FAKULTET ZA MENAD ä0(17 ZAJE ý$5ipp.rs/bazaznanja/download/srbija/opsta-dokumenta/Potencijali privrednog razvoja...1 zaje ý$5 fakultet za menad ä0(17 potencijali privrednog razvoja

1

ZAJEČAR

FAKULTET ZA MENADŽMENT

POTENCIJALI PRIVREDNOG RAZVOJA TIMOČKE KRAJINE

POTENCIJALI PRIVREDNOG RAZVOJA GRADA ZAJEČARA

ZAJEČAR, 2011.

2

ZAJEČAR

FAKULTET ZA MENADŽMENT

POTENCIJALI PRIVREDNOG RAZVOJA TIMOČKE KRAJINE

Rukovodilac studije

Prof. dr Mića Jovanović

Administrator Dragan Ranđelović

POTENCIJALI PRIVREDNOG RAZVOJA GRADA

ZAJEČARA

Odgovorni rukovodilac Prof. dr Nedeljko Magdalinović

Saradnici

Prof. dr Rodoljub Jovanović, dipl. inž. rud. Mr Nebojša Simeonović, dipl. ecc.

Mr Miodrag Petković, dipl. ecc. Zvonko Mitrović, dipl. inž. rud.

Života Dačić, dipl. inž. rud. Gabrijela Popović, master menadž.

Dekan Prof. dr Nedeljko Magdalinović

ZAJEČAR, 2011.

3

S A D R Ž A J:

U V O D ....................................................................................................................... 5

1. OPŠTI PODACI O GRADU ZAJEČARU ........................................................... 8

2. PRIVREDNO-EKONOMSKI RAZVOJ GRADA ZAJEČARA ........................ 12

2.1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG RAZVOJA ..................... 12

2.2. DINAMIKA I STRUKTURA PRIVREDNIH KRETANJA ............................. 13

2.2.1. OSTVARENI DRUŠTVENI PROIZVOD I NACIONALNI DOHODAK ... 13

2.2.2 STRUKTURA NACIONALNOG DOHOTKA .............................................. 16

2.2.3. DOSTIGNUTI NIVO DRUŠTVENOG PROIZVODA I NACIONALNOG DOHOTKA ................................................................................................................ 18

3. OBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI ................................................................. 26

3.1. ZEMLJIŠTE ....................................................................................................... 26

3.1.1 POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE ............................................................... 31

3.1.1.1 STRUKTURA KORIŠĆENJA I TERITORIJALNI RAZMEŠTAJ POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA ..................................................................... 31

3.1.1.2 SVOJINSKA I POSEDOVNA STRUKTURA POLJ. ZEMLJIŠTA ....... 38

3.1.2 ŠUMSKO ZEMLJIŠTE .................................................................................. 45

3.2 VODE .................................................................................................................. 50

3.2.1 VODOSNABDEVANJE ................................................................................. 50

3.2.1.1 IZVORIŠTE „BELI TIMOK“ ....................................................................... 51

3.2.1.2 IZVORIŠTE „TUPIŽNICA“ ......................................................................... 51

3.2.1.3 IZVORIŠTE „GRLIŠTE“ ............................................................................. 51

3.2.2 JEZERA ........................................................................................................... 54

3.2.2.1 GLOGOVIČKO JEZERO ........................................................................... 54

3.2.2.2 GRLIŠKO JEZERO .................................................................................... 54

3.2.2.3 RGOTSKO JEZERO .................................................................................. 54

3.2.2.4 SOVINSKO JEZERO ................................................................................. 54

3.2.3 KORIŠĆENJE VODNIH RESURSA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE ................................................................................................................ 55

3.2.3.1 HIDROELEKTRANA „GAMZIGRAD“ ...................................................... 55

3.2.3.2 HIDROELEKTRANA „SOKOLOVICA“ .................................................... 56

3.2.3.3 HIDROELEKTRANA „ZVEZDAN“ ............................................................ 57

3.2.4 MINERALNE VODE ...................................................................................... 58

3.2.4.1 GAMZIGRADSKA BANJA ......................................................................... 58

3.2.4.2 NIKOLIČEVSKA BANJA ........................................................................... 59

4. NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI ........................................................... 62

4.1 METALIČNE MINERALNE SIROVINE .......................................................... 62

4.1.1 LEŽIŠTE RUDE GVOŽĐA GAMZIGRAD .................................................. 62

4.1.2 NALAZIŠTA ZLATA I SREBRA ................................................................... 62

4.2 NEMETALIČNE MINERALNE SIROVINE .................................................... 65

4.2.1 KVARCNE SIROVINE ................................................................................... 65

4.2.1.1 RUDNIK KVARCNOG PESKA SRBOKVARC RGOTINA ................... 65

4.2.2 KREDA ............................................................................................................ 66

4.3 GLINE ................................................................................................................. 66

4.4 UKRASNI KAMEN ............................................................................................ 68

4.5 BARIT .................................................................................................................. 69

4.6 OSTALO ............................................................................................................. 69

4

4.7 UGALJ ............................................................................................................... 70

4.7.1 UGLJONOSNI BASEN „VRŠKA ČUKA“ ................................................... 70

4.7.1.1 POLOŽAJ BASENA ................................................................................... 70

4.7.1.2 GEOLOGIJA BASENA .............................................................................. 70

4.7.1.3 KVALITET UGLJA ...................................................................................... 72

4.7.1.4 PROIZVODNJA I REZERVE UGLJA ...................................................... 74

4.7.1.5 ANALIZA TRŽIŠTA – RAZVOJ RUDARSKE PROIZVODNJE I PRERADE ................................................................................................................. 75

4.7.1.6 OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIRODNIH USLOVA EKSPLOATACIJE .................................................................................................... 78

4.7.1.7 ISTRAŽIVANJE BASENA ......................................................................... 79

4.7.1.8 OCENA PERSPEKTIVNOSTI .................................................................. 79

4.7.2 LUBNIČKO-ZVEZDANSKI UGLJONOSNI BASEN ................................. 80

4.7.2.1 POLOŽAJ BASENA ................................................................................... 80

4.7.2.2 GEOLOGIJA BASENA .............................................................................. 80

4.7.2.3 KVALITET UGLJA ...................................................................................... 82

4.7.2.4 PROIZVODNJA I REZERVE UGLJA ...................................................... 84

4.7.2.5 PRIRODNI USLOVI EKSPLOATACIJE .................................................. 86

4.7.2.6 OCENA PERSPEKTIVNOSTI LEŽIŠTA ................................................. 86

4.7.3 LENOVAČKO LEŽIŠTE LIGNITO-MRKOG UGLJA ................................ 87

5. LJUDSKI RESURSI ............................................................................................ 89

5.1 STANOVNIŠTVO OPŠTINE ZAJEČAR ........................................................ 89

5.2 ZAPOSLENI NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA .................................... 91

5.3 NEZAPOSLENI NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA .............................. 92

6.1 MATERIJALNI RESURSI GRADA ZAJEČARA ......................................... 103

7. ANALIZA POTENCIJALA PRIVREDNOG RAZVOJA ZAJEČARA ........... 116

5

U V O D

Ekonomska stvarnost Timočke Krajine i svih opština na nje-nom području je veoma zabrinjavajuća. Privreda se nalazi u dubo-koj recesiji. Od nadprosečno razvijenog područja (naročito u peri-odu 1975 – 1995. god.), po većini ekonomskih kriterijuma, posle-dnje dve decenije dospelo je na dno lestvice nerazvijenih u Srbiji.

Industrijska proizvodnja je smanjena za 64,4 %, ratarska za 43,5 %, a stočarska za 53,2 %. U odnosu na Srbiju, investicije su smanjene za 85,8 %, zaposlenost za 39 %, nacionalni dohodak za 58,1 %. Timočka Krajina je od industrijskog postala agrarni region. U formiranju društvenog proizvoda, industrija učestvuje sa 29,1 %, a poljoprivreda sa 37,2 %.

Na području Timočke Krajine nalaze se raznovrsni prirodni i materijalni resursi, čijim se aktiviranjem može pokrenuti novi razvoj u novim ekonomskim uslovima. Njihova održiva eksploatacija podsta-kla bi rast industrijske proizvodnje, zaposlenosti i standarda života na ovom području.

Studija Potencijali privrednog razvoja grada Zaječara pred-stavlja separat u okviru obimne studije Potencijali razvoja Timočke Krajine.

Studijom se, po prvi put, na jednom mestu evidentiraju i kva-ntitativno i kvalitativno iskazuju raspoloživi i, u odgovarajućoj meri, istraženi prirodni resursi, koji u narednom periodu mogu da imaju klj-učnu ulogu u pokretanju novog ciklusa razvoja grada.

6

Sadržaj studije se temelji na podacima iz projekata višedeceni-jskog istraživanja i valorizacije prirodnih resursa na području grada. Na kraju pojedinih poglavlja dat je popis korišćenih literaturnih iz-vora, što je od izuzetnog značaja za potpuniji i detaljniji uvid u znač-aj i perspektivnost pojedinih resursa.

Sa takvim sadržajem, ona predstavlja naučno-stručno utemelj-en dokument za delovanje lokalnih subjekata i Vlade u podsticanju zainteresovanosti potencijalnih investitora za ulaganje kapitala na području grada Zaječara.

Prirodni resursi su brojni i raznovrsni, ali ocenjujući njihovu kv-alitativnu i kvantitativnu vrednost, nisu atraktivni niti značajno izdaš-ni. Objektivizirano imaju umerenu snagu, ali i kao takvi predstavljaju osnovni i prioritetni faktor razvoja, s obzirom na to da su značajno doprineli dosadašnjem razvoju, iako nisu optimalno korišćeni i valori-zovani. Od posebne vrednosti su obnovljivi prirodni resursi (šume, poljoprivredno zemljište, vode, vetar…) i imaju prednost nad neo-bnovljivim (ugalj, nemetali…), jer se sa malim investicionim ulaganj-ima mogu aktivirati.

Materijalni resursi su slabija strana razvojnih potencijala, koje karakteriše tehničko-tehnološko zaostajanje, što utiče na konkurent-nu sposobnost proizvodnje. Jaku stranu materijalnih resursa predst-avljaju neiskorišćeni i slobodni građevinski objekti i infrastruktura.

Ljudski resursi, u prvom redu nezaposleni kao rezervna radna snaga, na kraći rok, predstavljaju najznačajniji resurs koji se uz pre-kvalifikaciju i edukaciju može najbrže aktivirati. Na duži rok, veliku pretnju za ljudske resurse predstavlja nepovoljna starosna struktura i negativni prirodni priraštaj.

7

OPŠTI PODACI O GRADU ZAJEČARU

8

1. OPŠTI PODACI O GRADU ZAJEČARU

Zaječar je geografsko, administrativno, privredno, kulturno-ob-razovno i političko središte Zaječarskog okruga, a u prošlosti u više navrata i Timočke Krajine. Zaječar je i glavna drumska i železnička saobraćajna raskrsnica Istočne Srbije. Teritorija grada Zaječara se nalazi na krajnjem istoku Srbije u središtu Timočke Krajine. Na istoč-noj strani graniči se sa Bugarskom, gde se nalazi granični prelaz “Vrška čuka”.

Fizičko-geografske odlike, u zavisnosti od istorijskih i političkih činilaca, opredeljivale su i modifikovale kroz istoriju privredni, ekon-omski i demografski razvoj Zaječara. Geografska lokacija ima veliki značaj za prostornu poziciju i dostupnost i opredeljuje ukupni prosto-rni razvoj.

Grad Zaječar se nalazi u Zaječarskoj kotlini, između 22,07 i 22,42 stepena istočne geografske dužine, odnosno 43,54 i 43,42 st-epena severne geografske širine. Nadmorska visina, na kojoj se na-lazi teritorija Zaječara, se kreće između 115 m nadmorske visine Za-ječarske kotline i 692 m nadmorske visine planine Tupižnica. Zaječ-ar zauzima površinu od 1.069 km2, od čega je pod poljoprivrednim zemljištem 685 km2 ili 64,1 %, a pod šumama 318 km2 ili 29,7 %.

Grad Zaječar leži na ušću Belog i Crnog Timoka i obuhvata 41 seosko naselje u okruženju u kojima, prema popisu iz 2002. god., ži-vi 65.969 stanovnika. Prema proceni RZSS od 30. 06. 2009. god. br-oj stanovnika je smanjen na 61.446 lica. Najveći broj stanovnika, koji je iznosio 76.681 lice, Zaječar je imao 1981. god. Demografsku sliku Zaječara karakteriše smanjenje prirodnog priraštaja, nepovoljna mi-graciona kretanja, starenje, smanjenje radno-aktivnog, posebno polj-oprivrednog stanovništva, a sve to za negativnu posledicu ima dem-ografsko pražnjenje ovog prostora.

9

POLOŽAJ GRADA ZAJEČARA u TIMO ČKOJ KRAJINI

LEGENDA

Granica okruga

Granica opštine

Put I reda

Put II reda

Pruga

NAMENA ZEMLJIŠTA

naseljadr.antropog. pov.

rudnici i kopovipoljop. zemljištevinogradi

šume i šum.zemlj.

goletivode

10

Posebno obeležje Zaječara predstavlja istorijski spomenik, a sada i turistički potencijal, antički lokalitet “Felix Romuliana” - rimsko vojno utvrđenje iz IV veka p.n.e.

Zemljišni fond, kao opšti prirodni resurs, čine poljoprivredne površine od 685 km2 ili 64,1 % ukupnih površina pogodnih za razno-vrsnu poljoprivrednu proizvodnju i šumske zemljišne površine obras-le raznim, ne tako kvalitetnim drvećem, koje obuhvataju 318 km2 ili 29,7 %

Vodno bogatstvo je raznovrsno i sačinjavaju ga reke: Beli Tim-ok, Crna reka i Timok; jezera: Grliško, Rgotsko Glogovičko i Sovin-ac; i termalni izvori: Gamzigradska i Nikoličevska banja.

Rudno bogatstvo Zaječara čine: nalazišta uglja od kojih se ek-sploatiše antracit u rudniku “Vrška Čuka” i lignita u rudniku “Lubni-ca”, zatim nemetali koji obuhvataju: kvarcni pesak, kaolin, krečnj-ak… od kojih se eksploatiše samo kvarcni pesak u Rgotini.

Saobraćajnu infrastrukturu čini 493 km puteva, od čega na magistralne puteve otpada 89 km. Grad Zaječar je zrakasto povezan sa susednim gradovima Negotin, Knjaževac, Bor, Paraćin i Vidin (Bugarska). Železničkom prugom su pokriveni sledeći pravci: Zaječ-ar-Prahovo, Zaječar-Niš i Zaječar-Bor-Požarevac.

Ukupna zaposlenost u 2009. god. je iznosila 13.475 lica ili 219 na 1.000 stanovnika, a nezaposleno je bilo 7.170 lica ili 117 na 1.000 stanovnika. Najveća zaposlenost od 25.096 lica bila je 1985. god., kada je bilo i najmanje nezaposlenih lica, čija je cifra iznosila 2.206 ili 30 nezaposlenih na 1.000 stanovnika.

Privredni razvoj Zaječara pretežno je bio zasnovan na lokalnim potencijalima, među kojima su najveći udeo imali agro-industrijski kompleks i radno-intenzivna industrija. U periodu intenzivnog poslo-vanja privrede ostvaren je prosečan društveni proizvod i nacionalni dohodak, a zaposlenost je bila i iznad proseka Srbije. Dostignut je nivo srednje-razvijenog područja.

Stepen razvijenosti Zaječara u periodu tranzicije i privatizacije je znatno opao i nalazi se ispod proseka Srbije. Po ostvarenom naci-onalnom dohotku po stanovniku je na 95-om, a po zaposlenosti na 40-om mestu u rangu 162 opštine/grada u Srbiji.

11

PRIVREDNO – EKONOMSKI RAZVOJ GRADA ZAJEČARA

Obradio

Mr Miodrag Petković

12

2. PRIVREDNO-EKONOMSKI RAZVOJ GRADA ZAJEČARA

2.1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG RAZVOJA

Ekonomsku stvarnost Zaječara u prvoj deceniji XXI veka kara-kteriše ekonomska recesija i demografska depopulacija. To upućuje na nove dileme i izazove, kako pokrenuti novi privredni razvoj i kako dostići novi razvoj u proseku Republike Srbije.

Osnovni zadatak Studije je da identifikuje i objektivizira sve najznačajnije faktore razvoja – prirodne, materijalne i ljuds-ke i tako postavi temelj budućeg razvoja.

Analiza ukazuje da su brojni prirodni, materijalni i institucional-ni faktori presudno uticali na razvoj, od onih koji su bili velika šansa (poljoprivreda, prehrambena industrija i industrija nemetala) koji su omogućili razvoj u proseku Srbije, do onih koji su bili ograničavajući (privredno-sistemski i institucionalni), kao što je to faktor lokacije. Generalno ocenjujući, može se konstatovati da je u periodu intenziv-nog razvoja dostignut prosečni nivo Srbije.

Osnovna karakteristika privrednog razvoja je da je on, u prvom redu, baziran na raznovrsnim lokalnim potencijalima (poljoprivredno zemljište, nemetali, ugljevi…), tradicionalnoj industriji (koža, tekstil, metali…) i na oskudnom finansijskom kapitalu. Takav model razvoja oformio je veoma raznovrsnu privrednu strukturu u velikom broju de-latnosti i sa brojnim privrednim subjektima. Sledeća njena karakteri-stika je radno-intenzivni karakter, koji je presudno uticao na visoku zaposlenost, a manje na dohodovnost.

Karakteristična su dva perioda razvoja, prvi do 1990. god. koji odlikuje konstantni i stabilni privredni rast, u kojem je dostignut naj-

13

viši nivo razvoja i drugi, period tranzicije i privatizacije, u kome je do-šlo do naglog pada privrednih aktivnosti i nastanka privredne rece-sije.

Na privredni i društveni razvoj Zaječara, značajan uticaj ima nj-egov geografski, komunikacioni i administrativno-politički položaj ka-o središta Timočke Krajine.

Analiza privredno - ekonomskog razvoja u proteklom periodu treba da posluži kao praktično saznanje i iskustvo (intelektualni i isk-ustveni kapital) koji se mogu koristiti prilikom donošenja odluka i vrš-enja izbora Modela i Strategije novog privrednog i ekonomskog raz-voja Zaječara.

Prikaz privrednih i ekonomskih kretanja izvršiće se primenom i analizom ključnih ekonomskih kategorija: društveni proizvod, nacion-alni dohodak, zaposlenost, investicije, osnovna sredstva i drugo. Na osnovu analize prikazaće se dostignuti nivo i stepen razvoja Zaječa-ra u odnosu na razvoj Republike Srbije i regiona Timočke Krajine.

2.2. DINAMIKA I STRUKTURA PRIVREDNIH KRETANJA

Valorizacija privrednih potencijala i stepen razvoja najrealnije i najvernije se ispoljavaju kroz iskazivanje obima, veličine i strukture društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, zaposlenosti, investici-ja, osnovnih sredstava, ekonomske strukure stanovništva i ostale ekonomske kategorije. Analiza dinamike i strukture privrednih kreta-nja pokazuje nam postojanje dva karakteristična perioda: Period ko-ntinuiranog i stabilnog razvoja i rasta proizvodnje i zaposlenosti i pe-riod tranzicije i privatizacije koji označava stagnaciju i pad proizvod-nje i zaposlenosti.

2.2.1. OSTVARENI DRUŠTVENI PROIZVOD I NACIONALNI DOHODAK

Materijalna proizvodnja svoje ekonomske efekte vrednosno is-

kazuje u stvaranju društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Ku-mulativno i po stanovniku “per capita” predstavlja merilo nivoa i step-ena razvijenosti i opredeljuje obim i strukturu opšte, zajedničke, lične i investicione potrošnje. Kako u stvaranju društvenog proizvoda i na-cionalnog dohotka učestvuju sve privredne, proizvodne i uslužne

14

delatnosti, to se njima ujedno izražava privredna struktura i stepen razvijenosti Zaječara.

Privredni razvoj Zaječara baziran je na aktiviranju lokalnih prir-odnih potencijala (poljoprivrednog zemljišta, nemetala, uglja…) i for-miranju velikog broja privredniih subjekata u mnogim delatnostima, koje karakterišu privrednu strukturu Zaječara. Najizrazitije delatnosti su: poljoprivredno- prehrambena industrija, rudarstvo uglja i nemeta-la, industrija nemetala, metalo-prerađivačka industrija, industrija ko-že i tekstila, građevinarstvo, trgovina i dr. Osnovna karakteristika sv-ih ovih delatnosti je da su one radno-intenzivne, što je u slučaju ned-ostatka investicionog kapitala, a velikih rezervi radne snage bio opr-avdani model razvoja. Privredni razvoj do 2000. god. bio je konstant-an i ostvarivan je društveni proizvod u proseku Srbije, a niži od pros-eka Regiona (Tab. 2.1.).

Tab. 2.1 Društveni proizvod po stanovniku (Zaječar-Region-Srbija) tekuće cene u RSD

Zaječar Region Srbija

Godina iznos nivo iznos nivo iznos nivo

1973 8.790 84,6 12.623 121,6 10.384 100

1980 55.807 105,4 60.430 114,1 52.962 100

1990 25.757 93,7 30.942 112,5 27.495 100

2000 32.897 108,2 21.775 71,7 30.399 100

2002 58.644 81,6 46.771 65,1 71.848 100

2005 65.513 58,0 45.103 40,0 112.909 100

U periodu posle 2000. god., koji obeležava tranzicija i privatiz-acija, dolazi do velikog smanjenja stvorenog društvenog proizvoda Zaječara, koji je u 2005. god. iznosio 58 % od proseka Srbije. U nar-ednim godinama stvoreni društveni proizvod je ostao ispod navede-nog nivoa(Sl. 2.1.).

15

Sl. 2.1 Nivo društvenog proizvoda po stanovniku

(Zaječar - Region - Srbija)

Smanjenje na nivo od 58 % je veliko, ali je manje nego u Regi-onu gde iznosi 40 % od proseka Srbije. Privredna struktura Zaječara je raznovrsna te se ekonomski udari različito rasprostiru na pojedine delatnosti.

Raspodela društvenog proizvoda na nacionalni dohodak, kojim se finansira lična, opšta, zajednička i investiciona potrošnja i na am-ortizaciju, kojom se nadoknađuju utrošena osnovna sredstva, odno-sno raspodela na novostvorenu i prenetu vrednost, pokazuje da pri-vreda Zaječara ima viši organski sastav kapitala od proseka Srbije, a znatno niži od proseka Regiona (Tab. 2.2.).

Tab. 2.2 Proporcija raspodele društvenog proizvoda na nacionalni dohodak i amortizaciju


godina

Dru

štv

en

i

pro

izvo

d

Nacio

na

lni

do

ho

da

k

Am

ort

.

Dru

štv

en

i

pro

izvo

d

Nacio

na

lni

do

ho

da

k

Am

ort

Dru

štv

en

i

pro

izvo

d

Nacio

na

lni

do

ho

da

k

Am

ort

1973 100 90,7 9,3 100 79,7 20,3 100 89,6 10,4

1980 100 90,2 9,8 100 83,3 16,5 100 90,8 9,2

1990 100 84,9 15,1 100 75,1 24,9 100 86,4 13,6

2000 100 87,7 12,3 100 71,8 28,2 100 85,0 15,0

2002 100 61,3 38,7 100 52,7 47,3 100 78,7 21,3

2005 100 67,3 32,7 100 60,5 39,5 100 84,1 15,9

16

Promena u raspodeli društvenog proizvoda, kojom je znatno uvećano učešće amortizacije na 32,7 % posle 2005. god., posledica je pada i smanjenja opšteg obima proizvodnje i njenog vrednosnog iznosa. U stvranosti realno je smanjen kako nacionalni dohodak tako i amortizacija (Sl. 2.2.).

Sl. 2.2 Raspodela društvenog proizvoda

Promene u proporciji raspodele društvenog proizvoda na naci-onalni dohodak i amortizaciju pokazuju realan pad obima ukupne potrošnje, pa time i društvenog standarda na jednoj strani, kao i op-adanje akumulativne i konkurentne sposobnosti privrede i razvojnih mogućnosti na drugoj strani.

2.2.2 STRUKTURA NACIONALNOG DOHOTKA

U stvaranju i formiranju nacionalnog dohotka Zaječara, s obzir-

om na njegovu ravnomernu privrednu strukturu po delatnostima, sve četiri grupe delatnosti sa preko 20 % učetvuju u strukturi i njegovom vrednosnom izrazu (Tab. 2.3.).

17

Tab. 2.3 Iznos i struktura nacionalnog dohotka po delatnostima tekuće cene u 000 RSD

Godine 1973 1980 1990 2000 2005

Red. Br

Delatnosti Iznos

nd % Iznos nd % Iznos nd % Iznos nd % Iznos nd %

1 Ukupno 857.519 100 4.640.904 100 2.081.989 100 2.687.352 100 4.749.762 100

2 Poljoprivreda i

šumarstvo 268.049 31,3 865.407 18,6 503.382 24,1 666.370 24,8 1.547.285 32,6

3 Industrija i rudarstvo

231.184 27 1.801.791 38,8 523.350 25,1 1.225.692 45,6 1.054.441 22,2

4 Trgovina i

ugostiteljstvo 161.492 18,8 1.039.562 22,4 505.923 24,3 246.090 9,1 1.019.725 21,5

5 Građevinarstvo

saobraćaj 88.299 10,3 761.108 16,4 439.300 21,1 475.429 17,7 1.044.215 22,0

6 Ostale

delatnosti 108.495 12,6 194.918 4,2 112.427 5,4 75.246 2,8 80.746 1,7

U početnom periodu razvoja značajno mesto u strukturi zauzi-mala je poljoprivreda, pa je privreda imala agrarni karakter. U proce-su ubrzanog privrednog razvoja između 1975. i 1995. god. izvršena je industrijalizacija, pa u privrednoj strukturi industrija i rudarstvo za-uzimaju dominantno mesto i učestvuju u formiranju nacionalnog do-hotka sa 45,6 %. To je period u kome je Zaječar ostvarivao realno najveći nacionalni dohodak.

U periodu tranzicije i privatizacije i usled opšteg pada privredn-ih aktivnosti najveće posledice je pretrpela industrija čije učešće je prepolovljeno i iznosi 22,2 %. Privredna struktura je ponovo dobila oznake agrarne sa učešćem od 32,6 %, a sve to pri veoma smanje-nom fizičkom obimu industrijske i poljoprivredne proizvodnje i veoma niskom realnom ekonomskom nivou (Sl. 2.3.).

Sl. 2.3 Struktura nacionalnog dohotka po delatnostima

18

Struktura nacionalnog dohotka Zaječara ukazuje na značajno mesto koje u njegovom stvaranju zauzima građevinarstvo, saobrać-aj, trgovina i ugostiteljstvo. Ove delatnosti ukupno učesvuju sa 43,5 % i privrednoj strukturi i formiranju nacionalnog dohotka daju poseb-no obeležje.

2.2.3. DOSTIGNUTI NIVO DRUŠTVENOG PROIZVODA I NACIONALNOG DOHOTKA

Ostvareni duštveni proizvod i nacionalni dohodak i njihov iznos

po stanovniku ukazuju na dostignuti nivo razvoja, obim potrošnje i nivo ličnog i društvenog standarda u Zaječaru. U periodu do 1990. god. Zaječar je ostvarivao nacionalni dohodak „per capita“ u proseku Srbije, a niži od proseka Regiona (Tab .2.4.).

Tab. 2.4 Nacionalni dohodak po stanovniku (Zaječar - Region - Srbija) tekuće cene u RSD


Godina iznos nivo iznos nivo iznos nivo

1972 9.605 98,2 10.537 107,7 9.784 100

1975 18.509 96,1 20.484 106 19.266 100

1980 60.507 105,8 60.342 105 57.167 100

1985 398.523 103,1 453.033 117,2 368.082 100

1990 27.760 91,4 30.118 99,2 30.372 100

1995 3.480 114,2 3.296 108,2 3.046 100

2000 39.117 110,2 30.491 83,5 35.492 100

2005 74.000 60,0 60.452 49,1 123.000 100

U vremenu od 1995. do 2000. god. nacionalni donodak po sta-novniku u Zaječaru je bio iznad proseka Srbije i Regiona ( Sl 2.4.).

98108

117108

83,5

106 103114 110

60

105

49,1

0

20

40

60

80

100

120

140

1972 1980 1985 1995 2000 2005

ZaječarRegion TK

SRBIJA

Sl. 2.4 Nivo nacionalnog dohotka po stanovniku grada Zaječara i Regiona, Srbija=100

19

U periodu nakon 2000. god., usled naglog pada industrijske i poljoprivredne proizvodnje, nastanka ekonomske recesije i zbog dej-stva tranzicije i privatizacije dolazi do pada nacionalnog dohotka na 60 % od proseka Srbije, ali je njegov nivo iznad proseka Regiona.

2.2.4. KRETANJE ZAPOSLENOSTI I NEZAPOSLENOSTI

Kontinuirani i stabilni privredni razvoj Zaječara do 1985. god.,

s obzirom na razvoj radno-intenzivnih delatnosti: industrije nemetala, kože, tekstila, prehrambene industrije... imao je snažne efekte na zaposlenost koja je iznosila 25.096 lica (Tab. 2.5.).

Tab. 2.5 Kretanje broja zaposlenih i nezaposlenih na 1.000 stanovnika u Zaječaru, Regionu i Srbiji


zaposleno nezaposleno zaposleno nezaposleno zaposleno nezaposleno

1972 Ukupno 15.384 999 60.455 5.862 1.614.305 157.951

Na 1.000 st.

220 11,8 174 26,1 189 23,6

1975 Ukupno 17.495 2.206 67.605 10.080 1.806.488 284.617

Na 1.000 st.

236 30 193 28 206 32

1980 Ukupno 23.102 2.375 84.166 10.750 2.201.203 409.969

Na 1.000 st.

301 31 240 31 238 44

1985 Ukupno 25.096 2.779 96.905 9.875 2.460.386 495.541

Na 1.000 st.

328 36 278 28 256 51,5

1990 Ukupno 24.388 2.322 97.914 12.519 2.543.558 633.865

Na 1.000 st.

325 31 285 36 256 64

1995 Ukupno 20.358 4.705 86.098 17.045 2.241.736

Na 1.000 st.

285 66 282 56 225

2000 Ukupno 19.606 5.331 79.366 20.558 1.907.633 731.320

Na 1.000 st.

285 78 247 69 246 94

2005 Ukupno 16.757 8.063 65.487 29.221 2.068.964 895.607

Na 1.000 st.

