STRATEGISKI MENAD Ž MENT

STRATEGISKI MENADMENT

STRATEGISKI MENADMENTdr Vladimir Stojanovi2012.A. UVOD U STRATEGIJSKI MENADMENTDUGORONI CILJEVI STRATEGIJSKE POZICIJE ORGANIZACIJEPROMENE U ORGANIZACIJISTRATEGISKI MENADMENT B. SISTEM STRATEGIJSKOG PLANIRANJAIV. STRATEGIJA ORGANIZACIJEANALIZE-PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA STRATEGIJE ORGANIZACIJEPAKET MERA ZA SPROVOENJE STRATEGIJE ORGANIZACIJESPROVOENJE STRATEGIJE ORGANIZACIJE C. SISTEM UPRAVLJANJA RAZVOJEM ORGANIZACIJE UZ POMO CILJEVA

UVODU ne tako dalekoj prolosti materija koja se danas prezentuje i razmatra u okviru strategijskog menadmenta razmatrala se u okviru upravljanja razvojem organizacija. Iz tih razloga moe se staviti znak jednakosti izmeu strategijskog menadmenta i sistema upravljanja razvojem - razvojnim promenama organizacija.

UVODSTRATEGIJSKI MENADMENT = UPRAVLJANJE DUGORONIM RAZVOJEM ORGANIZACIJAU aktuelnoj ekonomiji znanja, kada se vrlo mnogo insistira na inovacijama i unapreenjima u tekuem radu i na razlliitim situacionim - preduzetnikim prilagoavanjima organizacija, ne mali broj pojedinaca, pogreno izjednaava inovacije i razvojne promene organizacije

UVODDanas, sve vie se govori o sistemu upravljanja razvojem organizacija uz pomo ciljeva

UVODDUGORONI PLANOVI ORGANIZACIJASTRATEGIJE ORGANIZACIJAUPRAVLJANJE UZ POMO CILJEVASredina XX vekaOd 80-tih godina XX vekaU XXI vekuPod organizacijom mislimo na: preduzea-razliite velilne, na neprivredne organizacije, na politike partije, sportska drutva, na lokalne zajednice, na dravne zajednice i druge oblike organizovanja faktora i pojedinaca kako bi se ostvarili ciljevi na nivou organizacije.

ORGANIZACIJAPREDUZEENEPRIVREDNAORGANIZACIJADRAVNAZAJEDNICASPORTSKAORGANIZACIJAPARTIJSKAORGANIZACIJANeki drugi vidorganizacijeORGANIZACIJA SLOENA HIJERARHIJSKA MEUZAVISNA FUNKCIONALNA CELINA OTVORENA I ZAVISNA OD OKRUENJAEKONOMSKI SUBJEKTPRAVNI SUBJEKTOsnovna definicija organizacijeNa alost vrlo esto u prii o menadmentu se zapostavljaju injenice da je organizacija:pravni subjekt - koji raspolae sa imovinom, u poslovanju ulazi u duniko-poverilake odnose sa brojnim drugim organizacijama i pojedincima i svoj rad mora da prilagodi pravnom sistemu sredine u kojoj funkcionie i razvija seekonomski subjekt - koji kroz angaovanje ekonomskih faktora funkcionisanja i kroz ekonomske aktivnosti /troenja, stvaranja i razmene vrednosti/ treba da ostvaruje ekonomske ciljeve funkcionisanje bez gubitaka i sa zaradom

ORGANIZACIJAOsnovni dugoroni ciljevi organizacijedugo, uspeno funkcionisanje poslovanje ili nepropadanje,rast i razvoj, i ouvanje i jaanje pozicija u okruenju.

ORGANIZACIJAORGANIZACIJAORGANIZACIJAOsnovni ciljevi organizacijeU uslovima velike konkurentnosti, kada su mogunosti proizvodnje i ukupne ponude viestruko vee od plateno sposobne tranje veliki broj organizacija propada, tako da opstajanje i nepropadanje postaje jedan od znaajnih ciljeva svake organizacije. ORGANIZACIJAOsnovni ciljevi organizacijePraksa pokazuje da organizacija moe da razmilja i radi na rastu i razvoju tek onda, kada ima kvalitetno reen problem opstajanja ili stabilnog i uspenog funkcionisanjaDanas se vrlo mnogo govori o odrivosti organizacije /sistema/ORGANIZACIJAOsnovni ciljevi organizacijePod odrivou organizacije misli se na njeno dugo, uspeno opstajanje i praenje razvojnih promena u okruenju - ne zapadanje u razvojnu, zaostajanju u odnosu na okruenje ili ouvanje i jaanje strategijskih pozicija.

