5

Uvod

Ne postoji jedinstveni stav o poreklu reči finansije, obzirom da jedni korene pripisuju germanskom, a drugi smatraju da je to reč romanskog porekla. Međutim, prevladava mišljenje da naziv finansije potiče od latisnke rečini ,,finis, (kraj, završetak), odnosno, ,,finire,, (svršiti, doći do kraja). Ove su se reči prvobitno koristile da bi se označio završetak nekog pravnog spora, jednako kao i kod novčanih obaveza, kada su u slučaju neizvršivanja sledile kazne. Od latinskog glagola ,,finire,, u srednjovekovnom latinskom došlo se do reči ,,finare,, - a kasnije ,,finatio,, - kojom se označavao svaki oblik novčane transakcije. U XIII Veku u Francuskoj reč finansije označava državne prhode i rashode, a u XV i XVI Veku, reč finansije u nemačkom govornom području se upotrebljavaju kao sinonim za neke nemoralne i nedozvoljene poslove, kao što su prevara, spletka, lihvarstvo. Koncem XVI veka, termin finansije iz francuskog jezika označava razne bankarske i druge poslove sa novcem, nakon čega se proširio i na poslove države vezane uz prikupljanje, upravljanje i raspolaganje novcem, što je prenelo i na druge savremene jezike.1

U ovom radu biće dosta reči o licenci, lisingu, franšizingu i faktoringu kao oblicima finansijskog menadžmenta i vrstama ubiranja novca od strane kompanija koje imaju date proizvode koje daju u najam.

Svaka od ovih vrsta finansijskih instrumenata ima svojih prednosti ali i mana. U zavisnosti na šta se kompanije odlučuju i kojom se delatnosti bave, zavisi će i njihov izbor datih finansijskih instrumenata. Nekim firmama će više pogodovati licence, nekima franšize, pak nekim drugim kompanijama će više pogodovati, lis(z)ing, odnosno faktoring. Izbor zavisi od toga kojom delatnosti se kompanija bavi i šta ona želi postići u budućnosti, bližoj ili daljoj.

1 prof. dr Božidar Mihajlović, Poslovne finansije, Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd 2011. godina.

5

Licenca

“Licenca je pravo iskorišćenja tuđeg patentiranog izuma tokom određenog vremena. Do licence se dolazi ukoliko nosilac patenta odluči ne iskorišćavati sam svoj izum, nego ugovorom o licenci u celosti ili delimično prenosi pravo njegove upotrebe na drugog vlasnika. Osim patenta, predmet ugovora o licenci mogu biti robne marke, zaštitni znakovi, uzorci, modeli, know-how…

Kupac licence zasniva dalji razvoj svog biznisa na tehničkim, tehnološkim, organizacijskim, menadžerskim iskustvima, znanjima i veštinama tržišno osnovanim poslovima prodavca licence. Na taj način kupac licence smanjuje moguće rizike. Ugovor o licenci uvek se zaključuje u pisanom obliku.”2

“Ugovorom o licenci obvezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi u celini ili delimično pravo iskorišćavanja izuma, tehničkog znanja i iskustva, žiga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obvezuje da mu za to plati određenu naknadu.”3

“Licenca je pravo iskorišćavanja pronalaska koje nosilac patenta ustupa u celosti ili delimično drugom licu.”4

Kao što se i vidi iz priloženog, postoji dosta različitih, a opet sličnih definicija licence. Suština svake definicije je u tome da kompanija koja zaštiti svoj izum, tehnološki postupak, robnu marku, iskustvo i drugo može da pozajmljuje sve to što je zaštitila, i da za to pozajmljivanje dobija novčanu naknadu, odnosno da proda licencu nekom drugom preduzeću koje je neiskusno, nema odgovarajuće kadrove, iskustvo, tehnološki postupak da bi mogla da opstane na tržištu. Licencu koriste najviše tržišno slabe i male kompanije koje pokušavaju da se probiju na tržište, ali zbog neiskustva, nekompetentnosti, neuspevanja kreiranja uspešnog proizvoda, loše organizacije u pojedinim sektorima ne uspevaju da se izbore sa konkurencijom i zbog toga pribegavanju kupovini licence neke jače, tržišno uspešnije kompanije, čije će iskustvo pomoci manjim kompanijama da ojačaju i postanu tržišni konkurenti.

Licence se mogu pronaći u skoro svim sferama života. Najrasprostranjenija je licenca u proizvodnji, neki od primera kompanije su Fiat, Renault, BMW, Opel, McDonalds, Coca-Cola, koja je jedna od najvećih kompanija u svetu i jedan od najpoznatijih brendova trenutno, Takodje postoje licence u bankarstvu, gde na primer neka jaka poslovna banka može prodati svoju licencu nekoj slabijoj poslovnoj banci koja nema dobar i razvijen sistem poslovanja, kredita, vodjenja banke i dr.

