Fizika 7 - M. Djakovic.pdf

8/16/2019 Fizika 7 - M. Djakovic.pdf

1/56

Физика 7 за

седми разред основне школе

Ђаковић Маријета


2/56

1.1. Убрзање Област физике која проучава најједноставније облике кретања назива се механика.

Кинематика - изучава механичко кретање не узимајући у обзир узроке кретања, кретање

тела се само описује

Динамика - проучава законе кретања и узроке кретања (начин кретања и узроци који

доводе до баштаквог кретања)

Свака промена на телима и у природи уопште последица је међусобног деловања измеђутела,

односно последица деловања неке силе.

То важи и за механичко кретање тела.

Без неког узрока, без утицаја других тела, не може доћи ни до промене правца кретања,

ни до промене брзине кретања.

Код многих кретања брзина се мења током времена .

ПРОМЕНЉИВО КРЕТАЊЕ – у току кретања брзина се мења

Промена брзине тела увек је изазвана деловањем других тела.

Тело у једнаким временским интервалима прелази различите путеве.

пример:

полазак воза – повећава се брзина – шта ради – убрзава заустављање воза – смањује брзину – шта ради – успорава

пример: југо и формула 1

- брзина се повећава у оба случаја

- код формуле 1 се брзина повећава много брже

Да би се добила потпуна информација о промени брзине, није довољно да се зна само за

колико се брзина променила, него и временски интервал за који се то догодило.

колико се брзо брзина мења

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%201.jpg?attredirects=0


3/56

пример: посматрамо кретање тела:

промена брзине:

временски интервал:

грчко слово Δ (делта) користи се да означи промену неке физичке величине тј. разлику

почетне и крајње вредности једне исте величине

Да би се описало променљиво кретање у физици се користи величина која се назива

убрзање.

Убрзање се означава малим словом а (од италијанске речи acceleratio што значи убрзање).

Убрзање се израчунава тако што се промена интензитета брзине подели временским

интервалом у којем је та промена настала.

Убрзање је бројно једнако промени брзине у јединици времена.

Ако време почне да се мери од почетка кретања

(t 0 =0 ).

Ако тело полази из стања мировања (без почетне брзине) v 0 =0 , може да се напише:

Јединица за убрзање

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%208.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%207a.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%207.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%206.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%205.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%204.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%203.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%202.jpg?attredirects=0


4/56

чита се: метар у секунди за секунду или метар у секунди на квадрат .

1.2. Равномерно променљиво

праволинијско кретање Тело у једнаким временским интервалима прелази различите путеве.

Равномерно променљиво кретање је променљиво кретање код кога се брзина

равномерно мења (повећава или смањује).

полазак воза – повећава се брзина – шта ради – убрзава

заустављање воза – смањује брзину – шта ради – успорава

На пример: у току сваке секунде кретања брзина се повећава за исту вредност.

- брзина се равномерно увећава – равномерно убрзано кретање брзина се равномерно смањује –

равномерно успорено кретање

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/3-ravnomerno-promenlivo-pravolinijsko-kretane/promenljivo%20kretanje.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/1-ubrzane/ubrzanje%209.jpg?attredirects=0


5/56

Најважнија карактеристика равномерно променљивог праволинијског кретања је да се убрзање не

мења утоку кретања.

убрзање стално – не мења се у току времена.

1.3. II Њутнов закон На основу I Њутновог закона (закона инерције) следи да свака промена брзине тела,

односно појава убрзања може настати само као последица деловања неке силе.

промена брзине тела –

последица деловања силе Узрок промене брзине је сила – да би се променила брзина тела на тело мора да делује неко

друго тело тј, мора да делује сила.

II Њутнов закон – од чега зависи убрзање

II Њутнов закон одређује однос између силе, масе и убрзања.

Пример 1

иста маса – различита вучна сила

јача сила – веће убрзање

убрзање сразмерно сили Пример 2

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/2-ii-nutnov-zakon/II%20Njutnov%20zakon%201.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/3-ravnomerno-promenlivo-pravolinijsko-kretane/promenljivo%20kretanje%202.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/3-ravnomerno-promenlivo-pravolinijsko-kretane/promenljivo%20kretanje%201.jpg?attredirects=0


6/56

иста вучна сила – различита маса

већа маса – мање убрзање

убрзање обрнуто сразмерно маси

II Њутнов закон

Убрзање које при кретању добија тело сразмерно је јачини силе која на њега делује, а обрнуто сразмерно

маси тог тела.

ПРИ ДЕЛОВАЊУ СИЛЕ ИСТОГ ИНТЕНЗИТЕТА:

тело веће масе има мање убрзање од тела мање масе.

То значи да се телу веће масе спорије мења брзина (мање је убрзање).

Тело веће масе је тромије - инертније

Инертност је особина тела да се одупире промени брзине при деловању силе.

Маса тела је мера његове инертности.

Сила је једнака производу масе тела и убрзања које му она даје.

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/2-ii-nutnov-zakon/II%20Njutnov%20zakon%205.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/2-ii-nutnov-zakon/II%20Njutnov%20zakon%204.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/2-ii-nutnov-zakon/II%20Njutnov%20zakon%203.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/2-ii-nutnov-zakon/II%20Njutnov%20zakon%202.jpg?attredirects=0


7/56

1.4. III ЊУТНОВ ЗАКОН ( ЗАКОН АКЦИЈЕ И

РЕАКЦИЈЕ )

У каквом су односу силе којима тела делују једно на друго? Да бисмо добили одговор на ово питање, демонстрирамо оглед са колицима између којих

се налази еластична опруга.

Ако сабијемо опругу а затим је ослободимо, колица ће се кретати дуж истог правца, у

супротним смеровима и прећи ће исти пут (под условом да су масе колица једнаке).

Закључак Силе којима тела делују једно на друго имају исте бројне вредности и исти

правац, а делују у супротним смеровима. Те две силе називамо сила акције и сила реакције.

Формулом би овај закон могли написати у облику

Fa = Fr.

Овај закон познат је под именом III Њутнов закон.


8/56

Присетити се познатих чињеница о узајамном деловању тела у природи.

Демонстрирати овај или неки сличан пример.

Закључак

Узајамно деловање је обострано.

