vod­ i­ di­stri­bu­i­ra­ da­lje­ na­tr­ži­šte.­Re­dov­ne­mu­šte­ri­je­već­zna­ju,­pa­do­la­ze­ku­ći­i­pa­za­re,­a­je­dan­deo­ro­be­no­si­na­pi­ja­ce.­­­ Od­ pro­da­je­ se­ mo­že­ so­lid­no­

ži­ve­ti,­ ali­ su­ ula­ga­nja­ i­ tro­ško­vi­ve­li­ki,­ po­go­to­vo­ ra­ču­ni­ za­ stru­ju,­jer­ u­ pro­iz­vod­nji­ imam­ 13­ kli­ma­ure­đa­ja­ ko­ji­ hla­de­ i­ gre­ju­–­pri­ča­Bra­ni­slav.Ka­ko­na­kra­ju­ka­že,­po­ro­dič­ni­bi­

znis­ne­će­ni­ko­na­sle­di­ti,­ jer­su­de­ca,­ a­ ima­ dve­ ćer­ke­ i­ si­na­ kre­nu­li­dru­gim­ pu­tem­ i­ stru­di­ra­ju.To­ ni­je­po­sao­za­omla­di­nu­jer­se­stal­no­ra­di,­ne­ma­vi­ken­da­i­pra­zni­ka.­Ako­ni­si­ubrao­pe­čur­ku­dok­joj­je­vre­me,­ona­se­otva­ra­i­to­vi­še­ni­je­to­ka­že­on­i­za­to­su­se­su­pru­ga­i­on­pot­pu­no­po­sve­ti­li­ovom­bi­zni­su.

� M.�Ba�la�ba�no�vić

Ge­ne­ral­ni­di­rek­tor­Imle­ka­Slo­bo�dan� Pe�tro�vić­ oce­nio­ je­da­ se­ u­ na­red­nom­ pe­ri­o­du­

mo­že­oče­ki­va­ti­po­jef­ti­nje­nje­mle­ka­i­mleč­nih­pro­iz­vo­da­jer­će­bi­ti­po­ja­čan­trend­uvo­za­iz­Evrop­ske­uni­je­i­is­ta­kao­da­je­to­du­go­roč­no­šte­to­za­do­ma­će­pro­iz­vo­đa­če.­­ Mo­že­te­ oče­ki­va­ti­ po­jef­ti­nje­nja­

za­to­što­će­u­Sr­bi­ju­ula­zi­ti­ jef­ti­ni­ja­ro­ba­ iz­Evrop­ske­za­jed­ni­ce.­To­du­go­roč­no­ni­je­do­bro­ jer­će­mo­upro­pa­sti­ti­ na­še­ pro­iz­vo­đa­če­ i­ stal­no­će­mo­za­vi­si­ti­od­uvo­za"­­­iz­ja­vio­je­Pe­tro­vić­Ta­nju­gu.On­ ka­že­ da­ je­ po­ja­čan­ trend­

uvo­za­ mle­ka­ i­ mleč­nih­ pre­ra­đe­vi­na­ u­ Sr­bi­ju­ već­ pri­me­tan­ zbog­ukra­jin­ske­ kri­ze­ jer­ se­ "evrop­ski"­vi­ško­vi­sli­va­ju­i­u­Sr­bi­ju,­ali­ is­ti­če­i­da­se­uvoz­od­vi­ja­po­dam­pin­škim­ce­na­ma.­­ Pri­me­tan­ je­ uvoz­ po­ dam­pin­

škim­ce­na­ma,­a­ to­zna­či­da­ je,­na­

pri­mer,­ce­na­si­ra­to­li­ko­ni­ska­da­je­ni­ža­od­si­ro­vi­ne­i­ce­ne­mle­ka­ko­ja­je­po­treb­na­da­se­taj­pro­iz­vod­na­pra­vi­­­re­kao­je­on.

Do­dat­ni­ pri­ti­sak­ na­ uvoz,­ ka­ko­je­ na­gla­sio,­ pred­sta­vlja­ i­ uki­da­nje­kvo­ta­ za­ pro­iz­vod­nju­ mle­ka­ u­ EU­ko­je­je­stu­pi­lo­na­sna­gu­1.­ja­nu­a­ra­ove­go­di­ne.­­ Sve­ to­ će­ uti­ca­ti­ ne­ga­tiv­no­ na­

na­še­ tr­ži­šte­ jer­ od­ 1.­ ja­nu­a­ra­ pro­šle­go­di­ne­ne­ma­mo­ni­ka­kve­za­štit­ne­me­re.­Na­dru­goj­stra­ni,­sub­ven­ci­je­u­EU­su­od­pet­do­de­set­pu­ta­ve­će­ne­go­u­Sr­bi­ji­i­to­zna­či­da­smo­auto­mat­ski­u­ne­po­volj­nom­po­lo­ža­ju­­­na­vo­di­on.Upi­tan­da­li­po­sto­ji­re­še­nje­da­se­

srp­ski­pro­iz­vo­đa­či­za­šti­te­od­pre­ko­mer­nog­ uvo­za­ i­ dam­pin­ških­ ce­na,­ovaj­ sa­go­vor­nik­ ka­že­ da­ je­ to­ ve­o­ma­te­ško.­­ Vr­lo­ je­ te­ška­ si­tu­a­ci­ja,­ po­tre­

ban­je­je­dan­dra­ma­ti­čan­ko­rak­pre­ma­ Evrop­skoj­ uni­ji­ ka­ko­ bi­ im­ se­uka­za­lo­ na­ to­ da­ uni­šta­va­ju­ na­šu­pro­iz­vod­nju­i­da­to­mo­ra­da­se­pro­me­ni­­­is­ti­če­pr­vi­čo­vek­Imle­ka.

S. P.

BE­O­GRAD�•�OČE�KU�JE�SE�JOŠ�VE�ĆI�UVOZ�MLE�KA�I�MLEČ�NIH�PRE�RA�ĐE�VI�NA�IZ�EU��

Uni�šta�va�nje�do�ma�će�pro�iz�vod�nje

Slo­bo­dan­Pe­tro­vić

Na­ši­sto­ča­ri­će­po­no­vo­pro­si­pa­ti­mle­ko?­(Fo to: no vo sti.rs)

IN­ĐI­JA�•�BRA�NI�SLAV�DR�LJAN,�UZ�GA�JI�VAČ�PE�ČUR�KI

Fa�bri�ka�šam�pi�njo�na�-�bi�znis�kod�ku�ćeDav�no�je�pro�šlo�vre�me�ka�da�su�se�pe�čur�ke�ga�ji�le�u�mrač�nim�i�vla�žnim�po�dru�mi�ma,�pa�je�ta�ko�ovaj�pro�iz�vo�đač�u�svom�do�ma�ćin�stvu�po�di�gao�sa�vre�men�si�stem�u�če�ti�ri�objek�ta�gde,�ka�ko�ka�že,�u�pu�nom�je�ku�ber�be�dnev�no�ube�ru�i�do�300�ki�lo�gra�ma�šam�pi�njo�na��

Po­red­ šam­pi­njo­na,­ Bra­ni­slav­ uz­ga­ja­i­bu­ko­va­ču,­ali­znat­no­ma­nje­ko­li­či­ne.­Uslo­vi­uz­go­ja­su­slič­ni,­s­tim­što­ je­ ova­ vr­sta­ pe­ču­ra­ka­ za­hval­ni­ja­ za­pro­iz­vod­nju­i­ima­ma­nje­ „fi­zi­ka­li­sa­nja“,­ali­je­za­to­sku­plja­na­tr­ži­štu.­ Ipak,­ ma­na­joj­ je­ što­ je­ tr­ži­šte­kod­nas­ma­lo­i­ni­ka­ko­ne­mo­že­te­da­ga­pro­ši­ri­te­i­ni­je­to­li­ko­atrak­tiv­na­i­za­stu­plje­na­u­je­lov­ni­ku.

Bra ni slav Dr ljan

Šam­pi­njo­ni­zah­te­va­ju­spe­ci­jal­ne­uslo­ve

Pre­pro­da­je­šam­pi­njo­ni­mo­gu­da­sto­je­sa­mo­ne­ko­li­ko­da­na

Bu�ko�va�ča

Bu­ko­va­ča­za­hval­na­za­pro­iz­vod­nju

1113. mart 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PRED STA VLJA MO SREM SKE PO LJO PRI VRED NE RE KOR DE RE

BAROLO RO/RM

KWS DRAGON RO

KWS hibridi suncokreta

www.kws.rs KWS Srbija d.o.o

Površina u haPrinos kg/ha

4.500

4.000

3.500

3.000

2.500

2.000

1.500

1.000

500

0

700.0650.0600.0550.0500.0450.0400.0350.0300.0250.0200.0150.0100.050.00.0

3.9103.846 3.785

3.637 3.4893.401 3.400

3.155

Severna Bačka

Zapadna Bačka

Južna Bačka

Centralna Srbija

Severni Banat

Srem Južni Banat

Srednji Banat

Prosečni prinosi hibrida BAROLO u proizvodnji (2.420 ha) po regionima u 2014. godini

Po

vrši

na (h

a)

Površina u haPrinos kg/ha

4.500

4.000

3.500

3.000

2.500

2.000

1.500

1.000

500

0

180.0

160.0

140.0

120.0

100.0

80.0

60.0

40.0

20.0

0.0

4.075 4.053

3.748 3.731 3.6953.485

3.129

Južna Bačka

Zapadna Bačka

SeverniBanat

Severna Bačka

Srem Južni Banat

SrednjiBanat

Prosečni prinosi hibrida KWS DRAGON RO u proizvodnji (475 ha) po regionima u 2014. godini

Po

vrši

na (h

a)

Na ne dav nom 41. Sa bo ru po ljo-pri vred ni ka re kor de ra Sre ma Ti ho mir Bo ja nić, iz Čal me,

osvo jio je zlat nik za re kord nu pro-iz vod nju pa ra daj za u ka te go ri ji pro-iz vod nje na po vr ši ni do tri hek ta ra. On je na po vr ši ni od 2,5 hek ta ra pod pa ra daj zom pro iz veo rod od 72.480 ki lo gra ma po hek ta ru i to sa sor tom bob kat.

- Do sta do bro je ro dio pa ra dajz, iako ni su baš bi li po volj ni ni vre men-ski, ni fi nan sij sko-pro iz vod ni uslo vi. Ceo pro šlo go di šnji maj i ju ni pa da la je ki ša, ni ka sni je vre men ske pri li ke ni su bi le po volj ne, pro iz vod nju su pra-ti la sku pa ula ga nja po seb no he mi ja, ali za hva lju ju ći is ku stvu sa rad nji sa struč nja ci ma i po što va nju agro teh ni-ke us peo sam da odr žim pro iz vod nji i ostva rim re kor dan pri nos, oce nio je Bo ja nić.

On je po seb no za do vo ljan što je us peo da be re svoj pa ra dajz du že od osta lih, a da mu to ne na ru ši kva li tet i sve ži nu. Tač ni je, dok su dru gi bra li pa ra dajz do po lo vi ne av gu sta ili sep-tem bra, Ti ho mir je svoj rod brao i do 15. ok to bra.

- To su po seb ne ho land ske i ja pan-ske sor te, ra dim ih ne ko li ko go di na, ma lo su sku plje, ali pr vi poč nem ber-bu, a zad nji je za vr ša vam, na vo di Ti-ho mir.

Ovaj po ljo pri vred nik sa svo jom po ro di com ob ra dju je tri de se tak hek-ta ra ze mlje, ba vi se po vr tar stvom i ra tar stvom, ali ga ji i to na če ti ri ju tra vo će - kru ške i šlji ve. I tu ostva ru je do bre re zul ta te, a sma tra da mu u ostva re nju pri no sa pa ra daj za po ma-

že i što ko ri sti staj sko đu bri vo, što pra ti se mi na re i struč no se ospo so-blja va i ta zna nja pri me nju je. I sin mu po ma že u po slu, na bra ja Ti ho mir, jer po la ko pre u zi ma deo po sla na nji-va ma, po seb no onaj u voć nja ku, bu-du ći da pro iz vod nja pa ra daj za gla vi po ro di ce Bo ja nić za u zi ma mno go vre me na.

Za hva lju ju ći po slov nim sa rad ni ci-ma iz No vog Sa da, Be o gra da i Ze mu-na Ti ho mir Bo ja nić ne ma pro ble ma sa pla sma nom pa ra daj za, čak ne mo že ni da pro iz ve de ko li ko bi mo gao pa ra daj-za da pro da. Za do pre ma nje pro iz-vo da ne ma pro ble ma, jer ima obez-

be djen svoj tran sport, a ove go di ne, po pr vi put, ugo vo rio je kom plet nu pro iz vod nju.

- Čak se bo jim da ne ću mo ći da pro iz ve dem ko li ko sam ugo vo rio, pa ću mo ra ti da se udru žim sa ne kim od svo jih pri ja te lja po vr ta ra da is po štu-jem ugo vo re. Na dam se da će i ova go di na bi ti kao što je bi la pro šla go di-ne, po rod no sti na rav no. Ali, te go di ne sam za o ra vao 400 ki lo gra ma me ša-nog đu bri va , a ove go di ne ću ba ci ti 550 ki lo gra ma. ići ću na gu šći sklop bilj ke ka ko bi ostva ri rod nost, hva li se ovaj re kor der.

U pla nu mu je da ove go di ne, na svo jim par ce la ma pod pa ra daj zom,

or ga ni zu je Dan po lja. Pro iz vod nju od 72.480 ki lo gra ma po hek ta ru, sa ko jom je ostva rio pr vo me sto u pro iz vod nju pa ra daj za u Sre mu u 2014. go di ni, on se spre ma da nad ma ši. Jer, kad je svo je vre me no bio u Ho lan di ji vo deo je, pri ča nam, da je za nji ho ve po vr ta re nor ma-lan pri nos ovo što je kod nas re kord. Za to se Ti ho mir Bo ja nić spre ma da, ako ove go di ne sve bu de ka ko tre-ba, ostva ri oko 80 to na pa ra daj za po hek ta ru. Jer, Ti ho mir se ra da ne bo ji, a ni pri me ne no vih is ku sta va ko ja su po ka za la svo ja do bra svoj stva.

S.Đ. - M.M.

ČAL MA • TI HO MIR BO JA NIĆ, SPE CI JA LI STA ZA VR HUN SKU PRO IZ VOD NJU PA RA DAJ ZA

Pet re kor da sa Bo ja ni će vih nji vaČal ma nac Ti ho mir Bo ja nić već pet go di na za re dom osva ja zlat ni ke za pro iz vod nju pa ra daj za. Pro šle go di ne je ostva rio rod od 72.480 to na a spre ma se da ga već ove go di ne nad ma ši i pro iz ve de 80 to na "raj skog po vr ća"

Ti ho mir Bo ja nić (de sno) re kor der u pro iz vod nji pa ra daj za

sa Lju bom Jak ši ćem iz SPK Pa ra dajz za po nos

Bo ja nić pri me nju je sve agro teh nič ke me re

12 13. mart 2015.

AK­TU­EL­NO­•­PLA­ĆA­NJE­TO­VLJE­NI­KA­PO­KI­LO­GRA­MU­OD­LA­ZI­U­ZA­BO­RAV

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Stal­na­ te­žnja­ pro­iz­vo­đa­ča-far-me­ra­ za­ po­ve­ća­njem­ pro­iz-vod­nih­ re­zul­ta­ta­ kao­ i­ že­lja­

pre­ra­đi­vač­ke­ me­sne­ in­du­stri­je­ za­na­bav­kom­što­kva­li­tet­ni­je­si­ro­vi­ne,­de­ce­ni­ja­ma­una­zad­uslo­vi­le­su­zna-čaj­no­uklju­či­va­nje­broj­nih­teh­nič­kih­re­še­nja­ i­ ure­đa­ja­ u­ sto­čar­sku­pro-iz­vod­nju.­U­sa­vre­me­nom­sto­čar­stvu­ne­po­sto­ji­oblast­pro­iz­vod­nje­gde­se­u­ zna­čaj­noj­me­ri­ ne­ ko­ri­ste­naj­ra-zli­či­ti­ji­ure­đa­ji­za­sno­va­ni­na­raz­li­či-tim­prin­ci­pi­ma­ra­da­(ul­tra­zvuk,­ske-ner,­sen­zo­ri,­X-zra­ci,­ra­ču­na­ri,­GPS­ure­đa­ji…)­ ta­ko­da­mo­že­mo­re­ći­da­sto­čar­ska­ pro­iz­vod­nja­ po­ pri­me­ni­sa­vre­me­nih­teh­nič­kih­do­stig­nu­ća­ni­ma­lo­ne­za­o­sta­je­za­bi­lo­ko­jom­dru-gom­ pri­vred­nom­ de­lat­no­šću.­ Zna-ča­jan­broj­apa­ra­ta­i­ure­đa­ja­mo­gu-će­je­uspe­šno­ko­ri­sti­ti­bez­ob­zi­ra­na­ve­li­či­nu­far­me,­lo­ka­ci­ju­far­me­ili­na­vr­stu­ži­vo­ti­nja­ko­je­se­ga­je.­U­ovom­ra­du­ su­ukrat­ko­pri­ka­za­ne­mo­guć-no­sti­ko­ri­šće­nja­ul­tra­zvuč­nih­apa­ra-ta­u­pro­iz­vod­nji­me­sa,­prin­ci­pi­ra­da­ovih­ure­đa­ja­kao­i­kon­kret­ni­mo­de­li­ko­ji­ su­ u­ sva­ko­dnev­noj­ upo­tre­bi­ u­sa­moj­pro­iz­vod­nji.

