februar 2013 Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

Srpski privrednici-Uroš

Gojković

Str.2

Investicije i njihov značaj –

Miloš Bugarin

Str.4

Bankarske usluge u svetu

savremenih tehnologija

Str.6

Zimska poslovna olimpijada Str.8

HR consulting Str.10

CEO Upitnik 2012 Str.11

U ovom izdanju:

REČ UREDNIKA

Miloš Tucaković

Direktor, Stanton Chase Beograd

Poštovani čitaoci,

Pre svega dozvolite da vam se zahvalim na pozitivnim

reakcijama po izlasku našeg prvog broja elektronskog

časopisa Newswire. Komentari i sugestije nam znače i

svakako ćemo nastaviti u pravcu u kom vi želite da

idemo.

Ponovo smo na zadatku izlaska prvog broja, ali ovoga

puta u novoj kalendarskoj godini. Iskreno se nadamo da

će biti pozitivnijih informacija, optimističnijih vesti i

zanimljivog sadržaja za svakog od vas.

U ovom broju, izmedju ostalog, predstavićemo najnoviji

CEO Survey, intervju sa Urošem Gojkovićem,

Generalnim direktorom G4S i Milošem Bugarinom,

predsednikom Privredne komore Srbije.

Prijatno čitanje do našeg sledećeg izdanja!

belgrade@stantonchase.com

Executive Newswire

G4S je vodeća svetska grupacija za pružanje usluga obezbedjenja. G4S

posluje u više od 125 zemalja na 6 kontinenata zapošljavajući preko 650.000

ljudi. Kompanija je izlistana na londonskoj berzi i na berzi u Kopenhagenu.

G4S je prisutan na tržištu Srbije od marta 2007. kupovinom lokalne kompanije

DMD System. U maju 2008. G4S kupuje većinski paket kompanije Progard sa

skoro 4000 zaposlenih. Kompanija je nastavila sa brzim razvojem u različitim

sferama i oblastima obezbedjenja kao što su Cash, Security System i Guarding.

Danas je G4S prisutan u više od 135 mesta širom Srbije i prepoznat je kao

apsolutni lider u svom delokrugu rada.

Razgovor smo vodili sa Urošem Gojkovićem, Generalnim direktorom kompanije u Srbiji i najmladjim

Generalnim direktorom u čitavoj grupaciji.

Koliko je u Srbiji jasno definisana vaša delatnost imajući u vidu da se kod nas obezbedjenje

najviše vezuje za fizičko obezbedjenje?

G4S se u poslednjih 5 godina trudi da celokupnu delatnost privatne bezbednosti podigne na viši

(evropski) nivo. U Srbiji je, na žalost, privatna bezbednost u prethodnim godinama uglavnom bila

sinonim za obavljanje sumnjivih poslova. U modernom i razvijenom svetu kompanije koje se bave

privatnom bezbednošću pružaju veoma širok spektar usluga u svim oblastima života. G4S Srbija je u

prethodnom periodu posvetio dosta energije ojačavanju svoje liderske pozicije u delu bezbednosti

koja se tiče transporta novca (Cash in Transit), odnosno obradi i čuvanju gotovine (Cash

processing).

Prema našim najnovijim istraživanjima, kroz CEO Survey, vidimo da je poslovno okruženje

imalo jednu od najnestabilnijih godina, kakvo je bilo vaše poslovanje u 2012?

Zadovoljavajuće ako se uporedimo sa drugim kompanijama u zemlji. Odnosno veoma dobro ako

sagledamo sve uslove pod kojima radimo u Srbiji. Mi smo zemlja koja još uvek nema Zakon o

poslovima privatnog obezbedjenja, a i postojeći zakoni koji su već na snazi često se ne primenjuju.

Zbog svega toga smo u situaciji da osim što vodimo G4S Srbija, brinemo i o unapredjenju

celokupnog tržišta bezbednosne industrije u zemlji. Nadamo se da će sa približavanjem EU i u našoj

zemlji početi da se primenjuje praksa koja je tamo na snazi.

SRPSKI PRIVREDNICI -

UROŠ GOJKOVIĆ, Generalni direktor kompanije G4S Srbija

Str.2

Kako bi uporedili situaciju u pružanju usluga obezbedjenja u Srbiji u odnosu na EU?