Узајамно деловање је истовремено

Још примера:

Пливач у реци: сила којом пливач потискује воду – сила акције, а сила којом вода делује

на пливача и покреће га – сила реакције.

Кретање хоботнице: сила којом хоботница истискује воду – сила акције, а сила којом водаделује на хоботницу и покреће је – сила реакције.

Реактивни погон ракета: сила којом гасови делују на Земљу – сила акције, а сила која

покреће ракету – сила реакције.

Узајамно деловање је истовремено

Још примера:

Пливач у реци: сила којом пливач потискује воду – сила акције, а сила којом вода делује

на пливача и покреће га – сила реакције.

Кретање хоботнице: сила којом хоботница истискује воду – сила акције, а сила којом вода

делује на хоботницу и покреће је – сила реакције.

Реактивни погон ракета: сила којом гасови делују на Земљу – сила акције, а сила која

покреће ракету – сила реакције. Ево пар огледа које можете сами извести кући .

Лет до звезда

Циљ: уочити узајамно деловање тела, реактивно кретање, кретање балона по принципу

силе реакције.

Потребан прибор: балон, најлон конац за пецање (око 5m), сламчица

штипаљка, селотејп трака

Шта ће се десити? Зашто?

Водена вртешка

Потребан прибор: пластична боца, две цевчице, канап


9/56

III група Конзерва која бежи од воде

Потребан прибор: конзерва, посуда са водом, канап, ексер, чекић

Шта ће се десити? Зашто?

1.5. Тренутна и средња брзина


10/56

У току кретања брзина тела се мења.

Брзина тела у одређеном тренутку назива се тренутна брзина.

Код равномерно убрзаног кретања брзина и убрзање имају исти смер. У току кретања брзина

се повећава.

пример:

- почетном тренутку (почетак мерења времена) одговара брзина v0

- мерење времена се завршава у тренутку t када је брзина кретања v

након замене у претходну једначину за промену брзине:

када тело полази из мировања – почетна брзина је једнака нули

Код равномерно успореног кретања брзина и убрзање имају супротан смер. у току кретања

брзина се смањује.

Брзина се смањује – убрзање се узима са знаком минус

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/4-trenutna-i-sredna-brzina/trenutna%20brzina%203.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/4-trenutna-i-sredna-brzina/trenutna%20brzina%202.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/4-trenutna-i-sredna-brzina/trenutna%20brzina%201.jpg?attredirects=0


11/56

Средња брзина – количник укупног пређеног пута и укупног времена кретања.

Код равномерно променљивог праволинијског кретања брзина се мења равномерно, пасредња

брзина може да се израчуна по формули:

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/4-trenutna-i-sredna-brzina/srednja%20brzina%202.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/4-trenutna-i-sredna-brzina/srednja%20brzina%201.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/4-trenutna-i-sredna-brzina/trenutna%20brzina%204.jpg?attredirects=0


12/56

1.6. Зависност пређеног пута од

времена

Средња брзина равномерно променљивог праволинијског кретања израчунава се по формулу:

ако се у ову формулу замени тренутна брзина

пређени пут је једнак производу средње брзине и протеклог времена:

ако се у ову формулу замени

претходно изведена формула за средњу брзину, добија се:

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/5-zavisnost-predenog-puta-od-vremena/predjeni%20put%20promenljivo%203.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/5-zavisnost-predenog-puta-od-vremena/predjeni%20put%20promenljivo%203.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/5-zavisnost-predenog-puta-od-vremena/predjeni%20put%20promenljivo%202.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/5-zavisnost-predenog-puta-od-vremena/predjeni%20put%20promenljivo%201.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/5-zavisnost-predenog-puta-od-vremena/srednja%20brzina%202.jpg?attredirects=0


13/56

пређени пут код убрзаног кретања са почетном брзином

без почетне брзине

успорено

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/5-zavisnost-predenog-puta-od-vremena/predjeni%20put%20promenljivo%206.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/5-zavisnost-predenog-puta-od-vremena/predjeni%20put%20promenljivo%205.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/1-sila-i-kretane/5-zavisnost-predenog-puta-od-vremena/predjeni%20put%20promenljivo%204.jpg?attredirects=0


14/56

2.1. Слагање сила У многим случајевима на једно тело истовремено делује више сила. - гурање колица

- гурање кола да упале (један човек, више њих - ефекти) - гурање кола да упале - са које стране гурати

- Деда и репа

Силе које делују у истом правцу су колинеарне силе.

- натоварена колица - два човека гурају колица (две силе), исто као да гура један јачи (једна

сила)

- исто и за аутомобил

- Деда и репа

Када на једно дело истовремено делује више сила, деловање свих тих сила може да се замениделовањем само једне силе која се назива резултанта.

Силе које она замењује називају се компоненте.

Поступак одређивања резултанте посматраних сила назива се слагање сила.

Пример: две силе делују у истом правцу и смеру

F1=2N

F2=3N

FR =F1+F2=5N

Резултанта:

- има исти правац и смер као и њене компоненте

- бројна вредност (јачина) је једнак збиру бројних вредности компоненти.

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/1-slagane-sila/sanke.jpg?attredirects=0


15/56

Пример: две силе делују у истом правцу, а у супротним смеровима

F1=2N

F2=3N

FR =F2-F1=1N

Резултанта

- има смер јаче силе

- бројна вредност (јачина) је једнак разлици бројних вредности компоненти. Ако компонетне имају исту бројну вредност и исти правац, а супротне смерове, њихова

резултанта је једнака нули.

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/1-slagane-sila/konopac.jpg?attredirects=0


16/56

2.2. Појам и врсте равнотеже Често се догађа да тело остаје у стању мировања иако на њега делује више сила.

У том случају се каже да су силе у равнотежи.

Под равнотежом се не подразумева само стање мировања тела.

Равнотежа сила може да буде и код тела које се креће ако силе које делују на њега не мењају

брзину

тела. (равномерно праволинијско кретање)

Тело је у равнотежи ако је резултанта свих сила које на њега делују једнака нули.

Услове равнотеже тела проучава област физике статика.

Може да се подеси да чврсто тело не пада иако је подупрто само у једној тачки - у тежишту.

Тежиште тела је нападна тачка силе Земљине теже.

Под дејством силе Земљине теже тело тежи да заузме положај да му је тежиште што ниже.

Положај тежишта може да се одреди геометријски или експериментално.