ORGANIZACIJAOsnovni ciljevi organizacijePraksa afirmie dva zahteva u obezbeivanju odrivosti organizacija:prvi zahtev - da dugoroni ciljevi moraju da imaju primat nad kratkoronim ciljevima organizacijedrugi zahtev - da ciljevi na nivou organizacije imaju primat nad ciljevima njenih pojedinih delova ili elemenata

ORGANIZACIJAOstvarivanje osnovnih i optih ciljeva na nivou organizacije zavisi od:obima, strukture i kvaliteta tekueg radaobima, strukture, kvaliteta i izvora razliitih promena u tekuem radu organizacijeposlovnih /funkcionalnih/ i razvojnih i inovativnih kapaciteta pozicija organizacije u okruenju

ORGANIZACIJAIVOTNI VEK ORGANIZACIJEOrganizacija se raa /osniva/, ivi /funkcionie i razvija se/ i umire /biva likvidirana/. Prosena stopa smrtnosti preduzea u razvijenom svetu je od 12 do 15%. Prosena stopa smrtnosti mladih preduzea je cca 60% u prvih 4-5 godina ivota.

ORGANIZACIJASLOENO I DINAMIKO OKRUENJE ORGANIZACIJEOrganizacija funkcionie, raste i razvija se u sloenom i dinaminom svetu.Ovaj sloen i dinamian svet nije nita drugo do funkcionalno /poslovno/ i razvojno okruenje organizacije.

ORGANIZACIJAORGANIZACIJA

ZAVISNOST - MEUZAVISNOST ORGANIZACIJE OD OKRUENJADanas, dinaminosti okruenja vrlo mnogo doprinose: dinamian nauno-tehnoloki /NT / razvoj promenljivost subjekata, i globalizacija ili visoka meuzavisnost subjekata, aktivnosti, kretanja i dogaaja u okruenju

ORGANIZACIJAOrganizacija je otvorena i zavisna od sloenog i dinaminog okruenja

ORGANIZACIJA

Osnovne i strateke pozicije organizacije

ORGANIZACIJA

STRATEGIJSKE POZICIJE ORGANIZACIJEStrateka pozicija organizacije posmatra se kroz sledee pokazatelje:njeno procentualno uee u odreenoj oblasti rada u irem okruenjunjen uticaj koji ima na ostale subjekte okruenjanjen uticaj koji ima na stanja, kretanja i pravila u irem okruenju

ORGANIZACIJAEKSTERNA ORIJENTACIJA U POSLOVANJU I RAZVOJU ORGANIZACIJEPromene u poslovanju organizacije sistematizuju se na:civilizacijski orijentisane - razvojne promenestrategijski orijentisane - razvojne promene situaciono orijentisane promene ili inovacije

ORGANIZACIJAORGANIZACIJA

II.PROMENE U ORGANIZACIJIPROMENE U ORGANIZACIJAMABrojne i raznovrsne promene u organizaciji sprovode se u: konkuretnskim, poslovnim i razvojnim strategijama i politikama poslovanja i razvojavremenu, mestu, obimu, strukturi, nainu tekueg rada funkcionisanja ili poslovanja i razvojafunkcionalnim /poslovnim/ i razvojnim kapacitetima organizacije ili na faktorima i u strukturi faktora poslovanja

PROMENE U ORGANIZACIJAMAPROMENE FUNKCIONISANJE POSLOVANJE ORGANIZACIJE

FUNKCIONISANJE I RAZVOJNI KAPACITETI ORGANIZACIJE Osnovni tipovi promena u organizacijiSISTEMSTIZACIJA PROMENA U ORGANIZACIJIKVALITATIVNEPROMENEKVANTITATIVNEPROMENEDanas, akcenat se stavlja na kvalitativne promene. Kvalitativne promene na faktorima, u aktivnostima i procesima i u strategijama i politikama poslovanja i razvoja organizacije sistematizuju se na:revolucionarne promene uvoenje novih reenja i novih supstituirajuih reenja i eliminisanje postojeih reenja, i inkrementalne promene - vee ili manje promene na postojeim reenjima

SISTEMSTIZACIJA PROMENA U ORGANIZACIJIDanas, akcenat se stavlja na kvalitativne promene. Kvalitativne promene na faktorima, u aktivnostima i procesima i u strategijama i politikama poslovanja i razvoja organizacije sistematizuju se na:revolucionarne promene uvoenje novih reenja i novih supstituirajuih reenja i eliminisanje postojeih reenja, i inkrementalne promene - vee ili manje promene na postojeim reenjima

SISTEMSTIZACIJA PROMENA U ORGANIZACIJIU okviru kvalitativnih promena koje se definiu, projektuju i sprovode u organizacijama jedna specifina grupa promena odnosi se na promene u strukturama, vremenu i mestu angaovanja postojeih - nepromenjenih reenja.Kao to e se videti u strukturi stratekih ili razvojnih promena organizacije javljaju se i kvalitativne i kvantitative promene. U strukturi kvalitativnih promena javljaju se promene razlilte sloenosti, od manjih inovacija i unapreenja do zamena postojeih i uvoenja bitno novih ili eliminisanja postojeih reenja.

