4. avgust 2017. godine

Fabrika "Milan Blagojević" primenjuje sve mere zaštite, akcidenti

mogući

U fabrici "Milan Blagojević-namenska" u Lučanima primenjuju se sve mere zaštite predviđene važećim

propisima, a ima najopasniji tehnološki proces proizvodnje, pa i pored primene svih mera zaštite mogu

nastati akcidenti

U fabrici "Milan Blagojević-namenska" u Lučanima

primenjuju se sve mere zaštite predviđene važećim

propisima, a ima najopasniji tehnološki proces

proizvodnje, pa i pored primene svih tehničkih i

organizacionih mera zaštite, mogu nastati akcidenti,

saopštio je danas to preduzeće.

Fabrika u svom proizvodnom programu ima najopasnije

materije, kao što su nitroceluloza i nitroglicerin, navedeno

je u zajedničkom saopštenju generalnog direktora Radoša Milovanovića i predsednika Sindikalne

organizacije Zorana Babića, koji ističu i da se moraju uvesti novi sistemi zaštite od požara.

"Rukovodstvo preduzeća primenjuje sve mere zaštite predviđene važećim normativnim aktima, međutim,

očigledno da su akta zastarela i da se u ovom trenutku razvoja tehnologije moraju uvesti novi sistemi i

sredstava zaštite od požara. Trenutno se to detaljno ispituje i ukoliko se dobiju dobri rezultati, primeniće se

nova sredstva radi zaštite radnika, uz prethodno pribavljanje neophodnih saglasnosti od nadležnih

institucija", navodi se u saopštenju.

U toj fabrici ističu da su rukovodstvo i sindikat morali da se oglase nakon objavljivanja neistinitih

informacija u pojedinim dnevnim listovima i elektronskim medijima o požarima koji su nastali u

prethodnom periodu u preduzeću "Milan Blagojević - Namenska" AD Lučani.

Preduzeće, kao prvo u lancu proizvodnje odbrambene industrije Srbije, ima najopasniji tehnološki proces

proizvodnje, u svom proizvodnom programu ima najopasnije materije kao što su nitroceluloza i

nitroglicerin.

Nadzorni odbor kao predstavnik države i rukovodstvo, uz prisustvo sindikata, jednom mesečno razmatra

stanje bezbednosti i analizira primenu mera zaštite na radu i ulaganje u bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Preduzeće ističe da je od 2001.godine do danas uložilo u modernizaciju tehnoloških procesa i mera zaštite

na radu i zaštite od požara i poboljšanja uslova rada skoro 50 miliona evra.

"Ova vlada je prvi put, u zadnjih nekoliko decenija, izdvojila 4,410 miliona evra koji se već koriste za

modernizacije tehnologije, uslova rada i bezbednosti zaposlenih na radu".

Naglasava se da o požaru koji se desio 14. jula i koji je, nažalost, odneo živote dvojice radnika, ne mogu da

se izjašnjavaju jer ga ispituju tužilac i nadležni državni organi.

"Drugi slučaj koji se desio 2. avgusta je požar koji je predviđen tehnološkim postupkom i takvi tehnološki

požari u procesu valjanja su po svetskim normama u sličnim tehnologijama dozvoljeni i do 10 odsto u

odnosu na dnevnu proizvodnju. Radnici su imali odgovarajuću zaštitnu opremu, ali stepen opekotina kod

jednog radnika je veći od uobičajenih i nadležni državni organi će to ispitati", stoji u saopštenju.

Kako je navedeno, smrtni slučajevi se dešavaju na autoputevima i požari su prisutni i u drugim granama

industrije, ali nemaju ovoliki publicitet, kao dešavanja u preduzeću "Milan Blagojevića-Namenska".

Preduzeće moli sve dobronamerne ljude i političare da "ova dešavanja (požare) koji su prisutni u ovoj

opasnoj proizvodnji, kao i gubitak dvojice kolega, ne koriste za političke obračune sa neistomišljenicima".

"Blic": Izbori u BG u januaru, Vučić izabrao kandidata

Izbori za Skupštinu grada Beograda biće održani u januaru sledeće godine, a Aleksandar Vučić je odlučio ko

će biti kandidat za gradonačelnika, piše “Blic”.