Код тела која имају правилан облик тежиште може да се одреди геометријски у пресеку

тежишних

линија.

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/2-pojam-i-vrste-ravnoteze/ravnoteza%202.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/2-pojam-i-vrste-ravnoteze/ravnoteza%208.jpg?attredirects=0


17/56

пример: - правоугаоник, квадрат - пресек дијагонала

- кружница - у центру

- лопта - у средишту

- коцка - у средишти

Ово важи под условом да је густина супстанције у целом телу једнака.

Ако је тело неправилног облика, тежиште се одређује експериментално.

Тело се обеси да виси у једној тачки, а затим у другој.

У пресеку двеју или више тежишних линија налази се тежиште.



18/56

Код неких тела тежиште може да буде изван тела - обруч, празна посуда.

Врсте равнотеже:

- стабилна равнотежа - ослонац се налази изнад тежишта - тело се враћа у првобитни положај

- лабилна равнотежа - ослонац се налази испод тежишта - тело наставља да се удаљава од

равнотежног положаја

- индиферентна равнотежа - ослонац и тежиште се поклапају - тело остаје у новом положају

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/2-pojam-i-vrste-ravnoteze/ravnoteza%205.jpg?attredirects=0


19/56

Тело које се налази на подлози остаје у равнотежи све док вертикала из његовог тежишта

пролази кроз површину ослонца.

не преврће се: вертикала из његовог тежишта пролази кроз површину ослонца

преврће се: вертикала из његовог тежишта не пролази кроз површину ослонца

Ако је потребна јача сила за превртање тела - стабилност је већа.

Стабилност тела је утолико већа уколико је:

- већа тежина тела

- већа површина ослонца

- тежиште ближе подлози



20/56

2.3. Полуга, момент силе

врсте кретања (праволинијско, кружно)

праволинијско - јача сила - веће убрзање

кружно (обртно) кретање - осим бројне вредности силе важно где је нападнатачка

- пример точак - најлакше се заврти точак ако се делује на крају, правац

деловања битан

Једна иста сила може различито да мења обртање неког тела.

Пример: клацкалица

- лакши дечак држи у равнотежи тежег ако је на већем растојању од тачке ослонца

О - тачка ослонца

крак силе - растојање од ослонаца до правца силе Пример:

- растојање a1 од ослонца до правца силе F1 - крак силе F1

- растојање a2 од ослонца до правца силе F2 - крак силе F2

Већа сила има краћи крак, а мања сила дужи крак.

Обртање тела не зависи само од јачине силе већ и од њеног крака.

Производ бројне вредности силе и крака силе назива се момент силе.

Момент силе се означава великим словом латинице М.

Јединица момента силе:

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/moment%20sile.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/klackalica.jpg?attredirects=0


21/56

Тело на које истовремено делују две силе биће у равнотежи ако су бројне вредности

момената

сила међусобно једнаке.

Да би се подигао или померио велики камен, терет и слично - користи се дрвена

или гвоздена шипка - полуга

Полуга је свако чврсто тело које може да се обрће око непокреног ослонца.

Ако се један крај полуге подметне испод предмета који треба да се подигне, мора на

извеснојудаљености да се постави ослонац, а на супротан крај полуге да се делујесилом.

a - крак силе - нормално растојање између ослонца полуге и правца силе F

b - крак терета - нормално растојање између ослонца полуге и правца терета Q

Полуга је у равнотежи ако је момент силе једнак моменту терета.

монет силе = момент терета

Ако сила и терет делују са различитих страна у односу на ослонац полуге

(у приказаном примеру) онда је то двострана полуга.

Тежина терета и сила делују са супротних страна ослонца у истом смеру.

Пример: подизање терета, клешта, отварање флаше, теразије, лопата

Ако сила и терет делују са исте стране ослонца онда је то једнострана полуга.

Тежина терета и сила делују са исте стране ослонца у супротним смеровима.

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/poluga%20formula.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/poluga.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/uslov%20ravnoteze.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/njutn%20metar.jpg?attredirects=0


22/56

Пример: ручна колица, крцкалица за орахе

Полуга омогућава да се мањом силом подигне већи терет.

Сила ће бити онолико пута мања колико пута њен крак већи од крака терета.

Пример: Римски кантар

мерење се своди на мерење дужине крака a

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/kantar.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/kolica.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/3-poluga/poluga%202.jpg?attredirects=0


23/56


24/56

2.4. Сила потиска и Архимедов закон

Хидростатички притисак:

притисак који врши вода на зидове суда и сва тела потопљена у њoj

делује на све стране

на истој дубини једнак је у свим правцима

зависи од дубине и врсте течности

Хидростатички притисак делује на све стране.

На тело потопљено у течност делује хидростатички притисак, тј. на све његове површине

због овог притиска делују силе.

бочне стране - силе уравнотежене

F1 - делује на горњу површину, потиче од хидростатичког притиска на дубини h1

F2 - делује на горњу површину, потиче од хидростатичког притиска на дубини h2

⟹ ⟹

Подсетити се: слагање колинеарних сила – исти правац супротни смерови

Сила којом течност делује на тела која се у њој налазе назива се сила потиска,

а њено дејство потисак.

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/4-sila-potiska-i-arhimedov-zakon/potisak%203.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/4-sila-potiska-i-arhimedov-zakon/potisak1.jpg?attredirects=0


25/56

Сила потиска једнака је разлици вертикалних сила, од којих већа сила делује са доње,

а мања са горње стране тела зароњеног у течности.

Сила потиска делује на свако тело које је делимично или потпуно потопљено у течности.

Она делује у правцу вертикале и усмерена је навише.

Када се тело потопи у течности, иако маса остаје иста, тежина тела као сила која затеже

опругу је мања.

Због силе потиска, тело потопљено у течности мање затеже опругу о коју је обешено,

па може да се каже да тело потопљено у течности има мању тежину него у ваздуху.

Архимедов закон:

На свако тело потопљено у течности делује сила потиска која је једнака тежини

течности која је истиснута телом.


26/56

Сила потиска, такође, делује и на сва тела која се налазе у ваздуху или неком другом гасу,

али је њена јачина знатно мања (због мале густине гасова).

Зато се сила потиска у гасовима често занемарује. Међутим, мора да се узме у обзир када се ради о телима великих запремина.

