Svetozar Stojwtovii

TTIE CRISIS IN YUGOSLAVIA AND SERBIANNATIONAL QUESTION

(Summary)

The social crisis and crisis of federal state inYugoslavia are examined within the contemporary context ofinternational occurrences - of decline of the communism andEuropean integrative processes. Within thus settled frame ofanalysis the condition of Yugoslavia is reiterated ascomparedwith East-European communist etatism by pointing uppeculiarities given in ideology of selfgovernment and theSettlement of the state and legal system (Constitution of1,974.) that paralysed functions of the fedoral state andprompted tendencies of nationalism andsepamtism. After theanatysis of huge problems of national relation and quarrels inYugbslavia including various options of their solutions,aut[or uphold pragmatic political settlement that wouldthrough assorted principles made feasible functioning.ofYugoilavia in a sense of modern European state.includinghigh standards enabling the protection of individual andcollective rights.

Fibzofiia i druStvo 1111990. str. 275-289

ZORAN OBRENOVIECentar za filozofiju idruStvenu teorijuBEOGRAD

Orgindni naudni radUDK 321. 0l:327.8Primljeno: septembra 1991.

NOVI EVROPSKI POREDAK I SRBIJA

Stranom posmatradu je te5ko da se snadje u lavirintujugoslovenskog tragidnog zapleta. Ni simplifikovanoobjaSnjenje da se u Jugoslaviji radi o sukobu oko njenogopstanka ili raspada viSe ne vaZi. Najpre slovenadka azatimihrvatska agresija na jugoslovensku armiju, kao i drZavni terornad srpskim narodom, prisilila je srpski narod da se oslobodeiluzije zvane Jugoslavijal. Iako i danas postoji dosta dobrihrazloga za dalju egzistenciju Jugoslavije, svi oni gube na snazipred grubom stvarno5iu slovenadkih i hrvatskih nastojanja dase konstitui5u kao samostalne i nezavisne drZave'. DrZavotor-na volja ovih nacija, kako danas vidimo3, ne prezi ni od rata,ni od zlodina, ni od kolaboracije i marionetskog podwgavanjavelikim silama kako bi svoj cilj realizovala. Ovo je istorijskakonstanta i nema nade da ie se u bliZoj buduinosti bilo Stapromemti.

I Prema jednoj anketi jo5 u martu mesecu 1991. preko 80 7oBeogradjana verovalo je u opstanak i smisao Jugoslavije.

2 Uporedi Dobrica eosiC: Iugoslavija izmedju raspada i obnove ,Svet br 230, 6. 2. 1991. gde se tvrdi da su 'Jugoslavijom najneza-dovoljniji oni narodi koji su od nje najvi5e dobili: slovenadki, hrvatski,albanski"

3 Setiti se izjave jednog od delnika IJDlZ-a Sime Djodana kojikaZe sledece "Treba pobiti milijun Srba i Zrtvovati milijun llrvata, da bihrvatska bila etnidki disla"

274 275

Stoga je u interesu srpskog naroda, koja se ne miri(kako zbog svoje tradicije tako i zbog svog ethosa) sa ovimsramnim pretvaranjem drZave u zemlju poslu5nika i orudjadrugih, da se ovaj bolni proces raspadanja Jugoslavije privedekraju. Dalja egzistencija Jugoslavije moguia je samo pod pritis-kom okruZenja. Unutra5nji sporovi izmedju jugoslovenskihnaroda se time ne bi re5ili. S druge strane to bi znadilo ipristajanje na status totalno politidki zavisne zernlje. S demon-stracijom ove alternative suodili smo se pri izboru StjepanaMesiia za Predsednika Predsedni5wa.

Nestanak subjektivne volje za zajednidkim Zivotom neznadi i kraj krize. Raspad Jugoslavije oworio je pitanje drZavnihgranicat. Istorija genocida, aktuelni drZavni teror hrvatske vlas-ti i Zivot u strahu od pokolja ne daju nadu u moguiost grad-janske egzistencije i pravne sigurnosti Srba u buduioj hrvats-koj driavi. Stoga je razumljiva njihova Lella da nastave Zivot u"ostatku" Jugoslavije. Pri tom se oni pozivaju na isto pravokojirn su lkvati i Slovenci legitimisali svoje zahteve pred sve-tom, pravo naroda na samoopredeljenje. Izmedju dve voljekoje se pozivaju na isti princip izgleda da je "konsenzus" okogranica moguie ostvariti samo sredsrvima rata. Stoga je prednama neizvesna bududnost koja preti nesagledilim posledi-cama.

Pri svemu tom iznenadj uj e dinj enic a da Zap ad pokazuj eveliko razumevanje za nastojanja llrvatske i Slovenije, ali ne iza legitimne i pravidne zahteve Srba koji su i najveia irweovih iukoba. Ovo asimetrija svakako ima svoju predistoriju ine moZe se razumeti nezavisno od medjunarodnog konteksta.

Raspad 'komunizma"

Postkomunistidkoj transformaciji istodnoevropskihdru5tava nije izmakla ni Jugoslavija. Izgledalo je da ie ona, urneri u kojoj je bila ekonomski, kulturno i politidki najmanje

10 ovom pitanju uporedi Kosta davo5ki:Revolucionami m*i'javeliam, Rad, Beograd 1989. Tekst 'Tz istoriie stvatanja nove fugo-slavije"

"komunistidke zemlja" najbezbolnije proii kroz taj procesr.No ova komparativna prednost Jugoslavije se ubrzo izgubila.Naime slom samoupravne ideologije, normativnog projekta ukome sc odvijala politidka integracija jugoslovenskog druSwa,oslobodio je destruktivnu snagu nacionalne, verske i kulturneheterogenosti. Naime socijalizam je imao intenciju da sve ob-like komunikacije izmedju pojedinaca i drulwenih grupa pod-wgne svojoj kontrolu. Time je totalitarna drlava progutalagradjansko dru5tvo i ukinula sve oblike autonomnogdru5wenog saobraianja. Tome su izbegli samo vera i nacija.Stoga je posle sloma ideolo5ke integracije, usled nepostojanjagradjanskih institucija i liberalne politidke kulture, upraZnjenomesto komunistidke ideologije prcuzeo nacionalizam: On je izsloma socijalizma izalao ojadan i postao je ona moi koja jedominantna u aktuelnom politidkom oblikovanju volje na Is-toku. Kako su se ovde nacionalni identiti konstituisali poddirektnim uticajem konfesionalnih podela to su i religijske en-ergije dobile na intenzitetu.2

Pri tom se procesi varvarske destmkcije zajednidkoglivotaodvijaju u retorici demokratskog preobraiaja starog sis-tema. Rezultat tih procesa je da je Jugoslavija, nestankomseverozapadnih granica, prestala da postoji i kao drZava i kaocivilizovana zajednica. U velikom delu zemlje,izuzev Srbije iCrne Gore, ne postoji viSe ni minimum pnvne sigurnosti. U

I Egzistencijalno iskustvo jugoslovenskog gradjanina s stvar-no5du socijalizma nije bilo optereieno tolikom dozom negativnih emo-cija kao iskusfvo Rusa ili Poljaka. Stoga su ovde pojmovi bolj5evizma,komunizma, tek postfestum kroz intenzivnu politidku propagandu, dobilipoviSeni stepen odioznosti. Mnoge od ovih slogana su predstave bezreferenta Eiste politidke fikcije za dnevnu upotrebu. Dobro provedenapropaganda i dizanje emocija omoguiile su da fikcije pobde stvarlnosL

2 Slidno je i u Istodnoj Evropi: uporedi eashv Milo5: Konfensionalnadriava, NIN 24. 5. 1991: umesto marksistidke retorike sadimamo katolidku retnriku: "U danalnjoj Poljskoj, medjutim, iznenadjujeponovna pojava dva jezika, s tim 5to je mesto marksistidkog zauzeokatolidki." "budimo iskreni i recimo: Ljudi u Poljskoj podeli su da seboje sveStenika Sto nije dobar znak."

216 277

Stoga je u interesu srpskog naroda, koja se ne miri(kako zbog svoje tradicije tako i zbog svog ethosa) sa ovimsramnim pretvaranjem drZave u zemlju poslu5nika i orudjadrugih, da se ovaj bolni proces raspadanja Jugoslavije privedekraju. Dalja egzistencija Jugoslavije moguia je samo pod pritis-kom okruZenja. Unutra5nji sporovi izmedju jugoslovenskihnaroda se time ne bi re5ili. S druge strane to bi znadilo ipristajanje na status totalno politidki zavisne zernlje. S demon-stracijom ove alternative suodili smo se pri izboru StjepanaMesiia za Predsednika Predsedni5wa.

