EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA U VISOKOM ŠKOLSTVU

EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVAU VISOKOM ŠKOLSTVU

92',ý�.52=�ECTS

Prof. dr Radmila Marinkoviü�Neduþin3UHGUDJ�/D]HWLü

,]GDYDþ$OWHUQDWLYQD�DNDGHPVND�REUD]RYQD�PUHåDMasarikova 5, [email protected]

=D�L]GDYDþD6UELMDQND�7XUDMOLü

UrednikAljoša Mimica

Dizajn korica0LOLFD�0LORMHYLü

Priprema za štampu

7LUDå1000

Štampa

ISBN 86–84151–02–X

EVROPSKI SISTEMPRENOSA BODOVA

U VISOKOM ŠKOLSTVU

92',ý�.52=�ECTS

Prof. dr Radmila Marinkoviü�1HGXþLQ3UHGUDJ�/D]HWLü

BEOGRADdecembar 2002

6DGUåDM

Predgovor..........................................................................7

Uvod................................................................................11

0DOL�UHþQLN�(&76�D........................................................13

Istorijat i osnovne karakteristike ECTS-a.......................16

ECTS bodovi...................................................................18

ECTS koordinatori ..........................................................30

Dokumenti ECTS-a.........................................................32

Dodatak diplomi..............................................................43

8PHVWR�]DNOMXþND............................................................48

PRILOZIPRILOG 1.

Formular za prijavu studenta ..........................................55PRILOG 2.

8JRYRU�R�XþHQMX..............................................................61PRILOG 3.

Prepis ocena ....................................................................67PRILOG 4.

Osnovna struktura i uputstva za pripremuinformacionog paketa .....................................................72

PRILOG 5.

Osnovna struktura i uputstva za pripremu dodatkadiplomi ............................................................................79

PRILOG 6.

Examples of Diploma SupplementsPrimeri dodatka diplomi .................................................89

PRILOG 7.

Prepis ocena ..................................................................111

Spisak nacionalnih koordinatora za ECTS/DS.............141

7

Predgovor

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije iz-radilo je strategiju za reformu visokog školstva u okvirukoje je izdvojeno nekoliko prioritetnih oblasti koje biWUHEDOR� SRVHEQR� SURXþLWL� L� QD� RVQRYX� WRJD� SULSUHPLWLrešenja za novi zakon o visokom školstvu. Strategija jedostavljena svim univerzitetima u Srbiji, kao i nevla-dinim organizacijama koje rade u oblasti visokog obrazo-YDQMD��6YHVQL�þLQMHQLFH�GD�0LQLVWDUVWYR�QH�PRåH�VkPR�GDpripremi relevantne materijale pozvali smo sve zainte-resovane da nam se jave i pomognu u radu na reformi.Kao rezultat ove saradnje nastalo je nekoliko tekstovakoji se odnose na pojedine tematske celine. Namera namje da ove informacije prezentiramo akademskoj zajedniciSrbije i da time stvorimo osnovu za javnu diskusiju onavedenim temama.

Pred vama je druga publikacija iz ove serije. U njojVX� REUDÿHQL�ECTS (Evropski sistem prenosa bodova) idodatak diplomi. U procesu stvaranja evropskog prostoraYLVRNRJ�REUD]RYDQMD�GRãOR�VH�GR�]DNOMXþND�GD�MH�SRWUHEQRGD� VH� XYHGH� MHGLQVWYHQD�PHUD� RSWHUHüHQMD� VWXGHQWD� NRMDse koristi za definisianje potrebnog rada u savladavanjujednog predmeta, jedne godine studija i celog studijskogSURJUDPD�� .DNR� MH� RYD� PHUD� SRþHWQR� XYHGHQD� UDGLostvarivanja mobilnosti studenata tokom studija, ona je idobila naziv „evropski sistem prenosa bodova“. Tek kas-QLMH� VH� GRãOR� GR� ]DNOMXþND� GD� VH� QMRPH� PRåH� L]UD]LWL� LRSWHUHüHQMH�X�RNYLUX� MHGQRJ�SURJUDPD�� WDNR�GD�VH�GDQDVsve više govori o „evropskom sistemu prenosa i aku-mulacije bodova“ (ECTAS).

5D]OLþLWH� DQDOL]H� VWDQMD� QD� XQLYHU]LWHWLPD� X� 6UELMLukazale su na neophpodnost izmene nastavnih planova i

ECTS – Evropski sistem prenosa bodova

8

SURJUDPD��6�RE]LURP�QD�WDNR�]QDþDMDQ�]DGDWDN�NRML�VWRMLpred našim visokoškolskim institucijama smatrali smo daMH�QHRSKRGQR�GD�VH�RYRP�SURFHVX�SULVWXSL�QD�QDþLQ�NRMLEL�ELR�VDREUDåHQ�IRUPLUDQMX�QDVWDYQLK�SODQRYD�X�(YURSL�'UXJLP� UHþLPD� QHPD� QLNDNYLK� VPHWQML� GD� VH� QRYLnastavni planovi formiraju uz poštovanje sistema bodova.8� åHOML� GD� VH� VYLP� NROHJDPD� RODNãD� UDG� QD� UHIRUPLnastavnih planova i programa, u ovoj publikaciji pri-NXSOMHQH�VX�L�REUDÿHQH�VYH�UHOHYDQWQH�LQIRUPDFLMH�YH]DQHza ECTS�� 2þHNXMH� VH� GD� üH� QRYL� ]DNRQ� R� YLVRNRPškolstvu precizirati vrednost jednog boda u odnosu naRSWHUHüHQMH�VWXGHQDWD��NDR�L�XNXSDQ�EURM�ERGRYD�X�MHGQRMakademskoj godini i celom programu. Pored toga, zakonüH� PRUDWL� GD� RGJRYRUL� L� QD� SLWDQMD� ]DVWDUHYDQMD� SUL�NXSOMHQLK� ERGRYD�� PRJXüLK� DOWHUQDWLYQLK� QDþLQD� ]DSUL]QDYDQMH�ERGRYD��LWG��ýLQMHQLFD�GD�L�SRVWRMHüL�=DNRQ�RXQLYHU]LWHWX� GR]YROMDYD� GD� VH� RELP� QDVWDYH� L]UDåDYD� XERGRYLPD� NRML�� LVWLQD�� QLVX� SRVHEQR� SUHFL]LUDQL�� SUXåDPRJXüQRVW�5HSXEOLþNRP�VDYHWX�]D�UD]YRM�XQLYHU]LWHWD�GDL]UDGL�]YDQLþQR�XSXWVWYR�]D�SULPHQX�VLVWHPD�ERGRYD��1DWDM� QDþLQ� RPRJXüLOR� EL� VH� VYLPD� NRML� WR� åHOH� GD� L� SUHdonošenja zakona usklade svoje planove i programe saevropskim sistemom.

Dodatak diplomi je svojevrstan standard kojim seSUHFL]LUD� QDþLQ� QD� NRML� VH�� X]� GLSORPX�� VWXGHQWX� GDMX� Ldodatne informacije o savladanom programu. PoštovanjeVWDQGDUGD�RPRJXüLüH�NRUHNWQLMH�L�HILNDVQLMH�XSRUHÿLYDQMHGLSORPD� VWHþHQLK� QD� UD]OLþLWLP� LQVWLWXFLMDPD� L� VYDNDNRRODNãDWL�NRPXQLNDFLMX� L]PHÿX�GLSORPLUDQRJ� VWUXþQMDND� LSRVORGDYFD��,DNR�GRGDWDN�GLSORPL�QLMH�REDYH]XMXüL�GRNX�PHQW�SR� VDGDãQMHP�]DNRQX��RQD�üH� WR� VYDNDNR�SRVWDWL�Xnovom zakonu o visokom školstvu. Naravno da nepostoji nikakva prepreka da visokoškolske institucijeSRþQX�GD�L]GDMX�RYDM�GRNXPHQW�L�SUH�QHJR�ãWR�WR�SRVWDQHnjihova zakonska obaveza.


9

0LQLVWDUVWYR� SURVYHWH� L� VSRUWD� åHOL� SRVHEQR� GD� VH]DKYDOL�SURI��GU�5DGPLOL�0DULQNRYLü�1HGXþLQ��SURUHNWRUX8QLYHU]LWHWD� X� 1RYRP� 6DGX�� L� 3UHGUDJX� /D]HWLüX�� VWX�GHQWX�8QLYHU]LWHWD� X�1RYRP� 6DGX� L� þODQX� ,]YUãQRJ� RG�ERUD� 6WXGHQWVNH�8QLMH� 6UELMH�� NRML� VX� SULSUHPLOL� QDMYHüLGHR� WHNVWD�� NDR� L� %RMDQX� .RPQHQRYLüX� L]� $OWHUQDWLYQHDNDGHPVNH� REUD]RYQH� PUHåH�� NRML� MH� WHNVW� GRSXQLR� QDosnovu iskustva koja je AAOM stekao u dvogodišnjojprimeni ECTS�D��7HKQLþNL�GHR�SRVOD�YH]DQ�]D�SULSUHPX�Lizdavanje publikacija preuzeo je Unesco-Chair forUniversity Management, koji je u školskoj 2001/2002.godini dodeljen Alternativnoj akademskoj obrazovnojPUHåL� X� %HRJUDGX�� )LQDQVLMVNX� SRGUãNX� SRUHG�� 8QHVFR�&KDLU�D�� SUXåLR� MH� L� )RQG� ]D� RWYRUHQR� GUXãWYR� L]� %HR�grada.

Beograd, 6. 12. 2002. 3URI��GU�6UELMDQND�7XUDMOLü

11

Uvod

Visoko obrazovanje u Srbiji se u ovoj deceniji nalaziSUHG�YHOLNLP�L]D]RYLPD��RG�NRMLK�MH�QDMYHüL�XNOMXþLYDQMHnaših univerziteta u jedinstven evropski obrazovni pro-stor koji pre svega promoviše Bolonjski proces. Jedan odosnovnih „alata” u izgradnji jedinstvenog prostoraevropskog obrazovanja jeste ECTS – Evropski sistem pre-nosa bodova, koji nacionalnim sistemima širom EvropeREH]EHÿXMH�SUH�VYHJD�WUDQVSDUHQWQRVW�X�RGQRVX�QD�GUXJHREUD]RYQH� VLVWHPH�� WUåLãWH� UDGD� L� VWXGHQWH�� L� RPRJXüDYDefikasnu pokretljivost studenata i profesora na nivouEvrope.

Opšti principi i mehanizmi sistema ECTS�SULKYDüHQLVX� ãLURP� (YURSH� L� SUHGVWDYOMDMX� GDQDV� YHü� XQLYHU]DODQVLVWHP� ]D� NRPXQLNDFLMX� L]PHÿX� DNDGHPVNLK� LQVWLWXFLMD�Iako je polazna ideja u razvoju ovog sistema bila pove-üDQMH� PRELOQRVWL� VWXGHQDWD� X� MHGLQVWYHQRP� HYURSVNRPprostoru visokog obrazovanja, iskustva su pokazala daXYRÿHQMH� SULQFLSD�ECTS-a� LVWRYUHPHQR� SRGVWLþH� VYDNXinstituciju i na reformu sopstvenih obrazovnih programa,WH� QD� SRVWL]DQMH� YHüH� IOHNVLELOQRVWL� X� REUD]RYQRM� GH�latnosti kao pretpostavke šire lepeze izlaznih profila i naSURPHQH� X� RUJDQL]DFLML� QDVWDYH� XVPHUHQH� ND� SRYHüDQMXefikasnosti studija. Pored osnovne ideje o prenosubodova, danas se smatra da ovaj sistem treba da budeGRJUDÿHQ� X� VPLVOX� DNXPXODFLMH� ERGRYD� WRNRP� VWXGLMD(ECTAS), iako u ovom domenu još uvek postojeRGUHÿHQH� GLOHPH� R� RSãWLP�PHKDQL]PLPD��Upravo su toUD]OR]L� NRML� SRGVWLþX� L� QDãH� LQVWLWXFLMH� YLVRNRJ� REUD]R�YDQMD�QD�XEU]DQH�SULSUHPH�]D�XYRÿHQMH�VLVWHPD�ECTS-a,þDN�L�X�XVORYLPD�NDGD�MH�YUHPH�SXQH�GRVWXSQRVWL�HYURS�skih programa mobilnosti studenata još neizvesno.


12

&LOM� RYRJ� YRGLþD� MHVWH� GHWDOMQLMH� XSR]QDYDQMH� QDãHakademske javnosti sa osnovnim postavkama, metodolo-JLMRP�SULPHQH�L�SUDWHüLP�GRNXPHQWLPD�ECTS-a. U izradiRYRJ� LQIRUPDWLYQRJ� PDWHULMDOD� NRULãüHQL� VX� PDWHULMDOLEvropske komisije i odgoYDUDMXüL� SULUXþQLFL� ]D� SULPHQXsistema ECTS-a u visokoobrazovnim institucijama. Ko-ULVQL� PDWHULMDOL� L]� RYH� REODVWL� PRJX� VH� QDüL� QD� LQWHUQHWadresama Evropske komisije, programa Erasmus i Enic-Naric�PUHåH�

R. M.-N.P. L.

13

0DOL�UHþQLN�(&76�D

European Credit Transfer System, ECTS – evropskisistem prenosa bodova/kredita osmišljen je kao jedin-VWYHQ�VLVWHP�NRML�RPRJXüDYD�ODNãX�SUHSR]QDWOMLYRVW�L�SR�UHÿHQMH�UD]OLþLWLK�REUD]RYQLK�SURJUDPD�QD�XQLYHU]LWHWLPDi drugim visokoobrazovnim institucijama u zemljama Ev-URSH�� 6LVWHP� MH� ]DVQRYDQ� QD� ERGRYLPD� NRML� L]UDåDYDMXRSWHUHüHQMH�VWXGHQWD�X�VDYODÿLYDQMX�RGUHÿHQRJ�SURJUDPDstudija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar,20 za trimestar). Primena sistema ECTS-a u univerzitet-skoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evrop-VNRP� SURVWRUX� YLVRNRJ� REUD]RYDQMD�� X]�PRJXüQRVW� SUH�QRVD� L� DNXPXODFLMH� ERGRYD� VWHþHQLK� X� UD]OLþLWLP� LQVWLWX�FLMDPD�� SD� WLPH� SUHGVWDYOMD� L� RVQRY� NYDOLWHWQH�PHÿXXQL�verzitetske saradnje i studenata i nastavnika.

Credits – ERGRYL�NUHGLWL� VX�NOMXþQL�HOHPHQWi ECTS-a.Bodovi/krediti se dodeljuju pojedinim kursevima/mo-dulima/predmetima, kao i drugim oblicima savladavanjaSUHGYLÿHQRJ� SURJUDPD� VWXGLUDQMD� �VHPLQDUL�� SURMHNWL�� LV�piti, rad na terenu, disertacije...). Oni predstavljaju kvan-WLWDWLYQR� PHULOR� XNXSQR� XORåHQRJ� UDGD� VWXGHQWD� XVDYODÿLYDQMX�SUHGYLÿHQRJ�JUDGLYD�L�GRGHOMXMX�VH�VWXGHQWXQDNRQ�XVSHãQRJ�RNRQþDQMD�RGUHÿHQRJ�SURJUDPD�

Student workload� ±� RSWHUHüHQMH� VWXGHQWD� X� VDYOD�ÿLYDQMX� RGUHÿHQRJ� SURJUDPD�SUHGPHWD�NXUVD� SUHGVWDYOMDrelativno merilo ukupnog rada studenta koji podrazumevaYUHPH� SURYHGHQR� QD� QDVWDYL� �SUHGDYDQMD�� YHåEH�� VHPL�nari, konsultacije), kao i vreme provedeno u pripremi zaQDVWDYX��XþHQMX��UDGX�QD�SURMHNWLPD�L�X�L]UDGL�VHPLQDUVNLKL�GUXJLK� UDGRYD��SUDNVL� L�GU��2SWHUHüHQMH� VH� LVND]XMH�SX�WHP�EURMþDQH�YUHGQRVWL��EURM�ERGRYD��X�RGQRVX�QD�XNXS�QR�RSWHUHüHQMH�WRNRP�DNDGHPVNH�JRGLQH��ERGRYD��


14

Student Application Form – formular za prijav-ljivanje studenta za studije na drugoj visokoškolskoj in-stituciji je dokument ECTS-a koji obuhvata osnovne po-GDWNH� R� VWXGHQWX� L� PDWLþQRM� LQVWLWXFLML�� 3ULMDYD� VH� SRSX�njava uz konsultacije sa ECTS� NRRUGLQDWRURP� PDWLþQHLQVWLWXFLMH�L�X]�QMX�VH�SULODåH�SUHGORJ�XJRYRUD�R�VWXGLUDQMXi prepis ocena.

Learning Agreement – ugovor o studiranju naQHPDWLþQRM�YLVRNRREUD]RYQRM�LQVWLWXFLML�MH�GRNXPHQW�NRMLdefiniše program studiranja za svakog studenta, a pot-SLVXMX� JD� VWXGHQW��PDWLþQD� LQVWLWXFLMD� L� LQVWLWXFLMD�GRPD�üLQ�� 2YLP� XJRYRURP� VH� REH]EHÿXMH� SUL]QDYDQMH� UHDOL�]RYDQRJ�SURJUDPD�QD�LQVWLWXFLML�GRPDüLQX�RG�VWUDQH�PD�WLþQH�LQVWLWXFLMH��6DþLQMDYD�VH�NDR�SUHOLPLQDUQL�GRNXPHQWL�PRåH�VH�PHQMDWL� WRNRP�ERUDYND�VWXGHQWD�X]�VDJODVQRVWsvih potpisnika.

Transcript of Records – prepis ocena je dokumentNRML� LQVWLWXFLML� GRPDüLQX� SUXåD� GHWDOMQH� SRGDWNH� R� SUHW�KRGQR� UHDOL]RYDQRP�REUD]RYQRP�SURJUDPX� QD�PDWLþQRMinstituciji (iskazanom i putem ECTS bodova za svakiSRORåHQ�SUHGPHW�NXUV��L�SRVWLJQXWLP�UH]XOWDWLPD�X�QMHJR�vom savladavanju za studenta koji podnosi prijavu.8VSHK� VWXGHQWD� LVND]XMH� VH� NDNR� QD� ED]L� YDåHüHJ� GR�PDüHJ�VLVWHPD�RFHQMLYDQMD�� WDNR� L�SULPHQRP�RSãWH�VNDOHECTS ocena.

Information Package – informacioni paket/informa-WRU�R�VWXGLMDPD�SUHGVWDYOMD�YRGLþ�NUR]�SURJUDP� L�SUDYLODVWXGLMD� QD� RGUHÿHQRM� YLVRNRãNROVNRM� LQVWLWXFLML�� NRML� GDMHkompletnu informaciju o obrazovnim profilima, pred-metima/kursevima (obaveznim i izbornim) i sistemu stu-GLUDQMD��2Q�REDYH]QR�PRUD�GD�VDGUåL�RSLV�VDGUåDMD�SUHG�PHWD�� SUHGYLÿHQRJ� RSWHUHüHQMD� ]D� QMLKRYR� VDYODdavanje�L]UDåHQR�ECTS bodovima) i detalje o sistemu polaganjaLVSLWD� L� QDþLQX� RFHQMLYDQMD�� ,VWRYUHPHQR�� RYDM� YRGLþ� ]D�


15

interesovanim studentima i akademskom osoblju treba daSUXåL� LQIRUPDFLMH� R� VDPRM� LQVWLWXFLML�� XVORYLPD� åLYRWD(smeštaj, osiguranje, medicinska zaštita) i ostalim aktiv-QRVWLPD�QD�RGUHÿHQRP�XQLYHU]LWHWX��IDNXOWHWX�L�QMHJRYLPdepartmanima/odsecima.

Diploma Supplement – dodatak diplomi je doku-PHQW� NRML� VH� SULODåH� GLSORPL� LOL� GUXJRP� GRNXPHQWX� R]DYUãHQRP� RGUHÿHQRP� VWHSHQX� VWXGLMD� �VHUWLILNDW�� DND�GHPVNL� VWHSHQ�� V� FLOMHP�GD� SUXåL� GHWDOMQLML� XYLG� X� QLYR�SULURGX�� VDGUåDM� VWXGLMD�� VLVWHP� L� SUDYLOD� VWXGLUDQMD� QDRGUHÿHQRM�YLVRNRãNROVNRM�LQVWLWXFLML��2YDM�GRNXPHQW�VDþL�njava nacionalna visokoobrazovna institucija koja izdaje idiplomu, u skladu sa opštim modelom ovog dokumentakoji je usvojen na evropskom nivou.

Recognition of Diplomas/Qualification – priznava-nje diploma/kvalifikacija je postupak priznavanja odre-ÿHQH� NYDOLILNDFLMH� VWHþHQH� X� GUXJRP� REUD]RYQRP� VL�VWHPX��X]�SURFHQX�L�XWYUÿLYDQMH�HNYLYDOHQWD�GLSORPH�DND�GHPVNRJ�]YDQMD�NYDOLILNDFLMH�X�RGQRVX�QD�GRPDüL�VLVWHPL�YDåHüX�GRPDüX�QRPHQNODWXUX�

16

Istorijat i osnovne karakteristike ECTS-a

Evropska zajednica kroz Bolonjski proces promovišePHÿXXQLYHU]LWHWVNX� VDUDGQMX� NDR� PRüQR� VUHGVWYR� ]DXQDSUHÿHQMH�NYDOLWHWD�REUD]RYDQMD��D�PRELOQRVW�VWXGHQDWDi nastavnog osoblja predstavlja dominantan element tePHÿXXQLYHU]LWHWVNH�VDUDGQMH��3URJUDP�Erasmus jasno po-ND]XMH� GD� VWXGLUDQMH� X� LQRVWUDQVWYX� PRåH� ELWL� QDURþLWRYDåQR�LVNXVWYR��L�WR�QH�VDPR�X�VPLVOX�XSR]QDYDQMD�GUXJLK]HPDOMD��LGHMD��MH]LND�L�NXOWXUD��YHü�L�NDR�YDåDQ�HOHPHQW�Xostvarivanju akademske i profesionalne karijere.

Priznavanje studiranja i diploma jeste preduslov zastvaranje otvorenog evropskog obrazovnog prostora ukome se studenti i profesori mogu kretati bez prepreka.Upravo zbog ovih razloga razvio se Evropski sistem pre-QRVD� ERGRYD�� 7R� MH� X� SRþHWNX� ELR� SLORW� SURMHNDW� ��evropska univerziteta u okviru programa Erasmus, u ciljuXQDSUHÿHQMD� SUL]QDYDQMD� X� LQRVWUDQVWYX�GLSORPD� L� GHORYDVWXGLMD� RNRQþDQLK� X� PDWLþQRM� ]HPOML�� 8EU]R��ECTS jeSUHVWDR�GD�EXGH�VDPR�SLORW�SURMHNDW��WH�MH�L�XNOMXþLYDQMHPYHüHJ� EURMD� HYURSVNLK� XQLYHU]LWHWD� GRELR� PQRJR� ãLUXevropsku dimenziju. Univerziteti u Srbiji dugo su biliizolovani od svih evropskih tokova u oblasti visokogREUD]RYDQMD�� D� ±� QDNRQ� SURPHQD� �� JRGLQH� ±� VXRþD�YDMX�VH�VD�L]D]RYLPD�NRML�LP�VH�QDPHüX�X�SUHVWUXNWXLUDQMXþLWDYRJ� VLVWHPD� YLVRNRJ� REUD]RYDQMD� X� VNODGX� VDHYURSVNLP�WHQGHQFLMDPD�L�L]D]RYLPD�NRMH�LP�QXGL�PRJXüHVNRUR� XNOMXþLYDQMH� X� SURJUDPH� NDR� ãWR� MH�Erasmus. Ko-risne informacije o trendovima razvoja evropskog pro-stora visokog obrazovanja mogu se pribaviti na adresi:http://europa.eu.int/comm/education/higher.html


17

Osnovne karakteristike ECTS-a

ECTS je pre svega efikasan instrument za kreiranjetransparentnosti programa koje nude visokoobrazovneinstitucije i diploma koje izdaju. ECTS gradi mostovePHÿX� LQVWLWXFLMDPD� L� WLPH� ãLUL� PRJXüQRVW� L]ERUD� ]Dstudente. Sistem olakšava institucijama priznavanjeUH]XOWDWD� VWXGHQDWD� X� VDYODGDYDQMX� RGUHÿHQRJ� SURJUDPDVWXGLMD� SXWHP� XSRWUHEH� RSãWH� SULKYDüHQLK� PHUD� ±ERGRYD�NUHGLWD�L�RFHQD�±�L�REH]EHÿXMH�MHGLQVWYHQ�SULVWXSu tuPDþHQMX� QDFLonalnih sistema visokog obrazovanjaširom Evrope.

ECTS se zasniva na tri osnovna elementa:

1. na informacijama o visokoobrazovnoj institucijikoje daju uvid u nastavne programe i druge opšteXVORYH� åLYRWD� L� UDGD� VWXGHQDWD� SRWHQFLMDOQLP� SDU�tnerskim institucijama i zanteresovanim studenti-ma;

2. na informacijama o studijskom programu koji jeVWXGHQW� SRKDÿDR� L� QMHJRYRP� XVSHKX� X� VDYODGD�vanju programa;

3. QD�PHÿXVREQRP�XJRYRUX�L]PHÿX�SDUWQHUVNH�LQVWL�WXFLMH� L� VWXGHQWD�� þLPH� VH� REH]EHÿXMH�SUL]QDvanjeSURJUDPD�VWXGLMD�NRMH�MH�VWXGHQW�XVSHãQR�RNRQþDRX�RGUHÿHQRM�LQVWLWXFLML�

Upotreba ECTS� ERGRYD� RPRJXüDYD� SURFHQX� XNXS�QRJ� RSWHUHüHQMD� VWXGHQWD� SULOLNRP� VDYODGDYDQMD� QHNRJdela studijskog programa, ali ne i toga kako je studentVDYODGDR�WR�JUDGLYR��2FHQH��L]UDåHQH�SDUDOHOQR�SULPHQRPORNDOQRJ� QDþLQD� RFHQMLYDQMD� L� NDR�ECTS ocene (premadogovorenoj jedinstvenoj skali ECTS-a) predstavljajumerilo postignutog uspeha.

18

ECTS bodovi

Šta su ECTS bodovi?

ECTS ERGRYL� VX� EURMþDQD� YUHGQRVW� �L]PHÿX� �� L� ��koja se dodeljuje predmetima/kursevima da bi se opisaoNRHILFLMHQW� RSWHUHüHQMD� VWXGHQWD� SULOLNRP� VDYODGDYDQMDSUHGYLÿHQRJ� JUDGLYD�� 2QL� RVOLNDYDMX� NROLþLQX� UDGD� NRMXVYDNL�SUHGPHW�NXUV�]DKWHYD�X�RGQRVX�QD�XNXSQX�NROLþLQXrada koja je potrebna da se završi cela godina studija uRGUHÿHQRM� LQVWLWXFLML�� WM�� SUHGDYDQMD�� SUDNWLþDQ� UDG�VHPLQDUL��NRQVXOWDFLMH��UDG�QD�WHUHQX��VDPRVWDOQR�XþHQMH�±X� ELEOLRWHFL� LOL� NRG� NXüH� ±� L� LVSLWH� LOL� GUXJH� DNWLYQRVWLprocenjivanja postignutog uspeha. Dakle, ECTS bodovipredstavljaju celokupan rad studenta, a ne samo vremeprovedeno u nastavi.

Dodeljivanje ECTS bodova

Kako kursevima dodeljivati ECTS bodove?

3ULOLNRP� L]UDþXQDYDQMD� EURMD� ERGRYD� ]D� RGUHÿHQpredmet/kurs, treba uzeti u obzir dva polazišta i stan-darda:

1. jedna akademska godina nosi 60 bodova, jedansemestar 30, a trimestar 20 bodova;

2. VWXGHQW� SULOLNRP� VWXGLUDQMD� UDGL� �XþHVWYXMH� QDnastavi i konsultacijama, priprema se za nastavu,XþL�� SULSUHPD� VHPLQDUVNH� UDGRYH�� SURMHNWH� L� VO��kao i svaki drugi radnik, ne više od 8 sati dnevno5 dana nedeljno, tj. ukupno 40 sati nedeljno.


19

Kvantitativna procena optereüHQMD� VWXGHQWD� X� VD�YODÿLYDQMX� RGUHÿHQRJ� VWXGLMVNRJ� SURJUDPD� SUHGVWDYOMDMHGDQ�RG�QDMYHüLK�L]D]RYD�X�SULPHQL�VLVWHPD�ERGRYD��SR�sebno ako se ovaj sistem primenjuje u smislu aku-mulacije bodova tokom studija. Iako još uvek ne postojiJHQHUDOQD�VDJODVQRVW�R�NULWHULMXPLPD�RYH�SURFHQH��VOHGHüLSULPHUL� PRJX� GD� SRVOXåH� X� RULMHWDFLQRM� SURFHQL� L� SR�þHWQRP�VDJOHGDYDQMX�PRJXüH�UDVSRGHOH�ERGRYD�X�RNYLUXRGUHÿHQRJ�QDVWDYQRJ�SURJUDPD�

1D� YHüLQL� HYURSVNLK� XQLYHU]LWHWD�� SD� L� QD� XQLYHU�zitetima u Srbiji, semestar (nastava + ispitni rokovi +SUD]QLFL�� WUDMH� �� QHGHOMD�� GRN� MH� RELþQR� VYHJD� �� QH�delja nastava.