Zemlje EU su potpuno uredjena tržišta, na kojima važe jasna pravila ista za sve. Mi smo još uvek

veoma daleko od takvih država. Zbog toga se G4S Srbija rukovodi pravilima G4S Internacionala koji

nam postavlja jasne standarde poslovne politike. Naše usluge na tržištu Srbije moraju biti iste kao i

na tržištima svih 125 zemalja gde poslujemo. Sami možete da pretpostavite koliko nam je teško da

to činimo iz godine u godinu, kada smo prepušteni sami sebi, odnosno ne postoji vizija države da se

privatni sektor bezbednosti iskoristi najracionalnije za potrebe podizanja celokupne bezbednosti, bilo

kroz PPP (private public projects) ili na neki od mnogobrojnih drugih načina koji već postoje u

zemljama EU.

U kom delokrugu vaših delatnosti je neophodno uredjenje na nivou Zakona ili uredbe?

Za našu delatnost već postoje zakoni koji važe i za sve ostale kompanije koje posluju na tržištu

Srbije. Jedino za šte se G4S Srbija zalaže, a tiče se donošenja Zakona o FTO (fizičko tehničkom

obezbedjenju) je – iskoristiti neko od već postojećih rešenja iz zemalja koje su članice EU.

Kakvi su planovi daljeg razvoja G4S-a u Srbiji?

G4S Srbija unutarkompanijski, organizaciono pripada regionu Južne Evrope. Jačina kompanije daje

nam mogućnost da razmišljamo dugoročno i da postepeno realizujemo planove na tržištima na

kojima smo prisutni. U narednim godinama jačaćemo sektor Sistema tehničke zaštite. Klijentima

pružamo tzv. Security Solution, odnosno pronalazimo najbolji balans izmedju bezbednosti, potreba i

ekonomskog aspekta poslovanja. Kombinacijom više usluga u oblasti obezbedjenja postižemo cilj.

Razgovor vodio Miloš Tucaković

Str.3

Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

O dosadašnjim i budućim investicijama i njihovom značaju za privredu Srbije

razgovarali smo sa Predsednikom Privredne komore Srbije, Milošem Bugarinom.

Koji je značaj stranih investicija za privredni razvoj Srbije?

Postoji generalni konsenzus medju profesionalnim domaćim i stranim ekonomskim

analitičarima da je Srbiji neophodna promena modela privrednog rasta u pravcu

povećanja proizvodnje i izvoza, umesto potrošnje. Privlačenje stranih investicija je

prioritetan zadatak za privredu koja ima brojne probleme pred sobom, jer strane

investicije imaju direktne i indirektne efekte na podizanje privredne aktivnosti i

emancipaciju društva u celini, sa uvodjenjem promena u poslovnoj kulturi i standarda kao

conditio sine qua non u povećanju konkurentnosti, čime se Srbija ne može pohvaliti. Srbiji je potrebno 3-5

milijardi evra investicija da uspešno završi tranzicioni period bez velikih potresa i da sanira sistemske slabosti

koje su se pokazale u punom svetlu pod uticajem unutrašnje i spoljne krize.

Šta je stranim investitorima važno?

Tokom čitavog investicionog ciklusa, investitori prvenstveno očekuju

političku i ekonomsku stabilnost. Od marta prošle godine, kada je

Srbija postala kandidat za članstvo u EU poslata je poruka stranim

investitorima o pravcu u kojem će se zemlja razvijati. Poslovna klima

postaje sve značajnija i kapital odlazi tamo gde se jednostavnije

posluje i gde je rizik manji. Za strane investitore je vrlo važno da

Srbija nastavi aranžman sa Medjunarodnim monetarnim fondom, jer

je on garant makroekonomske stabilnosti.

Investitori su generalno sve oprezniji pri donošenju odluke o

ulaganju. Investicijama prethode duge i temeljne pripreme, koje

mogu da potraju nekoliko godina. Za to vreme, investitore može lako

da odvrati nesigurnost privrednog okruženja, komplikovanost

administrativnih procedura, pravna nesigurnost, prisustvo korupcije i

kriminala, odsustvo fiskalne discipline, netransparentnost i

neefikasnost procesa javnih nabavki.

