VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: ELEKTRONSKO POSLOVANJE

FINANSIJSKE TRANSAKCIJE NA INTERNETU

Mentor: Student:Prof. dr Nikola Bračika Branko Radonjić Broj indeksa 200-020-08

Beograd, novembar, 2008. godina.

Sadržaj

UVOD 3

1. VRSTE ELEKTRONSKIH TRŽIŠTA 3

1.1. B2B (Business to Business) 3

1.2.B2G (Business to Goverment) 71.3. B2C (Business to Consumer) 7

1.4. C2C ( Consumer to Consumer) 8

2. ELEKTRONSKA MALOPRODAJA 9

3. INTERAKTIVNE AUKCIJE NA INTERNETU 12

4. ZAKLJUČAK 17

5. LITERATURA 19

1

FINANSIJSKE TRANSAKCIJE NA INTERNETU

Rezime: Elektronske transakcije su novi model poslovanja koji se zasniva na:

efikasnijoj i modernijoj organizaciji rada prilagođenoj primeni savremenih ICT, korišćenju

Interneta u obavljanju većine poslovnih transakcija, organizaciji i primeni savremenog

informacionog sistema, upotrebi standardizovanih dokumenata, primeni elektronskog potpisa,

digitalizaciji poslova i korišćenju kriptografskih mehanizama zaštite. U ovom radu će biti više

reči o vrstama elektronskih tržišta, elektronskoj maloprodaji, elektronskom izdavaštvu i

aukcijama na Internetu.

Ključne reči: finansijske transakcije

UVOD

Elektronsko poslovanje (e-business, ili češće korišćen izraz e-commerce) je nova

filozofija razvoja ekonomije putem Interneta. Kao filozofija podstiče upotrebu svih resursa

jedne zemlje i konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu te uključenje u globalnu

trgovinu. Filozofija se temelji na znanju, kreativnosti, uspešnom menadžmentu, te strategiji

države i ekonomiji. Takođe, elektronsko poslovanje obuhvata obradu i razmenu poslovnih

informacija između ekonomskih subjekata u nacionalnom i globalnom okruženju putem i

drugih informacionih tehnologija (EDI, intranet, ekstranet). Poslovanje se odvija putem

poslovnih procesa u digitalnom obliku. Digitalna pismenost omogućuje poboljšanje usluga za

korisnike smanjenjem vremenskih ciklusa, dobivanjem boljih rezultata od ograničenih izvora

te stvarnim trgovanjem. Elektronska trgovina povezuje kupce, prodavce, snabdevače i

zaposlene na način koji se nikad nije mogao postići u klasičnoj obradi.

Budućnost elektronskog poslovanja bi se mogla opisivati kao poslovanje pomoću

najsavremenije elektronske tehnologije koja se koristi po EDIFACT standardima na globalnoj

mreži, Internetu. U to nas uverava i tendencija integracije svih tehnologija elektronskog

poslovanja. Internet se može doživeti kao veoma efikasno tržište, sa velikom prohodnošću

informacija, stalnom dostupnošću i generalno raspoloživošću informacija različitog tipa. Time

se stvaraju osnove predispozicije za uspešno poslovanje. Internet kao globalna mreža

2

informacija i podataka omogućuje brz plasman roba ili usluga te rast ekonomije svake zemlje.

Koristi potrošača primenom Interneta proizlaze iz strukturnih karakteristika medija te

uključuju dostupnost informacija putem pretraživačkih mehanizama u on-line vezi te pregled

proizvoda ili usluga pre nabavke.

1. VRSTE ELEKTRONSKIH TRŽIŠTA

Koncept “elektronska tržišta“ se koristi da okarakteriše “lokacije“ u kojima se obavlja

elektronska trgovina i da ih izdvoji od klasičnog, konvencionalnog i fizičkog tržišta. Odnosi se

na virtuelni kontekst u kome kupci prodavci otkrivaju jedan drugog i posluju. To znači “radna

sredina koja izrasta iz kompleksa većih, bogatijih i zrelijih servisa i alata baziranih na

telekomunikacijama i osnovama informacione infrastrukture“. Elektronska tržišta možemo

podeliti na nekoliko vrsta1:

a. Elektronsko tržište na kome se susreću preduzeća (B2B)

b. Elektronsko tržište na kome se susreću preduzeća i administracije (B2G)

c. Elektronskotržište na kome se susreću preduzeća i potrošači (B2C)

d. Elektronsko tržište na kome se susreću potrošači (C2C)

1.1. B2B (Business to Business)

B2B je vrsta elektronskog tržišta koje se odnosi na razmenu proizvoda, usluga i

informacije između dva preduzeća. Ko će postići više na ovom tržištu zavisi od stepena tržišne

snage kojapostoji ili koja se može postići raspoloživom tehnologijom, a koja može odgovarati

više ili manje jednoj ili drugoj firmi na tržištu. Činjenica je da se peduzeća razlikuju po svojoj

veličini, mogućnostima za investiranje u novu tehnologiju i po mogućnosti da se prilagode

novim šansama i opasnostima iz okruženja.