261 125 240 107 278 120

2009 Ukupno 13.475 7.170 53.245 26.896 1.889.085 730.372

Na 1.000 st.

219 117 207 105 258 100

Zaposlenost od 328 lica na1.000 stanovnika je iznad proseka Srbije sa 256 i Regiona sa 285 zaposlenih na1.000 stanovnika.

Dinamika kretanja zaposlenosti i nezaposlenosti pokazuje dva razlčita perioda, period povećanja zaposlenosti i smanjenja nezapo-slenosti do 1990. god. i posle toga, period naglog smanjenja zaposl-enosti i povećanja broja nezaposlenih lica ( Sl. 2.5.).

20

15384

2310224388

19606

16757

13475

9992375 2322

5331

80637170

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

1972 1980 1990 2000 2005 2009

zaposleno

nezaposleno

Sl. 2.5 Broj zaposlenih i nezaposlenih u gradu Zaječaru

U periodu od 1972. do 1990. god. broj zaposlenih lica je pov-ećan za 9.004 ili za 58,5 %. U periodu od 1990. do 2009. god. broj zaposlenih je manji za 10.913 lica ili za 81 %, tako da je zaposlenost manja nego na početku perioda za 1.909 lica. Nezapolenost ima su-protnu tendenciju, period smanjenja do 1990. god. i period poveća-nja do 2009. god. kada broj nezaposlenih lica iznosi 7.170. Tako izr-azite promene u broju zaposlenih i nezaposlenih lica u kratkom peri-odu uslovljen je jakom privrednom recesijom i krizom izazvanom tra-nzicijom i privatizacijom.

Uporednom analizom zaposlenosti u Zaječaru, Regionu i Srbiji vidljive su raznovrsne tendencije i obeležja ( Sl. 2.6.).

220

301 325

285 261

219

174

240

285 277

241

207 189

238 256 247

278 258

0

50

100

150

200

250

300

350

1972 1980 1990 2000 2005 2009

Zaječar

Region TK

Srbija

Sl. 2.6 Zaposlenost na 1.000 stanovnika

21

Najbitnija obeležja i karakteristike su:

1. Zaječar je u celom periodu imao veću i nadprosečnu zapo-slenost u odnosu na Region i Srbiju (osim posle 2000. god.).

2. Dinamika porasta i pada zaposlenosti u Zaječaru i u Regio-nu je istovremena i paralelna.

3. U periodu privrednog razvoja Zaječar i Region imaju brži ra-st zaposlenosti od Srbije, a u periodu tranzicije i privatizacije nagli pad zaposlenosti i povećanje nezaposlenosti.

2.2.5. STRUKTURA ZAPOSLENOSTI PO DELATNOSTIMA

Struktura zaposlenosti po delatnostima pokazuje da je najviše

zaposlenih u industriji, i do 44 %, a zatim u građevinarstvu oko 14 %. Karakteristično je da je usled jake privredne recesije došlo do ve-likog pada zaposlenosti u privredi, posebno u industriji i da u ukupn-oj strukturi zaposlenosti vanprivredne i neproizvodne delatnosti uče-stvuju sa 57,4 % (Tab.2.6.).

Tab. 2.6 Struktura zaposlenih po ključnim delatnostima u opštini Zaječar 1973 1980 1990 2000 2009

Delatnosti zaposlen

o %

zaposleno

% zaposlen

o % zaposleno %

zaposleno

%

1 Ukupno 16.017 100 23.024 100 24.177 100 19.606 100 10.141 100

2 Poljoprivreda 779 4,8 794 3,4 1.286 5,3 781 4,0 399 3


6.618 41,3 10.121 44 10.412 43,2 6.766 34,5 2.929 21,8

4 Trgovina i

ugostiteljstvo 1.416 8,8 2.345 10,2 2.966 12,3 1.680 8,5 879 6,5

5 Građevinarstvo

i saobraćaj 2.050 12,8 2.780 12,1 4.004 16,6 2.867 14,6 1.524 11,3

6 Ostalo 5.173 32,3 6.976 30,3 5.450 22,6 7.528 38,4 5.820 57,4

Za razliku od privrednih i proizvodnih delatnosti, gde je zaposl-enost i apsolutno i relativno opala, u vanprivrednim i neproizvodnim delatnostima ona je i apsolutno i relativno povećana, što je znak vel-ike krize i strukturnih disproporcija (Sl.2.7.).

22

Sl. 2.7 Struktura zaposlenosti po delatnostima u gradui Zaječaru

Treba istaći da je promenom vlasničke strukture povećana za-poslenost kod poslodavaca u malim i srednjim preduzećima. Strukt-ura zaposlenosti po delatnostima u 2009. god. pokazuje sve posled-ice tranzicije i privatizacije i negativno ispoljavanje privredne recesi-je.

Zaposlenost, kao kompleksna ekonomska kategorija, izražava potencijal ljudskog resursa, vezuje se za produktivnost i proizvodno-st ljudskog rada u smislu opredmećenog rada u materijalnoj proizvo-dnji i od višedimenzionalnog je značaja. U prvom redu, postojanje velikog kontingenta rezevne radne snage koja nije proizvodno anga-žovana predstavlja veliki ekonomski gubitak, a zatim to je i veliki društveno-ekonomski problem sa socio-ekonomskim obeležjima.

2.3 EKONOMSKA STVARNOST GRADA ZAJEČARA

Dinamika i struktura privrednog razvoja u pojedinim periodima bila je različitog intenziteta zavisno od mnogobrojnih objektivnih i su-bjektivnih faktora, a u prvom redu od kadrovskog potencijala. U priv-rednom razvoju Zaječara karakteristična su dva perioda, period inte-nzivnog, kontinuiranog i stabilnog razvoja do 1990. god., u kome je ostvaren dinamičan privredni rast i period tranzicije i privatizacije u kome je došlo do drastičnog pada svih privrednih i ekonomskih akti-vnosti, kraće rečeno do privredne recesije.

Privredni razvoj Zaječara ostvarivan je na lokalnim privrednim potencijalima i aktiviranju lokalnih prirodnih i materijalnih resursa. Ni-

23

je bilo strateških programa koji bi pokrenuli ukupni razvoj, već je to činjeno velikim brojem raznovrsnih malih programa u različitim delat-nostima. To je proizvelo izgradnju raznovrsne privredne strukture sa sporijim razvojem i orijentacijom na radno-intenzivne delatnosti. Koli-ko je to u početnoj fazi razvoja značilo zaostajanje u razvoju, toliko je to bilo od značaja za održivost takve privredne strukture. Ona je kasnije u ekonomskim i finansijskim krizama bila fleksibilnija i lakše je amortizovala i prilagođavala se nametnutim uslovima poslovanja .

Dostignuti nivo i stepen privrednog i ekonomskog razvoja naj-verodostojnije se izražava preko dve kompleksne vrednosti: nacio-nalnog dohotka i zaposlenosti ( Sl. 2.8.).

99 106

91

108

61 49

116 126 127 116

94 85

0

20

40

60

80

100

120

140

1972 1980 1990 2000 2005 2009

nacionalnidohodak

zaposlenost

Sl. 2.8 Stepen razvijenosti grada Zaječara prema nacionalnom dohotku „

„per capita“ i zaposlenosti (Srbija=100)

Nacionalni dohodak po stanovniku do 2000. god. je bio na ni-vou ili iznad proseka Srbije. U aktuelnoj fazi tranzicije i privatizacije, usled privredne recesije dolazi do smanjenja društvenog proizvoda pa samim tim i pada nacionalnog dohotka ispod proseka Srbije.

Kretanje zaposlenosti u periodu do 2000. god. bilo je znatno iznad proseka Srbije, a najviši dostignuti nivo je 27 % iznad proseka. U periodu tranzicije i privatizacije i zaposlenost je pala ispod prose-ka Srbije, ali znatno manje od nacionalnog dohotka. U 2009. god. nacionalni dohodak je 49 %, a zaposlenost 85 % ispod proseka Srbije.

Stepen razvijenosti Zaječara meren visinom nacionalnog doh-otka i brojem zaposlenih obezbeđivao je visoki rang ( Tab. 2.7.).

24

Tab. 2.7 Rang mesto grada Zaječara

Rang među 162 opštine Srbije 1995 2000 2005

Nacionalni dohodak 52 42 95

Zaposlenost 34 21 40

Među 162 opštine/grada Zaječar se po rangu razvijenosti do 2002. god. nalazio među 50 razvijenih, a posle ovog perioda među 100 razvijenih.

Osvrt na privredno- ekonomski razvoj Zaječara, ističe neke ka-rakteristike koje mogu biti od značaja za budući razvoj, izradu i izbor Strategije razvoja:

1. Privredno-ekonomski razvoj Zaječara uslovljen je mnogobr-ojnim faktorima, od prirodnih resursa, preko privredno-sistemskih mera do geografsko-istorijskog i administrativnog položaja i statusa.

2. Na području Zaječara ne postoje strateški i atraktivni prirod-ni resursi i potencijali. Početni privredni razvoj zasnivao se prvenstv-eno na raspoloživim lokalnim prirodnim resursima i sirovinama (polj-oprivredno zemljište, nemetalne sirovine, ugalj….) i na njima je usp-ostavljena i razvijana poljoprivredno-prehrambena industrija, industr-ija nemetala, rudarstvo uglja…

3. Privredni razvoj odvijao se postepenim ali stabilnim i kontin-uiranim tempom usled oskudnih investicionih sredstava. To je uslov-ljavalo razvoj radno-intenzivnih delatnosti, jer su rezerve radne sna-ge bile raspoloživi proizvodni faktor, što je omogućilo visoku stopu zaposlenosti, ali nisku akumulativnost i dohodovnost.

4. Geografski i administrativni položaj Zaječara imao je uticaja na razvoj tercijernih delatnosti i društvenih delatnosti i institucija, što je pogodovalo i potenciralo ukupni razvoj i dostizanje stepena sred-nje razvijene opštine/grada.

5. Procesi tranzicije i privatizacije imaju veoma negativne posl-edice na privredni razvoj, jer je industrijska i poljoprivredna prizvod-nja u recesiji i formirane su velike rezerve radne snage.

Posle pet decenija privrednog rasta, sada na početku druge decenije XXI veka, Zaječar se ponovo nalazi u poziciji donošenja odluka i Strategije novog privrednog razvoja sa izmenjenim potencij-alima razvoja.

25

OBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

Obradio

Mr Nebojša Simeonović

26

3. OBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

3.1. ZEMLJIŠTE

Zemljišni resursi opštine Zaječar su poljoprivredno, šumsko, građevinsko i ostalo zemljište.

Zemljišni reursi opštine mogu da budu potencijali razvoja jer poljoprivredno zemljište zauzima 64,6 % teritorije grada, šumsko 28,9 %, dok 6,5 % čine neplodna zemljišta. (tab.3.1)

Tab. 3.1 Struktura zemljišnih površina na području grada Zaječara

Način korišćenja Ukupna površina

u hektarima

Učešće

%

Poljoprivredno zemljište 68.950,78 64,6

šume 30.884,82 28,9

neplodno 6.972,21 6,5

UKUPNO 106.807,81 100,0

S obzirom na činjenicu da najveće površine zauzima poljopriv-redno zemlljište, poljoprivreda može biti razvojni potencijal. Na osno-vu konfiguracije poljoprivrednog zemljišta 69 % pripada ravničarsk-om, a 31 % brdsko-planinskom zemljištu. Veliki žitni reoni nalaze se u dolinama Crnog, Belog i Velikog Timoka i u okolini Salaša.

Povrtarski reoni su pored Belog Timoka, gde se posebno izdv-aja Veliki Izvor kao najveći snabdevač Zaječara povrtarskim proizvo-dima.

27

Vinogradarstvo je zastupljeno na celoj teritoriji opštine, uglavn-om na sitnim privatnim posedima. Voćarstvo je koncentrisano na pl-antažama Poljoprivrednog dobra “Zaječar”, a manjim delom i Poljop-rivrednog dobra “Salaš“ kao i na privatnim posedima.

Na osnovu pedološke karte definisano je preko 50 tipova zem-ljišta, ali osnovu čine najvećim delom smonice, smeđe kiselo zemlji-šte i aluvijalna zemljišta u dolinama reka.

Osnovne karakteristike zemljišta na području opštine su :

- Smonica je plodno zemljište, teškog mehaničkog sastava, re-akcije zemljišta 5-6 Ph, siromašno fosforom, srednje obezbeđeno kalijumom i dobro obezbeđeno humusom.

- Smeđe kiselo zemljište je lako zemljište, plitko, siromašno NPK, kisele reakcije zemljišta.

- Aluvijalna zemljišta su laka za obradu, dobro obezbeđena hr-anljivim sastojcima i pogodna za proizvodnju intenzivnih kultura.

Zaječarska opština se nalazi u kontinentalnom klimatskom po-jasu. Klima je vlažno umerena, sa toplim i suvim letom i umereno hl-adnom zimom, što ukazuje da opština ima umereno kontinentalnu klimu.

U korišćenju poljoprivrednog zemljišta na području opštine naj-veći problem su demografska kretanja i nedostatak radno aktivnog stanovništva u selima za bavljenje poljoprivredom. Zbog navedenog je veliki deo poljoprivrednog zemljišta zaparložen i ne obrađuje se.

Jedan od velikih problema opštine je degradacija poljoprivred-nog zemljišta u dolini Timoka kao posledica ispuštanja otpadnih vo-da od strane RTB Bor, čime je zapirićeno i ugroženo 3.000 ha najp-lodnije zemlje.

U periodu od 40 godina, na području opštine Zaječar godišnje sume padavina variraju od 426 mm – 926 mm, a u vegetativnom periodu od 170 mm – 683 mm. Ovi podaci govore o prisustvu velike varijabilnosti količina padavina, kako između godina, tako i između meseca u okviru godine. Analiza podataka u periodu od 40 godina pokazuje da na području Zaječara 50 % godina su sušne, a 50% godina su sa dovoljnim količinama padavina. Prema istim istraživa-njima, u periodu vegetacije od aprila do septembra poljoprivredne kulture su veliki potrošači vode, dok se u periodu van vegetacije (od oktobra do marta) stvaraju rezerve vode u zemljištu, koje su neoph-odne za vegetacioni period. Pored padavina, temperatura vazduha

28

je, takođe, važan faktor u proizvodnji svih proizvodnih kultura. Za uk-upnu dužinu vegetacije i za pojedine faze razvoja biljaka potrebna je određena suma toplotnih jedinica.

Prosečno trajanje vegetacionog perioda je 246 dana.

U poslednjoj deceniji klima se znatno promenila tako da nema više preciznog vremenskog perioda u kome traje zima ili leto. Sada su letnji meseci izuzetno žarki sa dnevnim temperaturama koje dost-ižu i do 40°C, dok zime mogu da budu blage i sa malo padavina, ali u pojedinim periodima se temperatura spušta i preko 15°C ispod nu-le.

29

PREGLEDNA KARTA

Katastarskih op GRADA A ština na podru ZAJEčju ČAR

30

Tab. 3.2 Karakteristike katastarskih opština na području grada Zaječara

Katastarska opština

Broj parcela

Površina u ha

1 Borovac 8.291 1.168,05

2 Brusnik 8.648 2.372,23

3 Veliki Izvor 14.653 6.235,25

4 Veliki Jasenovac 4.324 1.546,71

5 Velika Jasikova 7.933 3.462,88

6 Vražogrnac 11.152 2.807,81

7 Vratarnica 7.664 3.948,06

8 Vrbica 9.595 1.286,46

9 Gamzigrad 4.681 2.252,29

10 Glogovica 6.058 3.173,24

11 Gornja Bela Reka 7.989 2.961,14

12 Gradskovo 4.879 2.325.64

13 Grlište 10.512 2.861,25

14 Grljan 8.353 3.533,33

15 Dubočane 4.786 3.228.05

16 Zagrađe 5.872 1.771,55

17 Zaječar 12.261 5.100,48

18 Zvezdan 8.544 3.460,98

19 Jelašnica 1.786 738,82

20 Klenovac 3.602 1.060,61

21 Koprivnica 8.442 3.408,52

22 Lasovo 11.016 4.745,51

23 Lenovac 8.956 3.556,37

24 Leskovac 4.008 1.137,70

25 Lubnica 7.305 2.918,06

26 Mali Izvor 14.257 3.910,33

27 Mali Jasenovac 3.120 1.176,63

28 Mala Jasikova 2.996 1.253,61

29 Marinovac 11.102 2.811,09

30 Metriš 7.131 2.677,41

31 Nikoličevo 5.481 2.684,72

32 Planinica 6.123 2.564,46

33 Prlita 2.796 1.568,97

34 Rgotina 12.737 4.786,86

35 Salaš 7.474 2.876,34

36 Selačka 7.344 2.109,46

37 Tabakovac 1.601 734,67

38 Trnavac 4.205 1.354,11

39 Halovo 6.190 2.517,58

40 Šipikovo 4.130 1.595,81

41 Šljivar 2.992 1.124,76

Ukupno Opština Zaječar 290.989 106.807,81

Izvor podataka: Republički geodetski zavod

31

3.1.1 POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE

Ukupne zemljišne površine na području grada Zaječara iznose 106.807,81 ha, od kojih poljoprivredne površine čine 68.950,78 ha, što čini 64,6 % ukupne površine grada Zaječara.

3.1.1.1 STRUKTURA KORIŠĆENJA I TERITORIJALNI RAZMEŠTAJ POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

U strukturi korišćenja poljoprivrednog zemljišta na području grada Zaječara najveće učešće imaju njive sa 69,7 %; pašnjaci sa 14,1 %; livade sa 10,5 %; vinogradi sa 3,1 %, voćnjaci sa 2,3 % i vrt-ovi sa 0,4 % (Tab. 3.3).

Tab. 3.3 Struktura korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji

opštine Zaječar

Kulture Površina

u ha

Struktura %

njive 48.050,26 69,7

vrtovi 254,75 0,4

voćnjaci 1.551,65 2,3

vinogradi 2.145,40 3,1

livade 7.238,03 10,5

pašnjaci 9.710,68 14,1

Ukupno grad Zaječar 68.950,78 100,0

Poljoprivredno zemljište (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, liva-de i pašnjaci) obuhvata 68.950,78 ha, što čini 64,6 % ukupnih površ-ina na području grada Zaječara.

Obradive površine (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi i livade) obuhvataju 59.240,10 ha što čini 55,46 % ukupnih površina na podr-učju grada Zaječara.

32

Tab. 3.4 Teritorijalni razmeštaj poljoprivrednog zemljišta po

Katastarskim opštinama i struktura korišćenja

r.b. Katastarska opština Kultura Površina

u hektarima

% u odnosu na

ukupnu poljoprivrednu

površinu K.O.

1 Borovac

njive 608,47 79,06

vrtovi 3,65 0,47

voćnjaci 27,17 3,53

vinogradi 29,05 3,77

livade 19,97 2,60

pašnjaci 81,32 10,57

Ukupno K.O 769,65 100,00

2 Brusnik

njive 1.236,29 74,65

vrtovi 6,14 0,37



livade 158,69 9,58


Ukupno K.O 1.656,.03 100,00

3 Veliki Izvor

njive 3.613,98 78,91

vrtovi 37,33 0,82



livade 327,49 7,15


Ukupno K.O 4.579,80 100,00

4 Veliki Jasenovac

njive 726,73 76,19

vrtovi 1,55 0.16



livade 82,65 8,67


Ukupno K.O 953,87 100,00

5 Velika Jasikova

njive 1.841,10 76,87

vrtovi 8,85 0,37



livade 208,85 8,72

pašnjaci 243,14 10,15

Ukupno K.O 2.395,02 100,00

6 Vražogrnac

njive 1.523,43 75,11

vrtovi 9,18 0,45



livade 178,00 8,78


Ukupno K.O 2.028,36 100,00

7 Vratarnica

njive 868,16 48,97

vrtovi 3,82 0,22

voćnjaci 23,36 1.32


livade 352,82 19,90

pašnjaci 492,09 27,76

Ukupno K.O 1.772,95 100,00

33


u hektarima

% u odnosu na


površinu K.O.

8 Vrbica

njive 716,75 76,33

vrtovi 10,55 1,12



livade 24,78 2,64


Ukupno K.O 939,02 100,00

9 Gamzigrad

njive 1.049,53 67,77

vrtovi 3,99 0,26



livade 284,70 18,38


Ukupno K.O 1.548,58 100,00

10 Glogovica

njive 1.026,39 44,98

vrtovi 5,06 0,22



livade 268,96 11,79

pašnjaci 930,48 40,78

Ukupno K.O 2.281,88 100,00

11 Gornja Bela Reka

njive 1.007,25 66,96

vrtovi 6,12 0,41



livade 112,00 7,45

pašnjaci 339,56 22,57

Ukupno K.O 1.504,20 100,00

12 Gradskovo

njive 964,74 70,09

vrtovi 6,79 0,49



livade 82,44 5,99

pašnjaci 231,50 16,82

Ukupno K.O 1.376,52 100,00

13 Grlište

njive 1.748,54 84,62

vrtovi 25,83 1,25



livade 59,77 2,89


Ukupno K.O 2.066,25 100,00

14 Grljan

njive 1.619,91 71,64

vrtovi 13,67 0,60



livade 181,22 8,01

pašnjaci 259,58 11,48

Ukupno K.O 2.261,27 100,00

34


u hektarima

% u odnosu na


površinu K.O.

15 Dubočane

njive 970,22 49,66

vrtovi 4,97 0,25



livade 247,67 12,68

pašnjaci 657,61 33,66

Ukupno K.O 1.953,85 100,00

16 Zagrađe

njive 945,39 73,46

vrtovi 7,10 0,55



livade 86,14 6,69

pašnjaci 165,28 12,84

Ukupno K.O 1.286.88 100,00

17 Zaječar

njive 2.692,27 79,10

vrtovi 11,95 0,35



livade 261,33 7,68


Ukupno K.O 3.403,84 100,00

18 Zvezdan

njive 1.459,99 69,55

vrtovi 4,75 0,23



livade 384,25 18,30


Ukupno K.O 2.099,30 100,00

19 Jelašnica

njive 396,10 80,83

vrtovi 0,86 0,18

voćnjaci 7,44 1,52


livade 46,79 9,55


Ukupno K.O 490,05 100,00

20 Klenovac

njive 666,25 81,50

vrtovi 2,78 0,34



livade 31,29 3,83


Ukupno K.O 817,49 100,00

21 Koprivnica

njive 1.657,01 77,09

vrtovi 1,71 0,08



livade 237,89 11,07


Ukupno K.O 2.149,58 100,00

35


u hektarima

% u odnosu na


površinu K.O.

22 Lasovo

njive 1.516,62 52,18

vrtovi 6,71 0,23



livade 520,29 17,90

pašnjaci 727,26 25,02

Ukupno K.O 2.906,78 100,00

23 Lenovac

njive 1.416,36 70,17

vrtovi 2,57 0,13



livade 262,49 13,00

pašnjaci 251,16 12,44

Ukupno K.O 2.018,53 100,00

24 Leskovac

njive 573,19 82,02

vrtovi 7,63 1,09



livade 10,69 1,53


Ukupno K.O 698,82 100,00

25 Lubnica

njive 1.561,09 69,22

vrtovi 1,79 0,08



livade 359,88 15,96


Ukupno K.O 2.255,16 100,00

26 Mali Izvor

njive 747,73 41,58

vrtovi 17,28 0,96



livade 121,99 6,78

pašnjaci 814,89 45,31

Ukupno K.O 1.798,41 100,00

27 Mali Jasenovac

njive 738,20 80,96

vrtovi 0,17 0,02



livade 65,95 7,23


Ukupno K.O 911,84 100,00

28 Mala Jasikova

njive 702,02 78,75

vrtovi 3,93 0,44



livade 76,91 8,63


Ukupno K.O 891,44 100,00

36


u hektarima

% u odnosu na


površinu K.O.

29 Marinovac

njive 742,34 53,97

vrtovi 4,67 0,34



livade 125,19 9,10

pašnjaci 453,37 32,96

Ukupno K.O 1.375,50 100,00

30 Metriš

njive 1.508,40 75,66

vrtovi 3,36 0,17



livade 268,97 13,49


Ukupno K.O 1.993,55 100,00

31 Nikoličevo

njive 1.245,49 65,94

vrtovi 1,53 0,08



livade 313,19 16,58

pašnjaci 244,26 12,93

Ukupno K.O 1.888,93 100,00

32 Planinica

njive 1.564,93 76,59

vrtovi 0,36 0,02



livade 203,97 9,98


Ukupno K.O 2.043,26 100,00

33 Prlita

njive 504,06 63,09

vrtovi 0,99 0,12



livade 97,32 12,18

pašnjaci 130,28 16,31

Ukupno K.O 799,01 100,00

34 Rgotina

njive 1.925,43 62,02

vrtovi 8,05 0,26



livade 526,83 16,97

pašnjaci 480,74 15,49

Ukupno K.O 3.104,40 100,00

35 Salaš

njive 1.402,88 71,28

vrtovi 4,49 0,23



livade 281,80 14,32

pašnjaci 208,44 10,59

Ukupno K.O 1.968,03 100,00

37


u hektarima

% u odnosu na


površinu K.O.

36 Selačka

njive 567,76 59,19

vrtovi 7,05 0,73



livade 54,85 5,72

pašnjaci 235,90 24,59

Ukupno K.O 959,22 100,00

37 Tabakovac

njive 327,98 75,17

vrtovi 1,37 0,31

voćnjaci 7,12 1,63


livade 25,46 5,84


Ukupno K.O 436,30 100,00

38 Trnavac

njive 683,99 73,06

vrtovi 1,05 0,11



livade 72,19 7,71

pašnjaci 125,72 13,43

Ukupno K.O 936,25 100,00

39 Halovo

njive 1.232,08 80,70

vrtovi 3,32 0,22



livade 121,14 7,93


Ukupno K.O 1.526,78 100,00

40 Šipikovo

njive 1.055,75 83,82

vrtovi 0,88 0,07



livade 42,96 3,41


Ukupno K.O 1.259,52 100,00

41 Šljivar

njive 695,43 82,33

vrtovi 0,91 0,11



livade 48,24 5,71


Ukupno K,O 844,67 100,00

38

3.1.1.2 SVOJINSKA I POSEDOVNA STRUKTURA POLJ. ZEMLJIŠTA

Tab. 3.5 Površine poljoprivrednog zemljišta po oblicima svojine po K.O u ha r.b. K.O Kultura Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo

1 Borovac

njive 590,10 7,76 10,61 0,00 0,00

vrtovi 3,61 0,05 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 26,76 0,41 0,00 0,00 0,00

vinogradi 28,90 0,15 0,00 0,00 0,00

livade 19,87 0,03 0,07 0,00 0,00

pašnjaci 77,80 3,51 0,01 0,00 0,00

Ukupno K.O 747,04 11,92 10,69 0,00 0,00

2 Brusnik

njive 1.109,09 123,25 3,95 0,00 0,00

vrtovi 5,88 0,26 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 29,60 0,58 0,00 0,00 0,00

vinogradi 97,54 5,89 0,10 0,00 0,00

livade 146,28 12,17 0,04 0,00 0,20

pašnjaci 75,63 45,58 0,00 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.464,02 187,72 4,09 0,00 0,20

3 Veliki Izvor

njive 3.023,77 274,04 312,86 0,00 3,31

vrtovi 36,73 0,25 0,35 0,00 0,00

voćnjaci 91,33 5,86 2,07 0,00 0,53

vinogradi 101,59 1,36 6,53 0,00 0,00

livade 280,85 15,46 31,18 0,00 0,00

pašnjaci 188,57 194,28 8,87 0,00 0,00

Ukupno K.O 3.722,86 491,25 361,85 0,00 3,84

4 Veliki Jasenovac

njive 722,98 3,75 0,00 0,00 0,00

vrtovi 1,49 0,06 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 10,71 0,00 0,00 0,00 0,00

vinogradi 48,13 0,18 0,00 0,00 0,00

livade 81,86 0,79 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 35,95 46,86 0,00 0,00 1,09

Ukupno K.O 901,12 51,65 0,00 0,00 1,09

5 Velika Jasikova

njive 1.824,96 12,50 2,62 0,00 1,02

vrtovi 8,76 0,09 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 33,45 0,00 0,03 0,00 0,00

vinogradi 59,49 0,11 0,00 0,00 0,00

livade 207,68 1,08 0,09 0,00 0,00

pašnjaci 181,08 56,31 3,31 0,37 2,07

Ukupno K.O 2.315,42 70,09 6,05 0,37 3,09

6 Vražogrnac

njive 1.272,29 50,14 196,97 0,00 4,03

vrtovi 8,95 0,23 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 66,20 6,84 1,15 0,00 0,00

vinogradi 89,19 2,69 10,83 0,00 0,00

livade 160,30 8,49 9,21 0,00 0,00

pašnjaci 92,74 47,00 1,11 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.689,67 115,39 219,27 0,00 4,03

7 Vratarnica

njive 824,62 43,35 0,19 0,00 0,00

vrtovi 3,54 0,28 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 23,01 0,35 0,00 0,00 0,00

vinogradi 32,29 0,41 0,00 0,00 0,00

livade 332,11 20,48 0,23 0,00 0,00

pašnjaci 231,64 260,26 0,08 0,00 0,12

Ukupno K.O 1.447,21 325,12 0,49 0,00 0,12

39

r.b. K.O. Kultura Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo

8 Vrbica

njive 709,51 7,24 0,00 0,00 0,00

vrtovi 10,55 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 44,41 0,65 0,00 0,00 0,00

vinogradi 45,36 0,01 0,00 0,00 0,00

livade 24,49 0,02 0,00 0,00 0,27

pašnjaci 70,81 25,64 0,00 0,07 0,00

Ukupno K.O 905,14 33,55 0,00 0,07 0,27

9 Gamzigrad

njive 1.015,58 31,29 2,67 0,00 0,00

vrtovi 3,85 0,14 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 37,73 0,01 0,13 0,00 0,00

vinogradi 34,09 0,10 0,00 0,00 0,00

livade 274,41 10,07 0,22 0,00 0,00

pašnjaci 127,39 10,22 0,69 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.493,05 51,83 3,70 0,00 0,00

10 Glogovica

njive 998,57 25,62 0,30 0,00 1,91

vrtovi 5,06 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 37,12 0,08 0,00 0,00 0,00

vinogradi 13,52 0,27 0,00 0,00 0,00

livade 266,08 2,88 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 899,96 22,54 4,18 0,00 3,79

Ukupno K.O 2.220,31 51,40 4,48 0,00 5,70

11 Gornja Bela Reka

njive 967,99 39,02 0,23 0,00 0,00

vrtovi 6,07 0,05 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 21,18 0,18 0,00 0,00 0,00

vinogradi 17,75 0,16 0,00 0,00 0,00

livade 106,40 5,60 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 262,45 76,05 1,07 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.381,84 121,06 1,30 0,00 0,00