Ako to imamo u vidu, tada ukupan broj radnih satistudenta u semestru iznosi 22,5 x 40 = 900 sati. Brojbodova koji pripada jednom kursu u trajanju od jednogsemestra (X) je direktno srazmeran broju sati (Y) kojeVWXGHQW�SURYHGH�QD�QDVWDYL� WRJ�NXUVD��SULSUHPDMXüL�VH�]DQMX��SLãXüL� UHIHUDWH�� VHPLQDUVNH� UDGRYH� L� VO��1D� WDM�QDþLQPRåH�VH�SRVWDYLWL�SURSRUFLMD�

X : 30 bodova = Y : 900 sati

Primer: Ako se jedan kurs sastoji od 2 sata preda-YDQMD�L��VDWD�ODERUDWRULMVNLK�YHåEL�QHGHOMQR��D�LQVWLWXFLMDuz konsultaciju studenata oceni da je za jedan sat pre-GDYDQMD�SURVHþQRP�VWXGHQWX�SRWUHEDQ� MRã� MHGDQ� VDW� XþH�QMD��D�]D�MHGDQ�VDW�ODERUDWRULMVNLK�YHåEL��VDWD�]D�SULSUHPXL�XþHQMH�QDNRQ�WRJD��RQGD�GR�EURMD�<�GROD]LPR�QD�VOHGHüLQDþLQ�

2 sata nastave predavanja x 12 nastavnihnedelja = 24 sata rada��VDWD�QDVWDYH�YHåEL�[��QDVWDYQLK�QHGHOMD� 24 sata rada


20

��VDWD�XþHQMD�]D�SUHGDYDQMD�[��QDVWDYQLKnedelja = 24 sata rada��[��VDWD�SULSUHPH�]D�YHåEH�L�XþHQMD�[12 nastavnih nedelja = 48 sati radaukupno: Y = 120 sati rada

Kada se primeni prethodno navedena proporcija,dobija se vrednost od 4 boda za ovaj kurs.

Kvantitativna procena potrebnog individualnog radaVWXGHQWD� ]D� XVSHãDQ� ]DYUãHWDN� RGUHÿHQRJ� SURJUDPD� MHQHVXPQMLYR� QDMWHåL� GHR� X� SULPHQL� RYH� SURFHGXUH�� 2QD]DYLVL� RG� QDXþQH� GLVFLSOLQH� L� VORåHQRVWL� SUHGYLÿHQRJprograma. Pri tome, treba imati u vidu vreme potrebno zasakupljanje i odabiranje materijala u vezi sa temom iSUHGPHWRP�� ]D� þLWDQMH� PDWHULMDOD�� SULSUHPX� SLVPHQRJ� Lusmenog dela ispita, pisanje seminarskog (ili završnog)rada, nezavisni rad u laboratoriji. U procenama je korisnoprimeniti i globalna pravila o vremenu potrebnom zaVDYODÿLYDQMH�SLVDQRJ�WHNVWD�

F VWXGHQW�SUYH�JRGLQH�PRåH�GD�SURþLWD��VWUDQD�Xjednom satu, ukoliko pisan tekst nije previše kon-GHQ]RYDQ� L�LOL� VORåHQ�� RYD� SURFHQD� VH� RGQRVL� QDpripremu usmenog ili pismenog ispita, seminar-skih i drugih radova;

F za studente viših godina studija broj strana po satuje 6-7;

F za pisanje jednog teksta (seminarski, završni radLWG��SRWUHEQR�MH�YUHPH�NROLNR�L�]D�VDYODÿLYDQMH��VWUDQD�WHNVWD��PRQRJUDILMH��QDXþQL�UDGRYL��þODQFL��

3URUDþXQ� RSWHUHüHQMD� VWXGHQWD� PRåH� VH� VYHVWL� L� QDškolsku godinu studija. Ako se prihvati prosek od 40UDGQLK�QHGHOMD� WRNRP�MHGQH�ãNROVNH�JRGLQH�L�RSWHUHüHQMHod 40 sati nedeljno, tada se dobije ukupno 1600 radnih


21

sati rada studenta tokom jedne školske godine. S obziromda jedna školska godina nosi 60 bodova, proizilazi daMHGDQ�ERG�RGJRYDUD�SULEOLåQR��UDGQLK�VDWL�

6WXGHQW�PRåH�GD�L]DEHUH�NXUVHYH�X�MHGQRP�VHPHVWUX�X]�NRQVXOWDFLMX�VD�NRRUGLQDWRURP�PDWLþQH�LQVWLWXFLMH�NRMLMH�]DGXåHQ�]D�UDG�VD�VWXGHQWLPD��WDNR�GD�VH�X�QDþHOX�XN�lopi u 30 bodova po semestru. Uzimanje više ili manjekurseva, pa time i bodova, dozvoljeno je jedino uz odo-brenje koordinatora na njegovoj instituciji.

.RULãüHQMH� GHFLPDOD� X� ERGRYDQMX� �QD� SULPHU�� ERGD�� WUHEDOR� EL� L]EHüL� LOL� EDUHP� RJUDQLþLWL� QD� SRORYLQXERGD�� ,DNR� NRULãüHQMH� GHFLPDOD� X� ERGRYDQMX� PRåH� ELWLPDWHPDWLþNL�WDþQR��WR�PRåH�GD�VWYRUL�SUREOHPH�MHU�YHüLQDinstitucija ne smatra da je potrebna takva preciznost udodeljivanju bodova.

U modularnim programima u kojima svi kurseviQRVH� LVWX� WHåLQX�� LOL� WDPR� JGH� SRVWRML� VLVWHP� ERGRYDQMDkoji se zasniva na radu studenta, potrebno je izvršitikonverziju. Na primer, norveški sistem je modularan izasniva se na bodovima, sa 20 bodova po godini studija.Da bi se norveški bodovi prebacili u ECTS potrebno jeVDPR� SRPQRåLWL� QMLKRYX� YUHGQRVW� VD� �� L� GRELMD� VH� HNYL�valentna vrednost u ECTS bodovima.

Za ostale sisteme bodovanja koji se zasnivaju samona vremenu provedenom u nastavi konverzija u ECTSPRJXüD�MH�SRG�XVORYRP�GD�VH�XUDþXQDMX�L�RVWDOL�SRPHQXWLaspekti rada studenta.

3RQHNDG�VH�VXVUHüH�QHMHGQDND�UDVSRGHOD�NRHILFLMHQWDRSWHUHüHQMD� PHÿX� VHPHVWULPD� X� RNYLUX� MHGQH� JRGLQHVWXGLMD��QR�RYR�QH�EL�WUHEDOR�GD�SUHGVWDYOMD�YHüL�SUREOHPukoliko godina ukupno nosi 60 bodova. Ukoliko je takvaVLWXDFLMD�� QDSRPHQD� X� LQIRUPDWRUX� VSUHþLüH� L]QHQDÿHQMDza studente koji sastavljaju program studiranja u ino-VWUDQVWYX�NRML�XNOMXþXMH�NXUVHYH�VD� UD]OLþLWLK�JRGLQD� VWX�dija.


22

Opšta filozofija ECTS� MH� RPRJXüDYDQMH� IOHNVLELOQR�VWL�� L� WR� VH� GRVOHGQR� SULPHQMXMH� L� X� VOXþDMX� GRGHOMLYDQMDERGRYD��1D� LQVWLWXFLMDPD� RVWDMH� GD� SRNDåX� GRVOHGQRVW� XGRGHOMLYDQMX�ERGRYD�VOLþQLP�SURJUDPLPD�VWXGLMD�

Prema dosadašnjoj praksi, raspodela ECTS bodovaVH�PRåH�YUãLWL�QD�GYD�QDþLQD��SROD]HüL�RG�RSWHUHüHQMDVWXGHQWD�QD�RGUHÿHQRP�SUHGPHWX�NXUVX��RGR]GR�QD�JRUH�� SUHPD� XNXSQRP� RSWHUHüHQMX� VWXGHQWD� ]D� ]DYUãHWDNþLWDYRJ�SURJUDPD��RGR]JR�QD�GROH��3UHPD�SUYRP�QDþLQXraspodele bodova, središnje mesto zauzima konkretanpredmet/kurs kome se dodeljuju bodovi, nezavisno odRVWDOLK� NXUVHYD� X� RNYLUX� SURJUDPD��8� WRPH� MH� L� QDMYHüLnedostatak ovog metoda raspodele bodova – nejasno jeNDNDY�MH�SRORåDM�RGUHÿHQRJ�SUHGPHWD�NXUVD�X�RGQRVX�QDGUXJH�� NDR� L� QD� RSãWL� SODQ� VWXGLMD�� ýHVWR� VH� GRJDÿD� GDpredmetni nastavnik preceni ili podceni svoj predmet, štoGLUHNWQR� XWLþH� QD� SURFHQX� SRWUHEQRJ� UDGD� VWXGHQWD�Praksa je pokazala da je drugi metod daleko bolji, iakoPRåGD� QD� SUYL� SRJOHG� NRPSOLNRYDQLML�� 3ROD]QD� RVQRYDRYRJ� SULVWXSD� MH� FHORNXSDQ� QDVWDYQL� SURJUDP� RGUHÿHQLKVWXGLMD�� SUL� þHPX� VH�krajnji rezultat nastavnog procesadefiniše na tri nivoa:

• na nivou celokupnog programa na osnovu kojegstudent dobija zvanje;

• na nivou svake godine studija u okviru togprograma;

• na nivou svakog predmeta/kursa/modula.Pod pojmom krajnji rezultat nastavnog procesa po-

GUD]XPHYD�VH�VWHþHQR�]QDQMH��DQDOLWLþNH�YHãWLQH��SUDNWLþ�QH�YHãWLQH�LWG��8�VOHGHüHP�NRUDNX�VH�YUãL�SURFHQD�NROLNRje vremena potrebno da bi se postigao svaki od navedenihNUDMQMLK�UH]XOWDWD�QDVWDYQRJ�SURFHVD��3URUDþXQ�VH�]DVQLYDna pretpostavci šta jedan SURVHþDQ�VWXGHQW�PRåH�GD�XUDGL]D� RGHUHÿHQR� YUHPH�� 8� VOXþDMX� GD� VH� RYDM� SURUDþXQ� QH


23

SRNODSD� VD� UDVSRORåLYLP�YUHPHQRP�� QHRSKRGQR� MH� QDþL�QLWL� NRPSURPLV� L]PHÿX� QLYRD� ]QDQMD� L� YHãWLQD� SUHPDSUHGYLÿHQLP� NUDMQMLP� UH]XOWDWLPD� QDVWDYQRJ� SURFHVD�� VMHGQH�VWUDQH�� L� UDVSRORåLYRJ�YUHPHQD��V�GUXJH�VWUDQH��7R]QDþL� GD� üH� VH� QDMYHURYDWQLMH� PRUDWL� SULODJRGLWL� NUDMQMLrezultat nastavnog procesa i realnije proceniti ukupnoWUDMDQMH� VWXGLMD� ]D� SURVHþQRJ� VWXGHQWD�� 8NROLNR� VH� RYDMSURFHV�L]YHGH�QD�SUDYL�QDþLQ�]QDüH�VH�NROLNR�MH�YUHPHQDdovoljno za svaki predmet/kurs/modul i koliki brojbodova se ttim jedinicama dodeljuje.

Modularizacija nastave

U nekim obrazovnim sistemima programi studijapodeljeni su na celine – module. Cilj modularizacijeQDVWDYH� MH�EROMH�SURILOLVDQMH�QDVWDYQLK�VDGUåDMD� L�QMLKRYRpovezivanje usmereno ka postavljenim ciljevima ukup-nog nastavnog programa. U široj tematskoj oblasti bitnoj]D� RGUHÿHQX� ]DYUãQX� NYDOLILNDFLMX�� PRGXOL� REXKYDWDMXEORNRYH� QDVWDYH� L� GUXJLK� DNWLYQRVWL� VWXGHQDWD� �SUDNWLþQDnastava, terenski rad, rad na projektima, seminarski ra-GRYL��XVPHUHQLK�ND�VWLFDQMX�VSHFLILþQLK�]QDQMD� L�YHãWLQD�3RVWRML� YLãH� QLYRD� PRGXODUL]DFLMH� QDVWDYH�� SUL� þHPX� MHmodul uvek jedan zatvoreni deo neke celine (predmeta,JUXSH�SUHGPHWD�LOL�FHORJ�REUD]RYQRJ�SURILOD��1DþLQL�PR�GXODUL]DFLMH�QDVWDYH�YHRPD�VX�UD]OLþLWL� L�QH�PRJX�VH�GDWLRSãWH�SUHSRUXNH��8�QHNLP�VOXþDMHYLPD�PRGXODUL]DFLMD�SR�drazumeva grupisanje manjih nastavnih celina iz odre-ÿHQH�REODVWL��D�X�GUXJLP�SRGHOX�YHOLNLK�EORNRYD�QDVWDYHQD�PDQMH�FHOLQH��SUL�þHPX�MH�MHGDQ�RG�FLOMHYD�L�SRVWL]DQMHUDYQRPHUQLMH� UDVSRGHOH� RSWHUHüHQMD� VWXGHQDWD� WRNRPVWXGLMD��0RGXOL�PRJX�ELWL�REDYH]QL�L�L]ERUQL��SRåHOMQR�MHGD�QRVH�SULEOLåQR�LVWL�EURM�ECTS bodova, a njihovim kom-ELQRYDQMHP� PRåH� VH� REH]EHGLWL� UD]QRYUVQRVW� L]OD]QLKprofila.


24

1DMþHãüH�SRVWDYOMDQD�SLWDQMD�SUL�XYRÿHQMXsistema ECTS

Kojim kursevima bi trebalo dodeliti ECTS bodove?

ECTS bodove trebalo bi dodeliti svim kursevima –obaveznim i izbornim. Bodove treba dodeliti i radu naSURMHNWLPD��QDXþQLP�L�VWUXþQLP��UDGRYLPD��GLVHUWDFLMDPDL�SUDNWLþQRP�UDGX��XNROLNR�VX�RYH�DNWLYQRVWL�VDVWDYQL�GHRprograma, kako na osnovnim tako i na postdiplomskimstudijama.

'D�OL�(&76�ERGRYL�RGUHÿXMX�QLYR�LOL�WHåLQX�NXUVD"

1H�� 1LYR� NXUVD� QH� PRåH� ELWL� RGUHÿHQ� ECTSbodovima. Kurs koji je napredniji ili na višem nivou nemora da nosi više ECTS�ERGRYD�RG�NXUVD�QLåHJ�QLYRD��8sistemu ECTS nivo kursa opisan je u informacionom pa-ketu institucije. Tu su navedeni ciljevi kursa, nivo znanjaNRML�MH�SUHGXVORY�]D�SRKDÿDQMH�NXUVD��PHWRGL�SUHGDYDQMD�LXþHQMD� NRML� VH� NRULVWH�� QDþLQ� RFHQMLYDQMD� L� RSLV� VDGUåDMDkursa. Ovi elementi se po potrebi dopunjuju u kontaktimaPHÿX�SURIHVRULPD��6YH�RYR�SRPDåH�VWXGHQWX�L�NRRUGLQD�WRUX�PDWLþQH� LQVWLWXFLMH� GD� SURFHQL� SRGHVQRVW� RGUHÿHQRJNXUVD�]D�SUHQRV�L�QLYR�QD�NRPH�üH�ELWL�SUL]QDW�X�SURJUDPXX�PDWLþQRM�LQVWLWXFLML�

'D� OL� VX� (&76� ERGRYL� X� GLUHNWQRM� YH]L� VD� þDVRYLPDnastave?

8� QDMMHGQRVWDYQLMHP� VOXþDMX� GD�� DOL� WUHED� SRQRYRnaglasiti da se ECTS ERGRYL�QH�]DVQLYDMX�VDPR�QD�þDVR�YLPD�QDVWDYH��SUHGDYDQMD��VHPLQDUL��YHåEH��NRQVXOWDFLMH��YHü�QD�NRPSOHWQRP�UDGX�NRML�WD�QDVWDYD�LQLFLUD��.DGD�VHkurs od godinu dana u instituciji sastoji samo iz tra-


25

dicionalnih predavanja, konsultacija i ispita, veoma jeverovatno da je obim nastave u direktnoj vezi sa radomstudenta, pa i sa ECTS bodovima kursa. Priroda ovogRGQRVD�PRåH�GD�VH�PHQMD�NDNR�VH�NXUV�UD]YLMD��RYR�üH�ELWLRþLJOHGQR�DNR�X]DVWRSQH�JRGLQH�NXUVD�LPDMX�UD]OLþLW�]ELUsati nastave, a pri tome bi svaka godina trebalo da ima]ELU� RG� �� ERGRYD�� 6XVHGQH� LQVWLWXFLMH� NRMH� SRGXþDYDMXVWXGHQWH� UD]OLþLWLK� VSRVREQRVWL�PRJX�GD� L]DEHUX� UD]OLþLWHVWUDWHJLMH�SRGXþDYDQMD��-HGQD�LQVWLWXFLMD��QD�SULPHU��PRåHda organizuje kurs od 5 bodova u 24 sata predavanja, 6sati konsultacija, 30 sati pripreme za nastavu i 60 satiXþHQMD�SUH�LVSLWD��GRN�GUXJD�LQVWLWXFLMD�PRåH� LVWL�NXUV�GDorganizuje u 24 sata predavanja, 36 sati konsultacija, 60VDWL�SULSUHPH�]D�QDVWDYX� L��VDWL�XþHQMD��2EH� LQVWLWXFLMHSRVWLåX� XSRUHGLYH� UH]XOWDWH� VD� LVWLP� NRHILFLMHQWRPRSWHUHüHQMD�L�GRGHOMXMX�LVWL�EURM�ECTS bodova, iako su imUDVSRUHGL�þDVRYD�QDVWDYH�YHRPD�UD]OLþLWL�

5D]OLþLWL�WLSRYL�QDVWDYH��SUHGDYDQMD��HNVSHULPHQWDOQLUDG�� YHåEH�� WHUHQVNL� UDG�� SRGUD]XPHYDMX� UD]OLþLW� UDG� LDQJDåPDQ� VWXGHQWD�� SD� WLPH� L� QMLKRY� WUHWPDQ� X� L]UDþX�QDYDQMX� XNXSQRJ� RSWHUHüHQMD� PRUD� ELWL� UD]OLþLW�� 1Dprimer, jedan sat rada u laboratoriji mogao bi seYUHGQRYDWL� NDR� þHWYUW� LOL� SROD� VDWD� SUHGDYDQMD�� X� ]DYL�snosti od prakse institucije. Kada je rad na projektu ve-üLP� GHORP� VDPRVWDODQ�� WUHED� SRüL� RG� SURFHQH� NRMH� MHvreme u toku godine potrebno da se uz puno radno vremeprojekat završi, to jest treba razmišljati u „nedeljama“, ane u „satima“.

Da li se izbornim kursevima dodeljuju bodovi?

.DR� ãWR� MH� UHþHQR�� L]ERUQLP� NXUVHYLPD� VH� PRUDMXGRGHOLWL�ERGRYL�QD�LVWL�QDþLQ�NDR�L�REDYH]QLP�NXUVHYLPD�2QR� ãWR� MH� L]ERUQL� NXUV� X� MHGQRM� LQVWLWXFLML� PRåH� ELWLobavezan u drugoj. U nekim institucijama izborni kursevi


26

QLVX�GHR� UHGRYQRJ�SURJUDPD�VWXGLMD��YHü�PRJX�GD�EXGXdodatna aktivnost. Ovakvim kursevima se dodeljujubodovi kao da su delovi redovnog programa.

3UREOHP�SURFHQH�IRUPDOQH�GXåLQH�VWXGLMD

8� QHNLP� VLVWHPLPD� YLVRNRJ� REUD]RYDQMD� SURVHþQRYUHPH�NRMH�MH�VWXGHQWLPD�SRWUHEQR�GD�]DYUãH�VWXGLMH�GXåHje od propisanog vremena trajanja studija. ECTS bodoveXYHN� WUHED� GRGHOMLYDWL� SURSLVDQRM� GXåLQL� VWXGLMD�� D� QHSURVHþQRP� YUHPHQX� NRMH� MH� ORNDOQLP� VWXGHQWLPD� SR�trebno da bi te studije završili.

2YR� PRåH� GD� VWYRUL� SUREOHPH� JRVWXMXüLP� VWXGHQ�WLPD��MHU�üH�]D�SURJUDP�VWXGLMD�NRML�QRVL��ERGRYD�PRå�GD�PRUDWL�GD�XORåH�YLãH�UDGD�RG�SURVHþQRJ�ORNDOQRJ�VWX�denta.

U nekim institucijama, studentima je dozvoljeno daLVSLWH�SRGHOH�X�YLãH�LVSLWQLK�URNRYD�LOL�GD�LK�RGORåH�GRN�QHEXGX�VLJXUQL�GD�üH�LK�XVSHãQR�SRORåLWL��*RVWXMXüL�VWXGHQWLRELþQR� QH� PRJX� GD� NRULVWH� RYH� SRJRGQRVWL�� EXGXüL� GDsvoje obaveze moraju da ispune na vreme, kako bi mogliGD� QDVWDYH� ãNRORYDQMH� X� PDWLþQRM� LQVWLWXFLML� X� VOHGHüHPsemestru ili godini. U informatoru bi trebalo jasnoQD]QDþLWL�RYDNYH�VLWXDFLMH��X�NRMLPD�EL�JRVWXMXüL�VWXGHQWPRJDR�ELWL�X�QHSRYROMQLMHP�SRORåDMX�X�RGQRVX�QD�ORNDOQHVWXGHQWH�� ãWR� EL�PRJOR� GD�PX� RWHåD� SRVWL]DQMH� XVSHKD� Ldobijanje bodova. Tako bi student i koordinator mogli daVDþLQH� UHDODQ� SURJUDP� NRML� JRVWXMXüHJ� VWXGHQWD� QHüHGRYHVWL�X�QHSRYROMDQ�SRORåDM�QD�LVSLWLPD�

.RMD� MH� UD]OLND� L]PHÿX� GRGHOH� ERGRYD� NXUVHYLPD� Ldodele bodova studentima?

ECTS bodovi namenjeni su kursevima, ali studentdobija bodove samo ako uspešno završi kurs, prema


27

YDåHüLP� NULWHULMXPLPD� QD� LQVWLWXFLML� JGH� NXUV� SRKDÿD�'UXJLP�UHþLPD��VWXGHQWL�QH�GRELMDMX�ECTS bodove samo]D�SRKDÿDQMH�QDVWDYH� LOL� ]ERJ�ERUDYND�X� LQRVWUDQVWYX� LOLQD�GUXJRM� GRPDüRM� LQVWLWXFLML��2QL�PRUDMX�SRORåLWL� LVSLWHSUHPD� SURSLVLPD� LQVWLWXFLMH� GRPDüLQD� L� WLPH� LVSXQLWLciljeve kursa koje propisuje program institucije.

Proces procene uspešnosti studenta na pojedinimSUHGPHWLPD�PRåH�GD�LPD�UD]OLþLWH�REOLNH��]DYUãQH�LOL�SDU�cijalne, pismene i/ili usmene ispite, ocene pismenih ra-dova ili projekata u toku kursa, testove za proveru znanjatokom nastave, prezentacije na seminarima i dr.; ovakveinformacije trebalo bi da se nalaze u informacionom pa-ketu institucije.

âWD� UDGLWL� X� VOXþDMX� GD� JRVWXMXüL� VWXGHQW� QH� PRåH� GDL]DÿH�QD�LVSLW"

1HNL� SURJUDPL� VDVWRMH� VH� L]� NXUVHYD� NRML� WUDMX� GXåHRG� MHGQH� ãNROVNH� JRGLQH�� X]� UD]OLþLWH� SUDWHüH� DNWLYQRVWL�VHPLQDUVNL�UDGRYL��NRORNYLMXPL�L�VO��þLMH�XVSHãQR�RNRQ�þDQMH�SUHGVWDYOMD�XVORY�]D� L]OD]DN�QD� LVSLW��7DNDY�VLVWHPPRåH�X]URNRYDWL�SUREOHPH�JRVWXMXüLP�VWXGHQWLPD�NRML�VXSURYHOL�MHGDQ�VHPHVWDU�LOL�JRGLQX�QD�LQVWLWXFLML�GRPDüLQD�2QL�EL� VDPR�PRJOL�GD�XþHVWYXMX�X�QDVWDYL� WRJ�NXUVD�� DOLQH�L�GD�GRELMX�RFHQX�L�SUDWHüH�ECTS bodove.

,QVWLWXFLMH�X�RYRM�SR]LFLML��DNR�åHOH�GD�NRULVWH�ECTS,PRJX�GD�SULODJRGH�VYRMH�SURJUDPH�JRVWXMXüHP�VWXGHQWX�8� VOXþDMX� GD� ]DGUåH� status quo�� SUHSRUXþXMH� VH� SULOD�JRÿDYDQMH�X�VPLVOX�GRGHOMLYDQMD�ECTS�ERGRYD�UD]OLþLWLPdelovima kursa i organizovanju ispitivanja za pojedinedelove kursa.

'XJRURþQR�UHãHQMH�RYRJ�SUREOHPD�MHVWH�GD�LQVWLWXFLMHkoje uvode ECTS prilagode koncept nastave tako što bi


28

višesemestralne kurseve podelili na više jednosemestral-nih kurseva.

3UREOHP�UD]OLþLWRJ�VDGUåDMD�L�RELPD�LVSLWD�QD�PDWLþnojLQVWLWXFLML�L�LQVWLWXFLML�GRPDüLQX

.DR�ãWR�MH�UHþHQR��SXQR�SUL]QDYDQMH�SRGUD]XPHYD�QHsamo to da period studiranja na drugoj instituciji za-PHQMXMH� XSRUHGDQ� SHULRG� VWXGLUDQMD� QD� PDWLþQRM� LQVWL�WXFLML��YHü� L� WR�GD� LVSLWL�SRORåHQL�QD�GUXJRM� LQVWLWXFLML�]D�PHQMXMX�LVSLWH�QD�PDWLþQRM��,VNXVWYR�SURJUDPD Erasmus iECTS-a�SRND]XMH�GD�MH�YHüLQD�LQVWLWXFLMD�X�PRJXüQRVWL�GDgarantuje svojim studentima potpuno priznavanje. Pone-NDG�� PDWLþQL� LVSLWL� SRNULYDMX� ãLUL� RSVHJ� SUHGPHWD� L� QHPRJX� ELWL� IRUPDOQR� ]DPHQMHQL�� 8� WLP� VOXþDMHYLPD� PD�WLþQD�LQVWLWXFLMD�PRUD�VWXGHQWX�GD�SUXåL�JDUDQFLMX�GD�üH�LV�SLWL� SRORåHQL� X� LQVWLWXFLML� GRPDüLQX�ELWL� X]HWL� X� RE]LU� QDQDMEROML� PRJXüL� QDþLQ�� QSU�� L]X]LPDQMHP� RGJRYDUDMXüHJGHOD�JUDGLYD�SUL�SRODJDQMX�]DYUãQRJ�LVSLWD�QD�PDWLþQRM�LQ�stituciji.

Prenos ECTS bodova

Kako se ECTS bodovi prenose?

0DWLþQD�LQVWLWXFLMD�L�LQVWLWXFLMD�GRPDüLQ�SULSUHPDMX�Lrazmenjuju prepise ocena i drugih podataka za svakogVWXGHQWD�NRML�RGOD]L�GD�VWXGLUD�QD�QHPDWLþQRM�LQVWLWXFLML�Xzemlji ili inostranstvu i pri tome koristi ECTS pre i posleSHULRGD�VWXGLUDQMD�QD�QHPDWLþQRM�LQVWLWXFLML�

Student ima pravo da dobije prepis ocena za svojeSRWUHEH��0DWLþQD�LQVWLWXFLMD�SUL]QDMH�EURM�ERGRYD�NRMH�VXnjeni studenti stekli na partnerskoj instituciji u zemlji iliLQRVWUDQVWYX�� WDNR� GD� ERGRYL� ]D� SRORåHQ� SUHGPHW�NXUV]DPHQMXMX� ERGRYH� SUHGYLÿHQH� RG� VWUDQH� PDWLþQH� LQ�


29

VWLWXFLMH�� 8JRYRU� R� XþHQMX� VWXGHQWX� XQDSUHG� GDMH� JD�UDQFLMX� GD� üH� ERGRYL� ]D� RGREUHQ� SURJUDP� VWXGLMD� ELWLpreneseni.

âWD�VH�GHãDYD�X�VOXþDMX�QHXVSHKD�QD�LVSLWX"

Dodeljivanje bodova je odgovornost institucije do-PDüLQD� L� VWXGHQWL� VH� SRQHNDG� YUDWH� NXüL� VD� QHãWR�PDQMHERGRYD� QHJR� ãWR� VX� RþHNLYDOL�� $NR� LQVWLWXFLMD� GRPDüLQnudi sopstvenim studentima drugu šansu prilikom pro-FHQMLYDQMD�]QDQMD��JRVWXMXüL�VWXGHQW�EL�WUHEDOR�GD�LVNRULVWLWX� PRJXüQRVW�� .DGD� WR� QLMH� PRJXüH�� SLWDQMH� GDOMHJQDSUHGRYDQMD� VWXGHQWD� RVWDMH� QD� PDWLþQRM� LQVWLWXFLji, uVNODGX� VD� QMHQLP�SUDYLOLPD��8YHN�SRVWRML�PRJXüQRVW� GDVWXGHQW� X� VOHGHüHP� VHPHVWUX� QDGRNQDGL� EURM� ERGRYDQHNLP�GUXJLP�NXUVRP��NDNR�EL�PX�NRQDþDQ�]ELU�ERGRYDna kraju studija bio maksimalan.

