„Plava grobnica“ postala razvojni zamajac grada · Nezapam}ena tragedija u Srednjevu kod Velikog Gradi{ta Dva najbolja druga ubila struja ... delje na aukciji na kojoj su u~estvova-le

Argumentovana, sugestivna i originalna knjiga Gordane Miti}

„Od udahado izdaha“

Strana VI

Godina petnaesta, broj 698, dodatak za Brani~evski okrug

Arno Gujon i Aleksandar Gaj{ek na tribini u Poàrevcu

Ve~ito traganjeza smislom

Strane IV -V

P E TA K , 1 5 . j u n 2 0 1 8 , b r o j 7 5 6 4 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Nezapam}ena tragedija u Srednjevu kod Velikog Gradi{ta

Dva najbolja druga ubila struja

Strana VII

Poàrevac - Kada je grad Poàrevackrajem 2015. godine kupio poàreva~-ku {e}eranu za 316 miliona dinara sapla}enim PDV-om, ve}i deo poàre-va~ke javnosti predvo|en opozicijom,delom lokalnih medija i komentarimana dru{tvenim mreàma ta vest do~e-kana je na no`. Najvi{e je zamereno toda su ba~ene pare gra|ana Poàrevcaza bespotrebnu investiciju kupovinom„plave grobnice“, kako je pogrdno na-zivana {e}erana zbog prome{ene inve-sticije, jer ni~emu ne}e koristiti i dapare date za kupovinu {e}erane moglesu da se pametnije potro{e, recimo usocijalna davanja kao pomo} osiroma-

{enim gra|anima, redom su govorilikriti~ari.

Gradski ~elnici nisu se obazirali nate kritike ve} su planirali kako {to bo-lje da prodaju ma{ine, opremu i rezer-

vne delove iz {e}erane, a prostor i ha-le kako da {to pre i {to bolje osposobeza potencijalne investiture. Polako po-~eli su planovi da im se ostvaruju. Pr-vo je do{la turska tekstilna kompanija„Ringelsan“ koja je investirala {est mi-liona evra u podizanju fabrike. Ve} jezaposleno oko 200 radnika, a do krajazaposli}e i ~itavih hiljadu. Minule ne-delje na aukciji na kojoj su u~estvova-le tri firme za 142 miliona dinara pro-data je jedna partija ma{ina i oprema,{to pokriva skoru polovinu sredstavaodvojena za kupovinu celokupnogobjekta {e}erane. M. V.

Strana III

Izlo`ba u Galeriji savremene umetnosti povodom 300 godina od potpisivanja Poàreva~kog mira

Podsetnica napo~etak padaOtomanske imperije

U evropskim okvirima smatra se jednimod najzna~ajnijih mirovnih sporazuma uistoriji Evrope, jer je tim ugovoromotvoreno takozvano isto~no pitanje Strana VIII

Po~ela da se ispla}uje kupovina {e}erane, koju je Poàrevac preuzeo za 316 miliona dinara

„Plava grobnica“ postalarazvojni zamajac grada

U JAKOM NEVREMENU U GARA@I STRADAO MU[KARAC

Poàrevac - Telo mu{karca @ivoslav Maksi} ( 67) izvu~eno je izpodzemne garaè u Jug Bogdanovoj ulici u Poàrevcu (na fotografiji), akako se pretpostavlja, uzrok smrti je davljenje usled nevremena sa obilnimpadavinama. Ovaj deo Poàrevca poznat je stanovnicima kao jedan od na-jniìh delova grada, pod nazivom „[utulova bara“, zbog ~ega mnogi sma-traju da je bilo krajnje nepodesno i rizi~no graditi ovde podzemne nivoe

stambenih zgrada. Ina~e, jaka oluja sa velikom koli~inom padavina na~ini-lo je veliku {tetu. Jako nevreme pra}eno obilnim pljuskovima, gradom igrmljavinskim nepogodama pogodilo je Poàrevac oko 16 sati i 20 minu-ta. Grad je oko sat vremena bio potpuno paralisan. Vi{e ulica u gradu jepoplavljeno a voda je u{la u podrume i prizemlje mnogih objekata. Z. V.

Op{irnije u osnovnom izdanju Danasa, na strani 17

Na nedavnoodrànoj licitacijideo ma{ina,opreme i rezervnihdelova {e}eraneprodat za 142miliona dinara

II p e t a k , 1 5 . j u n 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Kostolac - Neskrivena je impresija stu-denata opremom, dizalicama, radni-cima koji rade na montaì... Posebnoim je ostala pred o~ima slika panora-me kopa, izve{tava EPS Energija. To-kom maja brojne studijske grupe raz-li~itih fakulteta realizuju nastavni pro-gram posetom i upoznavanjem sa„Elektroprivredom Srbije“ i njenimkapacitetima, kao {to je ogranak „TE-KO Kostolac“. Najvi{e je interesovanjabilo za tehnologiju rada postrojenja,ali i mogu}nost zapo{ljavanja u struci.Kaù profesori da im je prednost do-laska u Kostolac to {to mogu na jed-nom mestu da vide ceo proces nastan-ka elektri~ne energije i studentima jejasnija slika sloènosti celog procesa.

Kroz kapije pogona pro{li su stu-denti Rudarsko-geolo{kog, Elektro-tehni~kog i Poljoprivrednog fakultetaUniverziteta u Beogradu, a Arheolo{kipark „Viminacijum“ posetili su stu-denti arheologije, Biolo{kog fakulteta,Visoke {kole tehni~kog usmerenja,Srednje stru~ne tehni~ke {kole.

Sa budu}im mladim stru~njacimau poseti su i njihovi profesori, drè ~aspod otvorenim nebom. Podse}aju ihna gradivo koje su ve} imali iz nastav-nih predmeta. Pre ulaska u pogone sviprolaze obuku iz bezbednosti i zdra-vlja na radu. Nakon toga, sa opremomodlaze u najavljenu posetu. Tako je bi-lo i sa posetom studenata Rudarsko-geolo{kog fakulteta. Njihov cilj je bioposeta placu gde se upravo radi namontaì bagera i odlaga~a za {estiBTO sistem. Sa njima je prof. dr Dra-gan Ignjatovi}, kome je stalo da semladi stru~njaci upoznaju s delovimaopreme koja se ugra|uje.

- Na monta`nom placu u toku je

realizacija projekta montaè novog ru-darskog sistema u cilju pro{irenja pro-izvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ sadevet na 12 miliona tona uglja godi-{nje. Novi rudarski sistem sastoji se od„Krupovog“ bagera te{kog 3.115 tona,„Sandvikovog“ odlaga~a kapaciteta

8.500 kubnih metara rastresite masena ~as i ukupne teìne 1.480 tona, za-tim osam pogonskih stanica i oko 12kilometara transportera, istakao jestudentima Ignjatovi}. Neskrivena jeimpresija studenata opremom, dizali-

cama, radnicima koji rade na monta-ì...Posebno im je ostala pred o~imaslika panorame kopa.

- Dobro je {to imamo priliku da iza-|emo iz studentskih klupa i na licumesta se upoznamo sa onim ~ime }e-

mo se baviti posle zavr{enog studira-nja, rekao je Aleksandar Nikoli}, stu-dent tre}e godine RGF-a.

Sa kolegom je saglasna i Neda Mi-{i}, studentkinja tre}e godine na sme-ru rudarsko inènjerstvo, dok razgle-da postupak montaè odlaga~a. Za nju

ovakve posete predstavljaju pun pogo-dak i zna~ajno iskustvo.

- Jedno je kada se samo teoretskiupoznajemo sa programom nastave, adrugo je kada to vidite svojim o~ima. Naovaj na~in stvari postaju mnogo jasnije.Sve na terenu mi izgleda impozantno,ma{ine su mnogo ve}e od onoga {tosmo zami{ljali, a i ceo proizvodni procesje mnogo sloèniji i ozbiljniji u odnosuna predstavu koju sam imala. Volela bihda budem deo jednog ovakvog velikogsistema, koji mnogo zna~i za dràvu,ako za nas mlade bude posla i mesta uovakvim sistemima, rekla je Mi{i}eva.

Samo pet kilometara od njih, na vi-dikovcu, tik uz „Viminacijum“, bili su uisto vreme i njihove kolege s Poljopri-

vrednog fakulteta, sa odseka mehaniza-cija i melioracija. Njih je do~ekao inè-njer Nikola Joti}, upoznav{i ih sa povr-{inskim kopom, mehanizacijom u ko-pu i tehnologijom rada. Nije propustionijedan segment, kao na ~asu. Neskri-veno je bilo iznena|enje budu}ih mla-dih stru~njaka. Tu su bili i njihovi na-stavnici da im pojasne i podsete ih upra-vo na delove gradiva koji se odnose namehanizaciju povr{inske eksploatacije.

- Pa`ljivo gledajte povezanost ru-darskih sistema. Ovo je jedan dobroure|en kop. Ovde imate pet sistema ividite kako su raspore|eni po terasa-ma, odnosno etaàma, rekao je prof.dr Mi}o Olja~a. Tu su i stru~ni ljudi izogranka Kostolac, koji im daju osnov-ne podatke o kapacitetima ma{ina nakopu „Drmno“, duìni transportera,odlaga~ima, na~inu odlaganja masa...

EPS Energija i Z. V.

Brojne grupe razli~itih fakulteta i {kola realizuju nastavni program posetom „TE-KO Kostolac“

Povr{inski kop i elektrane kaoamfiteatri pod otvorenim nebom

Pored divljih deponija u Kostolcu pojavila su sei sli~na smetli{ta u naseljima Petka i Ostrovo

Ogradom i nadzoromprotiv nesavesnihgra|anaKostolac - Pored divljih deponija u Ko-stolcu, koje se nalaze na prostoru izahotela i preko puta nove benzinskepumpe, pojavile su se i divlje deponijeu naseljima Petka i Ostrovo. U cilju za-{tite ivotne sredine i ure|enja Kostol-ca i okolnih naselja, lokalna samou-prava Gradske op{tine Kostolac je po-krenula i zajedno sa JP EPS, ogranak„TE-KO Kostolac“ , P.D. „Autotran-sport“ i P.D. „Kostolac usluge“ spro-vodi akciju ~i{}enja divljih deponija irevitalizaciju tih prostora kako bi seovaj segment ekologije doveo u red.