12 Gradskovo

njive 953,25 11,40 0,09 0,00 0,00

vrtovi 6,71 0,05 0,03 0,00 0,00

voćnjaci 34,17 0,93 0,03 0,00 0,00

vinogradi 55,72 0,20 0,00 0,00 0,00

livade 82,06 0,36 0,01 0,00 0,00

pašnjaci 116,04 113,46 2,00 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.247,96 126,40 2,16 0,00 0,00

13 Grlište

njive 1.557,94 187,10 2,69 0,00 0,81

vrtovi 25,36 0,47 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 30,77 2,65 0,00 0,00 0,00

vinogradi 47,99 0,62 0,00 0,00 0,00

livade 53,87 5,89 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 135,74 12,00 0,00 0,00 2,32

Ukupno K.O 1.851,68 208,74 2,69 0,00 3,13

14 Grljan

njive 1.470,75 117,93 29,15 0,08 2,00

vrtovi 12,51 0,06 0,98 0,00 0,13

voćnjaci 64,98 1,18 1,17 0,00 0,03

vinogradi 113,65 5,69 0,18 0,00 0,00

livade 179,66 1,56 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 101,24 156,88 0,00 1,47 0,00

Ukupno K.O 1.942,78 283,29 31,48 1,55 2,16

40

r.b. K.O. Kultura Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo

15 Dubočane

njive 836,60 93,90 39,44 0,00 0,27

vrtovi 4,92 0,02 0,03 0,00 0,00

voćnjaci 39,78 0,51 0,07 0,00 0,00

vinogradi 32,08 0,53 0,40 0,00 0,00

livade 244,84 2,47 0,37 0,00 0,00

pašnjaci 550,67 91,38 15,56 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.708,90 188,81 55,86 0,00 0,27

16 Zagrađe

njive 913,50 29,99 1,90 0,00 0,00

vrtovi 7,09 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 21,67 0,78 0,00 0,00 0,00

vinogradi 59,92 0,44 0,17 0,00 0,00

livade 84,61 1,39 0,14 0,00 0,00

pašnjaci 82,39 82,84 0,06 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.169,17 115,45 2,26 0,00 0,00

17 Zaječar

njive 1.981,64 572,34 137,48 0,00 0,81

vrtovi 1,41 10,49 0,00 0,00 0,05

voćnjaci 39,53 32,85 0,18 0,00 0,10

vinogradi 123,72 41,62 1,87 0,00 0,32

livade 211,93 45,84 3,56 0,00 0,00

pašnjaci 32,64 165,06 0,41 0,00 0,00

Ukupno K.O 2.390,87 868,19 143,50 0,00 1,28

18 Zvezdan

njive 1.373,76 82,25 2,86 0,00 1,13

vrtovi 4,70 0,05 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 36,60 0,32 0,01 0,00 0,09

vinogradi 64,34 2,77 0,00 0,00 0,00

livade 372,51 11,30 0,24 0,00 0,20

pašnjaci 74,90 70,85 0,43 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.926,81 167,53 3,54 0,00 1,42

19 Jelašnica

njive 393,66 2,25 0,19 0,00 0,00

vrtovi 0,86 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 7,41 0,02 0,00 0,00 0,00

vinogradi 11,92 0,15 0,00 0,00 0,00

livade 46,20 0,59 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 21,68 4,73 0,38 0,01 0,00

Ukupno K.O 481,73 7,74 0,57 0,01 0,00

20 Klenovac

njive 613,21 51,95 1,09 0,00 0,00

vrtovi 2,61 0,17 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 11,03 0,17 0,00 0,00 0,00

vinogradi 62,41 0,12 0,00 0,00 0,00

livade 27,99 3,29 0,01 0,00 0,00

pašnjaci 10,56 32,85 0,04 0,00 0,00

Ukupno K.O 727,80 88,55 1,15 0,00 0,00

21 Koprivnica

njive 1.540,13 33,61 83,17 0,00 0,10

vrtovi 1,71 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 34,40 0,06 0,00 0,00 0,00

vinogradi 56,80 0,12 0,03 0,00 0,00

livade 232,60 2,26 3,03 0,00 0,00

pašnjaci 131,08 27,20 3,27 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.996,72 63,26 89,49 0,00 0,11

41

r.b. Katastarska

opština Kultura

Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo

22 Lasovo

njive 1.420,64 95,91 0,00 0,00 0,06

vrtovi 6,66 0,05 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 99,25 0,73 0,00 0,00 0,00

vinogradi 35,55 0,37 0,00 0,00 0,00

livade 432,35 87,22 0,57 0,00 0,15

pašnjaci 674,58 51,11 0,00 0,00 1,56

Ukupno K.O 2.669,04 235,39 0,57 0,00 1,78

23 Lenovac

njive 1.271,14 141,43 3,46 0,00 0,33

vrtovi 1,77 0,80 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 49,90 1,56 0,07 0,00 0,00

vinogradi 33,80 0,34 0,29 0,00 0,00

livade 244,84 17,47 0,00 0,00 0,19

pašnjaci 215,86 35,07 0,22 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.817,31 196,66 4,04 0,00 0,52

24 Leskovac

njive 541,77 30,84 0,09 0,00 0,50

vrtovi 6,28 1,32 0,00 0,00 0,04

voćnjaci 9,64 0,62 0,00 0,00 0,00

vinogradi 17,29 0,49 0,00 0,00 0,00

livade 10,20 0,45 0,00 0,00 0,04

pašnjaci 69,26 9,71 0,00 0,00 0,30

Ukupno K.O 654,44 43,42 0,09 0,00 0,87

25 Lubnica

njive 1.399,76 157,97 2,52 0,00 0,84

vrtovi 1,79 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 108,56 2,48 0,28 0,00 0,00

vinogradi 54,75 1,72 0,00 0,00 0,00

livade 340,12 19,76 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 162,25 2,24 0,10 0,00 0,00

Ukupno K.O 2.067,23 184,18 2,90 0,00 0,84

26 Mali Izvor

njive 741,87 5,46 0,04 0,00 0,36

vrtovi 17,11 0,17 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 51,38 0,62 0,00 0,00 0,14

vinogradi 44,26 0,12 0,00 0,00 0,00

livade 119,48 1,88 0,64 0,00 0,00

pašnjaci 657,48 157,32 0,00 0,00 0,09

Ukupno K.O 1.631,58 165,56 0,68 0,00 0,58

27 Mali

Jasenovac

njive 654,03 84,06 0,00 0,00 0,10

vrtovi 0,17 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 15,62 0,07 0,00 0,00 0,19

vinogradi 46,04 0,00 0,00 0,00 0,00

livade 65,22 0,72 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 15,93 29,67 0,00 0,00 0,01

Ukupno K.O 797,01 114,53 0,00 0,00 0,30

28 Mala Jasikova

njive 659,30 12,34 30,38 0,00 0,00

vrtovi 3,93 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 14,31 0,11 0,00 0,00 0,00

vinogradi 18,20 0,16 0,44 0,00 0,00

livade 76,21 0,31 0,40 0,00 0,00

pašnjaci 57,91 16,05 1,38 0,00 0,00

Ukupno K.O 829,86 28,97 32,61 0,00 0,00

42

r.b. Katastarska

opština Kultura


29 Marinovac

njive 736,57 5,77 0,00 0,00 0,00

vrtovi 4,59 0,09 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 21,38 0,29 0,00 0,00 0,00

vinogradi 27,96 0,30 0,00 0,00 0,00

livade 123,03 2,16 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 357,65 95,72 0,00 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.271,18 104,32 0,00 0,00 0,00

30 Metriš

njive 1.387,37 56,15 9,59 10,09 45,19

vrtovi 3,31 0,06 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 17,28 0,67 0,00 0,16 0,00

vinogradi 41,39 1,45 0,00 0,00 0,00

livade 253,08 8,46 0,03 0,00 7,40

pašnjaci 126,21 23,96 0,02 0,00 1,69

Ukupno K.O 1.828,64 90,74 9,65 10,25 54,28

31 Nikoličevo

njive 1.047,96 190,97 5,96 0,60 0,00

vrtovi 1,50 0,03 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 18,53 0,05 0,00 0,00 0,00

vinogradi 64,37 1,16 0,35 0,00 0,00

livade 293,36 19,58 0,00 0,24 0,00

pašnjaci 96,73 147,52 0,00 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.522,46 359,31 6,32 0,84 0,00

32 Planinica

njive 1.322,02 213,87 29,04 0,00 0,00

vrtovi 0,36 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 56,15 2,76 0,00 0,00 0,00

vinogradi 39,09 2,88 0,00 0,00 0,00

livade 193,05 9,43 1,49 0,00 0,00

pašnjaci 97,84 75,13 0,07 0,00 0,08

Ukupno K.O 1.708,52 304,07 30,59 0,00 0,08

33 Prlita

njive 463,74 40,32 0,00 0,00 0,00

vrtovi 0,99 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 28,73 0,31 0,00 0,00 0,00

vinogradi 36,87 0,46 0,00 0,00 0,00

livade 95,30 1,30 0,72 0,00 0,00

pašnjaci 76,40 53,88 0,00 0,00 0,00

Ukupno K.O 702,02 96,27 0,72 0,00 0,00

34 Rgotina

njive 1.452,84 269,03 202,70 0,00 0,87

vrtovi 7,40 0,42 0,23 0,00 0,00

voćnjaci 36,49 2,04 1,03 0,00 0,06

vinogradi 111,15 6,57 6,02 0,00 0,00

livade 384,11 72,43 70,20 0,00 0,09

pašnjaci 216,05 227,83 33,49 0,00 3,36

Ukupno K.O 2.208,04 578,32 313,66 0,00 4,38

35 Salaš

njive 1.359,48 32,57 10,83 0,00 0,00

vrtovi 4,49 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 37,01 1,10 0,00 0,00 0,00

vinogradi 31,73 0,36 0,23 0,00 0,00

livade 257,67 11,50 12,64 0,00 0,00

pašnjaci 156,73 45,53 6,11 0,00 0,06

Ukupno K.O 1.847,11 91,05 29,82 0,00 0,06

43

r.b. Katastarska

opština Kultura


36 Selačka

njive 547,08 6,99 0,78 0,00 12,92

vrtovi 6,52 0,24 0,00 0,00 0,29

voćnjaci 57,45 1,11 0,00 0,00 0,73

vinogradi 33,35 0,89 0,00 0,00 0,12

livade 49,63 4,23 0,00 0,00 1,00

pašnjaci 62,43 168,03 0,00 0,00 5,45

Ukupno K.O 756,46 181,48 0,78 0,00 20,50

37 Tabakovac

njive 323,36 4,63 0,00 0,00 0,00

vrtovi 1,37 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 7,08 0,04 0,00 0,00 0,00

vinogradi 16,29 0,00 0,00 0,00 0,00

livade 24,97 0,49 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 12,01 46,07 0,00 0,00 0,00

Ukupno K.O 385,07 51,23 0,00 0,00 0,00

38 Trnavac

njive 577,22 25,06 81,71 0,00 0,00

vrtovi 0,95 0,09 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 9,30 0,93 0,00 0,00 0,00

vinogradi 35,06 0,62 7,40 0,00 0,00

livade 63,51 5,33 3,35 0,00 0,00

pašnjaci 20,26 91,34 14,11 0,00 0,00

Ukupno K.O 706,31 123,38 106,56 0,00 0,00

39 Halovo

njive 1.214,50 14,96 0,00 0,00 2,62

vrtovi 3,31 0,01 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 42,28 0,18 0,00 0,00 0,33

vinogradi 47,11 0,00 0,00 0,00 0,00

livade 119,86 0,75 0,00 0,00 0,52

pašnjaci 66,29 13,92 0,00 0,00 0,15

Ukupno K.O 1.493,35 29,82 0,00 0,00 3,62

40 Šipikovo

njive 988,06 67,69 0,00 0,00 0,00

vrtovi 0,88 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 24,12 0,25 0,00 0,00 0,00

vinogradi 75,64 0,13 0,00 0,00 0,00

livade 42,95 0,02 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 18,16 41,63 0,00 0,00 0,00

Ukupno K.O 1.149,80 109,72 0,00 0,00 0,00

41 Šljivar

njive 662,32 33,11 0,00 0,00 0,00

vrtovi 0,91 0,00 0,00 0,00 0,00

voćnjaci 26,26 0,16 0,00 0,00 0,00

vinogradi 22,23 0,00 0,00 0,00 0,00

livade 48,24 0,00 0,00 0,00 0,00

pašnjaci 49,04 2,39 0,00 0,00 0,00

Ukupno K.O 809,01 35,66 0,00 0,00 0,00


44

Tab. 3.6 Površine poljoprivrednog zemljišta po oblicima svojine u opštini Zaječar, u hektarima

Kulture Broj

parcela Privatno Državno Društvena Zadružna Ostalo Ukupna

njive 43.464,93 3.289,84 1.205,54 10,77 79,19 48.050,26

vrtovi 236,65 15,98 1,61 0,00 0,51 254,75

voćnjaci 1.472,57 70,50 6,22 0,16 2,19 1.551,65

vinogradi 2.028,54 81,59 34,84 0,00 0,44 2.145,40

livade 6.673,79 415,51 138,43 0,24 10,06 7.238,03

pašnjaci 6.710,04 2.879,62 96,98 1,91 22,14 9.710,68

Ukupno 60.586,53 6.753,03 1.483,62 13,07 114,52 68.950,78

Grad Zaječar, je jedna od prvih opština u Srbiji koja je osam-desetih i devedesetih godina prošlog veka iskoristila podsticaje drža-ve i ukrupnila posede putem komasacija u 13 katastarskih opština. (tab. 3.6.1). U pojedinim katastarskim opštinama (Selačka, Mali Izv-or) pre komasacije je bila najsitnija parcelacija u Srbiji.

Putem arondacije ukrupnjeni su posedi dva velika poljoprivred-na dobra (Salaš i Zaječar).

Tabela 3.6.1 Pregled izvršene komasacije po Katastarskim opštinama

R.br. Katastarska opština

Komasirana površina KO u ha

Broj parcela

Prosečna veličina parcele u ha

1. Borovac 124,87 249 0,50.16

2. V. Izvor 1.488,68 2.616 0,56.91

3. V. Jasenovac 302,79 385 0,78.65

4. Vratarnica 508,48 822 0,61.86

5. Vrbica 132,13 249 0,53.07

6. Grlište 1.037,62 2.184 0,47.51

7. Grljan 1.161,56 2.022 0,57.45

8. M. Izvor 508,71 824 0,61.74

9. M. Jasenovac 237,05 153 1,54.94

10. Prlita 264,62 299 0,88.51

11. Selačka 489,69 1.027 0,47.69

12. Halovo 378,05 534 0,70.80

13. Šipikovo 507,07 693 0,73.17

Ukupno: 7.141,32 12.057 0,59.28

Podaci ukazuju da je na području opštine komasirano 7.141,32 ha, od ukupno 59.240,10 ha, obradivog zemljišta (12 %).

Kako bi se poljoprivredno zemljište još bolje valorizovalo kao resurs razvoja opštine, u narednom periodu treba nastaviti sa aktivn-ostima ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta.

45

3.1.2 ŠUMSKO ZEMLJIŠTE

Tab. 3.7 Površine pod šumama po oblicima svojine po Kat. opštinama (ha) R.b Katastarska

opština Privatno Državno Društveno Zadružno Ostalo Ukupno

1 Borovac 311,35 1,06 0,00 0,00 0,00 312.40

2 Brusnik 565,80 38,71 1,63 0,00 0,00 606.13

3 Veliki Izvor 1.230,76 46,45 37,78 0,00 0,26 1.315.25

4 V.Jasenovac 475,58 7,13 0,00 0,00 0,00 482.71

5 V. Jasikova 895,52 5,87 0,09 0,00 1,34 902.83

6 Vražogrnac 414,54 30,87 9,43 0,00 0,09 454.93

7 Vratarnica 1.270,65 502,10 3,63 0,00 0,64 1.777.03

8 Vrbica 247,38 13,44 0,00 0,00 0,00 260.83

9 Gamzigrad 530,47 49,04 5,69 0,00 0,00 585.20

10 Glogovica 778,48 9,84 1,73 0,00 0,77 790.83

11 Gornja Bela Reka 1.012,81 265,16 1,79 0,00 0,00 1.279.76

12 Gradskovo 655,53 44,59 2,02 0,00 0,00 702.13 13 Grlište 572,08 38,34 0,00 0,00 3,68 614.11 14 Grljan 833,66 131,67 0,09 0,00 0,00 965.43 15 Dubočane 1.202,48 3,03 2,04 0,00 0,00 1.207.55 16 Zagrađe 404,30 18,38 0,17 0,00 0,00 422.85 17 Zaječar 474,82 342,29 3,40 0,00 1,71 822.22 18 Zvezdan 1.073,66 57,26 2,48 0,00 0,00 1.133.39 19 Jelašnica 163,56 44,28 0,68 0,00 0,00 208.52 20 Klenovac 186,57 13,22 0,07 0,00 0,00 199.87 21 Koprivnica 932,64 143,58 3,83 0,00 0,00 1.080.05 22 Lasovo 1.223,00 326,37 0,00 0,00 0,00 1.549.38 23 Lenovac 1.097,80 307,93 0,77 0,00 0,07 1.406.57 24 Leskovac 335,69 42,77 0,00 0,00 0,69 379.15 25 Lubnica 505,76 35,50 1,35 0,00 0,00 542.61 26 Mali Izvor 1.242,52 492,34 0,00 0,00 0,00 1.734.86

27 M.Jasenovac 211,94 0,57 0,00 0,00 0,00 212.50

28 M. Jasikova 308,08 3,02 1,22 0,00 0,00 312.32

29 Marinovac 841,00 355,69 0,00 0,00 0,00 1.196.69

30 Metriš 591,52 12,75 0,52 0,00 3,40 608.18

31 Nikoličevo 677,17 28,32 0,64 0,00 0,00 706.12

32 Planinica 381,46 60,54 0,91 0,00 0,00 442.91

33 Prlita 571,18 126,74 0,43 0,00 0,00 698.35

34 Rgotina 1.147,31 115,22 125,59 0,00 0,48 1.388.59

35 Salaš 692,98 46,42 10,48 0,00 2,66 752.54

36 Selačka 304,84 680,50 0,00 0,00 4,26 989.60

37 Tabakovac 205,86 34,93 0,00 0,00 0,00 240.79

38 Trnavac 238,80 28,56 3,73 0,00 0,00 271.10

39 Halovo 830,42 5,16 0,08 0,00 1,18 836.84

40 Šipikovo 259,87 1,69 0,00 0,00 0,00 261.55

41 Šljivar 199,05 31,10 0,00 0,00 0,00 230.14

Ukupno grad Zaječar

26.098.87

4.542,43

222,28

0,00

21,24

30.884,82


46

Na području grada Zaječara površine pod šumama su na 30.884,82 ha, što predstavlja 28,9 % od ukupne površine opštine.

Od ukupnih površina pod šumama u privatnom vlasništvu je 26.098,87 ha (84,50 %), u državnom vlasništvu je 4.542,43 ha (14,71 %), u društvenoj svojini je 222,28 ha (0,72 %), a ostale vrste svojine obuhvataju 21,24 ha (0,07 %).

Po podacima iz ,,Opšte osnove gazdovanja šumama za Timo-čko šumsko područje za period 2004. – 2013. godina“, stanje šuma je sledeće (Tab. 3.8):

Tab. 3.8 Površine šumskog područja u gradui Zaječaru ŠUME I ŠUMSKO ZEMLJIŠTE OSTALO ZEMLJIŠTE

Vlasništvo/ Poli. Opš.

UKUPNA POVRŠINA

Svega Šuma Šumske kulture

Ukupno šumsko zemljište

Svega Neplodno Za ostale

svrhe Zauzeće

ha ha ha ha ha ha ha ha ha

Državne šume 5.066,02 4.622,39 4.077,68 275,99 268,72 443,63 143,14 300,49 13,12

Privatne šume 25.587,00 25.587,00 25.587,00

Grad Zaječar 30.653,02 30.209,39 29.664,68 275,99 268,72 443,63 143,14 300,49 13,12

Državnim šumama na području grada Zaječara gazduje Šum-ska uprava „Zaječar“ i površine na kojima gazduje ne poklapaju se sa granicama opštine.

Površina šuma i šumskog zemljišta u državnom vlasništvu koj-om gazduje Šumska uprava „Zaječar“ iznosi 5.066,02 ha. Od toga šume i šumsko zemljište zauzimaju 4.622,39 ha ili 91,2 %, a ostalo zemljište zauzima 443,63 ha ili 8,8 %.

Šume zauzimaju površinu od 4.077,68 ha, a šumske kulture (veštački podignute sastojine starosti do 20 godina), zauzimaju povr-šinu od 275,99 ha, odnosno ukupno obrasla površina u državnom vl-asništvu iznosi 4.355,67 ha.

Ukupna neobrasla površina u državnom vlasništvu iznosi 712,35 ha, od toga 268,72 ha je šumsko zemljište koje treba privesti šumskoj kulturi (pošumiti), a 443,63 ha predstavlja ostalo zemljište (zemljište za ostale svrhe i neplodno zemljište).

Površina šuma u privatnom vlasništvu sa kojom gazduje šum-ska uprava „Zaječar“ iznosi 25.587,00 ha.

Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta nad kojom gazdu-je šumska uprava „Zaječar“ iznosi 30.653,02 ha.

Državne šume obuhvaćene su gazdinskim jedinicama i to:

47

- Gazdinska jedinica "Vrška Čuka - Baba Jona - Treći Vrh"

- Gazdinska jedinica "Šaška – Studena - Selačka Reka"

(Tab. 3.9).

Tab. 3.9 Šumsko i ostalo zemljište po gazdinskim jedinicama

Gazdinska jedinica

UKUPNA POVRŠINA

ŠUME I ŠUMSKO ZEMLJIŠTE OSTALO ZEMLJIŠTE

Svega Šuma Šumske kulture

Ukupno šum. zemlj.

Svega Neplodno Za

ostale svrhe

ha ha ha ha ha ha ha

V.Čuka-B.Jona-T.vrh

3.136,72 2.752,29 2.244.01 275.99 232.29 381.43 121.73 259.70

Šaška-Studena-S.reka

1.929,40 1.867,20 1.833,67 33.53 62.20 21.41 40.79

Državne šume

5.066,02 4.622,39 4.077,68 275,99 268,72 443,72 143,14 300,49

Privatne šume

25.587,00 25.587,00 25.587,00 - - - - -

Š.U. Zaječar

30.653,02 30.209,39 29.664,68 275,99 268,72 443,72 143,14 300,49

Gazdinska jedinica ,,Vrška Čuka – Baba Jona – Treći Vrh“

Ova gazdinska jedinica se prostire na teritoriji tri opštine. To su opština Zaječar (3.015,4 ha), Bor (48,66 ha) i Boljevac (72,56 ha). Njome gazduje Š.U. „Zaječar“.

Ukupna površina ove gazdinske jedinice iznosi 3.136,62 ha što čini 3,8 % od ukupne površine šumskog područja u državnoj sv-ojini. Od toga je obraslo 2.520 ha (80,34 %), neobraslo 616,62 ha (19,66 %), od čega ukupno šumskog zemljišta ima 235,19 ha.

Ukupna zapremina iznosi 98.567,7 m3, što čini 1,3 % od ukup-no utvrđene zapremine koja se nalazi na teritoriji celog šumskog po-dručja u državnoj svojini. Ukupan tekući zapreminski prirast iznosi 2.608,9 m3, što čini 1,4 % od ukupnog tekućeg zapreminskog priras-ta na teritoriji celog šumskog područja u državnoj svojini. Prosečna zapremina iznosi 39,1 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 1,0 m3/ha, a procenat zapreminskog prirasta je 2,6 %.

Najveće učešće u drvnoj zapremini, na području ove gazdins-ke jedinice, imaju sledeće drvenaste vrste: bukva, cer, sladun i crni bor.

48

Očuvane sastojine zauzimaju 24,3 %, razređene 13,5 %, dev-astirane 13,5 %, a šikare i šibljaci 48,6 % ukupne obrasle površine ove gazdinske jedinice.

Čiste sastojine rasprostiru se na površini od 560,20 ha, a meš-ovite na 735,34 ha.

Debljinska struktura na području ove gazdinske jedinice poka-zuje najveće učešće I i II debljinskog razreda u ukupnoj drvnoj zapr-emini. Gazdinska jedinica ,,Šaška – Studena – Selačka Reka“

Gazdinska jedinica „Šaška – Studena – Selačka reka“ se cel-om svojom površinom prostire na teritoriji grada Zaječara i njome gazduje Š.U. ,,Zaječar“.

Ukupna površina gazdinske jedinice ,,Šaška – Studena – Sel-ačka reka“ je 1.929,40 ha, što je 2,3 % od ukupne površine šumskog područja u državnoj svojini. Obraslo je 1.833,67 ha (95,04 %), a ne-obraslo 95,73 ha (4,96 %), od čega ukupno šumsko zemljišta obuh-vata 33,53 ha. Ukupna zapremina iznosi 272.609,1 m3 što čini 3,6 % od utvrđene zapremine koja se nalazi na teritoriji šumskog područja u državnoj svojini.

Tekući zapreminski prirast iznosi 7.980,1 m3, što čini 4,2 % od ukupnog tekućeg zapreminskog prirasta šumskog područja u držav-noj svojini. Prosečna zapremina u gazdinskoj jedinici je 148,7 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 4,2 m3/ha, a procenat zapreminskog pr-irasta je 2,9 %.

Najveće učešće u drvnoj zapremini, na području ove gazdins-ke jedinice, imaju sledeće drvenaste vrste: bukva, crni bor , cer i kit-njak.

Očuvane sastojine zauzimaju 26,7 %, razređene 53,3 %, dev-astirane 3,7 %, a šikare i šibljaci 16,3 % ukupne obrasle površine ove gazdinske jedinice.

Čiste sastojine rasprostiru se na površini od 1.039,38 ha, a mešovite na 441,01 ha.

Debljinska struktura na području ove gazdinske jedinice poka-zuje najveće učešće I, II i III debljinskog razreda u ukupnoj drvnoj zapremini.

49

Tab. 3.10 Zapremina i zapreminski prirast za državnih i privatnih šuma na području grada Zaječara

Vlasni- štvo

Zapremina Zapreminski prirast

Bukva Hrast Ostalo Svega Bukva Hrast Ostalo Svega

m3 m

3 m

3 m

3 m

3 m

3 m

3 m

3

Državno 213.713,37 95.990,5 61.472,9 371.176,77 5.024,9 2.500,77 3.063,27 10.588,94

Privatno 146.080 2104.490 86.190 2336.760 1.540 26.636 941 29.117

Ukupno 359.793,37 2200.480,5 147.662,9 2707.936,8 6.564,9 29.136,8 4.004,27 39.705,94

Stanje privatnih šuma po poreklu, strukturnom obliku, mešo-vitosti, očuvanosti, smesi i zdravstvenom stanju je sledeće:

Poreklo: po poreklu su zastupljene izdanačke (91 %), visoke (7 %) i veštački podignute sastojine i šibljaci (2 %). Najzastupljenije su izdanačke sastojine.

Strukturni oblik: kod visokih sastojina, strukturni oblik je jedno-dobni, približno jednodobni i raznodobni, kod izdanačkih sastojina strukturni oblik je jednodobni ili približno jednodobni i kod veštačkih podignutih sastojina strukturni oblik je, takođe, jednodobni.

Očuvanost: u svim katastarskim opštinama sastojine su uglav-nom razređene i devastirane, dok je manji deo očuvan (uglavnom vi-soke sastojine tvrdih lišćara).

Mešovitost: po mešovitosti zastupljene su čiste i mešovite sas-tojine (stablimična i grupimična smeša).

Sklop: najveći deo sastojina je razređen, sklop se kreće izme-đu 05 i 07. Visoke sastojine tvrdih lišćara na većoj površini imaju potpun sklop (08-09).

Zdravstveno stanje: zdravstveno stanje je loše do srednje. Za-paženo je sušenje hrasta, ugroženost od požara, a u manjoj meri ugroženost od čoveka, stoke i divljači. LITERATURA

1. Republički geodetski zavod

2. Program zaštite, uređenja i korišćenja polj. zemljišta

3. Opšta osnova gazdovanja šumama za Timočko šumsko područje za period 2004. – 2013. god.

50

3.2 VODE

Grad Zaječar se nalazi na ušću Crnog i Belog Timoka. Slivno područje ovih reka je veliko i bogato. Klimu na ovom području karak-terišu duge i snežne zime, što daje mogućnost da se vodni potencij-ali mogu racionalno koristiti, pa se pored potreba vodosnabdevanja koriste i za navodnjavanje poljoprivrednih površina. U budućnosti će to biti ostvarljivo izgradnjom vodosistema ,,Bogovina“ koji je planiran u svim strateškim dokumentima (Regionalni prostorni plan i Prostor-ni plan Republike Srbije).

Na području grada pored reka (Crnog i Belog Timoka), postoji nekoliko jezera (Glogovičko, Grliško, Rgotsko, Sovinačko,) koja pre-dstavljaju vodne potencijale grada.

Ne treba zanemariti i potencijale termomineralnih voda u Gam-zigradskoj i Nikoličevskoj banji.

3.2.1 VODOSNABDEVANJE

Do druge polovine dvadesetog veka (do Drugog svetskog rata)

grad Zaječar se snabdevao vodom iz arterskih česama kojih je u je-dnom periodu bilo preko 70. Poznata je činjenica da grad leži na ne-koliko nivoa podzemnih jezera. U nivou preko 300 m javljaju se vode sa mineralnim svojstvima. Danas oko 50 česama daju samoizlive malih izdašnosti.

Četrdeset seoskih naselja na području opštine pitanje vodosn-abdevanja rešavalo je izgradnjom lokalnih izvorišta i kaptaža.

Grad Zaječar od 1957. god. počinje planski i organizovano da rešava pitanje vodosnabdevanja. Danas spada u opštine koja je du-goročno rešila pitanje vodosnabdevanja grada i seoskih naselja.

U ovom periodu izgrađena su tri izvorišta i to: izvorište „Beli Ti-mok“, izvorište „Tupižnica“ i izvorište „Grlište“ izgradnjom akumulaci-je, brane i fabrike vode, što se smatra kapitalnom investicijom za grad i opštinu Zaječar.