Prema saznanjima tog lista, uprkos spekulacijama da bi

istovremeno sa gradskim izborima trebalo da budu raspisani i

vanredni parlamentarni izbori, kako sada stvari stoje, to se neće

dogoditi.

Kako je neimenovani izvor iz vrha vlasti rekao za ovaj list, vlada

na čelu sa premijerkom Anom Brnabić tek je počela da radi i stav

je da joj treba dati šansu da pokaže koji su joj dometi.

Vrh Srpske napredne stranke još nije odlučio o formatu i načinu na

koji će na te izbore izaći, a kako se navodi, predsednik Aleksandar Vučić je odlučio ko će biti kandidat za

gradonačelnika.

Samo dve ili tri osobe znaju o kome je reč, a Vučić o tome još neko vreme neće obaveštavati javnost, piše

“Blic”.

Sigurno je da će kandidat biti iznenađenje, verovatno veće nego što je bio izbor Ane Brnabić za premijerku,

navodi neimenovani izvor.

U januaru će biti održani još i lokalni izbori u oko desetak opština.

Radnici Goše više od četiri meseca u štrajku, čekaju pomoć države

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke ne odustaju od štrajka koji traje više od četiri

meseca i čekaju da im državni vrh pomogne u rešavanju problema u toj fabrici, izjavio je danas predsednik

Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.

"Mi i dalje štrajkujemo, ali bez štrajka glađu i blokade

pruge na međunarodnom Koridoru 10, zbog rizika od

visokih temperatura", rekao je agenciji Beta Vujičić.

On je naveo da pomaka u pregovorima sa poslovodstvom

fabrike nema, ali je kazao da im je danas direktor preneo

poziv nekadašnjeg vlasnika, slovačke kompanije ŽOS, da

delegacija radnika i uprave dođu na razgovor u tu zemlju,

jer je nezadovoljan pisanjem medija u kojima se ta firma pominje u negativnom kontekstu, čime se ruši njen

ugled.

"Zvaničan poziv još nismo dobili, a očekujemo ga u petak ili u ponedeljak, ali još uvek ne znam šta ćemo

odlučiti, kao ni šta da očekujemo od tog sastanka", rekao je Vujičić.

On je podsetio da je ŽOS prodao Gošu kiparskom Lisnartu za 4,2 miliona evra, ali je istakao da ni

predstavnici Vlade još nisu utvrdili ko je pravi vlasnik fabrike.

"Mi sumnjamo da je fabrika ostala u vlasništvu istih ili njima bliskih ljudi", kazao je Vujičić.

Ministar privrede Srbije Goran Knežević uputio je poziv za sastanak direktoru Lisnarta, Elefteriju Kiriakou,

na kome će se razgovarati o stanju u fabrici šinskih vozila "Goša".

Ministarstvo privrede je podsetilo da je u proteklom periodu u više navrata i na više načina pokušavalo da

stupi u kontakt sa vlasnicima kompanije koja je vlasnik Goše iz Smederevske Palanke i nada se da će

današnji poziv doprineti bržem rešavanju situacije u toj fabrici.

Radnici Goše su u štrajku od marta ove godine kada je proizvodnja obustavljena zbog neisplaćenih zarada

od 2014. godine, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.

Oni potražuju po 500.000 do 600.000 dinara, a oni koji su tužili poslodavca i milion do milion i po dinara

zbog obračuna trogodišnje kamate.

Nekoliko radnika je nedavno započelo štrajk glađu, ali su ga prekinuli kad je dogovoreno da se spor rešava

mirnim putem.

Istraživanje: Registrovana nezaposlenost nepovoljnija od one koju

prikazuje zvanična statistika

Registrovana nezaposlenost u Srbiji je znatno nepovoljnija od one koju prikazuje zvanična statistika, a

porastu stope zaposlenosti u 2016. godini doprinelo je pre svega zapošljavanje u neformalnom sektoru koji

je u povećanju ukupnog broja zaposlenih učestvovao sa 58 odsto, izjavila je autorka istraživanja Centra za

demokratiju Sarita Bradaš.