Obavljaju se radovi na ure|enjuprostora ispred divlje deponije na pu-tu Kostolac - Stari Kostolac. Radove jeobi{ao predsednik Gradske op{tineKostolac, Serdò Krstanoski sa svojimsaradnicima. Prema re~ima Krstano-skog, prva faza bila je kompletno ~i{}e-nje i ure|enje prostora ispred divlje de-ponije, odnosno izno{enje sme}a i {u-ta u prostor divlje deponije. Pomenutiradovi sprovodili su se uz veliku po-mo} P. D. „Autotransport“. Druga fa-za koja je u toku, jeste postavljanje za-{titne ograde. Realizaciju druge fazekoja }e spre~iti da se ispred divlje de-ponije ponovo donosi sme}e, pomogloje u velikoj meri JP EPS, ogranak „TE-KO Kostolac“. Poslednja tre}a faza je-ste uvo|enje struje i osvetljenje prosto-ra ispred divlje deponije, ali i postavlja-

nje video nadzora i signalizacije kakobi ovaj prostor i no}u bio za{ti}en.

- Ono {to nas motivi{e da nastavi-mo sa radom su pozitivne reakcijegra|ana. Mi kao odgovorna lokalnasamouprava nastoja}emo da edukuje-mo na{e sugra|ane o za{titi ìvotnesredine. Preduze}emo niz mera krozpredavanja, putem obave{tenja, flajerai bilborda. Tako|e uklju~i}emo i Eko-lo{ka dru{tva „Zora“ i „Ekopokret“koja }e raditi na razvijanju javne sve-sti o za{titi ìvotne sredine i koja }e seaktivno uklju~iti u ure|enje Kostolca,kako bi se dobili pozitivni efekti oveakcije, rekao je predsednik Gradskeop{tine Kostolac i naglasio da }e to-kom avgusta i septembra na ovoj po-vr{ini biti zasa|eno osamdeset sadni-ca drve}a kako bi prostor ispred divljedeponije ozeleneo.

Kako bi se re{io problem divljih de-ponija gra|ani Gradske op{tine Kosto-lac moraju da se aktivno uklju~e, jerurednost i ~isto}a grada ne zavise samood rada nadle`nih slu`bi, ve} i od kultu-re i pona{anja njegovih gra|ana. Z. V.

ZAVR[ENA IZGRADNJA NOVOG PUTNOG PRAVCA

Petrovac na Mlavi - U okolini Petrovca na Mlavi zavr{ena je izgradnja jo{jednog asfaltnog puta koji }e znatno olak{ati komuniciranje me|u mnogimìteljima ovoga brdovitog kraja a re~ je o putu u Busuru gde se radilo nadeonici duga~koj 530 metara. Za potrebe finansiranja radova, lokalnasamouprava op{tine Petrovac izdvojila je 2,5 miliona dinara dok suostatak sredstava obezbedili me{tani sela Busur. Z. V.

Tokom avgusta iseptembra na ovojpovr{ini bi}e zasa|enoosamdeset sadnicadrve}a kako bi prostorispred divlje deponijeozeleneo

Impresija

Prvi put sam ovde i impresioniran sam izgle-dom kopa. Drago mi je {to imam priliku da uì-vo vidim ono o ~emu smo u~ili. Vidim da se radio modernoj mehanizaciji, koja zahteva stru~-nost pri rukovanju. Impozantno je videti sa jed-ne strane kop, a odmah tu i termoelektrane, re-kao je student Petar Prugar, iskoristiv{i prilikuda se fotografi{e za uspomenu.

Viminacijum u utiscimaStudenti isti~u da su mislili da je kop mnogo manji, kao i ma{ine. Isti utisci re|ali su se kod studenataelektrotehnike, biologije, u~enika stru~nih {kola. Posebno ih je impresionirao taj dodir savremene pro-izvodnje energije, a izme|u kopa i elektrana istorija koja se otkriva - Viminacijum. Tako velika vremen-ska distanca, a tako blizu fizi~ki. Fotografije za uspomenu su neizostavne, uz obe}anje da }e ponovodo}i da vide „tri u jedan“: energetiku, istoriju i ravnicu Stiga, okruènu Dunavom, Mlavom i Moravom.


IIIp e t a k , 1 5 . j u n 2 0 1 8 . brani~evo

Po~ela da se ispla}uje kupovina {e}erane, koju je Poàrevac preuzeo za 316 miliona dinara

„Plava grobnica“ postala razvojni zamajac grada

Poàrevac - Kada je grad Poàrevackrajem 2015. godine kupio poàreva~-ku {e}eranu za 316 miliona dinara sapla}enim pdv-om, ve}i deo poàreva~-ke javnosti predvo|en opozicijom, de-lom lokalnih medija i komentarima nadru{tvenim mreàma ta vest do~ekanaje na no`. Najvi{e je zamereno to da suba~ene pare gra|ana Poàrevca za bes-potrebnu investiciju kupovinom „pla-ve grobnice“, kako je pogrdno naziva-na {e}erana zbog prome{ene investici-je, jer ni~emu ne}e koristiti i da pare da-te za kupovinu {e}erane mogle su da sepametnije potro{e, recimo u socijalnadavanja kao pomo} osiroma{enim gra-|anima, redom su govorili kriti~ari.

Gradski ~elnici nisu se obazirali nate kritike ve} su planirali kako {to bo-lje da prodaju ma{ine, opremu i rezer-vne delove iz {e}erane, a prostor i ha-le kako da {to pre i {to bolje osposobeza potencijalne investiture. Polako po-~eli su planovi da im se ostvaruju. Pr-vo je do{la turska tekstilna kompanija„Ringelsan“ koja je investirala {est mi-liona evra u podizanju fabrike. Ve} jezaposleno oko 200 radnika, a do krajazaposli}e i ~itavih hiljadu. Minule ne-delje na aukciji na kojoj su u~estvova-le tri firme za 142 miliona dinara pro-data je jedna partija ma{ina i oprema,{to pokriva skoru polovinu sredstava

odvojena za kupovinu celokupnogobjekta {e}erane.

No po|imo redom. Objekat {e}era-ne nakon nekoliko neuspe{nih prodajakupljen je iz ste~aja krajem 2015. godi-ne. Ukupno je investirano 316 milionadinara u kupovinu oko 22 hektara ze-mlji{ta, objekata u ukupnoj povr{inioko 57 000 m2, kao i ma{ina i opreme.Prostor je ure|en i namenski pravljenkao fabrika, infrastrukturno opremljen,sada se radi trafo stanica, gas je pro{aokroz krug fabrike, o~ekuje se uvo|enjeprvih priklju~aka na gas, tako da je do-

bijena industrijska zona, {to je i bilaosnovna ideja kada je investirano u tajkompleks. Samo zemlji{te na kojoj senalazi {e}erane od poreske uprave pro-cenjeno je na 1 300 evra po aru, {toukupno vredi, oko, 2. 860 000 evra, pre-vedeno po sada{njem kursu dinara, ~iniiznos od preko 337 miliona dinara. Sa-mo vrednost zemlji{ta prema{uje uku-pan iznos za preko 20 miliona dinara,koliko je pla}ena celokupna {e}erana.

Podse}amo da do tada grad nijeimao hale pogodne za industrijskuproizvodnju u svom vlasni{tvu, {to je

zna~ajno ometalo dovo|enje investito-ra i otvaranje novih radnih mesta. Sadagrad, pored ve} izdatog poslovnog pro-stora, poseduje jo{ 12 000 m2 poslov-nog prostora koji se, uz prepravke, mo-gu ponuditi novim investitorima.

U [e}erani se ve} izdaju hale U njojje kompanija Ringelsan u kojoj ve} radi200 ljudi (koja je nedavno iz Poàrevcapo~ela da izvozi ode}u u zemlje EU, a unarednim danima planira da zapo~neciklus obuke za 150 novih radnika) iz-najmila poslovni prostor, ukupne po-vr{ine oko 5 000 m2. Ringelsan je naja-vio zapo{ljavanje ukupno 800 radnikado kraja godine. Pored njih ima jo{ ne-koliko starih zakupaca u krugu fabrike,od ~ega grad ubira prihode.

Grad vr{i prodaju opreme po Pro-gramu otu|enja pokretnih stvari, kojije usvojila Skup{tina.

Prodajom imovine u [e}erani grad

je nadoknadio skoro 50 odsto uloè-nog novca u [e}eranu. Pored toga, ka-da se postoje}a oprema demontira iodnese, mo}i }e da se pristupi ure|e-nju tog prostora, dobi}e se i prostor zanove grinfild investicije, na kome }epotencijalni investitori mo}i da gradenove hale, {to do sada nije bilo mogu-}e. Novac od prodaje ve} je planiran zanove investicije u gradu.

Sve u svemu, a kada se na krajuokon~aju sve stvari vezane za objekatpoàreva~ke {e}erane, uvide}e se da jenjenom kupovinom grad i te kako pro-fitirao. [to prodajom pomenutih stvari,a najvi{e {to se od nje pravi moderna in-dustrijska zona, koja }e omogu}iti, a ve}je i jednim delom omogu}ila, dolazakstranih investitora koji }e prona}i zajed-ni~ki interes sa gradom, na zadovoljstvonovih radnika koji }e tu na}i preko po-trebno zaposlenje. M. Veljkovi}

Licitacija i depozitUkupna vrednost starih ma{ina i opreme koji su i{li u prodaju je oko 183 miliona dinara. Zaintere-sovanih kupaca bilo je samo za tehnolo{ku opremu. Na javnoj licitaciji, na koju su se javila tri u~esni-ka izlicitirana je cena ne{to ve}a od 142 miliona dinara. Nakon licitacije potrebno je sprovesti daljuproceduru po Odluci o otu|enju pokretne imovine, nakon ~ega }e se pristupiti zaklju~enju ugovora.Skoro polovina tog iznosa ve} je upla}ena kroz depozit, koji su u~esnici bili u obavezi da plate.