51

3.2.1.1 IZVORIŠTE „BELI TIMOK“

Zahvatanje vode iz aluviona Belog Timoka, odnosno eksploat-acija izvorišta „Beli Timok“ započela je od 1957. god. Taj period pre-dstavlja početak organizovanog snabdevanja vodom u Zaječaru. Si-stem zahvatanja vode je iz kopanih bunara sa nategama, koje iz sv-ih bunara na izvorištu dovode vodu do sabirnog bunara. Na izvorištu je izgrađena i opremljena crpna stanica „Beli Timok“ iz koje se voda potiskuje u distributivnu vodovodnu mrežu i rezervoar „Kraljevica“. Kapacitet izvorišta varira u zavisnosti od nivoa vode u Belom Timo-ku i kreće se od 50 lit/sec, u periodu niskog vodostaja na Timoku, do 75 lit/sec pri visokom vodostaju. Ovo izvorište je nadograđivano tok-om svog eksploatacionog perioda sa mogućnošću nalevanja infiltra-cionih bazena vodom iz Belog Timoka i podizanja kapaciteta izvoriš-ta na 90 lit/sec. Inače, kapacitet crpne stanice je znatno viši od izda-šnosti izvorišta i iznosi 125 lit/sec. Ovo izvorište je u jednom kraćem periodu bilo napušteno, ali se pokazalo da može da pomogne u sna-bdevanju vodom i da služi kao rezerva u slučaju planskog ili havarij-skog isključenja glavnog izvorišta „Grlište“.

3.2.1.2 IZVORIŠTE „TUPIŽNICA“

Ovo izvorište se nalazi u krečnjačkom masivu planine Tupižni-ca i predstavlja karstno vrelo u kanjonu Lasovačke reke. Izdašnost izvorišta sa samoizlivom varira u rasponu od Q =25 lit/sec do 2.500 lit/sec. Voda sa ovog vrela transportuje se gravitacionim cevovodom dužine 26 km i prečnika Ø 300 i Ø 350 mm, do distributivne mreže u Zaječaru i rezervoara „Kraljevica“. Izdašnost izvorišta i kapacitet ce-vovoda nisu usaglašeni tako da navedeni cevovod može da propusti samo 60 lit/sec. Voda na izvorištu „Tupižnica“ je izuzetnog kvaliteta, pa se na izvorištu vrši samo blago hlorisanje vode bez ikakve potre-be za tretmanom.

3.2.1.3 IZVORIŠTE „GRLIŠTE“

Ovo izvorište je u funkciji vodosnabdevanja grada Zaječara od 1990. god. Svojim kapacitetom i performansama predstavlja okosni-cu vodosnabdevanja grada Zaječara. Navedeno izvorište je, u stvari, akumulacija koja je formirana izgradnjom brane „Grlište“ na Grliškoj reci, zapremine 12 106 m3 vode sa mogućnošću izravnanja proticaja od Qsr = 550 lit/sec. Projektom sistema „Grlište“ bila je predviđena

52

brana sa kotom krune brane višom za 19 m, od sada izgrađene brane i zapreminom akumulacije od 40 106 m3 vode sa moguć-nošću izravnanja proticaja Qsr = 1,55 lit/sec. Inače, na profilu Grlište protekne oko 50 106 m3 vode godišnje, što se u sadašnjim uslovima u najvećem delu prelije preko preliva i ode nekontrolisano Grliškom rekom do Timoka. Zbog male zapremine akumulacije nije moguća transformacija poplavnih talasa, a pored osnovne namene ove aku-mulacije za vodosnabdevanje, ista se koristi i za sportski ribolov.

Od akumulacije „Glište“ do Zaječara, izgrađen je čelični cevo-vod dužine 12,5 km, prečnika 914 mm, za transport vode kapaciteta 800 lit/sec.

Treći segment ovog vodovodnog sistema, odnosno izvorišta, je Postrojenje za preradu vode „Kraljevica“ čiji je kapacitet 600 lit/sec. Za tretman vode primenjena je savremena tehnologija i opre-ma koja tehnološki pripada 80-tim godinama.

Sl. 3.1 Proces prerade vode u fabrici vode

U procesu pripreme vode primenjuje se sledeći tehnološki proces:

Uzimajući u obzir kvalitet sirove vode iz akumulacije „Grlište“ i njenih pritoka, koja pokazuje nezadovoljavajuću mutnoću i boju, po-većanu koncentraciju organskih materija, amonijaka, nitrita, povrem-eno gvožđa, mangana u letnjim mesecima, nedostatak fluora, prisut-no bakteriološko zagađenje, neregulisanu evakuaciju tečnog i čvrst-og otpada u naseljima u slivu akumulacije, kao i vrlo povoljnu sredi-nu za razmnožavanje algi, sirova voda neizbežno mora biti podvrgn-uta tehnološkom tretmanu, kako bi finalna voda posedovala sve par-ametre određene Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

53

Postrojenje za prečišćavanje vode za piće sadrži:

Prethodno hlorisanje

Koagulaciju i flokulaciju

Taloženje

Dezinfekciju ozonom

Filtriranje

Dezinfekciju hlorom

Fluorisanje

Na Postrojenju su izgrađeni rezervoari zapremine 3.000 m3 što omogućava izravnanje potreba za vodom u toku 24 časa. Iz rezervo-ara čiste vode voda se zahvata i potiskuje u distributivnu vodovodnu mrežu i rezervoar „Kraljevica“, a kapacitet crpne stanice je 450 lit/sec.

U svim dugoročnim planovima razvoja grada predviđeno je da se na vodosistem ,,Grlište“ priključe sva naseljena mesta na celoj teritoriji grada. Taj proces je započeo u prošloj deceniji i u skladu sa ekonomskim potencijalom grada moguće ga je realiziovati do kraja ove decenije.

Vodosistem ,,Grlište“ je trajno rešenje pitanja vodosnabdeva-nja grada i opštine, jer postoji mogućnost za nadogradnjom brane na Grliškoj reci, čime bi se kapaciteti jezera povećali sa 12 na 40 106

m3. U sadašnjem ekonomskom i privrednom trenutku postoji pro-blem ,,viška vode“. Izvor podataka: JKP,, Vodovod“ Zaječar

54

3.2.2 JEZERA

3.2.2.1 GLOGOVIČKO JEZERO

Glogovičko jezero nalazi se kod Salaša, a zovu ga još i Dubo-čanska brana. Jezero je nastalo za potrebe navodnjavanja PK ,,Salaš”, podizanjem brane na Glogovačkoj reci. Površina jezera je oko 10 ha, a doseže dubinu do 17 m. Na samoj lokaciji nema izgr-ađenih objekata.

3.2.2.2 GRLIŠKO JEZERO

Grliško jezero je veštačko jezero smešteno u dolini između se-la Grlišta i sela Leskovac. Nastalo je 1989. god. pregrađivanjem Grl-iške reke radi snabdevanja Zaječara pijaćom vodom. Površina Grliš-kog jezera je oko 100 ha, a dubina ide i do 28 m. Kod sela Leskovac u jezero se ulivaju Lenovačka i Gornjobelorečka reka. Nema izgrađenih objekata koji bi mogli služiti kao podloga za razvoj turizma, ali je veoma bogato ribom.

3.2.2.3 RGOTSKO JEZERO

Rgotsko jezero se nalazi kod sela Rgotine, 11 km od Zaječara. Nastalo je kao posledica vađenja kvarcnog peska za potrebe rudni-ka ,, Srbokvarc”. Jezero je nastalo od podzemnih izvora, a kako mu je dno peskovito, voda u jezeru je izuzetno bistra i visoko providna. Površina jezera je oko 30 ha, a maksimalna dubina oko 40 m. Na je-zeru nema izgrađenih turističkih kapaciteta.

3.2.2.4 SOVINSKO JEZERO

Jezero Sovinac nalazi se na magistralnom putu Zaječar – Ne-gotin, kod Salaša. Jezero je nastalo za potrebe navodnjavanja kom-pleksa PK "Salaš" 1988. god. pregrađivanjem potoka Sovinac bran-om visokom 14 m. Dužina jezera je oko 1.200 m, najveća širina izn-osi oko 110 m, a najveća dubina 12,5 m. Jezero se nalazi na nadm-orskoj visini od 293 m.

Obalska linija, koja je duga 3 km, je slabo razuđena. Jezero se snabdeva vodom iz potoka Sovinac i iz sublakustrijskih izvora. Na lokaciji ima malih izgrađenih kapaciteta za razvoj turizma.

55

3.2.3 KORIŠĆENJE VODNIH RESURSA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE

Na području grada na Crnom Timoku i Timoku izgrađene su tri male elektrane (Gamzigrad, Sokolovica, Zvezdan).

3.2.3.1 HIDROELEKTRANA „GAMZIGRAD“

Na 11. km od Zaječara, u Gamzigradskoj banji, na Crnom Tim-oku, 1909. god. izgrađena je hidroelektrana ,,Gamzigrad“. S obzirom na činjenicu da je izgrađena početkom prošlog veka, svrstava se u prve elektrane u Srbiji. Ideju o izgradnji elektrane dao je prof. Đorđe Stanojević, a elektranu su izgradili ,,Uroš Milošević i sinovi“. Hidroelektrana je u energetskom sistemu i više od jednog veka proizvodi električnu energiju.

Tab. 3.11 Tehničke karakteristike Hidroelektrane ,,Gamzigrad“ OPŠTI PODACI

Naziv male elektrane HE Gamzigrad

Mesto Gamzigradska Banja

Opština Zaječar

Godina puštanja u rad 1909.

HIDROLOŠKI PODACI

Naziv sliva Timočki

Naziv vodotoka Crni Timok

Površina sliva do pregradnog mesta (km

2)

1213

Srednji godišnji proticaj vodotoka (m

3/sec)

17,1

Proticaj biološkog minimuma (m

3/sec)

0,17

TEHNIČKI PODACI

Tip elektrane (pribranska, derivaciona) Derivaciona

Tip brane (betonska, nasuta ) Betonska

Visina brane (iznad terena) (m) 6

Dužina brane (m) 64

Dužina derivacionog kanala (m) 261

Bruto pad (m) 9

Neto pad (m) 8,5

Broj agregata 2

Godina puštanja u rad agregata (po agregatu)

HA1 (1921.), HA2 (1924.);

TEHNIČKI PODACI

Tip turbine (po agregatu)

Francis (dvostruko radno kolo), horizontalno vratilo

Proizvođač turbina „Voith“

Instalisani protok turbine(m3/sec)

(po agregatu) HA1 (2.1) i HA2 (2.1);

Broj obrtaja turbine (ob./min) (po agregatu)

HA1 (300) i HA2 (300);

56

Tip turbinskog regulatora (centrifugalni, elektronski)

(po agregatu) Centrifugalni

Tip generatora (sinhroni, asinhroni)

Sinhroni

Proizvođač generatora „Simens“

Ukupna prividna snaga elektrane (kVA)

320

Ukupna aktivna snaga elektrane (kW) 224

Srednja godišnja proizvodnja elektrane (kWh)

(zadnjih 10 godina) 1 171 000

Planirana godišnja proizvodnja elektrane (kWh)

1 000 000

3.2.3.2 HIDROELEKTRANA „SOKOLOVICA“

Hidroelektrana ,,Sokolovica“ nalazi se na Timoku kod sela Čo-konjara. Izgrađena je 1948. god. kao prva hidroelektrana posle Dru-gog svetskog rata.

Tab. 3.12 Tehničke karakteristike Hidroelektrane ,,Sokolovica“

OPŠTI PODACI

Naziv male elektrane HE Sokolovica

Mesto Čokonjar

Opština Zaječar

Naziv Ogranka Zaječar

Godina puštanja u rad 1948.

HIDROLOŠKI PODACI

Naziv sliva Timočki

Naziv vodotoka Reka Timok

Površina sliva do pregradnog mesta (km

2)

3945

Srednji godišnji proticaj vodotoka (m

3/sec)

27,8

Proticaj biološkog minimuma (m

3/sec)

2,1

TEHNIČKI PODACI

Tip elektrane (pribranska, derivaciona) Pribranska

Tip brane (betonska, nasuta ) Betonska

Visina brane (iznad terena) (m) 17,8

Dužina brane (m) 99,3

Korisna zapremina akumulacije (m3) 630 000

Kota gornje vode (mnm) 97,8

Kota donje vode (mnm) 95,8

Bruto pad (m) 8,5

Neto pad (m) 12

Broj agregata 3

Godina puštanja u rad agregata (po agregatu)

HA1 (1948.), HA2 (1951.), HA3 (1953);

57

TEHNIČKI PODACI

Tip turbine (po agregatu)

HA1 (Francis), HA2 ( Kaplan), HA3(Kaplan)

Proizvođač turbina

HA1 („Voith“), HA2 („Litostroj“), HA3 („Litostroj“)

Instalisani protok turbine(m3/sec)

(po agregatu) HA1 (8), HA2 (16), HA3 (16)

Broj obrtaja turbine (ob./min) (po agregatu)

HA1 (214), HA2 (300); HA3(300)

Proizvođač generatora

HA1 („BBC“), HA2 („Končar“),

HA3 („Končar“)

Ukupna prividna snaga elektrane (kVA)

5205 (5400)

Ukupna aktivna snaga elektrane (kW)

3724 (3880)

Srednja godišnja proizvodnja elektrane (kWh)

(zadnjih 10 godina) 10 177 000

Planirana godišnja proizvodnja elektrane (kWh)

10 000 000

3.2.3.3 HIDROELEKTRANA „ZVEZDAN“

Mala hidroelektrana na Crnom Timoku pored sela Zvezdan iz-građena je 2007. god. Hidroelektranu je izgradio Miroljub Jevtić. Instalisani kapacitet elektrane je 95 kw i u energetskom sistemu je od 2010. god.

Na osnovu studija Ministarstva energetike i JP ,,Jugoistok“ Niš, na području grada Zaječara obrađeno je još 6 lokacija na koji-ma se mogu graditi mini hidroelektrane koje bi sa postojećim mogle da imaju ukupnu snagu 18 MW.

Izvor podataka: JP ,,Jugoistok“ doo Niš, Elektrotimok Zaječar

58

3.2.4 MINERALNE VODE

3.2.4.1 GAMZIGRADSKA BANJA

Gamzigradska banja nalazi se pored puta Paraćin-Zaječar, sa obe strane kompozitne doline Crnog Timoka, okružena Kučajem sa zapada, Deli Jovanom sa severa, Starom planinom sa istoka i Tupi-žnicom sa juga. Ovakav okvir visokih planina određuje osnovne kar-akteristike ovog balneološkog centra duge tradicije. Na delu Gamzi-gradske banje, dolina Crnog Timoka je predisponirana rasedom, sa slikovitim terenom i izvorima termomineralnih voda položenih uz sa-mu obalu reke.

Prvi pisani podaci o Gamzigradskoj banji potiču iz 1835. god., kada je baron Herder, istražujući rudno bogatstvo Srbije, ukazao na lekovite izvore kod sela Gamzigrad.

Slične beleške postoje iz 1863. god. od grupe profesora Liceja koji su se kretali po istočnoj Srbiji.

Za postojanje i lekovitost termalnih izvora znalo se i ranije, jer je na samo nekoliko kilometara odatle u IV veku Galerije rimski imp-erator sagradio carsku palatu ,,Feliks Romulijana” danas poznat ka-snoantički lokalitet koji je svrstan u svetsku baštinu. Na lokalitetu su pronađene keramičke cevi i ostaci rimskih kupatila što dokazuje da se i tada koristila termalna voda.

Prva lečenja počinju 1890. god., a sprovodi ih profesor Lozan-ić, koji banju svrstava u indiferentne hiperterme sa zemnoalkalnim vodama. Kaptaža izvora urađena je 1925. god., a uz izvore i bazene počeli su da se grade objekti za smeštaj posetilaca. Tek 1954. god. počinje planski razvoj banje, a 1965. god. usvojen je generalni urba-nistički plan razvoja. Procvat je banja postigla 1976. godine, kada je izgrađen i osnovan Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju bole-sti perifernih krvnih sudova i vibracione bolesti, jedinstven te vrste u Srbiji.

Za Gamzigradsku banju je karakteristično pet termalnih izvora temperature 32, 41 i 6°C i jedan izvor pitke vode temperature 17°C. Izdašnost izvora je 5 l/s. U vodi ima radioaktivnoh elemenata radiju-ma i urana. Reakcija vode je 7,2, te se ubraja u neutralne i ne utiče na kiselost u organizmu. Ukupna mineralizacija je neznatna, uz ods-ustvo gvožđa, sa povećanim sadržajem hlora, kalcijuma i natrijuma.

59

Lekovita svojstva su u sadržaju rubidijuma, barijuma, fosfora, bakra i fluora, kao i u povišenoj temperaturi.

U koritu reke izvori su izdašnosti 2,5-2,8 l/s, temperature 41°C i mogu se jedino koristiti pri niskom vodostaju. Izvori na obali reke su izdašnosti 2,5-5,5 l/s, temperature 37-40°C, na kojima je podignuto kupatilo, koje Crni Timok plavi posle većih padavina, pa se moraju bazeni čistiti posle povlačenja reke. Ovi izvori se ne koriste za zagr-evanje prostorija zbog agresivnih voda.

Korišćenje prirodnih komponenti za lečenje bolesti i povreda u Gamzigradskoj banji njena je prva i najvažnija funkcija.

Potencijali Gamzigradske banje su veoma veliki kada je u pita-nju razvoj banjskog i zdravstvenog turizma.

Izgrađeni kapaciteti u okviru ugostiteljskog preduzeća ,,Romul-ijana“ obuhvataju: 150 ležajeva u komfornim jednokrevetnim i dvokr-evetnim sobama i apartmanima, ukupan restoranski kapacitet od 600 mesta i izgarđene kapacitete u okviru Zavoda za rehabilitaciju,

sa oko 200 ležajeva, sa zatvorenim termalnim bazenima, gde se pr-užaju usluge smeštaja i lečenja pacijentima iz cele zemlje.

Kada je u pitanju korišćenje termalnih voda na području banje, po idejnim projektima urađenim pre jedne decenije, postoje indicije da se na dubinama od preko 500 m, može doći do izdašnosti izvora od 20 l/s, temperature 80 do 100°C.

Te vode u budućnosti se mogu koristiti za zagrevanje, izgrad-nju bazena i toplih leja za proizvodnju povrća, cveća i sl., što bi u sv-akom slučaju doprinelo razvoju banje i opštine u celini.

3.2.4.2 NIKOLIČEVSKA BANJA

Prirodni izvori termomineralnih voda, slabe izdašnosti, nalaze se u selu Nikoličevu, u okviru tzv. ,,Timočke eruptivne oblasti”, na 7–8 km severoistočno od Zaječara. Nikoličevska banja se nalazi na na-dmorskoj visini od 114 do 210 m. Termomineralne vode egzistiraju u okviru kompleksne karstno-pukotinske izdani, formirane u okviru do-njokrednih krečnjaka i gornjokrednih vulkano-klastičnih stena, a pre-dispoziciju za njihovo formiranje (duboku cirkulaciju) čine rasedi. Dv-ema istražnim bušotinama iz 1972. god., dubine 106 i 220 m, konst-atovane su izvanredne kvantitativne i kvalitativne karaktetistike: su-marna izdašnost od 17 l/s (samoizlivom) i temperatura vode od 34–35°C. Režimskim osmatranjima sprovedenim u periodu avgust

60

2000. – februar 2002. god., ustanovljeno je da je, usled procesa starenja bunara i, verovatno, delimične iscrpljenosti “rezervoara” termalnih voda, izdašnost opala za 80 % i iznosi 2,9–3,2 l/s, dok je temperatura voda, zbog usporenije vodozamene (manjeg isticaja) povišena na 35,5–37°C. Stabilne veličine izdašnosti i temperature, merene u periodu 2000. – 2002. god., ukazuju da ne postoji osetan uticaj meteorološkog ciklusa na režim voda. Prema hemijskom sa-stavu, koji se za navedeni 30-godišnji period može oceniti kao stabilan, vode se svrstavaju u natrijum-hidrokarbonatne fluoridne oli-gomineralne izoterme, sa širokim spektrom mogućnosti korišćenja. U cilju efikasnijeg korišćenja ovog izvanrednog resursa, potrebno je sanirati postojeće i izraditi nove vodozahvate odgovarajućih konstruktivnih karakteristika.

Banja je u zapuštenom stanju i nema izgrađene kapacitete.

U strateškim dokumentima opštine predviđena je mogućnost izgradnje raznih sadržaja na razvoju banjskog turizma.

LITERATURA

1. Dokmanović P., Dragišić V., Špadijer S., Termomineralna voda Nikoliče-vske Banje, Geološki anali Balkanskoga poluostrva, br. 68, str. 91-96, 2007

2. Protić, D., Mineralne i termalne vode Srbije, Geoinstitut,Beograd., 1995

61

NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

Obradili

Prof. dr Rodoljob Jovanović

Zvonimir Mitrović, dipl.inž.rud.

Života Dačić, dipl.inž.rud.

Gabrijela Popović, master. menadž.

62

4. NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI

4.1 METALIČNE MINERALNE SIROVINE

4.1.1 LEŽIŠTE RUDE GVOŽĐA GAMZIGRAD

Prema literaturnim podacima (1) pored Gamzigrada i prema

Metovnici, nalazi se nalazište rude gvožđa, koje pripada oolitskom periodu, a procene su da u ležištu ima nekoliko miliona tona rude sa prosečnim sadržajem gvožđa od 33,5 %. Dominantni minerali su ge-tit i drugi oksidni minerali gvožđa.

Pored gvožđa koga u rudi ima od 26-41 %, ruda sadrži 0,75 % P; 0,03 S; 15-24 % SiO2; 6-9,5 % Al2O3 i 15-17 % CaO.(Janković S.1982.- Yugoslavia. - Southeast Europe. Dunning FW, Mykura W, and Slater D (Eds), Mineral, Soc. p. 143-202.).

4.1.2 NALAZIŠTA ZLATA I SREBRA

4.1.2.1 RUDNO POLJE DELI JOVAN

Zlatonosna oblast Deli Jovana privukla je pažnju rudarskih str-učnjaka i istraživača još daleke 1888. god., a nakon nesporno utvrđ-enih podataka o postojanju zlata na ovim terenima, posebno oko se-la Glogovica, "Koncesija Sv. Ana" dodeljena je Đorđu Vajfertu, odn-osno prostor između Rusmana i Ginduše.(2) Na tom lokalitetu pro-nađeni su rudarski radovi još iz antičkog doba.

Deli Jovan je gabro-peridotski masiv, a nalazi se severoistoč-no od Bora i to južni deo masiva oko 15 km vazdušne linije i severni na oko 20 km. Istočni deo masiva je ograničen naseljima Popovica,

63

Sikole, Salaš, Mala Jasikova, a zapadni naseljima Tanda, Luka i Du-bočane. Glogovica je selo koje se nalazi u podnožju planine Deli Jo-van. U neposrednoj blizini sela nalazi se i selo Dubočane. Do regio-nalnog puta Zaječar–Negotin dolazi se preko Salaša, a razdaljina je 5 km. Od Zaječara Glogovica je udaljena 35 km.

Zlatonosne kvarcne žice grupisane su u tri rasedne zone, a lo-kaliteti Rusman i Ginduša se nalaze u zapadnoj zoni, dugačkoj nek-oliko kilometara. Moćnost kvarcnih žica varira od nekoliko centimet-ara do 2-3 m, a najćešće od 0,5 do 1 m. Sadržaj zlata je vrlo prome-nljiv i kreće se od tragova do 800 g/t rude. Posebno su bile bogate kvarcne žice u Ginduši sa 50-80 g/t, dok je u Rusmanu sadržaj neš-to niži.

Od sulfidnih minerala u ovim žicama se sreće pirit i to u vidu uprskanja, impregnacija ili masivnih nagomilanja. Pored pirita čest je i halkopirit, dok su kovelin, halkozin i bornit znatno ređi, a ponekad se sreću galenit i sfalerit. Samorodno zlato se relativno često sreće i to u vidu slobodnih polja kroz kvarc ili kroz sulfidne minerale, pre sv-ega pirit.

Pored Rusmana i Ginduše, u rudnom polju Deli Jovana postoji više drugih lokalnosti, a najvažnije su:

- Perina Čuka, gde je vršena eksploatacija rude pre Drugog svetskog rata. Sadržaj zlata varira od 6 do 250 g/t rude;

- Selište, koje je takođe eksploatisano pre Drugog svetskog ra-ta i u antičko doba, a sadržaj zlata je bio 47 g/t;

- Pavlov Potok, kvarcna žica sa sadržajem zlata 29 g/t rude;

- Soko Perić, kvarcna žica sa sadržajem zlata 29 g/t;

- Latovo, kvarcna žica debljine 0,8 m sa sadržajem zlata 40 do 50 g/t.

U novije vreme, Kanadska državna kompanija ("Reservoir Capital Corp. or the "Company") je od 2007. godine vršila nova istra-živanja područja Deli Jovana, koja su obuhvatala površinu od oko 69 km2. U sklopu tih radova izvršeno je kartiranje površine terena, uzor-kovanje svih starih i antičkih radova, pri čemu je utvrđeno da je sred-nji sadržaj zlata u tim uzorcima bio 32 g/t, sa podučja Ginduše, dok je maksimalni sadržaj zlata bio 47,50 g/t.

Prilikom podzemnih istražnih radova revitalizovano je oko 1.038 m starih podzemnih hodnika i prolaza na koti +550 m u Gindu-ši i izvršeno je sistematsko uzorkovanje mineralizovanih zlatonosnih

64

kvarcnih žica na tri područja prethodnih podzemnih radova, (H-10/560, H-5/6 i H-4, a rezultati analiza uzoraka su prikazani u tabeli 4.1:

Tab. 4 1 Sadržaji zlata u žicama Deli Jovana(2)

Zlato (g/t)

Dužina uzorka u žici (m)

Mesto uzorkovanja

zone H

Dužina žice (m)

Broj uzoraka

Dužina uzorka

(m)

Prosečni sadržaj

(g/t)

48,5 1,0 - - - - -

209 0,6 H - 6 38 8 0,3 - 1,0 9,71

48,9 0,5 H - 4 30 5 0,4 - 0,5 10,57

33,4 0,5 uključeno 10 3 0,4 - 0,5 17,15

30,5 0,5 H - 10 17 5 0,5 - 1,0 18,82

Na lokalitetu Rusman su na koti +560 i dužini od 103 m izuze-ta tri uzorka mineralizovane kvarcne žice, u kojima su sadržaji zlata bili 98,8 g/t, 84,6 g/t i 30,6 g/t. Rudne rezerve nisu utvrđene.(2)

4.1.2.2 RUDNO POLJE VRATARNICA

Istočno od Vratarnice i Malog Izvora, na obodu Stare Planine, nalazi se lokalitet Mijin kladenac. Na ovom lokalitetu ima više parale-lnih kvarcnih žica, a najveća je širine 1-2 m i dužine oko 400 m. Od minerala dominiraju kvarc i pirit, a potom galenit, sfalerit i halkopirit. Zlato se javlja kao samorodno u kvarcu i piritu i u vidu telurida u gal-enitu. Ležište je ranije istraživano i eksploatisano, a sadržaj zlata va-rira od 0,2 do 17 g/t rude.(9)

65

4.2 NEMETALIČNE MINERALNE SIROVINE

4.2.1 KVARCNE SIROVINE

4.2.1.1 RUDNIK KVARCNOG PESKA SRBOKVARC RGOTINA

Kvarcni peščari su sedimentne stene, koje se u osnovi sastoje od zaobljenih, uglastih ili malo zaobljenih kvarcnih zrna, veličine 0,1-2 mm. Ostatak mase čine zrna feldspata, liskuna, gline i drugih min-erala. Cementna masa može biti silicijska, karbonatna, glinovita, gv-ožđevita ili drugog sastava.

U tehnološkom pogledu, to su obično slabo vezani peščari koji malom udarnom ili pritisnom silom prelaze u pesak.

Ležište Oblaci u neposrednoj blizini sela Rgotina, predstavlja sirovinsku bazu na ovom području, kao zamenu za već iscrpljeno le-žište Poljana. Nalazi se u okviru formacije lijaskih peščara sa slab-om glinovito-karbonatnom cementnom vezom, tako da je deo rezervi delimično preveden u pesak.

Istražene su velike rezerve A+B+C1 kategorije. U rovnom sta-nju peščar sadrži oko 88 % SiO2, 7-12 % feldspata i oko 3 % glinenih komponenti.

Prema podacima(3) bilansne rezerve peščara u ležištu Oblaci iznose 33.316.381 t, od čega je 31.450.663 eksploatabilno, a ima i 972.401 t vanbilansnih rezervi.

Ležište Oblaci se nalazi pored samog puta Bor-Zaječar. Rgoti-na se nalazi severno od Zaječara i od centra udaljena je 14 km. Žel-ezničkom prugom, koja prolazi kroz samo selo, povezana je sa železničkom mrežom Srbije.

Tehnološkim postupcima dezintegracije i mokro-mehaničke separacije rovnog peščara, potpuno se oslobađaju mineralna zrna. Primenom gravitacionih metoda, u hidrauličnim klasifikatorima, dobi-ja se ceo spektar komercijalnih proizvoda, razvrstanih po klasama krupnoće, koji se koriste u industriji stakla, livačkoj industriji, industri-ji keramike i porcelana, hemijskoj industriji i dr.

Rudnik kvarcnog peska "Srbokvarc" ima širok asortiman proiz-voda: suvi, vlažni i obloženi kvarcni pesak, kvarcno brašno, vatrosta-lne mase i dr. U 2004. god. izvršena je privatizacija ovog rudnika, nakon čega je rudnik prešao u vlasništvo kompanije "Kaolin". Rudnik ima status radne jedinice u okviru D.O.O. "Jugokaolin" iz Valjeva.

Prema literaturnim podacima(1,4) godišnja proizvodnja iznosi oko 155.000 t.

66

4.2.2 KREDA

Kalcijum karbonatni mulj - kreda zapažen je kod Rgotine. Poj-

ave se nalaze u blizini sela, ali nisu detaljno istraživane. Zapaženi su izdanci na površini prekriveni tankim slojem humusa.

Hemijski sastav krede kod Rgotine je sledeći:

SiO2 3,10 % Al2O3 0,85 % Fe2O3 1,20 % CaO 51,80 %

MgO 0,54 % S 0,21 % CO2 40,80%

Rezerve nisu utvrđene usled nedostatka dovoljnog broja podata-ka, a kreda bi se u vidu brašna mogla koristiti za kalcifikaciju zemlji-šta.(5)

4.3 GLINE

Najpoznatije nalazište kaolinskih vatrostalnih glina je Metriš kod Salaša, gde je jedno vreme vršena i eksploatacija, a 1990. god. su na izložbi u Parizu bili izloženi uzorci kaolina. Kaolinska glina je uglavnom korišćena za izradu jednostavnih grnčarskih proizvoda.

