Farmakognozija II

I vježba

•  Pojam "droga" u farmaciji predstavlja ljekovitu sirovinu koja je porijeklom iz prirode.

•  Droge u užem smislu su osušeni dijelovi biljaka ili organi životinja koji sadrže farmakološki aktivna jedinjenja, ali i prirodni mineralni proizvodi.

•  Biljne droge: korijen i/ili rizom, krtola, lukovica, list, herba (vršni, zeljasti dio biljke u cvijetu), cvast ili cvijet, dio cvijeta, plod ili dio ploda, sjeme

•  Animalne droge: tireoidna žlezda, trbušne žlezde mošusnog jelena

•  Mineralne droge: talk, bijela glina, kreda, azbest

Droge u širem smislu (preparati droga) su proizvodi koji iz biljnog ili animalnog organizma mogu biti izdvojeni jednostavnim postupcima i jednostavnim procesom prerade •  Biljne droge: masna ulja, voskovi,

etarska ulja, smole, balzami, gume, skrobovi

•  Animalne droge: riblje ulje, svinjska mast, goveđi loj, lanolin, želatin

Po novijim definicijama to su i svi tipovi ekstraktivnih preparata.

Standardizacija droga • Identifikacija • Ispitivanje opšteg kvaliteta

(ispravnosti) droga • Ispitivanje specifičnog kvaliteta

(određivanje vrijednosti droga)

Identifikacija droga:

•  Makroskopska (organoleptička) analiza

•  Mikroskopska i mikrohemijska analiza (droge organizovane strukture)

•  Hemijska analiza (dokazne reakcije, hromatografija-TLC, GC, HPLC)

•  Određivanje fizičko-hemijskih parametara (droge neorganizovane strukture)

•  Fiziološka (biološka) analizu

Ispitivanje specifičnog kvaliteta:

•  Određivanje sadržaja aktivnih principa (volumetrijsko-titrimetrijski, gravimetrijski, spektrofotometrijski, hromatografski, elektroforetski, elektrohemijski, imunološki, destilacijom vodenom parom)

•  Organoleptički •  Biološki (farmakološki) •  Na osnovu fizičko-hemijskih svojstava

Ispitivanje opšteg kvaliteta (ispravnosti) droga:

•  Makroskopsko ispitivanje •  Ispitivanje prisustva stranih

primjesa •  Određivanje stepena usitnjenosti •  Osnovna hemijska ispitivanja •  Određivanje FH parametara •  Ispitivanje zdravstvene ispravnosti

ISPITIVANJE OPŠTEG KVALITETA (ISPRAVNOSTI) DROGA

Makroskopsko

(organoleptičko) ispitivanje •  Ispitivanje pomoću čula, izvodi se

jednostavno i brzo a ispituju se izgled, veličina, konzistencija, boja, miris i ukus droge.

•  Identifikacija droga, procjena kvaliteta i otkrivanje falsifikata

Izgled Ø  Ispituje se lupom ili golim okom; Ø  identifikacija droga, otkrivanje falsifikata i nedostataka

Veličina Ø  Određuje se milimetarskom hartijom ili pomoću lupe sa sočivom izdeljenim na milimetre Ø  Najsitniji komadi, komadi srednje veličine, najkrupniji

Konzistencija Ø  ispituje se pritiskanjem,lomljenjem, savijanjem, rezanjem, paranjem noktima, nožem ili zubima Ø  identifikacija, procjena starosti i kvaliteta droge

Ukus Ø  proba se mala količina droge, koja se najpre drži u

prednjem dijelu usne duplje, a zatim duže u ustima; droga se obavezno ispjune, a usta isperu pitkom vodom

Ø  karakterističan ukus pojedinih droga je veoma važan za njihovu identifikaciju

Miris Ø  ispituje se trljanjem među prstima, dlanovima, mlevenjem ili tucanjem u avanu Ø utvrđivanje starosti i ispravnosti droga

Boja Ø  ispituje se na dnevnoj svetlosti; značajan parametar

ne samo za identifikaciju, već i za procjenu starosti i kvaliteta droge

Sita i stepen usitnjenosti prema Ph. Jug. IV

Broj sita Veličina otvora

(dužina stranice otvora) u mm Stepen usitnjenosti

6 6 grubo sečene droge (drogae ruditer concisae)

3 3 polusitno sečene droge (drogae concisae)

2 2 sitno sečene droge

(drogae minutim concisae)

0,75 0,75 grub prašak

(pulvis grossus)

0,30 0,30 sitan prašak

(pulvis subtilis)

0,15 0,15 vrlo sitan prašak

(pulvis subtilissimus)

Prema Ph. Jug. IV stepen usitnjenosti označava se arapskim brojem u zagradi iza naziva droge i predstavlja dužinu stranice otvora odgovarajućeg sita izraženu u mm, npr. Althaeae radix (sito 3).