Jedan od primera licence je proizvidnja Fiat-ovog Punta u Kragujevačkoj “Zastavi” pod nazivom Zastava 10. Kompanija Fiat je prodala licencu samo za sklapanje Punta, a gotovi delovi su se dopremali iz Fiat-ove fabrike u Torinu. Sličan primer je i primer kompanije Renault i Dacia. Renault je kupio rumunsku fabriku automobila Dacia i po Renault licenci je Dacia pravila i pravi automobile koji su francuskog dizajna i kvaliteta, samo što nose oznaku Dacia.

Takođe za primer možemo uzeti kompaniju Coca-Cola i našu kompaniju “Navip” iz Zemuna koja proizvodi Coca-Colu i druge proizvode po njihovoj licenci za tržište balkana.

2 http://www.wikipedia.org3 http://www.poslovniforum.hr4 http://www.tesped.ba

5

Pri zaklučivanju licence, ili kupovini, postoji dosta detalja na koje se mora obratiti pažnja:

Trajanje licence

Licenca za iskorišćenje patentiranog izuma, uzorka ili modela ne može biti zaključena za vreme duže od trajanja zakonske zaštite tih prava.

Isklučiva licenca

Ugovorom o licenci sticalac licence stiče isključivo pravo iskorišćenja predmeta licence samo ako je to izričito ugovoreno (isključiva licenca).

Ostale mogućnosti iskorišćenja predmeta licence zadržava davalac licence. Ako u ugovoru o licenci nije naznačeno o kakvoj je licenci riječ, smatra se da mu je data neisključiva licenca.

Prostorno ograničenje prava iskorišćavanja

Pravo iskorišćavanja predmeta licence može biti prostorno ograničeno samo ako to nije protivno Ustavu i zakonima Republike Srbije. Ako ugovorom o licenci nije prostorno ograničeno pravo iskorišćenja predmeta licence, smatra se da je licenca prostorno neograničena.

Predaja predmeta licence

Davalac licence dužan je sticaocu licence u određenom roku predati predmet licence. Davalac licence dužan je sticaocu licence predati i tehničku dokumentaciju potrebnu, za praktičnu primenu predmeta licence.

Davanje upustva i obaveštenja

Davalac licence je dužan sticaocu licence dati sva uputstva i obaveštenja koje su potrebne za uspešno iskorišćenje predmeta licence.

Obaveza garancije

Davalac licence garantuje sticaocu licence tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost predmeta licence.

Garancija

Davalac licence garantuje da pravo iskorišćenja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije ograničeno u korist nekoga trećeg. Ako je predmet ugovora isključivo licenca, davalac licence garantuje da pravo iskorišćenja nije ustupio drugome ni potpuno ni delimično. Davalac licence dužan je čuvati i braniti pravo ustupljeno sticaocu licence od svih zahteva trećih osoba.

Obaveza davaoca isključive licence

Ako je ugovorena isključiva licenca; davalac licence ne može ni u kom obliku sam iskorišćavati predmet licence, niti njegove pojedine dijelove, niti to poveriti nekome drugom u granicama prostornog važenja licence.

Iskorišćavanje predmeta licence

Sticalac licence dužan je iskorišćavati predmet licence na ugovoreni način, u ugovorenom opsegu i u ugovorenim granicama.

5

Korišćenje naknadnih usavršavanja

Ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno, sticalac licence nije ovlašćen iskorišćavati naknadna usavršavanja predmeta licence.

Čuvanje predmeta licence u tajnosti

Ako predmet licence čine nepatentirani izum ili tajno tehničko znanje i iskustvo, sticalac licence je dužan čuvati ga u tajnosti.

Kvalitet

Ako je uz licencu za proizvodnju ustupljena i licenca za upotrebu žiga; sticalac licence može stavljati u promet robu s tim žigom samo ako je njen kvalitet ista kao što je kvaliteta robe koju proizvodi davalac licence. Suprotan sporazum nema pravni učinak.

Obeležavanje

Sticalac licence dužan je robu obeležiti oznakom o proizvodnji po licenci.

Naknada

Sticalac licence dužan je isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na način kako je to određeno ugovorom.

Podnošenje izveštaja

Ako se naknada određuje u zavisnosti od opsega iskorišćenja predmeta licence, sticalac licence dužan je podneti davaocu licence izvještaj o opsegu iskorišćenja i obračunati naknadu svake godine, ako ugovorom nije za to određen kraći rok.

Izmena ugovorene naknade

Ako je ugovorena naknada postala očito nesrazmerna u odnosu prema prihodu koji sticalac licence ima od iskorišćenja predmeta licence, zainteresovana strana može zahtevati izmenu ugovorene naknade.