Medju investitorima Izveštaj o poslovanju Svetske banke kojim je obuhvaćeno 185 zemalja je vrlo čitano štivo.

Ovog puta Srbija se našla medju deset ekonomija koje su sprovele najveći broj reformi, pri čemu je pozicija

naše zemlje unapredjena za devet mesta, zahvaljujući pomaku u oblastima osnivanja preduzeća,

sprovodjenja ugovora i rešavanja pitanja nesolventnosti. To jeste dobar znak, ali je daleko od željenog ranga,

jer je Srbija i dalje iza svih zemalja u regionu i mnogi parametri nas vuku na začelje liste.

INVESTICIJE I NJIHOV ZNAČAJ – MILOŠ BUGARIN, Predsednik Privredne komore Srbije

Str.4

Brine to što pored poznatih problema izdavanja dozvola i drugih pitanja institucija i tržišta, u najnovijem

izveštaju padaju ocene kvaliteta obrazovanja i inovacija, koje su u prethodnom periodu bila osnov za nadu u

brži oporavak nakon izgradnje kvalitetnije poslovne klime. Na taj način nam je ugrožena konkurentnost i na

duži rok, čemu doprinosi i alarmantan odliv mozgova.

Kako ocenjujete dosadašnje inostrane investicije?

Većina direktnih stranih investicija realizovana je u sektoru finansijskog poslovanja i drugim uslužnim

granama, a razvoj temeljen na inostranom kapitalu kroz jačanje usluga doveo je do konstantnog deficita

državnog budžeta i spoljnotrgovinskog i platnog bilansa, kao i do nedopustive zaduženosti zemlje.

Bez obzira na prethodne opaske, 2012-a godina će ostati zapažena po vrlo lošim rezultatima na planu neto

deviznog priliva po osnovu inostranih investicija, tek oko 200 miliona evra. Razlog, pored prethodno

navedenog je činjenica da se radi o izbornoj godini i to u vreme krize u evrozoni, odakle dolazi najveći deo

stranih ulaganja u Srbiju. Najdinamičniji sektori su svakako automobilska i tekstilna industrija, ali i elektronika i

IT sektor.

Kakva su očekivanja u 2013. i kako se investicije privlače?

Očekivanja su naravno mnogo veća, a mehanizam privlačenja je dobrim delom baziran na programu

subvencija od 4.000 do 10.000 evra po otvorenom radnom mestu.

Medjutim, subvencije te vrste, čak i po mišljenju stranih investitora organizovanih u okviru Saveta stranih

investitora, pre bi morale da budu izuzetak nego pravilo. Posle postizanja prvog cilja, a to je skretanje pažnje

stranih investitora na Srbiju kao investicionu destinaciju, što je već učinjeno - svi resursi, uključujući i

finansijski, moraju se alocirati na poboljšanje

privrednog ambijenta.

Prosperitet zemlje podrazumeva postavljanje

investicione politike na dugoročne temelje. Imajući u

vidu poražavajuće podatke o starosti opreme i

mašinskog parka u domaćoj industriji, u definisanju

podsticaja za investiciona ulaganja akcenat bi trebalo

usmeriti na podršku uvodjenja inovativnih tehnologija,

a ne samo novih radnih mesta.

Od obima investicija mnogo je važniji njihov kvalitet, odnosno mogućnost da se njima podstiče razvoj

strateških, izvozno orijentisanih, inovativnih i radno intenzivnih privrednih grana. To, uz aktivnu politiku

nacionalnog brendiranja, garantuje održivu atraktivnost srpskog tržišta.

Mora doći kraj tradicionalnoj regionalnoj i robnoj strukturi izvoza, zasnovanoj na statičkom konceptu

komparativnih prednosti, umesto na dinamičnom konceptu kreiranja novih konkurentskih prednosti. Doprinos

tome može dati Fiat Srbija, Južni tok, kao i zaokret ka tržištima van zona opterećenih krizom.

Str.5

Stanton Chase Beograd

“Od obima investicija mnogo je važniji njihov

kvalitet, odnosno mogućnost da se njima podstiče

razvoj strateških, izvozno orijentisanih, inovativnih

i radno intenzivnih privrednih grana. To, uz aktivnu

politiku nacionalnog brendiranja, garantuje održivu

atraktivnost srpskog tržišta.”