Nestanak subjektivne volje za zajednidkim Zivotom neznadi i kraj krize. Raspad Jugoslavije oworio je pitanje drZavnihgranicat. Istorija genocida, aktuelni drZavni teror hrvatske vlas-ti i Zivot u strahu od pokolja ne daju nadu u moguiost grad-janske egzistencije i pravne sigurnosti Srba u buduioj hrvats-koj driavi. Stoga je razumljiva njihova Lella da nastave Zivot u"ostatku" Jugoslavije. Pri tom se oni pozivaju na isto pravokojirn su lkvati i Slovenci legitimisali svoje zahteve pred sve-tom, pravo naroda na samoopredeljenje. Izmedju dve voljekoje se pozivaju na isti princip izgleda da je "konsenzus" okogranica moguie ostvariti samo sredsrvima rata. Stoga je prednama neizvesna bududnost koja preti nesagledilim posledi-cama.

Pri svemu tom iznenadj uj e dinj enic a da Zap ad pokazuj eveliko razumevanje za nastojanja llrvatske i Slovenije, ali ne iza legitimne i pravidne zahteve Srba koji su i najveia irweovih iukoba. Ovo asimetrija svakako ima svoju predistoriju ine moZe se razumeti nezavisno od medjunarodnog konteksta.

Raspad 'komunizma"

Postkomunistidkoj transformaciji istodnoevropskihdru5tava nije izmakla ni Jugoslavija. Izgledalo je da ie ona, urneri u kojoj je bila ekonomski, kulturno i politidki najmanje

10 ovom pitanju uporedi Kosta davo5ki:Revolucionami m*i'javeliam, Rad, Beograd 1989. Tekst 'Tz istoriie stvatanja nove fugo-slavije"

"komunistidke zemlja" najbezbolnije proii kroz taj procesr.No ova komparativna prednost Jugoslavije se ubrzo izgubila.Naime slom samoupravne ideologije, normativnog projekta ukome sc odvijala politidka integracija jugoslovenskog druSwa,oslobodio je destruktivnu snagu nacionalne, verske i kulturneheterogenosti. Naime socijalizam je imao intenciju da sve ob-like komunikacije izmedju pojedinaca i drulwenih grupa pod-wgne svojoj kontrolu. Time je totalitarna drlava progutalagradjansko dru5tvo i ukinula sve oblike autonomnogdru5wenog saobraianja. Tome su izbegli samo vera i nacija.Stoga je posle sloma ideolo5ke integracije, usled nepostojanjagradjanskih institucija i liberalne politidke kulture, upraZnjenomesto komunistidke ideologije prcuzeo nacionalizam: On je izsloma socijalizma izalao ojadan i postao je ona moi koja jedominantna u aktuelnom politidkom oblikovanju volje na Is-toku. Kako su se ovde nacionalni identiti konstituisali poddirektnim uticajem konfesionalnih podela to su i religijske en-ergije dobile na intenzitetu.2

Pri tom se procesi varvarske destmkcije zajednidkoglivotaodvijaju u retorici demokratskog preobraiaja starog sis-tema. Rezultat tih procesa je da je Jugoslavija, nestankomseverozapadnih granica, prestala da postoji i kao drZava i kaocivilizovana zajednica. U velikom delu zemlje,izuzev Srbije iCrne Gore, ne postoji viSe ni minimum pnvne sigurnosti. U

I Egzistencijalno iskustvo jugoslovenskog gradjanina s stvar-no5du socijalizma nije bilo optereieno tolikom dozom negativnih emo-cija kao iskusfvo Rusa ili Poljaka. Stoga su ovde pojmovi bolj5evizma,komunizma, tek postfestum kroz intenzivnu politidku propagandu, dobilipoviSeni stepen odioznosti. Mnoge od ovih slogana su predstave bezreferenta Eiste politidke fikcije za dnevnu upotrebu. Dobro provedenapropaganda i dizanje emocija omoguiile su da fikcije pobde stvarlnosL

2 Slidno je i u Istodnoj Evropi: uporedi eashv Milo5: Konfensionalnadriava, NIN 24. 5. 1991: umesto marksistidke retorike sadimamo katolidku retnriku: "U danalnjoj Poljskoj, medjutim, iznenadjujeponovna pojava dva jezika, s tim 5to je mesto marksistidkog zauzeokatolidki." "budimo iskreni i recimo: Ljudi u Poljskoj podeli su da seboje sveStenika Sto nije dobar znak."

216 277

F{rvatskoj je sprega bespravlja, sile i etnosa postala politidkalegitimacija nove nacionalne demokratije. Ne apstraktna ne-pristrasnost zakona nego pripadnost etnosu je postala garantpravne sigumosti. Ako ovo stanje pravne anarhije kao posledicu"sklonosti ka razgradnji zajednidkog Zivota" oznadimovarvarstvomr, onda je simptomatidno da viSak varvarstva pos-toji upravo tamo gde je pozivanje na Ewopu i "europsku de-mokraciju", najjade. To ne bi trebalo da dudi ima li se u vidutradicionalna sklonost hrvatske politidke i intelektualne elite dapojam zapadne kulture i civilizacije, tezom o pravoslavnom ivizantijskom ratu "protiv katolidke Ewope", implementira na-cionalnom i verskom netrpeljivoSiu.

Pad komunistidkih reZima Istodne Ewope nije posledicaqarasle demokratske svesti masa i postojanja masovnihd\rlwenih pokreta (izuzev Poljske), nego inaz gubitka sam-oilvesnosti vladajuie elite. Transformacija i Jugoslavije i Is-todne Ewope rezultat je intervencije "odozgo". Stoga je sim-bol ove transformacije Gorbadov, sam wh nomenklature.Op5ta prida o "demokratiji", iako sluZi kao orijentir u trans-formaciji dojuderainjih poredaka realsocijalizma, ne znadi dasu i procesi koji se odvijaju izanjene retorike, demokratski.Konjukturnost ove redi vi5e zamraduje nego 5to osvetljava.Analiza semantike pojma demokratije lako bi pokazala da jered o jednom konfuznom skupu odredjenja diji je zajednidkiimenitelj antikomunizam. Kako se u znaku "demokratije" ruSimoc dojuderalnjih politidkih protivnika, onda je razumljivamedijska podrika 7-apadaovim procesima. Sasvim je nebitnoSto se ispod vela demokratije krije ruZno lice mnogih proto-fa5istidkih i nacionalistidkih pokreta. Uostalom, oni samo is-punjavaju ono Sto zapadni politidki analitidari vei godinamanagove5tavaju: nacionalizam ie slomiti kidmu ideololkog i

1 Uporedi }trose Oretga I Gaser Pobwamasa, Gradac 1988 s. 80:"Civilizacija je pre svega volja za Zivotom u zajednici s drugima- eovekje onoliko varvarin i necivilizovan koliko se ne obazire na druge ljude.Varvarstvoje sklonost ka razgradjivanju zajednidkog Zivota. 7'an ieusvim varvarskim wemenima karakteristino osamljivanje, izdvajanje, na-kot bezbrojnih malih podeljenih i medjusobno nepdjateljskih grupa."

politidkog protivnikal. Ako je cena svega toga davanje priv-idne demokratske legitimnosti ovim procesima, onda se moZebiti u potpunosti zadovoljan postignutim.

Nacionalizam je, raspadom ideolo5ke integracije, ostaone samo jedini politidki program nego je postao neka wstakompenzacije zapolitidku i istorijsku minornost mnogih naro-da Istodne Ewope. Mora se imati u vidu da su Zemlje ovogdela Evrope su nesigurnost svoje politidke egzistencijeneprekidno podupirale ebridkim faktoroml Situacija se u tompogledu nije, ni danas, bitnije izmenila. Oslobodjen ideo-lo5kih ograda nacionalizam postaje neka wsta iskupljenja zaduhovnu kapitulacij u pred totalitarnim lenjinistidkim poret-kom. Stoga on nastupa nihilistidki ne samo prema celokupnojkomunistidkoj proilosti, nego i prema onom idejnom sklopukoji insistira na socijalnoj i ekonomskoj pravdi. Time naciona-lizam otvara prostor za nastup reakcionarnih politidkih snaga.On je vidljiv svugde, a u svom ekskluzivnom vidu u Hrvats-koj i Sloveniji.