Kad se može dati podlicenca

Sticalac isključive licence može pravo iskorišćenja predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca). Ugovorom se može predvideti da sticalac licence ne može dati drugome podlicencu ili mu je ne može dati bez dopuštenja davaoca licence.

Kad davalac može odbiti dopuštenje

Kad je za davanje podlicence potrebno dopuštenje davaoca licence, ovaj ga može odbiti sticaocu isključive licence samo iz ozbiljnih razloga.

Otkaz zbog nedopuštene podlicence

Davalac licence može otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez njegovog dopuštenja, kad je to prema zakonu ili prema ugovoru potrebno.

5

Neposredan zahtev davaoca licence

Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos između sticaoca podlicence i davaoca licence, čak ni kad je davalac licence dao potrebno dopuštenje za zaključenje podlicence. Ali, davalac licence može, radi naplate svojih potraživanja od sticaoce licence nastalih iz licence, zahtevati neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu podlicence po osnovi podlicence.

Prestanak ugovora protekom određenog vremena

Ugovor o licenci sklopljen na određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen, te nije potrebno da bude otkazan.

Prećutno obnavljanje licence

Kad nakon proteka vremena za koje je ugovor o licenci bio sklopljen sticalac licence produži iskorišćavati predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zaključen novi ugovor o licenci neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni. Osiguranja što su ih treće osobe dale za prvu licencu prestaju protekom vremena za koje je bila zaključena.

Otkaz ugovora o licenci

Ugovor o licenci čije trajanje nije određeno prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok. Ako otkazni rok nije ugovorom određen, iznosi šest meseci, s tim što davalac licence ne može otkazati ugovor tokom prve godine njegovog važenja.

Smrt, stečaj i redovna likvidacija

U slučaju smrti davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako drugačije nije ugovoreno. U slučaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima koji produžavaju njegovu delatnost. U slučaju stečaja ili redovne likvidacije sticaoca licence davalac licence može raskinuti ugovor.5

Takođe postoje licence i u računarskoj tehnologiji, odnosno software-u. U našoj zemlji jos uvek nije toliko rasprostranjena takva vrsa licence. Software-ska licenca znači da ako želite da koristite neki program poput Windows-a ili Adobe photoshopa, morate kupiti originalan CD, gde svaki CD ima svoj serijski broj koji morate ukucati kada instalirate program. Ovakvi originalni programi su dosta skupi, pa se zbog toga dosta pribegava kopiranju jednog originalnog CD-a. Takav način bespravnog umožavanja naziva se piraterija i strogo je zabranjenom zakonom, mada i pored toga dosta se praktikuje u velikom broju zemalja, a pogotovu kod nas.

Mnogi nisu svesni da je software rezultat timskog rada programera u kojem su se stopile ideje, kreativnost i znanje istih. Kupovinom software-a ne postajete vlasnik, odnosno nosilac autorskih prava, već zapravo kupujete pravo korišćenja tog software-a, uz poštovanje određenih ograničenja nametnutih od strane vlasnika, odnosno nosilaca autorskih prava, odnosno kompanije koja je taj software izumela, odnosno proizvela. Postoje pravila korišćenja software-a koja su poznatija kao licenca. Jedno od pravila jeste da imate pravo

5 http://www.poslovniforum.hr

5

instaliranja tog software-a na vašem (jednom) kompjuteru, i pravo da napravite još jednu kopiju (back-up) za slučaj da se original pokvari.

Franšiza

Franšizing je poslovni model dizajniran da stvori duplikat postojećeg poslovanja sa proizvodom i/ili uslugom koja je praćena specijalnim ili čak jedinstvenim konceptom.6

Franšinžing je metod distribucije, kod koga vlasnik proizvoda ili usluge (davalac franšize) daje mogućnost primaocu franšize da distribuira njegove proizvode ili usluge, da koristi njegovo ime, znak i poslovni sistem i za to prima inicijalni honorar.7

Franšizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koje se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i finansijski samostalnih kompanija vlasnika franšize i njegovih pojedinačnih korisnika franšize, gde vlasnik garantuje svojim korisnicima pravo i uzima na sebe obavezu da će voditi posao u skladu s konceptom franšize.8

Kao što vidimo i za franšizu kao poslovni sistem postoji dosta različitih definicija. Suština svih definicija je to da je franšizing način poslovanja koji se bazira na kupovini uspešnog poslovnog sistema, kod koga prodavac garantuje kupcima franšizinga pomoć u vođenju posla.

Franšiza dozvoljava da kompanije u poslu budu radi sopstvene koristi, ali da ipak imaju pomoć iskusnijih kompanija koje su već uspešne na medjunarodnom tržištu.

