IXFINANSIJSKA ANALIZA

94. PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA, POVEZANOST SA PRINCIPIMA

FINANSIJSKE POLITIKE I PODELA

definicije pravila finansiranja (Herle): principi za izbor sredstava finansiranja

radi zadovoljenja neke date potrebe kapitala

norme za pribavljanje kapitala sa određenih aspekata

veći broj pravila, u čijoj osnovi leži jedan ili više principa poslovne ili finansijske politike (princip sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti, elastičnosti, nezavisnosti, itd.)nemogućnost sistematizacije pravila finansiranja prema principima finansijske politike, jer u osnovi pojedinih pravila često ne leži jedan, već više principa finansijske politike"zlatna", "sveta", "optimalna" pravila /

"klasična", "tradicionalna" pravila

Sva pravila finansiranja tangiraju finansijsku strukturu preduzeća, i to:– sastav kapitala prema poreklu i ročnosti

(vertikalna pravila) ili– odnos delova imovine i kapitala (horizontalna

pravila).

Aktiva Bilans stanja Pasiva

horizontalna pravila finansiranjavertikalna pravila

finansiranja

95. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA I SASTAV

nastoje da postave normu za strukturu kapitala (pasive bilansa)princip sigurnostipravila za odnos:– sopstvenog i pozajmljenog kapitala– nominalnog kapitala i rezervi– dugoročnog i kratkoročnog kapitala

96. PRAVILA ZA ODNOS SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH IZVORA (KAPITALA)

"pravila za pokriće (izravnanje) rizika"forme pravila:– čvrsto postavljene relacije između sopstvenih

i pozajmljenih izvora – minimalni zahtevi (donji limiti) za finansiranje

preduzeća sopstvenim kapitalom

pravilo jednakosti sopstvenih i pozajmljenih izvora ("zlatno pravilo izravnanja rizika") – Gerstner: finansiranje sopstvenim kapitalom je najzdravije, a jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba smatrati minimumomNeki autori smatraju zdravim i odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala od 2:1, neki preporučuju odnos 1:3, dok neki smatraju da optimalan odnos zavisi od vrste preduzeća.

Sopstveni kapital vrši funkciju garanta ili primarne sigurnosti plaćanja obaveza u iznosu i roku. Zahtevi sigurnosti i likvidnosti sa aspekta poverilaca bili su odlučujući za nametanje obaveze finansiranja sopstvenim kapitalom.Nikakvo fiksiranje relacija između sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne može da obezbedi sigurnu zaštitu likvidnosti, jer likvidnost zavisi od usklađenosti novčanih tokova.

Sopstveni kapital ima zaštitnu funkciju za tuđi kapital i njegovo učešće treba da bude veće ako je preduzeće izloženo većem riziku. Rizici preduzeća su individualno uslovljeni, zbog čega je neprihvatljivo postavljanje opštih normi za učešće sopstvenog kapitala. Na relacije sopstvenog i pozajmljenog kapitala utiče i princip rentabilnosti.

ElementiSlučajevi finansiranja

I II

1. Sopstveni kapital 100.000 50.000

2. Pozajmljeni kapital – 50.000

3. Ukupan kapital (1+2) 100.000 100.000

4. Investicioni dobitak (20%) 20.000 20.000

5. Troškovi kamata (10%) – 5.000

6. Ostatak dobitka (4–5) 20.000 15.0007. Ukamaćenje sopstvenog

kapitala (6/1) 20% 30%

97. PRAVILA ZA ODNOS REZERVI PREMA NOMINALNOM KAPITALU

Gerstner: ne insistira na određenoj normi, ali ističe da je preduzeće sigurnije ukoliko su veće rezerve Nikliš: zahteva da odnos rezervi i nominalnog kapitala bude 1:1 princip sigurnosti za nominalni kapital (koji predstavlja obavezu preduzeća prema vlasnicima)

98. PRAVILA ZA ODNOS DUGOROČNOG PREMA KRATKOROČNOM KAPITALU

nema čvrstih normi, već je odnos uslovljen strukturom imovine, koja zavisi od vrste preduzeća – ukoliko u aktivi dominiraju dugoročno vezana sredstva, u pasivi treba da dominira dugoročni kapitaldopunski zahtev: ovaj odnos mora da se kreće ispod tačke na kojoj volja davalaca kratkoročnih sredstava počinje da smeta i da bude teret

95. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA I SASTAV

tangiraju odnose delova imovine i kapitalaprincip likvidnostinajznačajnija pravila:zlatno (bankarsko) pravilo finansiranjazlatna bilansna pravila finansiranja (u užem i

širem smislu)pravila finansiranja "1:1" i "2:1"