O­ul­tra­zvuč­nom­ala­tu

Ul­tra­zvuk­se­od­no­si­na­zvuk­ko­ji­ljud­sko­uho­ne­mo­že­da­de­tek­tu­je.­Ter­min­ "ul­tra­zvuk"­ pod­ra­zu­me­va­sve­aku­stič­ne­ener­gi­je­ sa­ fre­kven-ci­jom­iz­nad­ljud­skog­slu­ha­(20.000­Hz­ ili­ 20­ kHz).­ Is­pod­ove­ fre­kven-ci­je,­ zvuk­ se­ mo­že­ ču­ti­ od­ stra­ne­ljud­skog­uha­i­na­zi­va­se­in­fra­zvuk.­Ul­tra­zvuk-­ure­đaj­pro­iz­vo­di­ zvuč­ne­ta­la­se­vi­so­ke­fre­kven­ci­je­ko­ji­pu­tu­ju­u­te­lo­i­ogle­da­ju­se­u­gra­ni­ca­ma­iz-me­đu­raz­li­či­tih­gu­sti­na­tki­va­[5].Ul­tra­zvuk­je­mo­de­ran­alat­ko­ji­se­

mo­že­ ko­ri­sti­ti­ kao­ ne­de­struk­tiv­no­sred­stvo­ za­ oce­nu­ kva­li­te­ta­ tru­po-va­i­pre­ra­du­me­sa.­Ta­ko­đe,­pri­me-nu­ ima­ i­ u­ oce­ni­ vred­no­sti­ i­ kva­li-te­ta­ ži­vih­ ži­vo­ti­nja­ a­ ta­kva­ vr­sta­pro­ce­ne­ uzi­ma­ se­ kao­ me­ro­dav­na­i­ na­glo­bal­nom­ni­vou.­ Prin­cip­ ra­da­ure­đa­ja­za­sni­va­se­na­to­me­da­ul-tra­zvuč­ni­ ta­la­si­ br­že­ pro­la­ze­ kroz­mi­šić­na­ tki­va­ ne­go­ ma­sna­ tki­va.­Me­re­nje­ br­zi­ne­ ko­jom­ zvuč­ni­ ta­las­pro­la­zi­ od­ pre­daj­ni­ka­ do­ pri­jem­ni-ka­kroz­uzo­rak­me­sa­da­je­in­di­ka­ci-ju­kom­po­zi­ci­je­tru­pa.­Na­ovaj­na­čin­de­blji­na­pot­ko­žne­ma­sti­u­ži­vim­ži-vo­ti­nja­ma­mo­že­se­pre­ci­zno­iz­me­ri­ti­na­grud­nom­de­lu,­lum­bal­nom­de­lu­i­

sa­pi­ma­kao­i­na­ce­loj­du­ži­ni­lon­gis-si­mus­mi­ši­ća.­Me­so­ pre­gle­da­no­ na­ovaj­ na­čin­ (ul­tra­zvuč­no)­ da­je­ nam­po­da­tak­ne­sa­mo­o­od­no­su­ma­sti­ i­me­sa­već­po­sto­ji­mo­guć­nost­do­bi­ja-nja­tro­di­men­zi­o­nal­ne­kom­pju­ter­ske­sli­ke­ unu­tra­šnjo­sti­ tru­pa­ (in­tra­mu-sku­lar­ne­ma­sti,­ ko­sti­ju,­ ab­sce­sa­ ili­dru­gih­ ne­ti­pič­nih­ ili­ ti­pič­nih­ tki­va)­u­ tru­pu.­Na­osno­vu­ to­ga­oce­nji­va-nje­po­lut­ki­se­mo­že­la­ko­i­pre­ci­zno­ura­di­ti.­ U­ slu­ča­ju­ ko­ri­šće­nja­ ul­tra-zvu­ka­ vi­so­kog­ in­ten­zi­te­ta­mo­že­mo­do­ve­sti­ do­me­nja­nja­ fi­zič­ke­ ili­ he-mij­ske­ oso­bi­ne­ hra­ne,­ ge­ne­ri­sa­nja­emul­zi­ja,­po­re­me­ća­ja­će­li­ja,­pod­sti-ca­nja­ he­mij­skih­ re­ak­ci­ja,­ in­hi­bi­ci­je­en­zi­me,­ smek­ša­va­nja­ me­sa­ i­ mo-di­fi­ka­ci­je­ kri­sta­li­za­ci­o­nih­ pro­ce­sa.­U­kraj­njem,­ul­tra­zvuk­je­do­bar­alat­za­ pro­ce­nu­ ka­rak­te­ri­sti­ka­ tru­pa­ u­ži­vim­ži­vo­ti­nja­ma,­ne­in­va­ziv­na­me-to­da­ oce­ne­ kva­li­te­ta­ po­lut­ki­ i­ me-sa­raz­li­či­tog­po­re­kla.­Ta­ko­đe,­mo­že­bi­ti­zna­čaj­no­sred­stvo­za­po­ve­ća­nja­kon­ku­ret­no­sti­ži­vo­tinj­skih­pro­iz­vo­da­i­pre­ra­đe­vi­na­zbog­po­ve­ća­nja­kva­li-te­ta­i­zdrav­stve­ne­bez­be­no­sti­pro­iz-vo­da­na­ko­jim­je­pri­me­njen.

Upo­tre­ba­u­prak­si

Opre­ma­ za­ ul­tra­zvuč­nu­ oce­nu­oso­bi­na­po­lut­ki­ ra­di­vr­lo­br­zo,­ne­in-va­ziv­na­je­i­ve­ći­na­ta­kve­vr­ste­opre-me­ima­ni­ske­ce­ne­odr­ža­va­nja­[12],­[6].­ Busk­ [1]­ raz­vio­ je­ u­ pot­pu­no-sti­ auto­mat­sku­ ul­tra­zvuč­nu­ opre­mu­(Auto­fom)­za­me­re­nje­ma­sno­će­i­du-bi­ne­mi­šić­nog­ tki­va­u­svinj­skim­po-lut­ka­ma­za­upo­tre­bu­u­kla­ni­ca­ma­na­li­ni­ja­ma­ kla­nja­ sa­ ve­li­kom­ br­zi­nom­(me­re­nje­se­mo­že­ra­di­ti­na­1250­ži-vo­ti­nja­ na­ sat).­ For­tin­ [3]­ je­ raz­vio­pro­to­tip­ „com­pu­ter­ vi­sion­ system“­za­ oce­nji­va­nje­ svinj­skih­ po­lut­ki.­ Si-stem­se­sa­sto­ji­od­dve­kom­po­nen­te:­ul­tra­zvuč­nog­ sni­ma­nja­ i­ ske­ni­ra­nja-po­preč­nog­ pre­se­ka­ leđ­nog­ mi­ši­ća,­vi­deo­sni­ma­nja­i­ iz­ra­de­dvo­di­men­zi-o­nal­ne­(2D)­i­tro­di­men­zi­o­nal­ne­(3D)­sli­ke­tru­pa.­De­blji­na­mi­ši­ća­i­de­blji­na­ma­sti­(7­cm­od­sre­di­šnje­li­ni­je)­me-re­na­ ul­tra­zvu­kom­ po­red­ po­sled­njeg­re­bra,­za­jed­no­sa­2D­i­3D­me­re­njem­prd­sta­vlja­naj­tač­ni­ji­mo­del­za­oce­nu­na­ li­ni­ji­ kla­nja­ i­ pred­sta­vlja­ osno­vu­

za­pla­ća­nje­po­lut­ki­na­osno­vu­pri­no-sa­me­sa.­Ozut­su­mi­[8]­je­utvr­dio­da­po­bolj­ša­ni­ in­stru­ment­ko­ji­ske­ni­ra­u­bo­ji­a­sa­sto­ji­se­od­ma­le­ul­tra­zvuč­ne­son­de­(2­MHz)­i­LCD­ekra­na­mo­že­bi­ti­pri­me­njen­za­pro­ce­nu­kva­li­te­ta­me­sa­(mar­mo­ri­ra­nost)­što­je­po­pr­vi­put­i­ura­đe­no­na­ži­vim­ja­pan­skim­Black­ju-na­di­ma.­Sli­čan­za­klju­čak­je­i­da­aku-stič­ni­pa­ra­me­tri­do­bi­je­ni­spek­tral­nom­ana­li­zom­ ul­tra­zvuč­nog­ eho­ sig­na-la­ po­mo­ću­ kli­nič­kog­ B-mod­ ure­đa­ja­(opre­mlje­nog­ sa­ cen­tro-fre­kven­cij-skim­pre­tva­ra­čem­3,5­MHz)­se­mo­gu­ko­ri­sti­ti­za­pro­ce­nu­od­no­sa­ma­snog­i­mi­šić­nog­tki­va­kod­svi­nja­[6].

Naj­ve­ća­pri­me­na­u­svi­njar­stvu

Sva­ka­ko­ naj­ve­ću­ pri­me­nu­ ul-tra­zvuč­ni­ apa­ra­ti­ ko­ji­ se­ ko­ri­ste­ u­pro­ce­su­pro­iz­vod­nje­me­sa­ ima­ju­u­

svi­njar­skoj­ pro­iz­vod­nji.­ Naj­va­žni­ji­fak­tor­po­ve­ća­nja­pro­iz­vod­nje­u­svi-njar­stvu,­ a­bez­do­dat­nih­ula­ga­nja,­je­ po­ve­ća­nje­ plod­no­sti.­ Me­đu­tim,­isto­ to­li­ko­ je­ va­žno,­ ka­ko­ ži­vo­ti­nje­ra­stu,­ko­li­ko­tro­še­hra­ne­za­kg­pri-ra­sta,­ ka­kvo­ga­ kva­li­te­ta­ je­me­so­ i­ko­li­ki­ je­ udeo­ me­sa­ u­ po­lut­ka­ma­tj.ka­kva­ je­ efi­ka­snost­ is­ko­ri­šća-va­nja­hra­ne.­Ob­zi­rom­da­se­ra­di­o­oso­bi­na­ma­ ko­je­ se­ to­kom­ raz­vo­ja­mo­gu­ di­rekt­no­ ili­ in­di­rekt­no­me­ri­ti­na­ ži­vo­ti­nja­ma,­ te­ da­ su­ sred­njeg­ili­ vi­so­kog­ ste­pe­na­ na­sled­no­sti,­ a­od­iz­u­zet­ne­eko­nom­ske­va­žno­sti­za­far­me­re­ (od­ga­ji­va­će),­ pro­iz­vo­đa­če­hra­ne­(kla­ni­ce)­ i­po­tro­ša­če,­mo­gu-će­je­nji­ho­vo­ge­net­sko­una­pre­đe­nje­te­sti­ra­njem.­ Po­sto­ji­ uvek­ pri­sut­na­di­le­ma­kod­od­ga­ji­va­ča­i­ople­me­nji-va­ča­pri­plod­nih­svi­nja:­da­li­je­ve­ća­gre­ška­ –­ iza­bra­ti­ lo­šu­ ili­ iz­o­sta­vi-ti­ iz­ pri­plo­da­ su­per­i­or­nu­ ži­vo­ti­nju?­

Ako­smo­ iza­bra­li­ pr­vu,­ re­zul­ta­ti­ sa­po­sle­di­ca­ma­će­se­br­zo­uoči­ti.­Gre-ška­se­mo­že­is­pra­vi­ti­is­klju­či­va­njem­ta­kve­ži­vo­ti­nje,­ali­su­po­sle­di­ce­du-go­traj­ne.­Me­đu­tim,­ako­se­ne­oda-be­re­su­per­i­or­na­ži­vo­ti­nja­po­sle­di­ce­su­ još­ te­že­ jer­se­gre­ška­ne­mo­že­is­pra­vi­ti.­Iz­tog­raz­lo­ga­te­sti­ra­nje­u­osno­vi­ima­ne­ko­li­ko­ci­lje­va:­•­Da­se­usta­no­vi­ade­kva­tan­me-

tod­te­sta­i­me­tod­oce­ne­ople­me­nji-vač­ke­ vred­no­sti(OV)­ ko­ji­ će­ obez-be­di­ti­op­ti­mum­pro­sto­ra­tj.po­treb­ne­va­ri­ja­bil­no­sti­za­se­lek­ci­ju.­•­ Da­ pru­ži­ od­ga­ji­va­či­ma­ mo-

de­li­ra­nje­ ta­kvih­ ople­me­nji­vač­kih­pro­gra­ma­ ko­ji­ će­ omo­gu­ći­ti­ stal­no­tj.neo­p­hod­no­ge­net­sko­po­bolj­ša­nje­unu­tar­ra­se­od­no­sno­po­pu­la­ci­je.­•­ Da­ pot­po­mog­ne­ iz­na­la­že­nje­

ade­kvat­ne­ struk­tu­re­ or­ga­ni­za­ci­je­svi­njar­ske­ gra­ne­ u­ de­fi­ni­sa­nju­ ge-net­ski­su­per­i­or­nih­po­pu­la­ci­ja­i­in­di-vi­dua,­sa­zna­čaj­nim­fi­na­la­nim­pro­iz-vo­dom­i­ade­kvat­nom­eko­nom­skom­do­bi­ti.­•­Da­uti­če­i­da­je­na­zna­ča­ju­ove­

gra­ne­ in­du­strij­ske­ pro­iz­vod­nje­ na­do­ma­ćem­ tr­ži­štu­ Se­lek­ci­ja­ gr­la­ za­pri­plod­du­go­se­iz­vo­di­la­na­osno­vu­oce­ne­ eks­te­ri­je­ra.Me­đu­tim,­ ko­re­la-ci­ja­ iz­me­đu­ eks­te­ri­je­ra­ i­me­sna­to-sti­je­sla­ba­ta­ko­da­ova­me­to­da­ni­je­do­volj­no­ po­u­zda­na.­ No­ve­ me­to­de­uz­ pri­me­nu­ ul­tra­zvuč­nih­ apa­ra­ta­omo­gu­ći­le­su­pre­ci­zni­ja­me­re­nja­na­ži­vim­ gr­li­ma­ sa­ ve­ćom­ tač­no­šću,­utvr­đi­va­nje­de­blji­ne­sla­ni­ne­ i­du­bi-ne­ili­po­vr­ši­ne­MLD-a.

In­te­res­od­ga­ji­va­ča

Od­po­seb­nog­ in­te­re­sa­ je­ za­od-ga­ji­va­če­da­što­tač­ni­je­oce­ne­i­oda-be­ru­ gr­la­ ko­ja­ se­ od­li­ku­ju­ ve­ćim­in­ten­zi­te­tom­ pri­ra­sta­ i­ bo­ljim­ kla-nič­nim­ svoj­stvi­ma.­ Da­ bi­ se­ utvr-di­la­me­sna­tost­gr­la­pr­vo­je­uve­de-no­ oce­nji­va­nje­ u­ za­kla­nom­ sta­nju­u­ se­lek­cij­ske­ svr­he,­ po­sle­ če­ga­ se­oce­nji­va­nje­me­sna­to­sti­uvo­di­u­ši­ru­prak­su­kod­pla­ća­nja­pre­ma­kva­li­te-tu.­Sve­sni­či­nje­ni­ce­da­se­svi­nje­kod­nas­pla­ća­ju­po­fik­snoj­ce­ni,­na­ba-zi­te­le­sne­ma­se,­do­la­zi­se­u­ras­ko-rak­sa­že­lja­ma­za­bo­ljom­si­ro­vi­nom­i­ me­ra­ma­ u­ ci­lju­ do­bi­ja­nja­ bo­ljeg­kva­li­te­ta.­Neo­p­ho­dan­ je­ put­ od­ se­lek­ci­je,­

pre­ko­ is­hra­ne­ u­ ci­lju­ do­bi­ja­nja­ to-vlje­ni­ka­ bo­ljeg­ kva­li­te­ta,­ ka­da­ je­osnov­ni­ po­kre­tač­ pro­fit­ ko­ji­ mo­ra­omo­gu­ći­ti­ bo­lju­ sa­rad­nju­ far­me-ra­i­kla­ni­ča­ra.­Da­nas­se­ko­ri­sti­vi­še­apa­ra­ta­ za­ me­re­nje­ de­blji­ne­ sla-ni­ne­ i­ du­gog­ leđ­nog­mi­ši­ća­ (Kra­ut­Kre­mer,­ Pi­gLog-105,­ Alo­ka­ 210­ I­509,­Ren­co­LM)­ko­ji­se­ba­zi­ra­ju­na­pro­di­ra­nju­ul­tra­zvuč­nih­ ta­la­sa­kroz­raz­li­či­ta­ tki­va.­ Apa­rat­ PI­GLOG-105­(Dan­ska),­sa­sto­ji­se­od­mi­kro­kom-pju­te­ra­ i­ son­de­ ko­ja­ mo­že­ me­ri­ti­de­blji­nu­sla­ni­ne­od­5-50mm­i­du­bi-nu­mi­ši­ća­od­30-70mm.­Na­osno­vu­uze­tih­me­ra­boč­ne­sla­ni­ne­do­bi­ja­ju­se­po­u­zda­ni­je­oce­ne­me­sna­to­sti,­pa­je­ sa­mim­ tim­ i­ tač­nost­ oce­ne­me-sna­to­sti­ve­ća.

UPO­TRE­BA­UL­TRA­ZVUČ­NIH­APA­RA­TA­U­PRO­IZ­VOD­NJI­ME­SA

Pla­ća­nje­pre­ma­kva­li­te­tuČi­nje­ni­ce­da­se­svi­nje­kod­nas­pla­ća­ju­po­fik­snoj­ce­ni,­na­ba­zi­te­le­sne­ma­se,­u­ras­ko­raku­je­sa­že­lja­ma­za­bo­ljom­si­ro­vi­nom­i­me­ra­ma­u­ci­lju­do­bi­ja­nja­bo­ljeg­kva­li­te­ta­­

Pi­še:­Mr­Dra­gan­Ro­mićPSS­In­sti­tut­Ta­miš­Pan­če­vo

Mr. Dra gan Ro mić

Sl.7. Auto Fom si stem

Sl. 1. Apa rat Krautkrämer typ USM-2F

Sl.2. Apa rat PI GLOG 105 Sl. 3. Tač ke me re nja ul tra zvuč nim apa ra tom

Sl.4 i 5. Ul tra zvuč ni sni mak raz li či te de blji ne sla bin skog de la svi nje Sl. 6. De poi ma snog tki va u me su

1313. mart 2015.

IS­TRA­ŽI­VA­NJA­I­NA­UČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sto­čar­stvo­Sr­bi­je­u­bru­to­do­ma­ćem­ pro­iz­vo­du­ po­ljo­pri­vre­de­uče­stvu­je­ sa­mo­ sa­ 31­ od­sto.­

Ne­ma­raz­vi­je­ne­po­ljo­pri­vre­de­bez­raz­vi­je­nog­sto­čar­stva.­A,­u­Sr­bi­ji­ je­sto­čar­stvo­–­ne­raz­vi­je­no.­Da­bi­ga­raz­vi­li­re­cept­ je­ da­ taj­ku­ni­ ima­ju­ po­ jed­no­gr­lo­ na­ osno­vu­ po­se­da­ ko­ji­ ima­ju­ u­vla­sni­štvu.­Ka­da­bi­na­ša­dr­ža­va­na­te­ra­la­sa­mo­do­ma­će­taj­ku­ne,­da­kle­njih­pet,­ko­ji­ima­ju­pre­ko­100.000­hek­ta­ra­nji­va,­da­ima­ju­po­jed­no­gr­lo­sto­ke­po­sva­kom­hek­ta­ru­–­re­šio­bi­se­pro­blem­srp­ske­po­ljo­pri­vre­de!­Već­bi­mo­gli­da­is­pu­ni­mo­ uslov­ iz­vo­za­ ,,be­bi­ bi­fa’’.­Pod­sti­ca­ji­u­agra­ru­tre­ba­da­bu­du­po­bro­ju­gr­la­po­hek­ta­ru.­Ako­ho­će­mo­da­ide­mo­ uko­rak­ sa­ raz­vi­je­ni­ma­ tre­ba­lo­bi­ da­ ima­mo­ naj­ma­nje­ po­ jed­no­ gr­lo­sto­ke­po­hek­ta­ru­(mi­ima­mo­sa­mo­0,30­gr­la),­a­raz­vi­je­ni­po­dva­gr­la!­Re­še­nje­pro­ble­ma­u­ovoj­ in­du­stri­

ji­ na­la­zi­ se­ u­ to­me­ da­ se­ okre­ne­mo­ma­lim­ga­zdin­stvi­ma­jer­tu­se­naj­br­že­mo­že­ po­ve­ća­ti­ pro­iz­vod­nja.­ Pri­me­ra­ra­di,­da­oni­ko­ji­ima­ju­jed­nu­kra­vu,­da­ima­ju­po­tri.­Da­ona­ga­zdin­stva­sa­dve­u­ sta­ja­ma­ ima­ju­ po­ pet­ gr­la...­ Že­lja­Sr­bi­je,­ka­da­je­mle­ko­u­pi­ta­nju­je­da­se­pro­iz­vod­nja­po­ve­ća­na­dve­mi­li­jar­de­ li­ta­ra­“be­le­re­ke’’­go­di­šnje­ i­da­se­ono­pre­ra­đu­je­u­si­re­ve.Da­kle,­ vla­da­ tre­ba­ da­ se­ okre­ne­