Izraženo u ciframa, razlozi za ulaženje u franšizu su još očigledniji: više od 95% korisnika franšize i dalje vode profitabilne poslove 5 godina unazad [Source: (Izvor: Britanska asocijacija franšizera).].9

Istorijat franšize

Sam legalni koncept franšize datira još od srednjeg veka, kada je vitez ili opat mogao dobiti pravo upravljanja određenim delom lordovog poseda. Sajmovi i pijace (prodavnice) su takođe bile organizovane kao franšize, kao i neke druge komercijalne aktivnosti. Franšiza ima svoje korene u feudalnim vremenima, no prva komercijalna prodajna franšiza bila je Singer Sewing Center koju je razvio Isaac Singer tokom 1858. godine. Singerov model je bio kopiran od strane nekoliko industrija na prelazu 20. veka. Jedan od njih je bila i Coca-Cola koja se uspela nacionalno proširiti prebacujući teret proizvodnje, skladištenja i distribucije svojeg proizvoda na lokalne poslovne ljude koji su dobili prava punjenja. Uvođenje i masovna proizvodnja automobila početkom 20. veka značajno je promenila franšizu. Kao što je Henry Ford predstavio liniju za montiranje proizvoda i doba masovne proizvodnje, metode masovne distribucije su takođe morale biti kreirane u cilju prodaje, snabdevanje benzinom, popravka automobila i osiguravanja pristupačnog mesta na kojem bi se vozači odmarali tokom svog puta. Korisnici franšize zadovoljili su te potrebe. Proizvođači automobila koji su

6 Internet, nepoznata stranica.7 http://www.srbijanet.rs8 http://pks.komora.net9 Internet, nepoznata stranica.

5

potrošili ogromne iznose kako bi opremili svoje proizvodne linije bili su u mogućnosti razviti prodajno distribucijsku mrežu korišćenjem kapitala koji su osigurali nezavisni dileri. Naftne kompanije poput Standard Oil i Texaco davali su franšize za trgovine iza ugla i automehaničarske radnje širom zemlje. Uspeh ovih ranih primera franšiznog poslovanja doveo je do eksplozije franšiza tokom 1950-ih i 1960-ih godina. No sve se to promenilo tokom 1950-ih kada je Ray Kroc reorganizovao potencijal kloniranja franšize kako bi ponovio uspešnu formulu i lansirao poslovni format franšize kakav mi danas poznajemo. Uspeh McDonaldsa je legenda i Ray Kroc se upoređuje s Henry Fordom za uvođenje linije za proizvodnju i industriju brze hrane. Kroc je napravio više od brzine u brzoj hrani. On je osmislio koncept koji zovemo ”trgovačko odelo“ kako bi obuhvatili ne samo izgled i ugodnost poslovnog dekora nego i svaki detalj na osnovu kojeg se posluje. Za Raya Kroca svaki aspekt kako voditi franšizu McDonalda postao je deo sistema koji osigurava da će iskustvo potrošača u svakom McDonalds restoranu biti jednako uvek i svugde. Krocova teorija se pokazala toliko uspešnom da se ubrzo proširila franšiznom industrijom.

Većina ugovora raspravlja o franšizi do najsitnijih detalja i osnova, ukoliko se dopusti, uslovljena je potpisom od strane korsnika franšize pod bilo kojim uslovima koje kasnije davaoc franšize može doneti. U cilju uniformiranosti, korisnici franšize obično prihvataju (i plaćaju za to) sve zahtevane sistemske promene, uključujući i ponuđene proizvode, korišćenje trgovačkih imena i zahtevana trgovačka odela.10

Vrste i tipovi franšize

Kada govorimo o franšizi potrebno je naglasiti da postoje dve vrste franšize i to:

franšiza distribucije proizvoda

franšiza poslovnog formata

Franšiza distribucije proizvoda:

Distributeri Coca-Cola, Goodyear Tires, Ford Motor Company i John Deere su svi korisnici franšize distribucije proizvoda. U ovoj vrsti franšize, korisnik obično prodaje proizvod koji je proizveden od strane davaoca njihove franšize. Ova vrsta franšize najčešća je u industrijama prodaje osvježavajućih napitaka, automobila i kamiona, raznih proizvoda za automobile i benzina. Proizvodi koji se prodaju u franšizama distribucije proizvoda obično zahtevaju neke pripremne radnje od strane korisnika franšize pre prodaje - kao što je slučaj sa Coca-Colom - ili neke dodatne usluge nakon prodaje kao što je slučaj sa Ford Motor Company. Najznačajnija razlika u franšizi distribucije proizvoda je u tome što davalac franšize licencira svoje trgovačko ime i logotip korisniku franšize, no obično mu ne osigurava sistem za poslovanje. Iako franšiza distribucije proizvoda predstavlja najveći procenat ukupne maloprodaje svih postojećih franšiza, većina dostupnih franšiza dans su franšize poslovnog formata.11

10 http//www.wikipedia.org11 http//www.wikipedia.org

5

Franšiza poslovnog formata:

Wendys, Macoo, Uniglobe i GNC su primeri franšiza poslovnog formata. U franšizi distribucije proizvoda najznačajniji deo je proizvod koji davalac franšize proizvodi. Korisnik franšize poslovnog formata takođe koristi trgovačko ime i logo davaoca, ali što je važnije, dobija kompletan sistem za isporučivanje proizvoda ili usluga i za poslovanje. Sistem je ono što stvara konzistentnost - konzistencija je osnova uspeha korisnika franšize. Poslovna struktura nudi detaljan plan koji objašnjava kako napraviti sve iz početka. Korisnik franšize je obučen da upravlja izgradnjom zgrade, naručivanjem prave opreme i ako je potrebno stavljanjem oznaka.12

Prema odnosima koji vladaju u franšizi, franšizu možemo podeliti na sledeće tipove:

Odnos proizvođač/maloprodaja - benzinske pumpe

Odnos proizvođač/veleprodaja - fabrike bezalkoholnih napitaka

Odnos veleprodaja/maloprodaja - prodaja alata

Odnos trgovačka marka/maloprodaja - lanci brze hrane13

Prednosti i nedostaci franšize

Postoji dosta prednosti franšize, a ne toliko puno nedostataka. Neke od prednosti kompanija koje koriste franšizing je ta da su franšize uspešne jer koriste već proverene poslovne forme, čime snižavaju mogućnost neuspeha, franšize su profitabilne, jer koriste poznato ime, čime su lako prepoznatljive, franšize se mogu prodavati, uspešne kompanije će lakše prodati svoj način poslovanja i iskustvo, jer manjim kompanijama je baš to potrebno, franšize su zaštićene, jer nude zastupništvo na teritoriji poslovanja franšizirane kompanije, i dosta drugih.

Neki od nedostataka franšizinga je to da kompanije koje koriste franšizing nemaju potpunu slobodu, takođe moraju poštovati ugovor i standarde davalaca franšize, moraju plaćati naknade davaocu franšize.

Neki od svetskih primera franšize je benzinska stanica OMW koja je prisutna i u srbiji. Matična zemlja stanice je Austrija. Da bi mogao neko da otvori OMW pumpu u Srbiji, potrebno je da to odradi po njihovim propisima i standardima, koji oni odredjuju, oni obezbedjuju njihovo iskustvo u poslovanju, njihov sistem poslovanja, radi kontrole ispravnosti poslovanja šalju svoje stručnjake koji utvrdjuju ispravnost poslovanja pumpi u Srbiji.

Jedan od primera je i kompanija Benetton, za koju je franšizing način ulaska na ino-tržište. Benetton poseduje ogromnu mrežu posrednika. Veze sa partnerima čine zaštita trgovinske marke, originalnost asortimana, visoki profitni motivi... Benetton obezbeđuje savete lokalnim opunomoćenicima, sugestije u dekoru i dizajniranju prodavnica, pomoć u oglašavanju i raspoloživost asortimana.

Franšize su možda i najzastupljenije u putničkim agencijama. Evo primer iz nekdašnje firme iz grada. M Tourist, kako se zvala kompanija je radila pod franšizom kompanije Putnik

12 http//www.wikipedia.org13 http//www.wikipedia.org

5

iz Beograda, ona je prodava Putnikove aranzmane za putovanja (letovanja, zimovanja, putovanja oko Zemlje, i dr.) u svojoj matičnoj kompaniji, sve dok se kompanija Putnik nije privatizovala.

Lising

Ugovorom o lizingu obavezuje se jedna ugovorna strana (davalac lizinga) da ustupi ugovorenu stvar na korišćenje i da obavi ugovorene radnje u vezi urednog privrednog iskorišćavanja te stvari drugoj ugovornoj strain (primaoc lizinga) koja se obavezuje da za izvršenu uslugu plati ugovorenu nagradu (zakupninu). Lizing se može definisati i kao pisani ugovor između dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i daje je na korišćenje primaocu lizinga na određeni vremenski period, dok je korisnik lizinga zauzvrat dužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru.

Osnovni princip lizing poslovanja je da davalac lizinga zadržava  pravno vlasništvo nad predmetom lizinga, dok primalac lizinga stiče  ekonomsko vlasništvo.

Finansijski razlozi – nije svako preduzeće ili pojedinac u mogućnosti da kupi opremu neophodnu za pokretanje, proširenje ili modernizaciju sopstvenog poslovanja. Ne raspolaže svako preduzeće adekvatnim sredstvima koje bi moglo da ponudi kao obezbeđenje za bankarske kredite. Lizing predstavlja odgovor na takve probleme tako što pruža mogućnosti primaocima lizinga da pribave neophodnu opremu.

