2 Februar 2013.

F I L M

Nedavno je u Ministarstvu kulturei informisanja u Beogradu odr`ansastanak ministra Bratislava

Petkovi}a i zamenika direktoraKancelarije Vlade Srbije za dijasporu iSrbe u regionu Aleksandra Vlajkovi}a.Tema sastanka bila jeodr`avanje Festivala srp-skog filma u svetu, ugradovima u kojima uve}em broju `ive na{iljudi. Na sastanku suu~estvovali i savetnici uKancelariji za dijasporuRastko Jankovi} iJasmina Stanojev. AleksandarVlajkovi} je posebno ukazao na zna~aj dase me|u svetskim prestonicama zaodr`avanje Festivala nalazi i ^ikago, kojije veliki kulturni centar Amerike i ukome `ivi velika srpska zajednica.Vlajkovi} je podsetio da je cilj festivalada njemu prisustvuju ne samo na{i ljudive} i njihovi prijatelji iz zemalja u koji-ma `ive, a tako|e i producenti i distrib-uteri filmova, koji bi mogli biti zain-teresovani za saradnju sa filmskim

posrednicima Srbije. Vlajkovi} je pre-neo i spremnost Turisti~ke orga-nizacije Srbije, da podr`iFestival time {to }esve~ano otvaranjeFestivala bitiu

znaku Srbije. Organizacioniodbor, u kome }e biti istaknu-ti filmski stvaraoci Srbije }euskoro utvrditi kalendarodr`avanja Festivala srpskogfilma u svetu.

^ikago je spreman dado~eka ovaj jedinstveni films-

ki festival, kome }e sa zado-voljstvom doma}in biti na{ list

“Ogledalo”, a direktor festivala SlavicaPetrovi}, dugogodi{nji uspe{ni organiza-tor mnogih sli~nih manifestacija. Bi}e toodli~na prilika da u elitnom bioskopu ucentru ^ikaga vidimo nove srpske fil-move i da svojim prijateljimaAmerikancima, predstavimo na{u kine-matografiju i tako im bolje predstavimosvoju kulturu i svoju zemlju.

J.S.

PODR[KA MINISTRA KULTUREFESTIVALU SRPSKOG FILMA

Na susretu ministara kulture Bratislava Petkovi}a i zamenika direktora Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu Aleksandra Vlajkovi}a, podr`ankoncept organizovanja festivala srpskog filma pod okriljem srpske dr`ave

Ministar kulture u vladi Srbije Bratislav Petkovi} Aleksandar Vlajkovi}

3www.serbianmirror.comFebruar 2013.

I Z R E D A K C I J E

Film strana 2

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Duh Nikole Tesle strana 6

Milanski Edikt strana 7

O novogodi{njim koncertima i mar{evima strana 8

Eto to su bili Srbi strana 9

Otimanje o Titovo blago strana 10

Radio Romski dukat - Nostalgija strana 11

Svetosavski bal u ^ikagu strane 13

Zemlja ~uda, Markovi konaci strana 14

Zagonetka stara ~etiri decenije strana 15

Nova sezona srpskog pozori{ta iz ^ikaga strana 16

Joj Krajino, krvava haljino strana 19

Iz generalnog konzulata strana 20

Humanost strana 21

Sport strana 22

Lepota pra{tanja - Banovi} Strahinja strana 24

Pravoslavlje strana 25

Feljton: Najve}i Srbi 20. veka strana 26

Vremeplov strana 27

Porodica strana 28

^estitke - Mali oglasi - Mediji strana 29

Vedra strana strana 30TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Dragiprijatelji,

Uplovi l ismo u drugimesec 2013.g o d i n e .

Vreme kao i uvek neumitnote~e, a mesec februar namdonosi mnogo radosti. Slavi sedan ljubavi i zaljubljenih, ali idan vina. Ljubav i vino nekakouvek idu zajedno, uz crveneru`e i bombonjeru. Februar jenajkra}i dan u godini, daje namzadnje trzaje zime i podse}anas da je prole}e na pomolu. A“Ogledalo” vam i ove godineobe}ava tradicionalnu, kul-turno-umetni~ku proslavu“Prole}e u Ogledalu”. Zato,pozivamo sve talentovane ljude{irom Amerike da nam se

pridru`e i svojim rasko{nimmuzi~kim ili gluma~kim talen-tom budu deo na{e tradi-cionalne kulturne manifestacije.I ovoga puta }e “PROLE]E UOGLEDALU” biti dvodnevnamanifestacija, koja }e se sasto-jati iz takmi~arskog i revijalnogdela.

Pobednicima pripremamobogate nagrade i {to jenajva`nije, perspektivu u dal-jem umetni~kom stvarala{tvu.

Jer, ne zaboravite,“Ogledalo” nas povezuje, spajai neguje srpske vrednosti.

Do slede}eg izdanja“Ogledala”,

srda~no va{a,Slavica Petrovi}

RE^ UREDNIKA

4 Februar 2013.

S R B I N F O

9. Februar

u Gateaway-u1827 W. 45th Griffith,

Indiana 46319

[[[[eeee{{{{ iiii rrrr PPPPrrrrooooffffeeeessssoooorrrraaaa KKKKoooosssstttteeee VVVVuuuujjjj iiii }}}}aaaa14. februar

Landmark Centre Cinema2828 n. Clark Cikago

Sinopsis:Film snimljen prema istoimenom kultnom romanu Milovana Vitezovi}a

jeste pri~a o neverovatnom profesoru Kosti Vuji}u, dobro}udnom osobenjaku i hedonisti, pedagogu posebne vrste, za koga je njegov |akMihailo Petrovi}-Alas napisao da je bio najoriginalniji profesor 19. veka.

Ovo je pri~a i o neverovatnomrazredu maturanata Prve muške

gimnazije koju ~ine MihailoPetrovi} – Mika Alas, Jovan

Cviji}, Pavle Popovi},Jaša Prodanovi}, Milorad

Mitrovi}, Milutin K.Dragutinovi},

Ljubomir Stojanovi} i ostali, koji}e postati istorijsko oli~enje

epohe, kao akademici, profesori, ministri, politi~ari i drugi uglednici. To je razred

za sva vremena, kakvog nije bilo ni pre ni posle. Razred za istoriju i ponos.Oni su, ispunjeni nesputanom energijom mladosti, u `ivot ušli korakom

kojim se meri vreme.Karte mozete poru~iti online:

www.sesirchicago.eventbrite.comCena karata:

Individual ticket price is $ 15.10+ tics $12,50

20+ tics $10

O~ekuje vas

u “Tesli”zvezda Granda

Mi{el Gvozdenovi}!A pored njega petkom

nastupa Ivana [alipur - Lola,

a subotom“Bend of Konfju`n”

7021 W. Higgins Ave.Chicago

773-467-4700

Svakog ~etvrtka i subote,u restoranu ZUPA

nastupa DOLAR BEND!Svakog petka u

restoranu @upanastupaju

Jasmina Ili}, Nikola Prvulovi} i Vlado Pupinoski!

