N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

11www.serbianmirror.comAvgust 2016.

i Srbije, u decembru 1914, zatekla opus-to{ena sela i da je bila prinudjena daprovede zimu u {atorima. Be~ki oficir KarlGinste, {ef operativnog odeljenja 5. armi-je zabele`io je 7. oktobra 1914: “Na{ejedinice pona{ale su se u septembru 1914.kao [vedjani uTridesetogodi{njemratu. Ni{ta, ali ba{ni{ta nije ostalo~itavo!”

U o s t a l o mprema podacima{vajcarskog patologaAr~ibalda Rajsa,koga je anga`ovalaKraljevina Srbija daprebroji `rtve, uMa~vi, Jadru,Radjevini i Pocerini,avgusta 1914. ubi-jeno je 1.245 ljudi,vi{e od 554 osoba jenestalo, vi{e od 30 odsto ubijenih imasakriranih bili su `ene i deca starosti do15 godina.

- Sam Hautman tvrdi da jeAustrougarska da bi zatrla trag srpskomnarodu tokom Velikog rata u Srbiji, BiH,Hrvatskoj i Madjarskoj ubila pola milionamu{karaca, `ena i dece. Lepo ka`e PeroSlijep~evi} u jednom tekstu izmedju dvasvetska rata: “Hteli su da nas uni{te, alimi to ne mo`emo da doka`emo. Nismo navreme po~eli da istra`ujemo i prikupljamo.Stvar se ponovila u Drugom svetskom ratui danas evo u na{e vreme“ – ka`e Zoran

Kolund`ija. Govore}i o malo poznatimdimenzijama austrougarskog genocida nadSrbima, on najavljuje nove dela u ediciji“Srbija 1914-1918“. Doktor Batakovi}sprema rukopis “Srbija i Balkan1914-1918.“, a britanski pisac Mejbel

Sinkler Stobart,u~esnica Velikog rataknjigu “Pelmeni ma~u Srbiji i drugde“,u z b u d l j i v osvedo~anstvo o sud-bini srpskog naroda iSrbije tih ratnih god-ina. U planu je i veli-ka knjiga IsidoraDjukovi}a o logoru uNadjmedjeru kojadonosi oko 5.500konkretnih imenaSrba tamo sahran-jenih.

- U Prvomsvetskom ratu Srbija je podnela najve}egubitke u ljudstvu i najve}a materijalnarazaranja. Izgubila je 1.247.520 ljudi,odnosno tre}inu `itelja i 54 odsto mu{kogreproduktivnog stanovni{tva. Dvadesetpetgodina kasnije, u Drugom svetskom ratu,srpski narod je ponovo desetkovan.Izgubili smo 1.820.000 ljudi. Tre}i put u20. veku srpski narod je masovno stradaodevedesetih godina. Na{e edicije imaju zacilj da se otkrije istina i dimenzije stradan-ja srpskog naroda – najavljuje ZoranKolund`ija dela iz tre}e edicije koju }eizdati “Prometej“ i RTS.

DVA PUTA PROTIV SRBARatni zlo~inac general Aleksander

Ler, koji je osudjen na smrt streljanjemu Beogradu 1947. jer je kao komandantizdao naredjenje da se bombardujucivilni ciljevi u na{em glavnom gradu 6.aprila 1941. godine, a industrijskipogoni i strate{ki objekti po{tede, bioje fotograf-izvidja~ austrougarske avi-jacije u avgustu i septembru 1914.godine. Na osnovu njegovih fotografijasnimljenih iz vazduha bombardovani su[abac i Valjevo, {to je, uz sli~ne akcijenema~ke avijacije u Belgiji, predstavlja-lo prva bombardovanja iz vazduha ukojima su stradali civili.

FALSIFIKATOR BIOSKOPSKIH ULAZNICA...Da li je mogu}e da je no}?,,,,

kako po neki dan sklizne u mrak i zau-vek u zaborav, kao gumicomizbrisan,…da li vas je neko pozvao? Nekopo`eleo, namignuo vam, nasme{io vamse, primetio da postojite u istom prostorui vremenu? …mene nije,… ljudima kaoda nije stalo do drugih ljudi, nego samodo njih samih, pa ~ak i kad primete dapostojite, to nije zbog vas ve} zbognjih… Idem u bioskop... ^esto odem ubioskop koji se nalazi blizu moje ku}e,kupim kolu i kokice i ka`em devojci za{alterom, “po va{oj preporuci jednukartu”... Ona me, kao i uvek ljubaznopogleda, nasme{i se, zatim osmotri kojeje vreme na velikom bioskopskom~asovniku, zatim raspored filmova naneonskj tabli i karta je u mojim rukama...Divna devojka, zna moj ukus... Ponekadproma{i, kao pro{log puta, pre dve nedel-je kada me je poslala da sa decomgledam Supermena... Desetak klinaca seoko mene gadjalo puckama bombonama ikrilo se iza klupa... Potpuno sam ihrazumeo, film je bio nikakav i na polasam oti{ao u drugu salu. Tamo strava iuzas, a ja takve filmove ne gledam, jed-nostavno me niti pla{e, niti zasmejavaju ibez ma{te su. Gledao sam na kraju nekukomi~nu limunadu i pojeo veliku kesupucki…

U Para}inu, koga stalno pomin-jem, velika je stvar bila, u ta davna vremepra{njavih ulica i sve~anih subotnjih inedeljnih korzoa, sprijateljiti se saslu`benikom bioskopa koji na ulazu ubioskopsku salu cepa i pregleda karte.Sve sam ih poznavao, susretao ih kada sui{li sa pijace i nudio se da im nosimkorpu zembilj ili d`ak, ljubazno se javl-jao, a ~ak i ~inio razne usluge kao pran-je prozora na ku}i i to sve u cilju da mepropuste bez ulaznice i besplatnoodgledam neki film.