Ekonomičnosti i pogodnosti – preduzeće ili pojedinac plaćaju lizing naknade iz profita ostvarenog po osnovu korišćenja predmeta lizinga. Veoma često lizing obezbeđuje 100% finansiranja za projekat. Korišćenjem lizinga moguće je ostvariti određene poreske prednosti – puni iznos lizing naknade se može odbiti od osnovice za porez na dobit.

Bitni elementi ugovora

Bitni elementi su: predmet lizinga, cena lizing aranžmana, vrijeme trajanja i  rokovi plaćanja.

Predmet lizinga je ustupanje prava korišćenja određenih stvari, ali ne i prava svojine. Najveća zastupljenost je kod skupe opreme koja u tehnološkom smislu brzo zastareva i koja iziskuje visoka ulaganja (računari, elektronski uređaji,…) tj. stvari koje se mogu i nakon zamene za savremenije, plasirati drugim preduzećima. Bitno je da vek trajanja opreme odnosno period amortizacije mora biti duži od trajanja samog ugovora. Najčešće se misli na tehnološko zastarevanje.

Cena je pravo davaoca, a obaveza primaoca lizinga i predstavlja zakupninu  ili nadoknadu. Kod ugovora o lizingu zakupnina je obično ravnomerna ili  opadajuća u zavisnosti od prirode predmeta lizinga.

Vreme zakupa tj. period korišćenja opreme date na lizing je jedan od bitnih elemenata ove vrste ugovora. Ovo i ne mora predstavljati bitan element, jer  se zakup može ugovoriti i na neodređeno vrijeme.

Rokovi i način plaćanja cene lizing aranžmana je jedan od bitnih  elemenata. Uobičajeno je da se prva rata ili nekoliko njih odjednom uplati u gotovom, određeno vreme pre isporuke. Ako je u pitanju naručivanje opreme koja tek treba da se proizvede, onda se po

5

pravilu traži da se prva rata ili nekoliko njih plati odmah po zaključenju ugovora, čime bi narudžbina bila potvrđena.

Zaključenje ugovora o lizingu

Kod zaključivanja ugovora o lizingu, kao i kod svih ugovora u robnom prometu, bitno je pre bilo kakvog potpisivanja detaljno proučiti njegov sadržaj, i zahtevati od davaoca lizinga dodatna objašnjenja oko određenih stavki koje nisu u potpunosti razumljive. Treba voditi računa da svi razlozi zbog kojih se opredeljuje za ovakav vid finansiranja, i za konkretnog davaoca  lizinga budu precizno i nedvosmisleno navedeni u ugovoru.

Ugovor o lizingu mora obavezno da sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.

Pored ovih, može da sadrži i druge elemente: mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža i buduće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. Da bi ugovor bio validan, mora biti zaključen u pismenoj formi, i trajati ne kraće od 2 godine.

Predmet lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, vozila,..).

Subjekti u lizing poslu

Davalac lizinga kod nas, po pravilu, mora biti privredna organizacija, jer se radi o posebnoj privrednoj delatnosti. Davalac lizinga može biti privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga u skladu sa propisima države u kojoj je osnovano i čiji je minimalni uplaćeni novčani dio osnovnog kapitala 100.000 € .

Primalac lizinga, pored privredne organizacije, mogu biti i fizička lica na koga davalac prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme i ugovorenu naknadu.

Isporučilac može biti svako pravno i fizičko lice koje na davaoca lizinga prenese svoje pravo poseda nad predmetom lizinga uz svrhu obezbeđivanja istog za primaoca lizinga kroz ugovor o lizingu.

U zavisnosti od načina finansiranja i odnosima koji nastaju tokom odvijanja lizing-transakcije, razlikuje se:

Finansijski lizing predstavlja ugovaranje osnovnog perioda trajanja lizinga u kojem ga ugovorne strane ne mogu otkazati,

koncipiran je kao ,,ugovor pune amortizacije,, što znači da je korisnik lizinga, tokom trajanja ugovora obavezan da isplaćuje davaocu lizinga punu vrednost predmeta lizinga;

troškove održavanja i zastarelosti predmeta lizinga snosi primalac lizinga.

Operativni lizing predstavlja kratkoročni ugovor o lizingu koji se može raskinuti u svakome trenutku, pod uslovima ugovora,

traje kraće od ekonomskog veka predmeta lizinga,

5

lizing naknada manja je od vrednosti predmeta lizinga, pa davalac lizinga amortizira samo deo svojih troškova i preuzima rizik zastarelosti i troškove održavanja predmeta lizinga, zbog čega nastoji ugovoriti ovakvu vrstu lizinga s više korisnika, čime osigurava sukcesivnost iznajmljivanja opreme i rentabilnost sopstvenog poslovanja;

koristi se u slučajevima kada korisnik lizinga treba privremeno, iz sezonskih ili drugih razloga, osigurati povećanje svoga voznog parka, građevinskih ili poljoprivrednih mašina, uređeja itd;

omogućuje korisniku bolje upravljanje raspoloživim kapitalom.