SISTEMSTIZACIJA PROMENA U ORGANIZACIJIPraksa pokazuje da rast kapaciteta, obima poslovanja nije cilj, ve sredstvo za ostvarivanje drugih ciljeva:obezbeivanje ekonomije obimaobezbeivanja potrebne kritine mase pretpostavki u reavanju razvojnih problemajaanja pregovarakih i stratekih pozicijaostvanje nekih drugih ciljeva

RAST sredstvo ili cilj organizaciji ?RAZVOJ ORGANIZACIJEOsnovna pitanja razvoja organizacije

RAZVOJ ORGANIZACIJE

Praksa je pokazala da se kroz strukturu strategijskih ili razvojnih promena obezbeuje preko potreban sinergetski efekat ili efekat: 1 + 1 = 3U sluaju preduzea ova struktura ukljuuje tri meuzavisna pravca razvojnih promena:tehnoloko-prolzvodni razvoj,trini razvoj ieksterni razvoj organizacije /organizaciono-statusne promene, strateka partnerstva i slino/

RAZVOJ ORGANIZACIJEOsnovni koraci u analizi razvoja organizacijeIII. STRATEGIJSKI MENADMENT SISTEM UPRAVLJANJA STRATEGIJSKI ORIJENTISANIM RAZVOJNIM PROMENAMAOSNOVNA DEFINICIJA MENADMENTAMenadment je proces /sistem/ donoenja i sprovoenja upravljakih odluka.Osnovni alati u procesu upravljanja su: razne analize i prognoze u funkciji reavanja problema i donoenja racionalnih upravljakih odluka definisanje kriterijuma odluivanja i donoenje odluka programiranje planiranje aktivnosti na realizaciji donetih odluka organizacija i organizaciona reenja i mere vezano za upravljanje i funkcionisanje i razvojem organizacije

OSNOVNI UPRAVLJAKI ALATI

ODLUIVANJEOPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADMENT Odnos operativnog i strategijskog menadmentaKada se sprovedu strategijski orijentisane razvojne promene, nosioci operativnog menadmenta dobijaju zadatak da kvalitetno angauju i ekonomski efektuiraju inoviranu ili novu strategiji ili politiku poslovanja i inovirani ili novi poslovni kapacitet organizacije. ODNOS OPERATIVNOG I STRATEGIJSKOG MENADMENTAOsnovni zadaci u operativnom menadmentu su: kvalitetno sprovoenje uvedene,konkurentske i poslovne strategije organizacije,kvalitetno i ekonomino angaovanje raspoloivog proizvodnog kapaciteta, iupravljanje inovacijama i unapreenjima u tekuem poslovanju organizacija. ODNOS OPERATIVNOG I STRATEGIJSKOG MENADMENTAStrategijske odluke su odluke o: razvoju - strukturama razvojnih promena i pojedinanim razvojnim promenama koje su od znaaja za ostvarivanje dugoronih ciljeva i zadataka na nivou organizacija, i putevima i nainima ostvarivanja strategija organizacija STRATEGIJSKE ODLUKEStrategijske odluke donose:vlasnici kapitalana predlog vrhunskih profesionalnih menadera

STRATEGIJSKE ODLUKE

Operativni menadment i tekue funkcionisanje /poslovanje/ poivaju na vie ili manje rutinskom, inovativnom i unapreivakom radu.Operativni menadment ukljuuje odluke i akcije koje se tiu situacionih prilagoavanja.

STRATEGIJSKI MENADMENT I ISTRAIVAKI I RAZVOJNI RADStrategijski menadment se razvio tokom II. svetskog rata. U 70-im, a naroito u 80-im godinama ovaj sistem upravljanja uvodi se u upravljanje poslovanjem i razvojem i drugih organizacija.