Tako, lepo se se}am, uzmem jasundjer, novinu i stari lavor koji na -punim vodom i ispred prozora ku}e jednetetka Mire kontrolorke karata bioskopaJadran. Taman sam otvorio kapiju njenogdvori{ta i po~eo da perem najbli`i prozor,kad neko otvori ulazna vrata ku}e i veli-ki pas jurnu na mene. Sa nekog sanduka,

na koji sam se popeo da perem prozorsko~ih na granu vinove loze, dosta debelei jake, koja se propinjala do krova ku}e ijedva izbegoh da mi pas ne pocepa turpantalona. Stajao sam na lozi popev{i seskoro do krova, a onda izadje ta tetkaMira i uvede psa unutra. Silazi i idi ku}ii kaza}u te Desanki za ovo, a ona nek tida pare za bioskop, nema ni{ta badavare~e i zalupi vrata. Ljut odoh iza bioskopai na velikom bioskopskom djubri{tu sku-pljah pocepane ulaznice koje su ~ista~isale bacali. Te pocepane ulaznice staviobih u onaj isti stari oljuskani lavor savodom, pa ih oprao od prljav{tine, zatimonako mokre bi ih naredjao na prozorskookno moje sobe. Tu bi se karte su{ile nasuncu, a zatim bih suve i ispeglane kartesekao `iletom i lepio ih spajaju}i, tako dasu iscepani delovi bili tako dobro spojenida se nije prime}ivalo da je to stara kartauzeta sa djubri{ta. Te iste ve~eri tetkaMira bi mi na ulazu u bioskop iscepalakartu, nasme{ila se i rekla: “Tako brate,kupi kartu kao ~ovek, a ne da me susri}e{sa pijace i pere{ mi prozore na ku}i“. Paja jo{ nisam ~ovek tetka Miro, promumlaobih i sav sre}an u{ao u salu. Tog prole}abio sam se toliko osmelio da sam te fal-sifikate od karata davao i mojim drugovi-ma, sve dok se neko od njih nije izrekaoi ja dobih batine i od uprave bioskopa i

od moje majke, a direktor osnovne {kole“Djura Jak{i}” drug Tasi} dao je da se usvim u~ioicama ~ita naredba da se nikovi{e ne usudi da falsifikovanim kartama zabioskop koje proizvodi MILAN KNE-SELAC ne poku{a da ide u bioskop, a ja,taj MILAN KNESELAC u~enik 3 razredabeh ka`njen ukorom pred isklju~enje iz{kole.

Dovraga, postao sam do te merepopularan da su klinci iz drugih {koladolazili da me vide pa ~ak su me i jed-nokratko vreme zvali DILINGER. TajDILINGER sigurno nije lepio karte zabioskop, ali mi je uostalom prijala ta neg-ativna popularnost i ose}aj da sam eto japostao i tako zapa`en. Jedino {to nisambio popularan kod devojcice koja mi sesvidjala. Zvala se MARINA]IRAKOVI], i kadgod bi pro}la poredmene tiho i prekorno rekla : SRAM TEBILO FALSIFIKATORU NI JEDAN...Eto, tako ti je to, `elis jednostavno daide{ u bioskop, a oni te nazovu imenomnajve}eg amerikog GANGSTERADILINGERA. Sada idem u bioskop sadvadeset sala i mo`es da ide{ u koji godho}e{, a uz kartu dobija se sredomkokice i Coka-Colu, upola cene. Hm, alinije to to, ne{to ne {tima, mo`da to {tose lako ulazi i to jo{ sa pravom kartom.Nezanimljivo.

F E S T I V A L I

Avgust 2016.12

Pred sam kraj pro{log meseca zavr{enje 23-}i festival evropskog filma naPali}u. Na ovom festivalu medju

najboljim filmskim ostvarenjima Evrope,prikazana su dva filma iz doma}e produk-cije, “VLA@NOST” i film koji je izazvaoveliku pa`nju “DNEVNIK MA[INOVOD-JE“ Laze Ristovskog.

Medjunarodni `iri 23. Festivalaevropskog filma Pali}, po{to je pogledao 12filmova u glavnom takmi~arskom progra-mu, “Zlatni toranj“ za najbolji film dodelioje nema~kom filmu “Toni Erdman“ u re`ijiMaren Ade.

Pali}ki toranj“ za najbolju re`ijudodeljen je Kristijanu Mund`ijuu za re`ijurumunskog filma “Matura“.

“Matura“ pokazuje veliki talenat ustvaranju perfektnog portreta dezintegrisanogi nefunkcionalnog dru{tva, kroz nepogre{ivoubedljivu glumu – naveo je `iri koji jeodlu~io da dodeli dva Specijalna priznanja.