Za vi{e informacija pozovite 312 217 7712 .

Svi ste dobrodo{li7919 W. Ogden Ave. Lyons

CCCCAAAAFFFFÉÉÉÉ KKKKNNNNJJJJIIII@@@@AAAARRRRAAAA BBBBUUUUBBBBAAAAMMMMAAAARRRRAAAA na novoj lokaciji

4303 N. Kedzie u ^ikaguSvima poznat Djura Palica, nekome iz Audicijenekome iz serije Kursad`ije, gostova}e u Cafe

Knji`ari Bubamara 7. februara, sa po~etkom u 20h.Muzi~ka pratnja Milo{ Djordjevi}. Ulaznice $20.

Za vi{e informacija pozovite na 847-668-3931.

23. februara Zabavlja}e vas TREZOR u

“Revolveru”!3759 N. Damen Ave.

^ikago(773) 529-9135

BBBBUUUURRRRBBBBOOOONNNNCCCCAAAAFFFFEEEE

4768 N. Lincoln Chicago

IL 60625, 773.769.3543

Vikendom u`ivo muzika:

Nikola Kostadinovski

KOLE

Ponedeljkom muzi~ke

ve~eri nastupaju:

svi peva~i iz ^ikaga

i okoline uz stalni bend

- Duleta i Joce

Marija i Milo{Djordjevi}

A K T U E L N O

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.comFebruar 2013.

UDeklaraciji o nezavisnosti, koju je17. februara 2008. usvojila aklamaci-jom Skup{tina Kosova, navedeno je

da }e nezavisno Kosovo biti “posve}eno mirui stabilnosti”, a da }e kosovska dr`ava biti“formirana na osnovu plana MartijaAhtisarija”. “Kosovo je demokratsko i mul-tietni~ko dru{tvo” koje }e prihvatiti“me|unarodno civilno i vojno prisustvo”.“Nezavisno{}u, Kosovo preuzima me|unaro-dne obaveze, obezbe|uje sigurnost granica sasusednim zemljama i odri~e se nasilja kaona~ina za re{avanje nesuglasica”. To pi{e uDeklaraciji, ali `ivot na Kosovu proteklih petgodina daleko je od mira i stabilnosti. Zamalobrojne Srbe na Kosovu osnovna egzis-tencija je i dalje ugro`ena. Smenjuju sebarikade na grani~nim prelazima, oru`aninapadi na Srbe, ru{enje pravoslavnihspomenika i nadgrobnih plo~a…

SRBIJA NE PREPOZNAJE NEZAVISNOST

KOSOVA

Prvi sastanak predsednika SrbijeTomislava Nikoli}a i kosovskepredsednice Jahjage u Briselu

po~etkom februara najavljivan je kao noviznak sporog, ali sigurnog napretka u napori-ma pod okriljem EU, da se pobolj{aju odnosiizme|u Beograda i Pri{tine. Brisel je ovajsastanak, koji je bio odr`an uz posredni{tvovisoke predstavnice EU Ketrin E{ton, pred-stavio kao deo “normalizacije odnosa”, iakoBeograd odbija da prizna nezavisnost otce-pljenog Kosova. A sastanak je zapravo biojako simboli~an, ilustrovao je napore obestrane da zadovolje Brisel i budu nagra|eneu te`njama da se pridru`e EU.

Predsednik Nikoli} ka`e da je prvisastanak sa predsednicom privremenih institu-cija iz Pri{tine protekao otprilike onako kakoje o~ekivao i da je njegova namera bila da,pre svega, Ketrin E{ton i Atifete Jahjaguupozna sa detaljima Rezolucije koju je usvo-jila Skup{tina Srbije. On isti~e da je dobro{to su razgovori po~eli, jer bez razgovora isastanaka ne postoji na~in da se prona|ere{enje.

“Trudio sam se da iznesem stavSrbije da smo spremni da razgovaramo, da sedogovaramo, da obezbedimo i bolji i mirniji`ivot, sa mnogo vi{e razvoja i saradnje negodo sada, ali i da upozorim na to da Srbija nemo`e da prepozna nezavisnost Kosova iMetohije, ali mo`e da prepozna specifi~nistatus i teritorije, i parlament i vladu,

predsednika, uz specifi~nost ne samoalbanske nego i romske i muslimanske zajed-nice na Kosovu i Metohiji”, obja{njavaNikoli}. Me|utim, kako ka`e, gospo|aJahjaga je govorila “ud`beni~ki” – o pravima,boljem `ivotu, o tome kako ~itav ZapadniBalkan treba da bude u Evropskoj uniji i otome kako dve, kako ona ka`e, nezavisnedr`ave treba da sara|uju i da zaborave stvariiz pro{losti. “Naravno da sam reagovao, po{to

sam i na po~etku rekao da, ako bude insisti-rala na nezavisnosti Kosova i Metohije, ondadovodi u pitanje za{to se sastajemo i ho}emoli imati ikakvu korist od tih sastajanja”, ka`epredsednik Srbije. Nikoli} napominje da jeo~igledno da je nezavisnost “uslov sa kojeg

oni kre}u i bez kojeg ne mogu”. “Ja samrekao – dobro ako vi ba{ insistirate, ondamorate da znate da ako se Srbija ne sla`e sanezavisno{}u onda se ni Ujedinjene nacijesigurno ne}e slo`iti, a vi razmi{ljajte da livam, kako god da nazovete tu teritoriju, da livam to ne{to vredi ako ne postoji op{tasaglasnost i ako ne postoji ne{to oko ~egabismo mogli da sara|ujemo”, ka`e Nikoli}.

Predsednik Srbije isti~e da je KetrinE{ton dva puta ponovila da Evropska unijane insistira na nezavisnosti i podsetila je datamo postoje 22 dr`ave koje su priznale i petkoje nisu priznale nezavisnost Kosova.