SnaZnom nastupu nacionalizrna umnogome je pomogla i"liberalna" opoziciona inteligencija, koja je u svomstrasnomruSenju "boljievizma" pozivajuii se na ideal civilnog dru5tva3,zaboravila na snagu iracionalnog. Komunistidko upozorenjeda ie Jugoslavija uii u stanje nacionalnih sukoba, prezrivo jeodbacivano kao ideololka floskula kojom se pojadava vei is-tro5ena legitimacijaa. Svakako da se radilo i o tbme. Ali ovopotcenjivanje snage tradicije i iracionalnog kao i metodidkoostajanje na poziciji humanistidke vere u "primamu nevinostnaroda i njegovu etidku distocu" uz zanemarivanje istorijskih i

1 O destruktivnom potencijalu nacionalizma u SSSR-u uporediV. Zaslavski: Neostaljinistiika driava ,Tagreb 1987.

2 Uporedi IStvan Bibo: Beda malih driava Istoine Evrope Rtlfr.-oveti, Subotica2ll990

3 O tome pogledaj, rasprave koje su sakupljene u dasopisimaGledi5ta, Beograd 5-611988 i Pogledi, Split l/1988.

aO odnosu nacionalizma i komunizma kod nas uporedi LjubaTadti:Da Ii je nacionalizam nasa sudbina ? - i druge rasprave i polemike onaciji, socijalizmu i federaciji - Beograd, izdanjeautora, 1986.

278 279

F{rvatskoj je sprega bespravlja, sile i etnosa postala politidkalegitimacija nove nacionalne demokratije. Ne apstraktna ne-pristrasnost zakona nego pripadnost etnosu je postala garantpravne sigumosti. Ako ovo stanje pravne anarhije kao posledicu"sklonosti ka razgradnji zajednidkog Zivota" oznadimovarvarstvomr, onda je simptomatidno da viSak varvarstva pos-toji upravo tamo gde je pozivanje na Ewopu i "europsku de-mokraciju", najjade. To ne bi trebalo da dudi ima li se u vidutradicionalna sklonost hrvatske politidke i intelektualne elite dapojam zapadne kulture i civilizacije, tezom o pravoslavnom ivizantijskom ratu "protiv katolidke Ewope", implementira na-cionalnom i verskom netrpeljivoSiu.

Pad komunistidkih reZima Istodne Ewope nije posledicaqarasle demokratske svesti masa i postojanja masovnihd\rlwenih pokreta (izuzev Poljske), nego inaz gubitka sam-oilvesnosti vladajuie elite. Transformacija i Jugoslavije i Is-todne Ewope rezultat je intervencije "odozgo". Stoga je sim-bol ove transformacije Gorbadov, sam wh nomenklature.Op5ta prida o "demokratiji", iako sluZi kao orijentir u trans-formaciji dojuderainjih poredaka realsocijalizma, ne znadi dasu i procesi koji se odvijaju izanjene retorike, demokratski.Konjukturnost ove redi vi5e zamraduje nego 5to osvetljava.Analiza semantike pojma demokratije lako bi pokazala da jered o jednom konfuznom skupu odredjenja diji je zajednidkiimenitelj antikomunizam. Kako se u znaku "demokratije" ruSimoc dojuderalnjih politidkih protivnika, onda je razumljivamedijska podrika 7-apadaovim procesima. Sasvim je nebitnoSto se ispod vela demokratije krije ruZno lice mnogih proto-fa5istidkih i nacionalistidkih pokreta. Uostalom, oni samo is-punjavaju ono Sto zapadni politidki analitidari vei godinamanagove5tavaju: nacionalizam ie slomiti kidmu ideololkog i

1 Uporedi }trose Oretga I Gaser Pobwamasa, Gradac 1988 s. 80:"Civilizacija je pre svega volja za Zivotom u zajednici s drugima- eovekje onoliko varvarin i necivilizovan koliko se ne obazire na druge ljude.Varvarstvoje sklonost ka razgradjivanju zajednidkog Zivota. 7'an ieusvim varvarskim wemenima karakteristino osamljivanje, izdvajanje, na-kot bezbrojnih malih podeljenih i medjusobno nepdjateljskih grupa."

politidkog protivnikal. Ako je cena svega toga davanje priv-idne demokratske legitimnosti ovim procesima, onda se moZebiti u potpunosti zadovoljan postignutim.

Nacionalizam je, raspadom ideolo5ke integracije, ostaone samo jedini politidki program nego je postao neka wstakompenzacije zapolitidku i istorijsku minornost mnogih naro-da Istodne Ewope. Mora se imati u vidu da su Zemlje ovogdela Evrope su nesigurnost svoje politidke egzistencijeneprekidno podupirale ebridkim faktoroml Situacija se u tompogledu nije, ni danas, bitnije izmenila. Oslobodjen ideo-lo5kih ograda nacionalizam postaje neka wsta iskupljenja zaduhovnu kapitulacij u pred totalitarnim lenjinistidkim poret-kom. Stoga on nastupa nihilistidki ne samo prema celokupnojkomunistidkoj proilosti, nego i prema onom idejnom sklopukoji insistira na socijalnoj i ekonomskoj pravdi. Time naciona-lizam otvara prostor za nastup reakcionarnih politidkih snaga.On je vidljiv svugde, a u svom ekskluzivnom vidu u Hrvats-koj i Sloveniji.

SnaZnom nastupu nacionalizrna umnogome je pomogla i"liberalna" opoziciona inteligencija, koja je u svomstrasnomruSenju "boljievizma" pozivajuii se na ideal civilnog dru5tva3,zaboravila na snagu iracionalnog. Komunistidko upozorenjeda ie Jugoslavija uii u stanje nacionalnih sukoba, prezrivo jeodbacivano kao ideololka floskula kojom se pojadava vei is-tro5ena legitimacijaa. Svakako da se radilo i o tbme. Ali ovopotcenjivanje snage tradicije i iracionalnog kao i metodidkoostajanje na poziciji humanistidke vere u "primamu nevinostnaroda i njegovu etidku distocu" uz zanemarivanje istorijskih i

1 O destruktivnom potencijalu nacionalizma u SSSR-u uporediV. Zaslavski: Neostaljinistiika driava ,Tagreb 1987.

2 Uporedi IStvan Bibo: Beda malih driava Istoine Evrope Rtlfr.-oveti, Subotica2ll990

3 O tome pogledaj, rasprave koje su sakupljene u dasopisimaGledi5ta, Beograd 5-611988 i Pogledi, Split l/1988.

aO odnosu nacionalizma i komunizma kod nas uporedi LjubaTadti:Da Ii je nacionalizam nasa sudbina ? - i druge rasprave i polemike onaciji, socijalizmu i federaciji - Beograd, izdanjeautora, 1986.

278 279

socijalnih dispozicija koje postoje u masama za aktiviranje irast ovih negativnih energija, sveti se danas gradjanskim ra-tom.

Trijuat Zapada

Propast poredaka real socijalizma pokazujg se kao ri-jumf Zapadat. Kroz nametnutu borbu za ljudska i Sradjanskaprava, Zapadje dokazao ne samo nadmoinost jednog kon--cepta

druiwa, nego je i politidki ovladao svetom. Tu izmen-jenu situaciju Predsednik SAD Dilordi. BuS je odledio \aonovi svetski poredak. Njegovoj pobedi je uveliko doprinela iunumsnja podr5ka nove politidke elite koja se konstituisalapod patronaZom Zapada. Preme5tanje utopijg s Istoka na Za-pad (iluzija kojoj su podlegli istodnoewopski narodi).omo-guela je Zapadu da, uz pomoc nacionatistidki orijentisanihelita, poraz komunizma iskorisa za realizagtju gygjib g..go-politid-kih i strateskih intercsa koji su trajniji od ideolo5kihkonjuktura. Nesreia ovih zemalja je u tome Sto politidki tri-junrf Zapada podiva nalelji siromalnih i frustriranih da mu sepodwgnu. Kapitulacija duha pred totalitarizmom sada je_za-menjena infantilnom Zeljom za trenutnim blagostanj em.- Up-ravo ovaj trijumf Zapada omoguiio je da mnoei njegovi po-tiskivani interesi naglo dobiju na snazi.

Nove clita: patonaina inteligenciia

Nova politidka elita je nastala kao amalgam dela reform-ski raspoloZene komunistidke nomenklature, opozigiolih intgfe-ktualaia, disidenata i nacionalistidki orijentisane inteligencije.