Prvo Specijalno priznanje sedodeljuje srpskom filmu “Dnevnikma{inovodje“ u re`iji Milo{a Radovi}a za“iznenadjuju}u crnu komediju saurnebesnim gluma~kim ansamblom i jedin-stvenom vizuelnom intencijom koja publikune ostavlja ravnodu{nom.

Drugo Specijalno priznanje, zavisoka umetni~ka dostignu}a, dodeljen je

poljsko-{vedskom filmu “Ljubav je gorka“u re`iji Toma{a Vasilevskog.

Po{to je odgledao 10 filmova izselekcije Paralele i sudari, medjunarodni`iri kritike doneo je odluku da nagrada zanajbolji film pripadne madjarskom filmu“Staza od ljiljana“ u re`iji BenedekaFligaufa.

Dok ove redove ispisujemo u tokuje Festival najboljeg filmskog scenarija uVrnja~koj Banji.

Slede}eg meseca, ta~nije od 22.Do 29. Avgusta u gradu na Ni{avi odr`a}ese “Filmski susreti” na kojima }e sedodeljivati nagrade za najbolja gluma~kaostvarenja. Na{ list }e propratiti ovaj festi-val, a direktor i osniva~ Srpskog filmskogfestivala ^ikago, Slavica Petrovi} bi}e izvani~ni gost Filmskih susreta u Ni{u, gdezapo~inje saradnju sa ovim najstarijim film-skim festivalom u zemlji. Vi{e o tome uslede}em broju Ogledala.

Do tada samo da uputimoiskrene pozdrave na{im ~itaocima iz lepeSrbije i obavestimo ljubitelje filma dasmo za na{ filmski festival u novembruobezbedili jo{ jedan odli~an film, a to je“Dnevnik ma{inovodje“ Laze Ristovskogi velika je mogu}nost da }e ovaj velikifilmski glumac biti gost na{eg festival u^ikagu.

FILMSKI FESTIVALI U SRBIJI

Nova knjiga u izdanjuVulkan izdava{tva, autori-zovana biografija Mire

Banjac, predstavljena je naFestivalu evropskog filmanaPali}u... ~ovek u `ivotu mora danadje, da otkrije ravnote`u. Dazna{ {ta je u `ivotu va`no, {ta jemanje va`no, gde treba vi{e da seda{, gde treba da se potro{i{ dokraja, gde ne sme{ da se potro{i{.

U ovim perlama rasutimpo godinama pred o~ima i u du{i~itaoca neprekidno lebdi plemenititon kazivanja, sve razumevanjaljudskog `ivota i ljudske pozicije,jedna gospodstvena suzdr`anost itoplota strasnog pristupa ulogamanajrazli~itijih `enskih likova, jer jeulogna posve}enost, pre svihdrugih principa, vodila glumicuMiru Banjac dugim putemvanredne umetni~ke karijere.Posve}enost i rad pripadali su MiriBanjac, a zadovoljstvo i njoj isvima nama.“

NE DAJ SE – TatjanaNje`i}

Vasa Pavkovi}Jezik ove knjige so~an je

i jednostavan, se}anja Mire Banjaciskrena, i to neretko iskrena dobola. Od pleh muzike, kojom jeobele`en njen, kako je rekla,ne`eljeni dolazak na svet, prekoopisate{kog detinjstva koje jeprovodila bez oca, opisa ~e`nji zaodsutnom majkom, konstatacije dajoj je `ivot zapo~eo u tridesetoj dobisernih portreta njenih savremeni-

ka. ”^uvena glumica je na sebisvojstven na~in predstavilabiografiju:

Pred vama je jedna od~etiri knjige o meni, knjiga jednogpotro{enog `ivota. Uvek mi se~inilo da mali `ivot nije dovoljanza knjigu. Ja sam zaista vodilajedan mali `ivot.

Nisam nikada bila spek-takularna glumica, `ivim jednos-tavno, ne idem na Maldive,

nemam bazene, ali mi je lepo.“Izjavila je Mira Banjac ,

a zatim se zahvalila autorki:Ovu knjigu je radila `ena

koja se vrlo dugo bavila mojim`ivotom i to ne povr{no. Ja se saljubavlju zahvaljujem dami koja jezaista mnogo truda ulo`ila, vitla-ju}i me tokom festivala i kada sammislila da treba da se odmaram,hvatala je svaki moj trenutak imislim da je uspela da uhvati ono

{to je sve su{tina mog malog `ivl-jenja“.

U mnogim intervjuimaprovla~ila se jedna re~enica, kaoneki moj logo: dok je meni mene.Ja sada znam da je to bilo u jed-nom periodu `ivota kad sam zaistanegde spoznavala sebe. Sadazaklju~ujem: dok je meni drugih.Vi drugi, vi prvi do mene, vi steformirali moj `ivot, hvala vam“,zaklju~ila je Mira Banjac.