Po Roger Clarke-u klasična podela na mala. Srednja ivelika preduzeća jeovde

beskorisna, tako da on preporučuje sledeću podelu:

oMakro preduzeća, 0-3 zaposlena

oMala preduzeća, 3-100 zaposlenih

oSrednja preduzeća, 100-200/500 zaposlenih

1 Dr Goran Petković, Elektronska trgovina, Nova trgovina, III-IV, 1999

3

oVelika preduzeća, 200/500 -5000 zaposlenih

oVeoma velika preduzeća, sa više od 5000 zaposlenih

oKonglomerati

oMultinacionalne kompanije

Veoma je važno pepoznati veličinu preduzeća pri poslovanju na elektronskom tržištu.

Elektronska trgovina koja se obavlja na ovom tržištu predstavlja jedan vid velikoprodaje.

Ovde se mogu javiti razlike u načinu kupovine i razlike u trošenju kupljenog proizvoda:

o Kupovina sirovina, delova i usluga za proizvodnju dobara i usluga koje će se dalje

prodavati. Na primer, gdesu prodavac i kupac deo lanca nabavke.

o Kupovina za potrošnju

o Kupovina kapitalne opreme

o Gradnja (fabrika, rafinerija)

Razvoj B2B možemo podeliti na tri faze: EDI, osnovni B2B e-commerce i Electronic

Marketplaces (eMarkets). Početak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI sistema.

Velikim ulaganjima u informacione tehnologije, kompanije su postigle značajan stepen

automatizacije internog poslovanja ali je njihova komunikacija sa poslovnim okruženjem

obavljana klasičnim putem.  Naručivanje robe ili usluga podrazumevalo je da se nakon

kreiranja u sopstvenom informacionom sistemu narudžbenice, ili računi štampaju i šalju

poštom poslovnim partnerima. U početku su preduzeća prisustvo na Internetu fomirala

postavljanjem Web prezentacija u formi kataloga svojih proizvoda sa navedenim kontakt

informacijama, gde su kupci mogli da se detaljno informišu o ponudi i nakon toga izvrše

naručivanje klasičnim putem. Istovremeno je razvoj sigurnosnih mehanizama poput PKI, SSL

i sl. došao do faze u kojoj omogućuje šire prihvatanje Interneta kao sigurnog komunikacionog

medija tako da su ubrzo Web prezentacije dobile i mogućnost online naručivanja i plaćanja

proizvoda i usluga. Velike kompanije su u Internetu videle šansu da drastično smanje troškove

komunikacije sa svojim poslovnim partnerima uz istovremeno pružanje mogućnosti saradnje i

manjim firmama koje do sada nisu mogle sebi da priušte skupa EDI rešenja. Prednosti B2B

rešenja baziranih na Internetu su evidentne u svim fazama poslovanja. Dolazi do skraćenja 

proizvodnog ciklusa zbog efikasnije komunikacije svih učesnika u procesu proizvodnje. U

procesu nabavke, postiže se veća produktivnost zaposlenih , smanjuje se mogućnost greške, i

skraćuje vreme samog procesa što dovodi do smanjenja troškova za 10-15%. Boljom

4

koordinacijom sa dobavljačima postiže se efikasnije upravljanje zalihama ( težnja ka just-in-

time organizaciji) i njihovo smanjenje na svim nivoima za 20-25% uz istovremeno značajno

smanjenje troškova njihovog čuvanja i skladištenja. Ako uporedimo EDI i B2B eCommerce,

EDI je najčešće primenjivan u komunikaciji velike kompanije – kupca, sa većim brojem svojih

dobavljača.

Slika 1 Prikaz B2B portala na Internetu

Izvor:www. http://www.ariadne.ac.uk/issue17/teleworking/

Kao što vidimo na slici, portal se nalazi na serveru koji je na Internetu i to iza firewall-

a (zbog sigurnosti). Administracija nad podacima se obavlja na drugoj (kopiji) baze koja je

takođe u lokalnoj mreži firme i zatim se takvi izmenjeni podaci mogu raznim mehanizmima

replicirati u web bazu. To bi trebalo da bude osigurana veza sa autentikacijom i kriptovanjem

podataka, sve u cilju zaštite podataka od neželjenih “pogleda” i upada. Jedna od najvažnijih

karakteristika moderne organizacije jeste da ljudi sarađuju kako bi izvršavali svoj posao.

Internet, intranet, ekstranet i privatne komunikacione linije obezbeđuju infrastrukturu za

softver za radne grupe.

Poslednjih godina došlo je do pojave Electronic Marketplaces (e-Markets)

veletrgovinskih centara, novog oblika organizovanja B2B poslovanja na Internetu. Oni

predstavljaju Web sajtove na kojima veliki broj prodavaca i kupaca na jednom mestu

prezentuje svoju ponudu i tražnju u određenoj oblasti. E-marketplaces predstavljaju novi vid

online posrednika koji na jednom mestu efikasno predstavlja agregiranu ponudu i tražnju,

pružajući kupcima niže troškove nabavke uz mogućnost kontakata sa novim dobavljačima, a

isto tako i dobavljačima niže troškove prodaje uz mogućnost kontakata sa novim kupcima.