Poàrevac - Poàrevac je po tradicijibio od doma}in za primer u~esnicimana{e najve}e biciklisti~ke manifestaci-je, a kroz cilj je u ovom gradu prvi pro-{ao Martin Van Trijp, junak drugeetape, dok je ùtu majicu je dobio Ni-kolas Tivijani Perez, koji je najbolji bi-ciklista u tom delu karavana.

Biciklisti~ka trka po~ela je voènjemkru`ne trke oko Mionice. Duìna prveetape iznosila je 159 kilometara. Dru-gog dana vozilo se od Banje Vrujci doPoàrevca, a duìna ove etape je 157 ki-lometara koja je startovala u 14 ~asova.Tre}a i poslednja etapa vodila je od an-ti~kog lokaliteta Viminacijum kod Ko-stolca do vrha Avale - 113 kilometara.

U ovoj trci u~estvovalo je preko 20 ze-malja sa preko 150 takmi~ara.

Goste u Poàrevcu pozdravio jegradona~elnik Grada Poàrevca BaneSpasovi} koji je, izme|u ostalog, rekaoda ovako veliki sportski doga|aj kojinadahnjuje sve mlade Poàrevljane dau budu}nosti krenu stopama velikihbiciklista:

- Bave}i se ovako napornim spor-tom svi moèmo dosta nau~iti od vaskako se bori sa kriznim situacijama iproblemima, i kako se prevazilaze gra-nice koje ~ovek ~itavog svog ivota e-li da pomera. Iako ne znam mnogo obiciklizmu, gledaju}i vas ovih dana,prime}ujem da su u~esnici uveliko

upu}eni na ostale ~lanove svog tima,ali i onu tehni~ku ekipu koja se ne vidi,ali koja zajedno sa ostalima ~ini neiz-ostavni {raf na mehanizmu uspeha.Sve to je jo{ jedan razlog velike popu-larnosti biciklizma, ali i va`na ivotnalekcija koja govori da je timski radpreduslov svakog rezultata. Znajtedragi prijatelji, da ste u na{em gradudobrodo{li u svako doba, bilo da dola-zite kao sada na dva to~ka ili u bilokom drugom aran`manu. Mo`da po-novo kao sportisti ili kao turisti, za nasste uvek prijatelji, rekao je Spasovi}.

Ovom prilikom uta majica uru~e-na je i Gradu Poàrevcu.

Z. V.

Po~elo asfaltiranje brdovite Hajduk Veljkove

Va`na ulica u novom ruhuPoàrevac - Prema nedavnom obe}anju ~elnika lokalne samouprave gradaPoàrevca, asfalt je po~eo da stiè i u brdovitu, duga~ku Hajduk Veljkovuulice u Poàrevcu koja predstavlja jednu od najzna~ajnijih saobra}ajnica ugradu po{to, pored brojnih stambenih zgrada i preduzetni~kih radnji, po-vezuje centar varo{i sa Etno parkom na Tulbi, [atorom Poàreva~kog mi-ra, Domom u~enika Poljoprivredne {kole „Sonja Marinkovi}“ i gornjim ula-zom u Spomen park „â~alica“.

Ranije su, tokom pripreme ove ulice, ura|eni i oivi~eni trotoari i zame-njene stare azbestne vodovodne cevi. Vrednost asfaltiranja iznosi 65 milionadinara u ukupnoj duìni od 1.324 metra, dok je zamena azbestnih vodovod-nih cevi u vrednosti od 16,5 miliona dinara. Podse}amo da je u toku i asfal-tiranje ulice Jovana [erbanovi}a duìne 375 metara, a vrednost ovih radovaje 32 miliona dinara. Z. V.

Na nedavnoodrànoj licitacijideo ma{ina, opremei rezervnih delova{e}erane prodat za142 miliona dinara

Kroz Poàrevac pro{la 58. Me|unarodna biciklisti~ka trka kroz Srbiju

Ponovo doma}ini za primer

Osnov za industrijsku zonu: Zgrada biv{e {e}erane Ovde sada kroje i {iju radnici Ringelsana

p e t a k , 1 5 . j u n 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 1 5 . j u n 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Tradicionalna priznanja Grada Poàrevca |acima i profesorima

Nagra|eni najbolji u~eniciPoàrevac - Grad Poàrevac je,jednokratnom nov~anom nagra-dom, odao priznanje najboljimu~enicima kao i njihovim men-torima koji su dali zna~ajan do-prinos njihovom uspehu na re-publi~kim ili me|unarodnimtakmi~enjima, na kojima su |aciosvojili jedno od prva tri mesta.

Nagrade je uru~io zamenikgradona~elnika Grada PoàrevcaSa{a Pavlovi} koji je, pozdravlja-ju}i prisutne, istakao da kada jeGradska uprava donosila odlukuda se nagrade u~enici osnovnih isrednjih {kola za osvojeno jednood prva tri mesta na republi~kimi me|unarodnim takmi~enjima,nov~ani iznosi kako je rekao ni-su bili su{tina, ve} simbol.

- Ove nov~ane nagrade, mi{lje-nja sam, imaju dvojako zna~enje.Najpre, da vam pokaù da se zna-nje i vredan rad, kao i talenat uvekna kraju isplate, a potom i da ima-

te u vidu da je taj uspeh prime}eni izuzetno cenjen od strane ljudikoji vode ovaj grad. Naravno, vi-sina nov~anog iznosa nimalo neodraàva koli~inu vremena i ne-prospavanih no}i koje ste vi ulo-ìli u ove rezultate, ali se shodnomogu}nostima trudimo da pove-

}avamo nagrade. To smo u~inili iove godine, tako da se, na primer,sada ekipna takmi~enja nagra|u-ju sa duplo ve}im iznosom nego uranijem periodu, rekao je izme|uostalog Pavlovi}.

Za osvojeno prvo mesto name|unarodnom takmi~enju do-

deljene su nagrade u visini od15.000 dinara, za drugo 14.000dok je za tre}e izdvojeno 13.000dinara, dok su za osvojeno prvomesto na republi~kom takmi~e-nju uru~ene nov~ane u visini od12.000 dinara, drugo 11.000 dina-ra, i tre}e 10.000 dinara. Z. V.

[kola u @agubici obeleìla 182. ro|endan

Uspesi |aka najbolji poklon@agubica - Prigodnim Kulturno-umetni~kim programom, koji jepo~eo intoniranjem himne „Bo-è pravde“, obrazovna Ustanova„Mo{a Pijade“ u @agubici obele-ìla je Dan Ustanove.

Sve~anosti su prisustvovaliu~enici, roditelji, osoblje {kole, di-rektori {kola sa podru~ja agubi~-

ke op{tine, prosvetni inspektor ipredstavnici lokanog rukovod-stva, a dobrodo{licu je svima po-èlela Sun~ica Jovi}, direktor {kole,koja se u pozdravnom govoru po-sebno osvrnula na uspehe koje suu~enici {kole zajedno sa nastavni-cima postigli na takmi~enjima.

Za nov~ane nagrade koje su

dobili u~enici i nastavnici na sa-moj sve~anosti, povodom prosla-ve 182. ro|endana, pobrinula selokalna samouprava op{tine@agubica i tako dala jo{ jedanmotiv u~enicima da budu jo{ bo-lji i da sa nastavnicima vredno imarljivo rade.

Zapaèni rezultati na takmi~e-

njima samo su dokaz da i u~enici{kole u @agubici kao i u ostalimnaseljima agubi~ke op{tine vred-no rade i svakodnevno usavr{ava-ju svoja znanja. Nov~ane nagradekoje su dobili za njih su veliki us-peh a za rukovodstvo {kole i lokal-nu samoupravu samo jo{ jedanmotiv vi{e da ih podrè. Z. V.

TRE]E MESTO ZA DIGITALNI ÂS

Lu~ica - Osnovna {kola „Milo{ Savi}“ izsela Lu~ice nadomak Poàrevca osvojila je3. mesto na konkursu „Digitalna riznicaznanja“, koji je organizovala Izdava~ka ku}a„BIGZ {kolstvo“ uz podr{ku Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja,Ministarstva trgovine, turizma itelekomunikacija i kompanije „Comtrade“.U pitanju je digitalni ~as na temu „HeroinePrvog svetskog rata u Srbiji“, autoraDragana Radonji}a nastavnika istorije,Dragice Vu~eti} nastavnice muzi~ke kulturei Milene Mirkovi}, nastavnice engleskogjezika. B. D.

Beograd - Nastavljaju}i veoma~este nastupe na elitnim prijemi-ma i sve~anostima, pevanjemhimni prijateljskih zemalja i dr-àve doma}ina, Gradski ènskihor „Barili“ iz Poàrevca, podupravom dirigentkinje KatalinTasi}, svojim nastupom je otvo-rio sve~ani prijem, koga je amba-sador Rusije, Aleksandar êpu-rin, priredio za brojne visokezvanice u ambasadi Ruske Fede-racije u Beogradu, 12. juna, po-vodom nacionalnog praznikaDana Rusije.

Istog dana u jutarnjim ~asovi-ma ambasadu Rusije u Beograduposetio je predsednik RepublikeSrbije, Aleksandar Vu~i}, odaklevideo-linkom uputio ~estitku po-vodom Dana Rusije, predsedni-ku Vladimiru Putinu i svim gra-|anima Ruske Federacije. Alek-

sandar êpurin je poru~io da }eRusija uvek podràvati Srbiju, unajsloènijim pitanjima kao {toje traènje prihvatljivog kompro-misa sa Pri{tinom.