OSNOVNI TIPOVI STRATEGIJSKOG MENADMENTA

Dva osnovna tipa strategijskog menadmenta

OSNOVNI TIPOVI STRATEGIJSKOG MENADMENTADONOENJE I SPROVOENJE STRATEGIJA ORGANIZACIJEUPRAVLJANJE PUTEM DUGORONIH CILJEVAIV.STRATEGIJE ORGANIZACIJE - RAZVOJNE STRATEGIJESTRATEGIJE ORGANIZACIJENajee vreme za donoenje i sprovoenje strategija organizacija je od 5 do 10-ak godina. Velike i mone organizacije donose strategije za jednu i vie decenija.Strategije organizacije, esto se nazivaju i razvojnim stategijama ili strategijama poslovanja organizacije donose se na nivou organizacije kao funkcionalne celine.

STRATEGIJE ORGANIZACIJESistemski pristup u definisanju strategijeStrategija je osnovni plansko razvojni dokument organizacijeStrategija organizacije za jasno definisani period sadri: strukturu duguronih ciljeva i zadataka na nivou organizacije strukturu razvojnih promena koje e se sprovesti u funkcionisanju i u poslovnom kapacitetu organizacije

STRATEGIJE ORGANIZACIJEStrategija organizacije za period ___________Sadraj:dugoroni ciljevi i zadaci organizacije osnovna struktura razvojnih promena razvoj organizacijeStrategija organizacije u definisanom vremenskom periodu rezultat je brojnih i raznovrsnih analiza - prognoza ili: analiza - prognoza na definisanju dugoronih ciljeva analiza - prognoza poslovnog i razvojnog okruenja analiza - prognoza poslovnih i razvojnih kapaciteta analiza - prognoza konkurentskih i stratekih pozicija ekonomske analize organizacije razliitih portfolio analiza cost-benefit analize

OSNOVNE ANALIZE - PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA STRATEGIIE

Osnovna struktura analiza-prognoza u funkciji definisanja strategije organizacije

SISTEMSKI /HOLISTIKI/ PRISTUP U DEFINISANJU STRATEGIJA

Pod sistemskim ili holistikim pristupom u analizama-prognozama u definisanju strategije organizacije, ali i i ire u drugim analizama misli se na zabranu posmatranja pojedinih faktora, aktivnosti, procesa i subjekata apstrahovano od okruenja i potrebu njihovog posmatranja u uzrono posledinim vezama sa drugim faktorima, aktivnostima, procesima i subjektima. Sve to se analizira mora da se posmatra u uzrono posledinim vezama, kroz meuzavisnost sa drugim veliinama iz okruenja.

Sagledavanje uzrono-posledinih ili meuzavisnih veza

V. ANALIZE-PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA STRATEGIJE ORGANIZACIJE

Identifikovati i definisati strategiju organizacije znai doi do racionalnog odogovora na pitanje: ta su osnovni dugoroni ciljevi i zadaci organizacije,i ta su osnovni razvojni pravci ili koja je osnovna struktura razvojnih promena kojima e se obezbediti ostvarivanje definisanih ciljeva u oekivanim buduim uslovima i sa datim poslovnim i razvojnim sposobnostima i mogunostima organizacije

ANALIZE - PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA DUGORONIH CILJEVA I ZADATAKA ORGANIZACIJE

Po pravilu organizacija nikada nema samo jedan dugoroan cilj, ve vie ciljevaOvi ciljevi moraju da su tako definisani da daju usmerenja za razvojne promene u poslovanju organizacije i da motiviu sve one koji treba da daju doprinos sprovoenju ovih promenaOve ciljeve i zadatke definie vrhunsko rukovodstvo organizacije

ANALIZE - PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA DUGORONIH CILJEVA I ZADATAKA ORGANIZACIJE

U definisanju ovih ciljeva i zadataka rukovodstvo polazi od:saznanja a buduem poslovnom i razvojnom okruenju organizacijesaznanja a poslovnim i razvojnim kapacitetima ili sposobnostima i mogunostima organizacijeod pitanja zbog koga i zbog ega postoji i ta moe bolje ad konkurenataod vizije /vienja organizacije u buduem okruenju i karakteristika organizacije

Osnova definisanja dugoroinih ciljeva i zadataka organizacije

Osnovni model definisanja scenaria budueg poslovnog i razvojnog okruenja organizacije

64SWOT ANALIZAU okviru ove analize-prognoze: polazei od dugoronih ciljeva i zadataka organizacije, jasno definisanog vremenskog horizonta analize, jasno definisanog okruenja organizacije, imenovani tim analizira anse i ogranienja u okruenju - prednosti i slabosti organizacije.SWOT ANALIZAPre ove analize, tim najee dobija zakljuke /rezime/ svih drugih prethodnih analiza-prognoza budueg okruenja organizacije, poslovnih i razvojnih kapaciteta, konkurentskih i stratekih pozicija organizacije.SWOT ANALIZAansa u okruenju/NT razvojnom, proizvodnom, poslovnom, trinom, privredno-sistemskom, drutveno-politikorn, prirodnom okruenju/ je splet okolnosti i situacija. Ova ansa moe da bude ansa ne samo za organizaciju, ve i za sve druge konkurentske organizacije. U ovom drugom sluaju postavlja se pitanje ko e je bre uoiti i kako e je iskoristiti.