KOSOVO – VOJSKA –NATO

Visoki zvani~nici NATO u Briselusmatraju da ne postoji mogu}nost daKosovo u doglednoj budu}nosti

postane ~lan NATO ili programa pod okril-jem tog saveza, poput Partnerstva za mir, jerje neophodan preduslov za ulazak u Alijansu~lanstvo u Ujedinjenim nacijama. Vi{e visok-ih zvani~nika NATO u Briselu naveli su daje ~lanstvo u UN neophodan preduslov zaulazak u NATO, te podse}aju da ~etiri ~lan-ice Alijanse ([panija, Gr~ka, Rumunija iSlova~ka) nisu priznale nezavisnost Kosova.Zvani~nici NATO objasnili su da Va{ington-

ska povelja iz 1949. o osnivanju NATO, kojaje i danas temeljni dokument ovog vojnopo-liti~kog saveza, ne precizira obavezu dazemlja kandidat za pristupanje mora imati~lanstvo u UN, “ali se u me|unarodnompravu ipak podrazumeva da se termin

“dr`ava” odnosi samo na one sa stolicom uUN”.

Ministar bezbednosne snageKosova (BSK) Agim ^eku izjavio je da }eposle 15. juna, shodno kosovskom ustavu iplanu me|unarodnog posrednika MartijaAhtisarija, po~eti proces pretvaranjaBezbednosne snage Kosova u vojskuKosova, dodaju}i da o~ekuje da na prole}eove godine NATO donese odluku da BSKpostigne pune operativne kapacitete, {to }eosamostaliti te snage i omogu}iti vladiKosova da sagleda ceo sistem bezbednosti uzemlji. ^eku je istakao da je pretvaranjeBSK u VK proces koji }e trajati najmanje do2016. godine, zavisno od ekonomskihmogu}nosti Kosova.

Znani~nici u Briselu ka`u da {to seti~e Bezbednosnih snaga Kosova (BSK), ~ijirazvoj i obuka se sprovode pod kontrolomNATO, njihovo pretvaranje u vojsku ne bi

trebalo da se dogodi bez saglasnosti Alijansei detaljnih konsultacija. “Mogu}e je u razgov-orima do}i do re{enja da BSK postanuoru`ana armija, a da to bude u skladu saprincipima svih u NATO. Pa ~ak i da zeml-je poput [panije i Rumunije ne odlu~e daaktivno, formalno podr`e transformaciju BSKu vojsku, do re{enja je mogu}e do}i, samo supotrebni strpljenje i saradnja, rekli su neimen-ovani zvani~nici Alijanse.

BOMBAMA NA DECU

Bomba{ki napadi na Srbe ovih danau sevrnom delu KosovskeMitrovice u kojima je povre|eno i

dvoje dece, deo su sistemskog zastra{ivan-ja i pritiska vlasti u Pri{tini, sa ciljem dase ovaj deo pokrajine etni~ki o~isti, smatrana~elnik Kosovskomitrova~kog OkrugaRadenko Nedeljkovi}. On je ocenio da jere~ o zlo~inima i teroristi~kim aktima onihkoji `ele da zastra{e srpski narod i dovr{eono {to nesmetano rade ve} skoro decenijui po. Nedeljkovi} je optu`io Kfor, Euleks iKPS da su pristrasni, da ne `ele da obezbe-de mir i sigurnost za Srbe, ve} rade narealizaciji jednostranih odluka Pri{tine.“Postavlja se pitanje kako se sve to de{avau prisustvu ili bliskom okru`enju KPS.Odgovornost snose Kfor i Euleks koji nerade svoj posao jer u njihovom prisustvuAlbanci mogu da rade {ta ho}e. Nije tajnada kosovska Vlada preko svojih zvani~nihi nezvani~nih institucija ubacuje kriminalnegrupe koje rade ovakve stvari i destabilizu-ju situaciju, nagla{ava Nedeljkovi}.„Moramo da se samoorganizujemo ibarikade koje smo postavljali imaju za ciljda spre~e upad ne samo ekstremista ve} ikosovskih institucija rekao je on i naglasioda izme|u njih ne pravi razliku.Nedeljkovi} je ocenio da se pozivi i apelina uzdr`anost i mir srpskog stanovni{tvazloupotrebljavaju i koriste na najgori na~in.On je pitao Vladu Srbije „da li srpskazajednica na Kosovu i Metohiji mo`e daopstane sa kosovskim institucijama u neza-visnom Kosovu i {ta jo{ treba da se desida bi se shvatilo da se ovde borimo za goli`ivot i opstanak. Nedeljkovi} je pozvaogra|ane, vlasnike ugostiteljskih i drugihobjekata na budnost i oprez jer, kako jerekao “ne}e se zavr{iti na ovome”. On jepreneo odlu~nost srpskog naroda da uprkossvim izazovima i opasnostima, ostane nasvojoj zemlji. „Nismo se umorili, netra`imo ni{ta {to nije na{e i tra`imo daostanemo svoji na svome”, poru~uju iz sev-ernog dela Kosovske Mitrovice.

5 GODINA OD JEDNOSTRANOG PROGLA[ENJA NEZAVISNOSTI KOSOVA

17. 02. 2008. godine jednostrano je priznato nezavisno Kosovo

Ako te zaboravim, Kosovo — Jerusalime moj, neka bude zaboravlje-

na desnica moja. Neka se prilepi jezik. moj grkljanu mome. Ako te ne

uspamtim, Metohijo moja, ako te ne stavim za po~etak pesme moje,

psalmopoja moga Gospodu, Spasu mome.

24. februar 2008. protest u ^ikagu protiv jednostranog progla{enja nezavisnosti Kosova

6 Februar 2013.

O D N A [ E G D O P I S N I K A I Z N J U J O R K A

Po~etkom januara hotel “Njujorker”

bio je posve}en uspomeni na Nikolu

Teslu, genijalnog nau~nika koji je

svetu podario elektri~nu energiju i mnoge

izume i patente koji `ivot danas ~ine

lak{im i lep{im.

Teslina nau~na fondacija organi-

zovala je trodnevnu konferenciju pod

nazivom “Za{to je Tesla va`an”,

obele`avaju}i time, na najbolji na~in, 70

godina od smrti slavnog nau~nika.

Nikola Lon~ar, predsednik

Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije,

rekao je da je pravi na~in da se obele`i

delo nau~nika prou~avanje njegovog dela.

I tako je i bilo.

Trodnevni skup na kome su

nau~nici i drugi vizionari govorili o Tesli

i njegovom delu je bio, ne slu~ajno, u

hotelu “Njujorker”, gde je Tesla `iveo 10

godina. U~esnici su govorili u “sve~anoj

balskoj sali” u kojoj je nekada Nikola

Tesla, svake godine, odr`avao press kon-

ferencije na temu njegovih novih

dostignu}a i ideja i govorio o novim

pronalascima i patentima.