(ваздушни балони – њих сила потиска одржава)

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/4-sila-potiska-i-arhimedov-zakon/potisak%204.jpg?attredirects=0


27/56


28/56

2.5. Пливање тела Из свакодневног живота знамо да нека тела пливају на површини течности, друга тону на дно, а

нека лебде.

На тело потопљено у течности делују две силе у вертикалном правцу супротних смерова. - сила теже (Fg) - усмерена наниже

- сила потиска(Fp) - усмерена навише

Под дејством ових сила (њихове резултанте) потопљено тело ће се кретати у смеру дејства јаче

силе.

Могућа су три случаја:

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/5-plivane-tela/plivanje%203.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/5-plivane-tela/plivanje%202.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/5-plivane-tela/plivanje%201.jpg?attredirects=0


29/56

- тело испливава на површину, смањује се сила потиска јер се смањује потопљена запремина

тела

(из формуле се види да сила потиска зависи од запремине)

- када се сила потиска и сила теже изједначе тело се зауставља и плива на површини

делимично потопљено

Тела направљена од супстанције која има већу густину од течности, могу да пливају ако се

комбинују са другим телима.

ПРИМЕР:

- даска и ексер

- празна кутија од лима

- бродови (корито гвоздено, унутрашњост испуњена ваздухом)

- ПОДМОРНИЦА – може да плива по површини мора, да лебди и да се спусти на дно мора

у подморници постоји посебан резервоар у који се, помоћу пумпи, доводи вода и из њега

одводи вода

резервоар празан – средња гусина подморнице мања од густине морске воде –

подморница плива

резервоар пун – подморница тоне

при одређеној количини воде у резервоару – средња густина подморнице је једнака

густини

морске воде – подморница лебди

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/3-ravnoteza/5-plivane-tela/plivanj%204.jpg?attredirects=0


30/56


31/56

3.1. Механички рад

Физика проучава механички рад.

Ако човек стоји и држи терет на леђима, он при томе употребљава онолику силу коликоизноси тај терет, али на врши никакав рад (у физичком смислу) јер се не креће.

Да би се вршио механички рад треба да буду испуњена два услова:

- да делује сила

- да се тело креће под дејством те силе

Под појмом механички рад не подразумева се само покретање тела са једног места на

друго већ и промена његовог облика.

Сила врши механички рад када покреће тело, мења брзину кретања тела или мења

његов облик (деформише тело).

позитиван рад - сила делује у смеру кретања тела

негативан рад - сила делује у смеру супротном од смера кретања тела (сила трења, сила

отпора средине)

Извршени рад је сразмеран сили и дужини пута који је тело прешло под дејством те

силе.

A = F · s

Јединица за рад је џул [J].1J = 1N· 1m

1J = 1Nm

Рад од 1J изврши сила од 1N на путу од 1m, ако се правац силе поклапа са правцем пута.

Веће јединице:

килоџул - 1kJ = 1000J = 103J

мегаџул - 1MJ = 1 000 000J = 106J

гигаџул - 1GJ = 1 000 000 000J = 109J

Рад силе теже:

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/4-mehanicki-rad-i-energija-snaga/1-mehanicki-rad/mehanicki%20rad%201.jpg?attredirects=0


32/56

Рад силе трења:

негативан рад - сила делује у смеру супротном од смера кретања тела (сила трења, силаотпора средине, сила теже приликом подизања тела)

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/4-mehanicki-rad-i-energija-snaga/1-mehanicki-rad/mehanicki%20rad%203.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/4-mehanicki-rad-i-energija-snaga/1-mehanicki-rad/mehanicki%20rad%202.jpg?attredirects=0


33/56


34/56


35/56

Потенцијална енергија тела у гравитационом пољу једнака је производу његове тежине

и висине до које је подигнуто.

Не зависи од дужине пута при дизању на неку висину, већ само од висинске разлике

између почетне и крајње тачке.

Потенцијална енергија се одређује према неком нивоу.

Пример:

књига на столу - потенцијална енергија у односу на површину стола (0), у односу на под

учионице, површину Земље, под подрума

Обично се висина тела до које је тело подигнуто рачуна у односу на површину Земље.

На Земљи - 0.

Тела истовремено и кинетичку и потенцијалну: авион, птица

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/4-mehanicki-rad-i-energija-snaga/2-mehanicka-energija/energija%202.jpg?attredirects=0


36/56

3.3. Унутрашња енергија Физика као наука проучава основне особине материје, њену грађу, као и промене

облика у којима материја може да се јави.

У природи има много супстанција различитих својстава.

- стакло - провидно и крто

- челик - непровидан и еластичан

- бакар - добар проводник

- керамика - лош проводник

Од давних времена људи су покушавали да схвате каква је унутрашња структура

супстанције.

- грумен кухињске соли - разбити у ситне делове

- кап воде - распршити у још ситније капљице

чини се да том ситњењу нема краја - није тако - до молекула

Најситнији делићи који још увек задржавају особине посматраног тела зову

се молекули.

Молекули се састоје од још ситнијих делића - атома.

Демокрит - V век пре нове ере - све у природи се састоји од атома (атомос-недељив)

- данас се зна да није тако

Између молекула увек постоји празан простор - међумолекуларни простор. (различит

за различите молекуле)

Молекули свих тела су у сталном, непрекидном кретању. У току кретања молекули се

стално међусобно сударају. Кретање молекула је последица многобројних међусобних

судара. Пошто се ово кретање врши у телима назива се унутрашње кретање, а

одговарајућа енергија – унутрашња енергија.

Унутрашња енергија је збир кинетичке и потенцијалне енергије узајамног деловања

свих молекула (атома и других честица) тела.

Топлотне појаве:

- топљење

- очвршћавање

- загревање или хлађење


37/56

Карактеристичне величине које описују топлотне појаве:

- унутрашња енергија - температура

- количина топлоте

кретање молекула брже - унутрашња енергија већа

топла и хладна вода, вода лед

претварање унутрашње енергије у механички рад - сложен процес

унутрашња енергија - механичка енергија

- метак у циљ

- обрада метала и дрвета - загревају се алати

- при деформацијама долази до загревања


38/56

3.4. ТЕМПЕРАТУРА

Температура је физичка особина система која лежи у суштини нашег осећаја за хладно и топло па се

за тело које има вишу температуру каже да је топлије.