Ona je u analizi podataka koje objavljuje Republički zavod za statistiku (RZS) o nezaposlenosti istakla da

"šira javnost dovodi u sumnju stopu nezaposlenosti, stručna osporava podatke o porastu zaposlenosti, a

predstavnici vlasti politički tumače statistiku rada i koriste kao dokaz sopstvenog doprinosa ekonomskom

razvoju".

"RZS je pažnju javnosti usmerio na stopu nezaposlenosti koja se dobija Anketom o radnoj snazi,

prenebegavajući registrovanu stopu koja je značajno nepovoljnija", rekla je Bradašova.

Dodala je da "i pored strateškog opredeljenja RZS da se statistika uskladi s međunarodnim standardima, za

Srbiju ne postoje podaci na Eurostatu, što je čudno za zemlju kojoj predstoji otvaranje pretpristupnog

poglavlja u oblasti zapošljavanja i socijalne politike".

U nacionalnim politikama i programima primetna je, prema njenim rečima, usmerenost na isključivo dva

indikatora tržišta rada, povećanje stope zaposlenosti i smanjnje stope nezaposlenosti što se smatra

pokazateljom uspešnosti, ali bez sagledavanja mogućnosti za ostvarenje dostojanstvenog rada.

Dodala je da je dostojanstven rad, prema definiciji Međunarodne organizacije rada, takav posao koji pruža

priliku za produktivan rad i omogućava prostojnu zaradu, bezbednost na radnom mestu, socijalnu zaštitu

porodice, bolje izglede za lični razvoj, slobodu ljudi da se organizuju i da učestvuju u odlukama koje se tiču

njih, kao i jednak tretman za sve žene i muškarce.

Najveći rast zaposlenosti u 2016. godini, prema istraživanju, zabeležen je kod samozapošljavanja i veći je za

18 odsto.

"Broj samozaposlenih koji zapošljavaju i druge radnike manji je i u formalnom i u neformalnom sektoru, a

broj samozaposlenih bez radnika u neformalnom sektoru veći je za 32 odsto", rekla je psihološkinja i članica

istraživačkog tima fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš.

Nizak nivo socijalnih prava, male plate i penzije su prema njenim rečima prinudile većinu nezaposlenih da

radi preživljavanja prihvate posao u neformalnoj ekonomiji.

Dodala je da veliki udeo samozaposlenih bez radnika od 41 odsto i pomažućih članova porodice od 36 odsto

u ukupnom broju neformalno zaposlenih upućuje na to da je reč o niskoproduktivnom i radno intezivnom

poljoprivrednom sektoru, a slabom rastu poslova u formalnoj ekonomiji, što potvrđuju i zvanični podaci

RZS o zaposlenosti po sektorima i zanimanjima.

Bradašova je istakla da poljoprivreda, kako je pokazalo istraživanje, predstavlja jedini izvor prihoda za više

od 500.000 zaposlenih i to je najvećim delom proizvodnja za sopstvene potrebe.

"Stopa neformalne zaposlenosti u poljoprivredi je 56 odsto, ali kreatori Programa za suzbijanje sive

ekonomije, neformalnu zaposlenost u poljoprivredi, bez obzira na njenu raširenost, ne identifikuju kao

problem i nije predviđena ni jedna mera za njegovo rešavanje", rekla je Sarita Bradaš.

U 2016. godini broj stanovnika radnog uzrasta od 15 do 64 godine, što je najveći radni potencijal jedne

zemlje, prema njenim rečima, smanjen je za 76.000, što je prouzrokovano negativnom stopom priraštaja i

emigracijom, dok je stanovništvo starije od 65 godina, povećano za 34.000 ljudi.

"U odnosu na 2014. godinu broj stanovnika radnog uzrasta smanjen je za 146.500, pa je to demografsko

pražnjenje doprinelo povećanju stope zaposlenosti za dva procentna poena", rekla je Bradašova.

Dodala je da ako se nastavi trend pada stanovnika ovim tempom od 75.000 ljudi godišnje, 2020. godine uz

isti broj zaposlenih kao u 2016. godini stopa zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta u Srbiji povećala bi se

za "fantastičnih 6,9 procentnih poena" i iznosila bi 62,1 odsto.