99. ZLATNO (BANKARSKO) PRAVILO FINANSIRANJA

nepisani zakon kreditne privrede: primljeni tuđi kapital ne sme da se koristi vremenski nepovoljnije nego što je dobijenHibner: "Kredit koji neka banka može dati, a da pri tome ne dođe u opasnost u pogledu ispunjenja obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uživa, i to ne samo po iznosu, nego i po kvalitetu."

obezbeđenje likvidnosti – putem kongruencije rokova aktivnih i pasivnih kreditnih poslova u slučaju preduzeća: usaglašenost između trajanja vezivanja imovinskih predmeta i trajanja raspolaganja kapitalom pribavljenim za pokriće potreba

Održavanje likvidnosti preduzeća pretpostavlja, pored kongruencije rokova, još dva uslova:

1. da se iz tekućih prihoda vraća najmanje uloženi iznos finansijskih sredstava i

2. da se mogu nabaviti nova sredstva nakon vraćanja dospelih obaveza.

Za preduzeće je mnogo važnija usklađenost primanja i izdavanja nego usklađenost rokova.

ZLATNA BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA

konkretizacija zlatnog pravila finansiranjaosnova: raščlanjavanje aktive prema stepenu likvidnosti i pasive prema stepenu dospelosti i utvrđivanje relacija između raščlanjenih delova aktive i pasiveosnovna pravila:– zlatno bilansno pravilo u užem smislu– zlatno bilansno pravilo u širem smislu

100. ZLATNO BILANSNO PRAVILO U UŽEM SMISLU

zahtev: da fiksna imovina bude pokrivena sopstvenim i dugoročnim pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoročnim kapitalomneslaganje u definisanju pravila – jedna grupa autora smatra da fiksna imovina treba da bude pokrivena isključivo sopstvenim kapitalom (princip sigurnosti), a druga dopušta upotrebu i dugoročnog pozajmljenog kapitala

jedinstven stav – za finansiranje fiksnih sredstava se po pravilu preporučuje sopstveni kapital, a finansiranje dugoročnim pozajmljenim izvorima se tretira kao nužno odstupanje od pravila

ocena zlatnog bilansnog pravila u užem smislu:– Mišljenje da zlatna bilansna pravila

predstavljaju konkretizaciju zlatnog pravila finansiranja je neprihvatljivo (parcijalni nasuprot totalnom načinu posmatranja).

– Neprihvatljivo je a priori mišljenje da je fiksna imovina opterećena rizikom.

– Ne uzima u obzir načelo rentabilnosti.– Ne garantuje likvidnost preduzeća.

101. ZLATNO BILANSNO PRAVILO U ŠIREM SMISLU

proširenje zlatnog bilansnog pravila u užem smisluzahtev: dugoročno finansiranje ne samo fiksne imovine, već i dela obrtne imovine koji je trajno vezan za preduzećebrojne varijante pravila, usled različitih odgovora na pitanja: (1) šta treba smatrati vezanom obrtnom imovinom i (2) kakvim kapitalom treba finansirati ovu imovinu – sopstvenim ili dugoročnim tuđim

prvo pitanje: – mišljenja se kreću od zahteva za dugoročnim

finansiranjem minimalnih zaliha do zahteva da se ukupne zalihe finansiraju dugoročno

– preovlađujući stav: dugoročno finansiranje "gvozdenih zaliha"

drugo pitanje:– razlike između onih koji dopuštaju finansiranje

dugoročno vezane obrtne imovine dugoročnim tuđim kapitalom i onih koji zahtevaju finansiranje sopstvenim kapitalom

Šmitovo pravilo jednake vrednosti u bilansu: realna aktiva treba da bude finansirana sopstvenim kapitalom, a nominalna aktiva (potraživanja i gotovina) pozajmljenim kapitalom

preovlađujući stav: fiksnu imovinu i gvozdene zalihe treba finansirati sopstvenim i dugoročnim pozajmljenim kapitalom

102. PRAVILA FINANSIRANJA "1:1" I "2:1"

pravilo "1:1" (acid test): – minimalni zahtev jednakosti između gotovine,

menica i potraživanja, sa jedne strane, i kratkoročnog kapitala, sa druge strane

– merenje likvidnosti I stepena– na poseban način formulisan zahtev zlatnog

bilansnog pravila u širem smislu, ali je zlatno bilansno pravilo elastičnije, jer dopušta da deo zaliha iznad gvozdenog stanja bude finansiran kratkoročnim izvorima

pravilo "2:1" ("current ratio"): – odnos obrtne imovine prema kratkoročnim

obavezama treba da bude najmanje 2:1– merenje likvidnosti II stepena

poreklo: američka bankarska praksa (osnova za donošenje odluka o odobravanju ili odbijanju kreditnih zahteva) zahtev likvidnosti

Pravila finansiranja ne mogu biti prihvaćena kao opštevažeći kriterijumi za ocenu finansijskog položaja preduzeća.Likvidnost pretpostavlja usklađenost primanja i izdavanja.