Ozbiljnije interesovanje za nalazište odvijalo se u periodu od 1950. do 1954. god., sve do 1982. kada su utvrđene rezerve i izvršene detaljne analize fizičko-hemijskih svojstava, koje su dale zadovoljavaj-uće rezultate. Kaolinske gline kod Metriša su eksploatisane za potrebe Fabrike porcelana u Zaječaru, Fabrike vatrostalnog materijala „Šamot“ Aranđelovac i RTB-a Bor, za oblaganje topioničkih peći.(7)

Moćnost kaolinskog sloja dostiže i do 5 m, ali u proseku iznosi oko 1,5 m. Dužina duže ose sočiva iznosi oko 130 m i kraće oko 36 m, a istraživana je površina od 14.000 m2. Pored minerala glina, gde je kaolinit dominantan, susreću se još i kvarc, ortoklas i plagioklas, a re-đe ostali minerali.

Hemijske analize uzoraka su pokazale da ove gline sadrže u osnovi:

SiO2 48,54 do 64.4 % Al2O3 22,80 do 35,50 %

Fe2O3 1,53 do 2,40 % CaO 0,13 do 1,10 %

Ispitivanja vatrostalnosti su pokazala da bi se neke od ovih glina mogle upotrebjavati u vatrostalnoj industriji.

Obračunate rezerve metriške gline iz 1956. god. iznose 11.687 t i svrstane su u A kategoriju rezervi.

67

Istraživanja su nastavljena 1982/83. god. u atarima sela Me-triš i otkrivene su interesantne pojave i na lokalitetu Čapljinac, čije se rezerve procenjuju na oko 2.000.000 t.

Od minerala se u ovom nalazištu susreću kaolinit, kvarc i ostali minerali glina. U tabeli 4.2 prikazane su osnovne hemijske karakteristike glina lokaliteta Čapljinac:

Tab. 4.2 Osnovne hemijske karakteristike glina lokaliteta Čapljinac(8) Hemijski sastav (%) I IV Hemijski sastav (%) I IV

Gubitak žarenjem 13,56 11,26 - - -

SiO2 45,30 58,05 CaO 0,36 0,53

Al2O3 28,90 23,58 MgO 1,25 1,17

Fe2O3 9,58 3,31 Na2O 0,12 0,24

TiO2 0,41 0,82 K2O 0,32 0,90

Kod ovih glina se oko 72 % mase nalazi u klasama krupno-će ispod 10 m.

U tabeli 4.3 prikazani su osnovni tehnološki parametri glina lokaliteta Čapljinac.

Tab. 4.3 Tehnološki parametri glina lokaliteta Čapljinac(8) Osnovni tehnološki parametri J. mere I IV

Voda za plastičnu obradu % 46,00 40,20

Indeks plastičnosti % 50,90 44,20

Skupljanje sušenjem % 9,16 8,14

Savijna čvrstoća N/cm2 4,85 250,00

Oblast sinterovanja C 1195-1245 1040-1085

Vatrostalnost SK 26 27

Koeficijent adsorpcije metilen plavog - 50 65

Metriš je ravničarsko ratarsko-stočarsko seosko naselje, zbi-jenog tipa, na dolinskim stranama Sikolske reke (leve pritoke Tim-oka). Smešteno je 3 km istočno od puta Zaječar-Negotin, a 35 km severoistočno od Zaječara.

68

4.4 UKRASNI KAMEN

Od magmatskih stena kao ukrasni kamen mogu se koristiti gabro, granit, sijeniti i monconiti. Najveće pojave gabra nalaze se na Deli Jovanu, a delimična ispitivanja ovih stena kao arhitek-tonskog kamena u nekim lokalitetima, izvršena su 1978. god.

Gabro-peridotitski kompleks Deli Jovan predstavlja ostatke ofiolita, odnosno ranopaleozojskih i/ili prepaleozojskih okeanskih prostora i njihovo pružanje se može dalje pratiti na sever u Rum-uniji i na jugoistok u Bugarskoj. Do sada je na zadovoljavajućem nivou objašnjena jedino petrografija ovih stena, pri čemu je utvrđ-eno prisustvo različitih facija gabrova, dijabaza i podređeno perid-otita i granitoidnih stena. Radiometrijske odredbe starosti, koje su objavljene od strane bugarskih geologa, svedoče o kasno preka-mbrijskoj starosti ovih ofiolita, pri čemu se njihovo poreklo dovodi u vezu sa panafričkim okeanskim domenom.(6)

Gabro je stena hipidiomorfno zrnaste strukture, ponekad i ofitske, kao i teksture koja je najčešće masivna ili planparalelna. U pogledu mineralnog sastava razlikujemo nekoliko varijeteta, a ga-bro u užem smislu sastoji se od bazičnog plagioklasa (labrador, bitovnit) i monokliničnog piroksena (augit, odnosno dijalag). Ukoli-ko sadrži olivin, onda je to olivinski gabro.

Boja ovih stena je najčešće tamnozelena ili sivozelena, kat-kad sa plavičastim odsjajem koji je posledica prisustva labradora (ovo plavičasto svetlucanje nazivamo „labradorizacijom"). Zbog in-teresantnih i postojanih boja, kao i dobrih fizičko-mehaničkih kara-kteristka, gabro je veoma cenjen kao arhitektonski kamen, naroči-to za izradu skulptura i nadgrobnih spomenika.

Rezultati fizičko-mehaničkih ispitivanja su pokazali da ove stene zadovoljavaju važeće tehničke propise, ali nisu izvršena isp-itivanja postojanosti na mrazu i otpornosti ivica na udar. Rudne re-zerve nisu definisane.(5)

69

4.5 BARIT

Pojave barita nalaze se na oko 2 km, severno od sela Kopri-vnica, koja se nalazi 19 km severoistočno od grada Zaječara. Istr-aživanja na ovom lokalitetu vršena su u više navrata 1908., 1912., 1934., za vreme Drugog svetskog rata, 1949. (Timbas-Knjažev-ac), 1953. (RTB Bor), 1962. (Industrija i rudnici nemetala-Zaječar) i 1984. (Georad-Zaječar).

Barit se koristi u proizvodnji papira i gume, a koristi se takođe i u radiologiji. Kada je usitnjen, koristi se za spravljanje isplake na naftnim i gasnim bušotinama.

Nakon svih izvršenih istraživanja može se zaključiti da su baritske žice nestalne, male debljine, a rezerve nedovoljne za eksploataciju.(5)

4.6 OSTALO

Posebnu pažnju treba posvetiti lokalitetu između Avramice i Vratarnice gde su evidentirane rezerve krečnjaka sa visokim sadr-žajem kalcijuma i nižim sadržajem gvožđa, jer je njihova primena široka u mnogim granama privrede: u industriji kreča, industriji gu-me, u staklarskoj i livačkoj industriji, za proizvodnju stočne hrane i mineralnih đubriva, kao i u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Rezerve nisu utvrđene.(7,10)

LITERATURA

1. http://www.mineralinfo.org/Cartes/Serbie/SerbiaOreDeposits.pdf 2. http://www.reservoircapitalcorp.com/s/DeliJovan.asp 3. http://www.mpo.cz/kalendar/download/71524/priloha001.pdf 4. http://www.ekoplan.gov.rs 5. "Studija potencijalnosti nemetaličnih mineralnih sirovina za potrebe RBN-

a" - Institut za bakar Bor, 1992. godine 6. http://www.mkpg.rgf.bg.ac.rs/petrologija/petrology/paleozoik/paleozoik02.

html 7. http://www.zajecar.info/sr/download/Zasvenajednom.pdf 8. "Domaće nemetalične mineralne sirovine za primenu u privredi", ITNMS,

1998. 9. "Dugoročni program razvoja proizvodnje zlata u RTB Bor", Bor, 1995. 10. http://www.slglasnik.info

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%80

http://www.mineralinfo.org/Cartes/Serbie/SerbiaOreDeposits.pdf

http://www.reservoircapitalcorp.com/s/DeliJovan.asp

http://www.mkpg.rgf.bg.ac.rs/petrologija/petrology/paleozoik/paleozoik02.html

http://www.mkpg.rgf.bg.ac.rs/petrologija/petrology/paleozoik/paleozoik02.html

http://www.zajecar.info/sr/download/Zasvenajednom.pdf

70

4.7 UGALJ

GEOLOGIJA I RAZVOJNO PROIZVODNI POTENCIJALI

Na teritoriji grada Zaječara egzistiraju dva aktivna rudnika koji posluju u sastavu Javnog preduzeća za podzemnu eksplo-ataciju uglja – Resavica:

Rudnik antracita „Vrška Čuka“ – Avramica u ugljonosnom ba-senu Vrške čuke; i

Rudnik lignita „Lubnica“ u lubničko – zvezdanskom ugljonosn-om basenu.

Pored ovih rudnika obrađen je zatvoreni rudnik „Hajduk Velj-ko“ u Lenovcu koji je nastavak Lubničko – Zvezdanskog basena.

Svi prikupljeni i sistematizovani podaci su autentični i autoru su bili dostupni uz veliku pomoć rukovodstva oba rudnika.

4.7.1 UGLJONOSNI BASEN „VRŠKA ČUKA“

AKTIVNI RUDNIK ANTRACITA „VRŠKA ČUKA“ - AVRAMICA

4.7.1.1 POLOŽAJ BASENA

Produktivni ugljonosni basen Vrške Čuke nalazi se 10 km jugoistočno od Zaječara na krajnjem severnom obodu Stare Planine, između bugarske granice na istoku i desne obale Belog Timoka na zapadu. U basenu dominira planinski vrh Vrška čuka (672 m).

Aktivni rudnik „Vrška Čuka“ – jama Avramica nalazi se u naselju Avramica koje je povezano na magistralni put Zaječar – Niš, a industrijskim kolosekom, koji trenutno nije u funkciji, sa prugom Zaječar – Niš.

4.7.1.2 GEOLOGIJA BASENA

Stratigrafija

Prvi podaci o ugljonosnosti basena datiraju od 1870. god. da bi 1878. - 1877. došlo do prvih rudarskih radova.

Zajedno sa eksplotacijom i istraživanjem basena geolozi su se bavili istraživanjem starosti i genezom ležišta.

71

Ugljonosna serija je smeštena u sedimentima Jure. Konstat-ovani su u jurskim sedimentima lijas, doger i malm. U sedimenti-ma lijasa javljaju se sve produktivne pojave uglja.

Krovinu cele serije čine glinoviti pešćari, peščari i peskoviti krečnjaci dogera.

Prostiranje i tektonika

Vrška Čuka predstavlja deo velikog balkanskog antiklinoriju-ma koji se pruža od Crnog mora preko Bugarske, Belogradčika, Vrške Čuke, (tone ispod tercijera u dolini Timoka) i javlja se pono-vo u reonu Dunava.

Antiklinorijum Vrške Čuke je veoma složen, jer je rasedima raskomadan u blokove, što je uzrokovalo i veliki broj eksplotacion-ih revira.

Tri velika raseda – raseline, (Grande Faille) – velikoraselina koja prati sa zapadne strane greben Vrške čuke, drugi rased prati istočnu stranu Vrške Čuke i kod sela Prlita seče prethodni rased i treći veliki rased ide upravno na prethodne, dolinom Belog Timoka odvajajući Malu Čuku od krečnjačkog platoa.

Ovim velikim raselinama blokovski je basen podeljen na tri velike celine:

Ugljonosni reon Vrška Čuka – Velika čuka sa ugašenim uglj-enokopima Stara čuka, Barbara, Katarina, Augusta i Burdelj koji je uglavnom iscrpljen.

Ugljonosni reon Krečnjački plato je malo istražen, a rezerve se procenjuju na oko 1,8·106t.

Ugljonosni reon Mala Čuka sa ugašenim ugljenokopima Ma-la Čuka, Rajmonda, Jelena, Staljingrad, Danica i aktivnom jamom Avramica. U sklop reona Male Čuke može se ubrojati i Kantarisko brdo koje je eksploatisano potkopom Srpski Balkan.

Pored ovih reona može se izdvojiti jedan ograničeni blok KRAVORNIK koji je iscrpljen istoimenim ugašenim ugljenokopom.

Ugljonosnost

Produktivna ugljonosna serija lijasa koja je nosilac kvalitet-nog uglja antracitskog tipa gradi jedan ugljonosni horizont sa tri složena sloja:

72

I ugljonosni nivo je debljine 1 – 10 m, u kome je ugljeni sloj debljine od 0,4 - 3m, koji se na prostoru Male Čuke eksploatiše dugi niz godina.

II ugljonosni nivo nalazi se na 15 – 40 m od prvog ugljonos-nog nivoa i debljine je 2 – 20 m. U njemu se nalazi produktivni dr-ugi sloj debljine od 1,8 m i regularniji je od I ugljenog sloja. U ov-om se sloju javlja karbonizirani proslojak uglja „BRAND“ debljine 0,1 – 0,5 m.

III ugljonosni nivo nalazi se na 10 – 40 m iznad drugog uglj-onosnog nivoa, debljine od 20 – 40 m. Ovaj nivo je slabije razvijen – nije regularan na pojedinim delovima basena. Moćnosti je od 0,1 - 0,6 m sa pojavom u nekoliko grana.

Zbog intenzivne tektonike pored velikih raseda javlja se i ve-liki broj manjih koji su ležište raskomadali, a slojevi su pretrpeli deformacije u moćnosti tako da mogu iskliniti ili povećati moćnost u vidu sočiva do 10 m.

4.7.1.3 KVALITET UGLJA

Kvantitativna maceralna analiza pokazuje sledeće:

Naziv sadržaj%

vitrinit 70-74

inertinit 16-21

refleksija na vitrinitu – R% 2,2-2,6

mineralne primese 9-10

Mineralne primese u uglju uglavnom su: glina, pirit, kalcit i mestimično kvarc.

Visok stepen metarmofizma ukazuje na započetu grafitizaci-ju ugljene materije, a visok stepen refleksije na mali sadržaj volati-la, što ovaj ugalj ubraja u grupu posnih antracitskih ugljeva sa sle-dećim karakteristikama:

73

Tehnička analiza

Analiza pepela

Sa

dostavnom vlagom

Sa vlagom u

analitičkom uz

Bez vlage

Bez vlage i pepela

Sastojci %

Vlaga % 1,54 SIO2

Pepeo % 9,63 9,78 Fe2 O3

Sumpor ukupni %

1,55 1,57 Al2 O3

Sumpor u pepelu %

0,41 0,42 CaO

Sumpor sagorljiv %

1,14 1,15 1,27 MgO

Koks % 90,15 91,56 90,65 SO3

C-fix % 80,52 81,78 90,65 P2 O5

Isparljivo% 8,31 8,44 9,35 TiO2

Sagorljivo% 88,83 90.22 100,0 Na2 O

Toplota sag.goriva

K 2O

gornja kJ/kg

32.012 32.510 36.035

donja kJ/kg 31.317 31.840 35.295

7.646 7.765 8.607

7.480 7.605 8.430 Reakcija Jako kisela

Elementarna analiza

Ugljenik ukupni % 32,20 83,49 92,54

Vodonik % 3,21 3,26 3,61

Sumpor sagorljiv % 1,14 1,15 1,27

Azot % 2,28 2,32 2,58

Kiseonik %

Topivost pepela

Oksidaciona atmosvera Redukciona atmosfera

Početak 920

Tačka omekšav. 1.040

Tačka polulopte 1.300

Tačka razlivanj. 1.340

Zbog visokog stepena metamorfizma i intenzivne tektonike,

ugalj je veoma krt, trošan, tako da se kao rovni ugalj nalazi u sled-ećem gronulometriskom sastavu - srednji uzorak bez selektivnog otkopavanja:

74

klasa krupnoće masa % pepeo %

+ 40 mm 42,87 71,50 - 40 + 20 mm 15,94 50,55 - 20 + 5 mm 14,11 50,37 - 5 + 0,5 mm 18,72 28,47 -0,5 + 0 mm 8,36 22,54

100,00 53,03

Kod selektivnog otkopavanja uglja manji su učinci, ali je zato kvalitet povoljniji.

Rovni ugalj selektivno otkopavan:

klase krupnoće masa % pepeo %

mm

+ 30 16,77 30,00

- 30 + 5 10,54 27,00

- 10 + 5 9,08 27,00

- 5 + 0,5 39,67 16,20

- 0,005 + 0 7,84 28,00

100 21,66

Ovi uzorci su dati da bi se stekla slika o kvalitetu uglja koji se može razlikovati od sloja do sloja, od lokacije do lokacije. Zaje-dnička karakteristika svih uzoraka je da se ugalj nalazi u sitnijim klasama – 50 mm.

4.7.1.4 PROIZVODNJA I REZERVE UGLJA

Ne postoje sasvim pouzdani podaci o početku proizvodnje uglja, zato što su se pre toga izvodili istražni rudarski radovi iz koj-ih se duže proizvodilo, u razdoblju od 1870 – 1880 god.

Prvi rudnik pod nazivom „Vrška Čuka“ otvoren je 1876. god. u selu Prlita. Ovaj teren Velike čuke ekploatisan je do 50-tih godi-na prošlog veka i za to vreme je otkopano između 1,5 - 2∙106 t uglja.

Pravi radovi na otvaranju jame Avramica započeti su 1959. god. iz naselja Avramica u reonu Male Čuke, gde je ranije iz Avra-mičkog potoka otkopavan ugalj iz potkopa Danica i potkopa Sveti Đorđe.

Iz ovog reona do danas otkopano je oko 2∙106 t uglja.

75

Ukupno iz basena Vrška Čuka otkopano je između 3,5 i 4∙106 t uglja, uz godišnju proizvodnju od 20.000 do 70.000 t iz više jama.

Prema poslednjim podacima iz 2011. god. stanje rezervi u rudniku „Vrška Čuka „ – Avramica je sledeće:

Stanje rezervi na dan 31.12. 2010.

Geološke rezerve

Kategorija Bilansne Vanbilansne

„A“ 22.520 /

„B“ 687.370 50.000

„C“ 1.624.608 300.000

ukupno 2.334.498 350.000

potencijalne

„C“ 6.041.600

„D“ 241.000

Procene nekih naših eminentnih geologa da će se rudnik zbog iscrpljenih rezervi zatvoriti još šezdesetih godina prošlog ve-ka, nisu bile tačne zbog nedovoljne istraženosti ležišta u to vreme.

Ležište Vrška Čuka po složenosti ležišta pripada III grupi i trećoj podgrupi slojevitih ležišta, odnosno na granici sa neslo-jevitim ležištima, pa je potrebno više istražnog bušenja da bi se dokazale rezerve.

Stepen istraženosti ležišta je oko 35 %, a stepen otvorenosti oko 10 %, što ukazuje na potrebu daljih istraživanja, jer se svaka-ko radi o ležištu sa najkvalitetnijim ugljem na ovim prostorima.

4.7.1.5 ANALIZA TRŽIŠTA – RAZVOJ RUDARSKE PROIZVODNJE I PRERADE

Najveće količine proizvedenog uglja do 30 – tih godina proš-log veka izvožene su u industrijske zemlje zapadne Evrope koje su bile vlasnici rudnika. U tom cilju izgrađena je železnička pruga početkom prošlog veka od Zaječara do Dobre na Dunavu.

Sa industrijalizacijom zemlje ugalj je počeo da se koristi za topionice, cementare i železnicu za čije potrebe je izgrađena brik-etnica u Grljanu.

76

Posle Drugog svetskog rata do 80–tih godina prošlog veka ugalj se prodavao RTB – Bor Topionica cca 40 %, cementarama 30 %, a ostalo topionici Zenica i ciglarskoj industriji.

80–tih godina prošlog veka nastaje prekretnica u razvoju Rudnika jer se suočio sa:

otkopavanjem slojeva uglja sa velikim sadržajem pepela, i

sve rigoroznijim zahtevima tržišta u pogledu kvaliteta uglja.

Iz ovih je razloga urađen Investicioni program, a zatim i teh-nička dokumentacija po kojoj je 90–tih godina prošlog veka u rad pušteno savremeno postrojenje za gravitacijsku koncentraciju uglja.

Postrojenje se sastoji iz dva dela: dela za gravitacijsku kon-centraciju koje je završeno i dela za flotacijsku koncentraciju koje nije pušteno u rad.

Gravitacijska koncentracija sa suspenzijom magnetita omo-gućava dobijanje kvaliteta sa sadržajem pepela u dijapazonu od 2-10 %.

Analiza uglja jednog od proizvoda je sledeća: Tehniča analiza Analiza pepela % sastojci % uloga 1,17 SiO2 40,62 pepeo 2,81 Fe2 O3 2,32 s – ukupni 1,68 AlO s – sagorivi 1,41 CaO s – u pepelu 0,27 MgO koks 91.29 SO C – fix 87,83 PO isparlj 9,54 T sagorljivo 96,02 GTV kj/kg 36.107 DTV kj/kg 35.018

Elementarna analiza Topivost pepela Sastojak % oksiolociona atmosfera o C Ugljenik 86,28 početak sinterovanja 850 Vodonik 3,41 Tačka omekšavanja 1170 Sumpr sagorljiv 1,41 Tačka polulopte 1280 Azot kiseonik 4,27 Tačka razlivanja 1360

77

Uporedo sa koncentracijom uglja rađeno je i na iznalaženju mogućnosti upotrebe kvalitetnog uglja kao tehnološke sirovine.

a – Od instiuta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda 1989. god. urađen je programski zadatak:

„Studija proizvodnje uglja na bazi antracita „Vrška Čuka“, za potrebe hemijske i drugih industrija u okviru razvoja i proizvodnje novih materijala RTB – Bor“.

Studija je obuhvatila sledeće proizvode:

proizvodnja ugljeničnih – grafitnih elektroda

proizvodnja keramike i vatrostalnog materijala

industrija kalcijum i silicijum karbida

industrija gume i gumenih proizvoda

proizvodnja pomoćnih livačkih sredstava

ostali domeni primene u hemijskoj industriji koja je pokazala mogućnost široke primene antracita.

b – Uporedo sa izradom studije Hemijska industrija „Miloje Zakić“ radi na primeni antracita Vrške Čuke da bi se saradnja pos-le privatizacije samo održavala.

c – RTB - Bor je 1982. god. formirao grupu za razvoj i inves-ticije koja obuhvata potencijale ne samo RTB - Bor već i preduze-ća u kojima je RTB - Bor „akcionar“ kao što je u „Vrškoj Čuki“.

Izrađen je investicioni program i izvršena poluindustrijska pr-oba u Nemačkoj. Rezultati probe bili su veoma dobri, a silicijum karbid proizveden na bazi uglja iz Vrške Čuke i peska iz Rgotine dobrog kvaliteta. Na bazi ovih istraživanja urađen je investicioni program proizvodnje silicijum korbida sa firmom ECK koja je kasn-ije odustala zbog tadašnjih prilika u zemlji.

d – U toku 2002 – 2003. god. po nalogu Stručnog saveta EPS–a urađena je Studija „Primena antracita „Vrške Čuke“, kao filtraciono – sorpcionog sredstva za prečišćavanje otpadnih voda koje sadrže ulje i mazut.“

Laboratorijska istraživanja u I delu studije dala su veoma dobre rezultate tako da je 2005. i 2006. god. urađen drugi deo stu-dije u kojima su dati rezultati prečišćavanja zauljenih voda na pilot postrojenju u TETO – Zrenjanin i TE Kostolac sa sledećim zaključ-kom:

78

„Na osnovu rezultata dobijenih u realizaciji prve faze, doma-ći antracit iz Rudnika „Vrška Čuka“ može da se iskoristi za efikas-no uklanjanje ulja i mazuta iz zauljenih i zamućenih otpadnih voda nastalih radom termoelektrana. Sagledane su mogućnosti zame-ne pri prečišćavanju zauljenih i zamućenih otpadnih voda prim-enom skupog inostranog aktivnog uglja domaćim antracitom iz ru-dnika „Vrška Čuka“.“

U toku druge faze istraživanja, u uslovima poluindustrijskih i industrijskih proba potvrđena je tehička i ekonomska opravdanost korišćenja antracita za prečišćavanje zauljenih i zamućenih otp-adnih voda. Na osnovu ovih proba obezbeđene su neophodne te-hnološke podloge za projektovanje budućih postrojenja za prečiš-ćavanje zauljenih i zamućenih otpadnih voda, a izvršena tehno–ekonomska analiza je pokazala i dokazala ekonomsku opravdan-ost izgradnje ovakvog postrojenja.

Studiju je uradilo holding preduzeće „Institut za opštu i fizičku hemiju a.d. – Beograd“ 2006. god.

4.7.1.6 OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIRODNIH USLOVA EKSPLOATACIJE

Ugljonosni revir „Mala Čuka“ u kom se danas rudari sa reze-rvama evidentnim za rudarenje preko 50 godina u tektonskom sm-islu, veoma je komplikovan sa velikim brojem raseda što ovo lež-ište svrstava u atipična slojevita ležišta koja se nalaze na granici sa neslojevitim rasutim ležištima. To je, svakako, ograničavajući faktor u primeni načina i tehnologije istraživanja, otvaranja i ekspl-oatacije i upućuje na veći obim istraživanja, veće koeficijente otvaranja i pripreme i malu produktivnost metoda otkopavanja.

U krovini i podini slojeva nalaze se stabilne stene, peskoviti ili glinoviti peščari i glinci pogodni za stabilne prostorije i otkope.

Odvodnjenost ležišta je veoma mala i iznosi oko 1,2 % l/s, te se može svrstati u suve jame. Sva voda ležišta odvodi se gravi-tacijski, potkopom i hodnikom TH-1 na koti 206 m, kojima je ležište otvoreno.

Ležište je metansko sa pojavama metana koji se eksploata-cijom oslobađa iz uglja i pratećih stena. Gasni kapacitet slojeva iz-nosi 10,5 – 18 m3 /t za nenačetu sredinu i 5,77 – 6,7 m3/t za nače-

79

tu sredinu. Metanoobilnost, zavisno od proizvodnje, kreće se od 8 – 20 m3 /t proizvedenog uglja.

Ugalj nije samozapaljiv, a ugljena prašina u sistemu sa 2,5% CH4 nije eksplozivna.

Ugljena prašina je agresivna, jer sadrži od 0,5 – 20 % SO2 .

4.7.1.7 ISTRAŽIVANJE BASENA

Značajne potencijalne rezerve uglja upućuju na to da se za basen Vrške Čuke mora uraditi „Program dugoročnih osnovnih is-traživanja“ koji bi se realizovao po etapama i obezbedio prevođe-nje kategorija C2 rezervi u višu kategoriju.

Takođe je neophodno da rudnik zbog složenosti ležišta u godišnjim planovima ima plan detaljnog istražnog bušenja i istražnih radova za prevođenje kategorija C2 u višu kategoriju, a istovremeno omogućio dokazivanje novih kategorija C2 rezervi.

Takođe je neophodno da rudnik, zbog složenosti ležišta, u godišnjim planovima ima plan detaljnog istražnog bušenja i istraž-nih radova za prevođenje rezervi iz C1 u B i B u A rezerve.

4.7.1.8 OCENA PERSPEKTIVNOSTI

Na osnovu prikazanih rezervi, kvaliteta uglja koji se može dobiti obogaćivanjem u separaciji rudnika, očigledno je da će se budući rad rudnika zasnivati na dve osnovne činjenice:

Blizina HE – Đerdap i kvalitetnih kvarcnih peskova i peščara omogućava proizvodnju silicijum karbida koji je strateška industrij-ska sirovina.

Kvalitet uglja iz separacije rudnika omogućava punjenje svih postrojenja za prečišćavanje otpadnih i pitkih voda.

Ova činjenica sama po sebi otvara izuzetne proizvodne ka-pacitete rudnika, a posebno usvajanjem proevropskih zakona o zaštiti prirode po kojima će svi zagađivači morati da imaju postroj-enja za prečišćavanje voda.

Uz pomoć nadležnih ministarstava neće biti teško zainteres-ovati strane ulagače za ovako atraktivne i strateški važne proizvo-de, što rudniku uz relativno malu proizvodnju od 15 -25.000 t uglja (5000 t kao tehnološka sirovina i 10 -15.000 t za industriju kao go-

80

rivo) na godišnjem nivou može obezbediti stabilno poslovanje dugi niz godina.

Ukoliko se JPPEU i resorno ministarstvo ne izbori za ovu pr-oizvodnu orijentaciju rudnika, već se ugalj proizvodi za industriju kao gorivo, to direktno vodi ka sudbini mnogih rudnika – zatvara-nju.

LITERATURA

1. Fondovska dokumentacija Rudnika „Vrška Čuka“ 2. Dr Predrag Nikolić, dr Dimitrije Dimitrijević „Ugalj Jugoslavije“ Beograd

1990. 3. Dr Nikola Pantić, dr Predrag Nikolić “Ugalj“ Naučna knjiga Beograd 1973. 4. Zavod za regionalnu geologiju i paleontologiju Univerziteta u Beogradu

„Geologija Srbije“ knjiga VII Kaustobioliti, Beograd 1975. god.

4.7.2 LUBNIČKO-ZVEZDANSKI UGLJONOSNI BASEN AKTIVNI RUDNIK LIGNITA „LUBNICA“

4.7.2.1 POLOŽAJ BASENA

Na prostoru zapadno i oko 15 km jugozapadno od Zaječara, između Belog i Crnog Timoka, preko Zvezdana, Lubnice do Leno-vca, prostiru se tercijerni ugljonosni sedimenti koji karakterišu ovaj ugljonosni basen lignito - mrkog uglja.

Pojave uglja, koje su otkopavane ili se otkopavaju, najvećim delom skoncentrisane su u tri ležišta: Zvezdan, Lubnica i ležište i nekadašnji rudnik „Hajduk Veljko“ kod „Lenovca. Neposredno uz ležište Lubnica nalazi se rasedima odvojeno ležište „Osojno“ u kome se sada rudari. Selo i rudnik Lubnica povezani su putem i žičarom koja nije u funkciji sa prugom Niš-Beograd u Grljanu gde je urađena ranžirana stanica i separacija – klasirnica uglja.

4.7.2.2 GEOLOGIJA BASENA

Stratigrafija

Sedimenti Lubničko–Zvezdanskog basena u širem smislu pripadaju naslagama slatkovodnih tvorevina iz sastava Timočkog zaliva PARATETISA, a većim delom jezerskim naslagama, koje

81

su stvarane na širokom prostranstvu dolinom Timoka, sve do Knj-aževca i dalje prema Svrljigu.

Prema fauni, koja je nađena u ovim sedimentima, ugljonos-na serija Lubničko–Zvezdanskog basena pripada tortonu, a del-om i sarmatu. U povlati ugljonosnog miocena Lubnice vidno mes-to zauzimaju sedimenti miopliocena, predstavljeni peskovitim glin-ama i laporcima.