Kratkoročni lizing podrazumeva trajanje korišćenja predmeta od jedne do tri godine.

Dugoročni lizing je u slučajevima kada je korišćenje predmeta lizinga duže od tri godine.

Neto lizing je slučajevima kada korisnik lizinga snosi troškove održavanja, servisiranja i osiguranja predmeta lizinga.

Bruto lizing je u slučajevima kada je davalac lizinga u obavezi da snosi troškove održavanja, servisiranja i osiguranja predmeta lizinga, a može se ugovorom davalac obavezati na zamenu novim i savremenijim predmetom lizinga.

Prema predmetu lizinga postoje:

Lizing investicijske opreme (engl. Equipment leasing)

Leazing kompletnih postrojenja (engl. Plant leasing)

Leazing robe široke potrošnje (engl. Leasing of durables).

Prema iskorištenosti predmeta lizinga razlikuju se:

Lizing neupotrebljavanih dobara (eng. First-hand leasing),

Lizing upotrebljavanih dobara (engl. Second-hand leasing).

Kao pravni posao lizing se reguliše ugovorom, koji mogu biti:

Individualni lizing, kada je predmet ugovora o lizingu tačno određen.

Blanketni lizing, kada se zaključuje okvirni ugovor o lizingu, kojim se davalac lizinga obavezuje nabaviti i predate na korišćenje predmete lizinga po izboru korisnika lizinga.

Standardni ugovor o lizingu, kod kojeg se predmet lizinga vraća davaocu lizinga po isteku ugovorenog roka ili se novim ugovorom produžuje njegovo korišćenje.

Ugovor s pravom opcije, kojim se korisniku lizinga dopušta dap o isteku ugovorenoga roka odluči hoće ili korišteni predmet vratiti ili produžiti njegovo korišćenje.

Ugovor s klauzulom o pravu otkupa, po kojemu korisnik lizinga pridržava pravo kupovine predmeta lizinga po isteku ugovorenog roka korišćenja.

Vremenski lizing, kada je unapred utvrđen rok korišćenja I obaveze vraćanja predmeta lizinga (engl. Run-off leasing).

Rotirajući ili revolving lizing, s pravom korisnika da produži ugovor o korišćenju ili zameni predmet lizinga savremenijim modelom.

Povratni lizing, korisi se kada vlasnik nekog dobra, da bi pribavio gotovinska finansijska sredstva, prodaje ta dobra lizing preduzeću I istovremeno uzima isto prodato dobro natrag u lizing (sale and lease back); radi se obično kao finansijski posao, pri čemu nakon ugovorenog perioda, otplatom lizing naknade, može ponovno doći u vlasništvo tog dobra.

5

Lizing sa odlukom o kupoprodaji (engl. Hire purchase), pri kojem se ugovor o lizingu može sklopiti na način da se odmah donese odluka o kupoprodaji predmeta lizinga čim istekne period razkupa. Može se koristiti za sve vrste proizvoda koji se koriste duži niz godina. Lizing naknada može se ugovoriti kao fiksna linearna, kao naknada s klauzulom revizije, kao visoka naknada u prvome mesecu, kao niska naknada u početnom peirodu, kao naknada čija se visina prilagođuje interesu korisnika lizinga.14

Faktoring

Faktoring je napredan finansijski proizvod koji omogućava jednostavnu i delotvornu trgovinu koja podržava finansiranje kompanije. Može unaprediti domaću i međunarodnu trgovinu. Ona je efikasno sredstvo kratkoročnog finansiranja i može obezbediti privatnom sektoru lak pristup radnom kapitalu.

Trenutna aktiva većine kompanija sadži visok stepen potraživanja. Realizacija potraživanja sadrži troškove, ubirajući troškove njihovog finansiranja i naplaćivanja. Od suštinskog značaja je da se potraživanjima upravlja na odgovarajući način. Upravljanje potraživanjima stvara dve vrste problema: 1) one koji su vezani za podizanje sredstava/radnog kapitala za finansiranje i 2) one koji su vezani za naplatu i kašnjenja i neizvršenja koja su sa tim povezana. Male kompanije mogu lako upravljati potraživanjima, ali velike kompanije mogu biti suočene sa visokim troškovima i lošim dugovanjima. U takvim slučajevima, mogu se koristiti usluge specijalizovane kompanije koja se zove faktoring kompanija.

Faktoring je moćan finansijski instrument koji omogućava kompanijama da se uspešno razvijaju jačanjem pozicije toka gotovine.

Faktoring je odnos, potvrđen ugovorom, između prodavca robe i finansijske institucije koja se zove faktor, gde faktor otkupljuje potraživanja prodavca, koje takođe kontroliše i kojima upravlja, dok prodavac dobija gotovinu.