Autorka ovog dela,Tatjana Nje`i}, rekla je da se knji-ga dugo pisala sama, a da toganjih dve nisu bile svesne:

U ovom na{em nimalolakom, ali na svoj na~in lepomposlu, imala sam ~ast i sre}u dami se put ~esto ukr{ta sa Mirom.Ono {to je bio moj osnovni utisak,potom i glavni motiv da se bavimpisanjem ove knjige, jeste ~injeni-ca koliko je Mira velika glumica,ali isto tako veliki umetnik ̀ ivota.“

U knjizi su objavljene irecenzije Vase Pavkovi}a iAleksandra Milosavljevi}a, kao i

@IVOT ^UVENE GLUMICENa Festivalu evropskog filma: predstavljena autorizovana biografija Mire Banjac

K U L T U R A

13www.serbianmirror.comAvgust 2016.

Ono po ~emu jeZemun prepoz-natljiv je

svakako kula Gardo{,odnosno Sibinjanin Jankaili Jano{a Hunjadija,madjarskog junaka, borcaprotiv Turaka. Sagradjenaje 1896. godine u ciljuproslave i obele`avanjahiljadu godina od dolaskaMadjara u Panonsku niz-iju pa je zato poznata ikao “Milenijumska kula” islu`ila je kao osmatra~nica, vidikovac.Jedanje od poslednjih simbola nekadamo}nog Ugarskog kraljevstva na tluSrbije. Bilo je ukupno ~ak pet identi~nihgradjevina, po jedna sa svake stranecarstva, a sa~uvane su samo centralnape{tanska i ju`na, tj. zemunska. Sa kulese pru`a veli~anstven pogled na Zemun,Dunav i Beograd.

Danas je kula na Gardo{u sim-bol Zemuna, turisti~ka atrakcija, kao icentar umetnosti i kulture.

“LETO NA GARDO[U“odr`ava se svake godine, sa po~etkomu julu mesecu do kraja avgusta.Programi teatra na otvorenom, lju-biteljima nude razli~ite pozori{neforme uz u~e{}e na{ih eminentnih

glumaca. Ovog letaizvode se “VELIKITALAS“ (LjiljanaStjepanovi}, TanjaBo{kovi}, Pavle Peki},Nina Jankovi}, RadeMarkovi} i StevanPiale), “CIGANSKIKABARE“ (LjiljanaStjepanovi}, ZoranKova~evi}, DejanStojanovi}, MilanNedeljkovi}), “@ENSKI

RAZGOVORI“ (predsta-va po delu Du{ka Radovi}a),“GOSPODJA MINISTARKA“(Ljiljana Stjepanovi}), “DA, TO SUBILI DANI“ (Neboj{a Dugali}, BorisPingovi}, Nina }osi}), “NEDOSAN-JANI SAN O BALKANU“ (IvanNikoli}, Aleksandra Manasijevi}, NinaPanti}, Tamara Simi} i Alesia ]usti}),“DAMSKI GAMBIT“, “SVLA^ENJE“(Katarina @uti} i Jelica Sretenovi}),“HOTLINE“ (Mirka Vasiljevi}, IgorDamnjanovi} i Nemanja Jani~i}),“POZOVI “M“ RADI U@ITKA“(Sne`ana Savi}, Katarina @uti} i IvanJevtovi}), “VOLI ME DO KRAJA“,Predpremijera (Ivan Zeki}, MirkaVasiljevi}, Nemalja Jan~i}), “METARI PO DO CEZARA“ (Vesna

Stankovi}, Lepomir Ivkovi}, MarijaVeljkovi}), “DOBRODO[LI UKABARE“ (Rade Marjanovi}, TanjaBo{kovi} i Uro{ Martinovi}),“KLACKALICA“ (Milan Kova~evi},Jelica Kova~evi} i Nenad Okanovi}),“^ORBA OD KANARINCA“ (MinaLazarevi} i Ljuba Bandovi})

Za muzi~ke spektakle,zadu`eni su MARKO MANDI],“NI^IM IZAZVAN“, “GARAVISOKAK“, “ZEMLJA GRUVA“.

Nedelja i ponedeljak rez-ervisani su za de~je predstave “PRINC@ABA“, “^AROBNI PASULJKO“,“PRINC GUSAR“, “NA[A DECA“,“MA^KE IZ “VISOKOG“DRU{TVA“, “PIPI MENJA ^ARAPE“,“LEPOTICA I ZVER“, “PORODICAKREMENKO“, “KAPETAN D@ONPIPLFOKS“, “MAGI^NA LIRA“,“SMEHOTRESNI KALAMBUR –PEDJOLINO“, “^UDESNA AVANTU-RA [A[AVOG ZECA“, “ALADINO-VA ^AROBNA LAMPA“,“PINOKIO“, “PUT OKO SVETA“,“[UMA ~UDA“.

Gardo{ je poznat i po kafana-ma, do kojih se sti`e starinskom kaldr-mom. Kula je najlep{i ukras starog jez-gra Zemuna i podse}a nas na nekodavno vreme i dogadjaje.