Teslino delo osvetljavano je sa

gotovo svih strana od elektronike, radio

difuzije, primene elektromagnetnih talasa u

zdravstvu, u gotovo svim sferama `ivota...

Pisci Mark Seifer i Tim Eaton

govorili su o Tesli, a pored njihovoh dela

predstavljeno je jo{ mnogo drugih knjiga o

njegovom `ivotu i radu. Govorilo se o

Tesli kao umetni~koj inspiraciji za slikare,

filmske umetnike, muzi~are...

Ansambl “Divine Hand” izveo je

muzi~ku numeru koriste}i Tesline elektro-

magnetne talase i njihove vibracije kao

instrumente.

Na skupu je zvani~no objavljeno

da je mladi entuzijasta, bloger, Jan Inman,

uspeo putem interneta da prikupi 1,3 mil-

iona dolara i da }e grad Njujork obezbedi-

ti isto toliko, da se na Long Ajlendu

obnovi Teslina laboratorija i ponovo izgra-

di Teslin toranj. Bi}e to jedan novi

zna~ajan spomenik ljudskom duhu i nauci.

Bi}e to muzej na originalnom mestu i u

jedinoj originalnoj Teslinoj laboratoriji,

koja je sa~uvana.

Osnovnu ideju pokrenuo je dr

Ljubo Vujovi}, jo{ pre nekoliko godina,

kada je pretila opasnost da se zemlji{te na

Long Ajlendu proda i pretvori u gradjevin-

sku zonu. “Ogledalo” je ve} pisalo o tome.

Doktor Ljubo Vujovi} je ~ovek

koji je skoro ~itav svoj `ivot posvetio

o~uvanju uspomene na Teslu. Snimio je

nekoliko filmova, u~estvovao u sakupljan-

ju tekstova objavljenih o Nikoli Tesli u

{tampi i u izdavanju knjiga sa

svedo~anstvima Teslinog rada i

stvarala{tva. Bio je nosilac mnogih akcija

za obelezavanje zdanja u kojima je Tesla

radio, poput biv{eg hotela “Gerlag” koji je

sada pretvoren u Muzej radio talasa.

Zahvaljuju}i dr Vujovi}u postavili smo

Teslinu spomen plo~u na hotel “Njujorker”

i jo{ mnogo toga.

Na konferenciji je dr Vujovi}u

dodeljena nagrada za `ivotno delo. Dugi

niz godina promovisao je Teslu i njegovo

delo, pa se moze re}i da je i ova konfer-

encija rezultat njegovog rada.

Vladimir Jelenkovi}, direktor

Teslinog muzeja u Beogradu, koji je

takodje u~estvovao na nau~nom skupu,

poklonio je novom muzeju nekoliko veoma

zna~ajnih eksponata – kopije originala koji

se ~uvaju u Beogradu.

Zna~ajno je napomenuti da je

nau~nu konferenciju o zna~aju Teslinog

dela pratilo mnogo novinara iz poznatih

redakcija, a pored SRBA televizije iz

Njujorka, skup su zabele`ile i o njemu

izve{tavale TV stanice iz Srbije i Hrvatske,

kao i mnoge ameri~ke (SNN, NBC, RCN).

Bilo bi lepo da se ovakvi skupovi

odr`avaju i u narednim godinama, jer je

Teslino delo od neprocenjivog zna~aja za

budu}nost, istaknuto je u panel diskusiji

koja se vodila pod nazivom “Svet posle

Tesle”.

Na kraju ovog kratkog izve{taja

treba re}i da je organizacija skupa bila

odli~na, profesionalna i da je to dobar

po~etak da se pronalaza~ki duh ovog

velikog svetskog nau~nika o`ivi.

Prvi rezultati ohrabruju.

Hotel “ Njujorker “ pretvorio je

sobu u kojoj je `iveo Nikola Tesla u mali

muzej. Zasluge za to pripadaju in`enjeru

D`ou Keniju, saradniku Teslinog memori-

jalnog drustva iz Njujorka i Teslinom

muzeju iz Beograda, koji im je poklonio

neke zna~ajne eksponate.

Za neke poznate li~nosti ve} sada

je va`no da dodju i vide Teslin apartman,

a za neke i da prespavaju u njemu, rekli

su nam u “ Njujorkeru “.

Verujemo da }e uskoro za sve

posetioce Njujorka biti va`no da vide i

Teslin muzej i “Teslin Tower” na Long

Ajlendu, jer su temelji ovih institucija

postavljeni na savetovanju u “ Njujorkeru“.

Posle ovog skupa zaista se mo`e re}i da je

“Teslin duh” ponovo medju nama.

Milan Lu~i}photos: Dara Lu~i}

DUH NIKOLE TESLE

Balska sala Hotela Njujorker: Direktorka Teslinog muzeja na Long Island-u, Jane Alkorn,Vuk Jeremi}-predsedavaju}i skup{tine Ujedinjenih Nacija i dr Ljuba Vujovi}

dobitnik Tesline nagrade za `ivotno delo.Vuk Jeremi}, predsednik Generalne Skupstine UN, istakao je da se Teslini izumi i patenti

koriste u celom svetu i da je njegova zaostav{tina uvr{}ena u najve}e vrednost

Folklorni ansanbl Gra~anica koji je u~estvovao u programu odu{evio je prisutne

Matt Inman: ^ovek koji je preko interneta skupio 1.3 miliona dolara za izgradnju Teslinogmuzeja na Long Iland-u i obnovu Teslinog tornja i dr Ljuba Vujovi} inicijator ove akcije

Duh Nikole Tesle `ivi i danas, istaknuto je na nau~nom skupu “Za{to je Tesla va`an”, odr`anom u Njujorku.

J U B I L E J I

7www.serbianmirror.comFebruar 2013.

Pi{e: Aleksandra Miti}

Konstantin Veliki, ro|en je u rimskomNaissusu, dana{njem Ni{u, 274.godine i predstavlja zna~ajnu istori-

jsku figuru u svetskoj istoriji. Poznat je kaoveliki vladar, mudar vojskovo|a, vizionar ipobornik hri{}anstva. Njegovi snovi i vizijesu mu mnogo puta pomogli da savlada mno-gobrojnije neprijatelje u bitkama, a Hristovere~i “Pod ovim znakom }e{ pobediti” (“Inhoc singno vinces”) pratile su ga u klju~nimtrenucima. Zato je 313. godine, Konstantindoneo akt o verskoj toleranciji, poznatiji kao“Milanski edikt”. Tako je hri{}anstvo, do tadazabranjena religija, po~elo da se slobodno{iri, da bi danas postalo jedna od najraspros-tranjenijih svetskih religija.