Zahvaljujući pojavama uglja u naslagama miocena Lubnič-ko-Zvezdanskog basena, izvršena je podela serije na tri horizonta:

donji ili podinski deo, debljine od 5 – 50 m

srednji ili ugljonosni deo, debljine od 60 – 80 m

gornji ili povlatni deo, debljine od 10 – 100 m

Svi ovi sedimenti tortona i delom sarmata, leže diskordantno i transgresivno preko vulkanogeno-sedimentne formacije predsta-vljene andezitskim stenama i piroklastičnim materijalom.

Ugljonosnost

Može se reći da Lubničko-Zvezdanski basen predstavlja jednu izduženu sinklinalu sa pravcem pružanja ISI - ZJZ, koja je rasedima poremećena i blago zatalasana, tako da se može odv-ojiti zvezdanski deo i ležište „Osojno“, koje je rasedom odvojeno od Lubnice i u kome se sada rudari.

Celo ležište karakteriše pojava tri ugljena sloja.

I ugljeni sloj je debljine od 5 - 9 m. Na više mesta ovaj sloj je podeljen proslojkom belog peščara na dva dela. Debljina donjeg dela se kreće od 1,6 – 3 m, a debljina gornjeg od 4 – 6 m. U većem delu ležišta donji deo I sloja nije eksploatisan jer je zbog boljih ekonomskih efekata ležište „raubovano“ i tako je ostavljeno preko 2·106 t uglja.

II ugljeni sloj je prosečno 60 - 80m iznad I i od njega je odv-ojen laporcima i glinama, promenljive debljine i kvaliteta. Takođe je ekonomski isplativ bio samo u centralnom delu ležišta, gde je moćnosti od 1,5 – 5 m debljine.

III ugljeni sloj je takođe nestabilne moćnosti i kvaliteta. Nala-zi se na 8 -10 m iznad II sloja, moćnosti do 5 m.

82

Iz svega navedenog I ugljeni sloj je glavni sloj na kome se zasnivala proizvodnja u svim poljima.

Tektonika, osim glavnih – većih raseda nije posebno istraže-na, ali je indikovana u toj meri da onemogućava primenu metoda mehanizovanog otkopavanja.

4.7.2.3 KVALITET UGLJA

Ugalj iz Lubnice, a uglavnom će biti izneti podaci iz jame „Osojno“ koja je u eksploataciji, pripada grupi kvalitetnih lignita, odnosno prelaznim lignito-mrkim ugljevima sledećeg kvaliteta:

Tehnička analiza – srednje vrednosti bušotina „Osojno“

%

- Vlaga 24,92 - Pepeo 14,29 - isparljivi sastojci 32,49 - sagorljivi sastojci 60,80 - koks 42,60 - C-fix 28,31 - sumpor ukupni 2,15 - sumpor u pepelu 0,96 - sumpor sagorljivi 1,19 - Gornja toplota vrednost KJ/kg 16.598 - Donja toplotna vrednost KJ/kg 15.254

Elementarnom analizom određen je procentualni sadržaj uk-upnog ugljenika, vodonika, sagorljivog sumpora, azota i kiseonika. Za „Osojno“ je urađeno 77 analiza i srednji sadržaj po slojevima je prikazan u tabeli 4.4.

Tab. 4.4 Srednji sadržaj ugljenika, vodonika, sagorljivog sumpora, azota i

kiseonika u jami „Osojno“

Sastojci % Ugljeni sloj

I II III IV Ugljenik-ukupni 37,81 31,83 37,40 29,69

Vodonik 3,34 4,46 3,12 2,70

Sumpor-sagorljivi

1,41 1,85 1,70 1,90

Azot 14,52 13,37 14,27 11,77

Kiseonik

83

Petrografski sastav uglja iz jame „Osojno“ utvrđen je na pet uzoraka. Rezultati mineraloške petrografske analize prikazani su u tabeli 4.5.

Tab. 4.5 Rezultati mineraloško- petrografske analize

Sastav Sadržaj u % po uzorku

U-1 U-2 U-3 U-4 Humarelinit

-trekstinit 10,0 15,0 9,0 -

- ulminit 52,0 45,0 35,0 36,0

Humodetrinit 7,0 10,0 9,5 -

Gelinit 2,0 4,0 1,5 15,0

Liptinit 1,0 2,0 1,0 -

Inertinit - 1,0 1,0 -

Densinit - - - 4,5

Mineral mat.

- glina 24,5 21,5 41,0 41,0

- pririt 3,5 1,5 2,0 3,0

Analiza pepela je rađena kroz ispitivanja hemijskog sastava pri čemu se određivala procentualna zastuplenost SiO2, Fe2O3, Al2O3, CaO3, SO3, P2O5, TiO2, Na2O i K2O. Reakcije su se kretale od slabo baznih do jako kiselih. Urađeno je 40 hemijskih analiza pepela.

Tab. 4.6 Srednji sadržaji sastojaka elementarne analize

Sastojci % Ugljeni sloj

I I III IV SiO2 34,91 38,76 24,01 48,79

Fe2O 3 10,47 11,39 12,66 6,55

Al2O 3 13,47 14,94 11,87 10,07

CaO 16,64 15,60 21,52 15,28

MgO 3,78 3,45 4,75 3,42

SO3 17,22 12,84 23,52 14,61

P2O 2 0,20 0,11 0,16 0,08

TiO2 0,39 0,47 0,52 0,33

Na2O 1,83 0,94 0,45 0,35

K2O 0,92 0,98 0,57 0,55

Termotehničke osobine pepela određene su sa 38 analiza urađenim u oksidacionoj atmosferi, pri čemu su određene temper-ature početka sinterovanja, tačke omekšavanja, tačke polulopte i tačke razlivanja.

Tab. 4.7 Termotehničke osobine pepela

Parametri 0C Ugljeni sloj

I II III IV Početak sinterovanja 891 915 1.026 994

Tačka omekšavanja 1.031 1.040 1.145 1.095

Tačka omekšavanja 1.212 1.209 1.315 1.209

Tačka razlivanja 1.239 1.236 1.339 1.249

84

4.7.2.4 PROIZVODNJA I REZERVE UGLJA

Proizvodnja uglja u Lubničko-zvezdanskom basenu započe-ta je najpre u Zvezdanu 70-ih godina 19. veka, gde je za celokup-no vreme rada proizvedeno oko 350.000 t uglja.

Početkom 20. veka otvara se ležište Lubnica koje i dalje radi. Godine 2007. zatvara se stara jama Lubnica i otvara nova jama „Osojno jug“ u kojoj se sada eksploatiše ugalj. Za svo vreme eksploatacije iz ovog ležišta proizvedeno je između 4,5 i 5·106 t uglja. Proizvodnja se kretala u rasponu od 1.000 t do Drugog svetskog rata, a zatim u rasponu od 100 - 200.000 t/god., da bi se sada ustalila na oko 70.000 t/god.

Procentualno učešće komercijalnih klasa u proizvodnji uglja za 2010. i 2011. god. iznosi:

Asortiman 2010. god. 2011.god. % % komad 20,57 22,58 kocka 16,86 16,78 orah 24,31 22,80 sitan 38,26 37,84

Plasman uglja za ove količine je osiguran i to:

Sitan ugalj se sav, po ugovoru, isporučuje termoelektrani „Morava“ u Svilajncu,

orah industriji i toplanama, a

kocka i komad za široku potrošnju.

Klasiranje i ručni probir uglja obavljaju se na klasirnici u Gr-ljanu gde se vrši i utovar uglja u vagone i kamione.

Zbog zahteva tržišta za kvalitetnijim asortimanima vrši se i pranje uglja i to kocke i oraha na separacijama u Bogovini i Vrškoj Čuki. U tabeli 4.8 dati su prepisi sertifikata o kvalitetu uglja za prodaju.

85

Tab. 4.8 Prepisi sertifikata o kvalitetu uglja za prodaju Trgovački naziv

komad kocka kocka pranja

orah orah prah

sitan

sortiman + 60 -80 +40 -60 +40 -40 +20 -40 +20 -20 +0

sadržaj podzrna %

8,3 8,3 7,3 9,22 9,22 -

vlaga % 31,20 29,68 32,41 33,70 33,59 31,10

ugljenik % 43,39 36,52 36,54 36,37 36,30 28,10

C-fix % 30,20 25,58 25,20 20,40 22,40 18,50

vodonik % 3,47 2,89 2,33 3,02 2,32 2,49

sagorljivo % 63,19 60,56 59,13 47,15 55,01 42,21

isparljivo % 32,99 33,52 33,93 26,69 32,61 23,18

koks % 35,81 36,80 33,96 39,61 33,80 45,72

sumpor ukupni %

0,78 0,89 0,93 0,84 0,81 0,89

sumpor sagorivi %

0,66 0,57 0,58 0,67 0,62 0,67

azot + kiseonik %

16,33 13,20 12,18 12,22 12,25 10,93

pepeo % 5,61 9,76 8,46 19,15 11,40 26,85

topivost pepela

početak sinterovanja 0C

890 870 880 885 885 900

tačka omekšavanja 0C

1060 1050 1030 1055 1055 1040

tačka polulopte 0C

1140 1180 1200 1160 1160 1200

tačka razlivanja 0C

1200 1240 1265 1230 1230 1270

GTV KJ/kg 17941 17390 16578 12908 15439 10950

DTV KJ/kg 16506 16112 15353 11511 14189 9630

Stanje bilansnih i geoloških rezervi po kategorijama i slojevi-ma rudnika Lubnica na dan 31.12. 2008. god. iznosi:

Polje I Ugljeni sloj (T)

II ugljeni sloj (t)

„Osojno“-sever

Kategorija A B C V

2.257.353

„Osojno“-centar

323.612 364.598

„Osojno“-jug 292.200 1.806.825

„Stara jama“ 360.028 305.364 506.079

Centralno i istočno polje

1.822.198

Ukupne rezrve po kategorijama

652.228 6.515.352 506.079 3.392868

Napomena: Ukupno („A“ +“B“ + C1“) = 7.673.659 t Ukupno I ugljeni sloj + II ugljeni sloj = 11.066.527 t

86

4.7.2.5 PRIRODNI USLOVI EKSPLOATACIJE

Za razliku od eksploatacije u „Staroj jami“ Lubnica uslovi ek-sploatacije su nepovoljniji u eksploatacionom polju „Osojno“, iako je ono nastavak stare jame, spuštene za nekoliko metara. Veći br-oj raseda podelio je ovo polje na blokove koji zahtevaju posebno otvaranje, povećan koeficijent pripreme, radove u jalovini i prime-nu uskočelnih metoda otkopavanja sa obaranjem krovnog uglja, što dovodi do povećanih gubitaka:

Prilivi vode su uvećani samo u kišnim periodima i uspešno se rešavaju. Jama radi u metanskom režimu. Poseduje sistem za kontrolu ventilacije i merenje gasno-ventilacionih parametara.

Ugalj je sklon samoupali, ali se disciplinovanim otkopavanj-em i izolacijom starih radova uslovi za stvaranje endogenih poža-ra drže pod kontrolom.

U rasednim zonama koje su praćene kapajućom vodom dol-azi do bubrenja glinovitih sastojaka i veće manifestacije pritisaka na podgradu rudarskih prostorija.

4.7.2.6 OCENA PERSPEKTIVNOSTI LEŽIŠTA

Na osnovu iznetih podataka o ležištu Lubnica, može se zaključiti sledeće:

Lignito-mrki ugalj ležišta Lubnica veoma je kvalitetan i ima tra-dicionalno dugogodišnje tržište na područjima: Niš, Kladovo, Paraćin i Kruševac.

Dugoročnim ugovorom za isporuku sitnog uglja termoelektrani „Morava“ u Svilajncu rešen je problem plasmana sitnog uglja koji je bio dugo godina problematičan.

Rezerve uglja su ograničene, ali se dodatnim istraživanjima mogu povećati i prevesti u više kategorije.

Uz rešenje dugogodišnjeg problema cena uglja, iznalaženja optimalnog kapaciteta rudnika i rešenja stabilnih subvencija za perspektivne rudnike, kao u zemljama zapadne Evrope, rudnik Lubnica može u narednih trideset godina biti stabilno rudarsko preduzeće koje će sigurno snabdevati svoje tržište ugljem.

87

LITERATURA

1. Fondovska dokumentacija rudnika Lubnica 2. Dr Predrag Nikolić, dr Dimitrije Dimitrijević „Ugalj Jugoslavije“ Beograd

1990. 3. Dr Nikola Pantić, dr Predrag Nikolić “Ugalj“ Naučna knjiga Beograd

1973. 4. Zavod za regionalnu geologiju i paleontologiju Univerziteta u

Beogradu „Geologija Srbije“ knjiga VII Kaustobioliti, Beograd 1975. god.

4.7.3 LENOVAČKO LEŽIŠTE LIGNITO-MRKOG UGLJA

U nastavku Lubničko – zvezdanskog basena lignito-mrkog uglja, na oko 15 km jugozapadno od Zaječara, na levoj obali Lenovačke reke nalazi se malo ležište lignito-mrkog uglja.

Ležište se nalazi u glinovito–peskovitim jezerskim sediment-ima srednjeg miocena (tortona). Sreće se ugljeni sloj debljine do 8 m. Ugalj pripada prelaznom lignito-mrkom tipu ugljeva. Sličan je uglju iz susednog lubničkog ležišta, sa kojim je svakako predstav-ljao jednu sedimentacionu celinu.

Mala proizvodnja uglja započeta je 1930. god. u rudniku „Hajduk Veljko“, a prekinuta je 1950. god. Za to vreme isprekidan-og rada proizvedeno je oko 110.000 t uglja.

Pouzdanih podataka o rezervama koje su preostale ne post-oje (zbog malog obima istraživanja) osim konstatacije „da je ležiš-te uglavnom iscrpljeno“. Svakako, ovo područje između Lubnice i Lenovca zahteva ozbiljniju analizu i eventualno istraživanje dubin-skim bušenjem.

88

LJUDSKI RESURSI

Obradio

Mr Nebojša Simeonović

89

5. LJUDSKI RESURSI

5.1 STANOVNIŠTVO OPŠTINE ZAJEČAR

Stanovništvo je “vrelo radne snage” i to kako proizvođača koji stvaraju materijalna dobra, tako i potrošača koji ih koriste. Ot-uda su ljudski resursi zajedno sa prirodnim i materijalnim resursi-ma ključni faktori proizvodnog procesa. Broj stanovnika u gradu Zaječaru, njihova polna, starosna, kvalifikaciona i ekonomska str-uktura predodređuje ulogu i značaj ljudskog resursa u privrednom i društvenom razvoju.

Najveći broj stanovnika Zaječar je imao po popisu iz 1981. god. kada je evidentiran 76.681 stanovnik. Za razliku od Zaječara u većini opština Timočke Krajine najveći broj stanovnika dostignut je po popisu iz 1971. god., a onda je nastupio proces smanjenja prirodnog priraštaja i demografska depopulacija. Na porast stan-ovništva u Zaječaru uticala su migraciona kretanja sa jugo-istoka Srbije zbog ekonomske i urbane privlačnosti i socio-ekonomskih pogodnosti (Sl. 5.1.).

62887 73148 76681 72763

65969 61446

0

20000

40000

60000

80000

100000

1948 1971 1981 1991 2002 2009

Sl. 5.1 Stanovništvo opštine Zaječar po popisima

90

U periodu posle 1981. god. nastaje tendencija smanjenja br-oja stanovnika, kako zbog pada prirodnog priraštaja tako i zbog odliva stanovništva . Po popisu iz 2002. god. evidentirano je 65.969 stanovnika ili za 10.712 manje od najvećeg dostignutog br-oja u 1981. god. Prema proceni RZS Republike Srbije od 30. 06. 2010 god. procenjeni broj stanovnika iznisio je 61.446 ili za 4.523 stanovnika manje od poslednjeg popisa, a za 15.235 manje od najvećeg broja stanovnika.

Ekonomska struktura stanovništva je kvantitativno-kvalitativ-na slika i izražava stanje kretanja stanovništva i demografskih pro-mena, a ujedni je i faktor privrednog razvoja (Tab. 5.1.)

Tab. 5.1 Ekonomska struktura stanovništva grada Zaječara Godina 1971 1981 1991 2002 2009

Stanovništvo ukupno % ukupno % ukupno % ukupno % ukupno %

Ukupno 73.148 100 76.681 100 72.763 100 65.969 100 61.446 100

Radno sposobno

48.725 60,6 50.480 65,8 44.421 61,1 43.217 65,5 40.201 65,4

Radno aktivno 44.172 60,4 43.749 57,0 36.415 50,0 28.411 43,1

Poljoprivredno 34.229 46,8 22.569 29,4 12.818 17,6 4.915 7,5

Aktivno poljoprivredno

27.621 37,8 19.609 25,6 11.298 15,5 3.661 5,5

izdržavano 25.091 34,3 24.405 31,8 22.953 31,5 20.308 30,8

Struktura stanovništva prema aktivnosti sa aspekta radne angažovanosti iskazuje sledeće socio-ekonomsko stanje:

1. Radno-sposobno stanovništvo (muškarci 15-65 god , že-ne 15-59 god.) u apsolutnom broju smanjeno je od 50.480 na 40.201 lice, a relativno samo za 0,4 % u ukupnom stanovništvu.

2. Radno aktivno stanovništvo, koje predstavlja proizvodni kontingent smanjeno je u apsolutnom broju sa 44.172 lica na 28.411 ili za 15.761, a relativno za 14,3 %.

3. Poljoprivredno stanovništvo od 34.229 lica ili 46,8 %, smanjeno je na 4.915 lica sa učešćem u ukupnom stanovništu od 7,5 %.

4. Aktivno poljoprivredno stanovništvo od 27.621 lica ili 37,8 %, smanjeno je na 3.661 lice ili na 5,5 % ukupnog stanovništva.

5. Izdžavano stanovništvo u apsolutnom broju smanjeno je za 4.783 lica ili za 3,5 %.

Stanje ekonomske strukture stanovništva, iz godine u godi-nu ima sve nepovoljniju tendenciju, kako iz demografskih tako i ekonomskih razloga. Kada se zna da se smanjuje kontingent mla-

91

de generacije, a povećava stara generacija, onda demografska sl-ika ima obeležja depopilacije. Takođe, kada se izrazito smanjuju kontingenti radno-sposobnog i radno-aktivnog stanovništva, a ti-me i broj proizvođača i kada slabe proizvodni resursi i faktori proi-zvodnje, onda se ukupno smanjuju proizvodni potencijali Zaječa-ra.

5.2 ZAPOSLENI NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA

Tab. 5.2 Struktura zaposlenih na području grada Zaječara

Opština

Zaposleni Zaposleni u privrednim društvima,

ustanovama, zadrugama i

organizacijama

Preduzetnici, lica koja

samostalno obavlajju

delatnost i zaposleni kod

njih

Broj zaposlenih na 1000 stanovnika

Ukupno %

žena

Ukupno

Zaposleni u privrednim društvima,

ustanovama, zadrugama i

organizacijama

Zaječar 14.895 35,.2 11.029 3.866 240 178

Izvor: Republički zavod za statistiku - Godišnjak 2009.

Napomena: 1 Godišnji prosek izračunat je na bazi dva stanja 31. 03. i 30. 09.

2 Obuhvaćeni su:zaposleni u privrednim društvima, ustanovama, zadrugama i

organizacijama i preduzetnici i lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih. 3 Obuhvaćeni su:zaposleni u privrednim društvima (do 50 zaposlenih), koji su obuhvaćeni

redovnim polugodišnjim istraživanjem.

Tab. 5.3 Struktura zaposlenih na području grada Zaječara po oblastima

Zaposlenost po oblastima Broj zaposlenih

1. Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda 424

2. Vađenje ruda i kamena 578

3. Prerađivačka industrija 2424

4. Proizvodnja elek.energije, gasa i vode 400

5. Građevinastvo 830

6. Trgovina na veliko i malo 928

7. Hoteli i restorani 57

8. Saobraćaj, skladištenje i veze 965

9. Finansijsko posredovanje 159

10. Poslovi s nekretninama 203

11. Državna uprava i socijalno osiguranje 715

12. Obrazovanje 1052

13. Zdravstveni i socijalni rad 1792

14. Druge komunalne i lične usluge 505

UKUPNO ZAPOSLENIH 11.029

Napomena: 1 Obuhvaćeni su:zaposleni u privrednim društvima, ustanovama, zadrugama i malim

privrednim društvima (do 50 zaposlenih). 2 Godišnji prosek izračunat je na bazi dva stanja 31. 03. i 30. 09.

92

5.3 NEZAPOSLENI NA PODRUČJU GRADA ZAJEČARA

Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja za pod-ručje Zaječarskog okruga sa stanjem u septembru 2011. god. na području grada Zaječara bilo je 7.455 nezaposlenih lica. Podaci o nezaposlenima prikazani su u tab. 5.4 i 5.5.

Tab. 5.4 Nezaposleni po stepenu stručne spreme

Stepen stručne spreme

Ukupan Broj

nezaposlenih Žene

I 2.555 1.280

II 383 180

III 1.897 850

IV 1.849 1.076

V 31 12

VI1 343 205

VI2 67 46

VII1 321 176

VII2 7 2

VIII 2 1

Ukupno 7.455 3.828

Tab. 5.5 Nezaposleni po zanimanjima i stepenu stručne spreme

NEZAPOSLENI ukupno žene

7.455 3.828

I Ukupno u I stepenu stručne spreme 2,555 1,280

Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS - NK ) 2,555 1,280

II

Ukupno u II stepenu stručne spreme 383 180

Pomoćnik ratara - povrtara 1 0

Poljoprivredni traktorista 2 0

Pomoćnik stočara 1 1

Pomoćnik mlinara žitarica 1 0

Pomoćnik pekara 2 1

Pomoćni - priučeni prerađivač i obrađivač drveta ( II SSS i PK ) 6 0

Pomoćni stolar 3 0

Poslužilac postrojenja podzemne eksploatacije 1 0

Pomoćnik rudara površinske eksploatacije 1 0

Pomoćnik minera 1 0

Poslužilac postrojenja za proizvodnju kablova i provodnika 2 0

Pomoćni - priučeni obrađivač metala ( II SSS i PK ) 4 0

Poslužilac podešenih strugova 5 0

Pomoćnik gravera 2 2

Pomoćnik bravara 15 0

Pomoćnik limara 1 0

Pomoćnik autolimara 1 0

Pomoćnik kovača 1 0

Poslužilac uređaja za elektrozavarivanje 3 0

Poslužilac uređaja za zavarivanje i rezanje gasom 5 0

Pomoćnik vodoinstalatera 2 0

93

Pomoćni - priučeni mehaničar, mašinista ( II SSS i PK ) 5 0

Pomoćnik mehaničara 2 0

Pomoćnik automehaničara 11 0

Ložač parnih kotlova 17 0

Pomoćni - priučeni elektromonter ( II SSS i PK ) 2 0

Nerazvrstani elektroenergetičari II kategorije složenosti 1 0

Elektromotač 1 0

Pomoćnik autoelektričara 6 0

Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera 1 0

Pomoćni proizvođač keramike i građevinskog materijala ( II SSS i PK )

2 1

Pomoćnik knjigovesca 2 1

Pomoćni tekstilni radnik ( II SSS i PK ) 2 1

Pomoćnik tkača 1 1

Pomoćnik bojadisara tekstila 1 0

Pomoćni konfekcionar ( II SSS i PK ) 10 9

Pomoćnik konfekcionara 11 11

Šivač tekstila 21 21

Pomoćni obućar i kožni galanterista ( II SSS i PK ) 1 0

Pomoćnik molera - farbara 2 0

Pomoćnik armirača 1 0

Pomoćnik tesara 2 0

Pomoćnik zidara 6 0

Pomoćni rukovalac jednostavnih građevinskih mašina 12 0

Vozač lakih motornih vozila 5 0

Nerazvrstana zanimanja drumskog saobraćaja II kategorije složenosti

2 0

Saobraćajno - transportni pomoćnik 16 0

Ložač parnih lokomotiva 1 0

Čuvar pruge 1 0

Pomoćni transportni vozač ( II SSS i PK ) 2 0

Vozač viljuškara 13 0

Vozač utovarivača 1 0

Rukovalac robom - pomoćni prodavac ( II SSS i PK ) 22 20

Pomoćni ugostitelj ( II SSS i PK ) 4 0

Servir 1 0

Pomoćni kuvar 11 5

Pomoćnik poslastičara 1 0

Pomoćni administrativni radnik ( II SSS i PK ) 1 0

Pomoćni daktilograf 35 34

Nerazvrstani administratori II kategorije složenosti 1 0

Pomoćni vatrogasac 7 1

Gerontodomaćin 1 1

Pomoćnik manikira - pedikira 3 3

Pomoćni ženski frizer 64 63

Pomoćni muški frizer 8 1

Pomoćni kozmetičar 3 3

III

Ukupno u III stepenu stručne spreme 1,897 850

Voćar 2 1

Rukovalac poljoprivrednih mašina 2 0

Uzgajivač stoke i živine ( III SSS i KV ) 2 1

Prerađivač hrane i pića ( III SSS i KV ) 9 6

Pekar 12 10

Mlekar 9 7

Mesar 5 0

Rukovalac uređaja za proizvodnju pića 4 0

Rukovalac uređaja za proizvodnju alkohola, kvasca i kiselina 2 1

Prerađivač duvana ( III SSS i KV ) 1 1

Šumar ( III SSS i KV ) 1 0

Prerađivač i obrađivač drveta ( III SSS i KV ) 5 2

Proizvođač primarnih proizvoda od drveta 1 1

94

Stolar za montažu, opravke i održavanje 1 0

Rukovalac jednostavne rudarske mehanizacije 1 0

Rukovalac metalurških postrojenja ( III SSS i KV ) 1 1

Rukovalac postrojenja za preradu bakra i aluminijuma topljenjem i livenjem

3 3

Rukovalac postrojenja za preradu plemenitih metala 1 1

Livački jezgrar - kalupar 1 0

Livac lakih i obojenih metala 1 0

Rukovalac postrojenja za proizvodnju kablova i provodnika 3 0

Obrađivač metala ( III SSS i KV ) 10 0

Metalostrugar 90 10

Metaloglodač 11 5

Graver 1 0

Bravar 80 1

Limar 1 0

Autolimar 6 0

Rukovalac mašina za izradu reznog alata 1 0

Kovač 1 0

Elektrozavarivač 6 0

Monter - instalater ( III SSS i KV ) 1 0

Vodoinstalater 7 0

Instalater grejanja 13 1

Mašinski tehnički crtač 1 0

Mehaničar, mašinista, mašinbravar ( III SSS i KV ) 20 0

Mašinski mehaničar 20 1

Mehaničar za alatne mašine 7 0

Automehaničar 141 0

Mehaničar za šinska vozila 3 0

Mehaničar za poljoprivredne mašine 3 0

Mehaničar za mašine duvanske proizvodnje 2 2

Precizni mehaničar 2 1

Mašinista termoenergetskih postrojenja 2 0

Mašinista za parne kotlove 3 0

Mehaničar za rashladne uređaje 45 0

Elektromonter - instalater ( III SSS i KV ) 26 0

Elektromonter energetskih mašina i uređaja 1 0

Elektroinstalater 29 1

Elektromonter instalacija i mašina 33 1

Izrađivač kablovskog pribora i priključaka 43 19

Nerazvrstani elektroenergetičari III kategorije složenosti 2 1

Elektromehaničar ( III SSS i KV ) 34 1

Izrađivač električnih mašina i opreme 4 1

Izrađivač električnih proizvoda za domaćinstvo 25 0

Izrađivač električnih mernih instrumenata i sklopova 1 0

Elektromehaničar pogona 7 2

Autoelektričar 40 0

Nerazvrstani elektromehaničari III kategorije složenosti 1 0

Izrađivač - monter elektronskih proizvoda ( III SSS i KV ) 1 0

Radio i TV mehaničar 6 1

Izrađivač hemijskih proizvoda ( III SSS i KV ) 5 4

Rukovalac hemijskih laboratorijskih uređaja 1 1

Gumar i plastičar ( III SSS i KV ) 1 0

Proizvođač keramike i građevinskog materijala ( III SSS i KV ) 90 72

Rukovalac mašina i uređaja za preradu nemetala 38 34

Gipsomodelar 4 2

Nerazvrstani proizvođači keramike i građevinskog materijala III kategorije složenosti

4 3

Staklar ( III SSS i KV ) 1 0

Rukovalac mašina i uređaja za proizvodnju stakla 1 1

Stakloduvač 2 0

Obrađivač stakla 3 3

95

Grafičar ( III SSS i KV ) 2 0

Štamparski ručni slagač 1 0

Knjigovezac 5 3

Kartonažer 1 0

Tekstilni radnik ( III SSS i KV ) 3 3

Prelac 1 1

Pletač 6 6

Krojač i konfekcionar ( III SSS i KV ) 52 45

Krojač tekstila 20 15

Šivač konfekcije 18 13

Krojač 5 2

Obrađivač kože i krzna ( III SSS i KV ) 5 2

Kožar 5 5

Krznar 4 2

Izrađivač obuće i kožne galanterije ( III SSS i KV ) 3 3

Obućar 7 7

Izrađivač gornjih delova obuće 9 9

Izrađivač donjih delova obuće 3 0

Izrađivač kožne galanterije 6 5

Tašner 1 1

Tapetar 3 3

Moler - farbar 1 0

Zidar 1 0

Rukovalac jednostavnih građevinskih mašina 1 0

Građevinski laboratorijski pripremač 1 1

Nerazvrstani građevinari III kategorije složenosti 1 0

Građevinski keramičar 3 2

Teracer 1 0

Nerazvrstana zanimanja završnih građevinskih radova III kategorije složenosti

3 0

Vozač drumskog vozila ( III SSS i KV ) 46 1

Vozač putničkog automobila 6 0

Vozovođa 3 1

Kondukter u železničkom saobraćaju 5 1

Nerazvrstani železničari III kategorije složenosti 1 1

Prodavac ( III SSS i KV ) 78 66

Prodavac robe svakodnevne potrošnje 239 179

Prodavac u maloprodaji prehrambene robe 1 1

Prodavac u maloprodaji parfimerije, bižuterije i igračaka 1 1

Prodavac u maloprodaji autodelova 1 0

Prodavac u maloprodaji gvožđarske, metalne i tehničke robe 1 1

Prodavac u maloprodaji tekstila 4 3

Ugostitelj ( III SSS i KV ) 3 0

Kelner 106 37

Kuvar jednostavnih jela 118 73

Poslastičar jednostavnih poslastica 1 0

Nerazvrstana zanimanja ugostiteljstva i turizma III kategorije složenosti

1 0

Brojač novca 1 1

Evidentičar utrošaka 3 2

Nerazvrstani ekonomisti III kategorije složenosti 1 1

Administrator 1 1

Daktilograf 64 60

Pedikir 1 1

Frizer za žene 89 85

Frizer za muškarce 3 3

IV

Ukupno u IV stepenu stručne spreme 1,849 1,076

Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja ( IV SSS ) 52 21

Ratarsko - povrtarski tehničar 3 1

Voćarsko - vinogradarski tehničar 8 6

Poljoprivredni tehničar za uzgoj stoke i živine ( IV SSS ) 3 2

96

Veterinarski tehničar ( IV SSS ) 9 4

Prehrambeni tehničar i tehničar za biotehnologiju ( IV SSS ) 54 43

Tehničar proizvodnje hleba, peciva i testenina 1 1

Tehničar prerade mleka 2 2

Šumarski tehničar ( IV SSS ) 6 1

Tehničar prerade i obrade drveta ( IV SSS ) 3 1

Geološki tehničar ( IV SSS ) 1 1

Rudarski tehničar ( IV SSS ) 6 4

Rudarski tehničar pripreme i oplemenjivanja mineralnih sirovina 7 5

Metalurški tehničar ( IV SSS ) 8 7

Metalurški laborant 1 1

Tehničar proizvodnje bakra 1 1

Mašinski tehničar - kontrolor kvaliteta ( IV SSS ) 28 4

Univerzalni metalostrugar 2 0

Univerzalni metaloglodač 1 0

Univerzalni zavarivač 1 0

Tehničar - tehnolog obrade metala rezanjem 1 0

Mašinski tehničar za brodogradnju i metalne konstrukcije ( IV SSS )