ta­kvoj­ po­li­ti­ci­ i­ uni­šte­nim­ma­lim­ ga­zdin­stvi­ma.­ Šan­sa­ je­ da­ se­ to­ ra­di­ i­u­na­pu­šte­nim­se­li­ma­ jer­u­Sr­bi­ji­ ima­50.000­pra­znih­ku­ća­i­još­150.000­njih­u­ko­ji­ma­tre­nut­no­ni­ko­ne­ži­vi.­Sto­čar­stvo,­mle­ka­re­i­pro­iz­vod­nju­je­uni­šti­la­lo­ša­ po­li­ti­ka­ dr­ža­ve­ i­ ve­li­kih­ pre­ra­đi­va­ča­mle­ka.­Sta­nov­nik­ Sr­bi­je­ go­di­šnje­ po­pi­je­

po­ 50­ li­ta­ra­mle­ka,­ a­ u­ EU­ to­ je­ od­100­do­150­ li­ta­ra.­Slič­no­je­ i­sa­pre­ra­đe­vi­na­ma­od­mle­ka.­Jer,­u­Sr­bi­ji­se­go­di­šnje­ po­ sta­nov­ni­ku­ tro­ši­ oko­9,9­ki­lo­gra­ma­be­log­si­ra,­a­u­EU­to­je­19,1­ki­lo­gra­ma!Ka­da­ je­ reč­o­ iz­vo­zu­hra­ne,­on­ je­

u­ 2013.­ go­di­ni­ iz­no­sio­ 2,8­ mi­li­jar­di­do­la­ra,­ a­ uvoz­ je­ bio­ 1,5­ i­ su­fi­cit­ od­oko­ 1,3­mi­li­jar­de­ do­la­ra.­Oče­ku­je­ se­da­će­na­kra­ju­2014.­go­di­ne­iz­voz­bi­ti­vred­na­ tri,­ a­uvoz­1,5­mi­li­jar­di­do­la­ra.­Ula­ga­njem­u­agar­oko­1,5­mi­li­jar­di­evra,­ taj­ iz­voz­ bi­ se­ udvo­stru­čio­ već­za­pet­go­di­na!­Do­nov­ca­se­mo­že­do­ći­na­vi­še­na­či­na,­a­je­dan­od­njih­je­i­da­se­dr­žav­ne­nji­ve­ko­je­vre­de­oko­tri­mi­li­jar­de­evra,­pro­da­ju­ma­lim­ga­zdin­stvi­ma.­No­vac­ulo­žen­u­po­ljo­pri­vre­du,­

uz­do­bru­or­ga­ni­za­ci­ju­vra­tio­bi­se­već­za­tri­go­di­ne.Naj­ve­ća­ne­is­ko­ri­šće­na­šan­sa­za­iz­

voz­hra­ne­iz­Sr­bi­je­­su­biv­še­ne­svr­sta­ne­ze­mlje­u­ko­ji­ma­ži­vi­oko­1,7­mi­li­jar­di­sta­nov­ni­ka­gde­se­go­di­šnje­obr­ne­,,ha­lal’’­hra­ne­u­vred­no­sti­od­600­mi­li­jar­di­ do­la­ra.­ U­ tim­ ze­mlja­ma­Sr­bi­ja­mo­že­da­po­nu­di­od­go­va­ra­ju­ći­kva­li­tet,­ali­ i­da­bu­de­kon­ku­rent­na!­Jer,­u­nji­ma­se­na­mi­ni­star­skim­me­sti­ma­na­la­zi­do­bar­deo­struč­nja­ka­ko­ji­su­u­vre­me­SFRJ­ov­de­za­vr­ši­li­fa­kul­te­te­i­pri­ja­telj­ski­su­ras­po­lo­že­ni­pre­ma­Sr­bi­ji.

Uvoz­svi­nje­ti­ne­uve­ćan­osam­pu­taUvoz­ svinj­skog­ me­sa­ iz­ Evrop­ske­

uni­je­u­po­sled­njih­pet­go­di­na­po­ve­ćan­je­osam­pu­ta,­a­pri­me­na­Spo­ra­zu­ma­o­sa­rad­nji­i­pri­dru­ži­va­nju­Sr­bi­je­od­1.­ja­nu­a­ra­2014.­go­di­ne­i­no­vo­sma­nje­nje­ca­ri­na,­do­dat­no­su­ga­jos­uve­ca­li.­Pro­ce­ne­su­da­je­u­2014.­go­di­ni­u­Sr­bi­ju­uve­ze­no­i­za­kla­no­oko­400.000­ži­vih­to­vlje­ni­ka.Nad­le­žni­ iz­ Mi­ni­star­stva­ po­ljo­pri­

vre­de­ uve­ra­va­ju­ far­me­re­ da­ će­ zna­čaj­na­ sred­stva­ iz­ agrar­nog­ bu­dže­ta­bi­ti­ ulo­že­na­ u­ sto­čar­stvo.­ Za­ ne­ke­gra­ne­po­put­do­ma­ćeg­svi­njar­stva­to­bi­tre­ba­lo­ da­ bu­de­ za­na­čaj­na­ fi­na­sij­ska­in­jek­ci­ja,­ jer­ je­ stoč­ni­ fond­ zna­čaj­no­sma­njen.Iako­pro­iz­vod­nju­u­svi­njar­stvu­ka­

rak­te­ri­še­na­iz­me­nič­ni­skok­i­pad­ce­na­ži­ve­ me­re,­ po­sled­njih­ go­di­na­ mno­go­su­du­ži­pe­ri­o­di­ni­skih­ot­kup­nih­ce­na­i­ha­o­sa­na­tr­ži­štu­ži­ve­sto­ke,­gde­kla­ni­ča­ri­i­na­kup­ci­po­sta­vlja­ju­uslo­ve­pro­iz­vo­đa­či­ma,­a­dr­ža­va­ne­in­ter­ve­ni­še.Ta­ko­ je­ Vla­di­mir­ Ne­di­mo­vić­ iz­

Do­njih­ Pe­tro­va­ca­ iz­gu­bio­ 4.000­ evra­na­ jed­nom­ tur­nu­su­ ka­da­ je­ kla­ni­čar­mi­mo­do­go­vo­ra­sni­zio­ce­nu­ki­lo­gra­ma­ži­ve­ va­ge­ sa­ 190­ na­ 170­ di­na­ra­ i­ to­oprav­dao­ti­me­što­se­me­so­zbog­bes­pa­ri­ce­sla­bo­pro­da­je.­Ne­di­mo­vić­tvr­di­da­je­u­to­vre­me­uve­žen­po­ve­ći­kon­ti­gent­ svi­nje­ti­ne­ iz­ EU,­ pa­ je­ sa­mim­

tim­ stao­ ot­kup.­ Kla­ni­čar­ je­ sa­če­kao­da­ce­ne­i­psi­ho­lo­ški­pad­nu­da­bi­za­tim­na­sta­vio­sa­ot­ku­pom.

I Dra­go­ Zu­kić­ iz­ Vr­ba­sa­ ušao­ je­pre­dve­i­po­de­ce­ni­je­sa­ve­li­kom­am­bi­ci­jom­u­pro­iz­vod­nju­to­vlje­ni­ka­i­iz­gra­dio­objek­te­za­3.000­ko­ma­da.­Na­kon­vi­še­stru­kih­ gu­bi­ta­ka­ zbog­ oba­ra­nja­ot­kup­ne­ ce­ne­ ceo­ bi­znis­ je­ sa­ fir­me­sa­ 23­ za­po­sle­na­ sveo­ na­ po­ro­dič­no­ga­zdin­stvo.­Ka­že­da­u­ovu­oblast­dr­ža­va­mo­ra­uve­sti­red.­Ako­su­zah­te­vi­pre­ma­far­me­ri­ma­po­ve­li­ki,­mo­ra­ju­se­kon­tro­li­sa­ti­i­kla­ni­ce­i­tr­gov­ci.No­vi­ agrar­ni­ bu­džet­ pred­la­že­ da­

far­me­ri­ kre­di­te­ ko­ji­ma­ su­ se­ za­du­ži­li­kod­dr­ža­ve­ili­kod­ba­na­ka­vra­ća­ju­rob­no,­u­me­su.­To­je­ob­lik­plan­ske­pri­vre­de­ko­joj­se­Evro­pa­vra­ća,­po­seb­no­u­po­ljo­pri­vre­di,­a­ko­je­se­mi­od­ri­če­mo,­iako­je­u­pro­šlo­sti­da­va­la­re­zul­ta­te.A­plan­ski­se­od­ja­nu­ra­2014.­sma­

nju­je­ ca­ri­na­na­uvoz­ svinj­skog­me­sa­iz­ EU­ sa­ 15­ na­ de­vet­ od­sto.­ Pro­ce­nju­je­se­da­nam­zbog­to­ga­sle­di­da­lji­pad­ do­ma­će­ pro­iz­vod­nje­ i­ eks­plo­zi­ja­uvo­za­me­sa­ži­vo­ti­nja­ko­je­su­hra­nje­ne­ ge­net­ski­ mo­di­fi­ko­va­nom­ so­ji­nom­sač­mom.­Do­ma­ći­struč­nja­ci­već­du­go­upo­zo­ra­va­ju­ da­ Sr­bi­ja­ go­di­šnje­ gu­bi­ dve­mi­li­jar­de­ evra,­ sa­mo­ za­to­ što­ume­sto­pro­iz­vo­da­od­me­sa­iz­vo­zi­ku­ku­ruz­u­rin­fu­zi.

Sr­bi­ja­i­Evro­pa

Sr­bi­ja­je­la­ne­ima­la­rod­ku­ku­ru­za.­Vi­sok­rod­je­i­u­sve­tu,­pa­na­ber­za­ma­pa­da­ ce­na­ ,,žu­tog­ zla­ta’’.­ Sva­ oče­ki­va­nja­idu­u­prav­cu­da­ce­na­ku­ku­ru­za,­ko­ja­je­sre­di­nom­no­vem­bra­2014.­go­di­ne­bi­la­12,5­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­ne­će­u­na­ren­dom­pe­ri­o­du­ima­ti­zna­čaj­ni­je­pro­me­ne,­ka­že­di­rek­tor­Pro­dukt­ne­ber­ze­u­No­vom­Sa­du­Žar­ko­Ga­le­tin.­Sa­da­je­pri­li­ka­da­se­obi­lje­ku­ku­ru­

za,­ume­sto­u­iz­voz­usme­ri­u­tov­sto­ke­u­Sr­bi­ji.­Ima­mo­pra­zne­obo­re­i­sta­je,­a­vi­šak­hran­e­za­ži­vo­ti­nje.­Na­taj­na­čin­će­mo­ima­ti­ i­vi­še­me­sa­za­sop­stve­ne­po­tre­be­ i­ iz­voz.­ Od­no­sno­ iz­vo­zi­će­ se­pro­iz­vo­di­iz­vi­ših­fa­za­pre­ra­de,­ume­sto­si­ro­vi­na,­ka­ko­smo­do­sa­da­ra­di­li.­To­je­šan­sa­i­da­se­na­pu­ni­50.000­pra­znih­obo­ra­ za­ tov­ svi­nja­ ko­li­ko­ ih­ da­nas­ima­u­Sr­bi­ji.­Sto­ča­ri­su­pre­dve­go­di­ne­u­obo­ri­ma­ima­li­oko­485.000­pri­plod­nih­svi­nja.­Sad­ih­je­za­tre­ći­nu­ma­nje.­Po­sled­njih­me­se­ci,­sa­ra­stom­šan­si­za­iv­zoz,­ali­u­vre­me­ka­da­ne­ma­mo­me­sa­za­ pro­da­ju,­ po­ra­slo­ je­ in­te­re­so­va­nje­pro­iz­vo­đa­ča­ za­ uvoz­ pri­plod­nog­ ma­te­ri­ja­la­ i­pra­sa­di­za­ tov.­Upra­vo­uvo­zom­pri­plod­nih­gr­la,­ tvr­de­struč­nja­ci,­naj­br­že­će­mo­po­ve­ća­ti­broj­kva­li­tet­ne­pra­sa­di­ za­ tov.­ Bit­no­ ke­ da­ sto­ča­ri­ i­da­lje­do­bi­ja­ju­po­mi­oć­od­dr­ža­ve­ko­ju­su­ima­li­i­do­sa­da­i­da­ostva­re­pri­o­ri­tet­pri­zu­a­ku­pu­dr­žav­nog­ze­mlji­šta.­­­Mi­da­nas­ima­mo­0,3­gr­la­sto­ke­po­

hek­ta­ru­ ob­ra­di­ve­ po­vr­ši­ne,­ a­ Evro­pa­

dva­ gr­la.­ Naš­ cilj­ je­ da­ stig­ne­mo­ do­jed­nog­gr­la,­ka­že­Mi­loš­Lu­kić,­iz­In­sti­tu­ta­za­sto­čar­stvo­u­Ze­mun­Po­lju.Da­ smo­mi­ za­ka­sni­li­ u­ od­no­su­ na­

ze­mlje­ko­ji­ma­te­ži­mo,­naj­bo­lji­pri­mer­je­da­­se­u­Evro­pi,­pro­seč­no­pro­iz­vo­di­1.000­ki­lo­gra­ma­me­sa­po­hek­ta­ru,­a­u­Sr­bi­ji­150­do­200­ki­lo­gra­ma.­U­2012.­go­di­ni­ iz­ve­zli­ smo­u­ svet­ 2.400­ to­na­svinjskpg­me­sa­ i­vi­še­od­mi­lion­ to­na­ku­ku­ru­za.­ Isto­vre­me­no­ smo­ i­ uve­zli­za­sop­ste­nu­is­hra­nu­8.800­to­na­svinj­skog­ me­sa.­ U­ 2013.­ go­di­ni­ si­tu­a­ci­ja­je­bi­la­ još­ne­po­volj­ni­ja­–­ iz­ve­ze­no­ je­sim­bo­lič­nih­700­to­na,­a­u­ isto­vre­me­iz­Evro­pe­je­sti­glo­go­to­vo­9.000­to­na­sa­mo­za­mr­znu­tog­svinj­skog­me­sa.

Zna­mo­li­šta­je­de­mo

U­Sr­bi­ju­se­sve­vi­še­uvo­ze­me­so­i­me­sne­pre­ra­đe­vi­ne­ko­ji­ma­se­bli­ži­is­tek­ro­ka­tra­ja­nja,­po­tvr­đe­no­je­u­Ve­te­ri­nar­skoj­ in­spek­ci­ji.­ Pro­blem­ je­ što­je­to­ne­mo­gu­će­spre­či­ti,­jer­me­so­ko­je­sti­že­ iz­ ino­stran­stva­ ni­je­ ne­is­prav­no,­već­sa­mo­lo­ši­jeg­kva­li­te­ta.­Po­red­to­ga,­na­na­še­tr­ži­šte­se­u­sve­ve­ćem­obi­mu­ile­gal­no­ uvo­zi­me­so­ ko­me­ je­ is­te­kao­rok­ tra­ja­nja,­ sa­dr­ži­ GMO­ ili­ po­ve­ćan­ni­vo­hor­mo­na,­a­ko­je,­po­pra­vi­lu,­za­vr­ša­va­kao­po­nu­da­na­pi­ja­ca­ma­i­ki­o­sci­ma­ br­ze­ hra­ne,­ ka­že­Raj­ko­ La­ti­no­vić,­di­rek­tor­be­o­grad­skog­IMES­a.Osnov­ni­raz­log­što­pro­iz­vo­đa­či­pri­

be­ga­va­ju­uvo­zu­me­sa­ko­me­is­ti­če­rok­je­taj­što­je­ono­jef­ti­ni­je,­ali­mi­ne­ma­mo­me­ha­ni­zme­da­toj­po­ja­vi­sta­ne­mo­na­put­­­tvr­di­iz­vor­iz­Ve­te­ri­nar­ske­in­spek­ci­je.­U­Sr­bi­ju­je,­pre­ma­po­da­ci­ma­Upra­ve­ ca­ri­na,­ od­ 1.­ ja­nu­a­ra­ do­ 20.­no­vem­bra­2013.­go­di­ne­zva­nič­no­uve­ze­no­oko­14.000­to­na­svih­vr­sta­me­sa.­Sko­ro­sve­te­ko­li­či­ne­su,­ka­ko­na­vo­de­u­ ovoj­ in­sti­tu­ci­ji,­ za­pra­vo­ za­mr­znu­to­svinj­sko­me­so­i­za­mr­znu­ta­pi­le­ti­na.­Pre­ra­đe­vi­na­je­u­po­me­nu­tom­pe­ri­

o­du­uve­ze­no­ne­što­ma­nje,­oko­10.000­to­na.Na­li­sti­naj­ve­ćih­zva­nič­nih­uvo­zni­ka­

me­sa­ i­ pre­ra­đe­vi­na­ pred­nja­či­ „Neo­plan­ta”,­ za­tim­ sle­de­ „Sil­bo”,­ „Ju­hor”,­DIS­i­„Tr­lić”.­Ne­po­zna­te­su,­me­đu­tim,­tač­ne­ko­li­či­ne­me­sa­ko­je­u­Sr­bi­ju­sti­žu­ile­gal­nim­ to­ko­vi­ma,­ uglav­nom­ pre­ko­Al­ba­ni­je­i­Ko­so­va­i­Me­to­hi­je,­pri­če­mu­se­to­me­so­po­naj­vi­še­uvo­zi­iz­Ar­gen­ti­ne­i­Bra­zi­la.­Ži­vo­jin­Jo­va­no­vić,­vla­snik­Me­sne­

in­du­stri­je­Tr­lić,­u­iz­ja­vi­za­jav­nost­ob­ja­šnja­va­da­mu­se­vi­še­is­pla­ti­da­uve­ze­ki­lo­gram­sve­žeg­me­sa­ne­go­da­ga­ku­pi­kod­srp­skog­se­lja­ka.­Čak­ i­ka­da­pla­tim­ ca­ri­nu,­ pre­lev­ma­ne­ i­ tro­ško­ve­pre­vo­za,­vi­še­mi­se­is­pla­ti­da­uve­zem­me­so­iz­bi­lo­ko­je­evrop­ske­ze­mlje­ne­go­da­ga­ku­pim­od­do­ma­ćeg­se­lja­ka.­Ali­ni­ka­ko­ne­sto­ji­to­da­ku­pu­jem­me­so­ko­me­se­bli­ži­is­tek­ro­ka­tra­ja­nja­jer­ono­pro­la­zi­sve­mo­gu­će­kon­tro­le,­tvr­di­Jo­va­no­vić.­