U 2013. Grad Ni{ je doma}invelike proslave planirane u ~ast 1700 godinaod dono{enja “Milanskog edikta”.

Proslava je po~ela 17. januara.Patrijarh Srpski Irinej je ovu god-

inu zvani~no proglasio godinom Milanskogedikta. On je, izme|u ostalog rekao da jeovo trenutak, ne samo da se ponosimo time{to je car Konstantin, “apostol me|u care-vima”, ro|en u Ni{u, ve} da se ugledamona njegov duhovni preobra`aj i sagledamoplodove koje je taj preobra`aj doneo u svimoblastima umetnosti, kulturi, nauci, odnos-

no, koliko je doprineo ljudskom `ivotuuop{te.

Sve~anosti, odr`anoj u Narodnompozori{tu u Ni{u, prisustvovao je i predsed-nik Srbije Tomislav Nikoli}, a doma}inve~eri bio je Ambasador Rusije u Beogradu,Aleksandar ^epurin. Ceremonija je po~ela~itanjem edikta, a nastupao je hor Sretenjskogmanastira iz Rusije.

Celokupna sve~anost u ~ast 1700godina od dono{enja Milanskog edikta,traja}e do kraja oktobra meseca, a razne man-ifestacije, koje uklju~uju predstave, izlo`be i

performanse, bi}e, tokom godine, odr`avaneu gradovima {irom Srbije.

Centralni skup je zakazan za 6.oktobar i bi}e odr`an u Ni{u, kada se o~ekujedolazak najvi{ih predstavnika Pravoslavne iRimokatoli~ke crkve, kao i hri{canskih verni-ka iz celog sveta.

Na sve~anosti odr`anoj 17. januarau Ni{u, prisutnima se obratio i predsednikSrbije, Tomislav Nikoli}, koji je u svom gov-oru naglasio “da Srbija i danas `ivi po prin-cipima Milanskog edikta”. Pored predsednikaNikoli}a, prisutnima u Sali Narodnog

pozori{ta, obratili su se i ambasador Rusije uBeogradu, Aleksandar ^epurin, kao igradona~elnik Ni{a, dr. Zoran Peri{i}.

Patrijar Srpski Irinej je pre mesecdana, na pitanje novinara o dolasku papeBenedikta XVI u Srbiju na proslavuMilanskog edikta, izjavio da bi poseta papebila korisna i ne bi ni{ta smetala.

Proslava Milanskog edikta jedogadjaj od velike va`nosti za ~itavhri{}anski svet i lepo je {to }e Srbija o`ivetine samo u religijskom, ve} i u kulturnom ituristi~kom pogledu.

(POD OVIM ZNAKOM ]E[ POBEDITI)

Vladika ni{ki Jovan, gradona~elnik Ni{aprof. dr Zoran Peri{i}

Proslavi jubileja u Ni{u prisustvovali su brojni zvani~nici

M I L A N S K I E D I K T

8 Februar 2013.

S R B I J A U S V E T U

Najstariji in a j p o z -n a t i j i

Novogodi{nji kon-cert je “Be~ki kon-cert” koji seodr`ava svakegodine u podnep r v o gn o v o g o d i { n j e gdana. KoncertB e ~ k eFilharmonije, koji

veli~a austrougarske valcere i mar{eve,uglavnom Johana [trausa, prenosi ceo svetve} desetinama godina. Interesantno je da,svih ovih godina, nikome nije zasmetalo{to se koncert, bez obzira na to ko je diri-gent, uvek zavr{ava “Radetskim Mar{om”,naprotiv svi su mu tap{ali.

A kada je na kraju Novogodi{njegkoncerta u Ujedinjenim Nacijama, hor izSrbije “Viva Voks” izveo “Mar{ na Drinu”odjednom su se na{li pogodjeni neki balka-nski narodi i narodnosti. To svoje nezado-voljstvo poku{avaju da nametnu svetu, dabi sebi pripisali male i prljave poene. Ali,da ne bismo mnogo polemisali, dr`imo seistine i objasnimo nekima, koji to ne znaju,ili ne}e da znaju – {ta je “Mar{ na Drinu”i za{to se mo`e re}i da je to mar{ za mir.Upravo tako ga je najavio voditelj na kon-certu u Sve~anoj sali Ujedinjenih nacija.

Velika je ~ast {to Vuk Jermi}predsedava Skup{tinom Ujedinjenih Nacija.Velika je ~ast {to je na{em horu “VivaVoks” pripala ~ast da 14. januara celomsvetu uputi novogodi{nju ~estitku. Sticajemokolnosti to je prvi dan Srpske iliPravoslavne godine. I Kinezi imaju svojuNovu godinu i Jevreji i Budisti...i niko ihzbog toga ne napada.

Velika je ~ast imati priliku da sekroz Ujedinjene nacije predstavi ne{to lepoiz Srbije. Uradjeno je lepo, profesionalno isa merom, a organizatorima i izvodja~imasvaka ~ast. Generalni sekretar UjedinjenihNacija, Ban Ki Mun, i predsedavaju}iGeneralne Skup{tine, Vuk Jeremi}, govorilisu o situaciji u svetu, o potrebi i nastojan-jima da se svet pove`e, pomiri i ujedini.Isticali su da nam predstoje godine mira...Lepe i mudre poruke i `elje, a onda i lepapesma. Muzika za razum i za du{u. Pesmai muzika – univerzalni jezik – koji razume-ju svi, ili bi tako bar trebalo da bude.

Hor ili bolje re}i vokalni muzi~kiansambl “Viva Voks” po~eo je koncertinternacionalnom arijom “Ameno”, zatim jeotpevana srpska tu`balica “Tamo daleko”koju su pevali srpski vojnici koji su napo~etku Prvog svetskog rata bili prinudjenida napuste Srbiju pred naletom Nema~ke iAustrougarske soldateske, koja jepoku{avala da osvoji svet ili bar Evropu.Sledili su “O~aravanje” D`ona Lenona i

“Baba Yetu” Kristofera Tina, koje su svet-ski muzi~ki hitovi, a zatim su prezentovanelepote Srbije uz staru narodnu pesmu“Hajde Jano – hajde du{o”. Bio je to umet-ni~ki poziv, da se svi u svetu uhvatimo uveselo kolo sre}e i mira. Sledili su hitovikoji su obi{li svet “Mama Mia”, “WaveYour Flag”, “Srce” grupe Ekaterina velika

i pesma “Uvek na svetloj strani `ivota” iz~uvene serije Monti Pajtona. Za kraj, kao{lag na tortu, do{la je “BohemianRhapsody” koju je proslavila grupa Queena onda je usledio “Mar{ na Drinu” uz gro-moglasni aplauz i podr{ku svih prisutnih.Srbomrziteljima je ba{ taj “Mar{“ bio jedi-no {to su zapazili. Prednja~ili su pojediniostra{}eni i slabo informisani nacionalistisa Balkana, po~ev od novonastalihBo{njaka, preko hrvatskih nacionalista, doSlovenaca...

