of 23/23
Faktori koji utiču na razvoj preduzetništva žena Radoslava Aralica IV Konferencija ženskog preduzetništva, Sremski Karlovci, jun 2012

Faktori koji utiču na razvoj preduzetništva žena

  • View
    233

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of Faktori koji utiču na razvoj preduzetništva žena

  • Faktori koji utiu na razvoj preduzetnitva ena Radoslava Aralica IV Konferencija enskog preduzetnitva, Sremski Karlovci, jun 2012

  • Ko je preduzetnik?Ekonomija preduzetnika posmatra kao nekoga ko pokree proizvodnju, uvodi inovacije, preuzima rizik, otvara nova radna mesta i generie profit.Psihologija prouava osobine preduzetnika - tu trai razloge za (ne)uspeh i bavi se prouavanjem motiva za pokretanje biznisa.Sociologija posmatra preduzetnika kao drutveno bie u okviru socijalnih grupa (pre svega porodice)

  • ta je preduzetnitvo?Prilikom definisanja najee se vezuje za linost preduzetnika, a radi se o specifinoj vrsti ponaanja koja ukljuuje:

    Preuzimanje inicijative;Organizovanje i reorganizovanje socijalnih i ekonomskih mehanizama;Preuzimanje rizika od mogueg neuspeha

  • PreduzetnicePreduzetnice su najbre narastajua kategorija u preduzetnikom svetu. Ovaj trend zahvatio je podjednako sve zemlje, bez obzira na stepen ekonomskog razvoja eventualna razlika postoji u faktorima koji utiu na donoenje odluke. Preduzetnice uestvuju u ekonomskim promenama, otvaraju nova radna mesta i stvaraju profit.

  • Preduzetnitvo enaKada uporedimo poslove ije su vlasnice ene sa onim poslovima iji su vlasnici mukarci primetna je horizontalna i vertikalna segragacija:Biznisi ena su manji imaju manje zaposlenih, ostvaruju manje profita. ene se uglavnom samozapoljavaju i vode mikro-biznise u uslunim delatnostima gde je profit manji.Biznisi ije su vlasnice ene imaju manju tendeciju rasta od onih iji su vlasnici mukarci.

  • Da li ene mogu biti uspene preduzetnice?Najei pristup preduzetnitvu ena je da se ene susreu sa specifinim problemima pri zapoinjanju i voenju posla i da je tu razlog njihove manje uspenosti.

    Model uspenog preduzetnika je model mukarca. On je prodoran, energian, racionalan, samostalno donosi odluke, spreman na rizik... Ako ene preduzetnice uporedimo sa tom slikom onda je ona manje od toga po svim kriterijumima, ali da li je to pravi model za uzor?

    ene mogu da budu uspene ako im to omoguimo!

  • Kontekstualna analiza

  • Push & Pull faktoriAnalizirajui 2005.u svom istraivanju razliite uticaje iz ireg ekonomskog i socijalnog okruenju na preduzetnitvo ena Karen D. Hughes ih deli na push i pullfaktore Iznosei pregled teoriske diskusije o push i pull faktorima ona zakljuuje da njihovo delovanje nikada nije jasno i jednostrano, i da se nekada neki faktori mogu istovremeno javiti i kao gurajui i kao privlaei.

  • Push faktoriNajei push faktori su:Nedostatak raspoloivih radnih mestaNezadovoljstvo poslomNezadovoljstvo zaradom ekonomski faktorUspostavljanje balansa izmeu porodinih i poslovnih obaveza

  • Pull faktoriNajei motivacioni faktori za ene su:Izazov Pozitivno radno okruenjeZnaaj poslaNezavisnost Fleksibilno radno vreme balans izmeu porodinih i poslovnih obaveza

  • Porodica i posaoUspostavljanja balansa izmeu posla i porodinih obaveza je jedan od snanih motivacionih faktora koji utiu razliito na preduzetnivo ena i mukaraca.Pristup porodine ukorenjenosti - ovakvim pristupom ispituju se eventualne razlike u odnosu mukaraca i ena prema problemu uspostavljanja balansa izmeu porodice i posla, a razlike se oekuju u skladu sa podelom rodnih uloga u patrijarhalnoj porodici. Jedna od hipoteza je da ene ee biraju strategije kojima koe razvoj posla upravo zbog porodinih obaveza ili karijere partnera.