8� VOXþDMX� R]ELOMQRJ� QHXVSHKD� VWXGHQW� EL� WUHEDOR� GDSRQRYL� SHULRG� VWXGLUDQMD� X�PDWLþQRM� LQVWLWXFLML�� SURGXåD�YDMXüL� VYRMH� VWXGLMH�� %RGRYH� L]� NXUVHYD� X� NRMLPD� MHstudent bio uspešan svakako bi trebalo preneti.

Na adresi http://europa.eu.int/comm/education/socrates/ectsfea.html�PRJX�VH�QDüL� L� GUXJH�NRULVQH� LQIRUPDFLMH� Rotvorenim pitanjima i dilemama na koje nailaze univerzi-WHWL�(YURSH�SUL�XYRÿHQMX�VLVWHPD�(&76�

30

ECTS koordinatori

U sistemu ECTS�NRRUGLQDWRUL� LPDMX�YUOR�YDåQX�XOR�gu. Univerziteti koji koriste ECTS imenuju univerzitet-skog ECTS koordinatora i po jednog ECTS koordinatoraza svaki departman ili fakultet na univerzitetu. Njihovzadatak je da se bave administrativnim i akademskim as-pektima ECTS-a i da savetuju studente. Zadaci koordina-WRUD�X�VSURYRÿHQMX�ECTS-a navedeni su u opštim crtama,DOL�RQL�PRJX�ELWL�UD]OLþLWL�RG�XQLYHU]LWHWD�GR�XQLYHU]LWHWD�,QVWLWXFLMD� VDPD� RGOXþXMH� R� SRGHOL� SRVORYD� L]PHÿX� NR�RUGLQDWRUD�L�GUXJRJ�RVREOMD�NRMH�VH�EDYL�PHÿXXQLYHU]LWHW�skom saradnjom.

Zadaci univerzitetskog ECTS koordinatora

Opšti zadaci ECTS koordinatora na nivou univer-ziteta su:

F briga o tome da univerzitet sprovodi ECTS u skla-GX� VD� RSãWLP� SULQFLSLPD� L� SULKYDüHQLP�PHKDniz-mima ECTS-a;

F promocija ECTS-a na univerzitetu i van njega,QSU��X�PHÿXQDURGQLP�SURJUDPLPD�VDUDGQMH�

F RPRJXüDYDQMH�VSURYRÿHQMD�ECTS-a na univerzite-WX� L� SUXåDQMH�SRGUãNH�GHSDUWPDQVNLP�NRRUGLQDWR�rima;

F LQIRUPLVDQMH�VWXGHQDWD�R�PRJXüQRVWLPD�NRMH�SUX�åD�ECTS;

F koordinacija rada departmanskih ECTS koorinato-ra u pripremi, izradi informacionih paketa i nji-hovoj distribuciji partnerima.


31

Zadaci departmanskog ECTS koordinatora

Koordinator departmana je osoba za kontakt sastudentima i nastavnim kadrom unutar departmana iliIDNXOWHWD� L� LPD�]DGDWDN�GD� VH�EDYL�SUDNWLþQLP� L� DNDdem-skim aspektima primene ECTS-a, kao što su:

F LQIRUPLVDQMH� VWXGHQDWD� R� SUDNWLþQLP� GHWDOMLPDECTS-a��QSU��REH]EHÿLYDQMH�LQIRUPDFLRQLK�SDNHWDsa partnerskih institucija;

F SRPRü� VWXGHQWLPD� SUL� SRSXQMDYDQMX� SULMDYH� Rstudiranju, priprema ostalih dokumenata ECTS-a�XJRYRU�R�XþHQMX��SUHSLV�RFHQD��VSURYRÿHQMH�SUR�cedure priznavanja ECTS bodova itd.;

F NRPXQLNDFLMD� L]PHÿX� PDWLþQH� LQVWLWXFLMH� L� LQ�VWLWXFLMH� GRPDüLQD� SUL� UD]PHQL� SULMDYD� ]D� VWXGL�UDQMH� L� GLVNXVLML� R�PRJXüHP� SURJUDPX� VWXGLUDQMD(izbor predmeta, trajanje programa), kao i u raz-jašnjavanju detalja u vezi sa uslovima studiranjana drugoj instituciji;

F informisanje kolega na departmanu o primeniECTS-a�X�GRGHOMLYDQMX�NUHGLWD�SRMHGLQDþQLP�SUHG�metima/kursevima na departmanu ili fakultetu;

F priprema segmenta informacionog paketa koji seodnosi na departman/fakultet na kojem je koor-dinator.

I univerzitetski i departmanski koordinatori imaju]DGDWDN�GD�SRPRJQX�X�XNOMXþLYDQMX�JRVWXMXüLK�VWXGHQDWDkako u obrazovne programe na njihovoj instituciji, tako iX�XNXSDQ�åLYRW�L�UDG�QD�XQLYHU]LWHWX��.UR]�VWDOQH�NRQWDNWHsa svojim studentima koji studiraju na nekoj drugojinstituciji, koordinatori brinu o njihovom napredovanju uVWXGLMDPD�L�SRPDåX�X�UHãDYDQMX�GUXJLK�SLWDQMD�ERUDYND�Lrada studenata.

32

Dokumenti ECTS-a

6WXGHQWVND�SULMDYD�L�XJRYRU�R�XþHQMX

Studentska prijava

1DNRQ� ãWR� MH� VWXGHQW� RGDEUDR� LQVWLWXFLMX� GRPDüLQD�pregledao informacioni paket i konsultovao koordinatoraza ECTS QD� PDWLþQRM� LQVWLWXFLML�� RQ� SRSXQMDYD� RGJRYD�UDMXüX� SULMDYX�� 2SãWL� PRGHO� IRUPXODUD� ]D� SULMDYOMLYDQMHVWXGHQWD�GDW�MH�X�SULORJX�RYRJ�YRGLþD�

Da bi popunio prijavu, student mora da ima jasnuSUHGVWDYX� R� WRPH� NDNDY� SURJUDP� VWXGLMD� åHOL� GD� SUDWL� XLQVWLWXFLML� GRPDüLQX� L� GD� VH� R� WRPH� NRQVXOWXMH� VD� NR�ordinatorima za ECTS�PDWLþQH� LQVWLWXFLMH�QD�QLYRX�NDWH�dre/odseka i fakulteta.

6WXGHQW�� WDNRÿH�� PRåH� X� VYRMRM� SULMDYL� GD� QDYHGHGUXJX�LOL�WUHüX�RSFLMX�]D�LQVWLWXFLMX�GRPDüLQD��]D�VOXþDM�GDSUYL� L]ERU�QH�EXGH�SULKYDüHQ��8� WRP�VOXþDMX�VWXGHQW� üH�uz odobrenje koordinatora, morati da pripremi posebanXJRYRU�R�XþHQMX�]D�VYDNX�SUHGORåHQX�LQVWLWXFLMX�

8JRYRU�R�XþHQMX

.DGD� VH� VWXGHQW�� PDWLþQD� LQVWLWXFLMD� L� LQVWLWXFLMDGRPDüLQ�GRJRYRUH�R�SURJUDPX�VWXGLMD�X�LQRVWUDQVWYX��RQHSRWSLVXMX�XJRYRU�R�XþHQMX�NRML�VH�SULODåH�X]�SULMDYX��2YDMugovor, koji opisuje program studija u inostranstvu, moraELWL� SULKYDüHQ� L� SRWSLVDQ� SUH� RGODVND� VWXGHQWD� X� GUXJXLQVWLWXFLMX��3UDYLOQD�L�XVSHãQD�SULPHQD�XJRYRUD�R�XþHQMXRG�YLWDOQRJ�MH�]QDþDMD�]D�ECTS.

6WXGHQW�VH�X�XJRYRUX�R�XþHQMX�VDJODãDYD�GD�SULKYDWDstudije u inostranstvu kao integralni deo svojih studija.


33

0DWLþQD� LQVWLWXFLMD� VWXGHQWX� JDUDQWXMH� GD� üH� Xpotpunosti priznati kurseve koji su navedeni u ugovoru.,QVWLWXFLMD�EL� WUHEDOR�SRVHEQX�SDåQMX�GD�SRVYHWL� WRPH�NRüH� X� QMHQR� LPH� SRWSLVLYDWL� XJRYRU�� 3RåHOMQR� MH� GD� LQ�stitucija studentu dostavi pisani dokument gde je pre-FL]LUDQR�QD�NRML�üH�VH�QDþLQ�L]YUãLWL�SUL]QDYDQMH�NXUVHYD�QD� SULPHU�� NRML� NXUVHYL� üH� VH� VPDWUDWL� ]DYUãHQLP� QDLQVWLWXFLML� GRPDüLQX�� $NR� üH� SURJUDP� VWXGLMD� ELWL� VDPRGHOLPLþQR�SUL]QDW��WR�PRUD�ELWL�QDYHGHQR�X�XJRYRUX�

,QVWLWXFLMD� GRPDüLQ� SRWYUÿXMH� GD� MH� SURJUDP� VWXGLMDSULKYDWOMLY�L�GD�VH�QH�NRVL�VD�QMHQLP�SUDYLOLPD��0HÿXWLP�X� VOXþDMX� GD� WHUPLQL� RGUåDYDQMD� SRMHGLQLK� NXUVHYD� QLVXSR]QDWL�X�YUHPH�SRWSLVLYDQMD�XJRYRUD��SRVWRML�PRJXüQRVWGD� VH� QHNL� NXUVHYL� SRNODSDMX� X� NRQDþQRP� GQHYQRPUDVSRUHGX��6OLþQR�WRPH��PRJXüH� MH�GD�VH�QH�]QD�GD� OL�üHse dovoljno studenata prijaviti za kurseve za koje postojiPLQLPDOQD�NYRWD�VWXGHQDWD��8�VOXþDMX�NXUVHYD�QD�NRMLPDSRVWRML� RJUDQLþHQMH� EURMD� VWXGHQDWD�� LQVWLWXFLMD� SULOLNRPSRWSLVLYDQMD�XJRYRUD�R�XþHQMX�JDUDQWXMH�PHVWR�QD�NXUVXpod uslovom da je ono u vreme potpisivanja slobodno.

3ULPHUDN�SRWSLVDQRJ�XJRYRUD�R�XþHQMX�WUHEDOR�EL�GDEXGH� GDW� VYLP� VWUDQDPD�� PDWLþQRM� LQVWLWXFLML�� LQVWLWXFLMLGRPDüLQX�L�VWXGHQWX�

Promene u ugovorenom programu studija

6WXGHQWL� üH�� SR� GRODVNX� X� GUXJX� LQVWLWXFLMX�� L]UD]OLþLWLK� UD]ORJD� PRåGD� PRUDWL� GD� PHQMDMX� XJRYRUHQLprogram studija: preklapanja u dnevnom rasporedu,QHSULNODGQRVW� L]DEUDQLK�NXUVHYD� �SR�QLYRX� LOL� VDGUåDMX�� LVO�� =ERJ� WRJD� REUD]DF� XJRYRUD� R� XþHQMX� GR]YROMDYDpromene u prvobitno ugovorenom programu studija. Svetri strane moraju biti saglasne sa promenama da bi punoSUL]QDQMH�VYLK�NXUVHYD�SRKDÿDQLK�X�GUXJRM�LQVWLWXFLML�ELOR


34

]DJDUDQWRYDQR��9DåQR�MH�GD�VWXGHQW�]QD�GD�NRQDþQL�L]ERUkurseva i programa studija mora biti odobren od straneobeju institucija da bi bio u potpunosti priznat. PromeneX�SUYRELWQRP�SURJUDPX�VWXGLMD�ELüH�QDYHGHQH�QD�SROHÿLQLXJRYRUD� R� XþHQMX� L� SRWSLVDQH� RG� VWUDQH� VWXGHQWD� Lkoordinatora obe institucije.

Mora se naglasiti da bi promene u prvobitnomprogramu studija trebalo izvršiti u relativno kratkomSHULRGX� SR� GRODVNX� VWXGHQWD� X� LQVWLWXFLMX� GRPDüLQD�3ULPHUDN� QRYRJ� XJRYRUD� R� XþHQMX� WUHEDOR� EL� GD� EXGHSURVOHÿHQ�VWXGHQWX�L�NRRUGLQDWRULPD�REH�LQVWLWXFLMH�

8� GRGDWNX� RYRP� YRGLþX� SUHGVWDYOMHQL� VX� PRGHOLVWXGHQWVNH�SULMDYH�L�XJRYRUD�R�XþHQMX�

Ponekad je neophodno da institucije obezbede drugaGRNXPHQWD� X� VNODGX� VD� VRSVWYHQLP� YDåHüLP� SUDYLOLPD�3UHSRUXþXMH�VH��PHÿXWLP��GD�LQVWLWXFLMD�SULPHQMXMH�LVWRve-WDQ�REUD]DF�]D�VWXGHQWVNH�SULMDYH�]D�VYH��LOL�EDUHP�YHüLQXpartnerskih institucija.

Prepis ocena i drugih podataka

3UHQRV�ERGRYD�L]PHÿX�PDWLþQH�LQVWLWXFLMH�L�LQVWLWXFL�MH�GRPDüLQD�VH�X�ECTS sistemu ostvaruje razmenom do-kumenta koji se naziva prepis ocena.

Prepis ocena predstavlja dokument koji daje infor-PDFLMX� R� XNXSQRP� RSWHUHüHQMX� VWXGHQWD� X� VDYODGDYDQMXRGUHÿHQRJ�VWXGLMVNRJ�SURJUDPD� L�R�SRVWLJQXWRP�XVSHKX�Svaki predmet/kurs koji je student uspešno savladao na-YHGHQ�MH�X�SUHSLVX�RFHQD��X]�SUDWHüH�SRGDWNH�R�VWHþHQLPECTS� ERGRYLPD� L� RGJRYDUDMXüLP� RFHQDPD�� SULND]DQLPparalelno prema lokalnom sistemu ocenjivanja i ECTSskali ocenjivanja. Kombinacija ECTS bodova i dobijenihocena daje uvid i u kvantitet rada pri savladavanju od-UHÿHQRJ�SURJUDPD�� L�X�SRVWLJQXW�XVSHK�VWXGHQWD��2YHUHQ


35

SUHSLV� RFHQD� GRVWDYOMD� VH� VYLP� XNOMXþHQLP� VWUDQDPD�PDWLþQRM�LQVWLWXFLML��LQVWLWXFLML�GRPDüLQX�L�VWXGHQWX�

3UHSLV� RFHQD� VWXGHQDWD� NRML� QDSXãWDMX� PDWLþQXLQVWLWXFLMX� GD� EL� X� RGUHÿHQRP� SHULRGX� VWXGLUDOL� X� LQR�VWUDQVWYX� LOL� QD� QHNRM� GUXJRM� GRPDüRM� YLVRNRãNROVNRMLQVWLWXFLML� WUHED� GD� VDGUåL� GHWDOMDQ� RSLV� SUHWKRGQRJVWXGLUDQMD�L�SULODåH�VH�X]�VWXGHQWVNX�SULMDYX�NRMD�VH�ãDOMHLQVWLWXFLML� GRPDüLQX�� 1HNL� SRGDFL� NRML� QLVX� GRVWXSQL� Xmomentu slanja prijave mogu se i naknadno dostaviti�RFHQH� ]D� WHNXüX� JRGLQX� VWXGLMD� L� VO�� 'RVWDYOMDQMHprepisa ocena kao kvalitativnog i kvantitativnog merilaprethodnog rada studenta olakšava postupak prijema nadrugu instituciju i olakšava ECTS koordinatorima in-VWLWXFLMH�GRPDüLQD�GD�RGUHGH�GD� OL� MH�QLYR�SUHGPHWD�NXU�VHYD� SUHGORåHQLK� X� SULMDYL� RGJRYDUDMXüL�� L� GD� OL� VXLVSXQMHQL� L� GUXJL� SUHGXVORYL� ]D� XNOMXþHQMH� VWXGHQWD� XRGUHÿHQL�SURJUDP�VWXGLMD�

3UHSLV�RFHQD�VD�LQVWLWXFLMH�GRPDüLQD�MH�JODYQL�GRku-PHQW�NRML�REH]EHÿXMH�SUL]QDYDQMH�L�SUHQRV�VWHþHQLK�ECTSERGRYD� SUL� SRYUDWNX� VWXGHQWD� X�PDWLþQX� LQVWLWXFLMX� LOL� XVOXþDMX�QDVWDYND�VWXGLMD�X�QHNRM�GUXJRM� LQVWLWXFLML�GRma-üLQX��3RVWRML�PRJXüQRVW�GD�VWXGHQW�]DYUãL�VWXGLMH�L�VWHNQHGLSORPX� X� LQVWLWXFLML�GRPDüLQX�� SUL� þHPX� SUHSLV� RFHQDpredstavlja dragocenu podlogu za procenu prethodnoVWHþHQLK�]QDQMD�L�LVSXQMHQRVWL�GUXJLK�XVORYD�

Treba naglasiti da je prepis ocena sastavni deo i do-datka diplomi, dokumenta koji doprinosi lakšem prizna-YDQMX�L�SURFHQL�VWHþHQLK�NYDOLILNDFLMD��NDNR�X�DNDdemskojMDYQRVWL��WDNR�L�QD�WUåLãWX�UDGQH�VQDJH��2�WRPH�üH�ELWL�UHþLX�GDOMHP�WHNVWX�RYRJ�YRGLþD�

U prilogu je dat opšti model za pripremu prepisaocena. Ponekad je neophodno da institucije obezbede iGUXJH�YUVWH�SUHSLVD�RFHQD� LOL� RGJRYDUDMXüD�GRNXPHQWD�XVNODGX� VD� VSHFLILþQLP� LQVWLWXFLRQDOQLP� LOL� QDFLRQDOQLPpropisima o priznavanju diploma i kvalifikacija. Institu-


36

cije koje koriste ECTS imaju slobodu da primenjuju svojuYHU]LMX�SUHSLVD�RFHQD�SRG�XVORYRP�GD�RQD�VDGUåL�NOMXþQHelemente postavljenog modela. Dodatni podaci, kao štoVX� SUROD]QRVW� L� SURVHþQH� RFHQH� QD� RGUHÿHQLP� LVSLWLPD�WDNRÿH�VX�NRULVQL�]D�SURFHQX�XNXSQRJ�XVSHKD�VWXGHQWD�

ECTS skala ocenjivanja

ECTS predstavlja podlogu za priznavanje studija uinostranstvu upravo zato što nudi jedinstvenu osnovuÄPHUHQMD´�L�SRUHÿHQMD�XVSHKD�VWXGHQDWD��ECTS skala oce-QMLYDQMD� UD]YLMHQD� MH� NDR� QDþLQ� MHGLQVWYHQRJ� SULND]DSRVWLJQXWRJ�XVSHKD�VWXGHQDWD��þLPH�VH�X�GREURM�PHUL�SUH�vazilaze izrazite razlike u sistemima ocenjivanja uevropskim zemljama. Iskustvo u dosadašnjoj primeniECTS-a ukazuje da je upravo adekvatan sistem prenosaRFHQD�MHGDQ�RG�NOMXþQLK�SUREOHPD�VWXGHQDWD�NRML�XþHstvu-ju u razmeni.

ECTS�VNDOD�RFHQMLYDQMD�VDþLQMHQD�MH�VD�FLOMHP�GD�SR�mogne institucijama u adekvatnoj proceni i prenosu oce-na dobijenih u nekoj drugoj instituciji i u drugom sistemuocenjivanja. Svaka visokoobrazovna institucija sama od-OXþXMH�R�QDþLQX�ÄSUHYRÿHQMD³�VRSVWYHQLK�RFHQD�QD�ECTSVNDOX��NRULVWHüL�RSãWD�XSXWVWYD�NRMD�üH�ELWL�SULkazana. Pritome treba naglasiti da ECTS ocena ne zamenjuje lokalnuocenu, s obzirom na to da se rezultati postignuti naLVSLWLPD�LVND]XMX�QD�RED�QDþLQD�

(YURSVND�ÄSRPRüQD�VNDOD³�RFHQMLYDQMD

,]�PQRJLK�GLVNXVLMD�YRÿHQLK�WRNRP�UD]YRMD�ECTS si-VWHPD�]DNOMXþHQR�MH�GD�EL�VH�SUHQRV�RFHQD�PRJDR�XVSHãQRVSURYHVWL� X]� SULPHQX� ÄSRPRüQH� VNDOH´� NRMD� EL� ELOD� UD�]XPOMLYD�X�VYLP�HYURSVNLP�]HPOMDPD��.RQFHSW�ÄSRPRü�QH�VNDOH³�]DVQRYDQ�MH�QD�VOHGHüLP�SRVWDYNDPD�


37

F skala je dovoljno definisana kako bi je sve in-VWLWXFLMH� PRJOH� NRULVWLWL� ]D� XWYUÿLYDQMH� HNYLva-lentne ECTS ocene za svoje predmete/kurseve;

F ECTS ocena daje dodatne podatke uz ocenu in-stitucije, ali je ne zamenjuje;

F ECTS skalu ocenjivanja razumeju druge insti-WXFLMH��NRMH�]DWLP�PRJX�GD�GDMX�RGJRYDUDMXüX�RFH�nu na sopstvenoj skali svim studentima sa ECTSocenama.

'UXJLP� UHþLPD�� RYD� ÄSRPRüQD� VNDOD³� SRYHüDYDtransparentnost sistema ocenjivanja, ali istovremeno nepredstavlja smetnju niti eliminiše dalju primenu skalaRFHQMLYDQMD�SULVXWQLK�X�SUDNVL�UD]OLþLWLK�]HPDOMD�

U razvoju modela jedinstvene ECTS skale oce-njivanja razmatrane su varijante zasnovane na strogo nu-PHULþNLP�YUHGQRVWLPD�� NDR� L� RQH� SUHWHåQR�NYDOLWDtivnogNDUDNWHUD�� ]DVQRYDQH� QD� LQWHUSUHWDFLML� NOMXþQLK� UHþL� NDRVWR�VX�ÄGRYROMDQ³��ÄGREDU³��ÄRGOLþDQ³��0HÿXWLP��QLMHGDQSULVWXS�VDP�SR�VHEL�QLMH�GDYDR�]DGRYROMDYDMXüH�UH]XOWDWH�pa je ECTS skala ocenjivanja zasnovana na kombinacijiNOMXþQLK�UHþL�L�QXPHULþNLK�YUHGQRVWL�

ECTS skala ocenjivanja/ECTS grading scale

ECTSGrade

ECTSocena

% of successfulstudents normally

achieving the grade% studenata kojiSRORåH�LVSLW�VD

RGUHÿHQRP�RFHQRP

Definition

Definicija

A 10 EXCELLENT – outstandingperformance with only minorerrors2'/,ý$1�±�L]X]HWDQ�XVSHK�VDneznatnim greškama


38

B

C

D

E

FX

F

25

30

25

10

–

–

VERY GOOD – above theaverage standard but with someerrorsVRLO DOBAR – iznadproseka, ali sa ponekimgreškama

GOOD – generally sound workwith a number of notable errorsDOBAR – uopšteno dobar rad,ali sa dosta grešaka

SATISFACTORY – fair but withsignificant shortcomings=$'292/-$9$-8û,�±VROLGDQ��DOL�VD�]QDþDMQLPnedostacima

SUFFICIENT – performancemeets the minimum criteriaDOVOLJAN – zadovoljavaminimalne kriterijume

FAIL – some more workrequired before the credit canbe awardedNEDOVOLJAN – potrebandodatni rad za uspešnoRNRQþDQMH

FAIL – considerable furtherwork is requiredNEDOVOLJAN – potrebnoznatno više rada

2SUHGHOMHQMH� ]D� RGUHÿHQ� EURM� QLYRD� QD�ECTS skaliuvek predstavlja kompromis. Manji broj nivoa oce-njivanja na skali daje premalo podataka za rangiranjeSRVWLJQXWRJ� XVSHKD�� GRN� YHüL� EURM� SRGUD]XPHYD� SUHciz-QRVW�NRMD�X�SUDNVL�QH�SRVWRML��3UDWHüH�GHILQLFLMH��SRsebnoza pet prolaznih ocena, dodatno olakšavaju razumevanje iprimenu ove skale.


39

$NR� VH� VWXGHQW� SR� VYRP� XVSHKX� QDOD]L�PHÿX� SUYLK10% u generaciji, njegov uspeh se prema ovoj skaliR]QDþDYD�NDR�RGOLþDQ��VD�ECTS ocenom A��0QRJR�SDåQMHSRVYHüHQR�MH�GHILQLVDQMX�JUDQLFH�RG��0DQML�SURFHQDWEL� ELR� VXYLãH� UHVWULNWLYDQ�� D� YHüL� EL� XPDQMLR� ]QDþDMYUKXQVNH� RFHQH� ]D� L]X]HWQH� UH]XOWDWH�� 6OLþQL� DUJXPHQWLmogu se postaviti i za ostale nivoe ocenjivanja na ECTSskali, sa raspodelom 10–25–30–25–10 koja je iskustvenoodabrana.

ECTS skala olakšava prenos ocena datih premalokalnim skalama ocenjivanja, ali ih ne zamenjuje.

Kako koristiti ECTS skalu ocenjivanja

1LMH�PRJXüH� GHILQLVDWL� MHGLQVWYHQ� RGQRV�PHÿX� VND�lama ocenjivanja koje se primenjuju u zemljama Evrope.8�YHüLQL�]HPDOMD�SRVWRML�RSãWL�VLVWHP�RFHQMLYDQMD�NRML�VHprimenjuje u svim visokoškolskim institucijama, ali saLSDN� PRJXüLP� UD]OLNDPD� X� QMHJRYRM� LQWUHSUHWDFLML�� 'H�ILQLFLMD�GRQMHJ�SUDJD�SUROD]QRVWL�PRåH�GD�YDULUD�PHÿX�LQ�VWLWXFLMDPD��D� L�NRULãüHQMH�FHOH�VNDOH�RFHQD�]QDWQR�YDULUDod institucije do institucije, od godine do godine i odpredmeta do predmeta.

Zbog toga je jedna od osnovnih pretpostavkiadekvatne primene ECTS skale ocenjivanja njena dovolj-QD� GHILQLVDQRVW� L� UD]XPOMLYRVW�� ãWR� WUHED� GD� RPRJXüL� LQ�stitucijama da same donose odluke o njenoj primeni.

Uklapanje ocene institucije u ECTS skalu ocenjiva-QMD�REDYOMD�VH�QD�VOHGHüL�QDþLQ�

F ,QVWLWXFLMD�PRUD�GD�UDVSRODåH�SRGDFLPD�R�UDVSRGHOLocena koje daje svojim studentima.

F Da bi se dobila raspodela 10–25–30–25–10, grani-FH�PHÿX� RFHQDPD� WUHEDOR� EL� SRVWDYLWL� QD� XNXSQR


40

10%, 35%, 65%, i 90% od ukupnog brojaVWXGHQDWD�NRML�VX�SRORåLOL�LVSLW�

F 1HNDGD� QLMH�PRJXüH� SUHFL]QR� SRYXüL� JUDQLFX� RG10% za najbolju ocenu A, pa se zbog toga uzima uRE]LU�RSLVQD�RFHQD�RGOLþQRVWL��6NDOD� MH� X�PQRJR�me zasnovana na statistici, ali statistiku bi trebalokombinovati sa opisnim pristupom koji ova skalaSDUDOHOQR�VDGUåL��1D�SULPHU��SULOLNRP�GRGHOMLYDQMDECTS ocene A, britanska institucija koja najvišuRFHQX�GRGHOMXMH� ]D� �� VYRMLK� VWXGHQDWD�PRåH� GDRGOXþL�GD�SULKYDWL�GHILQLFLMX�ÄRGOLþQRVWL´�SUHGYLÿH�nu na ECTS skali, a italijanska institucija kojanajvišu ocenu dodeljuje za 14% svojih studenataüH�YHURYDWQR�PRUDWL�GD�SUDYL�UD]OLNX�PHÿX�VYRMLPRGOLþQLP�VWXGHQWLPD��6�GUXJH�VWUDQH��QDMYLãD�RFHQDse u španskim institucijama dodeljuje za manje od5% studenata, i zbog toga je suviše restriktivna uRGQRVX�QD�GHILQLFLMX� RGOLþQRVWL� SUHGYLÿHQX�ECTSskalom.