1 1

Mašinski tehničar - konstruktor ( IV SSS ) 138 33

Tehničar konstruisanja mašinskih elemenata 2 1

Mašinski tehničar - tehnolog ( IV SSS ) 1 1

Tehničar - tehnolog proizvodnje i održavanja energetskih mašina i postrojenja

1 0

Tehničar - tehnolog proizvodnje i održavanja rashladnih uređaja 2 0

Mašinski tehničar - tehnolog održavanja mašina ( IV SSS ) 15 3

Servisni automehaničar 2 0

Nerazvrstani mehaničari i mašinisti IV kategorije složenosti 1 0

Elektrotehničar energetike ( IV SSS ) 112 31

Elektroenergetski tehničar 9 2

Elektromonterski tehničar instalacije i opreme 11 3

Elektrotehničar elektromehanike ( IV SSS ) 15 3

Elektromehaničarski tehničar proizvodnje mašina za domaćinstvo 1 0

Elektromehaničarski tehničar održavanja opreme proizvodnih mašina i pogona

4 2

Elektromehaničarski tehničar održavanja proizvoda za domaćinstvo

5 0

Elektromehaničarski tehničar održavanja mernih instrumenata i sklopova

1 0

Elektromehaničarski tehničar održavanja opreme železničke vuče i vozila

2 0

Elektrotehničar elektronike ( IV SSS ) 25 2

Tehničar održavanja elektronskih signalno - sigurnosnih uređaja 5 2

Tehničar održavanja elektronske opreme vazduhoplova 1 0

Elektrotehničar za računare ( IV SSS ) 31 4

Hemijsko - tehnološki tehničar ( IV SSS ) 32 23

Hemijski tehničar 6 5

Hemijski laborant 3 3

Polimerista 3 3

Tehničar za tehnologiju nemetala ( IV SSS ) 3 3

Tehničar prerade nemetala 1 1

Tehničar obrade optičkih elemenata 1 0

Tehničar grafičarske tehnologije ( IV SSS ) 1 1

Štamparski slagač montažer 3 3

Mašinista ravne štampe - ofset 2 0

Knjigovezački tehničar 1 1

Nerazvrstani grafičari IV kategorije složenosti 1 1

Tekstilni tehničar ( IV SSS ) 5 5

Konfekcijski tehničar ( IV SSS ) 18 18

Konfekcionar tekstila 16 15

Obućarski tehničar 2 0

Kožarski galanterista 5 5

Arhitektonski tehničar ( IV SSS ) 9 5

Tehničar visokogradnje 4 3

Građevinski tehničar ( IV SSS ) 23 9

97

Tehničar niskogradnje 12 5

Tehničar drumskog saobraćaja ( IV SSS ) 22 5

Vozač teretnog motornog vozila 1 0

Tehničar drumskog saobraćaja 2 0

Tehničar železničkog saobraćaja ( IV SSS ) 10 3

Mašinovođa dizel - vuče 8 1

Pregledač železničkih kola 1 0

Pomorski nautičar 1 0

Tehničar PTT saobraćaja ( IV SSS ) 4 2

Prodavac ( IV SSS ) 36 30

Prodavac tekstilne robe 1 0

Trgovinski aranžer 1 1

Komercijalni tehničar 12 4

Turistički i ugostiteljski tehničar ( IV SSS ) 3 0

Konobar 30 11

Kuvar 6 5

Recepcionar 5 0

Turistički tehničar 9 8

Ekonomski tehničar ( IV SSS ) 276 211

Knjigovođa 95 69

Bankarski tehničar 5 4

Carinski tehničar 2 1

Pravni tehničar ( IV SSS ) 77 60

Upravni tehničar 21 19

Birotehničar ( IV SSS ) 1 1

Računarski operater 10 3

Programer na računaru-kompjuteru 2 2

Statističar obrađivač 1 1

Administrativni tehničar ( IV SSS ) 11 7

Administrativno - tehnički sekretar 2 2

Nerazvrstani administratori IV kategorije složenosti 1 1

Milicioner 3 0

Mlađi oficir 2 0

Učitelj i saradnik u nastavi 4 4

Učitelj muzike 2 1

Maturant gimnazije jezičkog ili društvenog smera ( IV SSS ) 128 85

Maturant gimnazije matematičkog ili prirodnog smera ( IV SSS ) 92 56

Matematičko - tehnički saradnik 1 1

Matematičko - programerski saradnik 3 2

Meteorološki tehničar 1 1

Laborant biologije 14 12

Tehničar za zaštitu životne sredine 7 6

Tehničar za citologiju i citogenetiku 5 5

Tehničar likovnih i primenjenih umetnosti ( IV SSS ) 1 0

Tehnički dizajner grafike 3 2

Tehnički dizajner ambalaže 1 0

Tehnički dizajner industrijskih proizvoda 2 1

Tehnički dizajner tekstila 1 1

Likovni tehničar propagandista 1 0

Muzički izvođač 1 0

Novinarski reporter 3 2

Kulturološki tehničar ( IV SSS ) 3 3

Arhivar 3 3

Knjižar 1 0

Knjižničar 4 4

Inokorespondent 11 10

Nerazvrstana ostala zanimanja kulture, umetnosti i informisanja IV kategorije složenosti

2 2

Medicinski tehničar ( IV SSS ) 1 0

Medicinska sestra 51 42

98

Medicinsko - laboratorijski tehničar 6 4

Pedijatrijska sestra 3 3

Ginekološko - akušerska sestra 15 15

Medicinsko - pedagoška sestra 3 2

Sanitarno - ekološka sestra 10 6

Fizioterapeutska sestra 14 8

Stomatološki - zubni tehničar ( IV SSS ) 1 0

Stomatološka sestra 6 6

Farmaceutski tehničar ( IV SSS ) 15 12

Biohemijsko - zdravstveni laborant 9 6

Maturant gimnazije ( IV SSS ) 26 18

V

Ukupno u V stepenu stručne spreme 31 12

Kuvar industrijskih jela - specijalista 1 1

Rudarski nadzornik površinske eksploatacije 1 0

Alatničar za alate u obradi deformisanjem, odvajanjem i livenjem - specijalista

1 0

Mehaničar, mašinista, mašinbravar - specijalista ( V SSS i VKV ) 1 0

Automehaničar za putnička vozila - specijalista 3 0

Mehaničar za termoenergetska postrojenja - specijalista 1 0

Elektroenergetičar - specijalista ( V SSS i VKV ) 1 0

Elektromonterski tehničar električnih mreža i postrojenja - specijalista

2 0

Elektromehaničar - specijalista ( V SSS i VKV ) 1 0

Elektromehaničarski tehničar održavanja opreme drumskih vozila i pokretnih mašina

1 0

Modelar konfekcije 1 1

Građevinski tehničar mehanizacije visokogradnje - specijalista 1 0

Tehničar drumskog saobraćaja - specijalista ( V SSS i VKV ) 4 0

Procesni organizator nabavke, prodaje i skladištenja robe 1 1

Konobar - specijalista 5 3

Kuvar - specijalista 2 2

Sudsko - administrativni izvršitelj 1 1

Poslovni sekretar 3 3

VI-1

Ukupno u VI-1 stepenu stručne spreme 343 205

Poljoprivredni inženjer za proizvodnju bilja ( VI - 1 SSS ) 3 1

Ratarski operativni tehnolog 1 1

Operativni tehnolog poljoprivredne mehanizacije 1 0

Poljoprivredni inženjer za stočarstvo i živinarstvo ( VI - 1 SSS ) 1 0

Stočarski operativni tehnolog 1 1

Inženjer prehrambene tehnologije ( VI - 1 SSS ) 1 1

Inženjer metalurgije ( VI - 1 SSS ) 3 0

Mašinski inženjer ( VI - 1 SSS ) 7 2

Operativni planer obrade metala 1 0

Nerazvrstani obrađivači metala VI - 1 kategorije složenosti 1 0

Mašinski inženjer - konstruktor ( VI - 1 SSS ) 1 0

Nerazvrstani mehaničari i mašinisti VI - 1 kategorije složenosti 1 0

Inženjer elektrotehnike za energetiku ( VI - 1 SSS ) 1 0

Inženjer elektrotehnike za elektroniku ( VI - 1 SSS ) 6 1

Operativni organizator proizvodnje elektronskih proizvoda 1 0

Inženjer elektrotehnike za telekomunikacije ( VI - 1 SSS ) 3 0

Inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku ( VI - 1 SSS ) 1 0

Inženjer za hemijsku tehnologiju ( VI - 1 SSS ) 3 2

Hemijski operativni tehnolog 1 0

Inženjer tehnologije za nemetale ( VI - 1 SSS ) 1 0

Inženjer tehnologije tekstilstva ( VI - 1 SSS ) 1 1

Inženjer geodezije ( VI - 1 SSS ) 1 0

Inženjer građevinarstva ( VI - 1 SSS ) 8 1

Inženjer drumskog saobraćaja ( VI - 1 SSS ) 1 0

Inženjer železničkog saobraćaja ( VI - 1 SSS ) 3 1

Inženjer PTT saobraćaja ( VI - 1 SSS ) 1 1

Ekonomista za robni promet u trgovini ( VI - 1 SSS ) 13 8

Komercijalista 3 0

99

Organizator nabavnih i prodajnih poslova 1 1

Organizator carinsko - deviznih poslova 1 1

Ekonomista za turizam i viši ugostitelj ( VI - 1 SSS ) 8 7

Menadžer ( VI - 1 SSS ) 28 19

Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo ( VI - 1 SSS ) 114 73

Organizator carinskih poslova 8 5

Pravnik ( VI - 1 SSS ) 47 29

Inženjer statistike i informatike ( VI - 1 SSS ) 3 1

Operativni programer automatske obrade podataka 1 0

Statističar 1 0

Viši podoficir 2 0

Vaspitač predškolske dece 24 24

Nastavnik razredne nastave 6 5

Nastavnik likovnog vaspitanja 2 2

Nastavnik matematike 1 0

Nastavnik geografije 1 1

Vaspitač u domovima 1 1

Operativni ekolog 1 1

Umetnički aranžer - dizajner ( VI - 1 SSS ) 1 1

Viša medicinska sestra ( VI - 1 SSS ) 3 3

Sanitarni ekolog 1 1

Medicinski dijetetičar 2 0

Fizioterapeut 10 7

Radni terapeut 1 1

Viši farmaceut ( VI - 1 SSS ) 1 1

Operativni trener za fudbal 2 0

Operativni trener za dizanje tegova i atletsku gimnastiku 1 0

Neraspoređena zanimanja VI - 1 kategorije složenosti 1 0

VI-2

Ukupno u VI-2 stepenu stručne spreme 67 46

Inženjer poljoprivrede ( 3 godine studija ) 1 1

Inženjer mašinstva ( 3 godine studija ) 0 0

Inženjer elektrotehnike i računarstva ( 3 godine studija ) 0 0

Inženjer tehnologije ( 3 godine studija ) 1 1

Inženjer građevinarstva ( 3 godine studija ) 1 1

Strukovni inženjer građevinarstva 0 0

Inženjer saobraćaja ( 3 godine studija ) 0 0

Strukovni menadžer 3 3

Strukovni ekonomista 4 4

Ekonomista ( 3 godine studija ) 16 16

Nerazvrstani ekonomisti VI - 2 kategorije složenosti 2 2

Pravnik ( 3 godine studija ) 4 4

Strukovni poslovni informatičar 1 1

Inženjer zaštite na radu ( 3 godine studija ) 0 0

Vaspitač ( 3 godine studija ) 1 1

Strukovni vaspitač 6 6

Strukovni dizajner 1 1

Strukovna medicinska sestra 2 2

Strukovni anestetičar 0 0

Strukovni sanitarno - ekološki inženjer 2 2

Farmaceut ( 3 godine studija ) 1 1

VII-1

Ukupno u VII-1 stepenu stručne spreme 321 176

Diplomirani poljoprivredni inženjer za proizvodnju bilja ( VII - 1 SSS ) 4 4

Ratarski tehnolog 0 0

Inženjer poljoprivrede ( 4 godine studija ) 0 0

Agroekonomista 1 1

Diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i živinarstvo ( VII - 1 SSS ) 2 2

Diplomirani inženjer prehrambene tehnologije ( VII - 1 SSS ) 1 1

Diplomirani inženjer šumarstva ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer šumarstva - master

1 1

Inženjer rudarstva ( 4 godine studija ) 0 0

100

Rudarski tehnolog pripreme i oplemenjivanja mineralnih sirovina 0 0

Diplomirani inženjer metalurgije ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer metalurgije - master

2 2

Diplomirani mašinski inženjer ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer mašinstva - master

2 2

Diplomirani mašinski inženjer - konstruktor ( VII - 1 SSS ) 0 0

Diplomirani mašinski inženjer za proizvodno mašinstvo ( VII - 1 SSS ) 0 0

Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku ( VII - 1 SSS ) 0 0

Diplomirani inženjer elektrotehnike za telekomunikacije ( VII - 1 SSS ) 0 0

Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku ( VII - 1 SSS ) - master

0 0

Inženjer informacionih tehnologija ( 4 godine studija ) 0 0

Inženjer tehnologije ( 4 godine studija ) 1 1

Diplomirani inženjer tehnologije - master 1 1

Hemijski tehnolog za nemetale 1 1

Diplomirani inženjer arhitekture ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer arhitekture - master

1 1

Inženjer arhitekture ( 4 godine studija ) 1 1

Diplomirani inženjer pejzažne arhitekture - master 1 1

Diplomirani inženjer građevinarstva ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani inženjer građevinarstva - master

1 1

Inženjer građevinarstva ( 4 godine studija ) 1 1

Diplomirani inženjer saobraćaja - master 0 0

Inženjer saobraćaja ( 4 godine studija ) 0 0

Diplomirani ekonomista za unutrašnju i spoljnu trgovinu ( VII - 1 SSS ) 1 1

Diplomirani ekonomista za turizam i ugostiteljstvo i diplomirani turizmolog ( VII - 1 SSS )

4 4

Diplomirani menadžer ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani menadžer - master 6 6

Menadžer ( 4 godine studija ) 7 7

Menadžer za internacionalni biznis 0 0

Inženjer industrijskog inženjerstva ( 4 godine studija ) 1 1

Diplomirani inženjer za proizvodni menadžment 2 2

Inženjer menadžmenta ( 4 godine studija ) 2 2

Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije ( VII - 1 SSS )

46 46

Ekonomista ( 4 godine studija ) 4 4

Diplomirani pravnik ( VII - 1 SSS ) / Diplomirani pravnik - master 5 5

Pravnik ( 4 godine studija ) 4 4

Informatičar / Diplomirani informatičar - master 0 0

Informatičar ( 4 godine studija ) 0 0

Nerazvrstani informatičari i statističari VII - 1 kategorije složenosti 1 1

Inženjer zaštite na radu ( 4 godine studija ) 1 1

Tehnolog protivpožarne zaštite 0 0

Kriminalist ( 4 godine studija ) 1 1

Profesor razredne nastave 12 12

Učitelj ( 4 godine studija ) 0 0

Profesor istorije 0 0

Profesor srpskohrvatskog jezika 1 1

Profesor češkog jezika 1 1

Profesor engleskog jezika 2 2

Profesor staroturskog i turskog jezika 1 1

Profesor opštenarodne odbrane i društvene samozaštite 0 0

Profesor defektolog za osobe s oštećenjima sluha 1 1

Diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta - master 1 1

Profesor fizičke kulture 3 3

Profesor fizičkog vaspitanja i sporta 0 0

Profesor geografije 3 3

Filozof ( 4 godine studija ) 1 1

Filolog ( srbista, anglista, slavista, germanista, romanista, komparatista, itd. ) ( 4 godine studija )

1 1

Klasični filolog ( 4 godine studija ) 1 1

Pedagog ( 4 godine studija ) 2 2

Psiholog ( 4 godine studija ) 4 4

Psiholog / Diplomirani psiholog - master 2 2

Sociolog / Diplomirani sociolog - master 2 2

Sociolog ( 4 godine studija ) 1 1

Defektolog ( 4 godine studija ) 1 1

101

Defektolog / Diplomirani defektolog - master 1 1

Inženjer organizacionih nauka ( 4 godine studija ) 0 0

Ekolog i inženjer zaštite životne sredine / Diplomirani ekolog - master 1 1

Hemičar ( 4 godine studija ) 1 1

Biolog ( 4 godine studija ) 2 2

Geograf ( 4 godine studija ) 3 3

Analitičar zaštite životne sredine ( 4 godine studija ) 0 0

Inženjer zaštite životne sredine ( 4 godine studija ) 1 1

Slikar 2 2

Diplomirani novinar / žurnalista - master 0 0

Konzervator - restaurator kulturnih dobara / Diplomirani konzervator i restaurator - master

1 1

Etnolog 0 0

Etnolog - antropolog ( 4 godine studija ) 0 0

Doktor medicine 14 14

Strukovni sanitarno - ekološki inženjer - specijalista 0 0

Doktor stomatologije 2 2

Diplomirani farmaceut ( VII - 1 SSS ) 1 1

Diplomirani pedagog za fizičku kulturu ( VII - 1 SSS ) 1 1

VII-2

Ukupno u VII-2 stepenu stručne spreme 7 2

Tehnolog prerade mleka - specijalista 0 0

Magistar šumarstva ( VII - 2 SSS ) 0 0

Magistar ekonomskih nauka za turizam i ugostiteljstvo ( VII - 2 SSS ) 0 0

Magistar vojnih nauka 0 0

Specijalista anestezije s reanimacijom 1 1

Magistar farmacije - specijalista 1 1

VIII Ukupno u VIII stepenu stručne spreme 2 1

Doktor poljoprivrednih nauka za proizvodnju bilja ( VIII SSS ) 0 0

Doktor nauka - biotehničke nauke 1 1

102

MATERIJALNI RESURSI GRADA ZAJEČARA

Obradio

Mr Miodrag Petković

103

6.1 MATERIJALNI RESURSI GRADA ZAJEČARA

Determinante privrednog razvoja i izgradnje materijalnih po-tencijala su mnogobrojne i raznovrsne. U ovom poglavlju identifik-ovaće se oni elementi proizvodnog kapitala koji čine deo opštih uslova za privredni razvoj, među kojima su izgrađeni proizvodni fondovi, osnovna sredstva i njihova tehnička struktura, zatim infra-struktura (saobraćaj, energetika, komunalna infrastruktura i dr.)

Svakom stvaranju i izgradnji materijalnih resursa prethodi in-vesticiono ulaganje i izgradnja proizvodnih i infrastrukturnih kapa-citeta, čime se dimenzionira obim i nivo tehničko-tehnoloških pote-ncijala ekonomskog razvoja. Stvoreni i izgrađeni materijalni resur-si predstavljaju onu generičku snagu koja determiniše budući priv-redni razvoj i ekonomski rast.

6.2 OBIM I NIVO INVESTICIJA

Dinamika i struktura privrednog razvoja zavisi od obima i ni-voa investicija. Grad Zaječar je privredni razvoj otpočeo u teškim uslovima bez akumulacije i sa ne tako atraktivnim prirodnim boga-tstvom, ali sa mnogobrojnim programima razvoja i sa raznovrsnim prirodnim i ljudskim resursima. Privredni razvoj odvijao se na širo-kom frontu, sa brojnim i raznovrsnim programima, zasnivajući se na lokalnim potencijalima i iskazujući u brojnim delatnostima.

Resursno uslovljeni razvoj i proizvodnja odvijala se u polj-oprivredi i prehrambenoj industriji, rudarstvu uglja, proizvodnji i pr-eradi nemetala i brojnim delatnostima radno-intenzivnog karakte-ra, koje su sa malo kapitala upošljavale veliki broj radnika (Tab .6.1.).

104

Tab. 6.1 Investicije po stanovniku i zaposlenom (Zaječar, Region, Srbija) tekuće cene u RSD.

godina


Iznos investicija u rsd

% Iznos investicija u rsd

% Iznos investicija u rsd

%

1975 Po 1.stanovniku 4.949 101,5 5.059 103,81 4.873 100

Po 1.zaposlenom 21.118 87,5 26.529 109,94 24.130 100

1980 Po 1.stanovniku 16.050 89,0 20.447 113,36 18.037 100

Po 1.zaposlenom 53.985 70,1 85.342 110,89 77.027 100

1990 Po 1.stanovniku 2.579 59,9 4.339 100,72 4.308 100

Po 1.zaposlenom 7.374 43,1 15.769 92,28 17.088 100

2000 Po 1.stanovniku 4.879 94,8 2.973 57,76 5.147 100

Po 1.zaposlenom 18.420 83,3 13.081 59,16 22.111 100

2005 Po 1.stanovniku 8.947 20,3 8.257 18,76 44.018 100

Po 1.zaposlenom 31.867 20,1 34.327 21,68 158.304 100

2009 Po 1.stanovniku 8.766 14,1 15.125 24,3 62.218 100

Po 1.zaposlenom 39.974 16,6 72.974 30,3 241.114 100

U privrednom razvoju karakteristična su dva investiciona ci-klusa. Prvi, do 1990. god. koji karakteriše intenzivno investiranje i veći obim investicija po stanovniku i zaposlenom. To je obezbeđi-valo realizaciju velikog boja investicionih programa i visoku stopu privrednog rasta. I u ovom periodu, koji predstavlja intenzivni inve-sticioni ciklus, nivo investicija u odnosu na obim investicija u Srbiji i u Regionu, bio je za 20-40 % niži od proseka. Međutim, s obzir-om na to da su investicije angažovane u radno-intenzivne delatno-sti, njihov efekat na zaposlenost je posebno izrazit (Sl. 6.1.).

101 89

60

95

20 14

104 113 101

58

19 24

0

20

40

60

80

100

120

1975 1980 1990 2000 2005 2009

Zaječar

Region tk

SRBIJA

Sl. 6.1 Nivo investicija po stanovniku (Zaječar-Region, Srbija=100)

Drugi period karakteriše znatno smanjenje obima investicio-nih sredstava, do potpunog prestanka privrednih investicija, i izno-se 80 % od proseka Srbije.

Obim invsticija je i osnovni agregat razvoja, a njihova eko-nomska efikasnost za rezultat ima rast društvenog proizvoda i za-

105

poslenosti, što se najizrazitije implicira u razvoju Zaječara. U aktiv-nom investicionom periodu Zaječar je dostigao nivo srednje-razvij-enog područja, da bi se nakon prestanka investicija, ponovo naš-ao među područjima koja zaostaju u razvoju.

Sadašnji period je bez privrednih investicija, privreda je u dubokoj recesiji, nezaposlenost je visoka, nema Strategije koja nudi novi privredni razvoj i izvore investicija koje to obezbeđuju. A bez novih programa i investicija nema ni novog razvoja.

6.3 MATERIJALNI RESURSI U SREDSTVIMA ZA PROIZVODNJU

Među faktorima proizvodnje osnovna sredstva, posebno sr-edstva rada i njihov tehničko-tehnološki nivo predstavljaju ključni faktor pivrednog razvoja, posebno u podizanju efektivnosti i efik-asnosti proizvodnje i poslovanja. Privredni razvoj i ekonomska str-uktura Zaječara u početnom periodu razvoja, u prvom redu, uslo-vljen je lokalnim prirodnim resursima i rezervama ljudskih resursa, a ograničen akumulacijom, investicijama i programima razvoja. Zaječar je imao tu pogodnost da je raspolagao potencijalima koji su se mogli aktivirati sa manjim obimom investicionih sredstava. Pokrenut je privredni razvoj na širokom frontu privrednih delatnosti radno-intenzivnog karaktera.

Razvoj privrednih delatnosti i izgradnja privrednih kapaciteta stvorila je raznovrsnu privrednu strukturu, sa osnovnim sredstvima čiji je iznos po zaposlenom od 70 % dostigao vrednosti u 1995. god. iznad proseka Srbije. U odnosu na Region taj nivo vrednosti je upola manji s obzirom na kapitalno-intenzivnu strukturu u oboje-noj metalurgiji i elektroenergiji. Uporedni pregled osnovnih sredst-ava po zaposlenom u Zaječaru, Regionu i Srbiji, prikazuje nivo i stepen tehničko-tehnološke opremljenosti rada zaposlenih u privredi Zaječara (Tab. 6.2.).

106

Tab. 6.2 Osnovna sredstva po zaposlenom (Zaječar, Region,Srbija) tekuće cene u RSD

godina

Zaječar Region .Srbija

Iznos po 1.zap

% Iznos po 1.zap

% Iznos po 1.zap

%

1973 80.543 68,2 225.994 216,9 118.013 100

1980 487.755 87,3 1.069.770 191,4 558.839 100 1991 126.803 89,1 257.085 180,7 142.241 100 2000 2.091.702 112,8 316.481 170,8 185.327 100 2003 4.698.331 122,6 3.831.932 195,9 3.831.932 100

Izgrađeni materijalni resursi predstavljali su jaku materijalnu, tehničku i tehnološku bazu industrijskog razvoja Zaječara, kao što su: rudnici uglja “Vrška Čuka” i “Lubnica”, agroindustrijski komple-ks AIK ”Zaječar”, PD “Salaš”, “Klanica”, “Žitopromet”, “IMPAZ”, pi-vara “7 Septembar, „industrija “Nemetali”, rudnik “Kvarca-Rgoti-na”, „Porcelan”, “Kristal, industrija kože i tekstila “KTK-Zaječar“, metaloprerađivačka industrija, “Arsenije Spasić”, ”FKZ”, “FMT“, kapaciteti u građevinarstvu “Timogradnja“, u trgovini, ugostiteljst-vu, saobraćaju…Izgrađena je raznovrsna privredna struktura sa pretežno industrijskim kapacitetima i radno-intenzivnim karakter-om, koja obezbeđuje visoku zaposlenost.

Nivo osnovnih sredstava po zaposlenom u privredi Zaječara je danas za 23 % iznad proseka u Srbiji iako ona nisu apsolutno povećana. To je posledica procesa tranzicije i privatizacije u kojoj je rapidno smanjen broj zaposlenih te su formirane rezerve radne snage od 7.170 lica (Sl.6.2.).

68 87 89

113 123

217

191 181 171

197

0

50

100

150

200

250

1973 1980 1991 2000 2003

Zaječar

Region TK

Srbija

Sl.6.2 Nivo osnovnih sredstava po zaposlenima (Zaječar- Region, Srbija=100)

107

Analiza strukture osnovnih sredstava po delatnostima u priv-redi Zaječara pokazuje neobičnu sliku o odnosima i dominantnom značaju između dva kompleksa industrije i rudarstva na jednoj str-ani i građevinarstva i saobraćaja na drugoj strani tokom posmatra-nog perioda (Tab.6.3.).

U početnoj fazi privrednog razvoja građevinarstvo i saobrać-aj su imali veću vrednost osnovnih sredstava od industrije i rudar-stva, a situacija je ista i sada kada je učešće 50 % . U periodu ve-ćeg obima investicija između 1975 – 1990. god. odnos je bio obrn-ut (Sl. 6.3.).

Ako se analizira tehnička struktura osnovnih sredstava kao odnos između vrednosti građevinskih objekata i opreme – sredst-ava rada, onda se zaključuje da je vrednost građevinskih objekata uvek bila veća od vrednosti opreme.

Tab. 6.3 Vrednost i struktura osnovnih sredstava u gradu Zaječaru tekuće cene u 000 RSD

1975 1980 1991 2000 2003

Vre

dn

ost

osn.s

red.

%

Vre

dn

ost

osn.s

red.

%

Vre

dn

ost

osn.s

red

% V

redn

ost

osn.s

red

%

Vre

dn

ost

osn.s

red

%


1.262.740 39,7 4.027.909 43,1 1.211.697 41,4 9.933.158 31,9 19.154.816 36,0

2 Poljoprivreda i

šumarstvo 54.740 1,7 527.386 5,6 198.883 6,8 1.643.792 5,3 3.174.981 6,0

3 Građevinarstvo

i saobraćaj 1.429.505 44,9 3.833.550 41,0 127.292 38,5 15.684.938 50,3 26.634.198 50,0

4 Trgovina i

ugostiteljstvo 206.937 6,5 573.444 5,7 229.282 7,8 2.074.464 6,7 2.983.886 5,6

Ostalo 229.032 7,2 430.054 4,6 160.985 5,5 1.807.164 5,8 1.227.232 2,4

6 Ukupno 3.181.613 100 9.348.963 100 2.926.592 100 31.158.077 100 53.218.078 100

108

Sl. 6.3 Struktura osnovnih sredstava po delatnostima u gradu Zaječaru

6.4 IZGRAĐENI MATERIJALNI RESURSI

Izgrađeni materijalni resursi, proizvodni kapaciteti i infrastru-ktura i njihovo tehničko-tehnološko stanje, pouzdan su parametar njihove generičke snage u tekućim proizvodnim procesima.

Zajednička karakteristika postojećeg stanja poizvodnih kapaciteta je:

1. Svi kapaciteti su izgrađeni i instalirani pre više od 20 godi-na i nedovoljno remontovani i tehnološki unapređivani, te su većim delom fizički amortizovani i tehničko-tehnološki zastareli;

2. Stepen amortizovanosti i otpisanosti osnovnih sredstava je preko 70 %;

3. Iskorišćenost tehničkih mogućnosti kapaciteta je ispod 50 %, a fizički obim proizvodnje smanjen je od 50-80%;

4. Efektivnost i efikasnost poslovanja su bitno narušeni, a poslovanje sa gubitkom i nelikvidnost ograničavaju ekonomi-ju poslovanja preduzeća.