Faktoring može biti stalni odnos između faktora i klijenata po osnovu otvorenog računa, gde faktor kupuje celu knjigu klijentovih dugova (sva potraživanja) sa ili bez regresa – vezano za kontrolu nad klijentovim kreditima i upravljanje evidencijom o prodaji u vezi sa transakcijom.

Međunarodni institute za unificiranje privatnog zakona (UNIDROIT) nudi definiciju faktoringa koja uključuje tri sledeće karakteristike:

Prvo, mora postojati zakon koja omogućava da dugovanja koja nastaju iz prodaje robe ili usluga prema komercijalnom ugovoru budu prenesena. Factoring obično nije povezan sa potrošačkim dugovanjima,

Drugo, mora postojati zakon da dužnici trebaju biti obavešteni o takvom prenosu,

Treće, factor mora vršiti najmanje dve od sledećih usluga:

o Obezbeđivanje finansija – factor obezbeđuje klijentu finansiranje, uključujući kredite i avanse.

14 prof. dr Božidar Mihajlović, Poslovne finansije, Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd 2011. godina.

5

o Održavati potraživanja – factor je odgovoran za upravljanje i održavanje evidencije o prodaji za svakog klijenta. Factor proizvodi i šalje klijentu periodične izveštaje o trenutnom status potraživanja i iznosu dobijenom od klijenta,

o Naplaćivati dugove – factor naplaćuje potraživanja klijenata, preuzimajući sve problem povezane sa naplatom. Klijent se može koncentrisati na posao, dok se trošak naplate smanjuje uštedama u radnoj snazi, vremenu i naporima.

o Štiti od kreditnog rizika – factor štiti klijenta od rizika neizvršenja obaveza u plaćanjima od strane klijenata, ali samo u faktoringu bez regresa. Limit do kojeg klijent može prodavati robu odobrenim klijentima određuje factor. Faktor takođe, obezbeđuje savet o kreditnoj sposobnosti potencijalnih klijenata.

Pošto je praksa faktoringa razrađena u razvijenim zemljama, relativna saglasnost istih je postignuta oko definicije faktoringa.

Factoring je finansijska usliga koja uključuje pretvaranje kreditnih menica (potraživanja, nadoknadive menice i druga potraživanja koja nastaju kao rezultat prodaje kreditom) u gotovinu. Rizik povezan sa kreditom može, ali ne mora, biti preuzet od strane faktora koji okupljuje kreditna potraživanja i naplaćuje ih kada dospu.

Factor uplaćuje avans klijentu do izvesnog procenta odgovarajućih dugova. Klijent plaća proviziju faktoru kao deo kupovne cene, što obuhvata uslužne apekte aranžmana, kao što su upravljanje evidencijom, naplatu dugova, kreditno pokriće, itd.

Zaključak

5

Kao što možemo zaključiti iz gore napisanog, veoma je veliki izbor finansijskih instrumenata kojim kopmanije mogu da se posluže (u ovom radu su obrađene par njih), ali sve to zavisi od toga šta kompanija želi da učini time, i naravno delatnosti kojom se bavi.

Ako želi da proširi poslovanje i uvede nove proizvode i usluge, to može učiniti franšizingom ili licencom, odnosno kupovinom tuđih patenata i koristiti ih kao svoje i naravno uz to platiti određenu novčanu naknadu. Licenca i franšizing su slični ali opet ima dosta razlika. Uz licencu je moguće kupiti pored patenata i know-how, zaštitni znakovi, itd. Dok franšizingom se kupuje razrađeni poslovni model, odnosno pravi se duplikat postojećeg uspešnog poslovnog modela.

Lizing je model finansiranja kompanija, odnosno model uvođenja nove tehnologije, opremanja novim mašinama, postrojenjima, itd, pri čemu se vrši ili rentiranje ili kupovina. Kompanije koje nemaju dovoljno sredstava da kupe velike mašine, postrojenja ili da uvedu neku novu tehnologiju, to rade lizingom, odnosno kupovinom na rate duži vremenski period, ili pak rentiranjem opreme na duži vremenski period, opet plaćanjem rata za korišćenje te oreme.

Factoring je veoma moćan model finansiranja kompanija, kojim kompanije sklapaju ugovor sa finansijskim instistucijama, koje se zovu faktor, i koja okupljuje sva potraživanja kompanije koja kontroliše i može upravljati njima, dok kompanije dobijaju gotovinu.

Literatura

5

prof. dr Božidar Mihajlović, Poslovne finansije, Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd 2011. godina.

http://www.tesped.ba

http://www.srbijanet.rs

http://www.poslovniforum.hr

http://www.krediti.rs/clanci/faktoring/36/

http://www.cbbh.ba/index.php?id=674&lang=bs

http://studenti.rs/skripte/bankarstvo-finansije/ugovor-o-lizingu

http://pks.komora.net

http//www.wikipedia.org