F .DGD�NXUV�SRKDÿD�YUOR�PDOL�EURM�VWXGHQDWD��VWURJDSRGHOD�SR�REUDVFX��±��±��±��±��QLMH�PRJXüD�0HÿXWLP��LVNXVWYR�MH�SRND]DOR�GD�WDGD�SRVWRMH�GYDPRJXüD�UHãHQMD�a) RFHQH�QD�QHNROLNR�NXUVHYD�VOLþQRJ�QLYRD�PRJX

ELWL�XNOMXþHQH�X�MHGQX�UDVSRGHOX�b) formiranje raspodele za period od pet godina

SRND]XMH�XMHGQDþHQLMH�UH]XOWDWH�F ECTS� RFHQH�RG�$�GR�(�SRYODþH� ]D� VRERP�GRGH�

ljivanje bodova, dok se uz ocene FX i F bodovi neGRGHOMXMX��0HÿXWLP��UD]OLND�L]PHÿX�RFHQD�);�L�)PRåH� GD� XWLþH� QD� RGUHÿLYDQMH� EXGXüHJ� SURJUDPDstudija manje uspešnih studenata. One institucijeNRMH�QH�SUDYH�UD]OLNX�PHÿX�QLYRLPD�QHSUROD]QRVWLkoriste samo ocenu F.


41

0RåH� VH� ]DNOMXþLWL� GD� SRVWRML� ãLURN� SURVWRU� ]Dprimenu ECTS� VNDOH� RFHQMLYDQMD� NRML� RVWDYOMD� ]QDþDMQXslobodu obrazovnim institucijama. Ova fleksibilnost jerazumljiva s obzirom na razlike u sistemima ocenjivanja.

Informacioni paket

Informacioni paket institucije koja ulazi u sistemECTS jedan je od osnovnih materijala koji zainteresova-QLP�VWXGHQWLPD�L�DNDGHPVNRP�RVREOMX�VOXåL�NDR�LQIRUPD�WRU� R� VDPRM� LQVWLWXFLML�� PRJXüQRVWLPD� VWXGLMD� �SUHGPH�WL�NXUVHYL�� REUD]RYQL� SURJUDPL� L� QDþLQ� QMLKRYH� UHDOL]D�cije), usORYLPD� åLYRWD� �VPHãWDM�� RVLJXUDQMH�� PHGLFLQVND]DãWLWD�� L� GUXJLP� SUDWHüLP� DNWLYQRVWLPD� QD� RGUHÿHQRPuniverzitetu, fakultetu i njegovim departmanima/od-secima. S obzirom na to da ovaj materijal predstavlja popravilu i prvi kontakt zainteresovanih studenata, na-stavnika i/ili ECTS� NRRUGLQDWRUD� VD� RGUHÿHQRP� LQVWLWX�cijom, on treba istovremeno da bude i sveobuhvatan iNRQFL]DQ�SUHJOHG�DNWXHOQRJ�VWDQMD��UDVSRORåLY�QD�LQWHUQHWadresi institucije, u elektronskoj formi ili kao štampanimaterijal. InformaFLRQL� SDNHW� WUHED� GD� EXGH� VDþLQMHQ� QDjeziku zemlje i bar na jednom od svetskih jezika, aSUHSRUXþXMH� VH� L� UD]PHQD� RYLK� PDWHULMDOD� L]PHÿXLQVWLWXFLMD�SRWHQFLMDOQLK�SDUWQHUD�X�PHÿXQDURGQRM�UD]PHQLstudenata. Opšta uputstva o pripremi web prezentacijeinformacionog paketa za visokoškolske institucije moguVH� QDüL� QD� DGUHVL�� www.europa.eu.int/comm/education/socrates/ectswww

&LOM�LQIRUPDFLRQRJ�SDNHWD�MH�GD�RPRJXüL�VWXGHQWLPDi njihovim mentorima da steknu objektivan uvid uSURJUDP� VWXGLMD� NRML� QXGL� RGUHÿHQD� LQVWLWXFLMD�� QMHJRYQLYR� L� SURFHQX� RSWHUHüHQMD� VWXGHQWD� GD� JD� VDYODGD� �X]NRQFL]DQ�RSLV�SURJUDPD�L�SUDWHüH�ECTS bodove za svaki


42

SUHGPHW��QDþLQ�SRODJDQMD�LVSLWD�L�VLVWHP�RFHQMLYDQMD��ãWRje i pretpostavka pravilnog izbora studijskog programa uPHÿXXQLYHU]LWHWVNRM�UD]PHQL�NRMX�SURPRYLãH�ECTS.

8�L]UDGL�LQIRUPDFLRQRJ�SDNHWD�LQIRUPDWRUD�RGUHÿHneinstitucije (univerziteta, fakulteta) korisno je sleditiSUHSRUXþHQX�RVQRYQX�VWUXNWXUX�L�VDGUåDM�RYRJ�GRNXPHQWDNRML�VX�SULND]DQL�X�SULORJX�RYRP�YRGLþX��1D]LYL�RVQRYQLKpoglavlja dati su na srpskom i na engleskom jeziku, zaradusaglašavanja terminologije koja se koristi u ovoj oblasti.9HüLQD� HYURSVNLK� XQLYHU]LWHWD� LPD� QD� VYRMLP� LQWHUQHWDGUHVDPD� LQIRUPDFLRQH� SDNHWH� VDþLQMHQH� SUHPD� RYLPopštim postavkama, uz prisutne razlike u obimu i struk-turi prikazanih informacija. Prilikom izrade informacio-nih paketa fakulteta korisno je pogledati i informacionepakete fakulteta iz srodne oblasti.

43

Dodatak diplomi

Šta je dodatak diplomi?

'RGDWDN�GLSORPL�MH�GRNXPHQW�NRML�VH�SULODåH�X]�RGUH�ÿHQX� GLSORPX� YLVRNRãNROVNH� LQVWLWXFLMH� UDGL� GHWDOMQLMHJXYLGD�X�QLYR��SULURGX��VDGUåDM��VLVWHP�L�SUDYLOD�VWXGLUDQMD�Lpostignute rezultate tokom studija pojedinca kome je di-ploma izdata. Ovaj dokument je komplementaran diplomiL]GDWRM� SRMHGLQFX�� NRMD� SR� SUDYLOX� VDGUåL� VDPR� RVQRYQHbiografske podatke kandidata i kratku informaciju o vrstiL� WUDMDQMX� VWXGLMD� L� GRELMHQRP� VWUXþQRP� QD]LYX�� ,DNRdodatak diplomi ne spada u osnovne dokumente ECTS-a,on je razvijen na bazi principa ovog sistema i po svojojosnovnoj postavci pripada filozofiji razvoja ovog sistemai njegovim opštim ciljevima.

&LOM�XYRÿHQMD�RYRJ�GRGDWQRJ�GRNXPHQWD�MH�SREROMãD�QMH�PHÿXQDURGQH�ÄWUDQVSDUHQWQRVWL³�L�RPRJXüDYDQMH�ODN�šeg akademskog i profesionalnog priznavanja, prepozna-YDQMD�L�SURFHQH�SRVWLJQXWH�NYDOLILNDFLMH�X�RGUHÿHQRP�XV�SHãQR�RNRQþDQRP�VWXGLMVNRP�SURJUDPX�

2YDM�GRNXPHQW�QH�WUHED�GD�VDGUåL�ELOR�NDNYH�HOHPHQ�WH�RFHQH�YUHGQRVWL�L�PRJXüH�HNYLYDOHQFLMH��NDR�QL�VXJHVWL�MH�X�SRJOHGX�SUL]QDYDQMD�SURFHQH�NYDOLILNDFLMH�QD]QDþHneu osnovnoj diplomi. Informacije koje ovaj dokumentSUXåD�XSUDYR�GDMX�PRJXüQRVW�GD�UD]OLþLWL�NRULVQLFL��GUXJHakademske institucije u zemlji i inostranstvu, poslodavci,GUåDYQH�LQVWLWXFLMH��VWUXþQH�DVRFLMDFLMH��GRQHVX�VRSVWYH�QL� VXG� L� SURFHQX� VWUXþQRVWL�� YUHGQRVWL� L� XSRWUHEOMLYRVWLXVYRMHQLK�]QDQMD�L�YHãWLQD�L�VWHþHQLK�SURIHVLRQDOQLK�LVNX�stava tokom studija svakog pojedinca.

Dodatak diplomi ne predstavlja zamenu za osnovnidokument/diplomu.


44

5D]OR]L�]D�XYRÿHQMH�GRGDWND�GLSORPL

U današnjem svetu ubrzanih ekonomskih, tehnološ-NLK� L� SROLWLþNLK� SURPHQD�� YUOR� EU]R� VH�PHQMDMX� L� VLVWHPLkvalifikacija i struktura obrazovnih sistema pojedinih ze-PDOMD�� NDR� YUVWD� RGJRYRUD� L� NRQVWDQWQRJ� SULODJRÿDYDQMDglobalnim promenama. S druge strane, prisutna je sve ve-üD� SRNUHWOMLYRVW� OMXGL�� NDNR� QD� JOREDOQRP� WUåLãWX� UDGQHVQDJH�� WDNR� L� X� RNYLUX�PHÿXQDURGQH�PUHåH� DNDGHPVNLKLQVWLWXFLMD�� SUL� þHPX� MH� NRUHNWQRVW� X� SUL]QDYDQMX�SUH�SR]QDYDQMX� L� SURFHQL� VWHþHQLK� NYDOLILNDFLMD� X� UD]OLþLWLPobrazovnim programima jedan od osnovnih preduslovaRYH� PRELOQRVWL�� %XGXüL� GD� RVQRYQH� GLSORPH� L� X� QMLPDQD]QDþHQD� NYDOLILNDFLMD� QH� REH]EHÿXMX� GRYROMQR� LQIRU�PDFLMD� ]D�GHWDOMQLMX�SURFHQX�QLYRD� VWHþHQLK� ]QDQMD�� SUR�fesionalnih veština i njihove primenljivosti, ovaj dodatniGRNXPHQW� REH]EHÿXMH� GHWDOMQLMD� REMDãQMHQMD� R� VDGUåDMX�sistemu i pravilima završenih studija i postignutimrezultatima svakog pojedinca. Time se dobija osnov zaREMHNWLYQX� SURFHQX� NDNR� XSRWUHEOMLYRVWL� VWHþHQLK� SURIH�VLRQDOQLK�]QDQMD�QD�WUåLãWX�UDGD��WDNR�L�PRJXüQRVWL�XNOMX�þHQMD� VYDNRJ� SRMHGLQFD� X� GDOMH� REUD]RYQH� SURJUDPH� QDUD]OLþLWLP�YLVRNRãNROVNLP� LQVWLWXFLMDPD�ãLURP�VYHWD� �YLãLVWXSQMHYL�REUD]RYDQMD��XþHQMH�WRNRP�FHORJ�åLYRWD��

Ko izdaje dodatak diplomi?

'RGDWDN� GLSORPL� MH� ]YDQLþDQ� GRNXPHQW� NRML� L]GDMHnacionalna visokoobrazovna institucija koja izdaje i os-novnu diplomu i on predstavlja komplementarni deoVYDNH�SRMHGLQDþQH�GLSORPH��3UHSRUXþXMH�VH�GD�VH�RYDM�GR�datni dokument priprema i izdaje u isto vreme kada iGLSORPD��V�RE]LURP�QD�þHVWH�SURPHQH�SURJUDPD�VWXGLMD� LXNXSQRJ�VLVWHPD�REUD]RYDQMD��'RGDWDN�GLSORPL�PRåH�ELWL


45

VDþLQMHQ�QD�MH]LNX�]HPOMH�NDR�L�LOL�QD�QHNRP�RG�VYHWVNLKjezika, što zavisi od namene samog dokumenta.

Model za izradu dodatka diplomi

Dokument se priprema na bazi osnovnog modelaNRML� MH� XWYUGLOD� ]DMHGQLþND� UDGQD� JUXSD� (YURSVNH� NRPL�sije, Saveta Evrope i UNESCO. Dodatak diplomi konci-piran je kao fleksibilan „alat” koji nije kruto postavljen iPRåH� VH� SULODJRÿDYDWL� ORNDOQLP� SRWUHEDPD�� SUL� þHPX� VHSUHSRUXþXMH�GD�VYDND�LQVWLWXFLMD�VDþLQL�VYRM�PRGHO�QD�ED]LRSãWH�SUHSRUXþHQH�IRUPH�

Dodatak diplomi se sastoji od osam poglavlja:1. Informacije o nosiocu diplome/kvalifikacije;2. ,QIRUPDFLMH� NRMH� EOLåH� RGUHÿXMX� NYDOLILNDFLMX� ]D

koju se diploma izdaje;3. Informacije o nivou kvalifikacije;4. ,QIRUPDFLMH�R�VLVWHPX�L�VDGUåDMX�VWXGLMD�L�SRVWLJQX�

tim rezultatima;5. Informacije o akademskim i profesionalnim mo-JXüQRVWLPD�NRMH�SUXåD�NYDOLILNDFLMD�

6. Dodatne informacije;7. Overa Dodatka diplomi;8. Informacije o nacionalnom sistemu visokog obra-

zovanja.'RNXPHQW� WUHED� GD� VDGUåL� WUDåHQH� SRGDWNH� X� VYLK

RVDP�RVQRYQLK�SRJODYOMD��8�VOXþDMX�GD�QHNH�RG� WUDåHQLKLQIRUPDFLMD� QLVX� GDWH�� SRWUHEQR� MH� GDWL� REUD]ORåHQMH� QML�hovog izostanka. Pri tom treba obezbediti dovoljno in-IRUPDFLMD� QHRSKRGQLK� ]D� REH]EHÿLYDQMH� SRVWDYOMHQLK� FL�OMHYD� SUL� XYRÿHQMX� RYRJ� GRNXPHQWD�� DOL� LVWRYUHPHQR� L]�EHüL�SUHRSãLUQRVW�NRMD�GRNXPHQW�þLQL�QHSUHJOHGQLP�


46

,QVWLWXFLMD�WUHED�GD�REH]EHGL�LVWL�VWHSHQ�DXWHQWLþQRVWLpri izdavanju i overi dodatka diplomi kao i za osnovniGRNXPHQW��RGQRVQR�L]GDWX�GLSORPX��ãWR�PRJXüQRVWL�IDOVL�fikata svodi na minimum. Dodatak diplomi se ni u komVOXþDMX� QH� PRåH� VPDWUDWL� ]DPHQRP� ]D� RVQRYQL� GR�kument/diplomu i ne garantuje automatsko priznavanjeosnovne diplome od strane neke druge akademske insti-tucije ili poslodavca.

Opis nacionalnog sistema visokog obrazovanja uvremenu kada je pojedinac stekao kvalifikaciju navedenuX�GLSORPL�PRUD�ELWL�SULORåHQ�GRGDWNX�GLSORPL��2YDM�RSLVVH�]D�YHüLQX�]HPDOMD�X�(YURSL�PRåH�SULEDYLWL�RG�NationalAcademic Recognition Information Centres (NARICs) inalazi se na adresi www.enic-naric-net� QDGOHåQLK� PLQL�starstava ili nacionalnih rektorskih konferencija.

.RMH�SUHGQRVWL�SUXåD�GRGDWDN�GLSORPL"

2YDM� SUDWHüL� GRNXPHQW� RPRJXüDYD� XSRUHÿLYDQMHGLSORPD� L� X� QMLPD� QD]QDþHQLK� DNDGHPVNLK� VWHSHQD�NYD�OLILNDFLMD�VWHþHQLK�X�UD]OLþLWLP�VLVWHPLPD�YLVRNRãNROskogobrazovanja, pa time i njihovo lakše priznavanje uLQRVWUDQVWYX��3UHFL]DQ�RSLV�REDYOMHQLK�VWXGLMD�RPRJXüDYDREMHNWLYQX� L� DGHNYDWQX� SURFHQX� VWHþHQLK� NYDOLILNDFLMD� Luspeha svakog studenta tokom obavljenih studija, štoolakšava prohodnost studenta ka višim stupnjevimaobrazovanja na univerzitetima širom sveta i zapošljavanjeQD�VYH�ãLUHP�WUåLãWX�UDGQH�VQDJH��3UDNVD�MH�SRND]DOD�GD�VXposlodavci sve više zainteresovani za zapošljavanjekandidata koji pri konkurisanju pored osnovne diplomeGRVWDYOMDMX�L�RYDM�SUDWHüL�GRNXPHQW�

Prednosti za instituciju koja izdaje dodatak diplomi]D� VYRMH� VWXGHQWH� RJOHGDMX� VH� X� PRJXüQRVWL� REMHNWLYQHSURFHQH�L�SUHSR]QDWOMLYRVWL�NYDOLILNDFLMD�NRMH�VH�VWLþX�NUR]


47

RGUHÿHQH� DNDGHPVNH� SURJUDPH�� ãWR� GRSULQRVL� DILUPDFLMLVDPH�YLVRNRãNROVNH� LQVWLWXFLMH�X�PHÿXQDURGQRM� MDYQRVWL�Dodatak diplomi olakšava zapošljavanje završenih stu-denata na nacionalnom i internacionalnom nivou, što jeWDNRÿH� MHGDQ� RG� ]QDþDMQLK� IDNWRUD� X� YUHGQRYDQMX� UD]OL�þLWLK�XQLYHU]LWHWD��3ULPHQD�]DMHGQLþNRJ�RNYLUD�NDR�IOHNVL�ELOQRJ�PRGHOD� SULKYDüHQRJ� X�(YURSL� LVWRYUHPHQR� REH]�EHÿXMH�L�]DãWLWX�DXWRQRPLMH�VDPH�LQVWLWXFLMH�L�QDFLRQDOQRJobrazovnog sistema. Ovaj dokument daje odgovore naQL]�QDMþHãüLK�SLWDQMD�NRMD�VH�XSXüXMX�YLVRNRãNROVNLP�LQ�VWLWXFLMDPD� X� YH]L� VD� SUL]QDYDQMHP� GLSORPD� L� VWHþHQLKNYDOLILNDFLMD��SD�WLPH�SUHGVWDYOMDMX�L�]QDþDMQX�XãWHGX�YUH�PHQD�X�NRPXQLNDFLML�VD�RNUXåHQMHP�

Dodatne informacije o priznavanju kvalifikacija iGLSORPD��NDR�L�R�SULORJX�GRGDWND�GLSORPL�L�SUHSRUXþHQLPPRGHOLPD�QD��]YDQLþQLK�MH]LND�(YURSVNH�XQLMH�PRJX�VHQDüL� QD� RGUHVL�� http://europa.eu.int/comm/education/recognition/diploma.html

48

8PHVWR�]DNOMXþND

2SãWL� ]DNOMXþDN�� NRML� VH� PRåH� L]YHVWL� QD� RVQRYXanalize koju je Evropska asocijacija univerziteta (EUA)sprovela u 30 evropskih zemalja (prilog), je da velikaYHüLQD� ]HPDOMD� SULPHQMXMH�ECTS sistem, bilo kao jediniYDåHüL� VLVWHP�ERGRYD� LOL� MH� X� WRNX� XVYDMDQMH� RYDNYH� UH�gulative, ili kao sistem u mobilnosti� VWXGHQDWD��8�YHüLQLzemalja koje su ranije primenjivale sopstveni sistembodova sada se paralelno primenjuje i evropski ECTS si-stem, sa trendom da ovaj sistem postane i nacionalni si-stem bodovanja. Promene strukture studija u smislu pri-KYDWDQMD�GYRVWHSHQLK�SURJUDPD�VWXGLMD��SUHSRUXþHQLK�%R�ORQMVNRP� GHNODUDFLMRP�� SR� SUDYLOX� VX� SUDüHQH� SULKYD�tanjem ECTS� VLVWHPD��8YRÿHQMH�ECTS sistema je u ne-kim zemljama zakonski regulisano, dok je u drugim toSULKYDüHQD�SUDNVD�EH]�SRVHEQH�]DNRQVNH�UHJXODWLYH�

'RGDWDN� GLSORPL� SUHGVWDYOMD�� WDNRÿH�� YHü� RSãWH� SUL�KYDüHQ�GRNXPHQW�X� ]HPOMDPD�(YURSH��8�QHNLP�]HPOMD�PD�MH�L]GDYDQMH�RYRJ�GRNXPHQWD�YHü�UHJXODUQD�SUDNVD�LOLse planira da bude i zakonski regulisana obaveza, dok je udrugima to praksa bez posebne zakonske regulative. For-miranje nacionalnih i regionalnih agencija za akreditacijuL� XODåHQMH� X� SURFHV� HYDOXDFLMH� L� DNUHGLWDFLMH� VX� SUDWHüLtrendovi ovih procesa, s obzirom da je opšti stav da jepitanje kvaliteta nezaobilazno u ostvarenju ideje jedin-stvenog evropskog prostora visokog obrazovanja.

Promena i harmonizacija programa studija u skladusa osnovnim opredeljenjima Bolonjskog procesa je uEvropi u toku i ovi procesi su usko povezani sa prime-nom filozofije sistema ECTS. Pri tome su još uvek pri-sutne dileme u pogledu primene dvostepenog principa na-stave kao i u pogledu definisanja opštih principa i uskla-ÿLYDQMD�SURJUDPD�QD�QLYRX�SRMHGLQLK�VWUXND��3RYH]LYDQMH


49

L� XPUHåDYDQMH� QD� QLYRX� VWUXNH�� NRMH� MH� LQWHQ]LYQR� X(YURSL�� RG�YHOLNH� MH�SRPRüL� X� QDODåHQMX� UHãHQMD� NRMD� ELimala jedinstvenu osnovu, ali sa dovoljnom fleksibil-QRãüX�NRMD�SRãWXMH�DXWRQRPLMX�VDPLK�LQVWLWXFLMD�X�IRUPX�lisanju studijskih programa.

Na osnovu analize primene ECTS sistema na nivou(YURSH�PRJX�VH�L]YXüL�VOHGHüH�RSãWH�NRQVWDWDFLMH�L�SUHG�lozi:

1. 3RVWRML� MRã� XYHN� L]UDåHQD� UD]QRYUVQRVW� WUDMDQMD� Lstrukture studija u evropskim zemljama, ali saSUHRYODGMXMXüLP� WUHQGRP� R� SULKYDWDQMX� ��ECTSkredita kao opšteg merila ukupnog programa nanivou magistarskih studija (Master degree). U praksiMRã�SRVWRMH�L]YHVQD�RGVWXSDQMD�X�VPLVOX�QHãWR�NUDüLK�LQHãWR�GXåLK�SURJUDPD�

2. U pripremi Konferencije „Berlin 2003“ razmatra sepredlog opšteg stava da magistarske studije u EHEApo pravilu zahtevaju ukupno 300 ECTS kredita, odkojih najmanje 60 moraju biti ostvareni na nivouosnovnih studija u oblasti dalje specijalizacije namagistarskom programu.3UHGODåX�VH�VOHGHüL�PRGHOL�]D�RVWYDUHQMH�RYRJ�FLOMD�

ECTS BODOVI

Osnovne studije Magistarske studije Ukupno

180 120 300

240 90–120*

300 - integrisan program 300

* Od navedenog broja bodova za magistarski pro-JUDP�� PRJX� ELWL� VWHþHQL� QD� ]DYUãQRM� JRGLQL


50

osnovnih studija, uz uslov da najmanje 60 bodovaostanu na nivou magistarskih studija.

Treba napomenuti da magistarski programi saukupno 60 bodova mogu biti prihvatljivi samo uko-liko im prethode osnovne studije sa 240 bodova uLVWRM� LOL�EOLVNRM�REODVWL��3UL]QDYDQMH�NUDüLK�SURJUDPDna evropskom nivou je diskutabilno i teško prihvat-ljivo.

3. U nekim evropskim zemljama još postoje primeriveoma dugih osnovnih, dodiplomskih studije od 5–6JRGLQD�� ãWR� QLMH� X� VNODGX� VD�PHÿXQDURGQRP� GHILQL�cijom „dodiplomskih“ i „poslediplomskih“ studija.0RåH�VH�VPDWUDWL�GD�MH�VRSVWYHQL�LQWHUHV�RYLK�]HPDOMDda restrukturiraju ovakve programe i usklade naziveVD�PHÿXQDURGQR�SULKYDüHQRP�QRPHQNODWXURP�

4. U zemljama u kojima paralelno postoje dugi (270–300 bodova) i kratki (60–120 bodova) programi ma-JLVWDUVNLK� VWXGLMD� �VNRUR�SRORYLQD�HYURSVNLK�GUåDYD�uglavnom se ne pravi razlika u njihovom akadem-skom vrednovanju. Smatra se da dodatak diplomi,NDR� YHü� RSãWH� SULKYDüHQ� SUDWHüL� GRNXPHQW� X� (&76sistemu, u velikoj meri olakšava suštinsko vredno-vanje programa studija i time priznavanje odgovara-MXüLK�GLSORPD�L�DNDGHPVNLK�VWHSHQD�

5. 2SãWH�SULKYDüHQ�XVORY�]D�XSLV�PDJLVWDUVNLK�VWXGLMD�MHprethodni završetak osnovnih studija na univer-]LWHWVNRP�QLYRX��0HÿXWLP��X�SRUDVWX�MH�EURM�]HPDOMDNRMH� GR]YROMDYDMX� SULKYDWDQMH� L� HNYLYDOHQWQLK�� þHVWRPDQMH� IRUPDOQLK� NYDOLILNDFLMD� SUHWKRGQR� VWHþHQLK� Xinstitucijama profesionalnog višeg obrazovanja.


51

6. Oblast medicine i srodnih nauka zahteva nešto dru-JDþLMX�ãHPX�X�RGQRVX�QD�GUXJH�REODVWL�YLVRNRJ�REUD�]RYDQMD�� 3RVWRMH� SULPHUL� �'DQVND�� XYRÿHQMD� GYR�stepenog programa studija i u oblasti medicine, priþHPX� MH� ]DGUåDQ�XNXSDQ�EURM� ��ECTS bodova, sa180 na nivou magistarskih studija.

PRILOZI

55

Prilog 1.

Formular za prijavu studentaECTS – EUROPEAN CREDIT

TRANSFER SYSTEMECTS – EVROPSKI SISTEM PRENOSA

BODOVA

STUDENT APPLICATION FORMFORMULAR ZA PRIJAVU STUDENTA

(Photograph)(fotografija)

ACADEMIC YEAR 20.../20...ŠKOLSKA/AKADEMSKA GODINA 20.../20...FIELD OF STUDY:....................................................................OBLAST STUDIJA:...................................................................

This application should be completed in BLACK in orderto be easily copied and/or telefaxed.Formular treba popuniti masnim slovima radi lakšegkopiranja i/ili slanja faksom.

SENDING INSTITUTION,167,78&,-$�.2-$�â$/-(�0$7,ý1$INSTITUCIJA:Name and full address:Naziv i puna adresa:

....................................................................................................

....................................................................................................


56

Department coordinator – name, telephone and telefaxnumbers, e-mail boxKoordinator departmana – prezime i ime, telefon, faks ie-mail adresa............................................................................................................................................................................................................................................................................................................

Institutional coordinator – name, telephone and telefaxnumbers, e-mail boxKoordinator institucije – prezime i ime, telefon, faks ie-mail adresa.............................................................................................................................................................................................................................................................................................................

STUDENT’S PERSONAL DATA/,ý1,�32'$&,�678'(17$(to be completed by the student applying)(popunjava student koji podnosi prijavu)

Family name/Prezime:..............................................Date of birth/DatumURÿHQMD�..............................................Nationality/Nacionalnost..............................................Place of Birth/MestoURÿHQMD�..............................................Current address/Sadašnjaadresa:..............................................

First name/Ime(na) (s):.............................................Sex/Pol.............................................Permanent address(if different):Stalna adresa(ukoliko se razlikuje):.......................................................................................................................................Tel.: .....................................


57

Current address is validuntil:6DGDãQMD�DGUHVD�YDåHüD�GR�

LIST OF INSTITUTIONS WHICH WILL RECEIVE THISAPPLICATION FORM (in order of preference):/,67$�,167,78&,-$�.2-,0$�-(�838û(1$�29$PRIJAVA (po redosledu prioriteta):

Institution

A. Institucija

Country

B. Zemlja

Period ofstudy

from to

Periodstudiranja

od…….do

Duration ofstay(months)

Trajanjeboravka(meseci)

N° ofexpectedECTScredits

BrojRþHNLYDQLKECTSbodova

I. .............…........................................

II. .......................................................

III. ......................................................

….............

.................

.................

........

........

........

........

........

........

..................

..................

..................

.................

..................

..................

Name of student/Prezime i ime studenta:...........................................................................................Sending institution/Institucija koja šalje:...........................................................................................Country/Zemlja:...........................................................................................


58

Briefly state the reasons why you wish to study abroad?8NUDWNR�QDYHGLWH�UD]ORJH�]ERJ�NRMLK�åHOLWH�GD�VWXGLUDWH�Xinostranstvu:......................................................................................................................................................................................

LANGUAGE COMPETENCEPOZNAVANJE JEZIKA

Mother tongue/Maternji jezik: ..............................................................Language of instruction at home institution(if different)-H]LN�SUHGDYDQMD�QD�PDWLþQRM�LQVWLWXFLML�DNR�MH�UD]OLþLW��......................................................................................

OtherlanguagesDrugijezici

C.

D.

E.

I am currentlystudying thislanguage

6DGD�XþLP�WDMjezik

I havesufficientknowledge tofollow lectures

Imam dovoljnoznanja dapratim nastavu

I would havesufficientknowledge tofollow lecturesif I had someextrapreparation

Uz dodatnepripreme, imaobih dovoljnoznanja dapratim nastavu

yes

da

no

ne

yes

da

no

ne

yes

da

no

ne

...............

...............

...............

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�


59

WORK EXPERIENCE RELATED TO CURRENT STUDY(if relevant)RADNO ISKUSTVO POVEZANO SA SADAŠNJIMSTUDIJAMA (ukoliko je bitno)

Type of workexperience

F. Tipradnog iskustva

........................