LETO NA GARDO[U

Slavica Raj~i}

P R E D S T A V L J A M O V A M

14 Avgust 2016.

Tik uz obalu mora, nazidinama starog gradaBudve, “Izmedju

crkava”, scena pod vedrimnebom. ^uje se huk talasa ikome{anje mnogobrojnihgledalaca. Program po~inje iu publici nastaje totalni muk.Dva sata predstave “BELAKAFA“, u re`iji MilanaNe{kovi}a i izvedbiNarodnog pozori{ta uBeogradu, prole}e za tili ~as.Pred sam kraj, osetim ruku naramenu i vidim unezverenog reditelja, kojimi pokazuje na uvo pita: “{ta je ovo?!”. Teknakon toga po~injem da prime}ujem da jemuzika iz obli`njih kafi}a preglasna, dogranice da preklopi ti{e delove predstave. Dami nije prekinuo pa`nju, ne bih ni primetilazvuke novokomponovanih hitova.

Osvr}em se oko sebe i vidim pub-liku u transu, udubljenu u predstavu, samaksimalnom koncentracijom i ni jednoggledaoca sa bilo kakvim naznakama ometenepa`nje!

Po zavr{etku, nastupa gromoglasniaplauz i serija izlazaka na scenu i poklonaglumaca.

Ovo je jo{ jedna potvrda mnogo-brojnih nagrada, koje je dobila ova pred-stava, a ima ih skoro 30, sa svakog festi-vala na kome je izvedena, a na ponekom jeodnela i sve nagrade.

Kuriozitet je da je osvojila svenajbitnije pozori{ne nagrade –“LjubomirMuci Dra{ki}“ za re`iju, “Petar Bani}evi}”–glumcu Pavlu Jerini}u za ulogu Deli Jove,“Ru`ica Soki}“ Nadi {argin za ulogu Zore{i{arke i nagradu “Ljubinka Bobi}“ OlgiOdanovi} za ulogu Majka – Janje. Porednjih, u ovoj predstavi glume i BrankoVidakovi}, Vanja Ejdus, Nenad Stojmenovi}i u ovom slu~aju, na festivalu Grad Teataru Budvi, umesto Olge Odanovi}, JasminaAvramovi}. Scenograf je Vesna Popovi},kostimograf Marina Vukasovi} Medenica, akompozitor Anja Djordjevi}. Adaptaciju tek-sta uradili sudramaturg Molina Udovi~kiFotez i reditelj Milan Ne{kovi}, tridesetogo-di{njak, sa kojim imam priliku da razgo-varam.

Pretpostavljam da je uvek lepogostovati na letnjim festivalima, kakav jeVa{ utisak o Budva Grad Teatru, obziromna to da ste prvi put ovde?

- Odli~no pretpostavljate. Predivnoje tokom leta obilaziti festivale na obalamamora sa predstavama na koje si jakoponosan i sa ljudima koje neizmerno voli{,kao osobe i umetnike, a to je definitivnoslu~aj sa “Belom kafom“. Na ovom procesuse celoj autorskoj ekipi dogodilo ne{to {tose, starije generacije tvrde, dogadja jednomili dva puta u `ivotu. Aleksandar Popovi} jerekao: predstava mora da ima odli~nog red-itelja, odli~ne glumce, odli~an tekst,odli~nog kostimografa, odli~nog scenografa,

odli~nog kompozitora...i akoBog da, bi}e odli~na predsta-va. Ovde je dao Bog. Jo{kad bi dao mir ljubiteljimapozori{ta u Budvi, a tu mis-lim i na publiku i na akteresamih predstava, u viduga{enja muzike tokom izvo-denja, ovaj festival bi sig-urno povratio svoj zna~ajkoji je nekada imao, a kojegse ja zbog svojih godina ne

se}am. Ali to je verovatnonemogu}e budu}i da narod

mnogo vi{e voli folk muziku nego pri~u onestanku srpske gradjanske porodice, a iradje i vi{e novca ostavlja toj “grani kul-ture“.

Dobili ste presti`nu nagraduLjubomir Muci Dra{ki}, koja se dodeljujesvake druge godine, koliko Vam to zna~i ikako uti~e na Va{ dalji rad?

- Za mene je to jedna od najbitni-jih i najzna~ajnijih nagrada koje rediteljmo`e da dobije. Ona je specifi~na iz vi{erazloga. Pre svega, nosi ime jednog od tvo-raca savremenog srpskog pozori{ta idugogodi{njeg upravnika Ateljea 212, jedneod mojih omiljenih pozori{nih ku}a, drugo,

dodeljuju je glumci reditelju {to je svojevr-san kuriozitet i kao tre}e, jako sam ponosan{to sam je dobio pre tridesetog rodjendana,a to doprinosi samopouzdanju, ina~e prekopotrebnom u ovom poslu.

Posle predstave “Bela kafa“,re`irali ste ”Mre{}enje {arana“ AcePopovi}a. Kakva je Vasa veza sa njim?

- Aleksandar Popovi} i ja smo rod-jeni na tridesetak kilometara i {ezdesetakgodina udaljenosti, {to je po pitanju mental-iteta kao treptaj oka. Mi smo rasli sa istimljudima. On uvek pi{e o takozvanim “malimljudima“ koji `ive farsi~ne `ivote nesvesnitoga, naravno. Postavlja se pitanje kako mi,20 godina od Acine smrti i 50 od kako jepo~eo da pi{e, i dalje nismo svesni da je onpisao ne da bi slutio {ta }e se dogoditi, negoda bi nas upozorio {ta ne sme da se dogo-di. Ja smatram da je Aca Popovi} najboljisprski dramski pisac dijaloga, i smatram da

on nije komediograf, ve} tragi~ar mentalite-ta. Zato sam pre samo 2 meseca imo tre}ipozori{ni susret sa njim. Posle de~ije pred-stave “Crvenkapa“ i pomenute “ Bele kafe“,imao sam zadovoljstvo da posle 32 godinepostavim ~uveno “Mre{}enje {arana“ naveliku scenu Ateljea 212, koja se ve} igra“na kartu vi{e“ i nju takodje o~ekuje toplaletnja turneja po primorjima ali i kopnu.