Pro­iz­vo­đa­či­ is­ti­ču­ da­ su­ pri­mo­ra­ni­da­uvo­ze­me­so­jer­na­do­ma­ćem­tr­ži­štu­ ima­sve­ma­nje­si­ro­vi­na­za­pro­iz­vod­nju­zbog­osi­pa­nja­stoč­nog­fon­da.­„Ju­hor”­na­ba­vlja­me­so­na­do­ma­ćem­

tr­ži­štu,­ali­bu­du­ći­da­ je­ov­de­ iz­ra­zi­to­ma­li­ stoč­ni­ fond,­ne­ma­mo­ iz­bo­ra,­pa­deo­si­ro­vi­na­ku­pu­je­mo­u­ino­stran­stvu,­ali­is­klju­či­vo­iz­ze­ma­lja­EU­u­ko­ji­ma­se­pri­me­nju­ju­naj­sa­vre­me­ni­ji­hi­gi­jen­sko­sa­ni­tar­ni­stan­dar­di,­ka­žu­u­ovoj­kom­pa­ni­ji.­Oni­ tvr­di­da­ je­čak­ne­mo­gu­će­da­se­ko­ri­sti­me­so­ko­me­se­bli­ži­is­tek­ro­ka­tra­ja­nja,­jer­osim­kon­tro­le­dr­žav­nih­or­ga­na,­fa­bri­ka­spro­vo­di­i­in­ter­nu­kon­tro­lu­u­la­bo­ra­to­ri­ji­u­skla­du­sa­pro­pi­sa­nim­pro­ce­du­ra­ma.­Istog­su­sta­va­i­u­„Neo­plan­ti”,­gde­

ka­žu­da­ i­pre­ma­pro­pi­si­ma­Sr­bi­je­ne­bi­bi­lo­mo­gu­će­uve­sti­si­ro­vi­nu­ko­joj­se­bli­ži­ is­tek­ ro­ka­ tra­ja­nja.­Uvo­ze,­ka­ko­tvr­de,­is­klju­či­vo­za­mr­znu­to­sve­že­me­so­ vi­so­kog­ kva­li­te­ta.­ Svinj­sko­ me­so­je­sta­ro­sti­do­dva­me­se­ca­od­da­tu­ma­pro­iz­vod­nje,­ a­ ži­vin­sko­me­so­ do­ se­dam­da­na,­ka­žu­u­„Neo­plan­ti“.­U­ovoj­kom­pa­ni­ji­do­da­ju­ i­da­si­ro­vi­ne­na­ba­vlja­ju­is­klju­či­vo­od­pro­ve­re­nih­i­re­no­mi­ra­nih­ pro­iz­vo­đa­ča­ ko­ji­ se­ na­la­ze­u­pr­vih­pet­u­Evro­pi.­Naj­ve­ći­uvo­zni­ci­me­sa­i­pre­ra­đe­vi­na­

na­i­me­na­vo­de­da­uvo­ze­me­so­eks­tra­kla­se­iz­Ho­lan­di­je,­Austri­je,­Ne­mač­ke,­Špa­ni­je,­ Fran­cu­ske,­Ma­đar­ske.­ Po­da­ci­Upra­ve­ca­ri­na,­me­đu­tim,­po­ka­zu­ju­da­je­ove­go­di­ne­naj­vi­še­pre­ra­đe­vi­na­uve­ze­no­ iz­Ma­ke­do­ni­je,­ za­tim­ Ita­li­je,­po­tom­Hr­vat­ske­ i­Bo­sne­ i­Her­ce­go­vi­ne.­S­dru­ge­stra­ne,­po­zna­ti­su­ka­na­li­ko­ji­ma­pu­tu­ju­ile­gal­ni­to­va­ri­me­sa.­To­su,­ pre­ sve­ga,­ pu­te­vi­ uz­ ad­mi­ni­stra­tiv­nu­ li­ni­ju­sa­Ko­so­vom,­gde­me­so­ iz­Ame­ri­ke,­ Bra­zi­la,­ Ar­gen­ti­ne,­ Tur­ske­ i­Al­ba­ni­je­ula­zi­i­pro­na­la­zi­put­do­ku­pa­ca­ši­rom­Sr­bi­je.­Po­zna­to­je­da­u­mno­gim­me­sa­ra­ma­i­ki­o­sci­ma­br­ze­hra­ne­za­vr­ša­va­pi­le­ti­na,­a­pre­sve­ga,­pi­li­ći­i­ba­ta­ci­iz­Ju­žne­Ame­ri­ke.­U­In­spek­ci­ji,­ko­ja­po­vre­me­no­pre­se­če­ove­ka­na­le,­ka­žu­da­ je­ ta­pi­le­ti­na­pu­na­hor­mo­na­či­ja­ je­ upo­tre­ba­ do­zvo­lje­na­ na­ ame­rič­kom,­ali­ ne­ i­ na­evrop­skom­kon­ti­nen­tu.­Ona­do­la­zi­i­pre­ko­cr­no­gor­skih­lu­ka,­kao­i­go­ve­di­na­iz­Bra­zi­la­i­Ar­gen­ti­ne­ko­je­do­zvo­lja­va­ju­upo­tre­bu­GMO­stoč­ne­hra­ne.­

(Na­sta­vi­će­se)

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

STO­ČAR­STVO­SR­BI­JE­(5)

Na­ša­spo­ti­ca­nja­i­šan­seNaj­ve­ća­ne­is­ko­ri­šće­na­šan­sa­za­iz­voz­hra­ne­iz­Sr­bi­je­­su­biv­še­ne­svr­sta­ne­ze­mlje­u­ko­ji­ma­ži­vi­oko­1,7­mi­li­jar­di­sta­nov­ni­ka­gde­se­go­di­šnje­obr­ne­,,ha­lal’’­hra­ne­u­vred­no­sti­od­600­mi­li­jar­di­do­la­ra.­U­tim­ze­mlja­ma­Sr­bi­ja­mo­že­da­po­nu­di­od­go­va­ra­ju­ći­kva­li­tet,­ali­i­da­bu­de­kon­ku­rent­na!­Jer,­u­nji­ma­se­na­mi­ni­star­skim­me­sti­ma­na­la­zi­do­bar­deo­struč­nja­ka­ko­ji­su­u­vre­me­SFRJ­ov­de­za­vr­ši­li­fa­kul­te­te­i­pri­ja­telj­ski­su­ras­po­lo­že­ni­pre­ma­Sr­bi­ji

Ro­go­vi­u­vre­ćiU­ kla­nič­noj­ in­du­stri­ji­ Sr­bi­je­

ne­ma­mo­no­po­la.­Kao­pr­vo,­ ima­mo­bli­zu­1.500­kla­ni­ca,­od­no­sno­me­sta­ gde­ se­ ko­lje­ sto­ka,­ a­ oni­ve­li­ki,­ko­ji­bi­se­mo­žda­i­mo­gli­do­go­va­ra­ti­ o­ ce­ni,­ kao­ ro­go­vi­ su­ u­vre­ći­ i­ ni­ u­ če­mu­ i­ ne­ sa­ra­đu­ju.­Do­du­še,­ima­tu­jed­na­isti­na­–­ako­,,Kar­neks’’,­ ,,Ma­ti­je­vić’’,­ ,,Ju­hor’’­ili­ ,,Neo­plan­ta’’­ pro­me­ne­ ce­nu,­oni­ma­nji­kla­ni­ča­ri­ih­u­to­me­pra­te.­Me­đu­tim,­to­je­stvar­tr­ži­šta,­a­ne­ ne­kog­ do­go­vo­ra­ o­ ce­ni,­ ka­že­Mo­mir­Jo­va­no­vić,­ne­kad­vi­še­go­di­šnji­ di­rek­tor­ no­vo­sad­ske­ ,,Neo­plan­te’’.­ Tre­nut­no­ sta­nje­ je­ kri­tič­no­i­pro­iz­vo­đa­či­pre­te­sa­po­ko­ljem­sto­ke,­kao­što­je­to­bi­lo­pre­ne­ko­li­ko­go­di­na.­Pred­sed­nik­Udru­že­nja­sto­ča­ra­Sr­bi­je­Fe­renc­Ma­jor­upo­zo­ra­va­da­nam­u­sto­čar­stvu­pre­ti­na­ci­o­nal­na­tra­ge­di­ja:­­­Ka­da­smo­po­sled­nji­put­ima­li­

po­kolj,­u­to­vu­je­bi­lo­3,5­mi­li­o­na­to­vlje­ni­ka,­a­pro­šle­go­di­ne­go­di­ne­2,5­mi­li­o­na.­Sad­je­ma­nje­od­dva­mi­li­o­na­svi­nja­u­pri­vat­nim­obo­ri­ma.­Ako­opet­do­đe­do­ma­sov­nog­po­ko­lja­osnov­nog­sta­da,­oni­ko­ji­bu­du­pre­sta­li­da­ga­je­svinj,e­ne­će­se­vi­še­vra­ća­ti­u­taj­po­sao.­Ka­da­uni­šti­mo­tov­svi­nja­on­da­nam­sle­di­po­sku­plje­nje,­pa­još­ve­ći­uvoz­me­sa,­a­zna­mo­da­nam­pa­da­ži­vot­ni­ stan­dard­ i­ ku­pov­na­ moć­sta­nov­ni­štva.

Ima mo sa mo 0,3 gr la sto ke po hek ta ru ob ra di ve po vr ši ne

I ma lo po jef ti nje nje to vlje ni ka sku­po­ko­šta­sto­ča­re

14 13. mart 2015.

ZA­ŠTI­TA­BI­LJA­•­PO­VR­TAR­SKI­POD­SET­NIK

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Веlа tru lež pa pri ke je sve če­šći pro blem na pa pri ci u na šoj ze mlji, na ro či to u za šti će nom

pro sto ru. Ovu bo lest iza zi va glji va Scle ro ti nia scle ro ti o u rum, ko ja ima ve o ma ši rok krug do ma ći na od pre­ko 400 bilj nih vr sta, uklju ču ju ći ve li­ki broj use va po vr ća. Ti me је pri me na plo do re da ko ji je va žan na čin kon tro­le pa to ge na u or gan skoj pro iz vod nji ve o ma ote ža na, od no sno sma njen je broj vr sta sa ko ji ma or gan ska pa pri ka mo že da se sme nju je. Ѕ. sci e ro ti o rum svu da u sve tu na no si ve li ke šte te. Pr­vi simp to mi ja vlja ju se u vi du po ja ve vоdеnastih pe ga na sta blu pra će nih ne kro zom. Na kon to ga na stu pa ju pro­ce si tru le ži sta bla, a za hva će no tki vo osta je čvr sto (sli ka 8). Ka sni je pe ge po sta ju po kri ve ne sa gu stom be lom mi ce li jom glji ve, a krup ne, čvr ste cr ne skle ro ci je ne pra vil nog ob li ka mo gu se na ći na i u za ra že nom tki vu. Svi bilj ni de lo vi iz nad za hva će nog de la sta bla se su še ta ko da če sto či ta va bilj ka ili bar po je di ne gra ne pro pa da ju. Ova bo lest čеšca је u pod ruč ji ma sa te škim ze­mlji štem i sla bi jom dre na žom. Ѕ. scle­ro ti o rum odr ža va se u ze mlji štu u vi du skle ro ci ja i mi ce li je, ko ja na sta vlja da se raz vi ja u za ra že nim bilj nim osta ci­ma da ju ći skle ro ci je ko je ka sni je kli ja­ju i for mi ra ju apo te ci je, tvo re vi ne pol­nog raz mno ža va nja. Na zre lim apo te­ci ja ma for mi ra ju se ak su si i asko spo re ko je no si ve tar, pa da ju na ose tlji vo bilj no tki vo, kli ja ju u hi fu i ostva ru ju za ra zu.

Kon tro la S. scle ro ti o rum u or gan­skoj pro iz vod nji pa pri ke naj vi še se osla nja na pri me nu agro teh nič kih me­ra ra di po bolj ša nja op šteg zdrav stve­nog sta nja bi lja ka i sma nje nja ko li či ne ino ku lu ma pa to ge na, kao i na pri me nu ne kih di rekt nih me ra za su zbi ja nje ili su pre si ju po ra sta. Od agro teh nič kih me ra ko je se pre po ru ču je is ti če se po bolj ša nje dre na že ze mlji šta, što se mo že po sti ći ga je njem use va na uz­dig nu tim ban ko vi ma. Primеnа plo do­re da je ta ko đe ve o ma ko ri sna, ali u isto vremе i te ško ostva ri va me ra zbog to ga što S. scte ro ti o rum ima iz u zet no ši rok krug ose tlji vih do ma ći na, što su­ža va iz bor bi lja ka na ras po la ga nju za sme nu sa pa pri kom, kao i zbog du ge po sto ja no sti skle ro ci ja pa to ge na u ze­mlji štu. Kao do bri use vi za plo do red sa pa pri kom pre po ru ču ju se ži ta i ku ku­ruz še će rac. To kom ve ge ta ci je, na ro či­to na kon ra sa đi va nja tre ba iz be ga va ti pre ko mer no za li va nje, kao i sad nju use va sa pre ve li kom gu sti nom bi lja ka po je di ni ci po vr ši ne ili pro pu ste sa su­zbi ja njem ko ro va. Sve to dоprinosi po­ve ća noj vla žno sti u use vu pa pri ka što stva ra po volj ne uslo ve za ostva re nje za ra ze. Do bra sa ni ta ci ja i sa ku plja nje i uni šta va nje za ra že nih bilj nih de lo­va do pri no si for mi ra nju ma njeg bro ja skle ro ci ja u ze mlji štu, a ti me i for mi ra nju ma njeg bro ja vi tal­nih asko spo ra i ma njoj in ci den ci po ja ve be le tru le ži pa pri ke.

Za su zbi ja nje Ѕ. scle ro ti o rum na tr ži štu u sve tu po sto ji vi še bi o lo ških pre pa ra ta. Ta ko se u mno gim pro iz vod nim pod ruč ji­ma u sve tu pri me nju je pre pa rat na ba zi glji ve Co ni othyri um mi­ni tans ko ji se pri me nju je na kon in fek ci je use va ili pre ra sa đi va­nja ose tlji vih ge no ti po va u in fe­sti ra no роlје. Po red ove vr ste, mno ge ko ri sne ze mlji šne glji ve, kao što su Gli oc la di um ro se um, G. vi rens, Spo ro de sr ni um scle­ro ti vo rum i Tric ho der ma vi ri­de, ро­ ka za le su se ko ri snim u kon tro li S. scle ro ti o rum ta ko što uni šta va ju po sto je će skle­ro ci je u ze mlji štu ili spre ča va ju for mi ra nje no vih. Po red pri me­ne an ta go ni sta ili pa ra zi ta, kao di rekt nih bi o lo ških age na sa, pri me nu u kon tro li Ѕ. scle ro ti­o rum pro na šlo је obo ga ći va nje ze mlji šta sa raz li či tim pri rod nim or gan skim do da ci ma kao što su sla ma cr ve ne da te li ne ili ri bje bra šno. Broj na is tra ži va nja po ka za la su da је obo ga ći va nje ze mlji šta or­

gan skim do da ci ma ili di rekt na pri me­na an ta go ni sta do bar pra vac ko ji mo­že da obez be di efi ka sno su zbi ja nje S. scle ro ti o rum pro u zvo ko va ča be le tru­le ži pa pri ke i dru gih bi lja ka.

Ju­žno­su­se­nje

Ze mlji šna glji va Scle ro ti um rof sii pro u zro ko vač је ju žnog su še nja pa­pri ke i mno gih dru gih vr sta po vr ća i mo že bi ti ve o ma ve li ki pro blem u pro­iz vod nji. Simp to mi se na za ra že nim bilj ka ma po ja vlju ju u vi du žu će nja i uve nu ća bi lja ka. S. rol fsii na pa da ko­ren bi lja ka iza zi va ju ći tru lež i uko li ko se za ra že ne bilj ke izvadе iz ze mlji šta na na pad nu tom ko re nu se po red ne­kro ze mo že da uoči be la mi ce li ja u ko joj se na la ze sit ne skle ro ci je. Za ra­že ne bilj ke ve nu i na kra ju se su še i pro pa da ju. Роmоću broj nih skle ro ci ja glji va se du go odr ža va u ze mlji štu što, uz či nje ni cu da ima ve o ma ši rok krug do ma ći na, ote ža va pri me nu plo do re da kao jed ne od me ra suzbijanjа.

Kon tro la ju žnog su še nja, bo le sti ko ju iza zi va S. rof sii, na ro či to u or­gan skoj pro iz vod nji za vi si od kom­bi no va nja višе me ra, ko je uklju ču ju agro teh nič ke i bi o lo ške. Do bra po ljo­pri vred na prak sa ko ja uklјučuје uni­šta va nje za ra že nih ili sla bi jih se ja na ca još u ra sa du, su zbi ja nje ko ro va i iz­be ga va nje po vre đi va nja bi lja ka to kom ob ra de do pri no se pro iz vod nji bi lja ka sa do brom kon di ci jom, što sma nju je ni vo za ra ze sa Ѕ. rotf sii. Оdloženo ra­sa đi va nje ta ko đe sma nju je ni vo bo le­sti, jer se gu sta bilj na ma sa for mi ra u tem pe ra tur nim uslo vi ma ne po volj nim za raz voj glji ve, ta ko da su in fek ci je ma nje ve ro vat ne. Ta ko đe, ukla nja nje sta ri jeg li šća i obez be đi va nje da je osno va sta bla slo bod na i do bro pro ve­tre na, obez be đu je da ne po sto je po­volj ni uslo vi za za ra zu. Plo do red ima ogra ni čen zna čaj jer je ve li ki broj ose­

tlji vih do ma ći na. Pre po ru ču ju se raz li či te ži ta ri ce, ali i usev lu ka. Cr ni luk je ose tljiv na S. rol fsii, ali za ne ke sor te se po­ka za lo da sma nju ju vi tal nost glji ve ka da se sad nja oba vi još to kom zi me, ka da su tem pe ra­tu re za raz voj pa to ge na pre vi­še ni ske. Pret po sta vlja se i da raz li či ti eks u da ti ko je lu či luk či ne pa to ge na ose tlji vi jim za na pad an ta go ni stič kih ze mlji­šnih mi kro or ga ni za ma. Du bo­ko za o ra va nje (na naj ma nje 20 сm du bi ne), ko je u isto vre me oba vlja ro ta ci ju ze mlji šta ta ko da po vr šin ski sloj sa skle ro ci ja­ma i za ra že nim bilj nim osta ci­ma bu de za ko pan na du bi nu od naj ma nje 10 сm, obez be đu je eli mi na ci ju ino ku lu ma, uko li ko se ta kvo za o ra va nje spro ve­de ne po sred no pre sad nje pa­pri ke. To kom ve ge ta ci je tre ba vo di ti ra ču na da za ko pa ni po­vr šin ski sloj ne do spe po no vo na po­vr ši nu. Do da va nje kom po sta, ov se ne ili pše nič ne sla me u ze mlji šte po ka­za la se ko ri snim za sma nje nje ni voa za ra ze. Pret po sta vlja se da ova me ra do pri no si po ra stu broj no sti po pu la ci­je ko ri snih an ta go ni stič kih ze mlji šnih mi kro or ga ni za ma. Me đu tim, ko li ko je ova me ra pri hva tlji va za mаlе far me i za šti ćen pro stor, po sve mu su de ći ni je prak tič na za ve li ke far me. So la ri za ci­ja ze mlji šta ili so lar no za gre va nje je jed na od no vi jih me to da za kon tro lu S. rol fsii. Skle ro ci je pa to ge na mo gu bi ti inak ti vi sa ne za gre va njem 4­6 h na tem pe ra tu ri od 50°С, ili 3 h na 55°С. So la ri za ci ja se oba vlja ta ko što se ze­mlji šte po kri va sa cr nim ili pro vid nim po li e ti len skim pre kriv ka ma u to plim delovimа go di ne ta ko da se ze mlji šte za gre je na od go va ra ju ću tem pe ra tu ru u in ter va lu do volj nom da ubi je skle ro­ci je pa to ge na. Pri me na ove me re zah­te va ra sa đi va nje pa pri ke ne po sred no po oba vlje noj so la ri za ci ji, što one mo­gu ća va pri me nu ove me re za pro leć­ni usev pa pri ke. Ka da se so la ri za ci ja kom bi nu je sa do da va njem bi o lo škog agen sa Tric ho der ma har zi a num po sti­že se bo lji efe kat u kon tro li S. rof sii, ne go ka da se ove dve me re pri me nju­ju po je di nač no. Ga je nje pa pri ke na cr noj pla stič noj fo li ji ta ko đe je jed na od me ra ko ja do pri no si bo ljem zdrav­stve nom stanјu kroz pre ki da nje ve ze iz me đu mr tvih bilj nih osta ta ka u ze­mlji štu i nad zem nih de lo va bilj ke, kao i kroz su zbi ja nje ko ro va i oču va nje vla ge u ze mlji štu.