Firm/organisation

G Firma /organizacija

...........................

...........................

Dates

H. Datumi

.....................

.....................

.....................

Country

I. Zemlja

........................

........................

........................

PREVIOUS AND CURRENT STUDYPRETHODNE I SADAŠNJE STUDIJE

Diploma/degree for which you are currently studying:Diploma/akademski stepen na studijama koje su u toku:...........................................................................................Number of higher education study years prior todeparture abroad:Broj godina studiranja pre odlaska u inostranstvo:...........................................................................................Have you already been studying abroad?'D�OL�VWH�YHü�VWXGLUDOL�X�LQRVWUDQVWYX"

Yes/Da � No/Ne �If Yes, when? at which institution?Ukoliko jeste, kada i u kojoj instituciji?...........................................................................................The attached Transcript of records includes full detailsof previous and current higher education study. Detailsnot known at the time of application will be providedat a later stage.3ULORåHQ�prepis ocena� VDGUåL� VYH� GHWDOMH� SUHWKRGQLK� LWHNXüLK� VWXGLMD�� 'HWDOML� NRML� QLVX� SR]QDWL� X� YUHPHSRGQRãHQMD�SULMDYH�ELüH�GRVWDYOMHQL�NDVQLMH�


60

Do you wish to apply for a mobility grant to assist to-wards the additional costs of your study period abroad?'D�OL�åHOLWH�GD�SRGQHVHWH�]DKWHY�]D�GRGHOX�VWLSHQGLMH�]Dpokrivanje dodatnih troškova za vreme studiranja uinostranstvu:

Yes/Da � No/Ne �

RECEIVING INSTITUTIONINSTITUCIJA KOJA PRIMA/INSTITUCIJA'20$û,1

We hereby acknowledge receipt of the application, theproposed learning agreement and the candidate’sTranscript of records.2YLP�SRUYUGMXMHPR�GD�VPR�SULPLOL�SULMDYX��SUHGORåHQXJRYRU� R� XþHQMX� L� SUHSLV� RFHQD� VWXGHQWD� NRML� VHprijavljuje.The above-mentionedstudent isPrethodni student je �

�

Departmentalcoordinator’s signaturePotpis koordinatoradepartmanaDate/Datum:.............................................

provisionally accepted atour institutionprivremeno primljen unašu institucijunot accepted at ourinstitutionnije primljen u našuinstituciju

Institutional coordinator’ssignaturePotpis koordinatorainstitucijeDate/Datum............................................

61

Prilog 2.

8JRYRU�R�XþHQMXECTS – EUROPEAN CREDIT


BODOVA

LEARNING AGREEMENT8*2925�2�8ý(1-8ACADEMIC YEAR 20.../20...ŠKOLSKA/AKADEMSKA GODINA 20.../20...FIELD OF STUDY:....................................................................OBLAST STUDIJA:...................................................................

Name of student:Prezime i ime studenta:..................................................................................................Sending institution:,QVWLWXFLMD�NRMD�ãDOMH�PDWLþQD�LQVWLWXFLMD�....................................................................................................................................................................................................Country/Zemlja:..................................................................................................

DETAILS OF THE PROPOSED STUDY PROGRAMMEABROAD/LEARNING AGREEMENT'(7$/-,�35('/2ä(12*�352*5$0$�678',5$1-$�8,12675$16798�8*2925$�2�8ý(1-8

Receiving institution:,QVWLWXFLMD�NRMD�SULPD�LQVWLWXFLMD�GRPDüLQ�..................................................................................................Country/Zemlja:


62

Course unit code(if any) and pageno. of theinformationpackageŠifrapredmeta/kursa(ako postoji) i br.strane uinformacionompaketu

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

Course unit title(as indicated inthe informationpackage)Nazivpredmeta/kursa(kako jeQD]QDþHQR�Xinformacionompaketu)

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

Number of ECTScreditsBroj ECTSbodova

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

.............................

– if necessary, continue the list on a separate sheet– ukoliko je potrebno, spisak nastaviti na zasebnoj stranici

Student’s signaturePotpis studenta................................................................................................Date/Datum:................................................................................................

SENDING INSTITUTIONINSTITUCIJA KOJA ŠALJE /0$7,ý1$�,167,78&,-$We confirm that the proposed programme ofstudy/learning agreement is approved.3RWYUÿXMHPR�GD�MH�SUHGORåHQ�SURJUDPVWXGLUDQMD�XJRYRU�R�XþHQMX�SULKYDüHQ�


63

Departmentalcoordinator’s signatureJ. Potpis koordinatora

departmana....................................................................................Date/Datum:..........................................

Institutional coordinator’ssignatureK. Potpis koordinatora

institucije....................................................................................Date/Datum:..........................................

RECEIVING INSTITUTIONINSTITUCIJA KOJA PRIMA /,167,78&,-$�'20$û,1We confirm that this proposed programme ofstudy/learning agreement is approved.3RWYUGMXMHPR�GD�MH�SUHGORåHQ�SURJUDPVWXGLUDQMD�XJRYRU�R�XþHQMX�SULKYDüHQ�Departmentalcoordinator’s signatureL. Potpis koordinatora

departmana....................................................................................Date/Datum:..........................................

Institutional coordinator’ssignatureM. Potpis koordinatora

institucije...................................................................................Date/Datum:..........................................

Name of student:Prezime i ime studenta:..................................................................................................Sending institution:,QVWLWXFLMD�NRMD�ãDOMH�PDWLþQD�LQVWLWXFLMD�....................................................................................................................................................................................................


64

Country/Zemlja:..................................................................................................

CHANGES TO ORIGINAL PROPOSED STUDYPROGRAMME/LEARNING AGREEMENT,=0(1(�8�3592%,712�35('/2ä(120�352*5$08678',5$1-$�8*29258�2�8ý(1-8(to be filled in ONLY if appropriate)(popunjava se SAMO ako ima izmena)

Course unitcode (if any)and page no.of theinformationpackage

Šifrapredmeta/kursa (akopostoji) i br.strane u infor-macionompaketu

......................

......…............

...............…...

......................

...…..……………………..........................................................................................

Course unittitle (asindicated intheinformationpackage)

Nazivpredmeta/kursa (kako jeQD]QDþHQR�Xinfor-macionompaketu)

......................

......................

......................

......................

......................

......................

..…................

......................

......................

......................

Deletedcourseunit

Izostavljenpredmet/kurs

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

Addedcourseunit

Dodatpredmet/kurs

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

Number ofECTScredits

Broj ECTSbodova

..................

.….............

..…............

...…...........

....…..........

.....….........

......…........

.......….......

..................

..................

– if necessary, continue this list on a separate sheet– ukoliko je potrebno, spisak nastaviti na zasebnoj stranici


65

Student’s signatureN. Potpis studenta..........................................................................................Date/Datum: ...................................................................

SENDING INSTITUTION,167,78&,-$�.2-$�â$/-(�0$7,ý1$INSTITUCIJAWe confirm that the above-listed changes to the initiallyagreed programme of study/learning agreement areapproved.Potvrdjujemo da su prethodno navedene promene uSUYRELWQRP�SURJUDPX�VWXGLUDQMD�XJRYRUX�R�XþHQMXSULKYDüHQH�

Departmental coordinator’ssignatureO. Potpis koordinatora

departmana........................................................................................Date/Datum:............................................

Institutional coordinator’ssignatureP. Potpis koordinatora

institucije........................................................................................Date/Datum:.............................................

RECEIVING INSTITUTIONINSTITUCIJA KOJA PRIMA/INSTITUCIJA'20$û,1We confirm bye the above-listed changes to the initiallyagreed programme of study/learning agreement areapproved.Potvrdjujemo da su prethodno navedene promene uSUYRELWQRP�SURJUDPX�VWXGLUDQMD�XJRYRUX�R�XþHQMXSULKYDüHQH�


66

Departmental coordinator’ssignatureQ. Potpis koordinatora .

departmana.......................................................................................Date/Datum:............................................

Institutional coordinator’ssignatureR. Potpis koordinatora .

institucije.......................................................................................Date/Datum:............................................

67

Prilog 3.

Prepis ocenaECTS – EUROPEAN CREDIT


BODOVA

TRANSCRIPT OF RECORDSPREPIS OCENAACADEMIC YEAR 20.../20...ŠKOLSKA/AKADEMSKA GODINA 20.../20...FIELD OF STUDY:....................................................................OBLAST STUDIJA:...................................................................

NAME OF SENDING INSTITUTION:1$=,9�,167,78&,-(�.2-$�â$/-(�0$7,ý1(INSTITUCIJE:...........................................................................................Faculty/Department ofFakultet/Departman...........................................................................................ECTS departmental coordinator:ECTS koordinator fakulteta/departamana:...........................................................................................Tel.: ...........................................Fax: ............................................e-mail box:........................................................................

NAME OF STUDENT:PREZIME STUDENTA:..........................................................................................First name/Ime: ..............................................................Date and place of birth:


68

Datum i mesto rodjenja:...........................................................................................(sex)/(pol):......................................................................Matriculation date/Datum upisa: ........………...............Matriculation number/Upisni broj:..................................

NAME OF RECEIVING INSTITUTION:NAZIV INSTITUCIJE KOJA PRIMA/INSTITUCIJE'20$û,1$�......................................................................................................................................................................................Faculty/Department ofFakultet/Departman......................................................................................................................................................................................ECTS departmental coordinator:ECTS koordinator fakulteta/departmana......................................................................................................................................................................................Tel.: .......................................Fax: .......................................e-mail box: ........................................................................

Course Unitcode (1)Šifrapredmeta/kursa

Title of thecourse unitNazivpredmeta/kursa

Duration ofcourse unit(2)Trajanje

Local grade(3)'RPDüDocena

ECTSgrade (4)

ECTSocena

ECTScredits (5)

ECTSbodovi

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

...................

..... ............to becontinuedon aseparatesheetnastaviti nazasebnojstranici

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

...................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

...................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

....................

...................

....................

....................

....................

....................

....................

Total:Ukupno:

...................


69

(1) (2) (3) (4) (5) see explanation on back page��SRJOHGDWL�SULORåHQR�REMDãQMHQMH

Diploma/degree awarded:S. Izdata diploma/akademski stepen:............................................................................................DateDatum.................................................................................Signature of registrar/dean/administration officer3RWSLV�RYODãüHQRJ�OLFD............................................................................................Stamp of institution:3HþDW�LQVWLWXFLMH............................................................................................NB: This document is not valid without the signature ofthe registrar/dean/administration officer and the officialstamp of the institution.1DSRPHQD�� RYDM� GRNXPHQW� QLMH� SXQRYDåDQ� EH]� SRWSLVDRYODãüHQRJ�OLFD�L�]YDQLþQRJ�SHþDWD�LQVWLWXFLMH

I. Course unit code:Šifra predmeta/kursa:Refer to the ECTS information Package8QHWL�ãLIUX�QD]QDþHQX�X�ECTS informacionompaketu

II. Duration of course unit:Trajanje predmeta/kursa:Y = 1 full academic yearY = 1 cela školska/akademska godina1S = 1 semester 2S = 2 semesters1S = 1 semestar 2S = 2 semestra1T = 1 term/trimester 2T = 2 terms/trimesters1 T = 1 trimestar 2T = 2 trimestra


70

III. Description of the institutional grading system:Opis sistema ocenjivanja institucije koja izdajediplomu:........................................................................................................................................................................

. ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

1. ECTS grading scale:ECTS skala ocenjivanja:

ECTS skala ocenjivanja/ECTS grading scale

ECTSGrade

ECTSocena

% of successfulstudents normally

achieving the grade% studenata kojiSRORåH�LVSLW�VD

RGUHÿHQRP�RFHQRP

Definition

Definicija

A

B

C

10

25

30

EXCELLENT – outstandingperformance with only minorerrors2'/,ý$1�±�L]X]HWDQ�XVSHK�VDneznatnim greškama

VERY GOOD – above theaverage standard but with someerrorsVRLO DOBAR – iznadproseka, ali sa ponekimgreškama

GOOD – generally sound workwith a number of notable errors


71

D

E

FX

F

25

10

–

–

DOBAR – uopšteno dobar rad,ali sa dosta grešaka

SATISFACTORY – fair but withsignificant shortcomings=$'292/-$9$-8û,�±VROLGDQ��DOL�VD�]QDþDMQLPnedostacima

SUFFICIENT – performancemeets the minimum criteriaDOVOLJAN – zadovoljavaminimalne kriterijume

FAIL – some more workrequired before the credit canbe awardedNEDOVOLJAN – potrebandodatni rad za uspešnoRNRQþDQMH

FAIL – considerable furtherwork is requiredNEDOVOLJAN – potrebnoznatno više rada

1. ECTS credits:ECTS bodovi:

1 full academic year = 60 credits1 cela školska/akademska godina = 60 bodova1 semester = 30 credits1 semestar = 30 bodova1 term/trimester = 20 credits1 trimestar 20 bodova

72

Prilog 4.

Osnovna struktura i uputstva zapripremu informacionog paketa

Introduction/Uvod

Dati kratak uvod o glavnim postavkama ECTS i ci-OMHYLPD�XYRÿHQMD�RYRJ�VLVWHPD�X�GDWRM�LQVWLWXFLML�

The Institution/Institucija

A. Name and address/Naziv institucije i adresaDati potpuni naziv i adresu, broj telefona i faksa i e-

mail�DGUHVX��.RULVQR� MH�SULORåLWL� L�PDSX�JUDGD��JUDGVNRJMH]JUD��NDPSXVD�XQLYHU]LWHWD��WH�QD]QDþLWL�ORNDFLMX�LQVWLWX�cije.

B. Academic calendar/Kalendar akademske /školske godine1D]QDþLWL� GDWXPH� SRþHWND� L� ]DYUãHWND� DNDGHPVNH�

ãNROVNH� JRGLQH�� QDþLQ� RUJDQL]RYDQMD� QDVWDYH� �VHPHVWUL�trimestri), periode glavnih ispitnih rokova i raspusta.

C. The ECTS institutional coodinator/Koordinator zaECTS u institucijiNavesti prezime i ime, adresu, broj telefona i faksa,

e-mail adresu koordinatora za ECTS, kao i vreme koje jeQDMSRJRGQLMH� ]D� XVSRVWDYOMDQMH� OLþQRJ� NRQWDNWD�� ,VWH� SR�GDWNH�GDWL�L�]D�]DPHQLND�NRRUGLQDWRUD�X�VOXþDMX�QMHJRYRJodsustva.


73

D. General description of the institution /Osnovni podaci o institucijiDati kratke istorijske podatke o instituciji, kao i po-

GDWNH�R�QMHQRM�YHOLþLQL��EURM�XSLVDQLK�VWXGHQDWD��QDVWDYQLNDGDU�� VWDWXVX� �GUåDYQD�� SULYDWQD�� XQLYHU]LWHW� LOL� GUXJDvrsta visokoškolske institucije), organizaciji i strukturi.

E. Registration procedure /Postupak i propisi za upis studenataInformacije o upisu treba da obuhvate sve detalje

koji studentu olakšavaju prijavljivanje:F rokove prijavljivanja i upisa studenata, kao iGRNXPHQWD� NRMD� VH� SULODåX� L� URNRYH� ]D� QMLKRYRpodnošenje;

F informacije o eventualno potrebnoj dodatnoj pri-SUHPL� ]D� XSLV� L� SULMHPQLP� LVSLWLPD� ]D� RGUHÿHQHprograme;

F potrebno poznavanje jezika na kome se realizujeQDVWDYD��XNOMXþXMXüL�L�YUVWX�GRND]D��SRWYUGH��VHUWL�ILNDWL�� SRORåHQL� WHVWRYL�� R� SRWUHEQRP� QLYRX� QMH�JRYRJ�SR]QDYDQMD��SULSUHPQH�NXUVHYH�]D� VDYODÿL�vanje potrebnog nivoa.

General Practical Information/3UDNWLþQHinformacije o opštim uslovima studiranja

A. Host country formalities/Administrativneformalnosti za boravak u zemljiInformacije o proceduri dobijanja privremenog bo-

ravka, vize, radne dozvole (ukoliko je potrebna) kao i odrugim detaljima vezanim za administrativne postupke uskladu sa nacionalnom regulativom.


74

B. Getting there/,QIRUPDFLMH�R�VDREUDüDMQLP�YH]DPD,QIRUPDFLMH� R� VDREUDüDMQLP� YH]DPD� VD� JUDGRP� X

kome se nalazi institucija, kao i podaci o osobi za kontaktpri dolasku u sedište institucije.

C. Cost of living/&HQH�L�XVORYL�åLYRWD,QIRUPDFLMH�R�SURVHþQLP�WURãNRYLPD�åLYRWD�X�]HPOML�

X]� HYHQWXDOQH� SULPHUH� QD� RVQRYX� NRMLK� MH� PRJXüH� SUR�ceniti troškove za boravak studenta, uz naznaku posebnihPRJXüQRVWL��VWXGHQWVNL�UHVWRUDQL��PHQ]H�L�VO��

D. Accommodation/Uslovi smeštaja,QIRUPDFLMH� R� UD]OLþLWLP� RSFLMDPD� VPHãWDMD� �VWX�

GHQWVNL� GRPRYL�� SULYDWDQ� VPHãWDM�� PRJXüQRVW� VPHãWDMDosoba u pratnji studenta, smeštaj za osobe sa posebnim]DKWHYLPD�� XSRUHGQH� SURVHþQH� FHQH� L� URNRYL� ]Dprijavljivanje za organizovan smeštaj; adresa osobe zakontakt u vezi rešavanja problema smeštaja.

E. Health and insurance/Zdravstveno osiguranjeF Medical facilities/Medicinske usluge i usloviQMLKRYRJ�NRULãüHQMD

F Special needs students/Studenti sa posebnimSRWUHEDPD� ±� DGUHVD� RVREH� ]D� NRQWDNW� X� VOXþDMXposebnih potreba

F ,QVXUDQFH�FRYHU�3ROLVH�RVLJXUDQMD�NRMH� MH�PRJXüHkoristiti i druga alternativna rešenja u skladu sapropisima zemlje.

F. Study facilities at the host institution/OpštePRJXüQRVWL�]D�VWXGLUDQMD�X�LQVWLWXFLML�GRPDüLQXF Libraries/Biblioteke, njihova opremljenost i loka-FLMD�� YUHPH� UDGD� L� GUXJL� XVORYL� ]D� NRULãüHQMH� EL�EOLRWHþNRJ�IRQGD�

F Specialist facilities/Uslovi za rad u laboratorijama,kompjuterska oprema i informacioni centri, mo-


75

JXüQRVWL�UDGD�X�EROQLFDPD�]D�VWXGHQWH�PHGLcine isl.

G. Other practical information/'UXJH�SUDNWLþQHinformacijeInformacije o javnom transportu, bankama i sl.

H. Extra-mural and leisure activities/Vannastavne islobodne aktivnosti,QIRUPDFLMH� R� VWXGHQWVNLP�RUJDQL]DFLMDPD� L�PRJXü�

QRVWLPD� XNOMXþHQMD� JRVWXMXüLK� VWXGHQDWD�� VSRUWVNH� L� NXO�WXUQH�DNWLYQRVWL�NRMH�SUDWH�XQLYHU]LWHWVNL�åLYRW�VWXGHQDWD�PRJXüQRVWL�]D�UHNUHDFLMX�L�VO�

The Department/Departman – odsek

A. General description of the department/Opšteinformacije o departmanu/odseku

Dati podatke o ECTS koordinatoru depart-mana, kratak opis strukture i organizacije, broj stu-GHQDWD�L�QDVWDYQRJ�RVREOMD��QD]QDþLWL�RVQRYQH�SUDY�FH�QDXþQRJ�UDGD��3ULND]DWL�XNUDWNR�PRJXüQRVWL�UDdaX� ODERUDWRULMDPD�� UDVSRORåLYX�RSUHPX� L� ELEOLRWHþNLIRQG�NRMLP�UDVSRODåH�GHSDUWPDQ�

1DYHVWL�REUD]RYQH�SURJUDPH� L� GXåLQX� WUDMDQMDVWUXGLMD� ]D� ]DYUãHWDN� RGUHÿHQRJ� VWHSHQD� VWXGLMD�'DWL� RSãWL� SULND]� QDVWDYQLK� PHWRGD�� QDþLQD� SROD�ganja ispita (pismeni, usmeni), vrednovanja ostalihaktivnosti studenata (laboratorijski ili terenski rad,NDR� L� SUHGYLÿHQH� ]DYUãQH� LVSLWH� LOL� GLSORPVNH� UD�GRYH� L� QDþLQ� QMLKRYH� L]UDGH� L� RGEUDQH�� 8� VOXþDMXUD]OLþLWLK�QDþLQD� SRODJDQMD� LVSLWD�� GHWDOMH� QDYHVWL� XSRJODYOMX�R�SRMHGLQDþQLP�SUHGPHWLPD��'DWL�RSLV�VL�stema ocenjivanja koji se primenjuje.


76

B. Degree structure/Struktura kvalifikacijaF Qualifications/Kvalifikacija'DWL� RSLV� L� VWUXNWXUX� YDåHüLK� QDVWDYQLK� SURJUDPD� � L

opštih uslova koje student mora da zadovolji za dobijanjeRGUHÿHQRJ�DNDGHPVNRJ�]YDQMD�NYDOLILNDFLMH�

F Course structure diagram/Dijagram strukture stu-dija

3UHSRUXþXMH� VH� L]UDGD� GLMDJUDPD� LOL� WDEHODUQRJpregleda svih predmeta koje obuhvata jedan programstudija sa naznakom broja ECTS bodova dodeljenih poje-dinim predmetima i/ili programskim celinama.

C. Individual course units/3RMHGLQDþQL�SUHGPHWL��kursevi3ULND]�SUHGPHWD�MH�NOMXþQL�GHR�LQIRUPDFLRQRJ�SDNHWD

L�SR�SUDYLOX�VDGUåL�SRGDWNH�R�VYLP�SUHGPHWLPD�NXUVHvimaNRMH� QXGL� RGUHÿHQL� GHSDUWPDQ�RGVHN�� 3RVHEQR� WUHbaQD]QDþLWL�GD�OL�VH�SUHGPHWL�JUXSLãX�X�YHüH�FHOLQH��PRdule,blokove) i kakvo je mesto ovih celina u ukupnom pro-JUDPX�VWXGLMD��8�VOXþDMX�GD�VWXGLMH�QD�RGUHÿHQRP�VWHSHQX]DKWHYDMX� L� LVWUDåLYDþNL� UDG� �QSU�� PDJLVWDUVND� WH]D�� SR�WUHEQR� MH� QD]QDþLWL� QDþLQ� L]UDGH� L� RGEUDQH� UDGD� L� EURMSUHGYLÿHQLK�ECTS bodova.

3RGDFL�R�SUHGPHWLPD�WUHED�GD�VDGUåH�

F Identification�QD]LY�SUHGPHWD�L�RGJRYDUDMXüD�ãLIUDza lakšu identifikaciju predmeta u komunikaciji sadrugim institucijama;

F Description/kratak opis programa predmeta kojiRPRJXüDYD�UD]XPHYDQMH�QMHJRYRJ�VDUåDMD�RG�VWUD�ne studenata i drugih potencijalnih partnera;

F Level/procenu nivoa predmeta, što podrazumevajasnu naznaku potrebnih prethodnih znanja (uz na-YRÿHQMH� SUHGPHWD� NRMH� SUHWKRGQR� WUHED� SRORåLWL� L


77

preporuku literature koju treba koristiti zaSULSUHPX��SRVWDYOMHQLK�FLOMHYD�L�OLVWH�SUHSRUXþHQHliterature;

F Compulsory or optional course units/naznaku obaveznim i izbornim predmetima/kursevima;

F Teaching staff/ime(na) nastavnika i saradnika;F Length�GXåLQX� WUDMDQMD� QDVWDYH� �EURM� þDVRYD

nedeljno, semestar i godinu studija, uz naznakumesta predmeta u ukupnom pregledu/dijagramustrukture studija);

F Teaching and learning methods/metode nastave iVDYODÿLYDQMD� JUDGLYD� �SUHGDYDQMD�� NRQVXOWDFLMH�YHåEH��ODERUDWRULMVNH�YHåEH��VHPLQDUL��WHUHQVNL�UDGL� GU�� VD� EURMHP� QHGHOMQLK� þDVRYD� L� XNXSQLPEURMHP�QHGHOMD�WUDMDQMD�RGUHÿHQH�DNWLYQRVWL��

F Assessments�QDþLQ� SRODJDQMD� L� WUDMDQMH� LVSLWD�oblici provere znanja tokom nastave, njihovaXþHVWDORVW� L� YUHGQRYDQMH�� YUHGQRYDQMH� SUDNWLþQRJrada i drugih oblika individualnog rada (seminar-VNL� UDGRYL�� SURMHNWL� L� GU�� QDþLQ� L� WHUPLQL� SULMDYHispita;

F The language/posebnu naznaku predmeta nakojima se nastava izvodi na nekom od stranihjezika;

F ECTS credit allocation/ECTS� ERGRYH� SUHGYLÿHQH]D� RGUHÿHQ� SUHGPHW�NXUV� X� VNODGX� VD� RSãWLP� SR�stavkama ECTS-a, uz naznaku broja bodova zabitne aNWLYQRVWL� SUHGYLÿHQH� SURJUDPRP� SUHG�meta (laboratorijski rad, terenski rad), teze idisertacije.


78

Glossary/5HþQLN�WHUPLQD

0DOL� UHþQLN�NRULãüHQLK� WHUPLQD� VD�REMDãQMHQMHP�QML�KRYRJ� ]QDþHQMD� YHRPD� MH� NRULVWDQ� ]D� SRWHQFLMDOQH� SDUW�QHUH��V�RE]LURP�QD�WR�GD�LVWL�WHUPLQL�PRJX�LPDWL�UD]OLþLWR]QDþHQMH�X�UD]OLþLWLP�]HPOMDPD�

79

Prilog 5.

Osnovna struktura i uputstva zapripremu dodatka diplomi

Osnovna struktura dodatka diplomi

INFORMATION IDENTIFYING THE HOLDEROF QUALIFICATIONINFORMACIJE O NOSIOCUDIPLOME/KVALIFIKACIJE1.2. Family name(s)

Prezime(na):1.3. Given name(s)

Ime(na):1.2. (Place) Date of birth

�0HVWR��GDWXP�URÿHQMD��GDQ�PHVHF�JRGLQD��1.5. Student identification number or code (if available)

Identifikacioni broj studenta ili šifra (ukolikopostoji):

INFORMATION IDENTIFYING THEQUALIFICATION,1)250$&,-(�.2-(�%/,ä(�2'5(�8-8KVALIFIKACIJU1.6. Name of qualification and (if applicable) title

conferred (in original language)Naziv kvalifikacije i (ukoliko postoji��RGJRYDUDMXüDtitula (na jeziku originala):

1.7. Main field(s) of study for the qualification*ODYQR�SRGUXþMH�D��VWXGLMD�]D�VWLFDQMH�NYDOLILNDFLMH�

1.8. Name and status of awarding institution (in originallanguage)


80

Naziv i status institucije koja izdaje diplomu (najeziku originala):

1.9. Name and status of institution (if different from 2.3)administering studies (in original language)Naziv i status institucije (ukoliko se razlikuje od2.3.) koja obavlja administrativne poslove studija(na jeziku originala):

1.10. Language(s) of instruction/examinationJezik(ci) nastave/ispita:

INFORMATION ON THE LEVEL OFQUALIFICATIONINFORMACIJE O NIVOU KVALIFIKACIJE1.11. Level of qualification

Nivo kvalifikacije:1.12. Official length of the programme

=YDQLþQR�WUDMDQMH�SURJUDPD�VWXGLMD�1.13. Access requirements

Potrebni uslovi za upis:

INFORMATION ON THE CONTENTS ANDRESULTS GAINED,1)250$&,-(�2�6,67(08�,�6$'5ä$-8STUDIJA I POSTIGNUTIM REZULTATIMA1.14. Mode of study

1DþLQ�VWXGLUDQMD�1.15. Programme requirements

Sistem i pravila studiranja1.16. Programme details (e.g. modules or units studied)

and the individual grades/marks/credits obtained (ifthis information is available on an officialtranscript this should be used here)Detalji programa studija (predmeti, moduli,NXUVHYL��L�GRELMHQH�SRMHGLQDþQH�RFHQH�NUHGLWL


81

(XNROLNR�VX�RYH�LQIRUPDFLMH�UDVSRORåLYH�X�REOLNX]YDQLþQRJ�SUHSLVD�RFHQD��WUHED�JD�SULORåLWL�RYGH):

1.17. Grading scheme and, if available, gradedistribution guidanceSistem ocenjivanja i (XNROLNR�MH�UDVSRORåLYD)XRELþDMHQD�UDVSRGHOD�RFHQD�

1.18. Overall classification of the qualification (inoriginal language)Ukupna klasifikacija kvalifikacija (na jezikuoriginala):

INFORMATION ON THE FUNCTION OFQUALIFICATIONINFORMACIJE O AKADEMSKIM I352)(6,21$/1,0�02*8û1267,0$�.2-(358ä$�.9$/,),.$&,-$1.19. Access to further study

Prohodnost prema daljim studijama:1.20. Professional status (if applicable)

Profesionalni status (XNROLNR�MH�RG�]QDþDMD):

ADDITIONAL INFORMATIONDODATNE INFORMACIJE1.21. Additional information

Dodatne informacije:1.22. Further information sources

Izvor dodatnih informacija:

CERTIFICATION OF THE SUPPLEMENTOVERA DODATKA DIPLOMI1.23. Date

Datum:1.24. Signature

Potpis:


82

1.25. CapacityFunkcija potpisnika:

1.2. Official stamp or seal=YDQLþDQ�SHþDW�

INFORMATION ON THE NATIONAL HIGHEREDUCATION SYSTEMINFORMACIJE O NACIONALNOM SISTEMUVISOKOG OBRAZOVANJA

Uputstva za pripremu dodatka diplomi

INFORMACIJE O NOSIOCUDIPLOME/KVALIFIKACIJE1.27. Prezime(na):

Navesti puno prezime ili prezimena, ako ih imaviše:

Ime(na):Navesti puno ime ili imena, ukoliko ih ima više.�0HVWR��GDWXP�URÿHQMD��GDQ�PHVHF�JRGLQD��1D]QDþLWL�REDYH]QR�GDWXP��D�SR�PRJXüVWYX�L�PHVWRURÿHQMD�Identifikacioni broj studenta ili šifra (ukoliko postoji):

2YDM� EURM� VOXåL� ]D� LGHQWLILNDFLMX� SRMHGLQFD� NRPH� VHizdaje dodatak diplomi, kao studenta koji je upisan naRGUHÿHQ� SURJUDP� VWXGLMD��0RåH�ELWL� QDYHGHQ� L� OLþQL� EURMJUDÿDQD� X� VOXþDMX� GD� X� ]HPOML� SRVWRML� WDNDY� VLVWHPidentifikacije.