Температура је основна физичка величина. Обележава се са великим словом Т. Физичари најчешће за јединицу узимају тзв. апсолутну температуру која се изражава у степенима

Келвинове скале , где нулти подељак означава теоријски најнижу могућу температуру од 0 K —

апсолутну нулу.

На Целзијусовој скали то је температура од -273,15 °С степени.

Јединица је добила назив по лорду Виљему Келвину.

Тачка Келвин Целзијус Фаренхајт

Апсолутна

нула 0 K – 273,15 °C −459,67 °F

Мржњење

воде 273,15 K 0 °C 32 °F

Кључање

воде 373,1339 K 99,9839 °C 211,9710 °F

Температуру меримо термометром.

ТЕМПЕРАТУРА ПРЕДСТАВЉА СТЕПЕН ЗАГРЕЈАНОСТИ ТЕЛА .

Степен целзијуса (°C) је јединица за температуру названа по шведском астроному Андерсу Целзијус

(1701 — 1744), који је први предложио сличан систем 1742. године.

Целзијусова температурна скала је дизајнирана тако да тачка мржњења воде буде 0 степени, а тачкакључања 100 степени на стандардном атмосферском притиску.

Независно су исту скалу предложили Елвије из Шведске (1710), Кристијан од Лиона (1743) и

ботаничар Карол Линеј (1740).

Целзијусова скала се користи широм света за свакодневне сврхе.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D1%81_%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D1%81_%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/1701http://sr.wikipedia.org/wiki/1701http://sr.wikipedia.org/wiki/1744http://sr.wikipedia.org/wiki/1744http://sr.wikipedia.org/wiki/1742http://sr.wikipedia.org/wiki/1742http://sr.wikipedia.org/wiki/1742http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1742http://sr.wikipedia.org/wiki/1744http://sr.wikipedia.org/wiki/1701http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D1%81_%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%99%D0%B5%D0%BC_%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D0%BD


39/56

Тела се при загревању шире а при хлађењу скупљају.


40/56

3.5. Количина топлоте и топлотна

равнотежа

Загрејана тела предају топлоту хладнијим телима која их окружују. При томе,

температура тела које отпушта топлоту опада, док температура тела које прима топлоту

расте.

Примери:

- метална кашичица у врућем чају - топлота се брзо преноси са чаја на

кашичицу

- шерпа на шпорету

- топлота пећи простире се по целој просторији

Топлота је онај део унутрашње енергије који се са тела са више температуре преноси на

тело ниже температуре.

Eнергијa коју тело прими или отпусти у процесу топлотне размене назива се количинатоплоте.

Приликом топлотне размене долази до промене температуре.

Закључак 1: Количина топлоте зависи од промене температуре.

Од чега још зависи количина топлоте?

Пример:

- врела пегла незнатно загрева собу, пећ загрева више иако има нижу

температуру

Да ли количина топлоте зависи само од промене температуре? НЕ

Од чега још зависи?

На основу овога може да се закључи да количина топлоте коју једно тело предаје другим

телима не може да се процени само на основу његове температуре.

Пример:

- на шпорет (на исту грејну плочу) два суда са различитим количинама воде исте

почетне температуре - 1 литар и 2 литра - након истог времена виша температура

воде 1 литар

- кување кафе или чаја – већа посуда са водом мања посуда са водом (загревање

различитих количина воде помоћу једнаких количина топлоте)

Ако се већој маси воде жели повисити температура исто као и мањој маси воде онда се

мора дуже загревати (под истим условима)

Закључак 2: Количина топлоте зависи од масе тела.

Пример:


41/56

Из искуства је познато да ће се на истој грејној плочи за исто време комад метала

загрејати до знатно више температуре него вода чија је маса једнака маси тог метала

- иста маса воде и метала - метал се загрева до знатно више температуре

Закључак3: Количина топлоте зависи од врсте супстанције.

Закључак: Количина топлоте зависи од промене температуре, масе и врсте супстанције.

Количина топлоте означава се великим словом Q.

Q - количина топлоте (као и друге врсте енергије мери се џулима)

m - маса

c - специфични топлотни капацитет

T2-T1 - промена температуре

ако је температура узражена у степенима Целзијуса

Количина топлоте коју тело прима при загревању или отпушта при хлађењу зависи од

масе тог тела, од специфичног топлотног капацитета супстанције и од промене

температуре.

Специфични топлотни капацитет зависи од врсте супстанције.

Пример:

- земља има мању специфични топлотни капацитет од воде (око 4,5 пута) - копно

се лети брже загрева од мора, док се зими брже расхлади

Специфични топлотни капацитет супстанције је бројно једнак количини топлоте која је

потребна за загревање 1kg те супстанције за 1К односно 10С.

https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/5-toplotne-pojave/2-kolicina-toplote-i-toplotna-ravnoteza/toplota%208.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/5-toplotne-pojave/2-kolicina-toplote-i-toplotna-ravnoteza/toplota%207.jpg?attredirects=0https://sites.google.com/site/fizikazaosnovce678/podsetnici/sedmi-razred/5-toplotne-pojave/2-kolicina-toplote-i-toplotna-ravnoteza/toplota%206.jpg?attredirects=0


42/56

Шта се дешава приликом топлотне размене?

Пример:

- лед и сок

- две посуде са водом – једна врела, друга хладна – када се помеша – млака вода

посебно - суд са водом - температуру воде означити са t1

- тело - температуру тела означити са t2

заједно

- спустити тело у суд са водом - нова температура са t

t1


43/56

РАВНПМЕРНП РПМЕНЉИВП РАВПЛИНИЈСКП КРЕТАОЕ

1. Телп се креће једнакп убрзанп. Кплики ут ређе за 5s кретаоа, а кплики у етпј секунди свпг кретаоа, акп му ј

убрзаое 42 s

m?

2. Телп се креће из стаоа мирпваоа једнакп убрзанп. Пдредити кпликп ута је ређени ут у псмпј секинди дужи п

ређенпг ута у тређпј секунди кретаоа.

3. Лифт се рве две скенуде пдиже равнпмернп убрзанп и дпстиже брзину 5 s

m. Истпм брзинпм наставља пдизао

8s. пследое 3s кретаоа лифт се зауставља равнпмернп успренп.