Di rekt na bi o lo ška kon tro la S. rof sii če sto је is pi ti va na pri me nom raz li či tih an ta go ni stič kih or ga ni za ma, kao što su Tric ho der ma har zi a num, T. vi ri de, Ba cil lus sub ti lis, Pe ni cil li um spp. i Gli­o ci a di urn vi rens. Usta no vlje no је da T.

har zi a num ko lo ni zi ra hi fe S. rol­fsii, ome ta po rast glji ve i čаk је na kra ju mo že ubi ti. Za G. vi rens po ka za lo se da mo že ve o ma br zo da pot pu no ra zo ri skle ro ci je ra­se SR­3 S. rol fsii, me đu tim, ma­nje je ili ni je efi ka sna sa dru gim ra sa ma ovog pa to ge na. Ma da se o pra vim raz lo zi ma ova kve spe­ci fič no sti na ga đa, va žno је oče­ki va ti da pra vi po zi tiv ni efek ti na zdrav stve no sta nje or gan ske pa pri ke mo gu bi ti po stig nu ti sa­mo uko li ko је oba vlje na de talj na iden ti fi ka ci ja pa to ge na do ni voa ra se.

Ver­ti­ci­li­o­zno­uve­nu­će

Uve nu će pa pri ke iza zva no sa glji va ma iz ro da Ver ti cil li um, naj­ce sce V. da hli ae, ve li ki je pro blem u pro iz vod nji or gan ske pa pri ke. Pr vi nad zem ni simp to mi uoča va­ju se kao zu će nje li sta i uve nu će bilj ke. Pa pri ka mo že bi ti na pad­nu ta to kom svih fa za raz vi ća, a ve o ma če sto do la zi i do opa da nja li sto va sa po je di nih gra na ili či­ta ve bilj ke. Di jag no stič ki zna ča­

jan simp tom је pro me na bo je bilj nog tki va u zo ni spro vod nih su do va ko ja

mo že da se uoči na po preč nom ič li uz­du žnom pre se ku sta bla (sli ka 9), pri čеmu srž sta bla za dr ža va be lu bo ju zdra vog tki va. Do ova kve pro me ne bo je mo že do ci i u tki vu ko re na. Iste ova kve, ili ve o ma slič ne simp to me mo že da iza zo ve po ja va fu za ri o znog uve nu ća, zbog če ga је za po sta vlja nje di jag no ze oba ve zno oba vi ti la bo ra to­rij sku ana li zu. Vr ste ro da Vеrticillium su ze mlji šne glji ve ko je du go (po ne­kim po da ci ma pre ko 14 go di na) mo­gu da op sta nu u ze mlji štu u ob li ku mi kro skle ro ci ja. Kli ja nje i po rast mil­cro skle ro ci ja od re đe no je eksudatimа i iz lu če vi na ma ko re na ose tlji vih bi lja­ka ili ras pa da njem or gan ske ma te ri­je. Glji va pro di re u ko ren, a po tom i u ksi lem ski deo spro vod nih su do va gde ra ste, spo ru li še i kre će se si ste mič no kroz bilj ku. Pri su stvo glji ve u ksi le mu ogra ni ča va kre ta nje vo de i hran lji vih ele me na ta u bilj ci i to di rekt no ta ko što hi fe za pu ša va ju ksi lem ske ce vi ili in di rekt no ta ko što pa to gen lu či en zi­me i tok si ne. Na kra ju raz vo ja, ve ći na spro vod nih su do va je za pu še na i ne oba vlja svo ju funk ci ju, zbog če ga је tran sport vo de u li sto ve za u sta vljen ta ko da do la zi do ire ver zi bil nog uve­nu ća i su še nja сеlе bilj ke.

Po što po sto ji ve o ma ma lo efi ka snih me ra kon tro le ko je mo gu da se pri me­ne ka da se po ja vi na ne koj par ce li, ve­ći na me ra kon tro le ba zi ra se na to me da se iz beg ne in fe sta ci ja po lja. Jed na od me ra je de talj no pra nje ma ši na i ala ta, kao i obu će rad ni ka, pre ula­ska u ne in fe sti ra no po lje. Za to tre ba pra ti ti po ja vu bi lja ka sa simp to mi ma i vo di ti pre ci znu evi den ci ju o lo ka ci ji da bi po sle za vr štet ka ve ge ta ci je mo gla da se pri me ni ne ka od me to da dez in­fek ci je ze mlji šta, bi lo kroz so la ri za ci ju ili bi o fu mi ga ci ju. Zbog du go več no sti mi kro skle ro ci ja i ši ro kog kru ga do ma­ći na, pri me na plo do re da je od ogra­ni če nog zna ča ja. U sva kom slu ca ju, ga je nje pa pri ke na is toj par ce li tre ba iz be ga va ti naj ma nje 4­5 sle de ćih go­di na. Uko li ko se po ja ve bilj ke sa simp­to mi ma, pra vil nom ne gom mo gu će је uspo ri ti raz voj simp to ma kroz na vod­nja va nje, pri hra nu i pri me nu mal či­ra nja. Po ne kad je mo gu ce оdržavati bilj ke u sta nju da mo gu da do ne su od re đe nu ko li či nu ro da od go va ra ju ćeg kva li te ta, pre ne go što pa to gen iza zo­ve nji ho vo ugi nu će.

Ko li či na skle ro ci ja u ze mlji štu mo že da se sma nji pri me nom so la ri za ci je. Je dan od me to da za oba vlja nje so la­ri za ci je već је opi san u tek stu. Naj e­fi ka sni je je na in fe sti ra nom ze mlji štu ga ji ti sor te pa pri ke ko je ispoljavaјu od go va ra juć ni vo ot por no sti pre ma glji va ma iz ro da Uer ti cil li um, u uslo­vi ma na še ze mlje, pre sve ga, pre ma V. da hli ae. Ra di spre ča va nja raz no­se nja če sti ca ze mlje sa mi kro skle­ro ci ja ma, sav pri bor i oru đe na kon sva ke upo tre be tre ba dez in fi ko va ti pri me nom 10% ras tvo ra ko mer ci­jal ne va ri ki ne (4% Na­hi po hlo rit) ili 70% eti lal ko ho lom.

Bak­te­ri­o­ze­pa­pri­ke

Ne ko li ko bak te ri o za pa pri ke mo gu da pred sta vlja ju pro blem u pro iz vod nji, a me đu nji ma naj zna čaj ni je su bak te ri o zna li­sna pe ga vost iza zva na sa Xant­ho mo nas car npe stris pv. ve si­ca to ria, bak te ri o zni rak iza zvan sa Cla vi bac ter mic hi ga nen sis subsp. mic hi ga nen sis i dru ge. Bez ob zi ra na raz li či te simp to me i šte te do ko jih mo že do ći me­re su zbi ja nja ko je mo gu da se pri me ne u pro iz vod nji or gan ske pa pri ke ve o ma su slič ne. Po što se bak te ri o ze pa pri ke uglav nom pre no se se me nom раprike, pro­iz vod nji zdra vog se me na bez pri su stva bakteriја tre ba po­sve ti ti naj ve ću pa žnju. Osim se me na, osnov ni iz vor ino ku lu­ma su za ra žen ra sad i za ra že ni bilj ni osta ci. Bak te ri je mo gu da

pre ži ve do jed ne go di ne u za ra že nim bilj nim osta ci ma, a vla žni uslo vi i ki ša do pri no se br žem i in ten ziv ni jem raz vo­ju bo le sti.

Ko ri šće nje zdra vog se me na bez bak­te ri ja osnov na је i naj va žni ja me ra kon­tro le. Uko li ko je po treb no mo gu će је oba vi ti ter mo te ra pi ju se me na pa pri ka, iz la ga njem de lo va nju vo de za gre ja ne na 51,67°С u tra ja nju od 30 min. Kao što је već u tek stu opi sa no, tre ba stro­go pa zi ti na tem pe ra tu ru i vre me tra ja­nja tret ma na, spre či ti pro du že no de lo­va nje tem pe ra tu re i is pro ba ti de lo va nje vi so kih tem pe ra tu ra na kli ja vost se me­na sva ke po je di nač ne sor te pa pri ke ko­ja ćе se ga ji ti. U po gle du dez in fek ci je se me na tre ba kon sul to va ti ovla šće nu ser ti fi ka ci o nu agen ci ju, ali mo gu će je se me po vr šin ski ste ri li sa ti pri me nom hlo ra. Uko li ko је do zvo lje na, dez in fek ci­ja se me na pa pri ke oba vlja se pri me nom sme se оd jed nog de la ko mer ci jal ne va­ri ki ne i če ti ri de la vo de, uz do da va nje po la ka ši či ce ne kog okva si va ča na sva­kih 4l pri pre mlje nog ras tvo ra. Se me se po ta pa u na ve de nu sme su, ja ko me ša 1 min i po tom is pi ra pod mla zom če­smen ske vo de 5 min. Pre se tve se me tre ba do bro osu ši ti. Po sto je de kla ri sa ne ot por ne sor te pa pri ke pre ma bak te ri o­za ma, ta ko da ih oba ve zno tre ba ga ji ti u objek ti ma gde је za be le že na po ja va ovih pa to ge na. Za ber bu ko ri sti ti no ve ili ste ri li sa ne gaj bi ce. Ste ri li za ci ja gaj­bi ca mo že da se oba vi 0,5% Na­hi po­hlo ri tom (1.2X raz re đe na ko mer ci jal na va ri ki na), što mo ra bi ti pra će no is pi ra­njem i pra vil nim od la ga njem ot pad nog ras tvo ra. U mno gim ze mlja ma do zvo­lje na је i pri me na vo do nik pe rok si da. Za oba na či na dez in fek ci je gaj bi ca po treb­no je kon sul to va ti nad le žnu ser ti fi ka­ci o nu usta no vu. Po što se fi to pa to ge ne bak te ri je mo gu ši ri ti vo dom, iz be ga va ti za li va nje od o zgo ili za plju ski va njem bi­lja ka. Od di rekt nih me ra su zbi ja nja, u ne kim ze mlja ma do zvo lje na je u po tre­ba ba kar nih fun gi ci da, ali su če sta sa­op šte nja o sla boj efi ka sno sti.

Za­klju­čak

Pro iz vod nja or gan ske раprike zah­te va ob u če nost pro iz vo đa ča i nji ho vu spo sob nost da uоčе po ja vu broj nih mo gu ćih pa to ge na na osno vu simp­to ma i zna ko va bo le sti. Po sle pra vil ne di jag no ze po treb no je bi ti upo znat s osnov nim na či ni ma ka ko mo že da se spre či po ja va ili uspo ri ši re nje i na taj na čin obez be di uspe šna pro iz vod nja kva li tet nog pri no sa. Naj va žni je је po­zna va ti naj zna čaj ni je pa to ge ne pa pri­ke u na šoj ze mlji i sve tu, do bro po zna­va ti nji ho vu epi de mi o lo gi ju i pred u ze ti od go va ra ju će me re suzbijanја do zvo­lje ne u or gan skoj pro iz vod nji pa pri ke. Je dan od naj va žni jih pr vih ko ra ka sva­ka ko je ko ri šće nje ser ti fi ko va nog se­me na pa pri ka, ko je je si gur no slo bod­no od ino ku lu ma pa to ge na i sor ti sa po želj nim ni vo om ot por no sti. U tek stu su de talj no raz ma tra ne me re kon tro­le za naj zna čaj ni je pa to ge ne pa pri ka, ko je je mo gu će pri me ni ti u or gan skoj pro iz vod nji.­ (Kraj)

PA­PRI­KA­-­KON­TRO­LA­BILJ­NIH­BO­LE­STI­U­OR­GAN­SKOJ­PRO­IZ­VOD­NJI­(4)

Neo­p­hod­na­ob­u­če­nost­pro­iz­vo­đa­čaAutor:­Dr­Alerk­san­dra­Bu­la­jićPo­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet­Be­o­grad­-­Ze­mun(Pre­u­ze­to­iz­ča­so­pi­sa­„Sa­vre­me­ni­po­vr­tar“)

Dr Alerk san dra Bu la jić

Sli ka 9: Ver ti cil li um sp. Pro me na bo je u zo ni spro vod nih su do va

Sli ka 8: Scle ro ti nia scle ro ti o rum Tru lez pri zem nog de la sta bla

13. mart 2015. 15

AK TU EL NO STI

Prognoza vremena do kraja marta

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

No vim Za ko nom o iz me na ma i do pu na ma za ko na o pod­sti ca ji ma u po ljo pri vre di i

ru ral nom raz vo ju do ne te su od re­đe­ne­no­vi­ne.­Naj­ve­ća­no­vi­na­je­da­će­ pod­sti­ca­ji­ za­ bilj­nu­ pro­iz­vod­nju­i to osnov ni pod sti ca ji po hek ta ru ob­ra­di­ve­po­vr­ši­ne­bi­ti­do­naj­vi­še­20­hek ta ra, s tim da vi si na pod sti ca­ja osta je ista od no sno mi ni mal no 6.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru.Re­gre­si­ za­ go­ri­vo­ i/ili­ đu­bri­vo­­

is­pla­ću­ju­ se­ ­ u­ mi­ni­mal­nom­ iz­no­su­­od­6.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru­za­po­vr­ši­nu­ za­ ko­ju­ se­mo­že­ ostva­ri­ti­ osnov­na­ sub­ven­ci­ja­ od­no­sno­ do­naj­vi­še­20­ha.No­vi­ne­kod­po­sti­ca­ja­u­sto­čar­stu­

su­ da­ će­ kva­li­tet­ne­ pri­plod­ne­ tov­ne­ kra­ve­ do­bi­ja­ti­ sub­ven­ci­je­ ­ i­ da­će­ tov­ ja­ra­di­ bi­ti­ sub­ven­ci­o­ni­san.­Uslov­ za­ do­bi­ja­nje­ sub­ven­ci­ja­ za­tov ja ra di je da se na zah te vu na­la zi naj ma nje 5 gr la pre da ta kla ni ci sa­­naj­ma­njom­pro­seč­nom­­te­ži­nom­is­pod­30­­po­gr­lu.Ured­bom­o­pod­sti­ca­ji­ma­u­po­ljo­

pri­vre­di­i­ru­ral­nom­raz­vo­ju­u­2015.­

go­di­ni­de­fi­ni­šu­se­vi­si­ne­sub­ven­ci­ja­u­po­ljo­pri­vre­di.­U­čla­nu­6.­ove­ured­be­se­na­vo­de­nov­ča­ni­iz­no­si­ko­ji­će­bi­ti­is­pla­ći­va­ni­­u­to­ku­2015.go­di­ne­za­po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju.Di­rekt­na­pla­ća­nja­u­za­vi­sno­sti­od­

vr­ste­­pod­sti­ca­ja­is­pla­ću­ju­se­u­od­go­va­ra­ju­ćim­mak­si­mal­nim­iz­no­si­ma­i to za: 1)­pre­mi­ju­za­mle­ko­­u­iz­no­su­od­

7 di na ra po li tru mle ka,

2)­ osnov­ne­ podstca­je­ za­ bilj­nu­pro­iz­vod­nju­u­iz­no­su­od­6.000­di­na­ra po hek ta ru 3)­ pod­sti­ca­je­ za­ kva­li­tet­ne­ pri­

plod­ne­ mleč­ne­ kra­ve­ u­ iz­no­su­ od­25.000­di­na­ra­po­gr­lu,4)­ pod­sti­ca­je­ za­ kva­li­tet­ne­ pri­

plod ne tov ne kra ve u iz no su od 25.000­di­na­ra­po­gr­lu,­5)­ pod­sti­ca­je­ za­ kva­li­tet­ne­ pri­

plod­ne­ov­ce­i­ko­ze­u­iz­no­su­od­7000­di na ra po gr lu, 6)­ pod­sti­ca­je­ za­ kva­li­tet­ne­ pri­

plod­ne­kr­ma­če­ ­u­ iz­no­su­od­7.000­di an ra po gr lu, 7)­pod­sti­ca­je­za­ro­di­telj­ske­ko­ko­

ške­te­škog­ti­pa­u­iz­no­su­od­60­di­na­ra po gr lu,8)­pod­sti­ca­je­za­ro­di­telj­ske­ko­ko­

ške­la­kog­ti­pa­u­iz­no­su­od­100­di­na­ra po gr lu,9)­pod­sti­ca­je­za­ro­di­telj­ske­ćur­ke­­

u­iz­no­su­od­300­di­na­ra­po­gr­lu,10)­pod­sti­ca­je­za­kva­li­tet­ne­pri­

plod­ne­ma­ti­ce­ri­be­ša­ra­na­u­iz­no­su­od­500­di­na­ra­po­gr­lu,11)­pod­sti­ca­je­za­kva­li­tet­ne­pri­

plod­ne­ma­ti­ce­ri­be­pa­strm­ke­u­iz­no­su­od­300­di­na­ra­po­gr­lu,12)­pod­sti­ca­ji­za­tov­ju­na­di­u­iz­no­

su­od­10.000­di­na­ra­po­gr­lu­u­to­vu,13)­ pod­sti­ca­ji­ za­ tov­ jag­nja­di­ u­

iz­no­su­ od­ 2­ .000­ di­na­ra­ po­ gr­lu­ u­to vu,14)­pod­sti­ca­ji­za­tov­ja­ra­di­u­iz­no­

su­od­2.000­di­na­ra­po­gr­lu­u­to­vu,15)­pod­sti­ca­ji­za­tov­svi­nja­u­iz­no­

su­od­1.000­di­na­ra­po­gr­lu­u­to­vu,16)­pod­sti­ca­ji­ za­kra­ve­do­ji­lje­u­

iz­no­su­od­20.000­di­na­ra­po­gr­lu,17)­pod­sti­ca­ji­za­ko­šni­ce­pče­la­u­

iz­no­su­od­500­di­na­ra­po­ko­šni­ci,18)­ pod­sti­ca­ji­ za­ pro­iz­vod­nju­

kon­zum­ne­ri­be­u­iz­no­su­od­10­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­pro­iz­ve­de­ne­ri­be,19)­re­gres­za­go­ri­vo­i/ili­đu­bri­vo­

u­ iz­no­su­od­6.000­di­na­ra­po­ ­hek­ta ru,

20)­ re­gres­ za­pre­mi­ju­ ­osi­gu­ra­nja­za­use­ve,­plo­do­ve,­vi­še­go­di­šnje­za­sa­de,­ra­sad­ni­ke­i­ži­vo­ti­nje­u­iz­no­su­od­40%­­pla­će­ne­pre­mi­je­osi­gu­ra nja,21)­re­gres­za­tro­ško­ve­skla­di­šte­

nja­ u­ jav­nim­ skla­di­šti­ma­ u­ iz­no­su­od­40%­tro­ško­va­skla­di­šte­njaPo­ljo­pri­vred­nik­ ko­ji­ že­li­ da­

ostva ri pra vo na pod sti ca je za kva li tet na pri plod na gr la mo ra da is pu ni uslov da su ta gr la pri ja­vlje na na nje go vom po ljo pri vred­nom ga zdin stvu i da su pod kon­tro­lom­ od­ga­ji­vač­kih­ or­ga­ni­za­ci­ja­(uma­ti­če­na).