I Uporedi Fukujama Frensis, Kraiktoiie, TPB 84/1990. PoFukujami lnaj veka ispunjava obeCanje podetka vek4 pobedu "ekonoms-

kog i politidkog liberalizma". Prema Fukujami: "oni koji rrisle da

bududnost pripada socijalizmu, ili su sasvim zasereli, ili pripadaju samojrnargini ozbiljnog i zndajnog politidkog diskurza hoji se vodi u njiho-vom dru5tvu". Inleresantnost ovog spisa nije u njegovim teorijskom

Coprinosu koliko u prezentaciji novog zapadnogoptimizma

homena karaktera politidke elite ne znadi da su sru5eni i soci-jalni temelji i interesi na kojima ona egzistira. Konvertitswodela vladajuie elite, a jo5 viSe ulazak intelektualaca u politiku,zamagljuje dinjenicu da nova politidka elita nije reprezent jasnodefinisanih socijalnih i klasnih interesa, nego da je i daljepupdanom vrpcom vezana zadrZavu i naciju. Upravo je ovakavstatus dini negativom slike stare elite. N?gng, d9\ je. stara elitasvoju poziciju, izmedju ostalog, metafizidki legitirnisala pose-dovanjem znarya o smislu istorije, nova elita svoju pozicijulegitimiSe na znanju o nedostacima komunizma.

TeSkoia ove elite sastoji se u tome 5to stdi pred zadat-kom da proizvede onu socijalnu stvarnost dija bi reprezenttrebalo da bude. Nova elita, u meri u kojoj ne poseduje dvrstesocijalne temelje, svoju poziciju mora, slidno komunistima,zasnivati idealistidki. S druge strane, ni jedna se vlast nemoZe, posle komunistidkog razodaranja i pod pritiskomodekivanja masa, dugo drZati na politidkoj sceni pozivajuii sena anticipiranu swarnost. Ovaj zahtev realiteta prisiljava novuelitu, ukoliko Zeli da saduva vlast, da istupa u ime nedeg opi-pljivijeg - aktuelnih nacionalnih, verskih ili nekih drugih in-teresar.

Kako namadena pozicija nema unutra5nje stabilnosti, toje nova elita prisiljena da viSe Zivi od kritike komunizma, odkritike proilosti nego od projekta buduinosti. Ona stoga morau sebi u podetku midti dva neizrnirljiva zahteva: zahtev vlastiteegzistencije i zahteve politidkog projekta. Time je prisiljena dau isto weme kritikuje pretpostavke starog sistema, ali da ih neukida, da kritikuje boljlevidku drZavu ali i da glorifikuje moinacionalne drZave, kritikuje autoritarne obrasce vladanja ali daih i sama provodi kroz populistidku retoriku i demonizacijusvojih politidkih protivnika, posebno levice2" Nova elita kri-tikuje u licu bolj5evidke opasnosti ono Sto sama dini i time, upla5tu @ravdava svoju "komunistidku

1 Uporedi A. Mihnjik Moral undPolitik: Die Neu Gesselschaft"Frankfurter Hefte, 9/190

2 U dehoslovadkoj i Poljskoj je najavljeno ukidanje i zabranakomunistidkih partija kao i kaZnjavanje zakomunistidku aktivnost

281280

socijalnih dispozicija koje postoje u masama za aktiviranje irast ovih negativnih energija, sveti se danas gradjanskim ra-tom.

Trijuat Zapada

Propast poredaka real socijalizma pokazujg se kao ri-jumf Zapadat. Kroz nametnutu borbu za ljudska i Sradjanskaprava, Zapadje dokazao ne samo nadmoinost jednog kon--cepta

druiwa, nego je i politidki ovladao svetom. Tu izmen-jenu situaciju Predsednik SAD Dilordi. BuS je odledio \aonovi svetski poredak. Njegovoj pobedi je uveliko doprinela iunumsnja podr5ka nove politidke elite koja se konstituisalapod patronaZom Zapada. Preme5tanje utopijg s Istoka na Za-pad (iluzija kojoj su podlegli istodnoewopski narodi).omo-guela je Zapadu da, uz pomoc nacionatistidki orijentisanihelita, poraz komunizma iskorisa za realizagtju gygjib g..go-politid-kih i strateskih intercsa koji su trajniji od ideolo5kihkonjuktura. Nesreia ovih zemalja je u tome Sto politidki tri-junrf Zapada podiva nalelji siromalnih i frustriranih da mu sepodwgnu. Kapitulacija duha pred totalitarizmom sada je_za-menjena infantilnom Zeljom za trenutnim blagostanj em.- Up-ravo ovaj trijumf Zapada omoguiio je da mnoei njegovi po-tiskivani interesi naglo dobiju na snazi.

Nove clita: patonaina inteligenciia

Nova politidka elita je nastala kao amalgam dela reform-ski raspoloZene komunistidke nomenklature, opozigiolih intgfe-ktualaia, disidenata i nacionalistidki orijentisane inteligencije.

I Uporedi Fukujama Frensis, Kraiktoiie, TPB 84/1990. PoFukujami lnaj veka ispunjava obeCanje podetka vek4 pobedu "ekonoms-

kog i politidkog liberalizma". Prema Fukujami: "oni koji rrisle da

bududnost pripada socijalizmu, ili su sasvim zasereli, ili pripadaju samojrnargini ozbiljnog i zndajnog politidkog diskurza hoji se vodi u njiho-vom dru5tvu". Inleresantnost ovog spisa nije u njegovim teorijskom

Coprinosu koliko u prezentaciji novog zapadnogoptimizma

homena karaktera politidke elite ne znadi da su sru5eni i soci-jalni temelji i interesi na kojima ona egzistira. Konvertitswodela vladajuie elite, a jo5 viSe ulazak intelektualaca u politiku,zamagljuje dinjenicu da nova politidka elita nije reprezent jasnodefinisanih socijalnih i klasnih interesa, nego da je i daljepupdanom vrpcom vezana zadrZavu i naciju. Upravo je ovakavstatus dini negativom slike stare elite. N?gng, d9\ je. stara elitasvoju poziciju, izmedju ostalog, metafizidki legitirnisala pose-dovanjem znarya o smislu istorije, nova elita svoju pozicijulegitimiSe na znanju o nedostacima komunizma.

TeSkoia ove elite sastoji se u tome 5to stdi pred zadat-kom da proizvede onu socijalnu stvarnost dija bi reprezenttrebalo da bude. Nova elita, u meri u kojoj ne poseduje dvrstesocijalne temelje, svoju poziciju mora, slidno komunistima,zasnivati idealistidki. S druge strane, ni jedna se vlast nemoZe, posle komunistidkog razodaranja i pod pritiskomodekivanja masa, dugo drZati na politidkoj sceni pozivajuii sena anticipiranu swarnost. Ovaj zahtev realiteta prisiljava novuelitu, ukoliko Zeli da saduva vlast, da istupa u ime nedeg opi-pljivijeg - aktuelnih nacionalnih, verskih ili nekih drugih in-teresar.

Kako namadena pozicija nema unutra5nje stabilnosti, toje nova elita prisiljena da viSe Zivi od kritike komunizma, odkritike proilosti nego od projekta buduinosti. Ona stoga morau sebi u podetku midti dva neizrnirljiva zahteva: zahtev vlastiteegzistencije i zahteve politidkog projekta. Time je prisiljena dau isto weme kritikuje pretpostavke starog sistema, ali da ih neukida, da kritikuje boljlevidku drZavu ali i da glorifikuje moinacionalne drZave, kritikuje autoritarne obrasce vladanja ali daih i sama provodi kroz populistidku retoriku i demonizacijusvojih politidkih protivnika, posebno levice2" Nova elita kri-tikuje u licu bolj5evidke opasnosti ono Sto sama dini i time, upla5tu @ravdava svoju "komunistidku

1 Uporedi A. Mihnjik Moral undPolitik: Die Neu Gesselschaft"Frankfurter Hefte, 9/190

2 U dehoslovadkoj i Poljskoj je najavljeno ukidanje i zabranakomunistidkih partija kao i kaZnjavanje zakomunistidku aktivnost

281280

egzistenciju". Stoga nije dudno Sto se veliki deo dojuderalnjekomunistidke elite bez te5koce preorijentisao u novi kod. Ovaneutemeljenost i oseiaj neizvesnosti prikriva se demagogijomi obecanjima- Potencijalna sumnja nestrpljivog naroda potisku-je se nekritidkom verom uZapad i nadanjima u njegovu finan-sijsku podriku. Privid snage nove politidke elite temelji se nazapadnoj propagandnoj podrfoi i duhovnoj konfuziji koja vla-daposle sloma realsocijalizma. Nedostatak ekonomske moci iinvencije nadoknadjuje se retorskim frazama o demokratiji,ulasku u Ewopu i idolopoklonidkom klanjanju mudrosti Za-pada'. Pojmovi Ewopa, Zapad, civilno druSwo postali suneka vrsta.politidkog kida" dekora na koji se svi ritualno mora-JU pozrvau.