Određivanje stepena usitnjenosti •  Pod odgovarajućim sitom podrazumeva se ono na kome

posle prosejavanja sme da zaostane najviše 5% komadića ili čestica droge, tj. kroz koje mora da prođe najmanje 95 % komadića ili čestica droge, uz uslov da kroz prvo po redu gušće sito sme da prođe najviše 40 % komadića ili čestica.

Propisano sito 5%

40%

6 3 2

3 2 0.75 Prvo po redu gušće sito

Određivanje stepena usitnjenosti prema Ph. Jug. IV

Ø  25-100 g usitnjene droge stavi se u propisano sito, sito zatvori poklopcem i ako nije drugačije propisano, seje 20-30 min. Dio droge koji zaostane na situ se izmjeri, a dio koji prolazi, proseje kroz prvo po redu gušće sito od propisanog.

Ø  Droga sme da sadrži, ako nije drugačije propisano, najv iše 40 % s i tn i j ih komadića ili čestica koje prolaze kroz sito manjeg otvora od propisanog i najviše 5 % krupnij ih komadića ili čestica, koje zaostaju na propisanom situ.

•  Droge koje ulaze u sastav mono- ili višekomponentnih čajeva moraju da budu odgovarajućeg stepena usitnjenosti. Ove vrednosti navedene su u farmakopejama u okviru proskripcija za izradu čajeva (primer: Species urologicae, Ph. Jug. IV).

Rp/ Uvae ursi folium (sito 2) 40 g Herniariae herba (sito 3) 10 g

Menthae piperitae folium (sito 6) 10 g Ononidis radix (sito 3) 15 g Petroselini radix (sito 3) 15 g Glycyrrhizae radix (sito 3) 10 g M. f. species

q  Ukoliko nije propisan stepen usitnjenosti, prema opštem propisu koji je dat u Ph. Jug. II, treba uzeti:

za list, cvet i herbu sito 6 za koru, drvo, koren i rizom sito 3 za plod i seme sito 2.

Stepen usitnjenosti je važan prilikom pripremanja droga za ekstrakciju. U tu svrhu droge se najčešće usitnjavaju do stepena grubog praška (sito 0,75 prema Ph. Jug. IV).

Aromatične droge koje se podvrgavaju destilaciji pomoću vodene pare, u cilju izolacije etarskog ulja, takođe, moraju da budu odgovarajućeg stepena usitnjenosti. Droge sa endogeno lokalizovanim etarskim uljem se usitnjavaju do stepena grubog praška, sito 0,75 (Foeniculi fructus, Valerianae radix) ili zdrobe (Juniperi fructus).

Ukoliko je etarsko ulje lokalizovano egzogeno, destiliše se droga u celosti, in toto (Chamomillae flos) ili se koristi grubo sečena droga, sito 6 (Salviae folium, Thymi folium).

•  Ph. Jug. II: stepen usitnjenosti se označava rimskim brojem u zagradi iza naziva droge, npr. Althaeae radix (II).

•  Ph. Jug. II propisuje takođe šest stepena usitnjenosti: tri za

sečene droge (I, II i III) i tri za droge u prašku (IV, V i VI), s tim što sito sa najvećim otvorima označeno sa I odgovara situ 6 prema Ph. Jug. IV, sito II odgovara situ 3 prema Ph. Jug. IV itd.

•  Ph. Jug. V i Ph. Eur. 6.0: stepen usitnjenosti označava se brojem sita koji predstavlja dužinu stranice otvora sita izraženu u µm, u zagradi iza naziva droge.

•  Broj sita (nominalne dimenzije otvora): 11200, 8000, 5600,

4000, 2800, 2000, 1400, 1000, 710, 500, 355, 250, 180, 125, 90, 63, 45, 38.

Određivanje prisustva stranih primesa

Ø  Pod stranim primesama u biljnim drogama podrazumevaju se: - nepropisani delovi iste biljke - delovi drugih biljaka ili materije mineralnog porekla.

Ø  Droge ne smeju da sadrže plesni, insekte i druga

onečišćenja životinjskog porekla.