Interesantno je da je ba{ “Mar{ naDrinu”, doneo slobodu i mir narodimaBosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.Naime, op{te je poznato da su po zavr{etkuPrvog svetskog rata i propastiAustrougarske monarhije upravo Bosna iHarcegovina, Hrvatska i Slovenija dobileslobodu i da su sepripojile Srbiji,stvaraju}i KraljevinuSrba, Hrvata iSlovenaca.

Moram dapodsetim, sve onekoji ne znaju ili suslu~ajno ili namernozaboravili, odlu~uju}abitka za zavr{etakPrvog svetskog rataodigrala se naSolunskom Frontu.Polovinom septembra1918. godine Srpska kraljevska vojska, kojase oporavila na gr~kim ostrvima Krfu iVidu, a zatim savezni~kim francuskim iengleskim brodovima preba~ena u Gr~ku,

probila je solunski front i uz “Mar{ naDrinu” krenula u oslobadjanje svoje zeml-je, Balkana pa i Evrope. Oslobodila~ki juri{krenuo je sa Kajmak~alana, dok je trubasvirala “Mar{ na Drinu”. Ina~e, mar{ jekomponovao poznati srpski kompozitorStanislav Binicki, tada vojnik i Solunac,tokom boravka na Krfu.

Uz zvuke trube Srbi su ve} 1.novembra osloboditi Beograd, a onda iostale ju`noslovenske narode, koji sadaimaju svoje dr`ave. Zavr{etkom Prvog

Svetskog rata po~eo je mir, koji je trajaosve do 1941. godine, kada je na evropskimprostorima po~eo jo{ stra{niji i ve}i Drugisvetski rat. Posle tog rata sve do danas svi-rali su se razni mar{evi, ali vi{e kao pret-nja ili nagove{taj rata i jo{ nema ni jednognovog mar{a koji nagove{tava neki novisvetski mir. Zato je “Mar{ na Drinu”

odli~an i treba ga ~uvati i negovati kaotradiciju ali i umetni~ku vrednost.

Mar{ Johana [trausa, koji se zove“Radetski mar{“ komponovan je jo{ deleke1848. godine, kori{}en je u PrvomSvetskom ratu za osvaja~ke te`njeAustrougarske i Nema~ke, bio je omiljenimar{ austrougarske vojske i njime jeobi~no po~injao rat. Za razliku od njega“Mar{ na Drinu” nikada nije kori{}en uosvaja~kim ratovima. Ni jedan rat nijepo~eo njegovim intoniranjem.

Ne treba zaboraviti da je u ritmu“Mar{a na Drinu” po~ela odlu~uju}a bitkaza zavr{etak Prvog svetskog rata i da je onzaista doneo MIR. Uz pratnju “Mar{a naDrinu” oslobodioci su u{li u Beograd, uSarajevo, u Zagreb pa i u Ljubljanu...Proboj Solunskog fronta uz zvuke trubekoja je svirala “Mar{ na Drinu” doneo jemir, ne samo Srbiji i Balkanu, ve} i Evropii svetu i zato sa punim pravom ka`emo daje on Mar{ mira. Izmedju dva rata sviralesu ga, na vojnim paradama, gotovo svevojske savezni~kih armija. @ao mi je {to neznam, da li ga koriste i sada.

Ovaj mar{ je muzika mira, kadase izvodi u Ujedinjenim Nacijama, gde suljudi koji taj mir najvi{e `ele i na tomenajvi{e rade. On je “Mar{ Mira” kada gapeva hor koji slavi muziku kao univerzalnijezik ~ove~anstva koje treba da stremimiru, blagostanju i sre}i. I na kraju ne zab-oravite, “Mar{ na Drinu” nije isto {to i“Radetski Mar{“. “Mar{ na Drinu” svira sena veseljima, na svadbama i rodjendanima.Mo`e li se jo{ koji mar{ na svetu podi~ititime?

O NOVOGODI[NJIM KONCERTIMA I MAR[EVIMA

Pi{e: Milan Lu~i}

MAR[ NA DRINUU boj, krenite junaci sviKren’te i ne `al’te `ivot svojCer da ~uje tvoj, Cer nek vidi bojA reka Drina slavu hrabrostI juna~ku ruku oca, sina.

Poj, poj Drino, vodo hladna tiPamti, pri~aj kad su padaliPamti hrabri strojKoji je pun ognja, silne snageProterao tudjina sa reke na{e drage.

Poj, poj Drino, pri~aj rodu miKako smo se hrabro boriliPevao je stroj, vojev’o se bojKraj hladne vodeKrv je tekla, Krv je lilaDrinom zbog slobode.

I S T O R I J A

9www.serbianmirror.comFebruar 2013.

Zaboravljeni srpski heroji koji nisu

u ud`benicima istorije, ali su

zapisani u vojnim knjigama kao

Gvozdeni puk. U toku oslobodila~kih rato-

va 1912-18. godine, Srbija je mobilisala

oko 100 pe{adijskih, konji~kih i artiljeri-

jskih pukova. Sve ove ratne jedinice su

hrabro i po`rtvovano, uz velike gubitke,

izvr{ile svoju patriotsku du`nost prema

otad`bini. Medjutim, samo je jedan puk,

zbog legendarne hrabrosti, kao najbolji

puk srpske vojske dobio po~asni naziv

“Gvozdeni puk”, bio je to 2. pe{adijski

puk “Knjaz Mihailo” prvog poziva

Moravske divizije, koji je mobilisan od

ljudstva sa podru~ja prokupa~ke okru`ne

pukovske komande. Sa~injavali su ga vojni

obveznici od 21. do 31. godine `ivota, koji

su u~estvovali u svim ratovima koje je srp-

ska vojska vodila od septembra 1912. sve

do sredine decembra 1918.