Pored brojnih visokih zvanicaiz politi~kog, javnog i kulturnog

ìvota zemlje, kao i diplomatskogkora, na prijemu su prisustvova-li i ~lanovi Vlade Republike Srbi-je, predvo|eni predsednicomAnom Brnabi}, kao i predsedni-com Narodne Skup{tine, MajomGojkovi}.

U nizu zna~ajnih nastupa, po-àreva~ki hor „Barili“ se i ovomprilikom predstavio u punomsjaju, kao vrhunski kulturni am-basador Poàrevca i RepublikeSrbije.

Z. V.

Hor Barili za Dan Rusije

Arno Gujon, Aleksandar Gaj{ek i Aleksandra Ninkovi} Ta{i} na tribini u Poàrevcu

Ve~ito traganje za smislomPoàrevac - Predsednik Skup{ti-ne grada Poàrevca, Bojan Ili},priredio prijem za u~esnike tribi-ne „Traganje za smislom“, me|ukojima je pored Gujona i Gaj{ekau~estvovala i Aleksandra Ninko-vi} Ta{i}, autora knjiga o ìvotuTesle, Pupina i Milenkovi}a. Go-ste Poàrevca pozdravio je pred-sednik Skup{tine grada Poàrev-ca Bojan Ili}.

- Siguran sam da }emo nakontribine svojim ku}ama oti}i sa ne-koliko odgovora vi{e nego {tosmo ih imali ranije. Svi na{i gostijesu sinonim za ljude koji su svojekarijere ~vrsto vezali za ljubav

prema ~oveku i njegovoj te`nji daovu na{u planetu u~ini boljimmestom za ivot. Rad AleksandreNinkovi} Ta{i} baca novo svetlona rad na{ih genija, velikih nau~-nih umova i nakon onog {to sam

~uo, radujem se saznanju novihdetalja o ivotu Pupina, Tesle, Mi-lankovi}a... Velika je ~ast, tako|e,ugostiti i Arno Gujona, ~oveka ko-ga po ljubavi prema na{em naro-du moèmo poistovetiti sa Ar~i-

baldom Rajsom. Utisak je da, na-{e vrline koje smo zaboravili daimamo, gospodin Gujon svojimangaòvanjem èli da probudi ina njih podseti, a ponekada na{amalodu{nost tokom poslednjihdecenija mu u tome ne pomaè.Sve to su razlozi zbog kojih se ra-dujem tribini kojoj }e, uverensam, poseban pe~at dati i prisu-stvo Aleksandra Gaj{eka, TV au-tora, koji je tu klasifikaciju svojimdelima prevazi{ao i postao jedanod sinonima one potrage i misijeo kojoj sam govorio ranije.

Arno Gujon, koji je ina~e fran-cuski i srpski humanista, osniva~i direktor francuske NVO „Soli-darnost za Kosovo“, bio je odu{e-vljen izgledom sve~anog salona izgrade Na~elstva, a posebno jenaglasio i izrazio zahvalnost lo-kalnoj samoupravi jer se zgradaobnavlja i ~uva, jer je to nasle|e-no od na{ih predaka. [etaju}ikroz Poàrevac, Gujon je rekaoda iako je mali grad u pitanju, Po-àrevac „ima {meka, {to bi mladirekli“. On se zahvalio na toplojdobrodo{lici koja je prire|enaovom prilikom. Z. V.

Na Spomen-obele`ju Sojin sala{ poloèni venci zahvalnosti antifa{istima

Poàreva~ki odred dao 13 narodnih herojaPoàrevac - Polaganjem venacana Spomen obele`je Sojin sala{nadomak Poàrevca, obeleèn jedan odluke o po~etku ustankaprotiv okupatora u Drugom svet-skom ratu. Odluka o ustanku do-neta je 1941. godine na zasedanjuokru`nog odbora Komunisti~kePartije Jugoslavije za ovaj kraj.

Vence su poloìle delegacijeSocijalisti~ke partije Srbije zaBrani~evski okrug ( Poàrevac iMalo Crni}e), kao i predstavniciOkru`ne organizacije SUBNOR-a. Nakon intoniranja himne i po-laganja venaca prisutnima seobratio Mili} Jovanovi} predsed-nik okru`nog odbora SPS za Bra-ni~evski okrug i podsetio na zna-~aj ovog datuma. Istori~ar Miro-ljub Manojlovi} sve prisutne je

podsetio i na va`ne istorijske ~i-njenice vezane za Poàrevac i zapojam Sojinog Sala{a.

Na mestu nekada{njeg sala{a iletnjikovca dr Sofije Soje Le{evi},mesec dana pre Sedmojulskogustanka, pod rukovodstvom Mo-me Markovi}a, ~lana tada{njegPokrajinskog komiteta KPJ za Sr-biju, odràna je Okru`na konfe-rencija KPJ na kojoj se na{lo 18delegata iz svih srezova nekada-{njeg Poàreva~kog, a danas Bra-ni~evskog okruga. Na konferenci-ji je doneto vi{e odluka, a najva-`nija je bila formiranje narodnihheroja Vojne komisije na ~elu saAvramom Trifunovi}em, delega-tom iz Aleksandrovca, ~iji je zada-tak bio prikupljanje oru`ja i oku-pljanje i organizovanje boraca.

Na ovom mestu upaljena jejedna od onih ustani~kih bukti-nja koje su razbuktale veliki usta-ni~ki plamen u porobljenoj Evro-pi. Ovde je za~et i borbeni em-brion velikog Poàreva~kog par-tizanskog odreda koji je u dese-tak ~eta okupio preko 2.000 bo-raca, koji je do oslobo|enja dao13 narodnih heroja. U borbamaod @agubice i Ku~eva do Golup-ca i Gradi{ta i od Petrovca, MalogCrni}a i @abara do Poàrevca pa-le su hiljade rtava. Pesnik i knji-èvnik Dragi{a @ivadinovi} ~itaoje stihove rodoljubive pesme \u-re Jak{i}a kao i stihove svoje pe-sme i time podsetio na zna~ajsvih koji su dali ìvote za na{uslobodu.

Z. V.

Predstavnici ruske izdava~ke ku}e posetili ogranak „Kostolac“

Razmena znanja i iskustavaKostolac - Predstavnici ruske iz-dava~ke ku}e „Ruda i metali“,koja izdaje ugledne nau~ne ~a-sopise, posetili su ogranak „Ko-stolac“, izve{tava EPS Energija.Ugledne nau~nike, prof. drAleksandra Grigorevi~a Voro-beva, glavnog urednika, Evgeni-ja Vladimirovi~a Ciruljnikova,zamenika generalnog direktoraizdava~ke ku}e i akademikaprof. dr Slobodana Vuji}a pri-

mio je Ivan Ta{i}, direktor Di-rekcije za proizvodnju uglja.

Razgovaralo se o mogu}no-stima za saradnju i na~inu in-formisanja iz oblasti eksploata-cije uglja i arheolo{kog nasle|a,pitanju koje se name}e zbog in-terakcije eksploatacije uglja uKostolcu i arheolo{kog kom-pleksa „Viminacijum“. Ta{i} jes vidikovca predstavio gostimapovr{inski kop „Drmno“, a na-

kon toga su zajedno obi{li izlo-`beni deo Arheolo{kog parka„Viminacijum“. Akademikprof. dr Slobodan Vuji} i njego-ve kolege iz Rusije bili su gosti iRudarskog instituta Beogradradi predstavljanja svojih izda-nja i obnavljanja odli~ne sarad-nje, iz vremena Jugoslavije, sanau~nom zajednicom i rudar-skom privredom Srbije.

EPS Energija i Z. V.

Veliko Gradi{te - U~enike Srednje{kole iz Velikog Gradi{ta, koji suna Svetskom {kolskom prven-stvu u odbojci u Brnu osvojilibronzanu medalju, njihovi su-gra|ani su u razdraganoj atmos-feri do~ekali truba~ima na trgu.U sve~anoj sali Skup{tine op{ti-ne, predsednik op{tine Dragan

Mili}, priredio je prijem za uspe-{ne nastavlja~e tradicije odbojka-{ke igre u ovom gradu rekav{i dabronzana medalja koju su done-li ima vi{e nego zlatnu vrednostte da su na ovom prvenstvu nanajbolji na~in prezentovali svojgrad, roditelje, profesore i {kolu.

- Veliko Gradi{te je zasejaloseme odbojke pre 50 godina -

imali smo Miti}a, Bobu Kova~a,Vladimira Trifunovi}a, mladogMiti}a, odli~ne sportske radnike.Trener Dejan Milanovi} pokazaoje da je stru~njak svetske klase.“,rekao je Dragan Mili}.

Predsednik je ovom prilikom~estitao i dobitnicama zlatne me-dalje iz Stare Pazove poèlev{i svim

odbojka{ima uspeh u radu i {kolo-vanju kao i da postanu dobri ljudi.

- Zahvaljujem se momcimakoji su juna~ki izdràli celu sezo-nu, bili su na nivou sve vreme,op{tini koja je dala neizmernupomo} i vetar u le|a, sponzori-ma, trenerima i svim ljudima ugradu koji nam godinama dajupodsticaj. Ova ekipa je jedina u

dràvi koja igra prvu ligu u pod-mla|enom sastavu i koja je osvo-jila na ovom takmi~enju do sada,rekao je trener Milanovi} i pred-sedniku op{tine poklonio loptukoju su potpisali svi ~lanovi tima.

Ekipa Srednje {kole do tre}egmesta stigla je pobediv{i u~enike{kole iz Izraela, u konkurencijiekipa iz 32 zemlje, a u~e{}e nasvetskom takmi~enju obezbedioim je uspeh na Republi~kom pr-

venstvu u odbojci u Prijepolju, ufebruaru ove godine. Sve~anostisu, pored rukovodilaca op{tine,prisustvovali i istaknuti sportskiradnici i legende ovog sporta izVelikog Gradi{ta. Z. V.