"Na prvi pogled pozitivan podatak o povećanju zaposlenosti u suštini upućuje na rastuću prekarizaciju rada

kao pokazatelja neadekvatne zaposlenosti", rekla je Sarita Bradaš.

Ona je istakla da prekarni rad nije raširen samo u neformalnom sektoru, već ga ima sve više i formalnom

sektoru, a glavna karakteristika mu je da je nesiguran, pa je stalan izvor stresa, što narušava fizičko i

psihičko zdravlje zaposlenih.

Nezaposleni se prema njenim rečima dominatno zapošljavaju u zanimanjima za koja se traži niži ili srednji

nivo kvalifikacija, na slabo plaćenim i nesigurnim poslovima u poljoprivredi, domaćinstvima i trgovini.

Nude se, kako je rekla Bradašova, poslovi koji zasigurno ne doprinose ekonomskom i socijalnom razvoju ni

društva ni pojedinca.

"Podaci o prosečnim zaradama koje objavljuje RZS su nepouzdani jer su dobijeni iz uzorka u kome su

najviše zastupljena velika preduzeća u kojima radi 45 odsto ukupno registrovanih zaposlenih, a čiji

zaposleni primaju 16 odsto veće zarade od proseka, dok u uzorak nisu ušli radnici u mikropreduzećima čije

su zarade 25 odsto manje od proseka", rekla je Bradaš.

Zvanične institucije u Srbiji koje raspolažu podacima koliko zaposlenih u Srbiji ne prima platu, koliko prima

manje od minimalne, te informacije, prema njenim rečima ne objavljuju.

"Procene RSZ su da 300.000 do 350.000 zaposlenih prima minimalnu platu, a prema podacima sindikata

50.000 radnika uopšte ne prima platu. Neredovne zarade prima dve trećine zaposlenih, četvrtina čeka od 30

do 90 dana, a sedam odsto duže od tri meseca", rekla je Bradaš.

Istakla je da su prosečna zarada u Srbiji, čak i ona koju računa RZS namerno na neprikladnom uzorku, kao i

minimalna, među najnižima u Evropi.

Prema podacima Eurostata, kako je rekla Bradaš, minimalna zarada u Srbiji 2015. godine bila je 235 evra, a

nižu su imali samo radnici u Albaniji, Rumuniji i Bugarskoj.

Istraživanje Centra za demokratiju "Statistika i dostajanstven rad" je rađeno od maja do juna 2017. godine

Reforma katastra

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović istakla je

danas da je novi zakon o upisima u katastar, koji je pripremilo njeno Ministarstvo, jednako važan kao i

uvođenje elektronskih dozvola.

Mihajlović je razgovarala sa izvršnom direktorkom

NALED Violetom Jovanović i direktorkom Tima

za regulatornu reformu NALED Jelenom Bojović o

nastavku reformi čiji je cilj unapređenje uslova

poslovanja u Srbiji i poboljšanje rejtinga zemlje na

Duing biznis listi Svetske banke, saopšteno je iz

kabineta Mihajlović.

“Ovaj zakon će skratiti upis imovine na svega

nekoliko dana, što je važno za poboljšanje rejtinga Srbije na Duing biznis listi. Ako želimo da Srbija

maksimalno popravi rejting, potrebno je ne samo da usvojimo zakon o upisima u katastar, već i da on bude u

potpunosti primenjen i da drugi propisi koji na njega utiču budu sa njim usklađeni”,

rekla je ona.

Mihajlović i predstavnice NALED saglasile su se da u primeni zakona o upisima u katastar treba koristiti

iskustvo sa uvođenjem e-dozvola, gde su uporedo sa donošenjem propisa sprovođene obuke zaposlenih koji

rade na primeni zakona.

Na sastanku je bilo reči i o saradnji Ministarstva i NALED na unapređenju sistema za izdavanje

građevinskih dozvola, predlozima da se bolje uredi sezonski rad u građevinarstvu, kao i o budućim

aktivnostima Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, dodaje se u saopštnju.