а) Нацртати график брзине у зависнпсти пд времена.

б) Пдредити висину пдизаоа лифта.

4. Крећући се једнакп убрзанп, телп је за рвих 5s решлп ут 100m, а за рвих 10s ут 300m. Пдрдити пчетн

брзину.

5. Израчунати брзину аутпмпбила ре кпчеоа, акп ће се пн зауставити псле 10s пд пчетка кпчеоа, а убрзаое (

успреое)му је 2,52

s

m. Израчунати ут кпји аутпмпбил ређе дп заустављаоа.

6. У тренутку кад је машинпвпђа риметип црвенп светлп на семафпру лпкпмптива се налазила на растпјаоу 400m п

семафпра и имала брзину 54h

km. У истпм тренутку пчиое кпчеое. Пдредити плпжај лпкпмптиве у пднпсу н

семафпр један минут накпн пчетка кпчеоа, укпликп се пна креће са убрзаоем -0,32 s

m.

7. Пд тренутка заажаоа сигнала ''стп'' а дп активираоа кпчнице впзачу је птребнп време 0,7s. Акп кпчниц

аутпмпбила мпгу да пстваре успреое 52 s

m, израчунати дужину ута кпји ће аутпмпбил рећи пд тренутка заажао

сигнала а дп заустављаоа. Брзина аутпмпбила ре кпчеоа је 100h

km.

8. Телп се креће равнпмернп убрзанп са пчетнпм брзинпм 1 s

m. псле ређенпг ута дужине s телп има брзину 7

s

m

. Пдредити брзину тела на плпвини тпга ута. 9. Стартнпст (максималнп убрзаое) нпвпг аутпмпбила иситивана је три ута, такп штп је сваки ут из стао

мирпваоа аутпмпбил равнпмернп убрзаван цеп брпј секунди. Кпје масималнп убразаое развија аутпмпбил акп је н

крају рвпг теста дпстигап брзину 90h

km, на крају другпг 108

h

km и на карају трећег 72

h

km?

10. ушчанп зрнп, ри брзини пд 40 s

m, удара у дрвп и зарива се у оега дп дубине 0,2m. Кпликп времена се зрн

креталп унутар дрвета, акп му је успреое кпнстантнп? Кплика је брзина зрна била на дубини 0,1m?

11. Телп се тпкпм времена =5s креће се кпнстантнпм брзинпм v 0=2 s

m. Затим се оегпва брзина линеарнп мео

(расте) такп да у мпменту времена 2 пна изнпси 2v 0. Пдредити ут кпји телп ређе за t=8s пд пчетка кретаоа.

12. За кпје време бициклиста релази ут пд 1km, акп му је пчетна брзина 7,2 hkm , а убрзаое 0,4 2 s

m ?

13. Два тела кпја се налазе на међуспбнпм растпјаоу d, пчну истпвременп да се крећу једнп другпм у сусрет. Телп

се креће равнпмернп убрзанп, а телп В кпнстантнпм брзинпм пд 3 s

m. Накпн 6 секунди тела се сретну, ри чему ј

пднпс оихпвих ређених утева dA:dB=2:3. а) Кпликп је убрзаое тела а? б) Кплика је међуспбна удаљенпст тела d н

пчетку кретаоа? в) Кплика је брзина тела А у тренутку сусрета?


44/56


1. Аутпмпбил се креће п равнпм уту, равнпмернп убрзава са убрзаоем 12

s

m (без пчетне брзине) у тпку 8

пнда иде кпнстантнпм брзинпм за време пд 10s и затим има равнпмернп успреое кпје изнпси 1,52 s

m све дп

не стане. Израчунајте: а) кпликп је укунп време кретаоа и б) кпликп је укунп ређенп растпјаое? (Пштинск

2001/02)

2. Впз се креће кпнстантнпм брзинпм 30h

km и у једнпм тренутку пткачи се пследои вагпн кпји зати

равнпмернп усправа и заустави се псле 200m, а впз настави да се креће истпм брзинпм. Кпликп је растпјао

између впза и вагпна 10s ре нег тп се вагпн зауставип? (МФ 53)

3. Впз се креће равнпмернп сталнпм брзинпм 90h

km. У једнпм тренутку пткачи се пследои вагпн и пчне д

запстаје. псле времена пд 10 минута, вагпн се зауставља. Израчунај кпликп је растпјаое између вагпна и впз

у тренутку кад се вагпн зауставип? Впз је псле пткачиваоа вагпна наставип да се креће истпм брзинпм. (МФ

43)

4. Кпмпзиција впза састпји се пд вагпна исте дужине. псматрач, кпји у тренутку рпласка впза стпји пре

редое стране вагпна, риметип је да је трећи вагпн рпшап пред оега за време st 5,23 . Акп се впз крећ

равнпмернп убрзанп, пдредити кпликп ће времена пред псматрача рплазити шести вагпн. Занемарит

растпјаое између вагпна. (Пкружнп 2000/01)

5. Два тела су запчела кретаое истпвременп. рвп телп се креће равнпмернп убрзанп, без пчетне брзине, с

убрзаоем 42

s

m, а другп сталнпм брзинпм 20

s

m. псле кпг времена и на кпм растпјаоу пд плазне тачке ћ

рвп телп да сустигне другп? (МФ 47)

6. Из места А и Б крену истпвременп два тела једнп другпм у сусрет. рвп се креће равнпмернп убрзанп с

убрзаоем 2 2 s

m, а другп кпнстантнпм брзинпм 5

s

m. псле кпликп времена ће се срести, акп су дп сусрет

решла исте утеве? Кпликп је билп пчетнп растпјаое између оих? (МФ 64)

7.

Два мптпциклиста крену истпвременп из два места (А и Б) један другпм у сусрет. Мптпциклиста у месту А им

брзину 72h

km и креће се равнпмернп успренп, убрзаоем 2

2 s

m. Други мптпциклиста, кпји креће из места Б к

месту А, у месту Б има брзину 36h

km и креће се убрзанп, убрзаоем 2

2 s

m. Растпјаое између места А и Б изнпс

300m. псле кпликп времена ће се мптпциклисти мимпићи? Кплики ут ређе рви мптпциклиста дп тренутк

сусрета? (ЕФ 99/20)

8. Кплица се крећу равплинијски са сталним убрзаоем. У једнпм тренутку из впденпг часпвника пчиоу д

адају каљице у једнаким временским интервалима. У узастпним временским тренуцима када адају ка

брзине кплица се пднпсе кап 1:3:5:7:9... Какп се пднпсе утеви кпје релазе кплица између тих узастпни

адаоа каљица? (ЕФ 99/23)

9.