Veliki uspeh Srednje {kole iz Velikog Gradi{ta na Svetskom {kolskom prvenstvu

Bronzani odbojka{i do~ekani truba~ima

A od predsednika - put u IstanbulNa kraju, Mili} je ekipu iznenadio nagradom za osvojeni uspeh - petodnevnim putova-njem u Istanbul sa dèparcem od 100 evra, a treneru uru~io uramljenu sliku trofejnogtima. Uspeh je „zabeleèn“ i fotografijama na LED bilbordu u centru grada.

Prvenstvo uodbojci napeskuSrebrno jezero i op{tina VelikoGradi{te }e i ove godine bitime|u doma}inima u~esnicimaturnira, zapravo Prvenstva u od-bojci na pesku pod nazivom„Banka Po{tanska {tedionicabeach-volley liga 2018.“. Na sve-~anosti u restoranu „Green Mill“na Adi Ciganliji u Beogradu ko-joj su prisustovali predstavnicisvih osam gradova doma}inaturnira, organizaciju doga|ajanajavio je i Sa{a Brankovi}, di-rektor Sportskog centra VelikoGradi{te. U Velikom Gradi{tuturnir }e se odràti od 6. do 8.jula na Srebrnom jezeru.

IN MEMORIAM

Dragan Coha Poàrevac - Slikar Dragan Coha,ro|en je 1955. u Poàrevcu, pro-na|en je mrtav ispred Galerijelikovnih umetnosti, navela jePolicijska uprava za Grad Beo-grad. Telo bez vidnih povredazate~eno je na trotoaru ispredGalerije likovnih umetnosti uPariskoj ulici broj 16. Poàre-vljanin Dragan Coha diplomi-rao na Akademiji likovnihumetnosti u Beogradu - Odsek grafike u klasi prof. Bo{ka Karano-vi}a, kod koga je i magistrirao 1981. godine. Bio je ~lan ULUS-a od1979. godine i ~lan Dru{tva likovnih umetnika [tutgarta od 1986.godine. Radio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu uCentru za grafiku i vizuelna istraìvanja.

Imao je brojne samostalne i kolektivne izlo`be. B. D.

Ku~evo - Na ovogodi{njim „Ho-moljskim motivima’’ u Ku~evuprvi put na ovoj smotri, u okviruprate}ih programa, mesne zajed-nice predstavile su svoja seoskadvori{ta, a najve}e interesovanjeposetilaca izmamila je jedinstve-na vodenica na to~kovima. U tra-dicionalnim avlijama Homoljamnogobrojnim posetiocimapredstavljeni su seoski ivot me-{tana, doma}a kuhinja, obi~aji itradicija.

- Na inicijativu organizacionogodbora Homoljskih motiva na-pravili smo jedno seosko dvori{te

koje predstavlja Mesnu zajednicuKaona. U na{em seoskom dvori-{tu mogu se videti sve znamenito-sti i lepote na{eg sela tako da smopredstavili vodenicu Kaonku, kre-~anu i ga{enje kre~a na seoski na-~in, Etno ku}u Katarina kao iostala izleti{ta koja se nalaze u na-{em selu. Vodenica datira jo{ od1852. godine i do danas radi i me-lje bra{no dobrog kvaliteta i pose-duje sve blagodeti koje se moguna}i u jednoj vodenici gde su vi{eortaka vlasnici, kaè @ivorad Jova-novi}, predsednik MZ Kaona.

Posetioci su prilikom obilaska

dvori{ta Mesne zajednice Kaonabili u neverici i iznena|eni vodeni-com na to~kovima Kaonka, koja

nije prestala sa radom jo{ od nje-nog postanka daleke 1852. godinekada je sagra|ena na reci Pek. U

naselju Kaona ve} nekoliko godi-na postoji i Etno ku}a ,,Katarina’’~iji je vlasnik na{ sagovornik kojikaè da u svojoj turisti~koj ponu-di ima za svakoga po ne{to.

- Etno ku}a Katarina posedu-je ~etvokrevetnu sobu i mesto zasme{taj oko trideset gostiju. Mipostojimo i radimo ve} ~etiri go-dine, pose}ujemo sve sajmove,turisti~ke manifestacije i semina-ri, a dobitnici smo i specijalnogpriznanja za vla{ki ka~amak naSajmu etno hrane u Beogradu,objasnio je njen vlasnik @ivoradJovanovi}. Lj. Nastasijevi}

Na Homoljskim motivima u Ku~evu

Predstavljena vodenica na to~kovima

Poàrevac „ima {meka“: Arno Gujon

VI p e t a k , 1 5 . j u n 2 0 1 8 .


brani~evo

Poàrevac - Da nedavno obele-àvanje Svetskog dana borbeprotiv duvanskog dima ne bu-de tek puka kampanja, postara-la se Poàrevljanka GordanaMiti}, defektolog, svojom na-dasve humanom ali i sna`noargumentovanom, sugestiv-nom knjigom „Od udaha do iz-daha“ ~iji originalan pristupjednom od najmasovnijihpo{asti ~ove~anstva izazivaveliko interesovanje ugroè-nih zavisnika, a ~itaoci lista„Brani~evo Danas“ prvi ima-ju priliku da se upoznaju sapromi{ljanjima autorke oovoj goru}oj temi.

[ta je bio motiv da knjiguupravo ovako naslovite?

- Zar ivot novoro|en~etane po~inje prvim udahom,prvim pla~om kada se otvoredisajni putevi i kroz plu}anovoro|en~eta prostrujiudahnuti vazduh. Od togmomenta po~inje ritmi~kodisanje koje se ponavlja upravilnim intervalima udahai izdaha, a neminovno vodi ido poslednjeg izdaha. Sve to iz-me|u prvog udaha i poslednjegizdaha je autonomno, ritmi~kodisanje kojim novoro|en~e se-be odràva u ivotu. Prizna}eteda pu{a~ zloupotrebljava mo}disanja uvla~e}i u svoja plu}aotrovne sadràje duvanskog di-ma i time pokazuju}i neodgo-vornost kako prema samomesebi tako i prema onima iz nje-govog okruènja. Skoro svakipu{a~ uz pomo} sopstvenognerazuma pravda svoju neod-govornost i usu|ujem se re}iglupost Ja sam uspela da pobe-dim sopstveni nerazum i zau-vek se oslobodim nikotinskezavisnosti i u knjizi upravo nu-dim artikulaciju tematskih ce-lina koja je postavljena tako da

postupno uvodi pu{a~a u moti-vacioni proces osloba|anja odnikotinske zavisnosti, dovode-}i u fokus svesti nerazumnepu{a~ke navike.

Kako ste vi u sebi probudi-li tu svest i prepoznali iluziju?

- U toku rada sa decom ~estosam u toku takozvane psiho-motorne reedukacije koristilaogledalo kao pomo}no sredstvokojim kao reedukatori obna-

vljamo ili formiramo novo is-kustvo uz pomo} pokreta bude-}i i ose}ajna usmerenja ka sa-mom sebi ili ka socijalnom po-lju. Istovremeno pred ogleda-lom u kome posmatramo sop-stveni telesni odraz, doìvljajejasno defini{emo pokretom ire~ima, formiraju}i iskustvo.Tu, pred ogledalom, po~injejedna zanimljiva komunikacijasa samim sobom, sa drugima iokolinom. Tu se formiralo iogledalo moje sopstvene svestio iluziji zadovoljstva pu{enja ci-gareta. Tu, pred ogledalom sop-stvene svesti, sam otkrila smi-sao sopstvenog besmislenogpona{anja otkrivaju}i sopstve-nu iskreiranu la` koju sam do-ìvela iz pozicije posmatra~a

sopstvenim ~ulima. Do tadasam dopu{tala laì da bude pra-tilac mog svakodnevnog ivota.

Nikotinski zavisnici svako-dnevno sebe laù, dok istovre-meno ne vole da ih drugi ljudilaù. Hrane}i sebe laìma jasam u la` poverovala kao i onodete u la` da je uspelo da zagrlisopstveni odraz u ogledalu {toje, naravno, nemogu}e. Vre-menom, pu{enje postaje usta-

ljeni obrazac pona{anja iponavlja se kao opsesivno-kompulzivna radnja uzube|enje da se ona vr{i izzadovoljstva. To je bio sa-mo prvi korak osve{}ivanjana putu ka osloba|anju odnikotinske zavisnosti. Sle-de}i korak je posluìti senekom taktikom i ve{ti-nom, jer je najteè pobedi-ti neprijatelja u sopstve-nom nerazumu. Kako samuz pomo} novoiskreiranelaì slagala la` i pobedilasopstveni nerazum moètepro~itati u knjizi. Kako samuz pomo} obmane obma-nula obmanu i i{~upala„nikotinsku protezu“ iz

sopstvenog nerazuma i zauvekodbacila svoj „ nikotinski-inva-lidni {tap“ nastavljaju}i ìvotbez po{tapanja, slobodna i bezpresije da }u ostati bez svog pu-{a~kog pribora kada bilo gdepo|em. Trovanjem same sebe,shvatila sam da sebe samu sa-hranjujem, ùre}i da ubrzamsvoju sahranu.

Verovatno je bilo te{ko sa-vladati razne samoobmanena tom putu?

- Sve obmane koje se ra|ajuu umu ~oveka pod dejstvomèlje i strasti bacaju ~oveka usopstveni pakao. Borba protivtog pakla se odigrava u subjek-tivnom bi}u ~oveka i to nijeborba protiv nekog spolja{njegneprijatelja. To je borba za sop-stveni razum i trezvenost ljud-skog bi}a. A taj zreo, trezven~ovek treba da bude modelsvojoj deci. Da li je dopustivoda ispred {kola na jednoj straninastavnici ispu{taju „indijan-ske“ oblake dima, a nedalekood njih ili iza njih u~enici opo-na{aju isti postupak? Niko ni-{ta ne ~ini da upozori na nedo-pustivost takvog dela-nedela, ao ka`njavanju, iako je zakon nasnazi i da ne govorimo. Ovoprerasta u epidemiju najgorevrste jer i deca njihove dece uzveliki procenat }e opona{ati is-to delo-nedelo.