Od Nove godine, ipak, stari pravilnik o PDV

Knjigovođe upozoravaju da nije izmenjen lanjski predlog podzakonskog akta o evidenciji poreza na dodatu

vrednost

PRAVILNIK o PDV evidencijama, čiju su izmenu

lane tražile knjigovođe, po svemu sudeći, biće

usvojen bez značajnih promena. Uprkos tome što je

primena pravilnika odložena sa januara 2017. na

januar 2018. godine, kako bi se, bar delimično,

uvažile primedbe struke, novi podzakonski akt neće

doneti ništa novo u odnosu na lanjski predlog.

Knjigovođe ističu da je predloženi pravilnik

preglomazan, kao i da znatno opterećuje privredu, a

naročito mala i mikro preduzeća.

- Popunjavanjem predviđenog obrasca knjigovodstvene agencije će biti preopterećene, te će morati

zapošljavati nove kadrove, a mogućnost grešaka će se drastično uvećati, što komitente direktno vodi u

privredni prekršaj sa veoma visokim kaznama - ukazuju knjigovođe, ističući da ovaj akt neće doprineti ni

borbi protiv sive ekonomije.

Knjigovođe smatraju da se Pravilnik i Obrazac ne mogu "popravljati" već da se moraju odraditi od početka,

u skladu sa EU, i to putem dijaloga sa radnom grupom Ministarstva finansija, ali i sa većim brojem ljudi iz

prakse koji knjiže dokumenta.

- Ministarstvo finansija nije napravilo nijedan ustupak, niti je imalo sluha za predložene promene, već nam

daje ono što je predloženo 2017. i odloženo za 2018, a uradili su minimalnu promenu - napominju

knjigovođe.

PRVO TESTIRANjE

KNjIGOVOĐE insistiraju da se novonapravljeni pravilnik i takozvani obrazac POPDV, pre zvanične

primene, testiraju u praksi minimum tri meseca. Time bi se postigla stabilnost i na vreme uočile eventualne

greške.

UČESTALI NAPADI NA MEDICINSKO OSOBLjE Psihijatrijski

pacijenti šalju sestre na bolovanje

U Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu učestali napadi; Nema ni portira, ni

obezbeđenja, a u noćnoj smeni uglavnom dežuraju žene

NA radno mesto u Klinici za neurologiju i

psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu sve

veći broj medicinskih sestara dolazi sa strahom

da li će neko od pacijenata da nasrne na njih.

Samo u julu napadnute su tri sestre: Maja Tomić,

Danijela Petrović i Svetlana Gordić. Maju i

Svetlanu napao je isti pacijent, koji je pošle

jeseni povredio i sestru Jasminu Jovanović koja

je zbog povreda nekoliko meseci bila na

bolovanju.

Tek što je 17. jula počela da radi prva smena, u 7.40, maloletna devojčica, koja je, pošto su je doveli iz doma

za nezbrinutu decu, prenoćila u Klinici čekajući opservaciju, šutnula je sestru Danijelu u stomak dok je ova

pokušavala da odbrani koleginicu s psihijatrijskog odeljenja. Njene kolege svedoče da je Danijela, koja je,

inače, ranije imala dve operacije cista u stomaku, čitav sat sedela, nemoćna da ustane od bola. Konstantovali

su joj kontuziju abdomena s leve strane, primila je infuziju i lekove protiv bolova i mučnine. Sad je na

bolovanju i pitanje je da li će dobiti nadoknadu 100 odsto, jer je, tvrde zaposleni, administracija Klinike pri

predaji povredne liste bila neažurna.

- Ovakvi incidenti su sve češći - govore zaposleni u Klinici. - Pacijent koji je od prošle jeseni dosad napao i

povredio tri sestre, inače vrlo nepredvidiv i agresivan, nedavno je napunio 18 godina i više nije za našu

ustanovu, ali ga druge neće. Svi smo, naravno, svesni toga gde radimo, ali problem je što smo potpuno

nezaštićeni. Nemamo ni portira, ni obezbeđenje. Samo jedan tehničar je muškarac. U noćnoj smeni su

doskoro bile samo dve sestre i dežurni lekar. I kad je dežurni kolega muškarac, često se dešava da neće ni da

izađe iz ordinacije kad je neki od pacijenata uznemiren, samo kaže sestrama koji lek da mu daju. Nedavni

sastanak na temu bezbednosti održan u Klinici 10. jula završio se tako što je direktorka rekla da novca za

obezbeđenje - nema.