Ø  Ukoliko nije drugačije propisano, količina stranih primesa ne sme biti veća od 2% (m/m).

Ø  Ph. Jug. V i Ph. Eur. 6.0 u okviru monografija droga propisuju maksimalne dozvoljene količine stranih primesa.

Osnovna hemijska ispitivanja droga

Ø  određivanje vlage (gubitka sušenjem)

Ø  određivanje ukupnog pepela (ostatka posle žarenja)

Ø  određivanje sulfatnog pepela

Ø  određivanje pepela nerastvornog u hlorovodoničnoj kiselini (SiO2)

Ø  određivanje ekstrakta

Određivanje vlage u drogama Ø  Najlakši način konzerviranja biljnih organa je sušenje; vrši

se direktno na suncu ili u hladu, na promajnom mestu, ili u termičkim sušarama na tačno određenoj temperaturi.

Ø  Uslovi sušenja propisuju se za svaku drogu. Tako,

temperatura sušenja plodova biljaka familije Apiaceae ne sme da bude viša od 45 oC (etarsko ulje je smešteno endogeno), a za nadzemne organe biljaka familije Lamiaceae ne sme da bude viša od 35 oC (etarsko ulje je smešteno egzogeno).

Ø  Vlaga koja zaostaje u drogi posle sušenja označava se kao primarna, a ona koju droga naknadno upije usled nepropisnog čuvanja sekundarna.

Ø  Nedovoljno osušena ili nepropisno čuvana droga (naknadno je upila nedozvoljenu količinu vlage), veoma lako se kvari: pod uticajem vlage dolazi do razgradnje aktivnih principa (gubi se delovanje), razvijaju se bakterije i gljive, što dodatno umanjuje njenu vrednost.

Ø  Farmakopeje za svaku drogu propisuju maksimalno

dozvoljenu količinu vlage. Za najveći broj droga ta vrednost iznosi 8-12 %.

Ø  Za droge sa veoma nestabilnim aktivnim principima

taj procenat je niž i (na pr imer: droge sa kardiotoničnim heterozidima - do 6 %).

Princip: S a d r ž a j v l a g e o d r e đu j e s e gravimetrijski iz razlike mase droge pre i posle sušenja i izražava u procentima (% m/m).

Ø Sušenje se izvodi u sušnici na 103-105oC ili u eksikatoru, iznad dehidratacionog sredstva, u v a k u u m u , p r e m a p r o p i s u odgovarajuće monografije.

Određivanje vlage prema Ph. Jug. V i Ph. Eur. 6.0

Ø  Ph. Jug. V: sadržaj vlage u drogama sa etarskim uljem određuje se postupkom destilacije pomoću toluena.

Ø  Ph. Jug. IV: 1 g droge u prašku izmeri se u

vegeglasu i drži otklopljeno 24 časa u eksikatoru iznad dehidratacionog sredstva (conc. H2SO4), zatim izvadi, meri i ponovo suši po pola časa, do konstantne mase. Sušenje može da se vrši i u vakuum-sušnici na sobnoj temperaturi.

Ø  Ukoliko bi se sušenje vršilo u sušnici na 103-105 °C, zajedno sa vodom isparilo bi i etarsko ulje, što bi dovelo do povećanja rezultata.

Određivanje vlage u aromatičnim drogama

Određivanje ukupnog pepela

Ø  Ostatak posle žarenja (pepeo) označava količinu neisparljivih materija koje se dobijaju posle potpunog sagorevanja droge.

Ø  Svaka droga ostavlja posle sagorevanja određenu količinu pepela

koji potiče od mineralnih jedinjenja koja u živoj biljci imaju značajnu ulogu (fiziološki pepeo).

Ø  Za svaku drogu, jedno od merila za procenjivanje njenog kvaliteta

je maksimalno dozvoljena granica za pepeo. Ø  Višak pepela iznad normirane granice predstavlja tzv. fizički

pepeo i ubedljiv je pokazatelj neispravnosti droge.

Ø  Vrednosti za pepeo iznad normirane granice ukazuju na nedovoljno čiste droge koje su ili namerno onečišćene, naročito one u prašku, neorganskim dodacima (zemlja, gips, pesak, cigla, kreda itd.) radi povećanja mase, ili su rasle na terenu koji je bogat mineralnim materijama.

Ø  Sadržaj pepela je normalno visok u nekim drogama (Rhei rhizoma,

Belladonnae radix...).