Kako je to mogu}e izvesti?- Nije nemogu}e. Tako {to }e

u svoj fokus staviti sve ono {tokoristi njegovom telesnom, ~ul-nom i duhovnom ìvotu, a neono {to obmanjuje i vodi ka pro-pasti i samouni{tenju. Ukolikopu{a~ to ne uvidi na vreme, on jepotpisao ugovor sa sopstvenimnerazumom o sopstvenom sa-mouni{tenju. Naravno da posto-je ljudi kojima se ne moè pomo-}i jer oni sami sebi ne ele da po-mognu i sluè se odbrambenim

mehanizmima govore}i: „eh,umiru ljudi i sa oba plu}na krila“,„umiru i oni koji nisu nikada bi-li pu{a~i“, „sve je ionako zatrova-no pesticidima“, „gu{imo se iz-duvnim gasovima iz automobi-

la“ i tako dalje. âk i da je sve tota~no, to je van na{ih doma{aja.Pu{enje je na{ nerazumni izbor,na{ pakao zavisnosti koji je vo-|en nalogom iz na{eg uma kojipokre}e na{u ruku ka cigareti.Zadovoljstvo pu{a~ nikada nemoè posti}i u potpunosti, jeruvek ima iznova nezasitu potre-bu za duvanom. To je pakao pu-{a~ke gluposti i nesposobnosti daiz tog pakla iza|e. Onaj pu{a~ ko-ji do ivi uspeh i jednom se oslo-bodi, vise nikada ne sme dozvoli-ti da mu se taj neprijatelj koga seoslobodio ikada vi{e pribliì, jerse on vra}a jo{ sna`niji, uporniji idokraj~i}e ~oveka.

Da li ova knjiga ima uticajna mlade me|u kojima je da-nas sve vise pu{a~a?

Upravo iz tih razloga, da je pri-bliìm mladima, ja sam svim

{kolskim bibliotekama u svomgradu poklonila po jedan prime-rak knjige. Ako {kolski odbor iliodgovorni smatraju da {kolskabiblioteka treba da ima vi{e pri-meraka, cena }e biti po znatno ni-

òj od uobi~ajene. U knjizi „Odudaha do izdaha“ sam u dve te-matske celine oslikala problemzavisnosti me|u mladima. Jasam prvenstveno prosvetni rad-nik, pedagog, defektolog, a imalasam i sre}e da budem i roditeljsedmoro dece u porodici, {to midaje pravo da priznam kako rodi-telji moraju neprekidno budnoda prate sve razvojne faze svojedece, da budu prisutni i li~nimprimerom upu}uju decu da oda-biraju nerizi~ne i zdrave oblikepona{anja. Od lo{ih modela po-na{anja, bilo roditelja ili osoba izbli eg okruènja, decu mogu spa-siti ili zaobi}i samo slu~ajevi sre}-nih okolnosti. Ako to ne bude ta-ko, takva deca }e se na rizi~an na-~in pona{ati bez ose}aja odgovor-nosti prema sopstvenom zdra-vlju i ivotu. Zoran Vasi}

Argumentovana, sugestivna i originalna knjiga Gordane Miti} namenjena pu{a~ima

„Od udaha do izdaha“ za otre`njene zavisnika

RAZGOVOR

Odbrambene reakcije pu{a~kog umaNe bih elela da me pu{a~i doìvljavaju kao svog neprijatelja, ali ove moje izjave i sa-mo delo „Od udaha do izdaha“ budi odbrambene reakcije pu{a~kog uma, koji todoìvljava kao objavu rata. @elim da pu{a~i veruju u to da sam ja prijatelj ljudskogroda . Kada bi svaki pu{a~ javno priznao da njegov mir i spokoj ometa nikotinskazavisnost stvaraju}i mu tenziju i strah od „nikotinske nesta{ice“, priznao bi i slede-}e: da to ne pripada prirodi stvari. Prizna}ete da je potpuno neprirodno pu{iti, takoda bi radi toga trebalo da se pu{a~i oslobode bez bola i patnje. Svaki pu{a~ moèpogledati o~ima istine u svoje ogledalo svesti i tu se suo~iti sa svojim pona{anjem.

Za{tita od ìvotnih rizikaOd toga kako pomaèmo na{oj deci u njihovom sazrevanju i odrastanju zavisi ka-kvi }e ljudi biti sutra i kakav }e oni model biti svojoj deci. Potrebno je decu ve`ba-ti u prepoznavanju, posmatranju, analiziranju razli~itih dru{tvenih situacija. Mo`dase u dana{nje vreme rizika javlja i ve}a potreba da se u {kolama uvede predmetkoji bi se odnosio na za{titu od ìvotnih rizika i argumentovano sugerirao zdravestilove ivota. Slobodno mogu re}i da je ova knjiga filozofsko - psiholo{ko - eduka-tivnog karaktera sa {irim ekolo{kim delovanjem na ~ove~anstvo koje vapi za zdra-vijim stilovima ìvota.

Poàrevac - Dolaskom toplihpa i vru}ih dana, kada vi{e vre-mena provodimo na otvore-nom, svake godine se name}usli~no pitanje - koliko je sun~a-nje zdravo a koliko {tetno zana{ organizam i koje je to opti-malno vreme izlaganja kojenam moè doneti pozitivneefekte. Najva`niji korak u za{ti-ti od sunca je izbegavanje sva-kog mogu}eg izlaganja suncu uperiodu kada je indeks UV zra-

~enja visok, a to je izme|u 10 i17 sati.

- Ukoliko zbog posla ili obave-za moramo da budemo na sun-cu u ovom periodu najbolja za-{tita je pamu~na ode}a, {e{ir i na-o~are za sunce, izjavila je dr Cvi-ja Stojanovi} iz ZZJZ Poàrevac,dodaju}i da su uzimanje te~nostii lagana ishrana jako va`ni.

Za vreme visokih temperatu-ra izuzetno je va`no piti dovolj-no te~nosti, jer organizmu tada

najvi{e prija i pomaù voda iprirodni sokovi. Bez obzira nato da li se izlaète suncu sa ci-ljem da potamnite ili ne, morateza{titi svoju koù u svakom mo-mentu. Ovo pravilo vaì ~ak iako ste u hladu, budu}i da je UVzra~enje {tetno, ~ak i kada nistedirektno izloèni suncu.

[to se ti~e dece, njih treba{to vi{e ~uvati od direktnihsun~evih zraka. Osim {to je po-trebno decu pravilno {tititi oddirektnih i indirektnih sun~e-vih zraka, treba im usaditi na-viku da ~uvaju svoju koù.

Da bi za{tita od {tetnih sun-~evih zraka bila efikasna, trebapo{tovati neka pravila: nikakone izlagati dete suncu u perio-du izme|u 10 i 17 ~asova, sred-stva za za{titu treba namazatipre izlaganja suncu i to najma-

nje 30 minuta pre izlaska napo-lje, sredstvo ponovo nanositiposle svaka dva sata boravkanapolju, potrebno je odabratisredstvo za za{titu {irokogspektra koje {titi i od UVA i odUVB i IRA zraka, nije dovoljnosamo namazati koù, ve} nane-ti dovoljnu koli~inu preparata

Z. V.

Upozorenja Zavoda za za{titu javnog zdravlja

Visoke temperature donose rizike

Poàrevac - U Poàrevcu je,od 2009. godine do danas,donorsku karticu u Crve-nom krstu potpisalo 470gra|ana. Crveni krst Poàre-vac je i u ovoj godini nastavioda sprovodi Nacionalnukampanju „Produì ìvot“,koju je 2010. godine pokre-nulo Ministarstvo zdravlja,kao podr{ku programutransplantacije organa, pi{eportal Podunavlje.info.

U okviru svake akcije do-brovoljnog davanja krvi Poà-revljani mogli su da se upozna-ju sa programom zave{tanjaorgana i potpi{u donatorskekartice. U Srbiji vi{e od 2.000ljudi ~eka transplantaciju orga-

na. U svetu svakih 18 minutajedna osoba bude stavljena nalistu ~ekanja, a na svakih 11minuta osoba koja se nalazilana ovoj listi umre, rekli su rani-je u Crvenom krstu Poàrevac.

Z. V.

U Poàrevcu od 2009. godine do danas

Potpisano 470 donorskih kartica

Kopriva i dalje opasna za alergi~nePrema izve{taju Zavoda za javno zdravlje Poàrevac, u periodu od 4. do 10 . junazabeleène su uglavnom niske i srednje koncentracije polena koprive i trave. U na-vedenom periodu, srednje koncentracije koprive imale su tendenciju porasta. Sred-nje koncentracije polena kod alergi~nih odoba uglavnom izazivaju alergijske re-akcije. U narednom periodu u vazduhu se o~ekuju upravo srednje koncentracijepolena koprive, niske do srednje koncentracije polena trava i niske koncentracijepolena {tira, borova, bokvice, kiselice i lipe.

Zaštiti se od jakog sunca: dr Cvija Stojanovi}

Pogledati se u ogledalo: Gordana Miti}


VIIp e t a k , 1 5 . j u n 2 0 1 8 . brani~evo

Vredna donacija Poàrevca i Agencije za bezbednost saobra}aja

Dodeljeno 50 sedi{ta za bebePoàrevac - Povodom obeleàvanjaDana bezbednosti u saobra}aju, u Po-àrevcu je pro{le sedmice dodeljeno50 auto-sedi{ta za roditelje novoro|e-ne dece. Polovinu sedi{ta obezbedio jegrad Poàrevac, a polovinu republi~kaAgencija za bezbednost saobra}aja.

Kako je izjavio Mitar Karadì},gradski menadèr, tokom 2017. godi-ne iz budèta Poàrevca za 700 auto-sedi{ta izdvojeno je tri miliona dinara.Ista suma planira se i ove godine, jer seo~ekuje ro|enje istog broja beba. Sedi-{ta roditeljima uru~ili su predstavnicilokalne samouprave i Agencije za bez-bednost saobra}aja, kao i predstavnici

kompanije „Ariva“, u sklopu promo-tivne akcije za bezbednost saobra}aja.