SWOT ANALIZAOgranienja u okruenju su problemi koje organizacija moe da: izbegne ili ublai posledice njihovog nastupanja.Za lanove tima znaajno je pitanje kako izbei ili ublalti posledice ogranienja.

SWOT ANALIZAKod razmatranja prednosti i slabosti organizacije tim mora jasno da definie: u odnosu na koga - koje konkurentske organizacije u kojim situacijama da li je prednost ili slabostu organizacije apsolutna ili relativnaApsolutna prednost je takva prednost da je konkurentske organizacije ne mogu obezbediti i to prednost u onim faktorima koji su bitni za uoavanje i korienje anse u okruenju.

SWOT ANALIZAOva analiza, kao i svaka druga komparativna analiza zahteva operisanje sa kvalitetnim podacima o konkurentskim organizacijama i njihovim nameravanima i moguim aktivnostima i objektivnou u oceni vlastitih pozicija, sposobnosti i mogunosti

Osnova SWOT analize-prognoze

EKONOMSKA ANALIZA DEFINISANOG RAZVOJA ORGANIZACIJE

Ekonomska analiza odnosi se na grubu analizu: vrednosti koje e se investirati u sprovoenje razvojnih promena dinamiku i osnovne izvore investiranja visine, dinamike i rizika prinosa koje e donositi investiciona ulaganja i sprovoenje definisanih razvojnih promena na nivou organizacije

Osnovna pitanja u ekonomskim analizama strategija organizacije

COST-BENEFIT ANALIZA

U okviru aktivnosti na definisanju strategije organizacije sprovodi se i cost-benefit analiza strategije organizacije.Kroz ovu analizu preispituju se i potvruje se ue i ire, direktne i indikretne koristi i tete po organizaciju od sprovoenja definisane strategije.


Cost-benefit analizu sprovode dva tima:prvi tim definie metodologiju vrednovanja /pokazatelje, sistem vrednovanja/drugi tim po definisanoj metodologiji vrednuje strategiju organizacije


U vrednovanju strategija u okviru cost-benefit analiza najee operie se sa sledeim pokazateljima:efekti sprovoenja razvojnih promena po trine, iprihvatljivost strategije sa aspekta interesnih grupa okupljenih u i oko organizacije ranjivosti strategije

VI. PAKET MERA ZA SPROVOENJE STRATEGIJE ORGANIZACIJE

REDOSLED UPLANlRANJU I SPROVOENJU PROMENA U ORGANIZACIJIU planiranju razvojnih promena ide se od:- dugoronih ciljeva i zadataka na nivou organizacije- konkurentskih i poslovnih politika i poslovanja- do poslovnih /funkcionalnih/ kapaciteta organizacije i pojedinanih faktora poslovanja

REDOSLED UPLANlRANJU I SPROVOENJU PROMENA U ORGANIZACIJIU sprovoenju razvojnih promena ide se suprotnim smerom:- sprovoenja promene na pojedinanim faktorima i u poslovnom kapacitetu organizacije- da bi se po tom osnovu, obezbedile pretpostavke za sprovoenje razvojnih promena u aktivnostima, procesima i u poslovanju organizacije

Smer planiranja i sprovoenja strategija organizacija

VII. SPROVOENJE STRATEGIJE ORGANIZACIJE

SPROVOENJE RAZVOJNIH PROMENASprovoenje razvojne promene obuhvata: razvoj - pribavljanje inoviranog ili novog reenja koji se moe primeniti u praktinorn radu definisanje i obezbeivanje uslova za sprovoenje promena uvoenje inoviranog ili novog reenja u praktian rad uvoenje inoviranih i novih standarda, procedura i normativa tekueg rada

Osnovni koraci u sprovoenju razvojnih promena

Redosled koraka u sprovoenju paketa mera za implementaciju strategije

TA SE SME, A TA NE MENJATI TOKOM SPROVOENJA STRATEGIJE?