Želj­ko­Gra­o­vac

NO VI NE U SUV BEN CI O NI SA NJU PO LJO PRI VRED NE PRO IZ VOD NJE

Ko­ja­su­di­rekt­na­pla­ća­nja­po ljo pri vred ni ci maNaj­ve­ća­no­vi­na­je­da­će­pod­sti­ca­ji­za­bilj­nu­pro­iz­vod­nju­i­to­osnov­ni­pod­sti­ca­ji­­po­hek­ta­ru­ob­ra­di­ve­po­vr­ši­ne­bi­ti­do­naj­vi­še­20­hek­ta­ra,­s­tim­da­­vi­si­na­pod­sti­ca­ja­osta­je­ista­od­no­sno­mi­ni­mal­no­6.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru­-­No­vi­ne­kod­po­sti­ca­ja­u­sto­čar­stu­su­da­će­kva­li­tet­ne­pri­plod­ne­tov­ne­kra­ve­do­bi­ja­ti­sub­ven­ci­je­­i­da­će­tov­ja­ra­di­bi­ti­sub­ven­ci­o­ni­san

PO TREB NO JE: 250­g­ma­sti,­250­g­še­će­ra,­4­ja­je­ta,­250­g­mle­ve-nih­ora­ha,­bra­šno,­džem­od­kaj­si-ja,­200­g­še­će­ra­u­pra­hu,­4­ke­si­ce­va­ni­li­nog­ še­će­ra­ ili­ jed­na­ šip­ka­va ni le

Za­grej­te­ rer­nu­ na­ 200­ ste­pe­ni.­Umu­ti­te­ mast­ omek­ša­lu­ na­ sob­noj­tem­pe­ra­tu­ri­ sa­ še­će­rom.­Do­daj­te­ ce­la­ja­ja.­Za­tim­sve­sje­di­ni­te­s­mle­ve­nim­ora­si­ma.Re­cept­ ka­že­ da­ se­ do­da­je­ bra­šna­

"ko­li­ko­te­sto­upi­je".­Uzmi­te­oko­500­g­

bra­šna­ i­po­ste­pe­no­do­daj­te­bra­šno­u­ma­su­mu­te­ći­mik­se­rom­sa­do­da­ci­ma­za­te­sto.­Za­tim­­ru­kom­do­me­si­te­te­sto­dok­ne­pre­sta­ne­da­se­le­pi,­ali­je­još­uvek­me­ko,­a­ma­sa­bu­de­je­din­stve­na.­Po­spi­te­ rad­nu­ po­vr­ši­nu­ bra­šnom­ i­

raz­vu­ci­te­te­sto­da­bu­de­de­be­lo­oko­3­mm.­Okru­glim­ka­lu­pom­iz­vla­či­te­kru­

ži­će­i­re­daj­te­ih­u­pli­tak­pleh­ob­lo­žen­pak­pa­pi­rom.­ Pe­ci­te­ do­ 5­mi­nu­ta­ da­sa­mo­bla­go­po­ru­me­ne,­va­di­te­i­dok­su­još­ to­ple,­ le­pi­te­ jed­nu­ za­ dru­gu­ma­lom­ko­li­či­nom­dže­ma­od­kaj­si­ja.­Za­tim­sva­ku­va­ni­li­cu­uva­ljaj­te­u­prah­še­ćer.­Va­ni­li­ca­ma­ je­ po­treb­no­ 24­ sa­ta­ da­omek­ša­ju.

IZ­BA­KI­NE­AR­HI­VE­•­STA­RI­RE­CEP­TI

Pi­še:­Želj­ko­Gra­o­vacPSS Srem ska Mi tro vi ca

Ko­za­ri­mo­gu­ra­ču­na­ti­na­sub­ven­ci­je­za­tov­ja­ra­di

Va ni li ce

Iz ve štaj sa srp skog ber zan skog tr ži šta po či nje mo in for ma ci jom

sa svet skog tr ži šta, s ob zi rom na njen zna čaj i uti caj na de ša va-nja za na še tr ži šte. Na i me, ce na pše ni ce na dve naj ve će ame rič ke rob ne ber ze u Či ka gu i Mi ni a po-li su je pa la na pe to go di šnji mi ni-mum. Pad ce na je sig nal i po nu di i tra žnji da se po vu ku sa tr ži šta: pr vi ma u oče ki va nju za u sta vlja-nja pa da ju ćeg tren da, a dru gi ma

u oče ki va nju da ljeg pa da ce ne. Po sle di ca ova kvih de ša va nja na me đu na rod nim tr ži šti ma iz me đu osta log su raz log još jed nog iz u-zet no ma log pro me ta u tr go va nju na or ga ni zo va nom ber zan skom tr-ži štu u No vom Sa du. Pro met od 624 to ne za 29,49% je ma nji u od-no su na pret hod nu ne de lju, dok je fi nan sisjka vred nost pro me ta iz no-si la 13.215.730 di na ra i za 43,85% je ma nja ne go pret hod ne ne de lje.

Ce na pše ni ce u Sr bi ji, usled već po me nu tih okol no sti na me đu na rod-nom tr ži štu ni ka ko da se iz de fi ni še na rav no te žnoj tač ki ko ja će za do-vo lji ti i pro dav ce i kup ce. Po nu de na no vo sad skoj ber zi ima, po ja vlju je se i tra žnja, ali ra spo ni ce na jed ne u od no su na dru gu stra nu su su vi še ve li ki da bi re a li zo va la tr go vi na, ta-ko da ovom ro bom pro te kle ne de lje ni je u op šte tr go va no na “Pro dukt noj ber zi”.

Ku ku ruz u to ku ne de lje je imao naj pre bla gi pad, pa po tom rast. Ber zan sko tr go va nje po čet kom ne-

de lje je otvo re no ce nom 15,10 din/kg bez PDV, ali je kra jem ne de lje re gi stro va na ce na od 15,40 din/kg. Pro seč na ce na tr go va nja je iz no si la 16,89 din/kg ( 15,35 bez PDV). Upo-re đu ju ći pro seč ne ce ne tr go va nja u ne de lji za na maj u od no su na pret-hod nu ne de lju, za ku ku ruz se mo že re ći da ce na stag ni ra jer je na pot pu-no istim vred no sti ma. Me đu tim, ako se uzme u ob zir trend u to ku sa me ne de lje, evi dent no je da je ce na u bla gom po ra stu.

Tr ži šte so je se sta bi li zo va lo na re la tiv no ni skom ce nov nom ni-

vou. Re a li zo va na ce na tr go va nja od 45,10 din/kg ( 41,00 bez PDV), za 0,60% je ve ća ne go pret hod ne ne de lje. Ko li ko je so ja iz gu bi la na svo joj tr ži šnoj po zi ci ji, naj bo lje go-vo ri po da tak da je u od no su na tač-no pre go di nu da na ce na ove ulja ri-ce ni ža za či ta vih 25%. Vred no va no u do lar skom vred no sti ma, ce na je u re al nom pa du u od no su na pe-riod od pre go di nu pa da za či ta vih 47%.

Od osta lih ro ba tr go va lo se još sa-mo mi e ral nim đu bri vom SAN i to po ce ni od 39,27 din/kg.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 13. mart 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 2. do 6. marta 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Vred no sti pše ni ce su tok kom či ta ve ne de lje bi-le u kon stat nom pa du. Naj vi še na osno vu ve-

o ma bo brog sta nja za li ha, kao i ve o ma po volj nih uslo va za use ve 2015. Ne delj na iz vo zna pro da-

ja, bi la je na ni vou od 459.000 to na (uklju ču ju ći ko li či nu od 130.700 to na za is po ru ku 2015/16), bi la je bo lja od oče ki va ne. Sat nje ozi mih use va pše ni ce u Kan za su su na ni vou od 44% do bar/

od li čan, što je i da lje +10% g/g.Ce na ku ku ru za je u pro te klih ne de lju da na na

CBOT-u sko či la za 0,68%, dok je vred nost pše ni-ce za be le ži la pad, ko ji je iz no sio 4,38%.

Zr no so je je u od no su na pro te klu ne de lju vred no sno sla bi je za 4,37%, dok je so ji na sač ma za be le ži la pad, ko ji je iz no sio 5,70%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MART 2014.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 190,12 $/t 186,66 $/t 186,88 $/t 181,30 $/t 176,81 $/t

Ku ku ruz 151,33 $/t 149,05 $/t 150,39 $/t 150,15 $/t 150,62 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, mart 14 378,69 $/t 371,56 $/t 370,60 $/t 363,40 $/t 359,80 $/t

So ji na sač ma, mart 14 353,70 $/t 344,30 $/t 341,80 $/t 334,10 $/t 334,40 $/t

• Stag na ci ja ce ne ku ku ru za• Bla gi rast ce ne so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Ovo ne delj ni pro met na “Pro dukt-noj ber zi”, je dva ne što ve ći od 600 to na, uka zu je da to kom pro te kle ne-de lje ni je bi lo zna čaj ni jih ce nov nih po-ma ka, ka da su u pi ta nju naj zna čaj ni ji pri mar ni po ljo pri vred ni pro iz vo di.

Pše ni com se ni je tr go va lo, ali je in di ka tiv no da kup ci to kom či ta ve ne-de lje ni su re a go va li ni na po nu de sa ni žom ce nom, u od no su na po sled nju re gi stro va nu. Ce na ku ku ru za je po-čet kom ne de lje kre nu la da pa da, u ne do stat ku ade kvat ne tra žnje, ali se do kra ja ne de lje, usled bla gog po ra-sta in te re so va nja iz vo zni ka, vra ti la na svoj pro šlo ne delj ni ni vo.

Naj ve ća ce nov na po me ra nja re gi stro va na su na tr ži štu so je, gde je ce na po čet kom ne de lje po-ra sla na 41,00 din/kg, bez PDV-a, da bi do kra ja ne de lje do sti gla i 41,30 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,70 din/kg, vi še u od no su na pro šli pe tak.

Upra vo je bla gi rast ce ne so je pro u zro ko vao da PRO DEX, na kon dvo ne delj nog pa da, za be le ži po rast in dek sne vred no sti. Na da na šnji dan ovaj po ka za telj be le ži in dek snu vred nost od 208,47 po e na, što je za 0,46 in dek snih po e na vi še ne go pro šlog pet ka.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2014. 475 16,61-16,94 475 16,61-16,94 -0,05%

Ku ku ruz, fco-ku pac 50 17,05 50 17,05 -

So ja, rod 2014. 75 45,01-47,30 25 45,10 +0,60%

Pše ni ca, rod 2014. 500 22,88 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

181,88 EUR/t (fu tu res mar 14)

131,47 EUR/t (fu tu res mar 14)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

185,50 EUR/t (fu tu res mar 14)

148,50 EUR/t (fu tu res mar 14)

No vi maj ski fju čers na ku ku ruz u Bu dim pe-šti, pao je za 0,77%, dok je ista kul tu ra

na ber zi u Pa ri zu vred no sno ja ča za 2,02%. Maj ski fju čers na pše ni cu u Bu dim pe šti je pao za 0,78%, dok je ista kul tu ra u Pa ri zu pa la za 1,48%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 2.3.2015.-9.3.2015.

POVrĆE 2.3.2015.-9.3.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

13. mart 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 16.00 17.00 16.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 12.00 14.00 14.00 - prosečna

2 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) džak 50kg Domaće kg 12.00 14.00 14.00 - prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 19.70 21.50 21.50 - slaba

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene dobra

2Lucerkino brašno

(min 15% proteina)

džak 25kg Domaće kg 30.00 50.00 40.00 bez promene slaba

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 23.00 25.00 24.00 bez promene slaba

4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 80.00 100.00 90.00 bez promene prosečna

5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

6Suncokretova sačma (33%

proteina)džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 15.00 20.00 20.00 pad prosečna

2 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 200.00 200.00 rast vrlo slaba

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 140.00 160.00 140.00 rast prosečna

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 40.00 45.00 45.00 bez promene prosečna

5 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 160.00 160.00 pad vrlo slaba

6 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 170.00 170.00 pad vrlo slaba

7 Kelj (sve sorte) Domaće kg 120.00 130.00 130.00 bez promene vrlo slaba

8 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 180.00 200.00 200.00 pad vrlo slaba

9 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 240.00 240.00 240.00 pad vrlo slaba

10 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 210.00 220.00 210.00 pad slaba

11 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

12 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 38.00 35.00 bez promene dobra

13 Krompir (mladi ) Uvoz(Francuska) kg 150.00 155.00 150.00 bez promene vrlo slaba

14 Kupus (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 100.00 90.00 rast vrlo slaba

15 Luk beli (mladi) Domaće veza 25.00 30.00 28.00 rast vrlo slaba

16 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 300.00 350.00 350.00 bez promene prosečna

17 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 25.00 23.00 rast slaba

18 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 30.00 45.00 30.00 bez promene dobra

19 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 180.00 300.00 200.00 pad slaba

20 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 300.00 450.00 350.00 bez promene slaba

21 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 200.00 250.00 230.00 pad vrlo slaba

22 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 200.00 280.00 250.00 bez promene slaba

23 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 250.00 300.00 300.00 rast vrlo slaba

24 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 145.00 160.00 150.00 bez promene prosečna

25 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 250.00 rast prosečna

26 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 bez promene slaba

27 Pasulj (beli) Domaće kg 220.00 230.00 230.00 rast prosečna

28 Pasulj (šareni) Uvoz(uvoz) kg 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

29 Pasulj (žuti) Uvoz(uvoz) kg 300.00 320.00 300.00 bez promene vrlo slaba

30 Patlidžan (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 160.00 160.00 pad vrlo slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.

mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 300.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

2 Prasad 16-25kg sve rase kg 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

3 Prasad <=15kg sve rase kg 260.00 260.00 260.00 bez promene slaba

4 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 140.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 200.00 210.00 210.00 rast vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 145.00 150.00 147.00 rast dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 100.00 95.00 pad slaba

4 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 320.00 350.00 350.00 rast vrlo slaba

5 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 300.00 350.00 350.00 rast vrlo slaba

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 40.00 55.00 50.00 bez promene dobra

7 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 75.00 85.00 80.00 rast slaba

8 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 90.00 95.00 95.00 bez promene vrlo slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 55.00 65.00 60.00 pad slaba

10 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 75.00 75.00 75.00 pad slaba

11 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 50.00 60.00 55.00 pad slaba

12 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 75.00 85.00 80.00 bez promene vrlo slaba

13 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 50.00 60.00 55.00 bez promene prosečna

14 Jabuka (Mucu) Domaće kg 55.00 60.00 60.00 rast vrlo slaba

15 Jabuka (ostale) Domaće kg 55.00 70.00 65.00 bez promene vrlo slaba

16 Jagoda (sve sorte) Uvoz(Grčka) kg 380.00 400.00 400.00 pad slaba

17 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 95.00 95.00 95.00 bez promene vrlo slaba

18 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 155.00 150.00 bez promene slaba

19 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 100.00 110.00 110.00 rast vrlo slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

2 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 110.00 110.00 rast vrlo slaba

3 Prasad 16-25kg sve rase 220.00 230.00 220.00 bez promene slaba

4 Tovljenici 80-120kg sve rase 130.00 140.00 140.00 rast prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 22.00 24.00 23.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 50.00 60.00 55.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 24.00 24.00 24.00 bez promene prosečna

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 - dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel :467-717.

• Prodajem trak tor 57 7 novi t ip sa dva para zadnjih točkov a.Tel: 069/668-206.

• Traktor Volvo b m814, 5. 500€. Trakt or u dobro m stanju, sve is pravno. Zamena za kiper kamion d o 3.500 EUR . Za m an ji tra kt or i dopl at a. Moguća kombinacija navedenih . Tel: 060/471-47-88.

• Zetor 1 2045, 7. 600€. Traktor u dobrom stanj u. Tel: 062/376-776.

• Kombajn deutz fhar 2780, god. 1986, klim a se cka, h eder 4. 20 m sa kol ic im a, dobro održavan i garažiran. Te l: 063/ 86 8-0 0-38.

• Prodajem V ladimi rca , novi t ip sa je-dnim me njače m u dobrom st an ju. Može zamena za Fe rguson a 5 33 i li 539. Prodajem setvospremač u dobrom stanju. Tel: 467-717.

• IMT 539 , 2.850 €. IMT 539 j e u ra dnom stanju , ima zadnje gume nove, Beška . Tel: 06 3/ 736-40- 06.

• Berač z a kukuruz B er ko, mo že zamena za prikolicu Zmajevku. 5000€. Tel: 069/115-70-73.

• Traktor IMT 577 DV, 1 991. g od, oč uvan, 1.500 sati, motor nije diran, 10.000 €. Tel: 022/3 13- 543.

• Kombajn Zmaj dvoredni 22 3, 10.000€. Berač Z maj d voredni 223, 100 j uta ra ob ra o, kao n ov. Pote zn ic a poz adi z a vu ču 3 pri kolice pune ku ku ruza u k lipu. Č izma u građena proš iren zadnji točak da ne gazi red . Tel: 022/313-543.

• Trakto r Volvo bm814, 5 .900€.Trakt or u dobro m stanju, sve is pravno. Zamena za kiper kamion do 3.500 EUR il i za a ut o do 3.00 0 EUR, može komb inacija kamion-a uto , za manji traktor i doplata . Te l: 060/471-47-88.

• Rakovica 65 4.9 00€. 19 91. g od. ekstra s tanje, n ije pu ca o bl ok, n ije farba na, od javljene tablice, prvi vlasnik. Tel:063/531-155.

• IMT 53 9 4. 800€, 1 992. god. u p erfekt nom st an ju, 192 0 r adnih sati, kab ina, komp resor, sve fabr ičko n a nj emu, s ve gume nove, izuzetno očuvan, prvi vlasni k. Tel: 063/531-155.

• Traktor Volvo b m814, 5. 800€. Trakt or u dobrom stanju, sve isprav no.Tel:060/471 -4-7-88.

• Berač 221 sa bun kerom i r udom na h idraulič no ukrštanje, u dobrom stanju . T el:060/066-45-9 6.

• Zmaje vk a ti p 470. S vet losna s ig naliza ci-ja, vazdušne kočni ce, kipuje, ima i ru čn u kipu . Pod-l im 3mm , ojač an a, široke gume, registrovan a. Tel :022/265-61-11.

• Deutz Fahr 6.5 0 1 1.500€, 1985. god. u o dlično m sta nju, 1 40 KS, zadnje gume no ve, registrovan, može zamena. T el :0 63/531- 15 5.

• Zmaj pr iko li ca . Pri ko lica j e izr em ontovan a šasija, is peskarena s trani ce 2mm , pato s 5mm, gume nove, registrovan a. Tel:064/193-69-97 .

• Belarus T40 1.600€. T elefon 10 15/450-144.

• Massey Ferguson 3090 10.700 €, 1988. god. u ekst ra stan ju, 1 10 KS, registrovan, može zamen a. Tel :063/5 31-155.

• Trakto r Same Si lver u dobrom stanju, godište 2004., 105 KS. Cena 7.000 evra. T el:065/9 00- 72-72.

• Prodajem traktorsku frezu I MT . Tel: 0 64 /1615509

• Proda je m sejal ic u za kukuru z Beker icu četir i reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra . Tel:060 /6 70 -36-60 .

• Prodaje m prikol icu Zm ajevku, 7 tona i stado ovaca. T el: 063 /8 00 -93-62 .

• P ro dajem pr ik olicu ma rke Po be da, nosivosti 5 tona. Perica . Tel: 064/28 9-77-84.

• Ursus 335. T raktor u dobrom st anj u, pa li na kljuc ima s ol idne gu me , ima n ov akomu la-tor , moguća zamena z a n eisprava n tr aktor uz doplatu po dogovoru.. .Tel:0 64/444 -28-78.

• Trakto r Same Si lver u dobrom stanju, godište 2004., 105 KS. Cena 7.000 evr a. Tel:06 5/900-72-72.

• Sila zni kom bajn Zma j 121 u radnom s ta nj u. M oze zame na za prikolicu Dubr ava Ki kinda. 1.000 EUR, nije fi x no. Tel :0 60/071-440.

• Massey Ferguson 3090, cena 10 .70 0 evra, 1988. go d, u odličn om st an ju, registrovan, može zamen a. Tel: 063/531-155.

• Dvoredi berač Zmaj 222. Cena 3.500 evr a. Tel :022/453-029.