5

Postoji više različitih modela eMarkets-a u zavisnosti od toga ko ih je organizovao. Tako

razlikujemo E-marketplaces organizovane od strane jednog ili više velikih kupaca (Buyers-

Driven eMarketplaces), industrijskih giganata koji u ovom načinu poslovanja vide mogućnost

povećenja efikasnosti lanca snabdevanja uz istovremeno značajno smanjenje troškova, E-

marketplaces organizovane od strane jednog ili više velikih snabdevača (Suppliers-Driven

eMarketplaces)2 ili E-marketplaces organizovanih od strane neutralne treće strane

(pr.privredne komore). Po načinu organizovanja mogu se podeliti i na  vertikalne - orjentisane

na rešavanje potreba u okviru određenih industrijskih grana, i horizontalne E-marketplaces -

specijalizovane za određenu kategoriju proizvoda ili kupaca. Prema brojnim prognozama

analitičara obim B2B poslovanja do 2005. godine biće u rasponu od 1500 do 2500 milijardi

dolara. Predviđa da će se do 2004 godine više od polovine ovih B2B transakcija ostvariti u

okviru E-Marketplaces elektronskih tržišta.

B2B sistemi plaćanja moraju biti povezani sa ERP sistemima u kojima su integrisani

podaci o invetaru, proizvodnji i robnoj otpremi i drugi korporacijski podaci, i sa EDI

sistemima, koji zamenjuju papirne naloge za nabavku, njihovim elektronskim ekvivalentima.

Ključne karakteristike koje se traže od B2B digitalnog sistema plaćanja su: Odobravanje

kredita i garancija plaćanja: obezbeđuje proveru kreditnog boniteta kupca i garanciju

plaćanja;Usluga depozita: pomaže da obe strane budu sigurne da će ona druga ispuniti svoje

obaveze;Nemogućnost odbijanja plaćanja: obezbeđuje da se obaveza plaćanja ne može izbeći,

tako da učesnici koji se ne poznaju mogu međusobno trgovati sa većim stepenom

poverenja;Sakupljanje novčanih sredstava: obezbeđuje mehanizam za transfer, priliv i

smeštanje novčanih sredstava;Finansiranje: obezbeđuje kupcima obrt novčanih sredstava u

zamenu za kamate;Integracija sa drugim poslovnim dokumentima: omogućava da se plaćanja

povežu sa narudžbenicama, fakturama i otpremnicama; Detekcija prevara: obezbeđuje

sigurnost prodavcima;Računovodstvo: obezbeđuje kratak pregled stanja na računu i detalje

facture;Rukovanje sporom: obezbeđuje metod za rešavanje spornih situacija;Integracija sa

korporacijskim sistemima podrške: povezuje sisteme plaćanja sa sistemima isporuke,

računovodstvom i drugim korporacijskim sistemima;Online ispostavljanje računa: generiše i

ispostavlja elektronske račune; Višeopcijsko plaćanje: dozvoljava kupcu da bira jednu od

mnoštva ponuđenih opcija plaćanja.

2 Mr Predrag Bjelić, Elektronsko poslovanje u međunarodnoj trgovini

6

Grafički prikaz usluga i proizvoda B2b poslovanja

Izvor: http://www.ariadne.ac.uk/issue17/teleworking/

1.2.B2G (Business to Goverment)

B2G je vrsta elektronskog tržišta koja se odnosi na razmenu proizvoda, usluga ili

informacija između preduzeća i administracije, i obrnuto. Neki autori ovo tržište poistovećuju

sa B2B tržištem. Na ovom tržištu se uglavnom vrši isporuka usluga od administracije ka

preduzećima. B2G se bavi i regulativom koju administracija nameće preduzećima i to je ono

što predstavlja razliku između B2G i B2B tržišta, jer obično uključuje različita dobra iusluge,

različit pristup transakcijama i različite zahteve za tehnologijom (sistemi plaćanja, aspekti

bezbednosti).

1.3. B2C (Business to Consumer)

B2C je vrsta elektronskog tržišta koja se odnosi na razmenu proizvoda, usluga i

informacija između preduzeća i krajnjih potrošača. Radi se uglavnom o razmeni male

vrednosti, pa bi mogli da kažemo da se radi o maloprodaji (elektronska maloprodaja).

Potrebno je nekoliko bitnih elemenata uključiti u realizaciji komercijalne web prezentacije:

• dobavljači – ovaj problem je veoma sličan kao i prilikom oslovanja tradiconalnim

kanalima, ukoliko ovaj problem nije na odgovarajući način rešen nastaju problemi

prilikom isporuke robe

• cena proizvoda – u ovakvom vidu poslovanja potrošači imaju mogućnost uvida u cene

7

konkurencije na veoma elegantan i jednostavan način, čime značajno dolazi do izražaja

transparentnost e-tržišta

• povezanost sa potrošačima– elektronsko poslovanja nudi različite načine uspostavljanja

odnosa sa potrošačima- e-mail, FAQ, forumi ....

Pri realizaciji e-prodavnice treba razmotriti neke pogodnosti kao što su: udruživanje

programa, specijalne popuste, definisanje programa ponovne kupovine, periodični popusti.

Potrošači komuniciraju i ostvaruju kupovinu kod preduzeća na nekoliko načina: putem

telefona, primenom maila, lično, fizički se nalazeći u prodavnici, putem Interneta. Preduzeća

moraju razumeti specifičnosti svakih od načina prodaje, kako bi adekvatno definisali svoje

ciljeve i načine njihove realizacije, naročito kada je u pitanju elektronsko poslovanje.

Elektronsko poslovanje podrazumeva pristup Internetu odgovarajućeg nivoa kvaliteta, pre

svega u dostupnosti Web prezentaciji koja najčešće predstavlja bazu svake elektronske

prodavnice. Realizovana Web prezentacija mora biti dostupna što većem broju Internet

korisnika, tj. i onima sa manjom brzinom pristupa Internetu i lošijim performansama računara.