Međutim i pored navedenih negativnih karakteristika i stanja izgrađenih kapaciteta, oni danas predstavljaju jedini realni potenc-ijal koji se revitalizacijom može brzo aktivirati i na kojima može ot-početi novi privredni razvoj Zaječara. U prvom redu treba istaći

19805,60%

43,10%

41,00%

5,70%oljoprivreda i

šumarstvo

industrija i rudarstvo

građevinarstvo i

saobraćaj

trgovina i ugostiteljstvo

2003

6,00%

36,00%50,00%

5,60% oljoprivreda i

šumarstvo

industrija i

rudarstvo

građevinarstvo i

saobraćaj

trgovina i

ugostiteljstvo

109

građevinske objekte u svim delatnostima, poslovni prostor, opremljenost infrastrukturom i komunalno uređenje, znanje i isku-stvo u radu, tradiciju i druge materijalne i intelektualne vrednosti.

U izgrađene proizvodne kapacitete i materijalne i intelektual-ne vrednosti mogu se evidentirati sledeći potencijali:

1. AGRO-INDUSTRIJSKI KOMPLEKSI - koje predstavljaju AIK “Zaječar” i PD ”Salaš” sa ratarskim i voćarskim kompleksi-ma, stočarskim farmama, poljoprivrednom mehanizacijom i institucijama; individualna poljoprivredna gazdinstva sa zem-ljišnim i stočnim fondom; poljoprivredni prerađivački kapacit-eti “IMPAZ”, “Žitopromet”, “Pivara”,” Klanica “ i dugi manji kapaciteti…

2. RUDARSTVO- VAĐENJE RUDA I UGLJA - rudnici uglja “Vrška Čuka” i “Lubnica” i rudnik kvarcnog peska “Kvarc-Rgotina” kao i vađenje kamena, peska…

3. INDUSTRIJSKI KAPACITETI PRERADE – „Fabrika kablova”, „Arsenije Spasić”, „FMT- Zvezdan”, „Porcelan”, „Kristal”, „KTK- Timočanka” , „Kožara” i TI „Zvezdan”, kao i veliki broj MSP…

4. GRAĐEVINARSTVO I GRAĐEVINSKI MATERIJAL - “Timogra-dnja”, ciglane „Zaječar” i „Salaš”, „Preduzeće za puteve Zaj-ečar”,”Vodogradnja”, AD „Put Zaječar”…

5. SAOBRAĆAJ - “TIMAS” “Južni kučaj”, Pošta, „Telekom”, Železnice…

6. TRGOVINA - sa velikim brojem trgovinskih subjekata i pre-duzetnika i za veliki broj i količine roba u svim delatnostima, sa velikim površinama poslovnog prostora…

7.UGOSTITELJSTVO I TURIZAM - ”Srbija-TIS”, “Gamzigradski kompleks”, „Romulijana”, veliki broj MSP i preduzetnika…

8. KOMUNALNA PRIVREDA…

9. INFRASTRUKTURNI OBJEKTI I KAPACITETI…

10. Slobodan i nedovoljno korišćeni poslovni prostor (indust-rijske hale „Porcelana”, „Kristala”, „Timočanke”, „Arsenija Spasića”, „Klanice”, trgovinski prostor „Zaječar-prometa”, „KTK” …)

Ovi izgrađeni kapaciteti i drugi materijalni resursi i infrastruk-tura, koji su u nedavnoj prošlosti predstavljali materijalnu i proizvo-

110

dnu snagu Zaječara i stvarali društveni proizvod u proseku Srbije, sada su devastirani, a u novom privrednom razvoju Zaječara su embrioni razvojnih programa. Posebno treba istaći značajan posl-ovni i industrijski prostor i infrastrukturu koji nisu dovoljno iskorišć-eni ili su slobodni („Porcelan”, „Timočanka”, „Klanica”, „Arsenije Spasić”, „Kristal”…), a mogu privući interes investitora.

Materijalni resursi, oslonjeni na lokalne prirodne i ljudske re-surse, uz povoljne ekonomske razvojne uslove i stvaranje proizvo-dnog ambijenta, u novom privrednom razvoju Zaječara predstavlj-aće polazište za Strategiju razvoja.

6.5 MATERIJALNI RESURSI U INFRASTRUKTURI

Infrastruktura, kako opšta tako i komunalna, ima ključnu ulo-gu i funkciju u procesu reprodukcije kako u pogledu spajanja i po-kretanja svih procesa proizvodnje, tako i u podsticanju efikasnosti i efektivnosti ukupnog privrednog razvoja. Infrastruktura je jedan od osnovnih elemenata i instrumenata integracije u šire okruženje i izražava stepen opremljenosti za iskorišćavanje komparativnih prednosti lokalnih resursa i potencijala. Sa stanovišta raznolikosti korišćenja infrastrukturnih kapaciteta, privreda Zaječara ima na ra-spolaganju ograničene mogućnosti. Izuzev vodenog i vazdušnog saobraćaja i gasa, ostalo je na raspolaganju i dostupno je korišće-nju i nije ograničavajući faktor razvoja.

6.5.1 SAOBRAĆAJ I SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

Saobraćajna infrastruktura ima poseban značaj za spajanje

svih elemenata i faktora proizvodnje (predmeti rada, sirovine, rad-na snaga, prcesi, razmena…) u jedinstven proces reprodukcije i opšte mobilnosti faktora privrednog razvoja. S druge strane razvoj saobraćaja usko je povezan i uslovljen, u prvom redu, sa privredn-im razvojem, posebno sa razvojem rudarsva i industrije i doprinosi smanjenju troškova transporta i ukupnoj efikasnosti ekonomije. St-epen razvijenosti i raznovrsnosti saobraćajne infrastrukture bitan je činilac i za alokaciju pojedinih proizvodnih kapaciteta i ukupne investicione aktivnosti.

111

Privreda Zaječara ima pogodnu dostupnost drumskom i žel-ezničkom saobraćaju. Mreža i dužina puteva pokazuje da Zaječar ima zadovoljavajuću putnu infrastrukturu (Tab. 6.4.).

Tab. 6.4 Dužina puteva u 2008. godini Zaječar Region Srbija

Dužin

a u

km

Me

tara

na

1000st

Pro

cenat

Ukupni

savre

me

ni

Dužin

a u

km

Me

tara

na

1000st

Pro

cenat

Ukupni

savre

me

ni

Dužin

a u

km

Me

tara

na

1000st.

Pro

cenat

Ukupni

savre

me

ni

1 ukupno 493 8.023 100 2.937 11.253 100 39.200 5.333 100

Savremeni kolovoz 378 6.152 76,7 2.099 8.042 71,5 25.426 3.459 64,9

2 Magistralni

svega 89 1.448 18,1 479 1.835 16,3 4.637 631 11,8

savremeni

89 1.448 100 454 1.739 94,7 4.458 606 96,1

3

Regionalni

svega 210 3.418 42,6 1.055 4.042 35,9 10.400 1.415 26,5

savremeni

172 2.799 81,9 888 3.402 84,2 9.126 1.242 87,8

4

Lokalni

svega 194 3.157 39,4 1.403 5.375 47,8 24.163 3.287 61,7

savremeni

117 1.904 60,3 757 2.900 54,0 11.842 1.611 49,0

5 Dužina puteva u km/km² 2,17 2,43 2,29

Zaječar je središte i glavna raskrsnica-čvorište drumskh i že-lezničkih saobraćajnica Istočne Srbije – Timočke Krajine, što privr-edi pruža značajne pogodnosti. U Zaječaru se ukrštaju magistralni putevi Negotin-Niš i Paraćin-Vidin i železničke pruge Prahovo-Niš i Zaječar-Bor-Požarevac.

Ukupna dužina puteva iznosi 493 km i sa 2,17 km puteva i 7,65 km po stanovniku Zaječar je ispod proseka i Srbije i Regio-na. U strukturi puteva magistralni čine 18,1 %, regionalni 42,6 %, lokalni 39,4 %, a pod savremenim kolovozom je 76,7 %, što je izn-ad proseka Srbije i Regiona.

Postojeća saobraćajna infrastruktura je u osnovi nepovoljna, jer se nalazi između dve evropske transverzale koridora X i korid-ora IV, sa kojima nema dobru povezanost, ali to nije ključno ograničenje za privredni razvoj Zaječara.

6.5.2 ENERGETIKA I ENERGETSKA INFRASTRUKTURA

Energija u najširem smislu je osnovni, ključni i najsnažniji

pokretač privrednog razvoja i proizvodnih procesa. Raznovrsnost energenata je bitna, jer je jedan od osnovnih parametara pri dono-šenju odluka o lokaciji kapaciteta i izboru tehničko-tehnoloških ka-rakteristika opreme i kapaciteta. Privredi i stanovništvu Zaječara potrebne su sve vrste energenata za privredni razvoj i društveni standard. Zbog nepostojanja gasovoda, gas se ograničeno koristi,

112

dok su ostali energenti: elektroenergija, benzin i nafta, ugalj i drvo dostupni u potrebnoj količini i nisu ograničavajući faktor razvoja. Lokalni energenti, ugalj iz Lubnice i Vrške Čuke, nisu lokalno isko-rišćeni kao pogodnost za supstituciju drugih energenata, naročito kada se radi o toplifikaciji grada.

U strukturi energenata elektroenergija ima najveću i najrasp-rostranjeniju dostupnost i korišćenje. Kapaciteti za prenos elektro-energije i lokalna distributivna mreža razvijali su se i širili uporedo sa potrebama privrednog razvoja i izgradnjom privrednih kapacite-ta i nisu bili ograničavajući faktor tog razvoja jer su obezbeđivali visoki stepen pouzdanosti snbdevanja. Međutim, kada se radi o niskonaponskoj distributivnoj mreži, naročito na seoskom područ-ju, onda je sigurnost snabdevanja na nižem nivou.

Nivo potrošnje električne energije po potrošačima i stanovni-ku je jedan od pokazatelja nivoa i stepena razvijenosti privrede i društvenog standarda područja ( Tab. 6.5.).

Tab. 6.5 Potrošnja električne energije u 2009. godini Zaječar Region Srbija

Finalna potrošnja 219.484 Mwh 795.217 Mwh 27.321 Gwh

Broj potrošača-kupaca 28.780 149.143 3.468.393

Potrošnja po 1.stanovniku u Kw 3.572 3.047 3.717

Nivo potrošnje Srbija=100 96,10 81,89 100

Sa prosečnom potrošnjom od 3.572 kw po stanovniku Zaje-čar je ispod proseka Srbije (96,1), a iznad proseka Regiona (81,89) u korišćenju elektroenergije.

6.5.3 KOMUNALNA INFRASTRUKTURA

Razvijenost, karakteristike i kvalitet komunalne infrastruktu-

re, uzete u najširem smislu, predstavljaju jedan od značajnih osn-ova, kako privrednog razvoja, tako i društvenog standarda i kvalit-eta života. Razvoj komunalne infrastrukture odvijao se uporedo sa privrednim razvojem, ali je uvek zaostajao za njim i nije zadovolja-vao neophodne potrebe. Izostajalo je komunalno uređenje i opre-manje gradskog prostora i industrijskih zona.

Među brojnim komunalnim pitanjima vodosnabdevanje spa-da u najvažnije. Sa ukupno zahvaćenom količinom vode od 106,2 m3 po stanovniku, Zaječar je iznad proseka Srbije (91,7 m3), a isp-od proseka Regiona (112,7 m3) ( Tab. 6.6.).

113

Tab.6.6 Javni vodovod 2008. (Zaječar-Region-Srbija)

Zaječar Region TK Srbija

1 Ukupno zahvaćene količine vode- u 000m³ 6.525 29.358 674.301

Ukupna količina vode po 1.stanovniku u m³ 106,2 112,7 91,7

2 Ukupno isporučene količine vode u 000 m³ 4.782 16.910 475.875

Isporučena količina vode po 1.stanovniku u m³

77,8 64,9 64,7

3 Broj domaćinstava priključenih na vodovodnu mrežu

18.586 70.645 1.996.350

Procenat priključenih domaćinstava 81,6 71,8 79,2

Prema ukupno isporučenim količinama vode, Zaječar sa is-porukom od 77,8 m3 po stanovniku je iznad proseka Srbije (64,7 m3) i Regiona (64,9 m3).

Na vodovodnu mrežu priključeno je 18.586 domaćinstava ili 81 %, i to je iznad proseka Srbije (79,2 %) i Regiona (71,8 %). Međutim, Zaječar sa izgradnjom vodozahvata “Grliško jezero” i „Fabrike vode Zaječar”, ima mogućnosti i raspoložive količine vo-de za višedecenijsko snabdevanje dovoljnim količinama vode svih potrošača. Distributivna vodovodna mreža ne pokriva veliki broj seoskih naselja, u kojima je vodosnabdevanje najveći komunalni problem.

6.5.4 POŠTANSKE AKTIVNOSTI I TELEKOMUNIKACIJE

Komunikacija kao proces prenošenja poruka - informacija,

bitna je za sporazumevanje i saznanje. Ona obezbeđuje informac-ije kao osnovni resurs u procesu donošenja odluka. Tradicionalnu verbalnu komunikaciju danas pretežno zamenjuje elektronska ko-munikacija, koja uspostavlja elektronsko poslovanje i upravljanje organizacionim procesima i poslovnim sistemima. Savremeno pr-eduzeće koristi informacionu tehnologiju u svim domenima poslo-vanja. Otuda je važno raspolagati mrežom i instalacijama sa savr-emenom i modernom tehnikom i tehnologijom.

Stanje poštanskih delatnosti i telekomunikacija na području Zaječara ima poseban značaj, jer predstavlja središte ovih delatn-osti u Timočkoj Krajini, te ima veću pogodnost i dostupnost za ko-risnike ( Tab. 6.7.).

114

Tab.6.7 Telekomunikacije 2008. godine (Zaječar-Region-Srbija)


broj Na 1.000

stanovnika broj

Na 1.000 stanovnika

broj Na 1.000

stanovnika

Pošte 23 - 92 - 1.516 -

Telefonskih pretplatnika

27.008 440,8 101.834 390,8 2.914.299 396,5

Ptt promet 517.000 8414 2.317.000 8891 29.305.700 3987

Poštanske aktivnosti, kao klasični oblik komunikacije, su ne-što izrazitije, kako u broju stanovnika koji koriste poštanske institu-cije, tako i po obimu prometa poštanskih aktivnosti u odnosu na stanje u Srbiji i Regionu.

Telefonska mreža predstavlja najrasprostranjeniji i najviše korišćeni sistem komunikacije. Ovaj sistem koristi 27.008 telefons-kih pretplatnika ili 440,8 telefonskih priključaka na 1.000 stanovni-ka što je povoljnije u odnosu na Srbiju sa 396,5 i Region sa 390,8 pretplatnika.

Kapaciteti i mreža za elektronsku komunikaciju uspostavlje-na je u svim vrstama i dostupna je svim korisnicima i u proseku je sigurnosti i stabilnosti u Srbiji i Regionu.

Napomena

Statistički podaci korišćeni u ovom poglavlju preuzeti su iz godišnjih publikacija Republičkog Zavoda za statistiku “Opštine u Srbiji” od 1973. do 2009 god.

115

ANALIZA POTENCIJALA PRIVREDNOG RAZVOJA ZAJEČARA

116

7. ANALIZA POTENCIJALA PRIVREDNOG RAZVOJA ZAJEČARA

U Studiji “Potencijali privrednog razvoja Zaječara” izvršena je identifikacija, kvantifikacija i objektivizacija prirodnih, materijaln-ih i ljudskih potencijala i resursa od značaja za privredni razvoj Za-ječara.

Analizom ukupnih potencijala može se konstatovati da Zaje-čar ne raspolaže strateškim potencijalima koji bi izazvali poseban interes države za njihovo aktiviranje, već preovlađuju lokalni resu-rsi. Analizom lokalnih resursa i potencijala može se konstatovati da oni imaju jaku generičku snagu, da ih ravnomerno poseduju svi faktori prozvodnje i da predstavljaju dobre mogućnosti za razvoj velikog broja delatnosti. Pri takvoj strukturi i snazi resursa Zaječar ima odgovarajuću komparativnu prednost. To se posebno odnosi na agroindustrijski kompleks i rudarstvo. Oni su u dosadašnjem razvoju imali odlučujuću ulogu za privredni razvoj Zaječara kada je dostignut razvoj u poseku Srbije, pa je Zaječar dostigao status srednje razvijenog područja. Međutim, u celini oni nisu optimalno valorizovani kroz adekvatnu privredno-razvojnu strukturu i konkre-tne programe na duži rok.

Na osnovu identifikovanih kvalitativnih i kvantitativnih bilan-sa stanja i rezervi prirodnih uslova i resursa, koje čine mineralne sirovine, poljoprivredno i šumsko zemljište, termalne vode, kultur-no-istorijski spomenici, materijalni i ljudski resursi može se konsta-tovati:

1. Prirodni resursi, kao različiti vidovi prirodnog bogatstva i pored teorije održivog razvoja kojom se ograničava i umanjuje njh-ov značaj u privrednom razvoju, za Zaječar će i u budućnosti sir-

117

ovine nemetala i rudnici uglja imati primarni značaj u privrednom razvoju ako se koriste na optimalan način. Strateški i ekonomski je opravdano da se ovi resursi efikasnije i efektivnije koriste u industriji prerade nemetala i dobijanju električne i toplotne energi-je.

2. Poljoprivredno zemljište koje obuhvata 68.523 ha, kao opšti kvantitativni i kvalitativni prirodni resurs, ostaje trajni i najzn-ačajniji resurs grada Zaječara za razvoj poljoprivrede i delatnosti povezanih sa tim. Poljoprivredni resursi posebno su povoljni za ra-zvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, stočarastva i drugih usl-ovnih delatnosti.

3. Šumsko zemljište koje obuhvata 31.804 ha, iako nije poš-umljeno kvalitetnim drvetom, je značajan prirodni resurs koji do sada nije optimalno korišćen pa se mogu razvijati ekonomsko opr-avdane delatnosti.

4. Vode koje predstavljaju: Beli, Crni i Veliki Timok; jezera: Grliško, Rgotsko, Sovinac i Glogovičko i termalni izvori: Gamzigra-dska i Nikoličevska banja po svojim karakteristikama i količinama su resursi koji imaju veliki značaj za privredni i društveni razvoj Zaječara.

5. Romulijana kasnoantički spomenik iz IV veka p.n.e. je ku-lturno-istorijski spomenik koji predstavlja veliki turistički potencijal.

6. Materijalni resursi, pored raznovrsnih prirodnih resursa, su takođe dostupni. U vreme industrijskog razvoja Zaječara izgra-đeni su brojni industrijski kapaciteti, opšta i komunalna infrastrukt-ura koji, iako su danas devastirani, predstavljaju snažne materijal-ne resurse. Iako su mnogi tehnički kapaciteti zastareli sa rekonstr-ukcijom i modernizacijom mogu se brzo aktivirati. Posebno znača-jnu vrednost predstavljaju građevinski objekti koji su komunalno i infrastrukturno opremljeni.

7. Ljudski resursi, kao jedan od tri ključna faktora proizvod-nje, u procesu tranzicije postali su tehnološki višak sa velikim broj-em nezaposlenih. Evidentirano je preko 7.500 nezaposlenih , što predstavlja stopu nezaposlenosti od 21 %. Veliki kontingent rezer-vne radne snage je neangažovani i neiskorišćeni ljudski potencij-al, čijim aktiviranjem se rešavaju kako ekonomski tako i socijalni problemi.

8. Teritorijalni kapital, kao skup faktora prizvodnje teritorije koji privlači kapital i investitore, čini Zaječar interesantnim za

118

privredni razvoj. Analiza pokazuje da Zaječar raspolaže povoljnim, pogodnim i atraktivnim uslovima, da ima komparativne prednosti i privredni ambijent za pokretanje privrednog razvoja, a time i šan-se za privlačenje investitora.

Prioritizacija, valorizacija i rangiranje vrednosti pojedinih raz-vojnih elemenata i značaja pojedinih potencijala, bitna je za izradu Strategije razvoja i izbora konkretnih planova i programa razvoja. To bi bila sledeća faza u razradi ove Studije.

Radi prepoznavanja pozitivninih i negativnih faktora razvoja i uspostavljanja ravnoteže između internih i eksternih faktora i mo-gućnosti, koristićemo primenu Swot analize. U ovoj analizi ona će se primeniti kao opšta Swot analiza faktora i potencijala ključnih za privredni razvoj Zaječara.

119

SWOT ANALIZA

S. SNAGE - PREDNOSTI W. SLABOSTI - OGRANIČENJA

Poljoprivredno zemljište 68.523 ha (pogodno za ratarstvo, voćarstvo, vinograda-rstvo, lekovito bilje, stočarstvo, eko-hrana)

Šume 31.804 ha (drvna masa, šumski

proizvodi, divljač…)

Vodni resursi (Beli, Crni i Veliki Timok,

akumulacije, vodosnabdevanje navodnjava-nje…)

Termomineralni izvori (Gamzigrads-

ka,Nikoličevska banja, zdravstvo, turizam…)

Jezera, (Grliško, Rgotsko, Sovinac…)

Vetar i sunce (energija vetra i sunca…)

Mineralne sirovine (ugalj, nemetali…)

Turistički motivi (“Romulijana”, banje,

jezera…)

Postojeći industrijski kapaciteti

PPK (sa kompletnim prirodnim , materijaln-

im i ljudskim resursima)

Postojeća opšta infrastruktura

Ljudski resursi (angažovana i rezervna

radna snaga - nezaposleni, iskustvo, kadro-vi)

Kulturne vrednosti i tradicija (doma-

ća radinost, manifestacije …)

Socijalni kapital (povoljna investiciona

klima, motivisanost, institucije)

Fizičko-geografski položaj (središte

Istočne Srbije - Timočke Krajine…)

Nedefinisani privredni razvoj

Nedostatak sredstava za investici-je i obrtni kapital (slaba akumulativnost i

rentabilnost)

Nedostatak “Greenfield” investici-ja

Nepovoljni ekonomski i sistemski uslovi za razvoj poljoprivrede (usit-

njenost poseda, stara mehanizacija, nedovo-ljna primena agrotehničkih mera, nedovoljni državni podsticaji)

Tehničko-tehnološko zaostajanje postojećih industrijskih kapaciteta (visok stepen otpisanosti vrednosti opreme, zastarelost opreme i tehnologije…)

Nedovoljna izgrađenost infrastruk-turnih objekata i kapaciteta (slab kv-

alitet i pouzdanost mreže…)

Demografsko pražnjenje i nepovo-ljna starosna i ekonomska struktu-ra stanovništva (posebno seosko podr-

učje, negativna stopa prirodnog prirašta-ja…)

Teška socioekonomska situcija (male zarade, nezaposlenost, siromaštvo…)

Zakonodavni i institucionalni prob-lemi

Subjektivne snage (nedovoljno angažo-

vane i motivisane…)

120

O. ŠANSE - POGODNOSTI T. OPASNOSTI - PRETNJE

Bolje korišćenje komparativnih pr-ednosti (prirodni resursi, položaj i veličina

prostora)

Efikasnije korišćenje stvorenih po-tencijala (postojeći industrijski i poljoprivr-

edni kapaciteti…)

Izrada plansko-razvojnih dokum-enata radi privlačenja investicija i njihova implementacija (Prostorni pl-

an, Strategija razvoja, planovi i programi raz-voja…)

Korišćenje vodnog sliva Timok (vo-

dosnabdevanje, akumulacije, navodnjava-nje…)

Aktiviranje turističkih potencijala (Romulijana, sportski i zdravstveni turizam, kulturno-istorijske manifestacije…)

Podsticaji za razvoj poljoprivrede

Brži razvoj MSP (uređenje industrijskih

zona, akriviranje neiskorišćenih materijalnih i ljudskih resursa , iskustvo i tradicija…)

Priprema i edukacija preduzetnika i kadrova za preduzetništvo

Nastup prema pristupnim fondov-ima EU i države radi pokretanja ra-zvoja

Razvoj privrednih institucija radi efikasnije implementacije planira-nog razvoja

Posledice tranzicije i loše privatiza-cije (privredna recesija, nelikvidnost, nezap-

oslenost, siromaštvo…)

Nepripremljenost privrednih predu-zeća za poslovanje u novonastalim uslovima

Neadekvatan privredni i ekonomski sistem (nepovoljni uslovi privređivanja, ne-

stimulativne ekonomske mere….)

Potpuna centralizacija investicion-ih sredstava i načina donošenja in-vesticionih odluka

Velike razlike u stepenu ravoja op-ština i nedostatak politike razvoja nerazvijenih opština

Nedostatak sredstava za investicije i opšta besparica

Negativna migraciona kretanja i negativan prirodni priraštaj (pražnje-

nje područja, nepovoljna starosna i ekonoms-ka struktura stanovništva)

Osećaj nesigurnosti i bezperspe-ktivnosti (posebno mlade generacije…)

Ekonomska kriza (domaća i svetska)

121

Swot analiza pojedinih premisa i komponenti privrednih pot-encijala i resursa u svim područjima i poljima mreže razvoja, ukaz-uje na jačinu i snagu, prednosti i slabosti internih faktora, ali i na velike šanse i pretnje eksternih faktora privrednom razvoju Zaječ-ara.

Prirodni resursi su brojni i raznovrsni i predstavljaju vredno bogatstvo ovog područja. Ocenjujući njihovu kvantitativnu snagu oni su dovoljno izdašni, a kvalitativno su povoljni. Objektivno, oni predstavljaju jaku snagu i od prioritetnog su značaja za novi privr-edni razvoj.

Mineralni resursi, kao što su nemetali i ugalj, od kojih su ne-ki i sada u eksploataciji, kvantitativno i kvalitativno imaju rezerve čija se eksploatacija može povećati i obezbediti ekonomski oprav-dana proizvodnja.

Prirodni resursi (poljoprivredno zemljište, šume, vode, vetar, biodiverzitet, kulturno-istorijski i turistički motivi…) imaju održivu vrednost, jer su i obnovljivi i kao takvi su perspektivni potencijali. Oni u dosadašnjem razvoju nisu optimalno korišćeni, jer su bili u drugom planu u odnosu na mineralne sirovine. Aktiviranjem ovih resursa razvijaju se radno-intenzivne delatnosti, koje sa manjim investicijama obezbeđuju veću zaposlenost i dohotak.

Materijalni resursi u izgrađenim privrednim kapacitetima, po-sebno rudarskim i industrijskim, i kompleks infrastrukture, predsta-vljaju vredan tehničko-tehnološki resurs. Oni su u dosadašnjem razvoju predstavljali odlučujući faktor ostvarenog fizičkog obima proizvodnje. Njihovo stanje danas je devastirano usled visokog st-epena amortizovanosti, tehničko-tehnološke zastarelosti i izrabać-enosti. Međutim, uz neophodnu morernizaciju i rekonstrukciju, pr-edstavljaju jezgra za oživljavanje proizvodnje. Građevinski deo os-novnih sredstava je značajniji deo, koji se može brže aktivirati. Sl-aba strana materijalnih resursa je tehničko-tehnološko zaostajanje koje se nepovoljno odražava na konkurentnu sposobnost proizvo-dnje. Jaku stranu materijalnih resursa čine neiskorišćenii slobodni kapaciteti u građevinskim objektima i privrednoj infrastrukturi.

Ljudski resursi su najobilniji i najdostupniji proizvodni faktor. Veliki broj nezaposlenih i velike rezerve radne snage su potencijal koji se može najbrže aktivirati. Problem deficitarnih i potrebnih kv-alifikacija i stručne osposobljenosti može se brzo rešiti putem edu-kacije i prekvalifikacije. Perspektivno ovaj resurs je ugrožen i mo-

122

že postati deficitaran usled velikih demografskih promena u staro-snoj strukturi, migracijama i prirodnom priraštaju.

Swot analiza pokazuje da Zaječar raspolaže povoljnim terit-orijalnim kapitalom osnovnih faktora proizvodnje i da prirodni, mat-erijalni i ljudski resursi imaju objektivnu, kvantitativnu i kvalitativnu sposobnost za uspostavljanje proizvodnih procesa. Nedostaci, sl-abosti i pretnje su na subjektivnim komponentama. S obzirom na to da objektivne snage imaju prednost nad subjektivnim, pokreta-nje novog privrednog razvoja je na subjektivnim snagama.

Swot analiza ističe mnogobrojne pogodnosti, mogućnosti i šanse za razvoj. Posebno je važno da se prilikom izrade Strategi-je razvoja za početni razvoj aktiviraju lokalni resursi i snage i inte-nzivnije i efikasnije koriste lokalni potencijali, koji se mogu brzo pokrenuti. Pokretačku snagu tom razvoju može dati investicioni kapital. Animiranje i promocija programa i projekata razvoja uz sti-mulativne ekonomske mere može zainteresovati investitore i pred-uzetnike za razvoj MSP na ovom području

Swot analiza zabrinjavajuće ističe ograničenja i prepreke ra-zvoju, koje pre svega potiču iz nedefinisanog koncepta i modela privrednog i ekonomskog razvoja, neprepoznavanja razvojnih mo-gućnosti, nestabilnih i nestimulativnih uslova za poslovanje i razv-oj, centralizacija sredstava i drugo.

S obzirom na to da se u Zaječaru nalaze privredni potencija-li od značaja za razvoj ovog područja, realno je očekivati veću zai-nteresovanost investitora i njihovu ključnu ulogu u pokretanju nov-og investicionog i razvojnog ciklusa .

Evidentirani su svi raspoloživi potencijali i njihova valorizaci-ja tokom privrednog razvoja u prethodnom periodu, u kome je do-stignut prosečni razvoj Zaječara. I sada kvantitativno stanje privre-dnih potencijala je, sa neznatnim promenama, isto. Takođe je ne-sporno da objektivni faktori razvoja imaju prednost nad subjektivn-im snagama.To daje osnova da se generalno može zaključiti:

Zaječar raspolaže kvantitativno i kvalitativno identifikov-anim raznovrsnim i vrednim privrednim potencijalima čijim aktiviranjem i valorizacijom se može ostvariti privredni razvoj na nivou proseka Republike Srbije.

Documents

FAKULTET ZA MENAD ä0(17 ZAJE ý$5ipp.rs/bazaznanja/download/srbija/opsta-dokumenta/Potencijali privrednog razvoja...1 zaje ý$5 fakultet za menad ä0(17 potencijali privrednog razvoja