Delegitimacija komunistidkog sistema odvijala sepozivanjem na civilno dru5wo. Padom komunistidkih reZimapokazalo se da, instalirane elite ne mogu zadrlati svoju moinad masama i njihovim naraslim odekivanjima, na jednomuveliko apstraktnom projektu civilnog drultva. Stoga se du-vanje poluga vlasti moralo temeljiti na nedemu opipljivijem.Dojudera5nji zastupnici koncepta civilnog druStva, danas kaorninistri, poslanici i ideolozi nacionalnih kvazidrZavica potpiru-ju nacionalizam i antikomunistidke resantimane. Rast dru5wenekonfuzije, koju nova elita neprekidno proizvodi,,je imanentnaprelpostavka njihove moii. Ali i njene neodgovornosti.

Kako se egzistencija nove elite viSe zasnivala na kriticikomunizma nego na reprezentaciji odredjenog socijalnog slojaili interesa, to je ona celokupni svoj kritidki napor u borbiprctiv boljlevizrna definisala u opoziciji drZava - dru5wo. Kdtid-ki radikalizam nove elite je tako ukinuo autoritet ne samoboljlevidkih institucija nego institucija uop5te. Stara elita, iz-nutra rastrojena, nije imala snage da se suprotstavi ovom ideo-bSkom nalbtu. Opozicija je u razaranju nasledja bolj5evizmapostupila u neku ruku kao bolj5evici. Svaki akt usmeren pro-

I Uporedi Cashv lvHo5: Ziveti bez komunizma, NIN 16. 8.1991.: "Ceka nas uZasna dezorijentacija, oponaianje zap, rd1 ameridkihuzora, masovna kultura". Posle kraha komunizma ostaju kao jedini ori-jentiri "katolicnun i nacionalizam".

tiy s-usmatizovanogprotivnika nailazio je na preiutno ili javnoodg$qvanje. Time je bio socijalnopsiholoSki urrt pur nastupuradikalnijih nacionalistidkih struja koje su svoje ciljeve moflepostiii samo vaninstitucionalnim sredstvima. Reiultat oiognekontrolisanog procesa je taj da smo umesto u civilnomdruSwu zawSili u institucionalnoj paralizi sistema, pravnoj anar-hiji i haosu koji je nas u Jugoslaviji odveo u gradlanski iat.

Srbija, Iugoslavijt i Evropa

Ovaj institucionalni raspad iznutra pomagan je i spolja.Haos i gubitak politidkog identiteta, frustracija masa, nestabil-nost politidke elite, nepostojanje orijentira, omoguiil o je Za-padg d3 se postavi kao arbitar u anarhidnoj igri strasii koiapreti da prelije Istok. ArbitraZa Zapada je kruna dobropromi5ljene i dugorodne "imperijalne" strategije novog svets-log porgtka. Uspelnost ove strategije pokazujese i u dinjenicida o sudbini Jugoslavije u Hagu raspravljaju i oni koji-su sesvojski_ trudili da ona nestane s politidke karre Ewope.

-

Burni proces raspadanja probudio je uspavane i skriveneapetite Trggitt zemlja koje se nadaju da ie svoje istorijskepretenzije i resantimane ostvariti u ovom koniuznono vre-menu. Iskrsava dudna geografska i politidka konfiguracija zain-teresovanih. Italij a, Nemadka, Au strij a, Madj arslia, Bu garska.Neprijatnu asocijaciju na raspored snaga pred drugi svetski ratpoku5qvaju da sakriju pridom o borbi ia po5tovanJe ljudskih ikolektivnih prava: Za svaki sludaj u brizi za ewopski mirMadarska i Nemadka doturaju svakodnevno oruZje hrvatskimnacionalistima.

._ U tome im pomaZe medjunarodna javnost koja je olakoprihvatila propagandni mit o srpskom bolj5evizmui femanoprovedenu demonizaciju srpskog naroda. Sverost principaprekriva podlost namera. Hrvatska i Slovenija o-tvorenoproklamuju da su one od sada interesna sfera Nemadke._ S druge strane, Jugoslavija je neka vrsta simbolidkelY: \gjo.* se powrdjuje stanje novog svetskog poretka itntcrlalizuje Evropa kao nova svetska sila. To novo stanjemora da demonstrira svoju moi da bi imalo vaZenje. Ova

282 283

egzistenciju". Stoga nije dudno Sto se veliki deo dojuderalnjekomunistidke elite bez te5koce preorijentisao u novi kod. Ovaneutemeljenost i oseiaj neizvesnosti prikriva se demagogijomi obecanjima- Potencijalna sumnja nestrpljivog naroda potisku-je se nekritidkom verom uZapad i nadanjima u njegovu finan-sijsku podriku. Privid snage nove politidke elite temelji se nazapadnoj propagandnoj podrfoi i duhovnoj konfuziji koja vla-daposle sloma realsocijalizma. Nedostatak ekonomske moci iinvencije nadoknadjuje se retorskim frazama o demokratiji,ulasku u Ewopu i idolopoklonidkom klanjanju mudrosti Za-pada'. Pojmovi Ewopa, Zapad, civilno druSwo postali suneka vrsta.politidkog kida" dekora na koji se svi ritualno mora-JU pozrvau.

Delegitimacija komunistidkog sistema odvijala sepozivanjem na civilno dru5wo. Padom komunistidkih reZimapokazalo se da, instalirane elite ne mogu zadrlati svoju moinad masama i njihovim naraslim odekivanjima, na jednomuveliko apstraktnom projektu civilnog drultva. Stoga se du-vanje poluga vlasti moralo temeljiti na nedemu opipljivijem.Dojudera5nji zastupnici koncepta civilnog druStva, danas kaorninistri, poslanici i ideolozi nacionalnih kvazidrZavica potpiru-ju nacionalizam i antikomunistidke resantimane. Rast dru5wenekonfuzije, koju nova elita neprekidno proizvodi,,je imanentnaprelpostavka njihove moii. Ali i njene neodgovornosti.

Kako se egzistencija nove elite viSe zasnivala na kriticikomunizma nego na reprezentaciji odredjenog socijalnog slojaili interesa, to je ona celokupni svoj kritidki napor u borbiprctiv boljlevizrna definisala u opoziciji drZava - dru5wo. Kdtid-ki radikalizam nove elite je tako ukinuo autoritet ne samoboljlevidkih institucija nego institucija uop5te. Stara elita, iz-nutra rastrojena, nije imala snage da se suprotstavi ovom ideo-bSkom nalbtu. Opozicija je u razaranju nasledja bolj5evizmapostupila u neku ruku kao bolj5evici. Svaki akt usmeren pro-

I Uporedi Cashv lvHo5: Ziveti bez komunizma, NIN 16. 8.1991.: "Ceka nas uZasna dezorijentacija, oponaianje zap, rd1 ameridkihuzora, masovna kultura". Posle kraha komunizma ostaju kao jedini ori-jentiri "katolicnun i nacionalizam".

tiy s-usmatizovanogprotivnika nailazio je na preiutno ili javnoodg$qvanje. Time je bio socijalnopsiholoSki urrt pur nastupuradikalnijih nacionalistidkih struja koje su svoje ciljeve moflepostiii samo vaninstitucionalnim sredstvima. Reiultat oiognekontrolisanog procesa je taj da smo umesto u civilnomdruSwu zawSili u institucionalnoj paralizi sistema, pravnoj anar-hiji i haosu koji je nas u Jugoslaviji odveo u gradlanski iat.

Srbija, Iugoslavijt i Evropa

Ovaj institucionalni raspad iznutra pomagan je i spolja.Haos i gubitak politidkog identiteta, frustracija masa, nestabil-nost politidke elite, nepostojanje orijentira, omoguiil o je Za-padg d3 se postavi kao arbitar u anarhidnoj igri strasii koiapreti da prelije Istok. ArbitraZa Zapada je kruna dobropromi5ljene i dugorodne "imperijalne" strategije novog svets-log porgtka. Uspelnost ove strategije pokazujese i u dinjenicida o sudbini Jugoslavije u Hagu raspravljaju i oni koji-su sesvojski_ trudili da ona nestane s politidke karre Ewope.