Iako zaposleni tvrde da poslednji incident u Klinici nije prijavljen ni policiji, što je, inače, obaveza,

direktorka Klinike prof. Aneta Lakić to demantuje:

- Neželjeni događaji, kao što su fizički napadi na medicinske sestre, nažalost, mogu se desiti u radu s

pacijentima koji imaju psihijatrijske poremećaje, i oni su deo profesionalnog rizika koji se, u okviru akutnih

pogoršanja stanja pacijenta, i pored redovne terapije, ne mogu uvek predvideti. Dva od tih napada dogodila

su se u prepodnevnoj smeni. U skladu s protokolom o postupanju u slučajevima neželjinih događaja,

obavestili smo PU Savski venac, kao i inspektora Ministarstva zdravlja nadležnog za našu ustanovu.

Da je incident prijavljen, potvrdili su nam juče i u Ministarstvu zdravlja.

Direktorka Lakić ne osporava da Klinika nema službu obezbeđenja, a čuvari, čak i kada bi ih bilo, prema

Zakonu o zaštiti lica s mentalnim smetnjama, nisu ovlašćeni da, u smislu pružanja pomoći medicinskom

osoblju, učestvuju u savladavanju telesnog otpora pacijenata s mentalnim smetnjama.

- Pomoć medicinskom osoblju, na njihov poziv, dužni su da pruže pripadnici MUP, i upravo ovo

nepoznavanje suštine posla službi obezbeđenja je uzrok nesporazuma, čak i među zdravstvenim osobljem -

navodi direktorka.

Grupa zaposlenih u ovoj klinici navodi da u njoj nema dovoljno srednjeg medicinskog kadra i da zbog toga

nekad "samo dve sestre" brinu o 50 pacijenata na dva odeljenja.

- Mi smo ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, otvorena 24 časa za decu i adolescente s

psihijatrijskim i neurološkim problemima iz cele Srbije - kaže direktorka Lakić.

- Služba psihijatrije ima 10 postelja, i tu se leče zajedno mala deca i adolescenti s veoma različitim

simptomima. U toku dela juna i jula, na tih 10 postelja je bilo 17 pacijenata. Jedan od razloga povećanog

broja pacijenata je to što se odeljenje adolescentne psihijatrije Klinike "Dr Laza Lazarević", gde je ranije

hospitalizovan određen broj izuzetno agresivnih pacijenata, renovira mesec i po. Zato su svi pacijenti

usmereni u našu ustanovu, koja nema ni prostor, ni ljudske resurse za zbrinjavanje svih pacijenata.

Prof. Lakić kaže da su zato pojačane noćne smene od 12. jula i da sad dežuraju po tri sestre i jedan lekar, ali

su tražili i pomoć od Ministarstva.

NE RADI ODELjENjE U "LAZI"

U MINISTARSTVU zdravlja za "Novosti" je juče potvrđeno da je broj pacijenata u Klinici za neurologiju i

psihijatriju za decu i omladinu povećan zbog renoviranja odeljenja adolescentne psihijatrije Klinike "Dr

Laza Lazarević". Zato dečja klinika u Subotićevoj ulici prima pacijente adolescente koje hitne službe

Gradskog zavoda za hitnu i medicinsku pomoć upute na dalje lečenje. Ministarstvo zdravlja je svim

zdravstvenim ustanovama u Beogradu preporučilo da maloletne pacijente sa određenim psihijatrijskim i

neurološkim dijagnozama usmeravaju u druge ustanove.

Bivšim radnicima TK "Raška" u Novom Pazaru počela isplata zaostalih zarada

Iz stečajne mase samo polovina duga

Banka okačila u izlogu imena, prezimena i matične brojeve radnika koji su isplaćeni

Bivšim radnicima novopazarskog Tekstilnog kombinata "Raška" i drugim poveriocima počela je isplata

dugovanja iz stečajne mase.