Pored brzine učitavanja strana Web prezentacije, veoma je bitno da bude podjednako

kvalitetno vidljiva u različitim čitačima (browsera). Web prezentacija je u suštini statična

multimedijalna prezentacija sadržaja od interesa za preduzeće, koja se čuva kao HTML

dokument na nekom od web servera u okvitu Interneta.

Pristup i pretraživanje prezentacije se vrši posredstvom web čitača korisnika Interneta,

sa bilo koje tačke na mreži. Na prvi pogled web prezentacija se može uporediti sa bogato

pripremljenim katalogom, ali ona osim što objedinjuje različite tipove medija, omogućava

izbor delova Web prezentacije po želji korisnika. Internet se može doživeti kao veoma

efikasno tržište, sa velikom prohodnošću informacija, stalnom dostupnošću i generalno

raspoloživošću informacija različitog tipa. Time se stvaraju osnove predispozicije za uspešno

poslovanje.

1.4. C2C ( Consumer to Consumer)

C2C je vrsta elektronskog tržišta koja se često previđa, obzirom da se na ovom

elektronskom tržištu vrši razmena između samih potrošača. Na ovom tržištu se može vršiti

razmena elektronskih dobara, ličnih dobara, kao i poklona.

8

2. ELEKTRONSKA MALOPRODAJA

Maloprodaja je u svom razvoju prošla kroz tri faze3:

1. radno-intezivna faza, kada je radna snaga bila ključni resura maloprodaje,

2. mehanička faza, koju karakteriše primena mašina u trgovini, kao što su prve registar

kase, rashladni uređaji i savremena sredstva,

3. elektronska faza, koja podrazumeva korišćenje elektronske tehnologije u trgovinskom

postupku

U većini zemalja sveta maloprodaja se nalazi u mehaničkoj i delimično elektronskoj

fazi razvoja, samo u razvijenim zemljama sveta je postignuta totalna elektronska prodaja, ali

ne u svim oblastima trgovine. Dok je maloprodaja van prodajnih objekata potpuno

elektronska, prodaja u maloprodajnim objektima je samo delimično elektronska.

Preteču elektronske prodaje predstavlja prodaja proizvoda putem telkomunikacija i

televizije. TV prodaja omogućava prodaju proizvoda putem raznih kablovskih televizijskih

sistema. Telefonska prodaja omogućava prodaju proizvoda putem telefona, bez obzira da li je

do prodaje došlo na inicijativu prodavca ili kupca. Plaćanje se obavlja putem platnih kartica.

Prodaja putem mreže sa terminalima je bila preteča prodaje na javnim mrežama. Na primer,

francuska pošta, koja je bila u obavezi da korisnicima telekomunikacionih usluga svake

godine isporuči telefonski imenik, došla je na ideju da svojim korisnicima da terminale koji bi

bili povezani u jednu mrežu. Tako je nastala mreža TELETEL i sa MINTEL terminalima4.

Ovo je tip zatvorene mreže.

Elektronska maloprodaja u prodajnom objektu predstavlja primenu elektronskih

tehnologija u tradicionalnim maloprodajnim objektima. Jedna od poznatijih tehnologija je

elektronsko prodajno mesto (engleski, Electronic-Point-of -Sale-EPOS). Ova tehnologija

podrazumeva primenu računara na mestu naplate. Sistem radi na principu bar koda odnosno

EAN brojeva za numeraciju artikla. EPOS istovremeno obavlja tri operacije:

a.pravi popis proizvoda koji su kupljeni i sabira njihovu vrednost

b. šalje informacije banci o subjektukoji kupuje proizvode sa podacima o njegovom

računu, sa koga će sredstva biti prebačena na račun maloprodajne firme

c.šalje informacije u bazu podatak o stanju zaliha u magacinu (trenutno investiranje).3 Dr Goran Petković, Elektronska trgovina, Nova trgovina, III-IV, 19984 Mr Predrag Bjelić, Elektronsko poslovanje u međunarodnoj trgovini

9

EPOS sistem se kao informacioni sistem sastoji iz:

centralne jedinice-računarska memorija, processor

ulaznih jedinica-skener bar kodova, skener platnih kartica i tastatura

izlaznih jedinica-monitor, displej (pokazuje iznos kupcu) i štampač računa

Korišćenjem bar kod skenera očitavaju se EAN brojevi sa proizvoda i računar pravi

spisak svih očitanih proizvoda sa količinama, individualnim vrednostima i zbirnom

vrednošću. Ove informacije se šalju na displej i štampa se račun kako bi se izvršila naplata od

kupca. Iste informacije se šalju u zbirnu bazu podataka i koriste se za svođenje zaliha u

magacinu i izradu izveštaja i analiza. Čitač platnih kartica omogućuje da se informacije o

potrošaču dostave banci. Te informacije se sastoje od ličnih podataka o potrošaču, podataka o

računu kod banke, podataka o kupovini i o maloprodajnoj firmi, koja je izvršila prodaju. Ove

informacije pružaju banci mogućnost da se prebace sredstva sa računa kupca na račun

maloprodajne firme. Ovaj sistem plaćanja se naziva elektronski transfer tako da se pri izlasku

iz “prodavnice“ dobija lista svih odabranih stvari, sa pojedinačnim cenam i ukupnom

vrednošću. Kada se jednom potvrdi lista pristupa se plaćanju. Plaćanje se može obaviti

slanjem čeka, slanjem gotovine ili platnom karticom. Danas gotovo sve velike robne kuće

imaju svojuelektronsku prodavnicu. Specifični vidovi elektronskih prodavnica su:

specijalizovane elektronske prodavnice koje se bave prodajom samo malog broja

srodnih artikala (na primer, prodaja filmskih sadržaja www.film.com)

diskontne kuće koje se bave prodajom artikala po diskontnim cenama.