  • Uslovi za razvoj preduzetnitva ena u SrbijiU Srbiji snano deluju razliiti push faktori koji doprinose tome da ene vide preduzetnitvo kao mogunost reavanja ekonomskih problema: TranzicijaDugotrajna nezaposlenostNekonkurentnost ena na tritu radaPromena odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih Vrednost plaenog posla u odnosu na sopstveni posao

  • Programi podrkePoslednjih godina primetan je trend porasta broja programa ekonomskog osnaivanja ena i programa podrke enskom preduzetnitvu. Programe pokreu i realizuju razliite institucije i razliite nevladine organizacije. Kako su oblikovani ovi programi oigledno imaju za cilj da odgovore na osnovne probleme sa kojima se ene susreu prilikom zapoinjanja vlastitog biznisa.

  • Potrebe preduzetnica Nedostatak neophodnog znanja i iskustva za zapoinjanje biznisa;Odsustvo samopouzdanja;Otean pristup finansijskim izvorima;Otean pristup razliitim strukovnim udruenjima.

  • Problemi u obezbeivanju podrkeOsnovni problem je finansiranje programa podrke, a sa tim su povezani ostali problemi:Trajanje (kontinuitet);Odsustvo meusobne sinhronizacije i korelacije;Okrenutost ka zahtevima donatora a ne stvarnim potrebama ena;Rezultati su kratkoroni.

  • Najuspeniji programi podrke u SrbijiNacionalna sluba za zapoljavanje - bespovratna sredstva za samozapoljavanje;Privredne komore saveti za ensko preduzetnitvo;Garancijski fond AP Vojvodine kreditne linije za ene preduzetnice

  • Profil zrenjaninskih preduzetnicaSve preduzetnice sa kojima sam razgovarala su starije od 35 godina i sve su u preduzetnitvu due od tri godine; Dobro su obrazovane, imaju srednju kolu, viu kolu ili fakultet;Veinom spadaju u grupu novih preduzetnica;Uglavnom su imale plaeni posao koji su napustile;Posao zapoinju u elji za promenom;Ulau sopstvena sredstva;Zadovoljne su svojim poslom;Visoko vrednuju svoja postignua;Nikada nisu koristile programe podrke niti kredite

  • Zakljuci:Trenutna situacija ne ide u korist preduzetnicama i ne podstie razvoj preduzetnitva ena;ene se prilikom zapoinjanja i voenja posla susreu sa specifinim preprekama, a razliiti programi pomoi i podrke ne reavaju (u potpunosti) te probleme i nemaju odrive rezultate;Sredstva koja se izdvajaju za programe razvoja preduzetnitva ena uglavnom dolaze od stranih donatora, zbog toga su programi obuke sporadini i esto ne odgovaraju potrebama ena;

  • Zakljuci:ene koje prolaze kroz ove programe u veoma malom procentu zapoinju biznis, a same preduzetnice, koje godinama imaju sopstveni biznis, su uglavnom njima nezadovoljne. ene i dalje nemaju samopouzdanja i teko donose odluku da zaponu samostalni biznis. Pristup finansijskim fondovima im je otean, a nemaju nikakva udruenja na koja bi se mogle osloniti.

  • Mogunosti za unapreenje:Stvoriti mreu institucionalne podrke preduzetnitvu ena koja bi sprovodila koordiniran program od republikog do lokalnog nivoa;Standardizovati programe obuke ena za preduzetnitvo i sprovoditi ih kontinuirano uz pratei program podrke;Na lokalnom nivou formirati savetodavna tela, ili imenovati osobe koje bi pri ve postojeim institucijama bile specijalizovane za ensko preduzetnitvo;Obezbediti veu finansijsku podrku pod povoljnijim uslovima.

  • Programe podrke treba stalno usklaivati sa specifinim potrebama ena u odreenoj sredini uzimajui u obzir sve faktore koji utiu na razvoj. Ovi razliiti spoljanji faktori se meusobno prepliu, a odluka koju ena donosi i unutranje prepreke sa kojima se suoava su samo vrh ledenog brega. Kontinuirano ulaganje neophodnih resursa u stvaranje povoljnijeg okruenja za razvoj preduzetnitva ena pomoglo bi i samim enama da lake prevladaju unutranja ogranienja i otisnu se u preduzetnike vode.

  • Ja mislim da mi je ovde lepe i da mi je ovde bolje. Nemam stalno nekoga da mi pametuje, da mi ispira mozak nekim stvarima koje meni lino ne odgovaraju. Ovde sam samostalna, odluujem, ako sam neto pogreno uradila sama sam kriva, niko mi drugi nije kriv. Ali uvek bih se opredelila za ovo, i uvek sebi govorim da sam pogreila to to nisam ranije uradila. Iskreno reeno trebalo je to ranije da uradim, verovatno bi mi bilo jo bolje nego sad. (zrenjaninska preduzetnica)

  • HVALA NA PANJI!