Executive Newswire

Prve usluge mobilnog bankarstva ponudjene su klijentima putem SMS

poruka i sve do nedavno to se nije mnogo promenilo. Uvodjenjem pametnih

telefona sa primenom bežičnih protokola, banke širom sveta počele su svojim

klijentima da nude usluge mobilnog bankarstva zasnovane na ovim platformama.

Mobilno bankarstvo (m-banking) ne treba mešati sa mobilnim plaćanjem

(m-payments). Mobilno plaćanje podrazumeva korišćenje mobilnog uredjaja za

plaćanje robe i usluga ili na samom mestu prodaje ili daljinski. S druge strane,

mobilno bankarstvo je sistem koji klijentima banke omogućava da obavljaju niz

finansijskih transakcija preko mobilnog uredjaja kao što su mobilni telefon ili tablet

kompjuter.

Prelazak na obavljanje transakcija preko mobilne mreže ubrzan je u nekoliko poslednjih godina

razvojem multitouch pametnih telefona i tablet kompjutera. U poredjenju sa prethodnim

generacijama mobilnih uredjaja, obe ove platforme obezbedjuju bolji pristup Internetu i bolje

korišćenje mreže putem skrininga, pretraživača i aplikacija.

Razvoj ovih novih tehnologija doprineo je da sve više banaka pokrene usluge mobilnog bankarstva

zasnovane na korišćenju mreže, kako bi dopunile svoje osnovne aplikacije. Nedavna istraživanja, u

maju 2012, pokazuju da je preko jedne trećine banaka zabeležilo da njihovi klijenti koriste mobilni

uredjaj kada pristupaju početnoj strani sajta banke.

Tipične usluge mobilnog bankarstva uključuju: izvode sa računa, lociranje najbliže filijale, upozorenja

o aktivnostima u okviru računa i eventualnim prekoračenjima, pristup izvodima kartica, informacije o

poslednjim transakcijama, bankomatima, mogućnost kupovine karata za putovanje ili kulturne

dogadjaje, domaće i inostrane transfere novca, transakcije na bankomatima.

Jedan izveštaj Američkih Federalnih Rezervi iz marta 2012. otkriva da je 22 posto vlasnika mobilnih

telefona koristilo usluge mobilnog bankarstva u poslednjih 12 meseci. Prema jednoj drugoj studiji

mobilno bankarstvo će prvenstveno privući mladje klijente, koji su navikli na tehničke novotarije.

Trećina korisnika mobilnih telefona tvrdi da razmatra obavljanje neke vrste finansijskih transakcija

putem mobilnog uredjaja. Ipak, većinu korisnika najpre zanima obavljanje osnovnih transakcija kao

što su upit stanja ili plaćanje računa.

SRBIJA

Banke u Srbiji su pokazale da su u skladu sa medjunarodnim trendovima. Većina ovdašnjih banaka

ponudila je aplikacije za Android i Ajfon pametne telefone, koje klijentima omogućavaju da u bilo

kom trenutku dobiju informacije o lokacijama filijala i bankomata, zvaničnoj kursnoj listi i o najnovijim

BANKARSKE USLUGE U SVETU SAVREMENIH TEHNOLOGIJA Jasmina Milošević, Konsultant, Stanton Chase Beograd

Str.6

Dodatne pogodnosti uključuju upotrebu konvertora valuta i kalkulatora kredita koji im može pomoći

da lako izračunaju svoju mesečnu ratu. Mobilne aplikacije za Android i Ajfon mogu se preuzeti bez

naknade. Pored tih aplikacija, klijenti banke mogu koristiti i usluge m-banking-a. Sve usluge koje su

do sada bile dostupne putem e-banking-a, mogu se koristiti putem mobilnog telefona. Takodje,

korisnici e-banking-a mogu preko svog korisničkog imena i lozinke pristupiti i ovim novim

aplikacijama.

IZAZOVI

Razvojem novih tehnologija i povećanjem upotrebe pametnih telefona i tableta, upotreba mobilnog

bankarstva omogućiće klijentima da tokom celog svog životnog ciklusa budu povezani sa svojom

bankom mnogo sveobuhvatnije nego pre.