-

Burni proces raspadanja probudio je uspavane i skriveneapetite Trggitt zemlja koje se nadaju da ie svoje istorijskepretenzije i resantimane ostvariti u ovom koniuznono vre-menu. Iskrsava dudna geografska i politidka konfiguracija zain-teresovanih. Italij a, Nemadka, Au strij a, Madj arslia, Bu garska.Neprijatnu asocijaciju na raspored snaga pred drugi svetski ratpoku5qvaju da sakriju pridom o borbi ia po5tovanJe ljudskih ikolektivnih prava: Za svaki sludaj u brizi za ewopski mirMadarska i Nemadka doturaju svakodnevno oruZje hrvatskimnacionalistima.

._ U tome im pomaZe medjunarodna javnost koja je olakoprihvatila propagandni mit o srpskom bolj5evizmui femanoprovedenu demonizaciju srpskog naroda. Sverost principaprekriva podlost namera. Hrvatska i Slovenija o-tvorenoproklamuju da su one od sada interesna sfera Nemadke._ S druge strane, Jugoslavija je neka vrsta simbolidkelY: \gjo.* se powrdjuje stanje novog svetskog poretka itntcrlalizuje Evropa kao nova svetska sila. To novo stanjemora da demonstrira svoju moi da bi imalo vaZenje. Ova

282 283

zami5ljena operacija olakiana je povladenjem SSSR sa svetskescene i sve jadom dezorijentacijom njegove politidke elite kojasvoj opstanak uveliko vezuje za obeianu pomoi T,apada.Zatonije sludajno da Ewoparazmata i moguinost vojne interven-cije u Jugoslaviji. Retoridko prisuswo pretnje o upotrebi vojnesile je demonstracija dinjenice da se na svetskoj pozornici po-javljuje nova sila' i upozorenje svima koji jo5 nisu naudilinova pravila igre i gde sejasno zna ko ih odredjuje.

Demonizacije Srbije

Interes ewopskih sila za dezintegraciju Jugoslavije moraoje da se sukobi s interesima Srbije. Ovo ru5enje jedne driavnezajednice, uz saglasnost svetskog javnog mnjenja, moguie jebilo provesti samo pod pretpostavkom demonizacije Srbije,jer su Srbi i istorijski i faktidki bili stub Jugoslavije. U to suse upregle pre svega nacionalne antisrpski orijentisane politidkeelite u Jugoslaviji. Demonizacija se odvojala na dva plana.Srbija je proglaiena boljSevidkom, a zatim je ovaj bolj5evizaminterpretiran kao izvod pripadnosti drugom kulturnom krugu,koji je prema intencionalnom recipijentu odredjivan radidito.Ako je poruka slata katolidkim krugovima onda se ciljalo napravoslavlj e i vizandzam. Ako je bila upuiivarih prosveienoj iliberalnoj Ewopi, onda se naglalavao tradicionalni predmod-erni karakter srpskog dru5tva. Zakljudak je bio isti. Srbija nijesposobna za modemu drZavu, demokratski poredak i ulazak ukulturnu Ewopu. Demonizacijom drugog, pothranjivao se sop-stveni narcizam. Mit o pripadnosti 7-apada,o politidkoj i civi-lizacijskoj superiornosti, sadrZi latentni rasizam i militantni na-cionalizam . Za Strej avno mnjenje, karakterizacija Srbije kaopolitidki i kulturno inferiorne skupine zaw5avalo je u nacis-tidkoj tezi o rasnoj supremaciji i proizvodnji mrZnje. Ovo jeuspesno proroedeno u" pomoi zapadne "slobodne" Stampe.

t Upuedi,Polrtika 24. 10. l99l. lzjaveMiterana povodim swaran-je ewopske vojske: odgovarajuii na primedbe NATO-a Miteran kaZesledede. "Naime, Ewopa postaje "velika sila" i normalno je da se neobrada drugima za svoju odbranu"

Srbi se pojavljuju kao novi ewopski Jewejil. U dublje razlogeove twdnje neiu ulaziti. Ali kad je Zrtva unapred satanizovana,njeno potencijalno usmriivanje je rutinska stvar.

Ovoj veitoj strategiji demonizacije srpskog naroda do-prinela je i podr5ka nove elite u Istodnoj Ewopi. Ideolo5kakorupcija, provincijalnost i neutemeljenost ove elite, koja seskriva iza dosadne apstraktnohumanistidke retorike i nesposo-bosti da se suprotstavi glasu Meropole udinila je da se pobunaprctiv dojuderalnjeg totalitarizma danas zawdi kao slepa verau vrednostiZapada. Nova elita svoj liberalizam demonstrirane kao sposobnost da se principi uma primene na sfvarnost,nego kao poslu5nidko podvgavanje "bezinteresnom" glasu is-tine sa Zapadaz. Time u osnovi gaze i vlastite drZavne i nacio-nalne interese.

Srpski narod nije prihvatio bespogovorno podwgavanjenovoj politidkoj geografiji. Nije prihvatio da svoje ewopejswopotvrdjuje pred Zapadom hwovanjem svojih vitalnih interesa.Srbi nisu siom komunizma shvatila kao ukljudenje u novusateli tsku orbitu, i porwdj ivanj e izbornih odekivanj a Zapada.Istorijska. samosvest srpskog naroda nije prihvatila da-se mo.ral-no sumnjiva igru pristajanja na diktat, makar on dolazio i odEwope, proglasi wlinom. Sve su to bili razlof za nezadovoljst-vo Ewope i dalju demonizaciju Srbije.

Razumljiva je i opravdana Zelja srpskog naroda da sadu-va svoje kulturno i politidko jedinswo. No pravda je u politicimala uteha. To je desto analgetik za poraiene. Stoga snagusrpske pozicije treba videti u posledicama koje mogu nastatiuko Europu nukon ru"bUunja Jugoslavije, pod pritiskom

I Uporedi Wolfgang Pahrr Enfsclr eidung in Jugoslarien Konkret9l9l gde se ukazuje na profa5istidke elemente antisrpske kampanje kojase vodi u Zapadnoj ewopi, posebno u Nemadkoj. Uporedi i MiloradPavit Srbija, Vizattija i Evrop4 NIN 16. 8. 1991.

2 eashv Milo5: Zivetibezkomunizma, NIN 16. 8. 1991. /in-tervju s Mihnjikom/ Uporedi: "ne vidim nikakvu polemiku sa Zapadomu ime vrednosti koje bi bile specifidne i za Poljsku i za sve zemlje kojesu proSle kroz iskustvo komunizma i moraju da budu mudrije. Ne vidimtakvu polemiku, niti odbacivanje pravaca, koji obavezuju na Zapadu."

284 285

zami5ljena operacija olakiana je povladenjem SSSR sa svetskescene i sve jadom dezorijentacijom njegove politidke elite kojasvoj opstanak uveliko vezuje za obeianu pomoi T,apada.Zatonije sludajno da Ewoparazmata i moguinost vojne interven-cije u Jugoslaviji. Retoridko prisuswo pretnje o upotrebi vojnesile je demonstracija dinjenice da se na svetskoj pozornici po-javljuje nova sila' i upozorenje svima koji jo5 nisu naudilinova pravila igre i gde sejasno zna ko ih odredjuje.

Demonizacije Srbije

Interes ewopskih sila za dezintegraciju Jugoslavije moraoje da se sukobi s interesima Srbije. Ovo ru5enje jedne driavnezajednice, uz saglasnost svetskog javnog mnjenja, moguie jebilo provesti samo pod pretpostavkom demonizacije Srbije,jer su Srbi i istorijski i faktidki bili stub Jugoslavije. U to suse upregle pre svega nacionalne antisrpski orijentisane politidkeelite u Jugoslaviji. Demonizacija se odvojala na dva plana.Srbija je proglaiena boljSevidkom, a zatim je ovaj bolj5evizaminterpretiran kao izvod pripadnosti drugom kulturnom krugu,koji je prema intencionalnom recipijentu odredjivan radidito.Ako je poruka slata katolidkim krugovima onda se ciljalo napravoslavlj e i vizandzam. Ako je bila upuiivarih prosveienoj iliberalnoj Ewopi, onda se naglalavao tradicionalni predmod-erni karakter srpskog dru5tva. Zakljudak je bio isti. Srbija nijesposobna za modemu drZavu, demokratski poredak i ulazak ukulturnu Ewopu. Demonizacijom drugog, pothranjivao se sop-stveni narcizam. Mit o pripadnosti 7-apada,o politidkoj i civi-lizacijskoj superiornosti, sadrZi latentni rasizam i militantni na-cionalizam . Za Strej avno mnjenje, karakterizacija Srbije kaopolitidki i kulturno inferiorne skupine zaw5avalo je u nacis-tidkoj tezi o rasnoj supremaciji i proizvodnji mrZnje. Ovo jeuspesno proroedeno u" pomoi zapadne "slobodne" Stampe.

t Upuedi,Polrtika 24. 10. l99l. lzjaveMiterana povodim swaran-je ewopske vojske: odgovarajuii na primedbe NATO-a Miteran kaZesledede. "Naime, Ewopa postaje "velika sila" i normalno je da se neobrada drugima za svoju odbranu"

Srbi se pojavljuju kao novi ewopski Jewejil. U dublje razlogeove twdnje neiu ulaziti. Ali kad je Zrtva unapred satanizovana,njeno potencijalno usmriivanje je rutinska stvar.