На асфалтни ут равнпмернп адају каи уља из мптпра аутпмпбила. Растпјаое између узастпних мрља кпј

пстају на уту, пд тренутка када је впзач пчеп да кпчи, су 13,5m 10,5m, 7,5m, 4,5m ... Кплика је брзин

аутпмпбила у тренутку када је запчеп кпчеое акп је успреое кпнстантнп, а из мптпра излази 10 каи за 5 s

псле кпликп времена пд пчетка кпчеоа се аутпмпбил зауставип и кплики ут је ри тпме решап? (ЕФ 99/24


45/56


1.

Аутпбус плази из станице А убрзаоем 0,82

s

m и креће се тим убрзаоем све дп дпстизаоа брзине 12

s

m

. Затим се некп време креће тпм брзинпм, а птпм равнпмернп усправа и заустави се у станици Б

Растпјаое између станица је 300m, а ут кпји аутпбус ређе ри успренпм кретаоу је 42mИзрачунати:

a)

време тпкпм кпјег аутпбус убрзава;

b)

време тпкпм кпјег аутпбус усправа дп заустављаоа;

c)

укунп време кретаоа аутпбуса.

2.

п нагнутпм уту крећу се два дечака на бициклима један рема другпм. пчетна брзина рвпг је 7

h

km, а убрзаое кпјим се сушта низбрдп је 0,3

2 s

m. пчетна брзина другпг дечака је 72

h

km, а успрео

ри оегпвпм кретаоу узбрдп је 0,22

s

m. Пдредити оихпвп пчетнп растпјаое акп су се дечаци срел

псле 0,5 минута.

3.

Дечак трчи п арку сталнпм брзинпм 4,5 s

m. У једнпм тренутку дечак је случајнп нагазип са кпј

мирнп сава на травоаку. ас се пдмах рпбудип и птрчап за дечакпм. Акп се ас креће равнпмерн

убрзанп убрзаоем 1,52

s

m, накпн кпликп времена ће ас стићи дечака? Кплики ут ће ас рећи дп тп

тренутка?

4.

Аутпбус се креће иза камипна на растпјаоу 20m. Пба впзила имају брзине 36h

km. У тренутку кад

аутпбус пчне да убрзава да би ретекап камипн и камипн такпђе убрзава. Убрзаое аутпбуса је 0,82

s

m

а камипна 0,42

s

m. псле кпликп времена ће аутпбус дпстићи камипн и кплики ут ће рећи дп тп

тренутка?

5.

Аутпмпбил се креће брзинпм 60h

km иза камипна чија је брзина 30

h

km. ришавши на растпјаое 11,6m

иза камипна, впзач аутпмпбила пчиое да усправа. Кплики треба да је интензитет убрзао

аутпмпбила да не би дпшлп дп судара? Камипн се креће равнпмернп.

6.

Аутпмпбил А креће се равнпмернп и сустиже аутпмпбил Б кпји се креће брзинпм 72hkm . Впза

аутпмпбила Б риметип је аутпмпбил А када је пн бип 60m иза оега, а је пчеп да убрзава, убрзаое

0,752

s

m, да би избегап ретицаое. Пдредити брзину аутпмпбила А акп је најмаое растпјаое дп кпг п

риђе аутпмпбилу Б 6m.

7.

Два тела кпја се налазе на међуспбнпм растпјаоу l пчну истпвременп да се крећу један рема другпм

рвп телп се креће равнпмернп-убрзанп без пчетне брзине, дпк је брзина другпг тела кпнстантна


46/56

знпси 6 s

m. Накпн 8s тела се сретну, а пднпс утева кпје су дп тада решла је s1:s2=2:3. Пдредити: а

убрзаое рвпг тела; б) пчетнп растпјаое; в) брзину рвпг тела у тренутку сусрета.

8.

Телп се креће са сталним убрзаоем и са пчетнпм брзинпм 4 s

m, у шестпј секунди кретаоа ређе у

2,9m. Пдредити убрзаое тела.

9.

Телп је за 6s решлп 2,7m. рве три секунде пнп се креталп сталним убрзаоем, а затим равнпмернп

Пдредити пчетну брзину тела акп је пнп у етпј секунди решлп ут 0,4m.

10.

Аутпбус се креће из станице равнпмернп-убрзанп. У седмпј и псмпј секунди кретаоа пн ређе укун

ут 28m. Убрзанп кретаое аутпбуса траје укунп 12s. Затим аутпбус равнпмернп усправа, такп да м

се псле 4s (пд пчетка усправаоа) брзина дулп смаои. Пдредити:

a)

максималну брзину кпју дпстиже аутпбус;

b)

интензитет убрзаоа аутпбуса ри успренпм кретаоу;

c)

укуан ут кпји ређе аутпбус за све време кретаоа дп заустављаоа.

11.

Трамвај се креће из станице равнпмернп-убрзанп. У псмпј и деветпј секунди кретаоа пн ређе у

32m. Затим трамвај равнпмернп усправа, такп да му се псле 3s (пд пчетка усправаоа). брзин

дулп смаои. Пдредити:

a)

максималну брзину кпју дпстижће трамвај;

b)

интензитет убрзаоа трамваја ри успренпм кретаоу;

c)

укуан ут кпји ређе трамвај за све време кретаоа дп заустављаоа.

12.

Лпвпчувар кпји жури да гледа утакмицу лиге шамипна впзи теренскп впзилп шумским утем. Впзил

се креће из стаоа мирпваоа и тпкпм псме и девете секунде равнпмернп убрзанпг кретаоа релаз

16m. 12s пд пчетка кретаоа лпвпчувар је на уту упчип јелена и пчеп да кпчи. Тпкпм кпчеоа впзил

је решлп 18m. На крају кпчеоа брзина впзила је дулп маоа негп на пчетку кпчеоа и непрезн јелен је усеп да се склпни. Пдредити убрзаое и успреое теренскпг впзила. (МФ 96)

13.