,1)250$&,-(�.2-(�%/,ä(�2'5(�8-8KVALIFIKACIJU1.1. Naziv kvalifikacije i (ukoliko postoji��RGJRYDUDMXüD

titula (na jeziku originala)


83

Dati puni naziv kvalifikacije na originalnom jezikudiplome, s obzirom na to da raznovrsnost terminologije iQRPHQNODWXUH� X� UD]OLþLWLP� ]HPOMDPD� PRåH� GD� VWYDUDQHGRXPLFH�X�VOXþDMX�SUHYRGD��3RVHEQR�QD]QDþLWL�DNR�GL�SORPD� LPD� NDUDNWHU� GYRMQH� GLSORPH�� 1D]QDþLWL� GD� OLGLSORPD� X� QDFLRQDOQLP� VLVWHPX� SRGUD]XPHYD� RGUHÿHQXtitulu za nosioca diplome (LQåHQMHU��GRNWRU«��1D]QDþLWLGD�OL�MH�WLWXOD�]DãWLüHQD�]DNRQRP�

*ODYQR�SRGUXþMH�D��VWXGLMD�]D�VWLFDQMH�NYDOLILNDFLMH�1D]QDþLWL� VDPR� RVQRYQX� REODVW�L��GLVFLSOLQX� VWXGLMD

NRMD� RGUHÿXMH� SRGUXþMH� ]D� NRMH� MH� GRELMHQD� RGUHÿHQDkvalifikacija (npr. politika i istorija, molekularna biolo-JLMD��KHPLMVNR�LQåHQMHUVWYR��

Naziv i status institucije koja izdaje diplomu (na jezikuoriginala):

Navesti pun naziv institucije koja je izdala diplomu(univerzitet, fakultet). Po pravilu to je ujedno i institucijakoja obavlja administrativne poslove i izvodi programVWXGLMD�� 3RVWRMH� VOXþDMHYL� NDGD� GLSORPX� L]GDMH� L� GUXJDinstitucija koja ima ugovor ili akreditaciju od strane višeQDGOHåQH� LQVWLWXFLMH�� 7R�PRåH� ELWL� GUåDYD�� XQLYHU]LWHW� LOLQHND� SURIHVLRQDOQD� LQVWLWXFLMD�� D� X� QHNLP� VOXþDMHYLPD� LLQRVWUDQD�LQVWLWXFLMD��ãWR�WUHED�QD]QDþLWL�X�RYRP�SRJODYOMX�7DNRÿH�� WUHED� QD]QDþLWL� L� VWDWXV� LQVWLWXFLMH� NRMD� L]GDMHGLSORPX�� GUåDYQD�� SULYDWQD�QH]DYLVQD�� SULYDWQD� LOLSUL]QDWD� RG� GUåDYH�� 8NROLNR� MH� LQVWLWXFLMD� DNUHGLWRYDQD�navesti akreditaciono telo koje je sprovelo akreditaciju.Na kraju navesti i generalnu klasifikaciju institucije kojaizdaje diplomu u nacionalnom obrazovnom sistemu(Univerzitet, Fachhochschule, Technical College………).

Naziv i status institucije (ukoliko se razlikuje od 2.3.)koja obavlja administrativne poslove studija (na jezikuoriginala):


84

8�VOXþDMX�GD�SRVWRML�UD]OLND��NDNR�MH�SUHWKRGQR�REMDã�QMHQR��QDYHVWL�VYH�HOHPHQWH�NDR�L�X�VOXþDMX��

Jezik(ci) nastave/ispita:1DYHVWL� MH]LN�MH]LNH�� L]YRÿHQMD� QDVWDYH� L� REDYOMDQMD

ispita za sticanje kvalifikacije.

INFORMACIJE O NIVOU KVALIFIKACIJE1.1. Nivo kvalifikacije:

1D]QDþLWL� SUHFL]QR� QLYR� NYDOLILNDFLMH�]YDQMD� LQMHJRYR� PHVWR� X� VSHFLILþQRM� QDFLRQDOQRM� REUD]RYQRMstukturi (uz objašnjenje zasnovano na informacijama onacionalnom obrazovnom sistemu, datim u osmom po-JODYOMX�RYRJ�GRNXPHQWD��2EMDVQLWL�GRPDüX�YLVRNRREUD�]RYQX� PUHåX� �XQLYHU]WHWVNR� GRGLSORPVNR�SRVOHGLSlom-sko obrazovanje, Bachelor Degree, Baccalaureate + xgodina...). Dati sve korisne informacije o „indikatorimaQLYRD´� RGUHÿHQLK� VWXGLMD� NRML� VX� QDFLRQDOQR� SUL]QDWL� Lodnose se na datu kvalifikaciju.

=YDQLþQR�WUDMDQMH�SURJUDPD�VWXGLMD�1D]QDþLWL� ]YDQLþQR� WUDMDQMH� ]DYUãHQLK� VWXGLMD

�VHPHVWUL��JRGLQH��L�XORåHQ�UDG�]D�]DYUãDYDQMH�RGUHÿHQRJSURJUDPD�� XNOMXþXMXüL� L� LQIRUPDFLMH� R� GRGDWQLP� ELWQLPDNWLYQRVWLPD��SUDNWLþQD�REXND��WHUHQVNL�UDG�L�GU��8ORåHQUDG�VH�PRåH�L]UD]LWL�X�YLGX�XNXSQRJ�RSWHUHüHQMD�VWXGHQWDX� VDYODGDYDQMX� RGUHÿHQRJ� SURJUDPD� �QDVWDYD�� XþHQMH�ispiti) kao EURM� þDVRYD� QHGHOMQR� [� QHGHOMH, ili putemXRELþDMHQRJ� ORNDOQRJ� QDþLQD� L]UDåDYDQMD� �QSU�� MHGQDgodina redovnih studija).

Potrebni uslovi za upis:1DYHVWL� SULURGX� SUHWKRGQH� NYDOLILNDFLMH� L� GXåLQX

prethodnog školovanja/studiranja koji su neophodni zaupis na program studija za koji se izdaje Dodatakdiplomi.


85

,1)250$&,-(�2�6,67(08�,�6$'5ä$-8STUDIJA I POSTIGNUTIM REZULTATIMA1.1. 1DþLQ�VWXGLUDQMD

1D]QDþLWL�GD�OL�VX�VWXGLMH�]DYUãHQH�NDR�UHGRYQH��full-time), studije uz rad (part-time), studije na daljinu(distance) itd.

Sistem i pravila studiranjaNavesti detalje sistema i pravila studiranja koji

REXKYDWDMX� PLQLPDOQH� VWDQGDUGH� ]D� GRELMDQMH� RGUHÿHQHkvalifikacije, kao što su obavezni delovi programaXNOMXþXMXüL� L� SUDNWLþQH� HOHPHQWH� REXNH�� SUDYLOD� NRMD� VHodnose na izradu završnog rada (diplomskog rada,disertacije, teze), kao i druge zahteve za uspešnoRNRQþDQMH� VWXGLMD� L� GRELMDQMH� RGUHÿHQH� NYDOLILNDFLMH�1DYHVWL�SRVWDYOMHQH�FLOMHYH�RGUHÿHQRJ�SURJUDPD�VWXGLMD�Ldati i druge informacije korisne za procenu stepenaVWHþHQLK�]QDQMD�L�SURIHVLRQDOQLK�YHãWLQD�

Detalji programa studija (predmeti, moduli, kursevi) iGRELMHQH�SRMHGLQDþQH�RFHQH�NUHGLWL��ukoliko su oveLQIRUPDFLMH�UDVSRORåLYH�X�REOLNX�]YDQLþQRJ�SUHSLVDRFHQD��WUHED�JD�SULORåLWL�QD�RYRP�PHVWX):

Detaljno prikazati sve elemente programa studija�SUHGPHWL��NXUVHYL�L�GU��XNOMXþXMXüL�L�SRGDWNH�R�QMLKRYRPWUDMDQMX� �EURM� VDWL� SUHGDYDQMD�� YHåEL� L� RVWDOLK� DNWLYQRVWLSUHGYLÿHQLK� ]D�RGUHÿHQL� SUHGPHW�� L� SURFHQX�RSWHUHüHQMDVWXGHQWD� X� QMLKRYRP� VDYODÿLYDQMX� �XNXSQR� RSWHUHüHQMHVWXGHQWD� HYHQWXDOQR� L]UDåHQR� SXWHP�ECTS bodova, uzobjašnjenje o primenjenom sistemu dodele bodova zaRGUHÿHQH�DNWLYQRVWL��3ULORåLWL�OLVWX�VYLK�SRORåHQLK�LVSLWD�Lpostignutih rezultata, uz paralelnu naznaku dobijenihRFHQD�X�YDåHüHP�QDFLRQDOQRP�VLVWHPX�L�X�VLVWHPX�ECTS,NDR�L�SURVHþQX�RFHQX�VYLK�SRORåHQLK�LVSLWD��1D]QDþLWL�GD


86

li postoji i koja je priroda završnog ispita ili rada�GLSORPVNL�� WH]D�� GLVHUWDFLMD�� QMHQ� QD]LY�� MH]LN�� QDþLQRGEUDQH�� GRELMHQX� RFHQX� L� QDþLQ� DUKLYLUDQMD� �GRVWXSQRVWWH]H� NUR]� ELEOLRWHþNL� VLVWHP� LOL� SULORåHQ� VDåHWDN� QDengleskom jeziku). Navesti i druge podatke koji omo-JXüDYDMX�SURFHQX�UH]XOWDWD�SRMHGLQFD��NDR�ãWR�VX�GRELMHQHQDJUDGH�� XþHãüH� X� QDXþQLP� SURMHNWLPD�� XþHãüH� X� REUD�zovnom procesu (demonstrator i sl.).

Ovi podaci se mogu prikazati i putem prepisa ocena,NDR�SUDWHüHJ�GRNXPHQWD�þLMD�MH�RVQRYQD�IRUPD�SULORåHQDovom materijalu.

Sistem ocenjivanja i (XNROLNR�MH�UDVSRORåLYD��XRELþDMHQDraspodela ocena:

Navesti podatke o sistemu ocenjivanja i o minimumuNRML� REH]EHÿXMH� SUROD]QRVW� QD� LVSLWX� �QSU�� LOL� ��XUDÿHQRJ�WHVWD�LOL�]DGDWDND��.RULVQR�MH�GDWL�L�XRELþDMHQXraspodelu ocena za dati studijski program. Ovi podacibitno olakšavaju procenu postignutih rezultata s obziromna velike razlike u sistemu ocenjivanja koje su prisutne uUD]OLþLWLP�REUD]RYQLP�VLVWHPLPD�

Ukupna klasifikacija kvalifikacija (na jeziku originala):Dati klasifikaciju ukupno postignutih rezultata (First

Class Honours Degree, Summa Cum Laude, Merit, AvecDistinction itd.�� XNROLNR� MH� RQD� XRELþDMHQD� X� QDFLRQDO�nom sistemu.

INFORMACIJE O AKADEMSKIM I352)(6,21$/1,0�02*8û1267,0$�.2-(358ä$�.9$/,),.$&,-$1.1. Prohodnost prema daljim studijama:

1DYHVWL� GD� OL� VH� VD� GRELMHQRP� GLSORPRP� PRåHSULVWXSLWL�GDOMHP�XQLYHU]LWHWVNRP� LOL� VWUXþQRP�REUD]RYD�QMX� X� RGUHÿHQRP� QDFLRQDOQRP� REUD]RYQRP� VLVWHPX


87

�PRJXüQRVW� XSLVD� QD� VSHFLMDOLVWLþNH�� PDJLVWDUVNH� LOLGRNWRUVNH�VWXGLMH��3UL�WRP�QD]QDþLWL�L�YDåHüH�VWDQGDUGH�Lpropise za prohodnost prema višim nivoima studija (npr.SRWUHEQD�VUHGQMD�RFHQD�]D�XSLV�RGUHÿHQLK�VWXGLMD��

Profesionalni status:1D]QDþLWL� SURIHVLRQDOQL� VWDWXV� QRVLRFD� GLSORPH�NYD�

OLILNDFLMH� X� VPLVOX� GRELMHQH� WLWXOH� �LQåHQMHU�� GLSORPLUDniLQåHQMHU��L�SUDYD�QD�UDG�X�RGUHÿHQRM�REODVWL��SURfesionalniUDG�X�REODVWL�LQåHQMHUVWYD�L�VO��NDR�L�GUXJH�GRGDWQH�XVORYH]D�]DSRãOMDYDQMH�X�RGUHÿHQRM�VWUXFL��VWUXþQL�LVSLW��GUåDYQLLVSLW�� REDYH]DQ� VWDå� L� VO�� 3RVHEQR� QD]QDþLWL� GD� OLRGUHÿHQD� NYDOLILNDFLMD� RPRJXüDYD� UDG� X� REODstima saposebnom regulativom.

DODATNE INFORMACIJE1.1. Dodatne informacije:

Navesti sve dodatne informacije koje su korisne zaprocenu prirode, nivoa i upotrebljivosti kvalifikacije, kaoãWR� VX� REXND�VWXGLUDQMH� X� RGUHÿHQRP� SHULRGX� X� QHNRMdrugoj instituciji/kompaniji/zemlji, ili druge bitne in-IRUPDFLMH� R� LQVWLWXFLML� X� NRMRM� MH� RGUHÿHQD� NYDOLILNDFLMDVWHþHQD�

Izvor dodatnih informacija:1D]QDþLWL�GUXJH�L]YRUH�LQIRUPDFLMD�NRMH�SUXåDMX�XYLG

X�GHWDOMH�X�SRJOHGX�VWHþHQH�NYDOLILNDFLMH��web site institu-FLMH�� GHSDUWPDQ� X� RNYLUX� RGUHÿHQH� YLVRNRREUD]RYQH� LQ�stitucije; nacionalni informacioni centar i sl.).

OVERA DODATKA DIPLOMI1.1. Datum:

Datum izdavanja dodatka diplomi, koji ne mora bitiisti kao i datum izdavanja osnovne diplome.

Potpis:


88

3UH]LPH��LPH�L�SRWSLV�RYODãüHQH�RVREH�

Funkcija potpisnika dokumenta:=YDQLþQD�SR]LFLMD�RVREH�NRMD�MH�SRWSLVDOD�GRNXPHQW�

=YDQLþDQ�SHþDW�=YDQLþQD�RYHUD�GRNXPHQWD��NDR�L�X�VOXþDMX�RVQRYQH

diplome.

INFORMACIJE O NACIONALNOM SISTEMUVISOKOG OBRAZOVANJA

U ovom poglavlju potrebno je prikazati osnovneelemente nacionalnog obrazovnog sistema (tipovi visoko-školskih institucija, uslovi za upis, sistem kvalifikacija iVWUXþQLK� QD]LYD� NRML� VH� GRELMDMX� SUL� ]DYUãHWNX� VWXGLMD�� XYUHPH� NDGD� MH� GLSORPD� VWHþHQD�� 3RGDFL� WUHED� GD� EXGXkompletni, ali ne i preopširni (najviše dve strane). OviSRGDFL�VX�]D�YHüLQX�]HPDOMD�(YURSH�UDVSRORåLYL�QD�LQWHU�net-adresama nacionalnih centara: National AcademicRecognition Information Centre – NARIC, National Info-rmation Centre on Academic Recognition and Mobility –ENIC; rektorskih konferencija i ministarstava obrazova-nja.

89

Prilog 6.

Examples of DiplomaSupplements

Primeri dodatka diplomi

DIPLOMA SUPPLEMENT

The following Diploma Supplement is designed toprovide a description of the nature, level, content andstatus of the studies that were pursued and successfullycompleted by the individual named on the originalaccompanying qualification. The supplement, in combi-nation with the credential itself, should provide sufficientinformation to enable the reader to make a judgementabout the qualification and whether it is appropriate forthe purpose for which the holder seeks to use it (e.g. foraccess to an academic programme, exemption from partof a programme, employment/right to practice a profe-ssion, etc.). The title of the qualification and the nameand status of the institution awarding/administering itshould always be presented in the original language. Theinformation contained within the supplement should notcontain any value judgements, equivalence statements orsuggestions about recognition. The purpose of thissupplement is to provide the reader with enoughindependent data to make his/her own unbiasedjudgements based on the objective facts. This approach,designed to improve the international transparency and‘fair recognition’ of qualifications, was developed by ajoint Commission – UNESCO/CEPES – Council of Eu-rope working group.


90

1. INFORMATION IDENTIFYING THE HOLDER OFTHE QUALIFICATION

1.1. Family name(s): Naam1.2. Given name(s): Voornaam1.3. (Place and) Date of birth: (Sint-Niklaas,) 4 April

19731.4. Student identification number or code: not available

2. INFORMATION IDENTIFYING THEQUALIFICATION AND ITS ORIGINATING

INSTITUTION

2.1. Name of the qualification: burgerlijk werktuigkundig-elektrotechnisch ingenieur

2.2. Name and type of awarding institution: KatholiekeUniversiteit Leuven, private and state recognised

2.3. Name and type of institution administering studies:Katholieke Universiteit Leuven, private and staterecognised

2.4. Language(s) of instruction/examination: Dutch

3. INFORMATION ON THE LEVEL OF THEQUALIFICATION

3.1. Level of qualification: 53.2. Access requirements: kandidaat burgerlijk ingenieur3.3. Main field(s) of study for the qualification:

mechanica, optie energietechnieken

4. INFORMATION ON THE CONTENTS ANDRESULTS GAINED

4.1. Mode of study: full-time4.2. Normal length of the programme: three years, each

1500 to 1800 hours4.3. Programme requirements:


91

Each study is divided into one or more yearlyprogrammes. The student has to pass for all of themsuccessively in order to obtain the final degree. Thismeans that no individual credit build-ups are allowed.The passing of a yearly programme is evaluated by aboard of examiners. This has to stick to the general rulethat each student who obtained the mark of 10/20 passesfor the individual programme component and that thestudent who thus reaches an overall percentage of 50%passes for the yearly programme. The student whoreaches an overall percentage of more than 50% but whodoes not succeed in one or more individual programmecomponents can receive a pass for the yearly programme.The board of examiners in this case will apply amechanism of compensation: with one 9/20 one cansucceed if one e.q. has obtained on overall percentage of55%, with one 8/20 one can succeed if one e.q. hasobtained an overall percentage of 58% and so on. Inalmost every case the student on which a compensationmechanism has been applied will receive a lower finalaward (e.g. passed instead of summa cum laude based onthe overall percentage). Never can one succeed if theoverall percentage of 50% has not been obtained.4.4. Components, courses, modules or units studied/4.5.

Individual grades obtained/4.6. Grading scheme,grade translation and grade distribution guidance/4.7. Overall classification of the award

Year: first year Master in mechanical-electrical engi-neering – academic year 1993–1994

Credit GradeProgramme components pointsEconomics 3 AApplied material sciences 7 P


92

Thermodynamics and heat 7 PElectrical engineering, machines 9 BFluid mechanics 3 BEngineering elasticity 3 BMachine design, part 5 PMechanical vibrations 5 ATurbomachinery, part 1 3 PKinematics and dynamics 5 PProduction engineering, part 1 4 ASystem theory 4 BEngineering design 3 AOverall result: geslaagd

Grading scheme

summa cum laude and with the congratulationsof the examination board 0 0%summa cum laude 1 1,25%magna cum laude 7 8,75%cum laude 21 26,25%cum fructu 26 32,50%passed 0 0%not passed 25 31,25%

Total 80 100%

Year: second year Master in mechanical-electrical engi-neering – academic year 1994–1995

Credit GradeProgramme components points

Heat enginesFluidotecnics 1The techniques of refrigeration and air conditioning 1


93

Control and instrumentationNumerical methods inEnvironmental engineering 1Electrical and lighting 1Enterprises administration Instrumentation andmeasuring 11. Universidad de Zaragoza (Espana)

Overall result: geslaagd met 60 ECTS studieputen/passedwith 60 ECTS credits

Grading scheme

summa cum laude and with the congratulationsof the examination board 0 0%summa cum laude 0 0%magna cum laude 0 0%cum laude 0 0%cum fructu 1 16,67%passed 5 83,33%not passed

Total 6 100%

Year: third year Master in mechanical-electrical engi-neering – academic year 1995–1996

Credit GradeProgramme components pointsReligion 3 AIntellectual property law 3 PEnergy management 3 PChemical process engineering 3 AManagement of the industrial environment 3 PMachine design – tribology and reliability 5 B


94

Nuclear reactor engineering 4 BElectrical engineering: applications 3 ANuclear reactor physics 4 PEnergy systems: seminars 3 ATerm paper 12 AModelstudy and experimental validation of aComprex-intakeCapita selecta thermal systems 4 APropulsion éolienne 1 BSafety of the working environment 3 AJoining techniques 3 PStudium generale: lectures for the 21st century4 A1. Ecole Nationale Supérieure de Techniques Avan-

cées, Paris (France)

Overall result: geslaagd op voldoende wijze/cum fructu –67,0%

Grading scheme

summa cum laude and with the congratulationsof the examination board 0 0%summa cum laude 0 0%magna cum laude 0 0%cum laude 14 60,87%cum fructu 7 30,43%passed 0 0%not passed 2 8,70%

Total 23 100%


95

5. INFORMATION ON THE FUNCTION OF THEQUALIFICATION

5.1. Title conferred by the qualification: burgerlijkingenieur

5.2. Access to further study: A second cycle degree likethis one gives access to postgraduate programmes:‘aanvullende opleidingen en specialisatieopleidin-gen’.If an additional programme has been followed, onecan obtain the degree of ‘qualified teacher’. Ifcertain additionalrequirements have been met, one can have access tothe doctoral training programme.

5.3. Professional status conferred: such statement isprohibited by law

6. ADDITIONAL INFORMATION

6.1. Additional information:If during the study programme a substantial part of ithas been followed in another university or evenanother country, this is clearly mentioned in thedetailed list provided for under the caption 4.4. and4.5. If during the study programme some practicalelements were included (stages, training on the job,writing an essay, ...), such elements are clearlyindicated in the same lists aforementioned.

6.2. Further information sources:Ministerie van de Vlaamse Gemeenschap,Administratie van het Hoger Onderwijs enWetenschappelijk OnderzoekKoningsstraat 136B-1000 Brussel (Belgium)tel. +32–2–211.42.47fax +32–2–211.42.52


96

7. CERTIFICATION OF THE SUPPLEMENT

7.1. Date: 28 June 19967.2. Signature: P. De Meester and E. Van den Bulck7.3. Capacity: chairman and secretary of the board of

examiners7.4. Official stamp or seal:

8. INFORMATION ON THE NATIONAL HIGHEREDUCATION SYSTEM(S)

8.1. General overview of the educational system(s):8.2. Description of the national higher education awards

structure(s):See Descriptions of the national higher education

systems

SUPPLEMENT AU DIPLOMEDEUG SCIENCES HUMAINES ET

SOCIALESMENTION HISTOIRE

1. RENSEIGNEMENTS CONCERNANTL’IDENTIFICATION DU TITULAIRE DE LA

QUALIFICATION1.1. Nom de famille: MARTIN1.2. Prénom(s): David1.3. Date de naissance: 01/01/19761.4. Numéro ou code d’identification de l’étudiant (le cas

échéant):INE (Indentification Nationale Etudiant):99999999999 (n° à 11 caractères)


97

2. RENSEIGNEMENTS CONCERNANTL’IDENTIFICATION DE LA QUALIFICATION ET

L’ETABLISSEMENT QUI L’A CONFEREE

2.1. Intitulé de la qualification: Diplôme d'Etudes Uni-versitaires Générales Sciences Humaines et Socialesmention Histoire

2.2. Nom et type de l’établissement qui l’a conférée:Université Michel de Montaigne – Bordeaux 3 (Eta-blissement public)

2.3. Nom et type de l’établissement qui organise lesétudes:Université Michel de Montaigne – Bordeaux 3

2.4. Langue(s) utilisée(s) pour l’enseignement/les exa-mens: Français

3. RENSEIGNEMENTS CONCERNANT LE NIVEAUDE LA QUALIFICATION

3.1. Niveau de la qualification: 1er cycle – Bac + 23.2. Qualification(s) requises permettant l’accès:

Baccalauréat, DAEU ou équivalent Bac.3.3. Principal/Principaux domaine(s) d’étude pour

l’obtention de la qualification: Histoire

4. RENSEIGNEMENTS CONCERNANT LECONTENU DE LA QUALIFICATION ET LES

RESULTATS OBTENUS

4.1. Mode d’étude: Temps plein.4.2. Durée normale du programme d’étude: 2 ans4.3. Conditions du programme:

8 modules obligatoires dont 6 fondamentaux et 2optionnels


98

1 er niveau (1an)

Module 1: 2h cours X 28 semaines

3h TD X 28 semaines

D4011 Histoire Moderne 40h coef. 4 ECTS 20


3h TD X 28 semaines

D4012 – HistoireContemporaine 140h coef.4 ECTS 20


1h TD X 25 semaines

D 5016 Géographie pourhistoriens 75h coef. 3 ECTS 15

Module 4: 2h TD X 25 semaines

D2236 Sociétés et Instiutionsaméricaines cont. 50h coef. 1 ECTS 5

2ème niveau (1an)


3h TD X 28 semaines

D4021 –Histoire Ancienne 140h coef. 4 ECTS 20


3h TD X 28 semaines

D4022 Histoire Médiévale 140h coef. 4 ECTS 20


1h TD X 25 semaines

D5026 Géographie pourhistoriens 75 h coef. 3 ECTS 15

Module 8: 2h TD X 25 semaines

D4031 Idées et Religions 50h coef. 1 ECTS 5

4.4. Composantes des cours, modules ou unités étudiées:Voir: Guide pratique de l'Etudiant de l'UFR d'Histo-ire + Guide ECTS de l'Université Michel de Monta-igne: e-mail http://www.montaigne.u-bordeaux.fr

4.5. Notes individuelles obtenues: voir relevés de notesci-joint.


99

4.6. Système de notation et explications:Le système de notation s'étend en France de 0 à 20.La note de 10/20 est requise pour l'obtention dudiplôme.La mention Passable correspond à la fourchette

de notes comprise entre 10 et 12

Assez Bien entre 12 et 14

Bien entre 14 et 16

Très Bien entre 16 et 20

80% des étudiants reçus au diplôme obtiennent unemoyenne comprise entre 10 et 1215% des étudiants reçus au diplôme obtiennent unemoyenne comprise entre 12 et 144% des étudiants reçus au diplôme obtiennent unemoyenne comprise entre 14 et 161% des étudiants reçus au diplôme obtiennent unemoyenne comprise entre 16 et 20Notre système fait apparaître une procédure com-pensatoire par niveau. Le diplôme de DEUG peutêtre acquis par capitalisation ou par compensation oupar un mode combiné des deux systèmes.