Elektronska samoposluga5 (engleski, E-market) je elektronsko izdanje klasične

samoposluge. Ovo podrazumeva prodaju uglavnom prehrambene robe preko Interneta. U tu

svrhu napravljena je posebna komercijalna Internet stranica. Proizvodi se mogu pretraživati,

gledati i odabrati. Odabrani proizvodi se dodaju na listu kupovine i svakog trenutka se lista

može proveriti i revidirati. I u ovom slučaju se plaćanje uglavnom vrši upotrebom elektronske

platne kartice. Na taj način kupci mogu od svoje kuće da naruče proizvode koji su im

potrebni, ali ipak ništa ne može zameniti čulo dodira i mirisa pri ocenjivanju proizvoda.

To elektronska samoposluga ne može da omogući ali to ne znači da to u budućnosti

neće biti moguće. Ovde je našla primenu tehnologija virtuelne realnosti. Ova tehnologija, kao

5 Mr Predrag Bjelić, Elektronsko poslovanje u međunarodnoj trgovini

10

što sam već napomenula omogućava kreiranje trodimenzionalne Internet stranice, tako da

kupac uz korišćenje odgovarajuće opreme stiče utisak da se nalazi u samoposluzi.

Šema e-marketa

Izvor: http://www.ariadne.ac.uk/issue17/teleworking/

Predpostavlja se da će ova tehnologija u budućnosti uspeti da dočara upotrebu čula

dodira kao i čula mirisa

Elektronski tržni centar6 (engleski, E-mail) predstavlja komercijalnu prezentaciju na

Internetu najrazličitijih sadržaja. Ovde su obično zastupljeni skoro svi tipovi prodavnica i

nema dupliranja. Često se dešava da se i vlasnici pojedinih sadržaja razlikuju. Na taj način

kupac može naći sve artikle za koje je zainteresovan. Prvo su kompanije iz sektora

informacione tehnologije počele sa okupljanjem ovakvih sadržaja (na primer, Microsoft Plaza

i Netscape Webmail). Jedna od najvažnijih karakteristika ovih centara je objedinjenost

plaćanja i isporuke. Elektronska maloprodaja se naglo razvija i glavne karakteristike tog

razvoja su:

sve veća upotreba elektronskih tehnologija,

rast učešća maloprodaje bet prodajnih objekata u ukupnoj maloprodaji,

globalno poslovanje kao dominantna strategija, koja se ispoljava kao

internacionalizacija maloprodajnog poslovanja,

Internet kao glavni trgovinski kanal elektronske maloprodaje.

Internacionalizacija klasične malooprodaje je i bila uslov globalnog elektronskog poslovanja u

maloprodaji, jer dok se roba naručena elektronski, isporučuje fizički, neophodno je da firma

6 Dr Goran Petković, Elektronska trgovina, Nova trgovina, III-IV, 1998

11

poseduje veći broj prodavnica ili skladišta u što većem broju zemalja, kako bi isporuka bila

brza i pristupačna za veliki broj mušterija. Ovo je posebno zanačajno za veliki broj proizvoda

koji nemogu da šalju poštom.Maloprodaja koja posle na principima elektronskog poslovanja,

sa dobavljačima razmenjuje elektronska dokumenta, putem EDI-a. Komunikacija sa bankama

radi izvršenja plaćanja i naplate odvija se putem finansijskog EDI-a.

3. INTERAKTIVNE AUKCIJE NA INTERNETU

Dovoljno je pogledati početne stranice velikih pretraživača i odmah shvatiti kako su

Internet aukcije popularan način poslovanja. Naime na mnogim pretraživačima linkovi ka

pojedinim aukcijskim sajtovima zauzimaju centralno mesto na prvim stranama. Može se reći

da su one jedan od značajnih segmenata elektronskog poslovanja. Promet koji se na ovaj način

ostvaruje svakim danom biva sve veći.

Jedan od razloga popularnosti ovog načina prodaje leži u tome što on kupcima

omogućava nadmetanje a trgovcima postizanje maksimalne cene. Osim toga svako može da

ponudi bilo kakvu robu i da za nju na globalnom svetskom tržištu pronađe kupca. Drugi razlog

bi se mogao tražiti u tradiciji. Od pamtiveka  ljudi su se pogađali i cenkali prilikom trgovine,

pa je ta navika preneta i na jedan visoko sofisticirani medij kakav je Internet. Istina, na

Internetu je teško ostvarljivo cenkanje u klasičnom smislu reči, ali su zato aukcije veoma

popularne, gde se opet cena robe dobija slobodnim formiranjem. Kao treći razlog mogla bi se

navesti jednostavnost rada. Postoji li lakši način da se oslobodite nekog predmeta iz svoje

kuće, nego da ga ponudite preko sajta na prodaju?7 Dovoljno je da ga slikate i opišete i već ste

na svetskoj pijaci, a da predmet trgovine niste ni pomerili.