Osnovni izazovi u razvoju sofisticiranog mobilnog bankarstva su: operativnost korisničkog uredjaja,

sigurnost i personalizacija.

Postoji veliki broj različitih mobilnih uredjaja i veliki je izazov za banke da ponude rešenja koja će

funkcionisati na bilo kom mobilnom uredjaju.

Sigurnost finansijskih transakcija koje se vrše sa

udaljenih lokacija i prenos finansijskih informacija preko

sveta najkomplikovaniji su izazovi koji se moraju

rešavati udruženim snagama kreatora aplikacija,

provajdera usluga bežičnih mreža i IT odeljenja u

bankama.

Jednokratne lozinke (one-time passwords ili OTPs) su

najnovije sredstvo koje banke i druge finansijske

institucije koriste u borbi protiv sajber prevara. Umesto

da se oslone na tradicionalne lozinke koje se pamte,

korisnici moraju zahtevati novu lozinku svaki put kada

žele da obave transakciju preko mreže ili interfejsa

mobilnog bankarstva. Kada je zahtev primljen, lozinka

se šalje korisniku putem SMS poruke. Lozinka postaje

nevažeća čim se iskoristi, ili nakon što joj istekne unapred utrvrdjen vek trajanja. Da bi upotreba

mobilnog bankarstva bila uspešna, aplikacija mora da podrži sledeće personalizacije: jezik upotrebe,

format datuma i vremena, format novčanog iznosa, standardne transakcije i upozorenja.

Nove tehnologije su izmenile svet u protekle dve decenije. Očigledno je da živimo u jednom

uzbudljivom vremenu u kojem će potreba za brzinom, tačnošću i sigurnošću u finansijskom svetu

pobuditi kreativnost profesionalaca s jedne strane, ali takodje i povećati prosečnu tehnološku

pismenost pojedinačnih korisnika.

Str.7

Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

U poslednjim godinama tranzicije u Srbiji, sva istraživanja u oblasti ljudskih resursa pokazala

su da je jedan od postulata uspeha kompanija visok nivo motivacije zaposlenih. Programi motivacije

su u ovakvim istraživanjima različito definisani, ali je svima njima zajedničko to, da se pod

motivacijom podrazumevaju dobri medjuljudski odnosi na poslu i osećaj pripadnosti firmi kao

porodici. Razumejući značaj motivacije zaposlenih za uspeh kompanije, došli smo na ideju da

realizujemo manifestaciju »Zimska poslovna olimpijada« koji obuhvata sportsko-edukativno druženje

za zaposlene kompanija iz Srbije, sa ciljem da ista postane tradicionalna organizovana na

godišnjem nivou.

Prva Zimska poslovna olimpijada održana je u decembru mesecu 2012. u saradnji sa hotelskim

kompleksom Mećavnik grad (Mokra Gora) na skijaškoj stazi “Iver”. Generalni sponzor manifestacije

bila je Hypo Alpe Adria Banka, sponzori kompanije - Stanton Chase International, Audi, Henkel,

Beosport, Newassist; medijski sponzori - Informer, SOS, B92 i Srpska naučna televizija; a

pokrovitelji manifestacije kompanije Lasta, Skitrack i Caffetteria.

Program manifestacije u kojima je učestvovalo 40 prijavljenih učesnika iz različitih kompanija koje

posluju u Srbiji, bili su sportska takmičenja u skijanju i motivacione radionice sa istaknutim

sportistima kao gostima (Vanja Grbić - odbojkaš i Dragan Jaćimović – alpinista). Oni su sa

učesnicima razmenili svoja iskustva i uspehe, praveći paralelu izmedju uspeha u sportu i uspeha u

biznisu.

Utisci nakon Prve Zimske poslovne olimpijade su uglavnom pozitivni, pa sve ukazuje na to da ćemo

se i ove godine družiti na Drugoj Zimskoj poslovnoj olimpijadi. Izuzetno nam je drago što je veliki broj

naših klijenata ovu ideju podržao i možemo samo da kažemo da će nam biti zadovoljstvo da ova

manifestacija postane tradicionalna.

ZIMSKA POSLOVNA OLIMPIJADA

Advance Response International, organizator

Str.8

Str.9

Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

Kao što je pokazalo istraživanje naše kancelarije „CEO Survey 2012“

medju najbitnijim konsultantskim uslugama, osim pronalaženja najvišeg

rukovodstva, nalaze se i coaching, strategija za razvoj ljudskih potencijala i

procena već postojećeg kadra.