Pre dodele sedi{ta potpisan je Proto-kol o saradnji za unapre|enje bezbedno-sti u oblasti drumskog saobra}aja i tran-sporta izme|u Agencije za bezbednostsaobra}aja i kompanije „Arriva“. Istimpovodom organizovan je edukativni pro-gram za decu, mlade, penzionere, moto-cikliste i traktoriste u Poàrevcu, Petrovcuna Mlavi, Malom Crni}u, Osanici i @agu-bici, u cilju podizanja svesti o va`nostibezbednog pona{anja u saobra}aju kodsvih gra|ana. Prisutnima su se u prosto-rijama „Ariva Litas“ Poàrevac obratiliDejan Bogunovi}, direktor ove kompani-

je i Jasmina Milo{evi}, v. d. direktoraAgencije za bezbednost saobra}aja.

- Drago nam je da je „Ariva“ kaodeo svojih korporativnih aktivnostiuvidela saradnju sa Agencijom za bez-bednost saobra}aja u cilju pove}anjabezbednosti u saobra}aju, rekla je Mi-lo{evi}. Bogunovi} se zahvalio na po-verenju i istakao da „Ariva Litas“, kao~lan ve}e grupacije Doj~e Ban, imasvoje glavne vrednosti, a to su bezbed-nost svih u~esnika u saobra}aju.

- Ovakvim aktivnostima èlimo daprenesemo evropska i svetska iskustvakroz aktivnu komunikaciju sa gra|a-nima, rekao je Bogunovi}. M. V.

Dan bezbednosti u saobra}aju obeleèn i u Malom Crni}u

Edukativni programi i razmenastru~nog znanjaMalo Crni}e - Dan bezbednosti saobra}aja u Brani~evskom okrugu obeleènje i u Malom Crni}u. Cilj ove akcije je da se, kroz edukativne programe irazmenu stru~nog znanja, uti~e na nivo svesti bezbednog pona{anja u sao-bra}aju kod svih gra|ana

U cilju unapre|enja bezbednosti u saobra}aju, potpisan je Protokol osaradnji izme|u Agencije za bezbednost saobra}aja Republike Srbije i kom-panije Arriva Litas, deo Doj~e Bana, globalnog lidera u oblasti usluga trans-porta i logistike i Arriva Grupe koja posluje u 14 zemalja. Tim povodom re-alizovan je i Dan bezbednosti u saobra}aju u Brani~evskom okrugu, krozedukativan program za decu, mlade, penzionere, motocikliste i traktoristeu Poàrevcu, Petrovcu na Mlavi, Malom Crni}u, Osanici i @agubici.

U okviru Dana bezbednosti u saobra}aju odràne su preventivne ak-tivnosti i u Malom Crni}u.

Podeljeni su brojni edukativni materijali, de~ija auto sedi{ta, kacige zamotocikliste, rotaciona svetla za traktoriste, setovi za mlade voza~e, dok sunajmla|i u~ili o saobra}aju putem interaktivne predstave „Pa`ljivko“, u re-alizaciji Agencije za bezbednost saobra}aja.

Cilj ove saradnje je da se, kroz edukativne programe i razmenu stru~nogznanja, uti~e na nivo svesti bezbednog pona{anja u saobra}aju kod svihgra|ana. Edukacija dece i ostalih ciljnih grupa osnova je blagovremenograzvoja saobra}ajne kulture, a ujedno i prevencija svih neèljenih ishoda uoblasti drumskog saobra}aja i transporta. Z. V.

Ku~evo - U skladu sa aktivnostima na suzbijanju nasilja, u prostorijama Sred-nje {kole u Ku~evu odràna je tribina „Pet do dvanaest! Dok ne bude kasno! Za-ustavimo nasilje!“ Tribina je odràna u okviru projekta koji sprovodi Udruè-nje „Svet re~i“ iz Velike Plane i ~iji je krajnji cilj obuka timova za bezbednost izdeset op{tina u Srbiji, me|u kojima je i Ku~evo.

Tribinu je otvorila v. d. direktorke ETM[ Jelena @ivkovi}, a ispred Udruènja„Svet re~i“ u~e{}e su uzele Jelena Zlatkova i Jadranka Mi}ovi}. Tim za edukaci-ju ispred Srednje {kole sa~injavale su profesorke Ana Armu{ i Ksenija Jankovi},kao i u~enice 3/1 Milica Kolundìja, Danijela Stopa i Jovana Lup{i}. Sem u~eni-ka, prisustvovali su prosvetni radnici iz vi{e obrazovnih ustanova sa teritorijeop{tine kao i komandir Policijske stanice u Ku~evu Nenad Trajkovi} i policijskislu`benik Ivan Podkolzin. Prisutni na tribini su mogli da se upoznaju kako daprepoznaju razli~ite oblike porodi~nog nasilja (fizi~ko, seksualno, psihi~ko, eko-nomsko), koje posledice ono moè da ima po decu i mlade i {ta treba preduzetida se ono spre~i. B. D.

U prostorijama Srednje {kole u Ku~evu odràna tribina

Obuka timova za bezbednost

Veliko Gradi{te - Dragi{a Mitrovi} (66)i Selimir Radosavljevi} (64) iz Srednje-va, nastradali su u nedelju zbog struj-nog udara, u Dragi{inoj automehani-~arskoj radionici. Na licu mesta, nakoje je iza{ao deùrni zamenik vi{egjavnog tuìoca iz Poàrevca, utvr|enoje da je smrt nastupila usled strujnogudara. Obdukcija nije naloèna, jer seradi o zadesnoj smrti, pa su tela preda-ta ro|acima radi sahrane.

Ova tragedija desila se dok su dvo-jica drugova varila jedan auto u radio-nici. Zbog neispravnog strujnog kablana koji je bila priklju~ena sijalica, do-{lo je do kratkog spoja, a onda i dostrujnog udara. Prvo je stradao Dragi-{a, a onda i Selimir, kad je poku{ao damu pomogne. Oni su stradali ujutru, atela su otkrivena uve~e, kad je jedanDragi{in prijatelj do{ao da ga potraì,jer se nije javljao na telefon. Ina~e, i je-dan i drugi nemaju porodicu, jer se ni-su enili.

Prema re~ima me{tanina Srednje-va Jezdimira Veljkovi}a, Dragi{a i Seli-mir imali su i jedan saobra}ajni udes,ali su obojica preìvela, da bi sada, na-àlost, obojica stradala u radionici .

- Dragi{a je bio veoma dobar ~oveki nema toga me{tanina kome on nije

na neki na~in pomogao. I Selimir jebio nalik Dragi{i. Zbog sli~nog karak-tera su se celog ìvota druìli i jedandrugog pomagali. Sudbina je, valjda,

htela da zajedno odu u smrt. [teta zaobojicu i za selo koje ne pamti ovakvutragediju, pri~a me{tanin JezdimirVeljkovi}.

Neki me{tani upu}eni u slu~aj kaùda se strujni udar dogodio zbog toga{to se kabl na kome je bila sijalica ovla-

ìla i da je struja prvo udarila Dragi{u,a Selimir je instinktivno, dok se Dragi-{a gr~io od udara, poku{ao da mu po-mogne uhvativ{i Dragi{u za rame, alije on tako uspostavio strujno kolo i sasobom, tako da je struja I njega usmr-tila. U dvori{tu pokojnog Dragi{e zate-kli smo ~lanove familije kako sprema-ju sahranu. Oni nisu dozvolili fotogra-fisanje radionice, rekav{i da se radi oprivatnom posedu i da novinari nema-ju pristup, ve} da slikaju iza kapije.

Selimir je sahranjen u ponedeljak,a Dragi{a u utorak. Prema pri~amame{tana, radi se o vrednim i dobrimljudima. „Dragi{a je radio ranije kaovarilac u „Peri metalcu“, a Selimir jepoljoprivrednik. Selimir nema nikog uporodici, a Dragi{a ima brata po maj-ci u Beogradu, kazao nam je me{taniOliver Vuj~i}. M. V.

Nezapam}ena tragedija u Srednjevu kod Velikog Gradi{ta

Dva najbolja druga ubila strujaDragi{a i Selimirpoginuli su zbogneispravnogstrujnog kabla, na koji je bilapriklju~ena sijalicau radionici

Materijalna {teta[teta u radionici mogla je da bude mnogo ve-}a, jer je u njoj bilo dosta benzina, ali je stra-dao samo auto na kome su Dragi{a i Selimir ra-dili. U Vi{em javnom tuìla{tvu u Poàrevcu re-kli su da ne}e biti nikakvih prijava, jer se radi ozadesnoj smrti.

Poklon za 50 novoro|en~adi: Sa dodele sedi{ta

Radionica u kojoj su stradali Dragi{a i Selimir

VIII p e t a k , 1 5 . j u n 2 0 1 8 .


brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Izlo`ba u Galeriji savremene umetnosti povodom 300 godina od potpisivanja Poàreva~kog mira

Podsetnica na po~etak pada Otomanske imperijePoàrevac - Povodom jednog od naj-zna~ajnijih politi~kih doga|aja uEvropi sa po~etka 18. veka, u Galerijisavremene umetnosti na Starom kor-zou, u toku je izlo`ba povodom 300godina od potpisivanja Poàreva~kogmira pod nazivom „Predstave Poàre-va~kog mira na gravirama, kartama imedaljama - replike“. Izlo`ba traje jo{dve nedelje, a ulaz je slobodan.

Postavku je otvorila Marina Rado-savljevi}, istori~ar umetnosti, kustosNarodnog muzeja u Poàrevcu. Otva-ranju je prethodilo izvo|enje muzi~kenumere ansambla „Novi zvu~ni talas“u sastavu profesora Muzi~ke {kole:

Bojana Stevi}a, Aleksandre Gaji} iDragane Mladenovi}. Direktor Na-rodnog muzeja u Poàrevcu dr Gor-dan Bojkovi} je pozdravio goste, a za-tim besedio o ovom doga|aju od izu-zetnog zna~aja koji je ime grada podâ~alicom, pro{irio {irom tada{njegcivilizovanog sveta.