U rat i ve~nu slavu puk je kren-uo 24. septembra 1912. Drugi gvozdenipuk je u~estvovao u svimpoznatim bitkama: u Prvombalkanskom ratu uKumanovskoj, Prilepskoj iBitoljskoj bici. U Drugombalkanskom ratu 1913.godine u borbama ovogpuka sa Bugarima poginuloje 50 odsto vojnika, koman-dant puka, svi komandantibataljona i svi komandiri~eta. Od ovog rata, ovaj pukpo~inje da se naziva“Gvozdeni”. Proslavio se uBregalni~koj bici, kad je unajkriti~nijem trenutku, 18.juna 1913. godine, pukzadobio besmrtnu slavu~uvenim juri{om na kotu 650, kada je pro-bijen bugarski front i re{ena bitka naBregalnici. U Prvom svetskom ratu 1914.godine Drugi gvozdeni puk u~estvovao je uCerskoj bici, i to u samom njenom centru,na Tekeri{u. Posebno su zabele`enajuna~ka dela pripadnika Gvozdenog puka uKolubarskoj bici. Vide}i kako mu ljudstvogine, drugi ratni komandant puka, pukovnikMilivoje Stojanovi} Brka, li~no je poveopuk u novi juri{ i tom prilikom jeKremenica osvojena, a pukovnik Stojanovi}slavno poginuo. U njegovu ~ast kompozitorStanislav Bini~ki je komponovao “Mar{ naDrinu”.

Ukupni gubici ovog puka uratovima od 1912. do 1918. godine iznosepribli`no: poginulih 32 oficira, 1.239 vojni-ka i podoficira; ranjenih 148 oficira, 6.492vojnika i podoficira.

Komandu nad pukom primio jepukovnik Dimitrije Mili}. Po~etkom 1915.godine, puk je preba~en u Makedoniju da bioja~ao front prema Bugarskoj. Posebno priz-nanje kralj Petar Prvi uru~io je puku, zboghrabrog dr`anja pri povla~enju vojske prekoAlbanije. Puk je poslednji napustio srpskuteritoriju i krenuo preko albanskih bespu}a.

Posle oporavka na Krfu, i kra}e obuke, 18.jula 1916. godine puk je iza{ao na front.Puk se posebno istakao za vremeGorni~evske bitke. U ovim borbama su seproslavile i jedine dve `ene-dobrovoljci,

nosioci Karadjordjeve zvezde sa ma~evima,koje su se borile u sastavu Gvozdenog puka,Milunka Savi} i Engleskinja Flora Sends.

Posle proboja Solunskog fronta ukojem je aktivno u~estvovao, puk se poseb-

no istakao u borbama za oslobodenje Ni{aoktobra 1918. godine, Aleksinca, Ra`nja,Para}ina, Svilajnca, do Grocke, gde jepreba~en preko Dunava i preko Pan~evakrenuo na Be~kerek, dana{nji Zrenjanin.

Posle Be~kereka, puk je 7. novembra 1918.oslobodio Kikindu. Sredinom decembra1918. godine povu~en je iz Vojvodine uBeograd. Puk je sve do 5. maja 1920.zadr`an u Beogradu kao gardijska jedinica,

obezbedjuju}i Dvor, Narodnu skup{tinu iministarstva.

Tek kada je formirana garda, pukje demobilisan i malobrojni pre`iveli ratnici,koji su septembra 1912. godine krenuli iz

Prokuplja u ratove, kona~nosu se vratili u rodni kraj,popaljen i opusto{en odbugarske okupacije.

@urnal de @enev,oktobar 1918. oGvozdenom puku: Izgledada oni vode borbu u hip-nozi, u nekom letargi~nomsnu, idu napred ... podneprestanom borbom, zane-seni, opijeni, idu iz dana udan kao oluja, kao mahnitipo 30-40 kilometaradnevno. Ova brzina gonje-na je samo za kine-matografske filmove…”

Fran{e de Epere:”To su seljaci, skoro svi; to su Srbi, tvrdina muci, trezveni, skromni, nesalomivi; tosu ljudi slobodni, gordi na svoju rasu igospodari svojih njiva”.

D. B. - Izvor " Pravda"

ETO TO SU BILI SRBIKo je bio pukovnik Milivoje Stojanovi} Brka u ~iju je ~ast Bini~ki komponovao ”Mar{ na Drinu”

Komandant “Gvozdenog puka” Milivoje Stojanovi} sa {tabom

Junaci “Gvozdenog puka”

10 Februar 2013.

D R U [ T V O

Autor: Marko Lopu{ina

Tomislav Nikoli}, predsednik Srbijeodlu~io je, izgleda, da prekinevi{egodi{nje takmi~enje dr`ave i

Titovih naslednika oko toga {ta je narodu iporodici ostavio iza sebe Josip Broz.Ostavinska rasprava nekada do`ivotnogpredsednika traje ve} deceniju, a da se nijepomakla dalje od nemu{tih tvrdnji da Tito“nije imao privatnu imovinu” i zahtevaporodice da je “dedek imao ne{to udr`avnom sefu”. Nikoli} je odlu~io da Srbijakao pravni naslednik Predsedni{tva SFRJotvori sve tajne depoe i sefove, kako bi sezapisnici i spisakovi Titove imovine “sravni-ti” sa pohranjenim stvarima.

Titova imovina se ~uva u trezoruNarodne banke Srbije, zatim u depou vile“Mir” na Dedinju, u kojoj je Broz ponekadodsedao. Zna se da u trezoru NBS postiji 11vre}a sa {est poslednjih Titovih predsedni~kihplata, autorski honorari za knjige, i ne{tozlata i nakita. Tamo bi trebalo da bude i sveono {to je zate~eno posle smrti mar{ala upredsedni~koj vili u U`i~koj 15.

Komisija koja je oduzela i popisalastvari posle Titove smrti, 9. marta 1982,predala je Narodnoj banci Jugoslavije, ~iji jepravni sledbenik NBS, zna~ajnu dinarskusumu i nekoliko desetina hiljada engleskihfunti, nema~kih maraka i dolara. IMemorijalni centar “Josip Broz Tito” predaoje banci 16. aprila i 6. oktobra iste godine,po {est ordena stranih zemalja i 22jugoslovenska ordena.

Problem je, me|utim, i dalje saspiskovima koje je trebalo da dostavi Muzejistorije Jugoslavije, nekada{nji Muzej “25.maj”. Po{to nije udovoljio zahtevima suda inije poslao popis Titovih eksponata koji se tunalaze u poslednje dve godine, sud mu jeuputio nov zahtev uz pretnju nov~anomkaznom. Tako da se ne zna {ta se nalazi uTitovim sefovima u ovom muzeju, koji praviizlo`be Brozove imovine, li~nih kolekcija ifotografija iz porodi~nog albuma.