O ovoj temi se dugo piše i govori ali je još

uvek oblast sa velikim razvojnim potencijalom. U prošlosti su sve

aktivnosti ove vrste smatrane troškovima dok se danas

posmatraju kao investicija. S obzirom na prirodu poslovanja i

inostrane rukovodioce, multinacionalne kompanije shvatile su

značaj ulaganja u zaposlene i njihov razvoj pre domaćih, ali

procenat domaćih kompanija koje se intenzivno bave razvojem

zaposlenih brzo raste.

Kako bi procena i razvoj zaposlenih imale smisla i dovele do

konkretnih rezultata potrebno je pre svega utvrditi potrebe

organizacije tj. kompanije a potom sistematski isplanirati dalje

korake. Od potreba kompanije zavisi da li će akcenat biti na

treninzima, procenama ili team building-u. Iskustvo

Stanton Chase-a pokazuje da se najbolji rezultati

postižu kombinacijom nekoliko metoda. Medju njima

se ističe i učešće konsultanata u radu Upravnog

odbora. Ono svakako spada u značajnije jer

omogućava nepristrasno savetodavno mišljenje i

priliv novih ideja koje mogu „osvežiti“ poslovanje

kompanije.

Ciljevi svih ovih aktivnosti su mnogobrojni: razvoj

zaposlenih i njihovih veština, povećanje

produktivnosti, kako pojedinaca tako i kompanije u

celini, efikasnije korišćenje postojećih resursa i kreiranje boljeg radnog okruženja.

S obzirom da ljudski resursi u savremenom poslovanju predstavljaju vrlo važan deo celokupne

strategije kompanije nemoguće je zanemariti njihov razvoj i očekivati pozitivne poslovne rezultate na

duže staze. Kompanije koje ulažu u svoje zaposlene mogu da stvore značajnu prednost u odnosu

na konkurente, stoga je potrebno na vreme shvatiti značaj ovakve vrste ulaganja.

U KORAK SA TENDENCIJAMA: ZNAČAJ HR CONSULTINGA U POSLOVANJU KOMPANIJA

Maja Manojlović, Konsultant, Stanton Chase Beograd

Str.10

Beogradska kancelarija Stanton Chase-a odlučila je 2008 godine

da sprovede upitnik kako bi ispitala mišljenje čelnih ljudi kompanija,

imajući u vidu da se većina upitnika u kompanijama odnosi na ispitivanje

zadovoljstva zaposlenih i njihovih neposrednih rukovodilaca, a da se

veoma retko osvrću na mišljenje i zadovoljstvo generalnih direktora.

Ovaj upitnik je ostavio dobar utisak na našem tržištu tako da je postao

tradicionalno izdanje Stanton Chase-a, koje se svakog januara s

nestrpljenjem iščekuje.

Naš ovogodišnji upitnik je jubilarni, peti po redu. Ono što nas posebno

raduje je da se broj učesnika stalno povećava, a ovog puta je oboren

svaki rekord: preko 70% ispitanika je popunilo upitnik. Moguće je da je

usled kompleksnosti situacije veći broj rukovodilaca osetio potrebu da

prokomentariše trenutne prilike, a možda su time doprinela i malo drugačija pitanja: potrudili smo se

da ove godine pitanja više budu usmerena na traženje konkretnih rešenja i ideja, na šta su naši

ispitanici očigledno odlično reagovali.

Kao i svake godine u našoj anketi učestvovaIi su, pored domaćih rukovodilaca, i generalni direktori

koji dolaze iz drugih zemalja, a rade u Srbiji, čime je slika trenutnog stanja potpuna.

Ovo kao i ostala naša izdanja možete pročitati na:

http://stantonchasebelgrade.wordpress.com/

ili

u grupi na LinkedIn-u: Stanton Chase Belgrade

Str.11

Stanton Chase Beograd

CEO UPITNIK 2012

Stanton Chase International

Beogradska kancelarija

Bulevar oslobodjenja 75

11000 Beograd, Srbija

Telefon: 011 3973 676

belgrade@stantonchase.com