• Traktor Zetor 5 011, 4200 ev ra , sna ga motor a: 72 kW , cr ve na boj a, trajn a reg-istracija. G odina proizv odnje 1986. Cena nije fi skna . Tel:069/ 207-20-11.

• Prodajem t raktor IMT 53 9 sa 1920 radnih s ati. Proi zv eden 1992 . g od ine, sa kabino m i k ompresorom i sve 4 nove gu me.Tel:-063/522-40 6.

• Traktor Massey 115 konja 2.10 00 evra, MF 43 70, 200 3. godište, 3980 sati, klima itd. ..Tel:065/250-66- 25 .

• Ze tor 4718 1974. godi šte, cen a 2. 100 evr a. Traktor u ispravnom stanju, ima papir e. Te l:-06 4/239-08 -35.

• Motokultivat or "Garl at t", 3KS, sa brigsovim motoro m u k om pletu - s a svim prik ljučci ma, zah vata 95c m, pogon napr ed nazad, be nz-inac m ali potr ošač, u korisno dobrom stanju! Tel:064/21 8- 74-00.

OP REMA

• Prodajem traktorsku frezu IMT. T el : 064/161-55 -09.

• Priko lic a Zmaj 6 t ona ki per , va zdušna i el-ektro instalacija. Dimenzije 430x210x90 Tel: 060/545-7 5-5 6.

• Agro-an plug po li ce nci Vogel-not 3x35cm, visina 70cm . Te l: 06 0/545 -7 5- 56.

• Muz ilica D iv a n eizmenična, muze n ei-zmenično, dva prednja vimena pa dva zadnja. Tel: 022/555-178.

• Špartač IMT, 239€ . Tel: 0 60/ 825-89-0 9.

• No d et pneuma ss em 4 reda. P neumatsk a seja li ca za kukuruz 4 r eda. Šir ok a creva, kom pletno remontovana, iz uvoza . Tel: 064/510-98-66 .

• N od et Gougis GC 4m/ žitna s ej alica 4m , auto ma tski m arkiri, stalni tragovi, extra stanje, uvoz CH. T el: 06 4/510- 98-66.

• Rolbaler Deutz F ahr rb 3. 80 , 5.6 00€. R ol-baler s a varij abilnom komo rom. Širina bale 120 , prečn ik od 50 do 1 80. Široki pi ka p brzo veza n je sa dva kanapa. Prvi kaiševi . Tel: 062/ 376-77 6.

• Plu govi-dv a plu ga obrta ča Le mken dv-obrazdni i tr obr azdni, obrt ač Fros t, nemački tr ob razdn i, ravnj ak O LT- jedn obrazd ni , i vadilica za re pu, mehani čk a, sve je u odličnom očuvanom st anju i imam kard an od pr ed nje v uč e od traktor a Torpeda de-ve desetke, kardan je remont ova n kao nov, stojao za razervu. Tel: 061/200-32-17.

• Plug. T el: 06 4/2 76-15-63 .

• Proda jem drljaču i prik oli cu Dubrava 2,5 tona osovink a. Te l:0 64/39 7- 29 -32.

• Č et vo roredna sadilic a sa nosačim a za rasad. S adilica za više v rsta rasada , u doborom stanju. Ima nosače za tacn e. Tel: 06 3/582-959.

• Presa John Deer 342, pl ugovi I MT sa dve i tri brazde, prskalica Rau 440l. Tel: 06 3/ 767-73-97.

• Krun jač Bečejac 12t na 1h, k ard an plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik . T el : 060/06 6-45-96.

• Pr skalica K ranjsk a 330l, grane 8m, prvi vlasnik. Tel: 060/066- 45 -96.

• Transporter za kukuruz Li fam 9 m, kao n ov , 800€. P une g ume be z duvanja i t re ći toča k pozadi bez podizanja, lako se kre će. T el: 022/ 31 3- 543.

• Č et vo roredna sadilica sa n os ač ima za r asad, 500€. S adilica za više v rsta rasada , u doborom stanju. Ima nosače za tacn e. Tel: 06 3/ 582-959.

• Proda je m sejal ic u za kukuru z Beker icu četir i reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:0 60 /6 70-36- 60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selekt or . Tel: 062/84 8-81-08.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 064/ 51 6-97-10.

• Prodajem pum pu Morav a 2000 lit/min. na kardan, ekstra stan je . Tel: 064 /242-92 -50.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če-tiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, el-evatori od 10- 60 tona - CAS, roto i vibro sele-kt or . Tel: 06 2/848- 81-08.

• Muz ilice za krav e, koze i ovce VIT EX -M MS. U po nudi im amo i rem on tovane a pa ra te i r ezervn e delo ve za muzi lice! M uzn e čaše , s-abirn ik m leka, razvo dn ik vakuuma izrađeni su od metala. T el: 062 /150-19-95.

• Mlin č ekićar- krunjač 120€. Mlin čekićar-krunja č Lifam Ideal 80, 1.5 kW, u dobrom sta nj u. Tel: 063/ 73 6-40-06 .

• Atomizer 6 50 €. Polova n atomizer 440l Slovenačka pum pa. Tel: 063 /8 97-91-48.

• T rak torska pr sk alica 400€ . Traktorska prskalica, 440 litara . Tel: 022/ 47 6- 092.

• Pl ug prevrtač sa tegovima za frezu 50 6. T el: 064/579-33-57.

• Setvos pre mač IMT-FOP 616.4, 800€. Setvospremač IMT-FOP 61 6. 4. Te l: 022/476-092.

• Prs ka lica Mo rava 660l 65 0€. Prs kalica Mor-ava 6 60l, raspon grana 10m Pumpa C omet 1 05 l/min .U f abričkom stanju cena po dog ov-or u Tel: 0 60 /545-75-56.

• Sejač ic a za kukur uz SKPT-4, 400€ Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvor ore dn a. T el: 02 2/ 476- 092.

• Č etvor okr ilne, peto kr ilne m asivne drljač e za trakt or e preko 60KS i trok rilne proširene za traktore ispod 6 0KS. Tel: 015/77-86-963.

• Dvobr azdni plug IMT-757/2 500€. Dvobrazdni plug IMT- 757/2. Tel : 022/476-092.

• Krunjač za kukuruz 8 00€. Krunja č za ku ku-ruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400 mm. Tel: 022 /476-092.

• Pr ekrupač 400€, m elje 20 m kukuruza na sat, j ačina mo tora 11kW. Može i zamena za kazan, uz moju dopl at u. Tel: 06 3 /1 83- 91-89.

• Prik olica jed nooso vi nk a 1.200€, kiper, 4 tone nosivosti, 1989 . go d. Tel: 0 63 /5 31 -155.

• Prikoli ca za raz bacivanj e st ajskog đubriva. Cena po dogov oru . Tel: 064/178-2 9-1 7.

• Zm aj ev ka , tip 47 0. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki-pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registrov ana. T el : 022/26 5- 61-11.

• Freza prikolic a. Telefo n 06 3/854-16-38.

• Ruda za p rikolic u Zmaj (k ratka) 60€ . Ru-da kratka z a stari tip pr ikolic e Zmaj. Ruda je malo kri va (vi di s e na s l.) ali ne s meta pr-ik ol ici pr ati trag pr ednje pri kolice , može da posluži još dosta go din a. Tel: 0 64/249-17-0 2.

• Prskalica Mo rava 550€. Zapremine 6 60 L, pum pa Komet BP 105/2 0, širina g rana 10m. Stanj e odlično. Nalazi se u selu Su lja m. Tel: 064/296 -37 - 99.

• Prsk al ica 800L sa h idr au licnim gra nama 2. 250€. Pr sk alica u od lič nom stanju, uvezena iz Švajca rsk e. Tel: 0 64/296-37-9 9.

• Prska li ca Morava 300€. P rskalic a Morava 4 40 li t. Očuvana , oja ča na . Širina zahvata12 redi kuku ru za . Tel: 066 /521-81-11 .

• Kosačica n a struju 4 0€. Ko sačica na monof-az nu str uju, radi k ao sat, p ro dajem zat o što koristim kosačicu na benzin. Tel: 064/23 2-1-9-94.

• Plug marke OLT, dvob raz ni 170€. Pl ug marke O LT dvobr az ni, za Fer gu son i manj e tra ktore, o ve godin e st avljeni novi ravni ci , u ispravnom stanju bez ul ag anj a. Tel: 02 2/36-1-551.

• Horizo nt alni t ransporter 1.000€ . T rofazni mo to r sa 3 k s sa z aštitom. Pro iz vo đač Mašinogradnja Ada. Proizveden 17.10. 20 07. T el : 064/3 97-30-67.

• Motoku lt ivator G arlatt 3 KS, sa brigsovim mo torom u kompl etu - sa svim priklj učcima, zahvata 9 5cm, p ogon nap red nazad , benzin-ac mali potrošač, u kor isn o do brom s ta nju ! Za viš e in formacija ra spitaj te se d irektn o od vlasnika svakim rad ni m danom od 08 do 21h, sem ned elje. Te l: 064/ 218 -74-00.

• A LKO mot orni traktorći ć za koše nje tr ave od 4K S, benz ina c, pogo n napred i nazad, odlična i dobra z a košenj e većih t ra vnatih p ov ršina, livad a, parkov a, igrališta, golf terena...otkosa 70 c m ! Tel: 064 /218 -74-00 .

• Kosil ica 90€ . Ispravn a, zamenjen novi au to-mat za palje nje, fi l te r, svećica, brizgaljka za gor ivo. Tel: 064/ 250 -14-13.

• G utbrod mot. t rak torčić za košenje trave. Motorni t ra ktorči ć Gut bro d, od 8KS, benzinac mali potr ošač, sa kosom od 88cm ( dva n ož a od po 44 cm oštri , travu izba cu je na desnu stranu, ima 3 br zine, m otor Briggs-ov, u odličnom st an ju. T el : 064/218- 74 -00.

• M aš ina be ke rica za se jan je kuku ruza. M ašina je u odličnom stanju, prvi vl as nik. Te-l: 06 0/066-45-9 6.

• Levator (istovarač) za kukuruz e, 400€. Te l:-022/736 -0 78.

• Konusno tanjirasti zupčanik za RX 100 250€. Deo je nov. Te l:0 64/232 -18-80.

• Zadnje tra ktorske gume z a B elarus Belshine 16.9R38, pol ovne. Tel:064/152-19-51.

• Sinhron za IMT 577 130€. Sinhron je nov. Tel :0 64 /232-19-94.

• Vučnik od Rakovice 2 0€. Tel:061/ 200-32 -1 7.

• P lugovi - dva pluga o brtač a Lemke n dvobrazdni i t robraz dni, obrtač Frost, nemačk i trobr azdni, r av nj ak OLT- jednob ra zdn i, i vadilica z a r epu, me ha nička, sve je u odlič-nom očuvano m stan ju i imam ka rdan o d predn je v uče od traktora Torpeda devede se-tk e. Tel:0 61/200 -32-17.

• S ejalic a za ž it o, ječam , detelinu mar ke Amaz one - Spe cijal sa 19 lula , r adnog za-hvata 2 ,5 metra, odl ično očuvana, uvezena iz Ne mačke. Te l: 063/88 6-97-17 .

ZEML JA , PLACEVI, K UĆE, STAN OVI, L OK ALI

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Prodajem spratnu kuću u ulici Stevana Sremca. Tel: 066/972-78-77.

• Prodajem 5 jutara zemlje potes Livade Laćarak. Tel: 022/614-284.

• Prodajem 4 jutra zemlje u Žarkovcima.Tel: 061/288-31-03.

• Prodajem kuću u Divošu sa ½ ha zemlje ulica Fruškogorska 37. Tel: 022/661-199 i 065/366-11-99.

• Prodajem kuću u Laćarku 95m2 ili menjam za stan u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/563-92-06.

• Poljoprivredno zemljište. Njiva-bašta, površine 40 ari 1.a klase, nalazi se u sremskom selu Platičevu, opština Ruma. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/319-82-23.

• Prodajem kuću u Martincima na dobroj lokaciji, ulica Železnička 74 i prodajem ambar. Tel: 063/888-10-23.

• Prodajem tri placa na Lipovači kod Šida, svaki je površine oko 7 ari.Placevi su pogodni za gradnju vikendica. Za svaki plac zaseban put. Placevi su pod desetogodišnjim zasadima voća. Telefoni: 022/2716-206, 063/838-96-47.

• Prodajem kuću u Laćarku nova 140m2 naselje Bela Ruža. Tel:626-025.

• Prodajem ekstra sređenu kuću – stan, naselje Nikola Tesla, garaža tri šupe, zemljište privatna svojina. Tel: 060/615-04-15.

• Prodajem plac u Laćarku, Njegoševa 2. Tel: 063/583-944.

• Izdajem nameštenu garsonjeru u Beogradu opština Palilula. Tel: 060/630-17-45 i 022/630-174.

• Izdajem garsonjeru u Inđiji na dobroj lokaciji , pored šetališta.Tel: 064/571-48-69.

• Prodajem stan u centru Sremske Mitrovice 40m2, renoviran, klima, teras, hitno i povoljno. Tel:065/343-63-25.

• Izdajem namešten dvorišni stan u naselju kod kasarne. Cena 50 evra. Tel: 065/210-04-25.

• Prodajem kuću u ulici Đure Jakšića (Kazandžiluk). Tel: 063/534-929.

• Prodajem ekstra sređenu kuću – stan, naselje Nikola Tesla, garaža tri šupe, zemljište privatna svojina. Tel: 060/615-04-15.

• Prodajem plac u Laćarku, Njegoševa 2. Tel: 063/583-944

• Prodajem kuću u Martincima na dobroj lokaciji, ulica Železnička 74 i prodajem ambar. Tel: 063/888-10-23.

• Prodajem kuću u Laćarku površine 95m2 ili menjam za stan u Sremskoj Mitrovici. Tel:064/563-92-06.

• Izdajem lokal u Laćarku.Tel: 064/615-16-82.

• Izdajem poslovni prostor 350m2 ulica K.A. Karađorđevića 68 u Sremskoj Mitrovici. Tel:063/501-200.

• Prodajem nov stan kod Sportskog centra 80m2, dnevna, 3 spavaće sobe, 2 kupatila, 2 terase, prvi sprat, cena 55.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Prodajem trosoban stan 83,5 m2 naselje Matije Huđi, prizemlje, sa zastakljenom terasom, mogućnost priključenja na gradski toplovod. Tel: 064/28-11-422.

• Izdajem stan učenicama upotreba kupatila i kuhinje, naselje Matije Huđi. Tel: 061/246-33-89.

• Prodajem dvosoban stan u Dekancu. Tel: 626-025.

• Izdajem nameštenu garsonjeru u stambenoj zgradi, cena 70 evra. Tel:063/616-150 i 625-751.

• Prodajem garsonjeru 26m2u naselju Orao, prizemlje, cena 15.000 evra.Tel: 069/321-25-55.

• Prodajem stan 40m2 u Sremskoj Mitrovici klima, luks, terasa, renoviran, hitno i povoljno. Tel: 065/343-63-25.

• Izdajem stan učenicama sa upotrebom kuhinje i kupatila u Matije Huđi. Tel: 061/246-33-89.

• Izdajem dvorišni stan u Laćarku poseban ulaz, grejanje na gas ili čvrsto gorivo. Tel: Tel: 064/233-93-26.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 13. mart 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Izdajem jednosoban namešten stan u Beogradu – Karaburma, ekstra lokacija, CG,KTV prvi sprat. Tel: 064/1233310

• Izdajem dvorišni namešten stan , poseban ulaz ulica Uroša Stojšića18. Tel: 060/6240620 i 624-062

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Balirana detelina, 500 bala, nije kisla. Tel: 062/890-47-59.

• Sojina sačma, džakirana, 63din/kg. U ponudi je 5t. Tel: 063/373-863.

• Sojina pogača, cena je 57din/kg, takođe vršim zamenu soje za pogacu, na 100kg soje, dobijate 82kg pogače. Tel: 066/644-17-25.

• Veća količina sena. Tel:065/876-51-53.

• Polen. Tel: 064/652-24-53.

• Kukuruz kokičar, sorta američki - P630. Odličnog kvaliteta, sušen, selektiran, rod 2014, pakovan u džakove od po 30kg. Za ostale informacije pozvati Tel: Za veće količine moguća manja korekcija cene. Tel: 069/212-34-44.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Balirana detelina, 800 bala. Tel: 022/497-238.

• Očišćeni orasi 1.100 din. Prvoklasan domaći orah. Tel: 064/021-64-50.

• Kiseli kupus 110 din. Prvoklasan vakumiran kiseli kupus. Tel: 064/350-07-57.

• Kornova prekrupa. Tel: 063/567-420.

• Detelina 2€. Balirana detelina iz 2014. god. Mališa. Tel: 061/202-95-70.

• Polen 8€. Polen izuzetnog kvaliteta. Godina proizvodnje 2014. Količina oko 100kg. Polen pakujemo u plastične kese, u količinama od 100g do 2,5kg i šaljemo brzom poštom. Tel: 060/711-25-55.

• Seme holandskog belog sleza 50€. Tel: 064/334-40-.99

• Preko 300 vrsta semena cveća, povrća, drveća... Slanje semena je moguće na celoj teritoriji Srbije. Tel: 064/667-35-40.

• Paulovnija elongata 250+ semenki 150din. Za veće količine dogovor. Uz seme dobijate uputstvo sa najvaznijim detaljima za sejanje. Tel: 064/281-06-62.

USLUGE, POSLOVI

• Radim sve fi zičke poslove. Tel: 630-398 i 064/217-80-72.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

• Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike( ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

• Lijem tegove, za traktore sa ili bez prednjeg hidraulika. Tel:065/250-66-25.

• Negovala bi starije osobe 24 sata uz obezbeđen smeštaj. Tel:061/365-06-52.

• Vršim usluge seliidbe sa kombijem. Tel: 065/63-111-22.

• Jesenje oranje bašti sa malim traktorom T Vinković u SM i okolini. Tel:022/631- 495 i 066/403-677.

● Vršim usluge selidbe svih vrsta. Tel: 064/154-75-48.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Konj lipicaner, star 2 godine i 5 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Krčedin. Tel: 064/228-13-93.

• Dva konja starosti 4 i 5 godina. Cena po dogovoru, pozvati. Tel: 063/549-278.

• Muško jagnje rase Virtemberg sa papirima. Jagnje je staro četiri meseca. Tel: 062/182-07-92.

• Koza i 2 jareta, 120€. Mlada koza, prvojarka i dva jareta. Rasa alpina. Koza je stara 1.5 godina, a jarići imaju oko 20-ak dana. Tel: 065/956-95-64.

• 9 ovaca il de frans, umatičenih, njihovo potomstvo ima pravo na subvencije na teritoriji Vojvodine. Tel: 060/540-02-58.

• Prodajem jaganjce za tov ili klanje, 2 muška i 3 ženska, od 24-26kg (uslužno klanje). Cena 3 eura/kg. Tel: 065/956-95-64.

• Ovnići rase romanovski, starosti 4-5 meseci. Tel: 064/540-40-73.

• Ile de France ovan. Visokokvalitetan ovan, umatičen star godinu dana. Slika sve govori. Tel: 065/200-61-63.

• Telad simentalci, više komada. Tel: 063/766-99-99.

• Junica visokosteona (termin telenja 3.4.2015.), visokomlečna, umatičena. 1.550€. Tel: 065/956-95-64.

• Visokosteone umatičene junice. Poreklo sa farme. Tel: 064/375-80-55.

• Ome 1.000€. Ome, staro 18 meseci, lipicanerske rase, prezano usamo i u dvoje, miran. Tel: 065/956-95-64.