4.7. Classification globale du diplôme décerné:En l'état actuel, rubrique non pertinente à Bordeaux3 pour ce diplôme.

5. RENSEIGNEMENT CONCERNANT LAFONCTION DE LA QUALIFICATION

1.1. Titre conféré par la qualification (dans la langueoriginale): sans objet

1.2. Accès à des études plus avancées: accès en Licence(Bac+3) et concours de la Fonction Publique

1.3. Statut professionnel conféré: sans objet


100

6. RENSEIGNEMENTS COMPLEMENTAIRES

6.1. Renseignements complémentaires:6.2. Autres sources d’informations:

Voir Guide ECTS de l'Université Michel de Mon-taigne:e-mail http://www.montaigne.u-bordeaux.fr

7. CERTIFICATION DU SUPPLEMENT

7.1. Date: 16 octobre 19977.2. Signature: M. X7.3. Qualité du signataire: le Secrétaire Général .7.4. Timbre officiel ou cachet:

8. RENSEIGNEMENTS CONCERNANT LESYSTEME NATIONAL/LES SYSTEMES

NATIONAUX D’ENSEIGNEMENT SUPERIEUR

8.1. Aperçu global du/des système(s):8.2. Description de la structure nationale/des structures

nationales des diplômes de l’enseignement supé-rieur:See Descriptions of the national higher educationsystemsLégende:DEUG: Diplôme d'Etudes Universitaires GénéralesCPGE: Classe Préparatoires aux Grandes EcolesDUT: Diplôme Universitaire de TechnologieBTS: Brevet de Technicien SupérieurDEUST: Diplôme d'Etudes UniversitairesScientifiques et TechniquesMST: Maîtrise des Sciences et TechniquesMSG: Maîtrise des Sciences de GestionMIAGE: Maîtrise d'Informatique Appliquée à laGestion des Entreprises


101

DESS: Diplôme d'Etudes Supérieures SpécialiséesDEA: Diplôme d'Etudes Approfondies

DIPLOMA SUPPLEMENT(Diploma Nr. 000170)Latvijas Universitate

Raina bulvaris 19, Riga, Latvia, LV-1586

This Diploma Supplement follows the model deve-loped by the European Commission, Council of Europeand UNESCO/CEPES. The purpose of the supplement isto provide sufficient independent data to improve theinternational ‘transparency’ and fair academic and pro-fessional recognition of qualifications (diplomas, degrees,certificates etc.). It is designed to provide a description ofthe nature, level, context, content and status of the studiesthat were pursued and successfully completed by theindividual named on the original qualification to whichthis supplement is appended. It should be free from anyvalue judgements, equivalence statements or suggestionsabout recognition. Information in all eight sectionsshould be provided. Where information is not provided,an explanation should give the reason why.

1. INFORMATION IDENTIFYING THE HOLDER OFTHE QUALIFICATION

1.1. Family Name: Zalite1.2. Given name: Kristine1.3. Date of birth (day/month/year): 29.02.19651.4. Student identification number/code: 290265–10000


102

2. INFORMATION IDENTIFYING THEQUALIFICATION

2.1. Name of qualification and title conferred: qua-lification – Diploma, title Ekonomists-gramatvedis

2.2. Main field of study for the qualification: economics2.3. Name and status of awarding institution: Latvijas

Universitate – state universit. Latvijas Universitate isa state-recognised institution (Statute approved bythe Parliament on …………), its degrees/diplomasare recognised by the Latvian State

2.4. Name (in original language) and status of institution(if different from 2.3) administering studies: same as2.3.

2.5. Language of instruction/examination: Latvian

3. INFORMATION ON THE LEVEL OF THEQUALIFICATION

3.1. Level of qualification: professional Universitystudies after award of Bakalaurs degree

3.2. Official length of programme: 1 year – 40 weeks offull-time studies, 42 credit points (one credit pointbeing equal to an estimated one-week fulltime work-load of a student)

3.3. Access requirements: Bakalaurs degree in economics

4. INFORMATION ON THE CONTENTS ANDRESULTS GAINED

4.1. Mode of studies: Full-time4.2. Programme requirements: Study year – 40 weeks,

practical training – 4 weeks, final qualificationexam.Acquiring of knowledge and practical skills ineconomics, banking and accountancy is required forsuccessful award of the diploma


103

4.3. Programme details:Courses Credit points Grades

2. Macroeconomics 2 9 (excellent)

3. Accounting(Financial accounting) 5 9 (excellent)

4. Business finance 4 10 (withdistinction)

5. Business law 2 9 (excellent)

6. Bank accounting and analysis 2 9(excellent)

7. Accounting in budgetaryorganizations 2 8 (very good)

8. Management accounting 3 9 (excellent)

9. Financial analysis 4 9 (excellent)

10. Taxes and accounting 2 9 (excellent)

11. Auditing 4 9 (excellent)

12. Operational and strategicplanning 2 9 (excellent)

13. Securities and accounting 2 9 (excellent)

14. Internal control 2 8 (excellent)

Kritine Zalite has passed practical training in Bankof Latvia from April 1 till April 30, 1998 and received 4credit points with the grade – 10 (with distinction).

Final exam in Economics was taken on June 19,1998 with the grade – 10 (with distinction).4.4. Grading scheme and grade distribution guidance:

10 – with distinction, 6 – almost good,9 – excellent, 5 – satisfactory,8 – very good 4 – almost satisfactory,7 – good 3-1– unsatisfactory

4.5. Overall classification of the qualification: Notapplicable


104

5. INFORMATION ON THE FUNCTION OF THEQUALIFICATION

5.1. Access to further study: access to Magistrs pro-grammes

5.2. Professional status: no professional status officiallyawarded, professional training provided for work asan accountant.

6. ADDITIONAL INFORMATION

6.1. Additional information: this diploma is valid withthe Bakalaurs diploma Nr.008572

6.2. Further information sources:Studies Information Centre, Academic Information Centre,University of Latvia, Valnu iela 2, Riga, LV-1098

7. CERTIFICATION OF THE SUPPLEMENT7.1. Date: 30.06.1998

7.2. Signature:__________________________

7.3. Capacity: Head of Study department

7.4. Seal of the Faculty of Economics and Management

8. INFORMATION ON THE NATIONAL HIGHEREDUCATION SYSTEM

See Descriptions of the national higher educationsystems


105

Founding Principles and GeneralGuidelines1 for those Producing

SupplementsThe following founding principles and general

guidelines are designed to help the production of conciseand effective supplements. They result from the work ofa joint European Commission Council of EuropeUNESCO/CEPES working group that in 1997–1998piloted and evaluated the Diploma Supplement. Theguidelines make strong recommendations concerning theprinciples and good practice behind effective supple-ments and the explanatory notes give further detailedadvice to higher education institutions who createsupplements. All documents will be available in allEU/EEA languages and Russian. A range of good prac-tice examples of completed Diploma Supplements can befound on the servers of the European Commission, DG22(http://europa.eu.int/en/comm/dg22), the Council of Eu-rope (http://culture.coe.int) or UNESCO/CEPES (http://www.cepes.ro). The Diploma Supplement is intended tofacilitate the implementation of the Convention on theRecognition of Qualifications Concerning HigherEducation in the European Region, Lisbon 1997. It wasfurther tested as part of the Phare Multi-Country Project,Recognition of Higher Education Diploma and StudyCredit Points Across Borders.

––––––1� 7HNVW� MH� GHR� L]YHãWDMD� ]DMHGQLþNH� NRPLVLMH� 6DYHWD

Evrope, Evropske unije i radne grupe UNESCO/CEPES.


106

Founding Principles:The Diploma Supplement is based on the following

important founding principles that respect national andinternational academic autonomy. These principles alsogive some further explanation of the purpose and natureof the new version. The Diploma Supplement is:1. A flexible, non-prescriptive tool, capable of adap-

tation to local needs. It can be used to replace oraugment current approaches. Existing transcripts andexplanatory systems can be integrated into theframework or be superseded by it. The supplementuses a sequence for the information that it is stronglyrecommended should be followed.

2. A device that has national and international appli-cations. It has been designed to aid the resolution ofinternational recognition problems as well as do-mestic ones. These have both been intensified byincreasingly fast-changing and complex qualificationand award structures.

3. A system to aid recognition for academic and profe-ssional purposes. It is potentially useful for all highereducation institutions, professional bodies, students,employers, public bodies, governments and citizens.

4. An approach that specifically excludes claims andvalue-judgements concerning equivalence by provi-ding sufficient objective information to allow therecipient to make his or her own judgements aboutthe qualification in question. It is a system that doesnot guarantee automatic admission or recognition. Itfacilitates the process whereby judgements are madeby autonomous national or local bodies (academic,professional, governmental, etc.) and therefore doesnot infringe local rights of judgement. It eases theprocess of access and recognition.


107

5. A tool that should be used with sensitivity. Therecognition of foreign qualifications should beviewed as a process for the assessment of the com-petence, experience and knowledge acquired, reco-gnising that ‘fair recognition’ and not exact equi-valence should be sought. Users of the supplementare encouraged, where possible, to focus on the out-comes of the learning that has taken place and tomake their judgements using the qualitative andquantitative information provided.

6. A set of guidelines that avoids the inclusion of somuch detail that it confuses the user. This minimalistapproach acknowledges the cost of producing thesupplement and wherever possible advocates referralto other information sources that could be consulted.However, the Diploma Supplement should provide allthe necessary information for a judgement to be madewithout repeated demands for more data.

7. An addition to the original credential. The credentialshould remain unchanged from its normal state (in itsapproved language and textural form). The DiplomaSupplement should accompany the authentic cre-dential that certifies the award. It is not a substitutefor it. Furthermore, the Diploma Supplement can beused in conjunction with other appropriate documen-tation, including curriculum vitae, etc. a person maywell have several Diploma Supplements, each accom-panying an individual qualification.

General Guidelines

It is strongly recommended that supplements shouldconform with the following:8. The brief explanatory note (in the box at the start of

the ‘outline structure for the Diploma Supplement’)


108

should be reproduced as part of each completedDiploma Supplement, in order to guide higher edu-cation institutions, citizens, employers and otherpotential users of the information.

9. Institutions should follow the structure and sequenceof information carefully developed and tested by thepilot project. Various customised versions were testedand found not to be as clear and user-friendly. In thecases where sections were omitted altogether, thesesupplements were invariably found to be ineffective.Great care needs to be taken in compiling supple-ments in order to avoid imprecise, missing or con-fused information. Over-long and over-complicatedsupplements should be avoided. They irritate thosewho receive them. Avoid information overload andpresent information as concisely as possible. Theexamples of good practice supplements show howthis can be done. The use of a transcript clearly helpsprovide detailed information in a concise way.

10. In combination with the credential itself, thesupplement should provide sufficient information toenable the reader to make a judgement about thequalification and whether it is appropriate for thepurpose for which the holder seeks to use it (e.g. foraccess to an academic programme, exemption frompart of a programme, employment/right to practise aprofession, etc.). It is not designed to replace a curri-culum vitae but to provide additional information.

11. The supplement should always be accompanied bythe original qualification as supplements normallyhave no legal validity. The existence of a DiplomaSupplement does not guarantee the status of aninstitution, its awards, or whether it is recognised aspart of a national higher education system. However,it should contain information on these aspects.


109

12. The supplement should always have the name andtitle of the qualification, the name and status of theinstitution awarding/administering it, and the classi-fication of the award all presented in the originallanguage. Incorrect translations mislead those makingjudgements about qualifications. Transliterations arepermissible in the case of scripts other than the Latinalphabet. It should be possible to relate the names ofdegrees and awards to the description of the highereducation system under section eight.

13. Supplements should be free from any valuejudgements, equivalence statements or suggestionsabout recognition. Information in all eight sectionsshould be provided. Where information is not provi-ded, an explanation should give the reason why.

14. The production of supplements is best done centrallyand not devolved to different parts of academic insti-tutions. This keep costs down and minimises vari-ation in content and approach.

15. Institutions should take appropriate action to mini-mise the possibility of forgery and misrepresentationof their supplements.

16. Information on the higher education system (sectioneight) should be kept to a two page maximum. Wherepossible, information could include diagrams andcharts to aid clarity. As a follow-up to the pilot Diplo-ma Supplement project, finalised versions of thisinformation are to be produced for each country withthe help of national ENICs/NARICs (national infor-mation centres), Ministries and Rectors’ Conferences.

17. It is best to issue supplements automatically at thetime the qualification is completed. This is preferableto retrospective issue which becomes more difficultas programmes and educational awards are subject to


110

continuous evolution and change. It is particularlyimportant that section eight of the supplementdescribe the national higher education structure inforce at the time the qualification was awarded.

18. Great care should be taken with translations andterminology as many problems exist in this area. Inorder to overcome these, it is essential that theoriginal language is used where indicated in the sup-plement. In addition, the glossary of terms associatedwith the supplement has been specifically producedto overcome linguistic confusions. Supplements maybe produced in whatever language(s) institutionsthink appropriate.

19. Where they exist, institutional, regional and nationalquality assurance systems should include DiplomaSupplements in their activities. This will help ensurethe quality of supplements.

20. Supplements are designed to be used with sensitivity.The evaluation of qualifications from another countryshould concentrate on the competence, experienceand knowledge acquired, recognising that ‘fair reco-gnition’ and not exact equivalence should be sought.

111

Prilog 7.

Prepis ocenaPREGLED PRIMENE EVROPSKOGSISTEMA TRANSFERA KREDITA

(ECTS-a) U EVROPI

NAPOMENA: Ovaj prilog predstavlja kratak pre-JOHG� WUHQXWQRJ� VWDQMD� VDþLQMHQ� RG� VWUDQH� (YURSVNH� DVR�cijacije univerziteta (EUA) u saradnji sa nacionalnim ko-ordinatorima za ECTS/DS, u okviru Programa obilaskalokacija i savetovanja o ECTS-u.

Uvodne napomene

Ova studija predstavlja kratak pregled preliminarnihUH]XOWDWD� LVWUDåLYDQMD�(YURSVNH� DVRFLMDFLMH� XQLYHU]LWHWD� Rprimeni ECTS-a, sprovedenog za potrebe Konferencije otransferu i akumulaciji kredita, koju su organizovaliEvropska asocijacija univerziteta i Švajcarska kon-federacija (Cirih, 10–12. oktobar 2002. godine). Podacisu prikupljeni od 30 nacionalnih koordinatora zaECTS/DS��YLGHWL�VSLVDN�QD�NUDMX�3ULORJD��NRML�üH�SULEDYLWLdodatne informacije za sastanak u novembru 2002.godine.

7DEHOX� VD� NUDWNLP� SUHJOHGRP� WUHED� þLWDWL� KRUL�]RQWDOQR��]D�VYDNX�GUåDYX��ýLWDQMH�SR�YHUWLNDOL�PRåH�ELWL]EXQMXMXüH�� EXGXüL� GD� VH� LQIRUPDFLMH� RGQRVH� NDNR� QDECTS, tako i na ostale nacionalne sisteme kredita.

113

Zem

ljaS

iste

m k

red

ita u

up

otr

ebi

Zas

no

van

na

RSWHUHüHQMX

stu

den

ata

Zas

no

van

QDþDVRYLPD

kon

takt

a

U u

po

treb

i kao

sist

emak

um

ula

cije

Bro

j kre

dita

po

akad

emsk

oj

god

ini

.RQ

YHU]LMD

L]PHÿX

nac

ion

aln

og

sist

ema

i EC

TS

–a

%URMþDVRY

Dgo

diš

nje

(a

ko je

]YDQLþQR

XWYUÿHQ�

Zak

on

ska

ob

avez

ap

rimen

e si

stem

akr

edita

Aus

trija

EC

TS

da

ne

da,

ali

ne

sist

emat

ski

60N

/P (

nije

prim

enlji

vo)

15

00d

a

Bel

gija

(Fla

ndrij

a)

EC

TS

da

ne

ne,

ali

nek

iel

emen

ti su

uu

po

treb

i uin

stitu

cija

ma

viso

kog

ob

razo

van

ja

60

N/P

YDULUD

L]PHÿX

15

00 i

18

00

da

Bel

gija

(fra

ncu

sko

govo

rno

SRGUXþMH�

EC

TS

da

(up

rinci

pu

)–

ne

60

N/P

16

00 je

XRELþDMHQR

�QLMH

]YDQLþQR

RGUHÿHQR

�

ne

Bu

gars

kaE

CT

Sd

an

en

e6

0N

/Pn

e

ýHãND

5HSXE

OLND

nem

a u

nifi

cira

no

gkr

editn

og

sist

ema

(EC

TS

jeu

up

otr

ebi s

am

o u

cilj

um

ob

ilno

sti)

ne

da

ne

60

, ali

nije

]YDQLþQR

pro

pis

ano

–QLMH]YDQLþQR

pro

pis

ano

ne

Kip

arn

acio

nal

ni s

iste

m k

red

itan

ed

ad

a3

01

nac

ion

aln

i jed

nak

je 2

EC

TS

kred

itaL]PHÿX��

��L

22

00n

e

Dan

ska

EC

TS

da

ne

60

N/P

da

Evropski sistm prenosa bodova

112

Est

onija

naci

onal

ni s

iste

m k

redi

ta(E

CT

S je

u u

po

treb

i sam

ou

cilj

u m

ob

ilno

sti)

da

ne

da

40

1 n

acio

nal

ni k

red

itje

dn

ak je

1,5

EC

TS

kred

ita

16

00 (

nije

]YDQLþQR

pro

pis

ano

)

da

Fin

ska

nac

ion

aln

i sis

tem

kre

dita

(EC

TS

je u

up

otr

ebi s

amo

u c

ilju

mo

biln

ost

i)

da

ne

da

u p

rose

ku4

0–

16

00 (

nije

]YDQLþQR

pro

pis

ano

)

da

Fra

ncu

ska

EC

TS

da

ne

da

60

N/P

da

1HP

DþND

uvo

di s

e si

stem

zas

no

van

na

EC

TS

-ud

an

ed

a6

0n

e vi

še o

d 1

800

ne

*UþND

nac

ion

aln

i sis

tem

kre

dita

(EC

TS

je u

up

otr

ebi u

cilj

um

ob

ilno

sti)

ne

sist

emat

ski

da

da,

ali

ne

sist

emat

ski

––

–d

a

0DÿDUVND

nac

ion

aln

i sis

tem

kre

dita

da

ne

da

60

––

da

Isla

ndna

cion

alni

sis

tem

kre

dita

(EC

TS

je u

up

otr

ebi u

cilj

um

ob

ilno

sti)

da

ne

da

30

1 n

acio

nal

ni j

edn

akje

2 E

CT

S kr

edita

–d

a

Irsk

an

ema

po

seb

no

g kr

editn

og

sist

ema

(EC

TS

je u

up

otr

ebi s

am

o u

cilj

um

ob

ilno

sti)

––

––

––

ne

Italij

ana

cion

alni

sis

tem

kre

dita

(EC

TS

je u

up

otr

ebi u

cilj

um

ob

ilno

sti)

da

ne

da

60

–RE

LþQR

��

da

Latv

ijana

cion

alni

sis

tem

kre

dita

(EC

TS

je u

up

otr

ebi u

cilj

um

ob

ilno

sti)

da

ne

da

40

1 n

acio

nal

ni k

red

itje

dn

ak je

1,5

EC

TS

kred

ita

16

00d

a

Evropski sistem prenosa bodova

113

Zem

ljaS

iste

m k

red

ita u

up

otr

ebi

Zas

no

van

na

RSWHUHüHQMX

stu

den

ata

Zas

no

van

QDþDVRYLPD

kon

takt

a

U u

po

treb

i kao

sist

emak

um

ula

cije

Bro

j kre

dita

po

akad

emsk

oj

god

ini

.RQ

YHU]LMD

L]PHÿX

nac

ion

aln

og

sist

ema

i EC

TS

–a

%URMþDVRY

Dgo

diš

nje

(a

ko je

]YDQLþQR

XWYUÿHQ�

Zak

on

ska

ob

avez

ap

rimen

e si

stem

akr

edita

Litv

anija

naci

onal

ni s

iste

m k

redi

ta(E

CT

S je

u u

po

treb

i u c

ilju

mo

biln

ost

i)

da

ne

da

40

1 n

acio

nal

ni k

red

itje

dn

ak je

1,5

EC

TS

kred

ita

16

00d

a

Mal

tam

alte

ški u

nive

rzite

t kor

isti

sops

tven

i sis

tem

kre

dita

da

ne

da

30

–1

500

–

Hol

andi

jana

cion

alni

sis

tem

kre

dita

(no

vi s

iste

m z

asn

ova

n n

a6

0 k

red

ita g

od

išn

je u

prim

eni j

e o

d s

epte

mb

ra2

002

. go

din

e)

da

ne

–4

2 (

star

isi

stem

)1

0 n

acio

nal

nih

jed

nak

i su

15

EC

TS

kred

ita

–d

a

No

rveš

kan

acio

nal

ni s

iste

m k

red

itaza

men

juje

se E

CT

S-o

md

an

ed

a6

0N

/PQLMH]YDQLþQR

pro

pis

ano

da

Pol

jska

EC

TS

da

ne

da,

ali

ne

sist

emat

ski

60

N/P

QLMH]YDQLþQR

pro

pis

ano

ne

Po

rtu

gal

nac

ion

aln

i sis

tem

kre

dita

(EC

TS

je u

up

otr

ebi u

svrh

u m

ob

ilno

sti)

ne

da

da

––

–d

a

Ru

mu

nija

EC

TS,

sa

man

jimVSHFLILþQR

VWLP

Dd

a, u

prin

cip

un

esi

stem

po

sedu

je n

eke

elem

ente

aku

mu

laci

je

60

N/P

15

60, a

li n

ije]YDQLþQR

pro

pis

ano

da


114114

6ORY

DþND

Re

pu

blik

au

z E

CT

S, u

up

otr

ebi s

u jo

šne

ki s

iste

mi k

redi

ta–

–E

CT

S se

uvo

di

kao

aku

mu

lativ

ni

sist

em

u n

eki

min

stitu

cija

ma

viso

kog

ob

razo

van

ja

––

–d

a

Slo

ven

ijaE

CT

Sd

an

e–

–N

/P–

ne

Špa

nija

naci

onal

ni s

iste

m k

redi

ta(E

CT

S je

u u

po

treb

i u c

ilju

mo

biln

ost

i)

ne

da

da

od

60

do

85

–QLMH]YDQLþQR

pro

pis

ano

prip

rem

a se

XYRÿ

HQMH

EC

TS

-aNDR]YDQLþQR

Jsi

stem

a kr

edita

Šve

dsk

an

acio

nal

ni s

iste

m k

red

ita(E

CT

S je

u u

po

treb

i u c

ilju

mo

biln

ost

i)

da

ne

da

40

1 n

acio

nal

ni k

red

itje

dn

ak je

1,5

EC

TS

kred

ita

16

00d

a

Šva

jcar

ska

Uz E

CT

S, u

up

otr

ebi j

e i

nac

ion

aln

i sis

tem

kre

dita

da,

up

rinci

pu

–d

a, a

li n

esi

stem

atsk

iu

op

šten

o,

60

QLMH]YDQLþQR

pro

pis

ano

ne

Vel

ika

Brit

anija

u up

otre

bi je

sis

tem

kre

dita

naz

van

CA

TS

(EC

TS

seko

risti

u ci

lju m

obiln

osti)

da

ne

da

12

0–

12

00 z

ap

rogr

ame

prv

og

niv

oa

(first

cyc

le)

ne


115


116

AUSTRIJA

Sistem bodovanja u upotrebiU Austriji ne postoji nacionalni sistem bodovanja,

YHü�VH�SULPHQMXMH�ECTS. Sistem je zasnovan na radnomRSWHUHüHQMX�L�QD��ERGRYD�SR�DNDGHPVNRM�JRGLQL��-HGDQECTS�ERG�SULEOLåQR�RGJRYDUD��UDGQLK�þDVRYD�VWXGHQWD�=DNRQ� R� XQLYHU]LWHWVNLP� VWXGLMDPD� VDGUåL� RGUHGEH� NRMHGR]YROMDYDMX� NRULãüHQMH� ECTS-a kao akumulativnogsistema (komentari u novom Zakonu o univerzitetu iz2002. godine).

Zakonski okvirZa univerzitete i univerzitete umetnosti.=D�YLVRNH�VWUXþQH�ãNROH��Fachhochschulen).

Stepen primeneProcenjuje se da je do sada oko 50% institucija

primenilo ECTS. Nema podataka o upotrebi ECTS-a kaoakumulativnog sistema.

Dodatne informacije: [email protected]

BELGIJA(Flandrija)

Sistem bodovanja u upotrebiU Flandriji se primenjuje ECTS, a broj bodova se

L]UDþXQDYD� QD� RVQRYX� UDGQRJ� RSWHUHüHQMD� VWXGHQDWD��'Rsada je sistem bodovanja primenjivan samo u ciljutransfera kredita. Postoji 60 bodova godišnje, a ukupanJRGLãQML�EURM�þDVRYD�YDULUD�RG��GR��

Zakonski okvirZakon koji reguliše primenu sistema bodovanja kao

sredstva za transfer bodova, je na snazi od 1991. godine


117

za univerzitete, a od 1994. godine i za neuniverzitetskisektor.

Stepen primeneECTS je u potpunosti primenjen kao sredstvo za

WUDQVIHU� ERGRYD�� D� GRGHOD� RGUHÿHQRJ� EURMD� ERGRYDQDVWDYQLP�SURJUDPLPD�MH�XRELþDMHQD��0HÿXWLP��SULPHQDLA, ToR i ECTS bodovnih sistema zavisi od samihLQVWLWXFLMD�� 2þHNXMH� VH� GD� VOHGHüH� JRGLQH� EXGH� XVYRMHQQRYL�SURSLV�NRML� üH�RPRJXüLWL� DNXPXODFLMX�ERGRYD�� LDNRLQVWLWXFLMH� YHü� XSRWUHEOMDYDMX� QHNH� HOHPHQWH� SULQFLSDDNXPXODFLMH�XQXWDU�SRVWRMHüHJ�]DNRQVNRJ�RNYLUD�


BELGIJA�IUDQFXVNR�JRYRUQR�SRGUXþMH�

Sistem bodovanja u upotrebiU delu Belgije koji predstavlja francusko govorno

SRGUXþMH� QLNDGD� VH� QLMH� SULPHQMLYDR� QDFLRQDOQL� VLVWHPbodovanja te je, sledstveno tome, usvojen ECTS kaosistem bodova na univerzitetima i visokim školama(Hautes Écoles). Sistem je zasnovan na radnom opte-UHüHQMX�VWXGHQDWD�NRMH�VH�L]UDþXQDYD�QD�RVQRYX�UD]OLþLWLKDNWLYQRVWL� SURFHVD� XþHQMD� �WHRULMVNL� NXUVHYL�� VHPLQDUL�laboratorije, itd.). Postoji 60 bodova godišnje, a akadem-VND�JRGLQD�VH�RELþQR�VDVWRML�RG�� VWXGHQWVNLK� UDGQLKþDVRYD�� RG� þHJD� RNR� �� þDVRYD� NRQWDNWD� �UHþ� MH� RSURVHþQLP� YUHGQRVWLPD�� 'R� VDGD� MH�ECTS primenjivansamo kao sistem transfera bodova.

Zakonski okvir,DNR� QLMHGDQ� ]DNRQ� LOL� SURSLV� QH� QDODåX� XSRWUHEX

ECTS-a�NDR�VLVWHPD�WUDQVIHUD��QMHJRYX�SULPHQX�SRGVWLþXi Ministarstvo i akademske vlasti u oba sektora visokogobrazovanja.


118

Stepen primeneECTS bi trebalo da bude uveden na svim uni-

verzitetima i za sve nastavne predmete do septembra2002. godine, a na visokim školama krajem godine. Kon-VXOWDWLYQD� NRPLVLMD� VDVWDYOMHQD� RG� þODQRYD�� SUHGVWDYQLNDvisokih škola i univerziteta, u saradnji sa nacionalnimsavetnicima za ECTS, trebalo bi da prati i ubrza procesimplementacije.


BUGARSKASistem bodovanja u upotrebi

U Bugarskoj se primenjuje ECTS. Ovaj sistem uve-den je u okviru Erasmus programa na 14 od 42 bugarskaXQLYHU]LWHWD��$PHULþNL�XQLYHU]LWHW�X�%XJDUVNRM�L�1RYL�EX�JDUVNL� XQLYHU]LWHW� SULPHQMXMX� GUXJDþLMH� VLVWHPH� ERGRYD�iako potonja institucija koristi i ECTS.

Sistem bodovanja zasnovan je na radnom optere-üHQMX�VWXGHQDWD��DOL�VH�QH�NRULVWL�NDR�VLVWHP�DNXmulacije.3RVWRML� �� NUHGLWD� JRGLãQMH�� D� JRGLãQML� EURM� þDsova nije]YDQLþQR�SURSLVDQ�

Zakonski okvir8YRÿHQMH�ECTS-a u Bugarskoj nije zakonska obave-

za. Prvi put je pomenuto u Strateškom planu Ministarstvaprosvete i nauke za 1999. godinu, te u Planu za 2002.godinu.

Stepen primeneECTS je primenjen, premda ne u potpunosti, kao

sistem transfera bodova na 14 bugarskih univerziteta, aline kao sistem akumulacije.



119

KIPARSistem bodovanja u upotrebi

Kiparski univerzitet, jedina institucija na kojoj suakreditovani programi svih nivoa, primenjuje nacionalnisistem bodova za sve programe. Sistem bodovanja za-VQRYDQ�MH�VDPR�QD�þDVRYLPD�NRQWDNWD�L�XSRWUHEOMDYD�VH�]Dtransfer i akumulaciju unutar Univerziteta. Postoji 30 bo-GRYD�JRGLãQMH��D�JRGLãQMH�RSWHUHüHQMH�VWXGHQDWD�NUHüH�VHL]PHÿX��L��þDVRYD�

Zakonski okvirNe postoji zakon ili propis koji bi primenu nacio-

QDOQRJ�VLVWHPD�ERGRYD�þLQLR�REDYH]QRP��,QWHUQD�UHJXOD�WLYD� 8QLYHU]LWHWD� QD� .LSUX� QDODåH� SULPHQX� QDFLRQDOQRJsistema bodova od 1992.

Stepen primene2þHNXMH�VH�GD�üH�VYH�LQVWLWXFLMH�YLVRNRJ�REUD]RYDQMD

usvojiti sistem bodovanja (jedan nacionalni bod jednak je2 ECTS boda) po ulasku zemlje u Evropsku uniju.