Na spisku onih kojima će biti isplaćena dugovanja nalazi

se najviše bivših radnika, oko 500, i oni će dobiti 54

odsto od priznatih potraživanja. Za izmirenje ovih

dugovanja prikupljeno je 445 miliona dinara od prodaje

imovine i iznajmljivanja objekata u toku stečajnog

postupka.

Izmirivanje dugovanja vrši se u nekoliko isplatnih

redova. U prvom se nalaze 32 radnika, koja su

zatečene prilikom otvaranja stečaja i Fond

solidarnosti. NJima treba da se isplati ukupno 7,2 miliona dinara. Za izmirivanje 534 poverioca u drugom

isplatnom redu namenjeno je 355,6 miliona dinara i njima će biti izmireno nešto manje od 54 odsto

dugovanja. U ovoj grupi većinu poverilaca čine bivši zaposleni, koji treba da dobiju od nekoliko desetina

hiljada do 700.000 dinara. Za isplatu osporenih potraživanja rezervisano je 82,5 miliona dinara. Poverioci iz

ove grupe čekaju da im se okončaju sudski postupci, jer su se žalili na odluku o nepriznavanju duga.

Ni ova isplata bivših tekstilaca ne može da prođe bez varničenja na relaciji Odbor poverilaca - stečajni

upravnik. Predsednik Odbora poverilaca TK "Raška" Šaban Prušević tvrdi da ove "isplate prate brojne

nepravilnosti".

- Stečajni upravnik novac nije uplatio direktno na žiro račune bivših radnika, već na prolazni račun

Vojvođanske banke, a to zakonom nije dozvoljeno. Zbog toga oni moraju da dolaze u novopazarsku Filijalu

ove banke i imaju dodatne troškove, jer mnogi od njih ne žive u ovom gradu. Osim toga, podaci koje je

stečajni upravnik dostavio banci o poveriocima često su pogrešni i zbog toga ima problema prilikom

podizanja novca. U ovom slučaju prekršene su i odredbe Zakona o zaštiti podataka ličnosti, jer je

Vojvođanska banka na svom izlogu okačila listu sa imenima, prezimenima i matičnim brojevima svih

radnika koji su dobili novac - naglašava Prušević.

Posle više pokušaja restruktuiranja ovog nekadašnjeg tekstilnog giganta, u oktobru 2013. godine proglašen

je stečaj.

I ŽENE NA VOJNOJ OBUCI? Evo šta sve donosi nova srpska

STRATEGIJA ODBRANE

Obuka prve pomoći i civilne zaštite ponovo bi od sledeće godine mogla da postane obavezna za sve građane

bez obzira na pol. Ministarstvo odbrane do kraja godine doneće strategiju odbrane na osnovu koje će se

konkretno znati da li će i na koji način, između ostalog, i žene morati da služe državi.

Ovakvu mogućnost, između redova, najavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin na jučerašnjoj svečanosti

povodom obeležavanja Dana avijacije.

- Svaka armija ima svoju vojnu komponentu, ali isto tako i civilnu, i ima potrebu da se određene veštine i

specijalnosti prenesu na što veći broj građana. Tako je u svim zemljama na svetu, posebno u zemljama koje

ne mogu da se oslone ni na jedan pakt. Nemojte zaboraviti, mi smo neutralna zemlja, nemamo na koga da se

oslonimo, mi možemo da računamo samo na sebe i svoje stanovništvo - rekao je Vulin.

Ministar odbrane donekle je i najavio kako bi ta obuka prve pomoći i civilne zaštite mogla da izgleda.

Nećemo im davati kalašnjikov, ali možemo zavoje i veštine

- Naravno da niko ne misli da bi civilu trebalo dati kalašnjikov, ali i te kako mislimo da civilu damo prvi

zavoj, sposobnosti i veštinu da pomogne u elementarnim nepogodama. Potrebno je da to uradimo i

smatramo da to uradimo kroz prosvetni sistem, kroz naš sistem u celini. Uostalom, do kraja godine se donosi

strategija odbrane gde će u skladu sa pretnjama i opasnostima koje prepoznaje naša armija biti predloženi

odgovarajući odgovori - izjavio je Vulin.