Sve ovo stvorilo je gotovo idealne uslove da aukcije na Internetu postanu jedan od

najboljih poslova.Reč aukcija dolazi od latinskog “auctus” što znači “povećanje”. Stručna

definicija glasi: “Aukcija je formalizovana procedura trgovine u kojoj partneri u trgovini

postupaju po specifičnim pravilima. Aukcioner nastupa kao posrednik u ovoj trgovini”.

Elektronske ili Internet aukcije su samo specijalan slučaj posredovanja.Odmah traba pojasniti

da se kod licitacija mogu javiti dva oblika i to:

Licitacija kada se roba prodaje-u ovom slučaju trgovac daje robu na licitaciju,

7 Mr Predrag Bjelić, Elektronsko poslovanje u međunarodnoj trgovini

12

naznačava količinu i minimalnu cenu, kao i uslove pod kojima će se trgovina obaviti. Kupci

daju ponude i cena se povećava do određene granice gde najpovoljniji ponuđač plaća najveću

cenu i dobija robu.

Licitacija kada se roba kupuje-u ovom slučaju kupac daje ponudu za nabavku robe.

Kupac specificira šta želi da kupi a ponuđači (trgovci i proizvođači) daju ponude. U ovom

slučaju cena se minimizira tako da onaj koji ponudi najnižu cenu dobija licitaciju.

Elementi aukcijskog poslovanja su sledeći:

Aukcionar – je dužan da institucionalno obezbedi okvire za nesmetano odvijanje

aukcije i da se faze aukcije sprovode po definisanim pravilima. Faze su: razmena informacija,

definisanje cena, izvršenje trgovine i plaćanje.Pre bilo kakvog započinjanja aukciskog

poslovanja moraju biti strikno definisana pravila. Ona se moraju ispoštovati do poslednjeg

detalja. Nepoštovanje pravila direktno utiče na reputaciju aukcijske kuće, što za posledicu ima

narušavanje ugleda i poverenja korisnika.

Objekti trgovine – Najrazličitije stvari su predmet trgovanja na aukcijama. U zavisnosti

čime se trguje razlikuju se i uslovi po kojima se to obavlja. Poslovanje na Internetu

podrazumeva visok stepen standardizacije opisa proizvoda. Sobzirom na to da su objekti

trgovine ponekad veoma kompleksni potrebna su dodatna objašnjenja a ponekad zahtevaju i

precizna objašnjenja od strane eksperata.

Pravila trgovine – Moraju biti unapred poznata i potpuno definisana. Sama pravila

zavise od vrste robe sa kojom se manipuliše u trgovini.

Proces izvršenja transakcije – Obuhvata otpremanje i dostavljanje robe kao i proces

naplate. korektno sprovođenje ovog dela garantuje da je celokupan proces korektno završen.

Aukcijama i aukcijskim prodajama se bavi toliki broj sajtova da se one mogu smatrati

jednim od najekspanzivnijih poslovanja na Internetu. Za to svakako postoji obilje razloga:

Komunikaciona infrastruktura sa milionima potencijalnih kupaca i poslovnih partnera

sa mogućnošću globalnog nastupa. Mogućnost za nastup na usko specijalizovanim

tržištima za pojedince i grupe koje se retko pojavljuju u javnosti.

Standardizovane hipermedijalne prezentacije objekata trgovine omogućavaju

pojednostavljeni opis proizvoda. Ovim prezentacijama je jednostavnije upravljati i

lakše je i ekonomičnije raditi.

Razvoj i širenje standardnih mehanizama za pretraživanje nezavisni su od aukcijskog

13

posla, tako da ne stvaraju dodatne probleme.

Mehanizmi plaćanja su uglavnom razvijeni i poseduju dovoljan stepen sigurnosti.

Ukoliko se za plaćanje koriste neki od proverenih sistema kartica gotovo da nema

opasnosti za korisnika. Osim toga moguće je finansijski poslovati preko sajtova koji

daju garancije i u pogledu kvaliteta i u pogledu sigurnosti što povećava stepen

poverenja. Tako na primer sajtovi eBay.com, amazon.com i drugi rade sa Tradenable

(iEscrow.com) koji je jedan od najvecih servisa za jemstvo i garanciju. Svi ovi sajtovi

su dizajnirani tako da zaštite korisnika tokom online transakcije. Ovi sajtovi takođe

štite trgovce od nesavesnih kupaca. Princip rada im je da zadržavaju plaćanje sve dok

ne dobiju odobrenje ili odbijanje trgovine ili do isteka specifiranog vremena za

završetak transakcije

Sam postupak rada se delimično razlikuje od jednog sajta do drugog ali je osnovni

princip uglavnom isti. Posetilac koji želi da učestvuje u aukciji mora prethodno da se

registruje na datom sajtu. Tada dobija svoje korisničko ime i šifru. Ukoliko ima nameru samo

da pregleda šta se nalazi na ponudi sajta registracija nije potrebna. Kada prodavac registruje

prodaju zadaje početnu cenu koja u nekim slučajevima prestavlja i minimalnu cenu ispod koje

on ne želi da proda robu.U ovom slučaju postoji varijanta da početna cena nije zadata pa se 

onda roba prodaje po ceni dostignutoj tokom licitacije. Zatim se obično  zadaje vremenski

interval do kada traje licitacija. U nekim slučajevima se zadaje iznos za koji će cena biti

povećana. sa marketinške strane svaki trgovac se trudi da svoj proizvod predstavi maksimalno