Interesantno je to da se dr`avaSrbija i Titovi unuci, koji su pri~ali dado`ivotni predsednik nije imao li~nu imovinui da oni ni{ta od njega ne potra`uju, sada sesva|aju kome }e da pripadne blago sakrivenou trezoru Narodne banke i depou vile “Mir”na Dedinju. Meni je svojevremeno Titovanajstarija unuka Zlatica Broz i k}erka @arkaBroza rekla:

– Od ostav{tine mog dede ne tra`imni{ta! Dovoljno su mi lepe uspomene nadedeka. Dr`ava Srbija nas zaobilazi.Pravosu|e i dr`ava nama Brozovima ne {aljuslu`bene informacije o Titovoj ostav{tini. Mii ne znamo {ta nam sve pripada i kako izgle-da lista Titove imovine – ka`e Zlatica Broz.

Titov unuk Edvard Edo Broz, koji`ivi u Hrvatskoj, a zbog su|enja zasaobra}ajku ne dolazi u Srbiju, rekao mi je:

– Ne tra`im od dedina ostav{tine

ni{ta posebno. Tra`im samo ono {to mi pri-pada po zakonu – poru~io je Edvard Broz izZagreba.

Kada sam Mi{u Broza, Titovog sina

zamolio za izjavu odgovorio je arogantno:– Mo`e. Da}u vam intervju za

jedno 20 do 25 godina!Prvu Brozovu ostavinsku raspravu

pokrenuo je Titov prvi sin @arko, 1983.godine. On je u me|uvremenu umro i njegovdeo trebalo bi da naslede deca – Jo{ka,Zlatica i Svetlana. Nekada{nji ^etvrti op{tin-ski sud u Beogradu doneo je 1989. re{enje opodeli imovine, koje Brozova udovica dodanas osporava. Jedino {to su mar{alovinaslednici uspeli da podele i naplate jesuautorska prava, od kojih je svako dobio po4.000 nema~kih maraka.

Supruga Jovanka Broz zbog politi~keizolacije dugo nije primila ni spisak od njeoduzetih Titovih stvari. Jovanka Broz nikadado sada, prema tvrdnjama nadle`nih u Prvomosnovnom sudu u Beogradu, nije, pomo}u priz-nanica, dokaza o vlasni{tvu ili svedoka,dokazala da je re~ o bra~noj tekovini ili pok-lonima. Neke stvari su joj vra}ena, ali nijeutvr|eno {ta ona ima pravo da nasledi.

“Slu~aj Titove zaostav{tinenajve}a je plja~ka u istoriji Jugoslavije”, tvr-dio je Dragoljub Mi}unovi} koji je vi{e putaod devedesetih godina, to pitanje pokretao uparlamentu.

Bilo je poslednjih godina nejasnoko rukovodi Titovim nasle|em, a razli~itedr`avne komisije objavljivale su razli~iteizve{taje. U jednom trenutku na spiskuBrozove imovine bilo je oko 2.700umetni~kih slika. Drugi popis tih slika ve} jeiznosio 1.500. Poslednji popis je pokazao daih je ispod hiljadu. To je bilo organizovanoplja~kanje umetni~kog blaga. Titovu imovinukr~mio je ko je kako hteo.

– Nestalo je dosta vrednih slika,raznih poklona iz Titove zaostav{tine, od1987. godine razno{eno je to na razne strane,polako je otu|ivano, ali je kasnije direktorkamuzeja zapretila, pripremaju}i jednu izlo`bu,da }e obelodaniti saznanja {ta se u ~ijimrukama nalazi, tako da je dosta stvari ivra}eno, po{to se znalo kod koga se nalaze –pri~a Jo{ka Broz i navodi da je nestalo i

nekoliko pu{aka iz Titove kolekcije.Titove potomke, koji su koliko do

pre deceniju bili rastavljeni i zava|eni, kakosu javljali mediji, ujedinili su se oko

d e d e k o v ei m o v i n e .Zlatica Broz injen stric Mi{aBroz imajuistog advokata.Unuka drSvetlana Brozdolazi izSarajeva da~uje {ta joj jededa ostavio uBeogradu, aJo{ka Broz jeo s n o v a ostranku, da bi

Tita i politi~ki nasledio. Svi oni ne kontakti-raju sa Titovom udovicom, Jovankom Broz,iako su odrasli pored nje u Titovoj reziden-ciji na Dedinju.

Violeta Ko~i} Mira~ek, zastupnikTitovog sina Mi{e i unuke Zlatice, potvr|ujeda je sada na potezu sud. Sudija }e, u dogov-oru sa Narodnom bankom, odrediti datumotvaranja depoa i o tome obavestiti sve

u~esnike postupka.– Svi dr`avni organi, uklju~uju}i

Kabinet predsednika, obavezni su po Ustavuda postupe po nalogu suda. Sigurni smo da}e i predsednik to ispo{tovati – ka`e GoranPetronijevi}, zastupnik Titovog unuka Jo{keBroza.

Pitanje je {ta }e zapravo biti saTitovom imovinom, jer ako dr`ava Srbijadozvoli naslednicima Josipa Broza “kojimane treba ni{ta dedino”, da uzmu {to misle daim pripada, tra`i}e potom i Ku}u cve}a i viluu Kara|or|evu i sve zgrade u koje je Brozikada kro~io. Pokazalo se, naime, da seodjednom, pred najavu nasledstva, istopiloono patriotsko jugoslovenstvo, po kome jeTito pripadao svim narodima i narodnostimai nije bio li~no bogat ~ovek.

Do{lo je, izgleda, vreme daBrozovim naplate to {to je Tito bio “najve}isrpski car”, kako ga zovu valjevski seljaci ido`ivotni predsednik Jugoslavije. Mo`da }eZlatica, Svetlana Jo{ka i Mi{a Broz da uvedui naplatu autorskih prava za kori{}enja lika ipotpisa Tito, na kome su neki drugi pored`ivih naslednika zaradili milione dinara,dolara, maraka i evra. Treba otvoreno priznati– Josip Broz Tito je i danas najbolje proda-vani brend koji Srbija ima.

OTIMANJE O TITOVO BLAGO

Brozova zaostav{tina

Dr`ava Srbija i Titovi unuci, koji su pri~ali da do`ivotni predsednik nije imao li~nu imovinu, sada se sva|aju kome }e da pripadne blagosakriveno u trezoru Narodne banke i depou vile “Mir” na Dedinju

Jo{ko i Zlatica Broz