Rad na filmu? Saradnja saKusturicom?

- Profesor me je uveo u svet filmapreko svog festivala Kustendorf pre 6 godi-na, da bi se saradnja nastavila kroz mojuasistenturu njemu na snimanju poslednjegfilma “Na mle~nom putu“ u kom MonikaBelu~i i on igraju naslovne uloge. {ta re}i o~oveku koji je, po meni, obele`io kraj 20veka svojim filmovima na isti na~in na kojiNovak Djokovi} obele`ava po~etak 21. vekasvojom umetno{}u. On je `ivi spomeniksvemu onome {to umetnost treba da postanekada prevazidje samu sebe. Mali umetnicitvrde da ne postoji ni{ta ve}e od umetnosti.Veliki ljudi su svesni da to nije ta~no. Emirpored filmova ostavlja gradove u amenetovom narodu. Ta~ka.

Planovi?

- Plan mi je da se odmorim u nekojod Evropskih prestonica, budu}i da }u namoru biti poslom, i da se bezbedno vratimpun novih utisaka i energije koja mi jepotrebna da privedem kraju rad na novojpredstavi po tekstu Dejana Dukovskog “Duhkoji hoda“ i po~nem pripremu za svoj prvikratki igrani film, simboli~nog naziva “HotelJugoslavia“.

Intervju: Milan Ne{kovi}, reditelj

”BELA KAFA” OSVAJA GLEDAOCE

Maja Raj~i}

H U M A N O S T

15Avgust 2016. www.serbianmirror.com

Back to DecaniMonastery, had dinnerand went to bed after along day. Early morn-ing liturgy, breakfastand on the road backto Belgrade, an 8-hour

ride.With gratitude to St.

Basil, we were able topurchase food for fivefamilies, five sheep fora family in Zajecar anda cow for the family in

Kosovo.

Hello, My friends...A lot has happened in a month and I’m happy to share it with you.

I have been to Serbia and Kosovo/Metohija in June. Our Serbs is proudto report that we stopped in Lucani – Nasa Radost school, to deliverthe chairs and tables. Mira and Zoran Gusic, as well as Father Radivojwere with me and we all loved the faces of these beautiful children.

The neyt stop was Negotin, where with the help of St. Basil of Ostrogin Lake Forest, we bought 5 sheep for a family. This family will have the

opportunity to make cheese and become self-sufficient.

On to an amazing building that was built in 1903 in Negotin, that wasbuilt for the Kolo Sestara. Through the years it has been going back and

forth in the hands of different governments. Now it is in the KoloSestara’s hands again, the inside is in ruins. We think we can fiy it foran emergency clinic room, office for the Kolo sisters, and a classroom

or some kind of cultural room. We received the blessing from His Grace Bishop Longin.

On to Kosovo. We spent the night in Decani Monastery, this is an eyperienceall by itself. In the morning we went grocery shopping with Father Isaija,

who helped us with the five families that were in most need for help.

Neyt we visited the Vasic family in Vrdila where theywere thrilled to show us the first raspberry.

On the way to the village, Crkolez, some little blackthing was on the road. I yelled to the Father to stop the

truck. I picked up the cutest little puppy about 2-3months old. When we got to the village, there were

about 12-15 children who did not care about the candyor cookies that we brought for them, all that matteredwas that puppy. They promised to share the care of

“Lassie”, which is what they named her.

Sadly, we walked down the road to see a family whose eight cows were stolen. He had asteel door on his barn, but they broke through the wall and took all of them. There was

enough money from St. Basil to commit to help for one cow. The diocese was able to pur-chase two more cows.