• Jaganjci Virtemberg hitno 3€. Na prodaju 5 jaganjaca, rase Virtemberg. Grla nisu umatičena, ali su obeležena, imaju papire. Cena 350din./kg. Tel: 065/956-95-64.

• Ovnić virtemberg na prodaju hitno 200€. Na prodaju ovnić, rase virtemberg, star godinu dana, umatičen. Ima dobro poreklo, od dobrih ovaca je. Tel: 065/956-95-64.

• Suprasna nazimica 250€. Teška oko 100 kilograma, osemenjena veštački (landras) 05.02.2015. Tel: 066/974-16-75.

• Ovce Virtemberg hitno 150€. 5 ovaca umatičenih, sve sjagnjene, stare 5 i 7 godina. Dve ovce imaju papire, rase Virterberg. Tel: 065/956-95-64.

• Lipicaner pastuv 1.500€. 6 Favory Monteaura od majke14 Monteaura i oca 9Favory CanissaVII-I oždrebljen 07.03.2006. Izuzetno miran pastuv ide udvoje i usamo. Tel: 064/233-83-22.

• Kobila 700€. Ide sama i udvoje sa leve i desne strane, mirna, poslušna, jaše se, ždrebna. Tel: 061/623-90-24.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel:015/778-65-68.

• Tri krave, crveni holstajn. Jedna se telila jednom, druga dvaput, a treća je deveta godina. Sve su matičene, odlične, mirne i mekane i za ručnu mužu. Tel: 062/848-86-04.

• Svinje za klanje 150din. Svinje 100-140kg. Cena 150din/kg. Okolina Rume. Mogućnost dogovora oko klanja i odnošenja gotovih polutki, bez dodatnog plaćanja. Tel: 066/644-17-25.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Sve informacije na 064/281-12-12.

• Ponika, ženska, stara 2 godine. Mirna i pogodna za decu. Visina 110 cm. Tel: 063/838-36-01.

• Konj lipicaner, star 2 godine i 5 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Tel:064/228-13-93.

• Ovnovi Virtemberg 200€. Virtemberg, ovnovi matičeni za priplod i ovce, 2 ovna i 7 ovaca. Cena ovnova sa matičnim listom 200 eura/grlu, a ovaca 220 eura/grlu. Tel:065/956-95-64.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/326-715.

• Izrada i montaža svih vrsta plastenika po želji kupca po principu kjluč u ruke. Uz plastenik idu folije domaćeg i uvoznog proizvođača vrhunskog kvaliteta, trake ili creva za zalivanje kap po kap,orosivaci,agril folija,mrezica za zasenu i sve ostalo sto je potrebno. Tel:064/197-26-25.

PČELARSTVO

• Košnice LR i DB i ramovi za košnice sa američkim razmakom, postoji mogućnost i pojedinačno delovi.Cena ramova 30din rifuzno a ukovani 40din.U ponudi su i podnjace za sakupljanje polena. Tel: 064/915-77-42.

• Kontejner za pčele, za 44 kom LR 2.300€. Unutrašnje dimenzije su 505cm dužine sa 51cm dubine ležišta za košnice, puta 4 komada. Projektovan je za 44 LR košnice, s tim da između njih ostane dovoljno prostora da može komotno da se radi. Izuzetno je čvrst i stabilan, osnova su P profi li 150x100x4mm debljine zida cevi. Tel: 063/516-217.

• Regulator broja obrtaja motora za vrcanje meda 30€ Regulator snage, tj. broja obrtaja DC motora (motora sa četkicama). Pogodan za platforme za vrcanje meda. Može se naručiti za 12V i za 24V, snage do 300W odnosno 600W. Isti ovaj uređaj se može koristiti i za regulaciju struje prilikom elektrolize a u cilju dobijanja vodonika i kiseonika (HHO) kao dodatnog goriva za automobile. Tel: 022/310-545.

KUĆNI LJUBIMCI

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

• Prodajem štence bišona i pulina. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Prodajem štence kratkodlakog ptičara. Tel: 022/716-200

• Kupujem štene rotfajlera. Tel: 022/472-155

• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: 065/6573-857

MOTORNA VOZILA

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.1500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

● Prodajem Opel Korsu godina proizvodnje 1998, registrovan godinu dana. Tel: 064/370-45-93.

• Prodajem “hundai matrix” 1,5 SRDI, 2002. godište, bez ulaganja registrovan do marta 2015.odličan. Tel:065/442-91-93. Zvati uveče.

• Prodajem Pežo 206 1.1 benzin, godina proizvodnje 2001. Tel: 063/321-255

• Prodajem Ford KA godina proizvodnje 2002, registrovan u ispravnom stanju cena 1700 evra. Tel: 022/681-502

• Prodajem „Pasat“ godina proizvodnje 2001, 1.9 TDI ocarinjen. Tel: 065/271-19-80.

• Prodajem Reno Megan godina proizvodnje 2003, 1.4 benzin ocarinjen sva oprema. Tel: 066/974-12-68.

• Prodajem pežo 106, 1.1 benzin, godina proizvodnje 2001. ocarinjen, cena 1500 evra fi ksno. Tel; 064/495-73-26.

• Prodajem Fiat Uno, godina proizvodnje 2000 prvi vlasnik, plin atest, 1.100 evra. TeL: 064/215-83-50.

• Prodajem Zastavu 128 bele boje, godina proizvodnje 1993, u izuzetnom očuvanom stanju, prvi i jedini vlasnik, prešla 60.000 km/čas, registrovana, registrovana do 28. juna 2015, cena 550 evra, cena je fi ksna. Tel: 064/194-90-82.

• Za Peglicu, novi auto delovi. Tel: 063/771-85-27.

• Prodajem Opel Askonu , registrovana. Tel: 064/432-5869

RAZNO

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kolica na dva točka nosivost 300kg, 80€. Ručno pravljena, u odličnom stanju. Tel: 063/823-02-14.

• Drvena burad za vino i rakiju, zapremine 350 i 70l. Tel: 065/578-91-65.

• Prodajem kazan za pečenje rakije, 110 litara. Tabarka je od 400l sa cilindrom. Tel: 069/615-782.

• Pržiona za soju. Tel: 064/276-15-63.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Kederi za ugradnju stakla i dihtovanje vrata na traktorima, prikolicama kamionima, autobusima, camcima, prekrupacima, starijim modelima auta lada, zastava i razne namene. Cene su povoljne kvalitet zagarantovan-preuzimanje licno ili saljem preko kurirskih sluzbi za vecu kolicinu moguć dogovor. Tel: 064/183-06-36.

• Prikolica za prevoz stoke. Dimenzije dužina 2.2 metra, širina 1.3 metra, dubina 1 metar. Kombinacija drvo-metal. Cena 650 EUR, cena nija fi ksna. Tel: 022/458-050.

• Čuvala bi starije osobe. Tel: 066/438-101.

• Ozbiljna i savesna žena čuvala bi dete. Tel: 627-879 i 065/517-79-36.

• Frizerskom salonu potreban ženski frizersa iskustvom. Tel: 063/592-523.

• Prodajem drva od jabuke 2500m2, bagremove stubove, rezane, pocinčanu žicu za vinograde i voćnjake. Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Aluminijumske cevi F 75. 20 aluminijumskih cevi, F 75 za navodnjavanje. Tel: 064/668-45-54.

• Potreban automehaničar sa iskustvom za rad u klanici Zmajevac Irig. Tel: 064/613-10-76.

• Krckalica za lešnik, ručna ili na elektromotor. Tel: 063/580-819.

• Dva fi kusa šarena trikolora, visine 2.5m, bogati i razgranati. Tel: 022/435-093.

• Prohromski sud-kotlić zapremine 350 lit, proizvedeno u Švajcarskoj, prečnik 1.000mm, dubina 400mm sa blagim ispupčenjem na dole gde se na sredini nalazi klapna za ispust koja može da se blindira. Tel: 063/514-133

• Rotori za drljaču 300€. Rotori za drljaču u dobrom stanju, možda 2-3 ležaja zamenuti. Kupljeni zbog nadogradnje i tako ostali. Info poziv. Tel: 064/249-1702

• Mašina za sečenje lekovitog bilja i suvog lista na električni pogin, kapacitet 2.5kg na sat, sitno seckanje ili krupnije za 30min. Korištena za seckanje domaće nane.Moguca zamena za stolarsku kombinirku OSJECKU ili za poljoprivredne proizvode, može i camova ili lipova daska. Tel: 064/915-77-42.

• Mrežice za rolovanje pilića i meso 250 din.Tel: 022/623-131

• Creva za peskarenje. Povoljno, creva za peskarenje sa diznama 8 i 10mm, kondenz boce i peskare. Tel: 063/854-16-38.

• Mrežice za rolovanje pilića i meso 250 din. Ovčija creva usoljena 92mm OD 1300 din. Svinjska creva usoljena 92mm OD 1350 din. Tel: 022/623-131

• Kasa-sef 350€ Kasa-Sef-Zimpa, sa dve brave na glavnim vratima, sve je u perfektnom stanju, prva farba. Tel: 063/514-133

• Saksije. Okrugle, veličina 8'', čvrst materijal, nove i polovne. Tel: 063/806-7952

• Vezice za vinovu lozu, malinjake, kupinjake, paradajz u staklenicima i sve ostale puzavice, u pakovanjima od 200, 300 , 600 komada. Cena zavisi od pakovanja. Jednostavne za upotrebu. Ne štete životnoj sredini. Tel: 063/862-2352

• Gume za čerupač 45din. Gumeni prstići za čerupaljke ekstra kvaliteta, garantovana dugotrajnost, cena 45 din/kom. Čerupaljke za piliće izrađene od pocinkovanog lima 1mm ojačane, nisu farbane tako da nema opasnosti od tragova farbe na mesu. Cena bez elektromotora 100 EUR, cena sa monofaznim el.motorom, 170 EUR. Tel: 063/151-4161

• Čerupaljka 100€. Čerupaljke su izrađene od pocinkovanog lima 1mm, ojačane, nisu farbane tako da ne postoji opasnost od tragova farbe na mesu. Cena bez elektromotora 100 EUR, cena sa el.motorom (monofazni), 170 EUR. Gume za čerupaljke, ekstra kvalitet, garantovana dugotrajnost, cena 45 din/kom. Tel: 063/151-4161

• Rasterivač pacova 30€. Promena frekvencija od 10 do 30 KHz u nepravilnim vremenskim razmacima sprečava navikavanje pacova na zvuk i rezultat je napuštanje domaćina na obostranu radost. Tel: 022/310-545.

• Kutije za pribor 650din. Kutije za pribor i alat, novo, uvoz iz Turske, ima više veličina sa plastičnim zatvaranjem za traktor, kola, radionicu i sl. 14 inči 650 din, 16 900 din, 19 1100 din,22 1500 din Tel: 063/494-553.

• Diodna svetla prečnika 7 cm, 15€. Cena je za par. Tel: 060/081-0093

• Kasa-sef 350€ Kasa-Sef-Zimpa, sa dve brave na glavnim vratima, sve je u perfektnom stanju, prva farba. Tel: 063/514-133

• Mrežice za rolovanje pilića i meso 250din. Kontakt Rada. Ovčija creva usoljena 92mm od 1300 din. Svinjska creva usoljena 92mm od 1350 din. Tel: 022/623-131.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine. Tel: 063/109-88-99.

• Kavez za ptice, ručna izrada 100€. Tel:063/823-02-14.

• Kolica na dva točka nosivost 300kg 80€. Tel:063/823-02-14.

• Kanta za mast 500 din. Kanta za mast, mislim da je desetak litara. Tel:065/859-08-96.

• Magnetna mešalica za hemikalije 50€. Tel:022/310-545.

• Čerupaljka za piliće 130€. Tel:064/381-16-71.

• Gumeni prsti za čerupaljke 18 din.Tel:062/778-789.

• Uzani točkovi 13.6 - 36 za IMT traktor 1.500€. Tel:022/313-543.

• Kosačica na struju 40€. Kosačica na monofaznu struju, radi kao sat. Tel:064/232-19-94.

• Bure plastično 1.500din. Tel:063/151-41-61.

• Termoregulator sa tiristorom 19€. Termoregulator za inkubatore izuzetno precizan od 0 do 90 stepeni celzijusa. Histereza se regulise u intervalu od o do 5 stepeni sa podelom od 0,1 stepen. Tel:064/182-57-00.

• Krunjač Bečejac 12t na 1h, kardan plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik. Tel:060/066-45-96.

• Kaktus agava i adami. Tel:061/200-32-17.

• Električna bešumna pumpa za pretakanje 150€. Tel:061/200-32-17.

• Lanci, vezovi za bikove i krave. Tel:064/233-15-31.

• Kupujem butan – plinske boce, razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel:061/113-83-56.

LIČNI OGLASI

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

● Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

● Udovac traži ženu za brak do 48 godina. Tel:064/485-31-62.

● Povučen, antialkoholičar, momak, upoznao bih devojku, damu do 48god. radi druženja,mogucć brak. Tel:065/653-81-93.

• Udovac 57 godina traži ženu nepušača do 50 godina radi braka. Tel: 066/9741-654.

• Za slobodne usamnjene slobodne ženske osobe koje su za druženje sa slobodnim muškarcem, prvo sms. Tel:064/034-29-61.

● Želim da upoznam dobru i slobodnu zenu do 50 godina. Tel:063/870-30-14.

• Upoznao bih slobodnu damu do 53 godine. Isključivo radi braka, usamljen i bez dece. Tel.: 061/61-93-552.

• Slobodna žena traži situiranog slobodnog gospodina bez obaveza starosti od 60-75 godina isključivo radi braka u obzir dolaze plavi i smeđi. Tel: 064/546-82-63.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

1913. mart 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

BESPLATNI MALI OGLASI

SMS 063/8526-021

20 13. mart 2015.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ši đa nin Ni ko la Mih njak, me ha-ni čar u pen zi ji, po ljo pri vre dom se ba vi već du gi niz go di na, a

in ten ziv ni je se to me po sve tio od ka-ko je oti šao u pen zi ju. Ka že da su mu de da i otac bi li za na tli je, a da se on opre de lio da se ba vi me ha ni kom. Kao me ha ni čar ra dio je 34 go di ne ta ko da se ra tar stvom ba vio vi še iz ho bi ja.

- Dok sam bio stal no za po slen se-jao sam uglav nom sa mo re pu, me đu-tim, zbog oba ve za u ra di o ni ci ni sam imao vre me na da se to me po sve tim u onoj me ri ko li ko je bi lo po treb no.

S ob zi rom da je re pa ja ko zah tev na, jer je tre ba oču va ti od pi pe, ja to ni-sam sti zao, ta ko da sam od u stao od tog po sla. Me đu tim, od ka ko je mo ja su pru ga od svog oca na sle di la ze mlju, bli zu 10,5 ju ta ra, bi lo mi je žao da ona pro pa da, pa sam ku pio još je dan trak-tor i po čeo da ob ra đu jem tu ze mlju za jed no sa onom ko ju sam već imao. Ta ko da nas ob ra đu jem ukup no oko 12 ju ta ra na ko ji ma se jem stan dard ne kul tu re: pše ni cu, so ju i ku ku ruz – ka-že Ni ko la Mih njak, po ljo pri vred nik iz Ši da.

Pre ma nje go vim re či ma, na na go-vor kom ši ja, ko ji su mu go vo ri li da ima do bru i kva li tet nu ze mlju ide al nu za re pu, od pro šle go di ne od lu čio je da se po no vo vra ti tom po slu.

- Go di na je bi la do bra za re pu na po čet ku, ali su po sle sve po kva ri le ki-še, pa mi je bi lo ja ko te ško da je sa-ču vam. Me đu tim, pr skao sam je če ti ri pu ta i na sre ću - odr ža la se. Že na i ja smo po ku ša va li ra ni je da se ba vi mo i sto čar stvom, ali smo od u sta li od tog po sla. Ima li smo kra ve jed no vre me, ali po što se ni je zna la tač na ot kup na ce na mle ka pre sta li smo da ih dr ži mo. Na kon to ga smo ima li bi ko ve, jer je to jed no vre me bio baš is pla tiv po sao, ali ka da se uga si la kla ni ca Me sne in du-stri je „Srem Šid“ sa ko jom smo do bro sa ra đi va li, vi še ni smo ima li ko me da pro da mo te bi ko ve, pa smo i to na pu-sti li. Od tih do brih vre me na ko je pam-tim, vi še ni šta ni je osta lo. Za to sam i od u stao od sto čar stva, ta ko da sa da dr žim još sa mo svi nje i to za sop stve-ne po tre be. Ne ka da su po ljo pri vred ni-ci mo gli od svog po sla do bro da ži ve, da ku pe svu me ha ni za ci ju, da ulo že u no vu se tvu i opet da im osta ne do volj-no pa ra za ži vot, ali sa da se sve to pro me ni lo. Ka da sam ku pio pr vi auto, a to je u ono vre me bio no vi „pe ze jac“ pe to br zi nac, to se se ćam kao da je ju-če bi lo, sa nji ve po vr ši ne če ti ri ju tra sam ski nuo va gon i 25 me ta ra pše ni-ce i oti šao sam da upla tim taj auto. Imao sam od te pše ni ce tač no to li ko pa ra ko li ko je ko štao taj auto, ni di na-ra mi vi še ni je tre ba lo. A ko li ko me ni

da nas tre ba pše ni ce da bih mo gao da ku pim bi lo ka kav auto – pi ta se Ni ko la Mih njak, do da ju ći da se ni ka kvog po-sla ne pla ši, ne go da ga naj vi še bri ne ka ko će i po ko joj ce ni da pla si ra ono što pro iz ve de, jer dr ža va ne sto ji iz po ljo pri vred ni ka i oni uop šte ni su za-šti će ni.

Ove je se ni Ni ko la uop šte ni je ni se jao pše ni cu s ob zi rom da su, pre-ma nje go vom mi šlje nju, na toj kul tu ri uvek naj ve ći gu bi ci, a i ot kup na ce na joj je uvek ni ska, ta ko da je pri o ri tet dao re pi.

- Je se nas sam du bo ko po o rao tu nji vu po vr ši ne pet ju ta ra, na ko joj je ra ni je bi la pše ni ca, ba cio sam 250 ki-

lo gra ma po ju tru ve štač kog đu bri va, ta ko da je sve sprem no za re pu. Na pre o sta lim nji va ma ću da se jem so ju na 4,5 ju tra i ku ku ruz, na 2,5 ju tra. Osim nji ve, su pru ga i ja za jed no se-je mo i svo po vr će u ba šti, ta ko da ni-šta ne mo ra mo da ku pu je mo. Imam svu po treb nu me ha ni za ci ju, ma ši ne, trak to re, se ja či ce, pr ska li ce- sve osim kom baj na, ta ko da stig nem da ura dim sav po sao, a na đem vre me na i da se od mo rim – ka že Ni ko la Mih njak iz Ši-da, na po mi nju ći da već go di na ma sa-ra đu je sa ZZ „Agro nom“ vla sni ka Mi-la na Ku bo te, či je mu is ku stvo i po-moć u po slu mno go zna če.

S. M. – M. M.

ŠID • NI KO LA MIH NJAK, PO LJO PRI VRED NIK

Da na sled stvo ne pro pad ne- Ob ra đu jem ukup no oko 12 ju ta ra ze mlje na ko ji ma se jem stan dard ne po ljo pri vred ne kul tu re: pše ni cu, so ju i ku ku ruz, a od pro šle go di ne po no vo sam, na kon de se tak go di na pa u ze, po čeo da se jem i re pu – ka že 61-go di šnji Ni ko la Mih njak iz Ši da

Ni ko la Mih njak, po ljo pri vred nik iz Ši da Trak tor spre man za nji vu

Svi nje dr ži sa mo za sop stve ne po tre be