- Mirovni pregovori trajali su od 5.juna do 21. jula 1718. godine. Poàre-va~ki mir je nastao posle niza sukoba iratova od kojih je poslednji trajao od1716. do 1718. godine. U evropskim

okvirima smatra se jednim od najzna-~ajnijih mirovnih sporazuma u istorijiEvrope, jer je tim mirovnim sporazu-mom otvoreno takozvano isto~no pita-nje. Druga~ije re~eno, postalo je jasnoda Turska vi{e nije velika sila i da nemoè odoleti ekonomski, vojno, finan-sijski, organizaciono evropskim drà-vama, rekao je dr Gordan Bojkovi}.

Moderatorka programa Vi{nja Og-njanovi} rekla je da postavka „Pred-stave Poàreva~kog mira na gravira-ma, kartama i medaljama“ u vidu re-plika, kroz podse}anje ali i upoznava-nje izloènih dela, ima za cilj da pre-zentuje i interpretira jedan deo boga-

tog vizuelnog materijala koji se odno-si na ratne uspehe i sklapanje mira.

- Jedan deo predstavljenih replikadela pripada zbirkama muzeja i biblio-teka u Srbiji, uglavnom je publikovan idostupan kroz stalne postavke ili inter-net prezentacije. Pomenimo Muzej gra-da Beograda koji ~uva Album Poàre-va~kog mira Johana Konrada Vajsa,Narodnu biblioteku Srbije sa kartomSrbije iz 1718. godine a Narodni muzeju Poàrevcu i medalje iskovane povo-dom potpisivanja mira... Se}anje na mi-

rovnu konferenciju iz 1718. godine ~u-va i Narodni muzej Ma|arske, muzejAlbertina iz Be~a, Vojni muzej u Aug-zburgu. Primerci gravira iz knjiga,dnevnika, izve{taja, dnevne {tampe ali ipojedina~nih grafi~kih listova iz ino-stranih biblioteka, arhiva i muzeja, na-stalih tokom trajanja rata i odràvanjamirovnih pregovora ili u ne{to kasni-jem vremenskom periodu a odnose sena ove doga|aje, bili su dostupni putemonlajn kataloga i digitalnih datoteka.

Marina Radosavljevi}, istori~arumetnosti i kustos Narodnog muzejau Poàrevcu kazala je da je U Hab-zbur{koj monarhiji s kraja 17. i tokom18. veka, bila vidljiva tendencija drà-va da se na podanike aktivno uti~epreko grafi~ke produkcije karata, raz-li~itih planova, veduta i prikaza bitaka,{tampanih ilustrovanih izdanja ili ko-memorativnih medalja.

- Va`nost ratova kao vojni i diplo-matski uspesi neprestano su objavlji-vani i propagirani u javnosti upravokroz vizuelne sadràje i pisanu re~.Ove idejno-istorijske i ideolo{ke po-stavke bile su deo je politi~kog komu-nikacionog sistema u ~ijem se sredi{tunalazi austrijsko-turski rat 1716-1718.i Poàreva~ki mir, kao i sam monarh,car Karlo VI...Ideologija dràve Hab-zburga i Karla VI ba{tinila je ideju ca-ra kao novog Konstantina. Ogledala se

u verovanju u bo`ju datost dinastije injenu misiju da u znaku krsta vojujeprotiv neprijatelja. Ratovi sa Turcimakoji su trajali skoro dva veka, smatra-ni su krsta{kim pohodima, a svaka po-beda propagirana je kao pobeda krsta.U toj tradiciji sagledavan je i Austrij-sko-turski rat 1716 - 1718. godine, ob-jasnila je Marina Radosavljevi}.

Austrija je povodom zaklju~enjaPoàreva~kog mira 1718. godine isko-vala 21 medalju prema Hugu Vajfertu,numizmati~aru, koje su svojim reljef-nim prikazom umetni~ko svedo~an-stvo toga vremena. Na medaljama su

predstavljene reljefne predstave kojegovore o pobedi i nadmo}i nad Tur-skom. Predstavljeni su turski vojnicikako kle~e pred carem Karlom VI mo-le}i za mir, anti~ki i biblijski simboli(Jupiter sa munjom i orlom, Merkurkao mirovni glasnik, personifikacijeanti~ke pobede, religije, pravde, mira).

U Narodnom Muzeju u Poàrevcu senalazi 11 medalja iskovanih povodomPoàreva~kog mira, sedam razli~itih i~etiri duplikata. Pored medalja na stal-noj muzejskoj postavci izloène su i trizlatnika Karla VI kao i fotokopije gravi-ra iz Albuma J. K. Vajsa. Ovaj Album ko-ji se sastoji od dvadeset gravira rezanihu bakru izdat je u Be~u 20. aprila 1720.godine. Graveri bakroreza bili su DavidNesentaler i Gotfrid Fauk, izdava~ je bioJeremija Volf, a autor teksta i crteà Jo-han Konrad Vajs. Album je posve}engrofu Odvajru, komandantu Beograda igravire prikazuju njegove posete tur-skim opunomo}enicima i obrnuto.

Na fotografijama koje se nalaze uistorijskoj zbirci predstavljena je oruà-na turska i austrijska vojska, fotografija{atora gde je prikazana poseta grofuOdvajru, scena bitke za Beograd kojunazivaju najkrvavijom bitkom osam-naestog veka, kola sa carskim pokloni-ma, luksuzna ko~ija za visoke li~nosti.

Z. Vasi}

U evropskimokvirima smatra sejednim odnajzna~ajnijihmirovnihsporazuma u istorijiEvrope, jer je timugovorom otvorenotakozvano isto~nopitanje

Kad je Poàrevac bio pod HabzburzimaPrema izvorima Narodnog muzeja,Poàreva~kom miru prethodio je austro-turski rat 1716-1718. godine koji se vodioizme|u Austrije i Mleta~ke republike sajedne, i Turske sa druge strane u oblastimagde ìvi srpski narod. ûvena bitka zaBeograd bila je 15. avgusta 1717. godine.Tursku vojsku od 150.000 vojnika predvodio jeHalil pa{a, veliki vezir, a austrijsku Eugenije Savojski. Utoj bici Turci su bili poraèni.

Mirovni kongres zapo~eo je 5. juna, a zavr{io se 21. jula1718. godine pod {atorima na brdu Sopot. Bilo je devetsednica, a posrednici su bili Engleska i Holandija. Austriju su

zastupali fon Virmont i Talman, TurskuIbrahim-aga i Ahmed-aga, Mleta~ku

Republiku Karlo Rucini. Po odredbamapoàreva~kog mira ~itava Severna Srbijado Zapadne Morave pripala je Austriji.

Poàrevac je tako sve do 1739.godine bio pod austrijskom

okupacijom. Posle rata Austrija je dobilaBanat, uzan pojas Bosne pored Save,

Severnu Srbiju i Malu Vla{ku. Pored toga, saTurskom je zaklju~ila Prvu trgovinsku

konvenciju, prema kojoj je mogla postavljati svojekonzule u turskim gradovima. Trgovci su dobili potpunuslobodu kretanja i poslovanja. Mleta~ka Republika je ovimmirom izgubila svoj nekada{nji zna~aj i uticaj na Levantu itime postala drugorazredna pomorska dràva u Evropi.

Stalna postavka sa vo{tanim figuramaU Poàrevcu je 2004. godine, neposredno kraj mesta gde je potpisan Poàreva~ki mir na brduTulba, postavljeno spomen obele`je od kamenih blokova te{kih vi{e od 15 tona, sa ciljem da se~uva uspomena na ovaj vaàn istorijski doga|aj. Tada je osnovana Fondacija „Poàreva~ki mir“i zahvaljuju}i Fondaciji u Poàrevcu je 21. jula 2010. godine na ovom brdu, a na godi{njicu do-ga|aja, postavljena i replika carskog {atora koja predstavlja verodostojni prikaz ovog istorij-skog doga|aja vezanog za na{ kraj. Stalna izlo`bena postavka sa eksponatima u carskom {ato-ru postavljena je 27. aprila 2012. godine. Ovi vredni originalni predmeti kao i fotokopije nam da-ju va`na saznanja o ovom istorijskom doga|aju.

Poloàj {atora u{esnika kongresa

Na stalnoj postavci jo{ se nalazi i fotokopija Plana razme{taja {atora u~esnika mirovnog kongresa5. juna 1718. godine i fotografija bakropisa iste sadrìne, rad Ga{para Roderkuda (bakropis se ~uvau Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu). Original Plana razme{taja {atora u~esnika mirovnog kon-gresa nalazi se u Dràvnom arhivu u Be~u. Na osnovu ovog plana dolazimo do detaljnijih obja{njen-ja vezanih za ambijent gde su se vodili mirovni pregovori. Mirovna konferencija je po~ela 5. juna1718. godine u specijalno odre|enom velikom carskom {atoru koji je bio ure|en za konferenciju.Ovaj skupoceni {ator, koji je postavila carska slu`ba bio je odre|en samo za pregovore u~esnikamirovne konferencije, a centralni poloàj i veli~ina upu}ivali su sve prisutne da se u njemu odràva-ju, dugi i mu~ni diplomatski pregovori zara}enih strana. Ta~ne dimenzije {atora nam nisu poznate.U blizini velikog carskog {atora nalazila su se i dva {atora protivnika koja su sluìla za odmor dele-gacija tokom mirovnih pregovora. Na ovom planu ta~no je ozna~en poloàj svih {atora u kojima subili sme{teni u~esnici mirovne konferencije.

Sa otvaranja izlo`be

Vo{tane figure u „carskom {atoru“

Spomen-obele`je na brdu Tulba

Documents

„Plava grobnica“ postala razvojni zamajac grada · Nezapam}ena tragedija u Srednjevu kod Velikog Gradi{ta Dva najbolja druga ubila struja ... delje na aukciji na kojoj su u~estvova-le