Kathy FanslowPresident-Our Serbs

B I Z N I S

16 Avgust 2016.

B I Z N I S

17Avgust 2016. www.serbianmirror.com

V A [ E P O R U K E

18 Avgust 2016.

Svetog Savu bi trebalopredstavljati kao D`imMorisona, ka`e mi

djakon Nenad Ili}. Nekada{njireditelj, svr{eni studentFakulteta Dramskih Umetnostisvoju duhovnost nije moga dadosegne u materijalnom svetu,nego se presellio u `ivotnuposve}enost Bogu. Danaspoku{ava da realizuje ubo`ansko-filmski projekat podnazivom “Na{ Otac” – filmkoji, naravno pri~a pri~u oSvetom Savi. Ili} o najve}emsrpskom svetitelju iprosvetitelju govoro kao o~oveku posve}enom slu`bi islu`enju. “Zaboravili smoslu`bu, slu`enje kao svesno kori{}enje svojihdarova za dobrobit svih, ka`e Ili}. Sveti Savaje upravo slu`enje uspostavio kao najva`nijustvar, a ne – samopromociju. Ili} govori o~uvenoj besedi Justina Popovi}a “Gde jeSveti Sava, gde su Srbi” i podvla~i da izgle-da kao da je Sveti Sava jo{ uvek na SvetojGori i kao da se nije jo{ uvek vratio u Srbiju.I njegov film je pri~a o povratku Svetog Saveu Srbiju. Na Hilandaru je napravljen modelSrbije i Ili} citira vladiku NikolajaVelimirovi}a koji je rekao da “kad ku}a gori,mora da se gasi spolja“. Sava je mislio da semolitvama mo`e posti}i cilj, ali je ipak moraoda se vrati u Srbiju i tu je po~etak na{edr`ave i srpske istorije. “Kako je mogu}e dado sada nije snimljen film o Svetom Savi?Rusi, }e sa ~udjenjem i nevericom pitatiNenada Ili}a na jednom simpozijumu. Namamo`e zvu~ati naivno i sme{no pitanje koje supostavili: Za{to Tito nije snimio takav film?Rusi ne mogu da shvate da se to nije dogodi-lo, jer je njihov komunizam vodio ra~una okorenima i u Sovjetskom Savezu je snimljenAndrej Rubljov, film koji enciklopedijskigovori o duhovnosti.

Film “Na{ Otac” je jo{ u priprem-noj fazi, a Nenad Ili} ka`e: “Po~etak sniman-ja filma bi}e i po~etak srpske obnove“!

Danas se zna~aj Svetog Save sagle-dava i kroz dimenziju nastalu u njegovovreme, ali je isto prisutno i narodno verovan-je u Savin kult, ka`e dr Andrej Vujnovi},autor Izlo`be o Svetom Savi u Muzeju istori-je Srbije u Beogradu, koja je otvorena dokraja novembra. Sveti Sava je zna~ajan pouspostavljanju harmonije izmedju Crkve idr`ave. U narodnim kultovima on postaje likkoji je nalik bogovima koji su prethodilihri{}anstvu. Tako on postaje i bog ljutnje isrd`be, za{titnik vukova, a kod Teodosija semo`e pro~itati krajem 13. i po~etkom 14.veka kako se sir sam sirio pri pominjanjuSavinog imena. Sava u tom verovanju posta-je ne samo stvoritelj mnogih zanata, nego i`ivih bi}a. Sve to odredjuje Svetog Savu una{oj svesti.

Sveti Sava se ~esto koristio udnevno politi~ke svrhe. “Svako tume~enje

Svetog Save pretenduje da jeistinito i ta~no“, ka`e drVujnovi}. Ogla{avali su se i onikoji nisu bili hri{}ani, a po~elisu da se bave Hri{}anstvom.Danas je uticaj SvetogSave na politi~ki `ivotdaleko manji nego pre pardecenija ili od onog kakvje bio pre Drugog svetskograta, kada se pojaviopokret Svetosavlja na ~elusa Justinom Popovi}em iNikolajem Velimirovi}em.Danas treba ista}i ono {tobi trebalo slediti, a to jetraganje za onim {to jenajbolje za pojedinca inajbolje za dru{tvo i

dr`avu, a to je ono {to je Sveti Savacelog svog `ivota radio.

Na beogradskoj izlo`bi jepredstavljen jedini predmet koji je ostaood Svetog Save, a to je njegov {tap kojise ina~e ~uva u manastiru Mile{eva. IzSavinog vremena je jedino glava `ezlaod pozla}enog srebra sa dragim kamen-jem. Telo {tapa je nastalo 1608. godinei na njemu je ispisan kanon SvetogSave. Slli~an {tap se ~uva i naHilandaru. To je {tap iz 1199. godine isimbol je samostalnosti srpskog manas-tira. Sa~uvane su jo{ neke relikvije kojese ~uvaju u Sijeni. Ostali su samo man-astiri @i~a, Studenica, Mile{eva i mana-stir Svetih Apostola u Pe}koj Patrijar{iji.Ostali predmeti su nestali u vihoru istorije. I{tap iz Mile{eve je nestao nedavno izPljevljanskog manastira. Zna~ajno je jo{pomenuti da je sa~uvana i leva ruka SvetogSave. Kao relikvija se ~uva u Mile{evi.Godine 1594. Turci su iz osvete i `elje da sekult o Svetom Savi prepusti zaboravu spalilina Vra~aru njegove mo{ti. Na nepoznat na~in

leva ruka je sa~uvana.Goran Vuk~evi} je reditelj iz

Novog Sada. Bio je 235 piuta na Svetoj Gori.Jedan je od velikih poznavalaca Hilandara ibi}e mi vodi~ u avgustu kada budemo sni-

mali video esej pod radnim naslovom “Za{toSveti Sava”. Nabraja mi faktografski da ima20 manastira, da ih pored Grka i nas Srbaimaju jo{ samo Bugari i Rusi. Broj manastio-ra se ne mo`e ni smanjiti, niti pove}ati u ovojposlednjoj oazi duhovnosti. Manastir se gubiukoliko broj monaha padne ispod sedam.Na{ih ima ~etrdesetak, tako nema bojazni da

Srbi izgube manastir, {to se, ina~e, de{avalodrugim narodima. Rumuni, na primer, imajuskit, manju mona{ku naseobinu. Danas imadesetak skita, a bilo ih je nekada preko 100.Monasi jo{ `ive i u kelijama, gde takodje

poku{avaju da dosegnu carstvo nebesko.Za{to `ene ne mogu na Svetu

Goru? Vuk~evi} ka`e da je prvo `enskopitanje upravo to: za{to i najgorimu{karac mo`e da ide tamo, a mno{tvo~estitih i ~asnih `ena ne?