Ovoj veitoj strategiji demonizacije srpskog naroda do-prinela je i podr5ka nove elite u Istodnoj Ewopi. Ideolo5kakorupcija, provincijalnost i neutemeljenost ove elite, koja seskriva iza dosadne apstraktnohumanistidke retorike i nesposo-bosti da se suprotstavi glasu Meropole udinila je da se pobunaprctiv dojuderalnjeg totalitarizma danas zawdi kao slepa verau vrednostiZapada. Nova elita svoj liberalizam demonstrirane kao sposobnost da se principi uma primene na sfvarnost,nego kao poslu5nidko podvgavanje "bezinteresnom" glasu is-tine sa Zapadaz. Time u osnovi gaze i vlastite drZavne i nacio-nalne interese.

Srpski narod nije prihvatio bespogovorno podwgavanjenovoj politidkoj geografiji. Nije prihvatio da svoje ewopejswopotvrdjuje pred Zapadom hwovanjem svojih vitalnih interesa.Srbi nisu siom komunizma shvatila kao ukljudenje u novusateli tsku orbitu, i porwdj ivanj e izbornih odekivanj a Zapada.Istorijska. samosvest srpskog naroda nije prihvatila da-se mo.ral-no sumnjiva igru pristajanja na diktat, makar on dolazio i odEwope, proglasi wlinom. Sve su to bili razlof za nezadovoljst-vo Ewope i dalju demonizaciju Srbije.

Razumljiva je i opravdana Zelja srpskog naroda da sadu-va svoje kulturno i politidko jedinswo. No pravda je u politicimala uteha. To je desto analgetik za poraiene. Stoga snagusrpske pozicije treba videti u posledicama koje mogu nastatiuko Europu nukon ru"bUunja Jugoslavije, pod pritiskom

I Uporedi Wolfgang Pahrr Enfsclr eidung in Jugoslarien Konkret9l9l gde se ukazuje na profa5istidke elemente antisrpske kampanje kojase vodi u Zapadnoj ewopi, posebno u Nemadkoj. Uporedi i MiloradPavit Srbija, Vizattija i Evrop4 NIN 16. 8. 1991.

2 eashv Milo5: Zivetibezkomunizma, NIN 16. 8. 1991. /in-tervju s Mihnjikom/ Uporedi: "ne vidim nikakvu polemiku sa Zapadomu ime vrednosti koje bi bile specifidne i za Poljsku i za sve zemlje kojesu proSle kroz iskustvo komunizma i moraju da budu mudrije. Ne vidimtakvu polemiku, niti odbacivanje pravaca, koji obavezuju na Zapadu."

284 285

Nemadke i Italije, bude ignorisala interese srpskog naroda.NeuvaZavanje interesa srpskog naroda i njegovo cepanje vo-dilo bi otvaranju srpskog problema koji bi, vodjen logikomsada5njih tenzija, mogao biti radikalno re5en samo progonomili genocidom nad Srbima. Na Srbiji se moZe trijumf Zapadapretvoriti u poraz. Naime moZe se posumnjati da se retorikaslobodne Evrope temelji samo na sili i golom interesu.

U Hagu se, stoga, ne raspravlja toliko o sudbini Jugo-slaviji koliko o sudbini Srbije i srpskog naroda diji su Zivotniinteresi ovom strategijom dovedeni u pitanje. Uloga ostalihfederalnih jedinica koje su svoju politidku volju, internacional-izacijom jugoslovenske krize sredswima rata, vezale za mocEvrope kao garanta njihovih drZavowornih ambicija, nrje odvelikbg znadaja. One i tako svaku odluku Ewope poslulnidki ibez pogovora prihvataju.

Zapadneprekidno laitikuje moi, no ni jednog momentase ne usteZe da je primeni ukoliko poveruje da su mu interesiugroZeni. Odgovorna realistidka politika ne boluje od luksuzahumanistidke retorike (vei je Hobsu bilo jasno da je zakon bezmada tek papir) iako mora uvaZavati da izmedju moci i slobodene stoji znak jednakosti. Moderna drZava Zapada sawim do-bro zna da je najteZe onom ko je slab. Zatg humanistidkubenevolentnost svojih intelektualaca Stiti visokoprofesionain-om armijomt.Zapadno zgralanje pred primenom sile ne znadida je sila prestala da bude argument. Licemerna je ona politikakoja eventualnoj Zrtvi propoveda wednosti mira.-

Nacionalistidke elite svoje namere o swaranju etnidki iverski homogenih drlavakoje ne uvaZavaju interese srpskogetnosa, mogle su ostvariti samo sredswima rata. To ne znadisamo vojnom pobedom nego i porazom - simulacijom ulogeZrwe koju je Slovenija ve5to odigrala. Danas tu ulogu, manjeuspesn@a i Flrvatska. Teorijski je to

1 U tom smislu ewopski politidari su daleko skeptidniji premahumanistidkim i liberalnim programima "intelektualne i moralne re-forme" i ne polaZu prevelike nadae u obrazovanje i Bildung. "Sve ddavena kraju krajeva podivaju na sili" TBobbio/: Uporedi: Anderson Peny:Afiniteti Norfurta Bobbia, Kulnrni radnik 4/89.

osmi5ljeno od strane "humanista" i "boraca za civilnodru5wo" tezom o borbi za interpretaciju. Oni koji su slabijinametnuie rat a onda borbu za inteqpretaciju, u kojoj ie po-moii GenSer, Vatikan, i zapadno javno mnjenje. Pokazuje se,iza retorike novog poretka, orvelovska sfvarnost: zalaganje zamir je u funkciji realizacije ratnih ciljeva. Stoga oni koji danaslcitikuju intervenciju jugoslovenske armije, kojoj je rai namet-nut, zapostavljajuii kontekst te intervencije, samo uvelidavajului i n.pt*do'.

' Ovim JNA nije oslobodjena kritike. Naproriv ta kririka jeneophodna ali ne zbog same intcrvcncije vec zbog neuspele intervencije.Vojska nije izvrSila ono Sto joj je ustavom naloZeno: za5titu "nezavis-nosti, suvcreniteta i teritorijalnc celokupnosti" Jugoslavije (Ustav SFRJal240), dakle oduvanjc unutraSnjeg mira i drZavnog jedinsrva zemlje. Uratu u Sloveniji vojska je dozvolila da bude poniZena, i pored ogromnevojne premoii, Sto je ohrabrilo secesionistidke snage i u Hrvatskoj.Vojskaje pokazala visok stepen neprofesionalnosti i neodgovornosti pa isramotnog kukavidluka.

Vojna i politidka nespremnost JNA je rezultat niza faktora. Jedanod njih je i dugogodiSnja izolacija vojnog wha i njegovo izmicanjedruStvenoj konnoli. Ova ekskluzivna pozicija vojske, obezbedjena i ma-terijalnim privilegijama, udinila ju je inertnim i zastarelim mehaniz-mom. S druge strane, ona je bila Zrtva vlastitih samoupravnih fikcija obratstvu jedinstvu, samoupravnom humanizmu, jugoslovenskom patri-otizmu itd, koje su je udinile psiholoSki nespremnom na ovu vrstu rata.A u ratu su, prema Klauzevicu, "najgore one gre5ke koje proizlaze izdobroduSnosti". Nepostojanje drZave koja bi stajala iza vojske, jasno iglasno definisanih ratnih ciljeva koji bi omogudili mobilizaciju preteteSkoiama u politidkoj revalorizaciji i minimalnih uspehe JNA na bo-jnom polju (Jporedi Zarko Puhov ski Amija bez driave, drZava u haosu ;Borba 14-5. 9. 1991.) Ovo vodi tome da smo svedoci logike zbora radnihljudi na ratnom polju u kojoj se odluduje da li ie se boriti ili ne. Ako sene5to ne promeni takva vojska ima male Sanse da vojnidki pobedi.Vojska, u kojoj je zastupljenost prema nacionalnom kljudu i moralnopo-litidka podobnost bila vainija od profesionalnih kompetencija, nije mo-gla da odgovori na izazove vremena. Pokazala se najslabijom karikomonih koji su jo5 verovali u Jugoslaviju. Samo dramatidnost trenutka u

287286

Nemadke i Italije, bude ignorisala interese srpskog naroda.NeuvaZavanje interesa srpskog naroda i njegovo cepanje vo-dilo bi otvaranju srpskog problema koji bi, vodjen logikomsada5njih tenzija, mogao biti radikalno re5en samo progonomili genocidom nad Srbima. Na Srbiji se moZe trijumf Zapadapretvoriti u poraz. Naime moZe se posumnjati da se retorikaslobodne Evrope temelji samo na sili i golom interesu.