dobro, te je uz svaki objekt licitacije priložen opis proizvoda, njegova slika ili dodatno

objašnjenje. Korisnicima su na raspolaganju različite opcije. Jedna od mogućnosti je da se

cena podiže automatski, čim neko da bolju ponudu. Normalno ovde postoji mogućnost da se

limitira visina iznosa koji se nudi. Na nekim sajtovima postoji mogućnost praćenja svih

aukcija vezanih za određeni proizvod. Jedan od vrlo korisnih servisa je komunikacija sa

drugim registrovanim korisnicima sajta, bilo putem e-mail-a ili putem foruma. Pošto se ovaj

segment trgovine intezivno razvija za očekivati je da će broj servisa koji stoje na raspolaganju

trgovcima i korisnicima neprestalno da raste. Kada se licitira neka roba očekuje se da učesnici

u njoj prihvataju pravila koja je definisao trgovac ili aukcioner. Ta pravila se odnose na:

Početak aukcije – u zavisnosti koji je tip aukcije u pitanju, definiše se i trenutak

započinjanja licitacije. Isto tako, način na koji se započinje  licitacija zavisi od toga da li je u

14

pitanju licitacija sa otvorenim ili zatvorenim ponudama.Utvrđivanje početnih uslova ponude –

U zavisnosti na koji način se ponude podnose i određuju (otvorene ili zatvorene) definiše se i

visina početne ponudeKod aukcija otvorenog tipa može biti definisan iznos za koji se

povećava cena.Vreme trajanja aukcije definiše se unapred kako bi svi učesnici bili stavljeni u

isti položaj. Objavljivanje rezultata trgovine je završni čin same aukcije. Slede sprovođenje

procedure plaćanja i preuzimanja robe. Poštovanje pravila koja se unapred definišu osnovni je

preduslov aukciskog poslovanja. Osim definisanih, postoje i pravila lepog ponašanja koja

takođe treba poštovati. Proces aukcijske trgovine može se podeliti u nekoliko segmenata:

1. Postavljanje-izlaganje robe na aukcijsku prodaju otkriva spremnost prodavca da svoju

robu da na prodaju. Time on ostalim učesnicima daje signal da licitiranje počinje.

2. Informisanje o robi, uslovima i mestu gde se roba nalazi, kao i ostalim detaljima koji se

odnose na uslove trgovine.

3. Proces trgovanja predstavlja transformaciju narudžbine u trgovanju, i uopšteno se

može govoriti o dva njegova dela – prihvatanju i izvršavanju narudžbine. Prihvatanje

porudžbine može se shvatiti kao reakcija trgovca na porudžbinu. Jedna prihvaćena

porudžbina nije dalje prihvatljiva (raspoloživa) za druge učesnike.

4. Izvršenje narudžbine određeno je pravilima trgovine i odvija se po mehanizmu koji je

unapred definisan. Oba učesnika u trgovini, onaj koji je dao porudžbinu (trgovac) i

onaj koji je porudžbinu prihvatio (kupac) učestvuju u mehanizmu izvršenja

porudžbine.

5. Razmena informacija o obavljenoj trgovini.

Šta je potrebno znati da ne bi došlo do prevare prilikom kupovine na aukcijama?

Osnovno je razumeti kako aukcije rade. Neke od njih su jednostavne liste stavki koje pojedinci

žele da prodaju. One nisu nigde registrovane niti su verifikovane od strane bilo kog

autoriteta.Osnovno je proveriti prodavca. To se postiže tako što se proveravaju podaci o

trgovcu kod državnih ili lokalnih institucija na lokaciji gde se nalazi trgovac. Nije loše

pogledati ranije aukcije koje je dati trgovac imao i videti dali postoje komentari na njih.

Prilikom bilo kakve trgovine na ovaj način potrebno je uzeti od trgovca sve podatke, adresu,

telefon i drugo. Takođe, neizostavno  se treba obavestiti o uslovima isporuke, povratnici,

garancijama i servisu. Sve ovo se definiše u zavisnosti od toga sa kojom robom se radi. Treba

insistirati na povratnici i na tome da je roba osigurana (osiguranje).Takode treba insistirati na

15

garancijama i raspitati se za servis u slučaju da se roba u međuvremenu pokvari. Posebno treba

voditi računa o reklamacijama, jer kada jednom roba bude preuzeta i plaćena može se desiti da

reklamacije dalje ne važe. Uvek treba izabrati najsigurniji način plaćanja.Jedna od

najpouzdanijih metoda je plaćanje putem platne kartice jer ona u slučaju da roba nije stigla ili

je lažna omogućava reklamaciju i osporavanje  transakcije. Osim toga kod plaćanja karticom

ostaje precizan trag novca, tako da se uvek može naći trgovac.Takođe se može platiti preko

agencije koja jemči (iEscrow) za transakciju.Svaki problem koji se dogodi prilikom obavljanja

transakcije obavezno treba prijaviti. Mnogi sajtovi koji se bave aukcijama imaju posebne

delove koji obrađuju isključivo ove probleme, a sve u cilju izgradnje poverenja u ovaj sistem

poslovanja.Tradicionalan pristup aukcijama podrazumevao je prisustvo (lično ili preko

izaslanika) u prostoriji gde se odvija proces licitiranja. Potreba da se prisustvuje činu licitiranja

stvara ograničenja u broju učesnika, a time i ograničenja u postizanju odgovarajuće cene.