Određivanje sulfatnog pepela prema Ph. Jug. V i Ph. Eur. 6.0

Ø  Sulfatni pepeo predstavlja ostatak dobijen obradom propisane

količine droge sumpornom kiselinom i žarenjem na temperaturi 600 °C ± 50 °C. Izražava se u procentima (% m/m).

Određivanje pepela nerastvornog u hlorovodoničnoj kiselini (SiO2)

Ø  Ph. Jug. V i Ph. Eur. 6.0: pepeo nerastvoran u hlorovodoničnoj kiselini predstavlja ostatak dobijen obradom ukupnog ili sulfatnog pepela hlorovodoničnom kiselinom i izračunava se u odnosu na 100 g droge (% m/m).

Ø  Ph. Jug. IV: Postupak određivanja je isti, samo se sadržaj SiO2

izražava u odnosu na ukupan pepeo.

Određivanje ekstrakta

Ø  Pod ekstraktom se podrazumeva onaj deo droge koji se propisanim rastvaračem i uz navedene uslove može ekstrahovati iz droge. Kao rastvarači za izradu ekstrakta najčešće se koriste voda (vodeni ekstrakt) i etanol (etanolni ekstrakt).

Ø  Ekstrakt je jedan od parametara za procenu kvaliteta droge. Farmakopeje za pojedine droge propisuju minimalne dozvoljene količine ekstrakta, tj. droga je kvalitetnija što je sadržaj ekstrakta veći.

Ø  Ph. Jug. IV daje opšti propis za određivanje vodenog

ekstrakta.

Ø  Ph. Jug. V i Ph. Eur. 6.0 ne daju opšti propis za određivanje ekstrakta, već u monografiji odgovarajućih droga navode propis za određivanje ekstraktivnih materija.

Makroskopska, mikroskopska i mikrohemijska analiza droga

Amyla

Iridis rhizoma, Iridis pulvis

Primulae radix Valerianae radix

Farmakognozija II - Vježbe

Skrob - nastaje u hloroplastima u procesu fotosinteze. Taj prvonastali skrob se noći rastvara na šećere, koji

se prenose u druge djelove biljke. Na mjestima gdje se skladišti šećer se u leukoplastima polimerizujeu skrob. Razlikuju se tri vrste skrobnih zrna: - Prosta skrobna zrna - jedno jezgro i oko njega sistem slojeva - Složena skrobna zrna - dva ili više jezgara i svako od njih ima svoj sistem slojeva - Polusložena skrobna zrna - po dva ili tri prosta obavijena zajedničkim slojevima

Farmakognozija II - Vježbe

Maydis amylum (Amylum maydis) (kukuruzni skrob)

Droga: Skrob iz endosperma semena kukuruza Zea mays L., Poaceae. Mikroskopija: Skrobna zrna poliedarskog oblika, sa oštrim ivicama i zaobljena, veličine 2-30 µm (najčešće 10-15 µm). U centru imaju trokraku pukotinu ili svetlu šupljinu, bez slojeva. Mala zrnca (2-8 µm) su okrugla. Sastavljenih i manjih zrnaca ima vrlo malo.

Farmakognozija II - Vježbe

Farmakognozija II - Vježbe

Oryzae amylum (Amylum oryzae)

(pirinčev skrob) Droga: Skrob iz endosperma ploda pirinča Oryza sativa L., Poaceae.

Mikroskopija: Skrobna zrna poliedarskog oblika, veličine 4-6 µm, često sastavljena u jajolike skupove. Slojevi i centar se ne vide.

Farmakognozija II - Vježbe

Farmakognozija II - Vježbe

Tritici amylum (Amylum tritici) (pšenični skrob)

Droga: Skrob iz endosperma ploda pšenice Triticum aestivum L. (T. vulgare Villars), Poaceae.

Mikroskopija: Skrobna zrna oblika sočiva, sa slabo vidljivim slojevima, veličine 15-50 µm i 2-6 µm. Zrna srednje veličine ima vrlo malo.

Farmakognozija II - Vježbe

Farmakognozija II - Vježbe

Solani amylum (Amylum solani) (krompirov skrob)

Droga: Skrob iz krtole krompira Solanum tuberosum L., Solanaceae.

Mikroskopija: Skrobna zrna okruglog, duguljastog ili jajolikog oblika, veličine 10-140 µm. Većina zrnaca pokazuje jasnu ekscentričnu slojevitost sa centrom koji je uvek u užem delu zrna.

Farmakognozija II - Vježbe

Amyla

Farmakognozija II - Vježbe