U Hagu se, stoga, ne raspravlja toliko o sudbini Jugo-slaviji koliko o sudbini Srbije i srpskog naroda diji su Zivotniinteresi ovom strategijom dovedeni u pitanje. Uloga ostalihfederalnih jedinica koje su svoju politidku volju, internacional-izacijom jugoslovenske krize sredswima rata, vezale za mocEvrope kao garanta njihovih drZavowornih ambicija, nrje odvelikbg znadaja. One i tako svaku odluku Ewope poslulnidki ibez pogovora prihvataju.

Zapadneprekidno laitikuje moi, no ni jednog momentase ne usteZe da je primeni ukoliko poveruje da su mu interesiugroZeni. Odgovorna realistidka politika ne boluje od luksuzahumanistidke retorike (vei je Hobsu bilo jasno da je zakon bezmada tek papir) iako mora uvaZavati da izmedju moci i slobodene stoji znak jednakosti. Moderna drZava Zapada sawim do-bro zna da je najteZe onom ko je slab. Zatg humanistidkubenevolentnost svojih intelektualaca Stiti visokoprofesionain-om armijomt.Zapadno zgralanje pred primenom sile ne znadida je sila prestala da bude argument. Licemerna je ona politikakoja eventualnoj Zrtvi propoveda wednosti mira.-

Nacionalistidke elite svoje namere o swaranju etnidki iverski homogenih drlavakoje ne uvaZavaju interese srpskogetnosa, mogle su ostvariti samo sredswima rata. To ne znadisamo vojnom pobedom nego i porazom - simulacijom ulogeZrwe koju je Slovenija ve5to odigrala. Danas tu ulogu, manjeuspesn@a i Flrvatska. Teorijski je to

1 U tom smislu ewopski politidari su daleko skeptidniji premahumanistidkim i liberalnim programima "intelektualne i moralne re-forme" i ne polaZu prevelike nadae u obrazovanje i Bildung. "Sve ddavena kraju krajeva podivaju na sili" TBobbio/: Uporedi: Anderson Peny:Afiniteti Norfurta Bobbia, Kulnrni radnik 4/89.

osmi5ljeno od strane "humanista" i "boraca za civilnodru5wo" tezom o borbi za interpretaciju. Oni koji su slabijinametnuie rat a onda borbu za inteqpretaciju, u kojoj ie po-moii GenSer, Vatikan, i zapadno javno mnjenje. Pokazuje se,iza retorike novog poretka, orvelovska sfvarnost: zalaganje zamir je u funkciji realizacije ratnih ciljeva. Stoga oni koji danaslcitikuju intervenciju jugoslovenske armije, kojoj je rai namet-nut, zapostavljajuii kontekst te intervencije, samo uvelidavajului i n.pt*do'.

' Ovim JNA nije oslobodjena kritike. Naproriv ta kririka jeneophodna ali ne zbog same intcrvcncije vec zbog neuspele intervencije.Vojska nije izvrSila ono Sto joj je ustavom naloZeno: za5titu "nezavis-nosti, suvcreniteta i teritorijalnc celokupnosti" Jugoslavije (Ustav SFRJal240), dakle oduvanjc unutraSnjeg mira i drZavnog jedinsrva zemlje. Uratu u Sloveniji vojska je dozvolila da bude poniZena, i pored ogromnevojne premoii, Sto je ohrabrilo secesionistidke snage i u Hrvatskoj.Vojskaje pokazala visok stepen neprofesionalnosti i neodgovornosti pa isramotnog kukavidluka.

Vojna i politidka nespremnost JNA je rezultat niza faktora. Jedanod njih je i dugogodiSnja izolacija vojnog wha i njegovo izmicanjedruStvenoj konnoli. Ova ekskluzivna pozicija vojske, obezbedjena i ma-terijalnim privilegijama, udinila ju je inertnim i zastarelim mehaniz-mom. S druge strane, ona je bila Zrtva vlastitih samoupravnih fikcija obratstvu jedinstvu, samoupravnom humanizmu, jugoslovenskom patri-otizmu itd, koje su je udinile psiholoSki nespremnom na ovu vrstu rata.A u ratu su, prema Klauzevicu, "najgore one gre5ke koje proizlaze izdobroduSnosti". Nepostojanje drZave koja bi stajala iza vojske, jasno iglasno definisanih ratnih ciljeva koji bi omogudili mobilizaciju preteteSkoiama u politidkoj revalorizaciji i minimalnih uspehe JNA na bo-jnom polju (Jporedi Zarko Puhov ski Amija bez driave, drZava u haosu ;Borba 14-5. 9. 1991.) Ovo vodi tome da smo svedoci logike zbora radnihljudi na ratnom polju u kojoj se odluduje da li ie se boriti ili ne. Ako sene5to ne promeni takva vojska ima male Sanse da vojnidki pobedi.Vojska, u kojoj je zastupljenost prema nacionalnom kljudu i moralnopo-litidka podobnost bila vainija od profesionalnih kompetencija, nije mo-gla da odgovori na izazove vremena. Pokazala se najslabijom karikomonih koji su jo5 verovali u Jugoslaviju. Samo dramatidnost trenutka u

287286

Jasno je da rata u tkvatskoj i Sloveniji ne bi ni bilo bezdiskretne poorste 7-apadu Jasno je. to razumnima i na zapaduina litot ri. No, pret#a snaga moii ostavlja mnoge bez redi.

hran Obenovii

NEW EUROPEAN ORDER AND SERBIA

(Summary)

Author is about to show that falling away of collectivewillingness to live together in Yugoslavia does not mean thetermination of prolonged crisis. On the contrary, throughthese decompositive processes the vast problems of frontiersare revealed. For the sake of deeper understanding of thewvery structure of crisis three dimensions of reflection arepointed out: a) as a first author appraised the downfall ofideological synthesis with aftermath in delivered destructiveforces of national, confessional and cultural heterogeneitiesthat caused thorough breakdown of common life. To accountfor these occurrences is possible only within the broadercontext as settled down with: b) fade out in balance of powerbrought down by postcommunistic transformation of EasternEurope; c) net of interests of the West Europe advanced insintagma "new European order". In concluding remarksauthor outlines the nature of recently political elite as anoutcome of fusion of ex-nomenclature membership disposedtowards political reforms with membership of intellectualoppositions. Thus newly merged political elite its positionacquires not as a representative of clearly framed social andclass interests but as a possessor of knowledge on faults ofcommunist settlement.

kome zivimo privremeno amnestira oficirski kadar od odgovomosti.

288 289

Jasno je da rata u tkvatskoj i Sloveniji ne bi ni bilo bezdiskretne poorste 7-apadu Jasno je. to razumnima i na zapaduina litot ri. No, pret#a snaga moii ostavlja mnoge bez redi.

hran Obenovii

NEW EUROPEAN ORDER AND SERBIA

(Summary)

Author is about to show that falling away of collectivewillingness to live together in Yugoslavia does not mean thetermination of prolonged crisis. On the contrary, throughthese decompositive processes the vast problems of frontiersare revealed. For the sake of deeper understanding of thewvery structure of crisis three dimensions of reflection arepointed out: a) as a first author appraised the downfall ofideological synthesis with aftermath in delivered destructiveforces of national, confessional and cultural heterogeneitiesthat caused thorough breakdown of common life. To accountfor these occurrences is possible only within the broadercontext as settled down with: b) fade out in balance of powerbrought down by postcommunistic transformation of EasternEurope; c) net of interests of the West Europe advanced insintagma "new European order". In concluding remarksauthor outlines the nature of recently political elite as anoutcome of fusion of ex-nomenclature membership disposedtowards political reforms with membership of intellectualoppositions. Thus newly merged political elite its positionacquires not as a representative of clearly framed social andclass interests but as a possessor of knowledge on faults ofcommunist settlement.

kome zivimo privremeno amnestira oficirski kadar od odgovomosti.

288 289