Po osnovnim pravilima u strategijskom upravljanju tokom sprovoenja strategije organizacije: ne smeju se menjati dugoroni ciljevi i zadaci organizacije osnovna razvojna usmerenja ili struktura osnovnih razvojnih promena na nivou organizacije moe se u manjem stepenu menjati u uslovima znaajnijih promena u eksternim i internim uslovima poslovanja i sprovoenja promena u poslovanju zavisno od zakljuaka o odnosu pretpostavljenih i realizovanih uslova za sprovoenje pojedinanim aktivnostima, tokom sprovoenja strategije mogue je menjati nain realizacije aktivnosti, s tim da ova promena znaajnije ne utie na odstupanje od projektovanih pravaca razvojnih promena

TA SE SME, A TA NE MENJATI TOKOM SPROVOENJA STRATEGIJE?

DUGORONI CILJEVI- KONSTANTARAZVOJNI PRAVCIKONSTANTA (uz eventualne male promene)AKTIVNOSTI IZ PAKETA MERA ZA SPROVOENJE STRATEGIJE VARIJABILNI

VIII. SISTEM UPRAVLJANJA RAZVOJEM ORGANIZACIJE UZ POMO CILJEVA

UVOD U KONCEPT UPRAVLJANJA RAZVOJEM ORGANIZACIJE UZ POMO CILJEVA

Sredinom 50-ih godina prologa veka P. Draker u kontekstu razmatranja pitanja preduzetnitva i inovacija u funkcionisanju - poslovanju organizacija uvodi pojam upravljanje uz pomo ciljeva organizacije /management by objectiv/


Do pre desetak godina, ovaj koncept bio je na ledu. Od tada, na ovamo o njemu poinje mnogo vie da se govori u okviru:- razmatranja pitanja inovativnih kapaciteta organizacija i kontinuiranog inoviranja i unapreivanja tekueg rada organizacija- razmatranja pitanja razvoja i angaovanja znanja i sposobnosti kolektiva kao sastavnog dela intelektualnog /nevidljivog/ kapitala organizacije- razmatranja pitanja preduzetnikog ponaanja pojedinaca i kolektiva- razmatranja pitanja razvoja manjih organizacija koje ne raspolau sa kapacitetima za definisanje, projektovanje i sprovoenje strategija poslovanja i razvoja


U sistematizaciji upravljanja, strunjaci upravljanje uz pomo ciljeva klasifikuju u stratesko upravljanje rukovodei se sledeim injenicama. U sistemu upravljanja uz pomo ciljeva akcenat se stavlja na:- strukturu dugoronijih ciljeva na nivou organizacije, i- inovativni kapacitet - deo razvojnog kapaciteta organizacije

DEFINICIJA INOVACIJA, UNAPREDENJA I PREDUZETNITVAInovacije su manje inkrementalne promene na postojeim tehnolokim reenjima, stvarima, aktivnostima i u procesima kako bi se obezbedili odgovori na:specifine ciljeve i zadatake uz zadravanje kvaliteta reenja i ouvanje i poboljavanje ekonomijeInovacije su promene koje se sprovode u tekuern radu, bez veih promena u poslovnom kapacitetu organizacije.Pod unapreenjima misli se na manje promene u uslovima i nainima rada kako bi se obezbedilo poboljavanje ekonomije rada/efikasnost u angaovanju faktora rada, ekonominost, produktivnost rada i slino/DEFINICIJA INOVACIJA, UNAPREDENJA I PREDUZETNITVAInovacije i unapreenja, u konceptu upravljanja putem ciljeva imaju razvojnu orijentaciju jer se predlau i sprovode u funkciji ostvarivanja dugoronijih ciljeva na nivou organizacije.Pod preduzetnikim ponaanjem misli se na spremnost pojedinaca i kolektiva da ulaze u promene - inovacije, uz prihvatanje rizika koji oni nose.DEFINICIJA INOVACIJA, UNAPREDENJA I PREDUZETNITVABitna pitanja upravljanja rizikom

UPRAVLJANJE RIZICIMAAfirmacija inovacija, ukupno promena i preduzetnikog ponaanja aktualizuje pitanja upravljanja rizicima.Upravljanje rizicima nije nova oblast upravljanja u radu i ponaanju organizacija, ve zahteva koji se javljaju u okviru upravljanja poslovanjem i promenama u poslovanju organizacija.