4. ZAKLJUČAK

16

Elektronske transakcije su se pojavile još početkom 80-ih godina prošlog veka ali je

ubrzani razvoj doživelo u poslednjih pet godina. Masovni razvoj i primena Interneta uticali su

na motivaciju sve većeg broja korisnika da, u potrazi za ekonomičnijim i efikasnijim radom,

koriste i mogućnosti koje pruža elektronsko poslovanje.

Elektronske transakcije su danas najznačajnija oblast elektronskog poslovanja. Pojam

elektronska trgovina je danas često razmatrana tema i postoji mnogo definicija ali su

uglavnom operativnog karaktera. Smatra se najprikladnija ona definicija koja elektronsku

trgovinu definiše kao aktivnost koja se obavlja primenom elektronske tehnologije.

Elektronske transakcije su nesumnjivo vodeći trend i karakteristika savremenog

„života i rada” javne uprave. Ono je u našoj sredini manje prisutno u odnosu na postojeća

znanja i potrebe. Stručni potencijali postoje, ali inercija u političkim i poslovodnim

strukturama usporava razvoj e-poslovanja. Naše društvo je proteklih decenija zaostajalo u

praćenju savremenih tehnoloških trendova i zato e-poslovanje treba iskoristiti kao jednu od

šansi za ubrzani razvoj.Saradnja vlade i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica

predstavlja najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije.Uvođenjem elektronskog

poslovanja u javnu upravu postiže se skraćenje vremena izvršenja složenih transakcija i stvara

dobra podloga za kvalitetno odlučivanje.

Elektronska trgovina (e-trgovina) je razmena standardizovanih elektronskih poruka

između fizičkih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaćanju,

komuniciranju sa upravom i sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je

zakonom dozvoljena njegova primena. Za razvoj e-trgovine potrebni su neki osnovni

preduslovi, kao što su: primena Interneta za postavljanje veb sajtova sa katalozima ponuda,

cenovnicima i aplikacijama za komuniciranje sa klijentima, poznavanje alata za razvoj

aplikacija za e-poslovanje, razvijena telekomunikaciona infrastruktura, usvajanje propisa za e-

poslovanje i motivacija menadžera.

Kad govorimo o stukturi elektronske trgovine možemo razlikovati više kriterijuma za

njeno klasifikovanje. Ako za kriterijum uzmemo stepen elektronizacije trgovine, onda je

možemo podeliti na totalno elektronificiranu i delimično elektronificiranu trgovinu. Totalna

elektronificirana trgovina podrazumeva kompletnu elektronifikaciju svih faza trgovanja, a

delimično elektronificirana je ona kod koje je iskorišćen samo deo mogućnosti za

elektronifikaciju. Ako kao kriterijum klasifikacije uzmemo tip poslovnog kanala (računarske

17

mreže) onda elektronsku trgovinu delimo na: ograničeno i neograničeno elektronsko

trgovanje. Ograničeno elektronsko trgovanje podrazumeva poslovanje u zatvorenim, a

neograničeno u otvorenim računarskim mrežama.

Predmet trgovanja kao kriterijum klasifikacije elektronske trgovine uslovljava njenu

podelu na elektronsku trgovinu proizvodima, elektronsku trgovinu uslugama i elektronsku

trgovinu kapitalom. Kao što sam već naveo, elektronska trgovina je najznačajnija oblast

elektronskog poslovanja. Imajući to u vidu, u prvom redu sam definisala elektronsko

poslovanje i navela njegove oblasti, a to su: elektronska filozofija, elektronska trgovina,

elektronska plaćanja, elektronske komunikacije, elektronski marketing, elektronska

proizvodnja, elektronska tehnologija, elektronska distribucija i zaštita.

Možemo da zaključimo da E-trgovina ima veliki značaj i vrlo široko područje uticaja.

Smatra se da će se, pod uticajem e-trgovine, u prvoj deceniji ovog veka način poslovanja i

kvalitet života promeniti više nego u celom 20.veku. Na osnovu prvih iskustava u razvoju e-

trgovine, e-uprave i e-bankarstva, može se zaključiti da oni otvaraju velike mogućnosti i

počinju da donose kvalitetne promene u poslovanje.

5. LITERATURA

18

1. Predrag Bjelić, Elektronsko poslovanje u međunarodnoj trgovini, Ekonomski

institut Beograd 2000.

2. C. Graham Bannock, The Penguin Dictionary of Economics, Natural

monopoly,2002.

3. Nada Barać i MR Goran Milanović, Internacionalizacija kao strategija rasta i

razvoja trgovine na malo, Nova trgovina III-IV, 1998.

4. R. K.M. Bayne, The Internet Marketing plan, Wiley Computer Publishing, John

Wiley & Sons, Inc.,1999

5. Tatjana Kovačević, Elektronsko poslovanje, skripta, Megatrend Univerzitet

primenjenih nauka, 2001-2003

6. Stipe Lovreta, dr Dragutin Radunović, dr Goran Petković, Trgovina, teorija i praksa,

Savremena administracija Beograd 1998.

7. Goran Petković, Elektronska trgovina, Nova trgovina, III-IV, 1998. 8. http://www.virtualorganization.net/files/articles/swagerman-sieber01.pdf (preuzeto

12.11.2008. godine)

9. www.e-trgovina.co.yu (preuzeto 12.11.2008. godine)

10. www.ibm.com (preuzeto 12.11.2008. godine)

19