Avato je zakon o nedostup-nosti `enama na Svetoj Gori. Pedesetihgodina je postao i deo Gr~kog ustava, asporazumom Papandreu – Miteran, opristupanju Gr~ke Evropskoj uniji,uva`eno je prihvatanje Gr~kog ustava uokvire najvi{eg Evropskog pravnogakta. Tako je postalo nemogu}e toizmeniti, osim u slu~aju da se sa timslo`e svih 20 manastira, {to je prakti~noneizvodljivo.

Procenjuje se da bi prisustvo`ena u zemlji monaha, ometaloduhovnike u njihovoj posve}enosti, alisu presudni bili dogadjaji vezani zadolaske carica i vladarki koje su kao kti-torke podizale svetogorske manastire.Kada su poku{ale da dodju i li~no uru~edarove manastirima – ogla{avala seBogorodica, bilo kroz ikone i glasove ilidruge pojave, i to spre~avala. To sedesilo i Plakidiji kada je dolazila uVatoped, manastir iz 4. veka u koji jeSveti Sava prvo do{ao, carici Teodori, ai Mari Brankovi}. Kad je sultanija

Mara, `ena cara Murata, do{la iz Carigradada sama preda darove, oglasila se Bogorodicai nalo`ila joj da odstupi “jer Sveta zemlja imasvoju caricu“. To je bio glas Bogorodice i natom mestu gde se to dogodilo danas postojispomen i molitveno obele`je. Ti dogadjaji supresudili i pitanje prisustva `ena u Zemljimonaha se vi{e ne postavlja.

O D N A [ E G D O P I S N I K A

19www.serbianmirror.comAvgust 2016.

GDE JE SVETI SAVA, GDE SU SRBIDnevnik iz Toronta

Nenad Stankovi}Publisher, Tesla Magazine

Mobile: 647-608-4111Email:

nestan2013@gmail.comwww.teslainfo.org

O D N A [ E G D O P I S N I K A

20 Avgust 2016.

Susret na{ihljudi iz ovogd e l a

S j e d i n j e n i hAmeri~kih Dr`avapodsetio je na oku-pljanja i dru`enja urodnom kraju, uSrbiji. Vazduh jemirisao na tradi-cionalnu kuhinju,zemlja jepodrhtavala u ritmupoznatih nota ipokreta foklornih grupa, a tok nos-talgi~nih misli prekidali su ~estopozdravi onih koji se zbog posla,daljine ili drugih obaveza nisudugo videli.

^uvari narodnog blaga izOhaja, profesorki muzike NadiMartinovi}, pripala je ~ast da napoziv organizatora pomo}u svojihetno-lutaka predstavi trodimen-zionalne slike vanvremenskihtrenutaka iz srpske knji`evnosti,umetnosti i istorije, neretkotragi~ne, ali svetle. U tome joj jepomogla njena mama Danica,

utkav{i sate i satepredanog rada usvaki detalj i svakunit maketa i kosti-ma.

Nada je uParmi priredilamodnu revijuno{nji i jedinstvenuizlo`bu, tokomkoje su se posetio-ci samo jednim

pogledom nae t n o - e k s p o n a t e

mogli podsetiti Radi~evi}eveDevojke na studencu, Predi}eveKosovke devojke, atmosfere sanekada{njih prela, parada lazarica,`agora narodnih igara... Uz posudeza pripremu hrane, izvajane odzavi~ajne zemlje, kola`iranefotografije ranijih postavki lutaka ipravog }ilimskog kaleidoskopa, tikpored trobojke sa ~etiri S visila jeautenti~na srpska oficirska blua izPrvog svetskog rata, sada deocrkvenog dobra.

Kako Nada otkriva, upripremi i realizaciji festivalskih

aktivnosti je najvi{e saradjivala sazemljakinjama OliveromBogdanovi} i Tanjom Kne`evi}.Za gurmanske specijalitete pobrin-ule su se ~lanice Kola srpskih ses-

tara, dok je predsednik Odbora bioMilo{ Veljkovi}. Zasluge pripada-ju i sve{teniku @ivojinuJakovljevi}u, doma}inu Hrama.

Kruna ovogodi{njeg

Srbfesta u Ohaju bila je vest da jena medjunarodnom izboru zanajlep{u devojku u susednomOkrugu Loren prvom pratiljomprogla{ena lepotica iz Srbije.

Autor: Ivan Kalauzovi} Ivanus Email: ivan.kalauzovic@gmail.com

SRBFEST U OHAJU

Ivan Kalauzovi}

Saborni hram Svetog Save u Parmi, nedaleko od Klivlenda, ugostio je 16. i 17. jula posetioce Srbfesta, manifestacije koja se u Ohaju odr`ava od 1980. godine.