Upravljanje rizicima svodi se na:identifikovanja i definisanja pouzdanosti faktora ili definisanje njihovog rizikaiznalaenja reenja za smanjivanje ili eliminisanje rizika monitoringa - praenja rizinih faktora definisanja racionalnih odgovora ili kvalitetnih programa u situacijama da nastupi rizikUPRAVLJANJE RIZICIMABitna pitanja upravljanja rizikom

RAZVOJNI INOVATIVNI KAPACITET ORGANIZACIJERazvojni kapacitet organizacije obuhvata:- IR kapacitete organizacije- sredstva za reprodukciju /amortizaciju i akumulaciju/- i razvojne i inovativne sposobnosti i mogunosti poslovnog kapacitetaU upravljanju putem ciljeva akcenat se stavlja na deo razvojnog kapaciteta organizacije

Inovativni kapacitet organizacije obuhvata sposobnosti mogunosti poslovnog kapaciteta tj. njegovih faktora da:- predlau i vrednuju inovacije- i sprovode inovacije u tekuem raduU konceptu upravljanja uz pomo ciljeva akcenat je na razvoju i angaovanju inovativnih sposobnosti i mogunosti poslovnog kapaciteta i u okviru toga, na razvoju i angaovanju inovativnih sposobnosti i mogunosti kolektiva

RAZVOJNI INOVATIVNI KAPACITET ORGANIZACIJEU okviru prie o inovativnim sposobnostima i mogunostima poslovnih kapaciteta i inovacijama u poslovanju:- manje se govori o sredstvima rada, pravnim i ekonomskim aspektima rada i poslovanja organizacija- i osnovni akcenat je na razvoju i angaovanju kodifikovanih i tacit /nevidljivih/ znanja i vetina zaposlenih u funkciji kreiranja, vrednovanja i sprovoenja inovacija u tekuem radu

INOVATIVNA SPOSOBNOST I MOGUNOST KOLEKTIVAVek u koji smo uli je vek dominacije intelektualnog kapitala ili vek ekonomije znanja. Rast vrednosti intelektualnog /nevidljivog/ kapitala zavisi od inovacija zaposlenih, ali i pre svega od rezultata profesionalnog IR rada i sprovedenih razvojnih promena u organizacijama.Inovacije zaposlenih treba da poveaju ili produe vek ubiranja koristi koje donosi vlastiti profesionalni IR rad i transferisana tehnologija.

INOVATIVNA SPOSOBNOST I MOGUNOST KOLEKTIVA

CILLEVI ORGANIZACIJE U SISTEMU UPRAVLJANJA UZ POMO CILJEVA

Po ovom konceptu, rukovodstvo organizacije polazei od kretanja i dogaaja u okruenju i poslovnih i inovativnih kapaciteta organizacije definie strukturu ciljeva na nivou organizacije.U strukturi ovih ciljeva javljaju se:- ciljevi potroaaciljevi organizacijeciljevi vlasnika organizacije /kapitalista/- ciljevi kolektiva

Osnovna struktura ciljeva na nivou orgonizocijeCILJEVI POTROAACILJEVI ORGANIZACIJECILJEVI KAPITALISTACILJEVI KOLEKTIVAPod ciljevima potroaa misli se na interese i zadovoljstvo potroaaPod ciljevima organizacije misli se na razvoj i angaovanje onih sposobnosti i mogunosti organizacije koje omoguavaju inovacije u poslovanjuPod ciljevima vlasnika organizacije /kapitalista/ misli se na: dobitak u poslovanju i na likvidnost organizacije /ke flou/Pod ciljevima kolektiva misli se na razvoj sposobnosti i mogunosti zaposlenih i na njihovo motivisanje u radu

CILJEVI ORGANIZACIJE U SISTEMU UPRAVLJANJA UZ POMO CILJEVA

U strukturi ovih ciljeva dominantno mesto imaju ekonomski i finansijski interesi.Stav nosilaca ovog koncepta upravljanja inovacijama u organizaciji je je da u duem vremenskom periodu mora da se uravnotee interesi potroaa, organizacije, kapitalista i zaposlenih.

CILJEVI ORGANIZACIJE U SISTEMU UPRAVLJANJA UZ POMO CILJEVA

PROBLEMI MERLJIVOSTI CILJEVA ORGANIZACIJE

Teorija i praksa upravljanja putem ciljeva organizacije aktualizovala je pitanje pokazatelja pojedinih grupa ciljeva organizacije i njihovog merenja i sameravanja.Ekonomski i finansijski pokazatelji su osnovni pokazatelji poslovanja i inovacija u poslovanju organizacija i samim tim, osnovni pokazatelji u merenju ciljeva i ostvarivanju ciljeva na nivou organizacije

PROBLEMI MERLJIVOSTI CILJEVA ORGANIZACIJE

Pitanja pokazatelja i merenja javljaju se kod prikazivanja i merenja zadovoljstva potroaa, zadovoljstva kolektiva i prezentovanja i merenja inovativnosti organizacija. Veina strunjaka jednoglasna je u stavu:- da su ovi pokazatelji i merenja od sekundarnog znaaja- da se zakljuci po ovim pokazateljima mogu izvesti na bazi analiza vremenskih serija /stopa pozitivnih promena/ komparativnih analiza sa drugim slinim organizacijama