U Ministarstvu odbrane tvrde da je još rano govoriti konkretno o tome kako će se i muškarci i žene

obučavati u oblastima prve pomoći i civilne zaštite.

Prva pomoć i civilna zaštita vraćaju se u škole?

Jedna od ideja je da ovakva obuka uđe u nastavni plan i program pa bi tako srednjoškolci imali časove iz

prve pomoći i civilne zaštite.

Takođe, razmišlja se i da se višednevna obuka organizuje i za starije kako bi što više građana bez obzira na

pol znalo kako da, recimo, zaustavi krvarenje ili ugasi prvi požar.

Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić smatra da bi u Srbiju trebalo da se vrati sistem

opštenarodne odbrane i društvene samozaštite kakav je postao u bivšoj Jugoslaviji samo prilagođen

savremenim potrebama.

Motiv za dobrovoljnu vojsku

- Raspadom tog sistema počeo je i raspad bivše države. Mi bez obuke prve pomoći i civilne zaštite ne

možemo biti efikasna država u vanrednim situacijama. Sve najrazvijenije zemlje sveta imaju taj bezbednosni

sistem razvijen poput Izraela ili Švajcarske koja je, takođe, kao i mi vojno neutralna. Izrael u školama čak

ima dva predmeta iz oblasti bezbednosne kulture - ističe Dragišić.

Kako kaže, jedno od rešenja bi moglo da bude da u srednjim školama bude obavezan predmet bezbednosna

kultura.

- To je jednostavno pitanje obrazovanja kako drugome i sebi da pomogneš u nevolji i kako da se ponašaš u

vanrednim situacijama. Takav predmet bi, takoše, i motivisao mnoge da služe dobrovoljno vojsku -

objašnjava Dragišić.

Vojna obuka i za civile

Osim obuke iz oblasti civilne zaštite i prve pomoći, ministar Vulin je nedavno najavio da bi novom

stragegijom odbrane i vojna obuka mogla da bude obavezna za civile. To bi onda moglo da znači da bi svi

građani morali da nauče da rukuju oružjem.

- Mi moramo da nađemo načine da ponovo u proces obuke uvedemo i one koji nisu pripadnici vojske.

Nijedna vojska na svetu nije dovoljno brojna, i nijedna vojska na svetu nije dovoljno spremna za izazove

koji su pred nama ukoliko nema podršku čitavog stanovništva i svih građana - naglasio je Vulin nedavno.

Prema njegovim rečima, da bi to bilo moguće, mora da se razmišlja o načinima i mehanizmima kako da se

vrati obučenost, da se vrate određene kursevi i tehnike po kojima bi se najšire stanovništvo ponovo

obučavalo svim onim veštinama i "znanjima koja su potrebna da bi se branila zemlja".

Podsećanja radi, nedavno su mnogi rezervisti bili iznenađeni kada im je na kućnu adresu stigao poziv da se

jave na višednevnu vojnu obuku.

Ostaje da se vidi da li će novom strategijom odbrane biti predviđeno da ta obuka postane obavezna i za one

koji nisu služili vojsku, pa čak i za žene. Za sada u Ministarstvu odbrane ne mogu konkretno da odgovore na

ovo pitanje.

Obuka rezervista, kako je sada:

Pozivi stižu svim muškarcima mlađim od 60 i ženama mlađim od 50 godina koji su služili vojsku

pod oružjem

Pozivi se šalju 30 dana unapred, na kućnu adresu, na vrata

Izostanak može da se opravda osam dana po prijemu poziva

Obuka traje od jedan, tri ili 15 dana

Svim zaposlenima biće nadoknađena cela zarada tokom vežbe, a nezaposlenima 70 odsto od

prosečne plate

Za neodazivanje sledi novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara ili dva meseca zatvora

Opravdani razlozi za izostanak sa vojne obuke:

Bolest

Briga o porodici koja zavisi od vas ili vaše zarade

Briga o trećem licu

Sportske obaveze i pripreme za velika takmičenja

Naučne obaveze

Obavljanje nekog posla važnog za državu