Телп се креће са убрзаоем 102

s

m без пчетне брзине. Пдредити ређени ут акп је средоа брзина

ретпследопј секунди кретаоа дулп маоа негп у пследопј.

14.

Птравник впзпва стпји на ерпну железничке станице насрам редоег краја рвпг вагпна. Дужин

вагпна је 12m. Акп впз плази из стаоа мирпваоа пдредити време за кпје ће пред птравника рпћ

други вагпн. Впз се креће равнпмернп-убрзанп убрзаоем 12

s

m. (МФ 96)

15.

Впз плази из станице са сталним убрзаоем. рви вагпн рпђе пред псматрача за 4 s. Кпликп јвреме рпласка шеснаестпг вагпна пред псматрача?

16.

рви вагпн впза кпји плази из станице рплази пред псматрача 2s. За кпје време ће рпћи цел

кпмпзиција кпја се састпји пд 9 истих вагпна (укључујући и лпкпмптиву)? Кпликп времена пре

псматрача рплази пследои вагпн? Впз се креће равнпмернп убрзанп?


47/56

РАВНПМЕРНП РПМЕНЉИВП РАВПЛИНИЈСКП КРЕТАОЕ - график

1. На слици је риказан график брзине кретаоа некпг

тела. Кплики је ут решлп телп и кплика је средоа

брзина на целпм уту. Нацртати график зависнпсти

убрзаоа пд времена.

2. На слици је риказан график кретаоа некпг тела.

Израчунати укуан ређени ут. Нацртати график

зависнпсти убрзаоа пд времена. (МФ 40)

3.

График брзине некпг тела риказан је на слици. Нацртат

пдгпварајућу зависнпст убрзаоа пд времена. Пдредит

укуни ређени ут тела у тпку псматранпг временскп

интервала. (1997/98)

4. Зависнпст брзине тела пд времена риказана је на слици

Наћи укуан ређени ут и средоу брзину на целпм ут

(2000/01)

5. На слици су риказани графици зависнпсти брзина двају тела пд

времена. Акп су та два тела у тренутку t0=0 била у истпм плпжају

и крећу се у истпм равцу и смеру, пдредити псле кпликп

времена и на кпм растпјаоу пд плазнпг плпжаја ће се тела пет

сустићи.

6. На слици су риказани графици зависнпсти брзина двају тела п

времена. Наћи пднпс утева кпје та два тела ређу дп тренутка кад

се оихпве брзине изједначе.

7. На слици риказани су графици брзина два тела кпја су у истпм

тренутку кренула из истпг плпжаја у истпм смеру. Пдредити

време и местп сустизаоа тела.

7 86

20

10

t(s)

v(m/s)

4321 5

12

20

10

t(s)

v(m/s)

8642 10v(m/s)

0

2

1

1

87654321

30

20

10

t(min)

v(m/s)

8642 10

(1)

(2)2

1

t(s)

v(m/s)

84

телп 2

телп 1

t(s)

v(m/s)

63

2

t(s)

v(m/s)

42


48/56

8.

На пснпву датих графика зависнпсти убрзаоа пд времена нацртати график зависнпсти брзине пд времена

пчетна брзина је 2 s

m . (НЧ 96)

1

0

-1

t(s)

a(m/s2)

4321

-2

1

0

-1

t(s)

a(m/s2)

4321


49/56

СИЛА И ЊУТНОВИ ЗАКОНИ

1.

За 10s пд пчетка кретаоа, аутпмпбил кпји се креће равнпмернп убрзанп п хпризпнталнпм ут

пстигне брзину 36h

km . Јачина силе кпја пкреће пвај аутпмпбил је 850N. Кплика је маса аутпмпбила

Птпр средине и треое занемарити. (МФ 3)

2.

Телп кпје има масу 0,2kg, пкрене сила јачине 2,5N и креће се равнпмернп убрзанп. Кплики ут тел

релази у етпј секунди кретаоа? (МФ 43)

3.

Аутпмпбил тежине 19,62N пкреће се из мирпваоа. Крећући се п хпризпнталнпм уту крпз 10s п

пчетка кретаоа дпстиже брзину 108h

km . Пдредити силу вуче оегпвпг мптпра. Занемарити сил

птпра оегпвпм кретаоу. (МФ 22)

4.

Кплика је тежина аутпмпбила, акп се зна да ри кпнстантнпј сили вуче оегпвпг мптпра пд 200

аутпмпбил, плазећи из мира, за време пд 5s пстиже брзину 72h

km ? (МФ 14)

5.

На аутпмпбил масе 1000kg, кпји се креће брзинпм 20 s

m

, пчне у једнпм тренутку да делује сила чији ј

смер сурптан смеру кретаоа аутпмпбила. Кплики је интензитет пве силе акп пд пчетка оенп

делпваоа аутпмпбил дп заустављаоа ревали ут пд 40m? (МФ 8)

6.

Аутпмпбил масе m=500kg креће се брзинпмh

kmv 72 . Кплики мпра да буде интензитет кпнстантн

силе кпчеоа да би су аутпмпбил зауставип на уту пд s=20m. (Пштинскп 2003/04)

7.

На телп масе m=4kg кпје се креће сталнпм брзинпм s

mv 161 пчиое да делује сила сталнп

интензитета F=2N. Пдредити брзину тела псле ређенпг ута s=144m меренпг пд пчетка делпвао

силе. (Пкружнп 1999/2000)

8.

На телп заремине 300cm3 делује сила 5N и сапштава му убрзаое 22

s

m. Пдредити масу и густину тел

(МФ 10)

9.

На две кугле, пд кпјих је једна пд алуминијума, делује у хпризпнталнпм равцу једнака сил

сапштавајући им различита убрзаоа. Кугла пд алуминијума, чија је заремина 192,6cm3, дпбиј

убрзаое 1,52

s

m, а кугла пд непзнатпг материјала, чија је заремина 100,0cm

3, дпбија убрзаое 1,0

2 s

m

Пдредити пд каквпг материјала је нарављена друга кугла акп знамп да је густина алуминијума 270

3m

kg . (МФ 14)

10.

Телп пд дејствпм силе интензитета 100N рвих 5s пд пчетка к

Documents

Fizika 7 - M. Djakovic.pdf