ZADACI NIIH ORGANIZACIONIH CELINA I KOLEKTIVA

Po konceptu upravljanja uz pomo ciljeva, rukovodioci u organizaciji i lanovi kolektiva treba da utvrde:- ta im je zadatak - koju promenu /inovaciju/ treba da sprovedu u radu kako bi obezbedili kvalitetni doprinos ostvarivanju definisanih ciljeva na nivou organizacije, i- kako e realizovati inovaciju - promenu u tekuern radu kako bi ostvarili postavljeni zadatak

Osnovna pitanja koja se postavljaju pred lanove kolektiva

Pojedinci i timovi predlau vee ili manje inovacije u tekuem radu, kako bi obezbedili doprinos ostvarivanju definisanih ciljeva na nivou organizacije.U ovakvom sistemu upravljanja, organizacija mora da ima kvalitetan inormacioni sistem:- prihvatanja ideja o promenama- vrednovanja ideja o promenama , i- podrke sprovoenju promene koja je dobila pozitivnu ocenu i zeleno svetlo

ZADACI NIIH ORGANIZACIONIH CELINA I KOLEKTIVA

Bitna pitanja u upravljanju pomou ciljeva organizacije

PRIHVATANJE IDEJE O INOVACIJAMAVREDNOVANJE IDEJA O INOVACIJAMAPODRKA SPROVOENJU INOVACIJA

U funkciji razvoja i angaovanja inovativnih i preduzetnikih sposobnosti i mogunosti kolektiva zadatak organizacije je da polazei od:- ciljeva na nivou organizacije- i znanja o sposobnostima i mogunostima kolektiva definie, projektuje i realizuje program - plan razvoja /edukacije i osposbljavanja/ kolektiva za uspeno definisanje, projektovanje i sprovoenje inovacija u radu

RAZVOJ INOVATlVNOSTI KOLEKTIVA

RAZVOJ INOVATlVNOSTI KOLEKTIVA

Praksa primene koncepta upravljanja putem ciljeva pokazuje da je za njegovu kvalitetnu primenu pored inovativnih sposobnosti i mogunosti kolektiva vrlo znaajno pitanje, pitanje lojalnosti kolektiva i pojedinaca organizaciji. I upravo zbog ovog zahteva, danas se vrlo mnogo govori i radi na razvoju i jaanju kvalitativne organizacione kulture i klime.

LOJALNOST ZAPOSLENIH

OSNOVNA PLANSKO - RAZVOJNA DOKUMENTA U SISTEMU UPRAVLJANJA PUTEM CILJEVA

U sistemu upravljanju putem ciljeva u funkciji ostvarivanja definisanih ciljeva na nivou organizacije razliite vee ili manje predloene i prihvaene inovacije sprovode se na osnovu:- poslovnih /business planova/- inovacionih stategija po pojedinim funkcijama ili po pojedinim lancima isporuke vrednosti- izvedbenih planova za realizaciju inovacije ili konkretnog razvojnog zadatka

Najznaajnija plansko-razvojna dokumenta u sistemu upravljanja uz pomo ciljeva

OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAOVANJA INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA

U prilozima o konceptu upravljanja putem ciljeva ne govori se mnogo o ostalim bitnim elementima razvoja i angaovanja inovativnosti kolektiva. Ljudski faktor je neosporno vrlo znaajan, ali ne i jedini faktor inovativnog rada. Postoje i drugi faktori inovativnog rada u organizaciji sa kojima treba operisati kod razvoja kadrova.


Navedimo neke od pitanja koje afirmie praksaNajvei deo tekuih aktivnosti u organizacijama ima tehniku i tehnoloku osnovu rada. Inovacija koju predlae zaposleni mora da se uklapa u vrlo bitne mogunosti vie ili manje sloenih promena u tehnikoj osnovi rada i u tehnolokoj osnovi rada.


Bitna pitanja u upravljanju putem ciljeva ili inovativnom organizacijom


2. Organizacija je ekonomski i pravni subjet. Inovacije u tekuem radu suoavaju se sa potrebom potovanja propisa i potovanja i menjanja:- normirano unutar organizacije- ugovoreno od strane organizacije.


3. Kada je u pitanju razvoj i angaovanje inovativnih kapaciteta kolektiva od znaaju su pitanja: obaveznosti, finansiranja edukacije i osposobljavanja zaposlenih sistema podrke inovativnog rada kolektiva prava industrijske svojine nad znaajnijim inovativnim reenjima nagraivanja timova i pojedinaca za inovativni rad ...

HVALA NA PANJI

Documents

STRATEGISKI MENAD Ž MENT