ý(â.$�5(38%/,.$

Sistem bodovanja u upotrebiNa nacionalnom nivou ne postoji jedinstven sistem,

SD�YHüLQD�þHãNLK�XQLYHU]LWHWD�SULPHQMXMH�VRSVWYHQH�VLVWH�PH�ERGRYDQMD��6LVWHPL�ERGRYDQMD�VX�PDQMH�XRELþDMHQL�Xneuniverzitetskom segmentu visokog obrazovanja. Nema]DNRQVNLK� SURSLVD� NRML� EL� QDODJDOL� XYRÿHQMH� L� SULPHQXVLVWHPD�ERGRYDQMD��7DNRÿH��QH�SRVWRMH�QL�RSãWD�SUDYLOD�RQDþLQX�DORNDFLMH�ERGRYD��5DQLMH�VX�þDVRYL�NRQWDNWD�SUHG�VWDYOMDOL�QDþLQ�]D�PHUHQMH�UDGQRJ�RSWHUHüHQMD�VWXGHQDWD��DGDQDV�VH�X�RE]LU�X]LPDMX�L�þDVRYL�NRQWDNWD�L�UDGQR�RSWH�


120

UHüHQMH�VWXGHQDWD��6LVWHPL�ERGRYDQMD�VH�XJODYQRP�NRULVWH]D�WUDQVIHU�� LPDMXüL�X�YLGX�PRELOQRVW�VWXGHQDWD��$NXPX�lacija se gotovo uopše ne primenjuje.

Zakonski okvirNe postoji.

Stepen primeneSvi univerziteti primenjuju ECTS u cilju transfera, a

u tu svrhu primenjuju ga i pojedine neuniverzitetskeLQVWLWXFLMH�YLVRNRJ�REUD]RYDQMD��NROHGåL��SROLWHKQLNH��3RSUDYLOX�� LQVWLWXFLMH� NRMH� åHOH� GD� XþHVWYXMX� X�PHÿXQDURG�nim programima mobilnosti Socrates, u svrhu transferauvele su ECTS.


DANSKA

Sistem bodovanja u upotrebiECTS se primenjuje u svim prepisima i sertifikatima

diploma izdatim nakon 1. septembra 2002. od strane svihdanskih institucija visokog obrazovanja – kako nauniverzitetima, tako i u neuniverzitetskom sektoru. To seodnosi i na dodatak diplomi (DS). Sistem je zasnovan naradQRP�RSWHUHüHQMX�VWXGHQDWD��D�SRVWRMi 60 bodova godiš-nje (ECTS u tradicionalnom obliku).

Zakonski okvirPravni okvir predstavlja ministarska Odluka (BEK

1021 doneta 20. 11. 2000. godine) koja se u originalnojYHU]LML�� QD� GDQVNRP� MH]LNX�� PRåH� QDüL� QD� YHE� VWUDQLFLMinistarstva za nauku, tehnologiju i razvoj: www.fsk.dk

Stepen primeneStepen primene veoma je raznolik, što pokazuje i

LVWUDåLYDQMH�]D�QHXQLYHU]LWHWVNL�VHNWRU��6YH�LQVWLWXFLMH�SUL�


121

menjuju ECTS�ERGRYH��RGQRVQR�QXPHULþNL�GHR�ECTS-a)– mnoge upotrebljavaju ECTS� IRUPDW� ]D� RSLV� VDGUåDMDprograma (odnosno za kvalitativni deo ECTS-a), a samoje nekoliko institucija u potpunosti integrisalo individu-alne formulare za aplikaciju, sporazum i prepise u pro-FHGXUL� PRELOQRVWL� �RGQRVQR� GLQDPLþNRP� GHOX�ECTS-a).6NDOD�VD�RFHQDPD�VH�QH�SULPHQMXMH��6OLþQR�LVWUDåLYDQMH�]Duniverzitetski sektor planira se za jesen 2003. godine.Treba napomenuti i da se broj institucija koje primenjujuECTS�]D�RSLV�VDGUåDMD�NODVLþQLK�REUD]RYQLK�SURJUDPD�EU�]R� SRYHüDYD�� 3RVWRMDQMH�ECTS-a još ne dozvoljava pri-menu novih generacija obrazovnih struktura.


ESTONIJA

Sistem bodovanja u upotrebiU Estoniji se primenjuje nacionalni sistem bodovanja

koji se, u cilju pokretljivosti, koristi paralelno sa ECTS-om: 1 nacionalni bod jednak je 1,5 ECTS bodu. SistemERGRYDQMD�]DVQRYDQ�MH�QD�UDGQRP�RSWHUHüHQMX�VWXGHQDWD�LRGJRYDUD��UDGQLK�þDVRYD�QHGHOMQR��ERGRYD�JRGLãQMHi 40 nedelja u akademskoj godini, što ukupno iznosi 1600þDVRYD�JRGLãQMH��LDNR�RYR�QLMH�]YDQLþQR�XUDÿHQR��6LVWHPse koristi za akumulaciju.

Zakonski okvirNacionalni akademski sistem bodovanja uveden je u

skladu sa Zakonom o univerzitetu i Standardom za vi-VRNR�REUD]RYDQMH��NRML� VH�SULPHQMXMX�X�þLWDYRP� WHUFLMDU�nom sektoru od 1995. godine. ECTS krediti i dodatak di-plomi primenjuju se u okviru programa Socrates i Eras-mus,� D� YHüLQD� LQVWLWXFLMD� YLVRNRJ�REUD]RYDQMD� X�(VWRQLMLprimenjuje ih dobrovoljno.


122

Stepen primeneECTS VH�SULPHQMXMH�NDR�VLVWHP�WUDQVIHUD�L]PHÿX�HV�

tonskih i evropskih univerziteta. Unutar zemlje, prime-njuje se nacionalni sistem bodovanja kao osnova za trans-fer. Akademski bodovi koriste se za akumulaciju: di-ploma osnovnih studija zahteva 120 nacionalnih ili 180ECTS bodova; diploma magistarskih studija zahteva do-datnih 80 nacionalnih ili 120 ECTS bodova, dok dok-torska diploma zahteva dodatnih 160 nacionalnih ili 240ECTS bodova.


FINSKA

Sistem bodovanja u upotrebiU Finskoj se primenjuje nacionalni sistem bo-

GRYDQMD��2YDM�VLVWHP�]DVQRYDQ�MH�QD�UDGQRP�RSWHUHüHQMXstudenata i upotrebljava se kao sistem akumulacije. USURVHNX��SRVWRML��ERGRYD�JRGLãQMH��=YDQLþQR� MH�SURSL�VDQR�GD�MHGDQ�ERG�RGJRYDUD��þDVRYD��D�JRGLãQMH�UDGQRRSWHUHüHQMH�VWXGHQWD�MH��þDVRYD��[��LDNR�WR�QLMH]YDQLþQR�SURSLVDQR�

Zakonski okvirPlanira se da ECTS zameni Nacionalni sistem bo-

dovanja, koji se primenjuje od sedamdesetih godina, štoje jedna od stavki u planu aktivnosti Nacionalne radnegrupe koju je ustanovilo Ministarstvo prosvete. Odluka seRþHNXMH� GR� MHVHQL� �� JRGLQH�� 'RGDWQH� LQIRUPDFLMHPRJX� VH� SURQDüL� QD� YHE� VWUDQLFL� www.minedu.fi/julkaisut/Hep2001/

Stepen primeneGotovo sve institucije visokog obrazovanja u Finskoj

primenjuju ECTS kao sistem za transfer, a u nekima se


123

RELP�NXUVHYD�QD�WUDQVNULSWLPD�L]UDåDYD� L�X�GRPDüLP�L�XECTS bodovima.


FRANCUSKA

Sistem bodovanja u upotrebiECTS� VH� SULPHQMXMH� X� þLWDYRP� WHUFLMDUQRP� VHNWRUX

za prve i druge nivoe (cycles). Zasnovan je na radnomRSWHUHüHQMX�L�NRULVWL�VH�NDR�DNXPXODWLYQL�VLVWHP��%URM�ER�dova po akademskoj godini je 60.

Zakonski okvirPrimena ECTS-a propisana je Ministarskim dekre-

tom od 11. aprila 2002. godine. (videti www.cpu.fr).Ovaj Dekret odnosi se na institucije visokog obrazovanjakoje imaju dozvolu da izdaju nacionalne diplome. Juna2002. godine visoke škole (Grandes Écoles) donele suodluku o pristupanju Bolonjskoj deklaraciji i uveleBA/MA strukturu iz dva nivoa.

Stepen primene2þHNXMH� VH� GD� üH� VYH� LQVWLWXFLMH� XVYRMLWL� L� SULPHQLWL

ECTS kao sistem za transfer i akumulaciju do 2005. go-dine.


1(0$ý.$

Sistem bodovanja u upotrebiUvodi se sistem zasnovan na principima ECTS-a,

koji je obavezan za sve nove programe studija akredi-WRYDQH� RG� VWUDQH� QHPDþNLK� DNUHGLWDFLRQLK� NRPLVLMD�� 6L�VWHP�MH�]DVQRYDQ�QD�UDGQRP�RSWHUHüHQMX�VWXGHQDWD�L�XSR�


124

trebljava se za akumulaciju i transfer. Postoji 60 bodova iQH�YLãH�RG��þDVRYD�JRGLãQMH��âHVW�PUHåD�NRMH�MH�XVWD�QRYLOD�6DYH]QD�YODGD�UDGL�QD�UD]YRMX�VLVWHPD�XVNODÿHQLKsa ECTS-om, koji bi trebalo da kasnije postanu modeli„dobre prakse”, kao benchmarks.�3URMHNDW�üH�VH�VSURYR�diti do 2004. godine.

Zakonski okvirRazvijaju se pilot šeme koje primenjuju sistem

kredita po preporuci Bolonjskog programa akcije, a zaNRMH� VH� RþHNXMH� GD� SRVWDQX� ÄQDMEROMD� SUDNVD´� ]D� VYH� LQ�VWLWXFLMH� YLVRNRJ� REUD]RYDQMD� �YLVRNH� VWUXþQH� ãNROH� GHRsu ovog sektora kao „univerziteti primenjenih nauka”).

Stepen primeneSistem se uvodi i primenjuje kao sistem akumulacije

i transfera u svim institucijama visokog obrazovanja.Dodatne informacije:[email protected]

*5ý.$

Sistem bodovanja u upotrebiNacionalni sistem bodovanja primenjuje se na oba

QLYRD�X�JUþNLP� LQVWLWXFLMDPD�YLVRNRJ�REUD]RYDQMD��2YDMVLVWHP� ]DVQRYDQ� MH� XJODYQRP� QD� þDVRYLPD� NRQWDNWD�� DOLVH�PRåH� SULPHQMLYDWL� L� SDUDOHOQR� VD�ECTS-om. Nedavnosu neke institucije visokog obrazovanja restruktuiraleVYRMH�QDVWDYQH�SURJUDPH�X]LPDMXüL�X�RE]LU�UDGQR�RSWHUH�üHQMH�VWXGHQDWD�L�DORFLUDMXüL��NUHGLWD�þHWYRURJRGLãQMLPprogramima, u skladu sa pravilima ECTS-a. InternaDNXPXODFLMD�ERGRYD�PRJXüD�MH�QD�PQRJLP�NDWHGUDPD��DSUHQRV�ERGRYD�L]�MHGQH�X�GUXJX�LQVWLWXFLMX�PRåH�VH�VSUR�YHVWL�SR�RGOXFL�9HüD�NDWHGUH�QD�NRMX�VWXGHQW�åHOL�GD�SUH�ÿH�


125

Zakonski okvirPrimena Nacionalnog sistema bodovanja propisana

je zakonom (br. 1268) koji je na snazi od 1982. godine.

Stepen primene.DWHGUH��PDKRP��RPRJXüDYDMX�SUL]QDYDQMH�DNDGHP�

skih kvalifikacija i nastoje da pravila ECTS-a primeneDORFLUDMXüL� ERGRYH� ]DVQRYDQH� QD� UDGQRP� RSWHUHüHQMX�5HNWRUVND� NRQIHUHQFLMD� SRGUåDYD� SULPHQX� ECTS-a, amnoge TEI institucije primenjuju pravila ovog sistema.Nacionalni obrazovni sistem opisan je na veb straniciMinistarstva prosvete: www.ypepth.gr


0$�$56.$Sistem bodovanja u upotrebi

8�0DÿDUVNRM� VH�SULPHQMXMH�QDFLRQDOQL� VLVWHP�ERGR�vanja koji je usaglašen sa principima ECTS-a, a zasnovanMH�QD�UDGQRP�RSWHUHüHQMX�VWXGHQDWD��*RGLãQML�EURM�ERGRYDje 60. Ovaj sistem koristi se i za transfer i za akumulaciju.

Zakonski okvirUpotreba nacionalnog sistema bodovanja propisana

je zakonom (dekret Vlade 200/2000).

Stepen primene1DFLRQDOQL�VLVWHP��ERGRYDQMD�üH�RG�VHSWHPEUD��

godine biti uveden u sve institucije visokog obrazovanjaX�0DÿDUVNRM��NDR�VUHGVWYR�]D�DNXPXODFLMX�L�WUDQVIHU�


ISLANDSistem bodovanja u upotrebi

Na Islandu se primenjuje nacionalni sistem bodova-nja, a jedan nacionalni bod jednak je dva ECTS boda.


126

Godišnji broj bodova je 30. Sistem je zasnovan na rad-QRP� RSWHUHüHQMX� VWXGHQDWD� L� NRULVWL� VH� NDR� VLVWHPakumulacije.

Zakonski okvirNe postoji zakonski okvir koji se direktno odnosi na

ECTS sistem, ali je nacionalni sistem bodovanja regulisanZakonom o univerzitetima (br. 136/1997).

Stepen primene6WHSHQ� SULPHQH� ]DYLVL� RG� XQLYHU]LWHWD�� 9HüLQD� XQL�

verziteta studentima uz prepise daje informaciju o odnosuL]PHÿX� LVODQGVNLK� L� ECTS bodova, a barem jedan uni-YHU]LWHW� REMDYOMXMH� YRGLþ� ]D� ECTS, NRML� VDGUåL� RSLVkurseva i ECTS bodova. Neki profesori prevode nacio-nalne ocene u ECTS ocene, što olakšava pokretljivoststudenata.


IRSKA

Sistem bodovanja u upotrebi8� ,UVNRM� QH�SRVWRML� VSHFLILþDQ� VLVWHP�ERGRYDQMD�� DOL

Nacionalna komisija za kvalifikacije Irske (NQAI)XVSRVWDYOMHQD�SURãOH�JRGLQH��LVSLWXMH�PRJXüQRVWL�]D�XYR�ÿHQMH�WDNYRJ�VLVWHPD��9LG��KWWS��www.nqai.ie

Zakonski okvirIako ne postoje propisi koji se odnose na primenu

ECTS-a�� ]QDþDMDQ� EURM� LQVWLWXFLMD� SULPHQMXMH� ECTS usklopu programa Socrates-Erasmus.

Stepen primene1D� RVQRYX� NRQDþQLK� L]YHãWDMD� NRMH� LQVWLWXFLMH� SRG�

nose Nacionalnoj agenciji, statistika pokretljivosti stude-


127

nata u 2000/2001. godini, u okviru Erasmus programa,pokazuje da je ECTS primenjen na 71 % studenata kojiodlaze iz Irske.


ITALIJA

Sistem bodovanja u upotrebiUsvojen je nacionalni sistem bodovanja koji je u

potpunosti zasnovan na principima ECTS-a. Zasnovan jeQD� UDGQRP�RSWHUHüHQMX� VWXGHQDWD� L� NRULVWL� VH� NDR� VLVWHPDNXPXODFLMH�� 2ELþQR� SRVWRML� �� ERGRYD� L� �� þDVRYDJRGLãQMH��D�GR]YROMHQR�SRYHüDQMH�LOL�VPDQMHQMH�MH��

Zakonski okvirZakonski okvir za univerzitetski sistem predstavlja

Ministarski dekret br. 509 od 3. novembra 1999. godine –Propis koji reguliše standarde kurikularne autonomijeuniverziteta.

Zakonski okvir za neuniverzitetski sistem predstavljazakon br. 508 od 21. decembra 1999, koji se odnosi naUHIRUPX�XPHWQLþNRJ�L�PX]LþNRJ�VHNWRUD�X�YLVRNRP�REUD�zovanju, kao i ministarski dekret br. 38 od 10. januara��JRGLQH��NRML�VH�RGQRVL�QD�UHIRUPX�X�SUHYRGLODþNRPsegmentu visokog obrazovanja.

Stepen primene9HüLQD� LQVWLWXFLMD� YLVRNRJ� REUD]RYDQMD� SULPHQMXMH

ECTS� NDR� VLVWHP� WUDQVIHUD� X� RNYLUX� PHÿXQDURGQH� UD]�mene. Na osnovu navedenih zakonskih okvira, svi noviSURJUDPL� VDþLQMDYDMX� VH� X]LPDMXüL� X� RE]LU� ERGRYH� ��godišnje) koji se mogu akumulirati do sticanja diplomeprvog stepena (180 bodova), odnosno drugog stepena(300 bodova). Neki univerziteti eksperimentalno su pri-


128

menili nove programe u akademskoj 2000/01, a ostali, uzmalobrojne izuzetke, u akademskoj 2001/02. godini.1HXQLYHU]LWHWVNL�VHNWRU� �SRþHüH�VD�SULPHQRP�X�DNDGHP�VNRM��JRGLQL��D�VDPR�MH�PDOL�EURM�XPHWQLþNLK�LQ�VWLWXFLMD� ]DSRþHR� HNVSHULPHQWDOQH� SURJUDPH� X� ��godini. Referentna veb stranica: www.miur.it/normative1.htm


LATVIJASistem bodovanja u upotrebi

U Latviji se primenjuje nacionalni sistem bodovanjakoji se odnosi na sve nivoe studija u tercijarnom sektoru.=DVQRYDQ�MH�QD�UDGQRP�RSWHUHüHQMX�±�MHGDQ�ERG�RGJRYDUD��þDVRYD�VWXGHQWVNRJ�UDGD��MHGQD�QHGHOMD�VWXGLMD��D�þD�VRYL�NRQWDNWD�QH�PRJX�SUHOD]LWL��UDGQRJ�RSWHUHüHQMDstudenta. Sistem se koristi za akumulaciju i ima 40 bo-GRYD�JRGLãQMH��QH�PDQMH�RG��þDVRYD�JRGLãQMH��-HGDQnacionalni jednak je 1,5 ECTS kredita.

Zakonski okvirPrema Zakonu o institucijama visokog obrazovanja,

koji je na snazi od 17. novembra 1995. godine, svi stu-dijski programi moraju primenjivati nacionalani sistembodovanja. Zakon propisuje da jednom nacionalnom bo-GX�RGJRYDUD��DNDGHPVNLK�þDVRYD� �MHGQD�QHGHOMD�� UDGDstudenta, da redovni studenti moraju ostvariti 40 bodovagodišnje, kao i da studenti moraju ostvariti najmanje�� þDVRYD� JRGLãQMH� �QH� PDQMH� RG� �� DNDGHPVNLK� þD�sova nedeljno). Primena sistema bodovanja osnovni jezahtev pri akreditaciji obrazovne institucije. Uredba br. 2.DELQHWD�PLQLVWDUD� ��R�GUåDYQLP�VWDQGDUGLPDakademskog obrazovanja propisuje trajanje i obim pro-


129

grama osnovnih studija (6–8 semestara, 120–160 bodova)kao i magistarskih programa (80 bodova). Drugi doku-ment koji se odnosi na sistem kredita je uredba br. 141��R�GUåDYQLP�VWDQGDUGLPD�SUYRJ�QLYRD�YLVR�NRJ�VWUXþQRJ�REUD]RYDQMD�

Stepen primeneTokom poslednje tri godine, 15 univerziteta (od 20

GUåDYQLK�L��SULYDWQLK� LQVWLWXFLMD��SULPHQMXMH�ECTS kaosistem transfera i akumulacije u gotovo svim pro-gramima. Website: www.apa.lv/socrates/erasmus/ects


LITVANIJA

Sistem bodovanja u upotrebiLitvanija primenjuje nacionalni sistem bodovanja.

Zakon o visokom obrazovanju usvojen marta 2000. go-GLQH�SURSLVXMH�GD�SURVHþQD�DNDGHPVND�JRGLQD�QD� UHGRY�nim studijama odgovara 40 bodova (Zakon o visokomobrazovanju, poglavlje 6, paragraf 41). Nacionalni sistembodovanja odnosi se na osnovne i magistarske studije,kao i na programe neuniverzitetskog sektora. DoktorskimproJUDPLPD� WDNRÿH� VH�PRUDMX� DORFLUDWL� ERGRYL� X� VNODGXsa Ministarskim dekretom od juna 2002. godine. Primenanacionalnog sistema bodovanja neophodan je element priakreditaciji i registraciji nastavnih programa.

Nacionalni sistem bodovanja u Litvaniji zasnovan jeQD�UDGQRP�RSWHUHüHQMX�VWXGHQDWD��þDVRYL�NRQWDNWD��VDPR�VWDODQ� UDG�� YHåEH�� LVWUDåLYDQMD� L�LOL� GUXJL� ]DGDFL�� LSUHWSRVWDYOMD� �� UDGQLK� þDVRYD� QHGHOMQR�� -HGDQ� OLWYDQVNLbod jednak je jednoj nedelji studija, odnosno 1,5 ECTSbodu. Jedna akademska godina iznosi 40 nacionalnih bo-GRYD��WM��UDGQLK�þDVRYD�VWXGHQWD�


130

Novi Zakon o univerzitetu, usvojen 2000. godine,pretpostavlja internu i eksternu akumulaciju bodova. UREODVWL� IRUPDOQRJ� REUD]RYDQMD� X� /LWYDQLML� YHü� SRVWRMLakumulacija bodova – studenti mogu birati kurseve nadrugim fakultetima ili nastavne programe u okviru in-VWLWXFLMH�QD�NRMRM�VWXGLUDMX��SD�þDN�L�X�GUXJRM�XVWDQRYL�YL�VRNRJ� REUD]RYDQMD�� 6WHþHQL� ERGRYL� SUL]QDMX� VH� X� VNODGXsa propisima koji postoje na datoj instituciji. Bodovi ste-þHQL� X� QHIRUPDOQRP� REUD]RYQRP� VHNWRUX� WDNRÿH� PRJXELWL�SUL]QDWL��2GOXNX�R�RYRPH�GRQRVL�PDWLþQD� LQVWLWXFLMDstudenta.

Zakonski okvir-HGLQL�SRVWRMHüL�]DNRQVNL�RNYLU�þLQH�GYD�GRNXPHQWD

potpisana od strane Ministarstva prosvete: Sporazum sa(YURSVNRP� NRPLVLMRP� R� XþHãüX� /LWYDQLMH� X� SURJUDPXSocrates i Bolonjska deklaracija. U novom Zakonu ovisokom obrazovanju ne pominje se ECTS.

Stepen primeneInstitucije dobrovoljno primenjuju ECTS kao sistem

transfera, u cilju razmene studenata sa institucijama kojepriznaju i koriste ECTS�� 2GQRV� L]PHÿX� QDFLRQDOQRJ� LECTS�ERGD�RGUHÿHQ�MH�IDNWRURP��D�QDFLRQDOQL�NUHGLWLkoriste se akumulativno.

Dodatne informacije:[email protected]

MALTA

Sistem bodovanja u upotrebiUniverzitet na Malti uveo je sopstveni sistem bodo-

vanja na nekim dodiplomskim programima 1975. godine,D�GR��JRGLQH�SULKYDWLOD�JD�MH�YHüLQD�SURJUDPD��2YDMsistem odnosi se na sve dodiplomske i postdiplomske


131

studije, sa izuzetkom osnovnih studija arhitekture, medi-cine i stomatološke hirurgije.

Sistem kredita na univerzitetima je akumulativnog ti-pa, a studenti koji steknu propisan broj bodova dobijajudiplomu u skladu sa programom na koji su upisani. On seNRULVWL� L� NDR� VLVWHP� WUDQVIHUD�� WH� VH� ERGRYL� VWHþHQL� QDjednom kursu mogu preneti na ostale kurseve u okviruUniverziteta, u zavisnosti od odabrane oblasti studija,XNROLNR�VWXGHQW�RGOXþL�GD�SURPHQL�NXUV�

Bodovi sa univerziteta priznaju se na drugimXQLYHU]LWHWLPD�� X� VOXþDMX� GD� VWXGHQW� RGOXþL� GD� SURPHQLuniverzitet tokom studija, kao i kada se upisuje napostdiplomske studije.

6LVWHP�MH�]DVQRYDQ�QD��þDVRYD�UDGQRJ�RSWHUHüHQMD�XNOMXþXMXüL��þDVRYD�NRQWDNWD�L]PHÿX�VWXGHQWD�L�SUHGD�YDþD�� ]D� NRMH� VWXGHQW� GRELMD� �� ERG��1D� UHGRYQLP� VWXdi-MDPD�PRJXüH�MH�RVWYDULWL��ERGRYD�X�MHGQRM�DNDGHPskojgodini.

Zakonski okvir i stepen primeneJuna 2002. godine Senat je doneo propise (u obliku

Legal Notice�D�� þLPH� SRVWDMX� GHR� ]DNRQVNH� UHJXODWLYH� Xoblasti visokog obrazovanja na Malti) kojima se dosa-dašnji sistem zamenjuje ECTS-om na osnovnim studi-jama (sertifikat, diploma, stepen) od oktobra 2003. go-GLQH�� 8� SURSLVH� VX�� NDR� LQWHJUDOQL� GHR�� XNOMXþHQL�ECTSNULWHULMXPL��3URFHQMXMH�VH�GD�üH�ECTS sistem biti usvojeni za postdiplomske studije. Informacije:

http://socrates.um.edu.mt/index.html ;http://socrates.um.edu.mt/erasmus.htmlDodatne informacije: [email protected]


132

HOLANDIJASistem bodovanja u upotrebi

1DFLRQDOQL� VLVWHP� ERGRYDQMD�� SRWSXQR� XVNODÿHQ� VDprincipima ECTS-a, primenjuje se u celom tercijarnomsektoru od ranih osamdesetih godina. Sistem je zasnovanQD�UDGQRP�RSWHUHüHQMX�VWXGHQDWD��VD��ERGD�JRGLãQMH��8principu se koristi formula 2:3 (10 holandskih bodovajednako je 15 ECTS bodova).

Zakonski okvirSistem bodovanja je deo novog Zakona o visokom

obrazovanju usvojenog 2001. godine. Prema tom zakonu,novi sistem za akumulaciju i transfer zasnovan na 60bodova godišnje (mada se naziv ECTS eksplicitno neSRPLQMH� X� WHNVWX�� ELüH� SULPHQMLYDQ� RG� VHSWHPEUD� ��godine.

Stepen primeneInstitucije visokog obrazovanja obavezne su da

XYHGX�VLVWHP�GR�VHSWHPEUD��JRGLQH��D�RþHNXMH�VH�GDüH�WR�ELWL�XUDÿHQR�YHü�GR�VHSWHPEUD��JRGLQH��3URFHVSULPHQH� QRYRJ� VLVWHPD� ERGRYD� X� YH]L� MH� VD� XYRÿHQMHPstrukture bachelor-master u celom tercijarnom sektoru.Website: www.vsnu.nl


NORVEŠKASistem bodovanja u upotrebi

Nacionalni sistem bodovanja (vekktal), koji je prime-njivan ranije, zamenjuje se ECTS-om. Oba sistema zasno-YDQL� VX� QD� UDGQRP�RSWHUHüHQMX� VWXGHQDWD� L� NRULVWH� VH� ]Dakumulaciju – prethodni sistem zasnovan je na 20 bo-dova, dok je ECTS zasnovan na 60 bodova godišnje. BrojUDGQLK�þDVRYD�VWXGHQWD�QLMH�]YDQLþQR�SURSLVDQ�


133

Zakonski okvirObavezna primena ECTS-a propisana je Odlukom

Vlade od 12. juna 2001. godine. Detaljnije informacije:http://odin.dep.no/ufd/norsk/000001-990799/index-dok000-b-n-a.htmlhttp://odin.dep.no/ufd/engelsk/education/competence-reform/014061-990031/index-dok000-b-n-a.html

Stepen primeneStepen primene je oko 50% i razlikuje se od institu-

FLMH�GR�LQVWLWXFLMH��D�SULPHQD�MH�XRELþDMHQLMD�X�FLOMX�WUDQV�fera nego akumulacije. Sve institucije obavezne su da, uVNODGX� VD� =DNRQRP�� RNRQþDMX� SURFHV� SULPHQH� GR� NUDMD2003. godine.


POLJSKA

Sistem bodovanja u upotrebiU Poljskoj ne postoji nacionalni sistem bodovanja –

jedini sistem koji se primenjuje je ECTS. On se pri-menjuje u tercijarnom sektoru za osnovne i magistarskeVWXGLMH��%RGRYL�VX�]DVQRYDQL�QD�UDGQRP�RSWHUHüHQMX�VWX�denata i njihov ukupan godišnji broj je 60, dok godišnjiEURM�UDGQLK�þDVRYD�QLMH�]YDQLþQR�SURSLVDQ�

Zakonski okvirNe postoji zakon ili dekret koji bi propisivao

obaveznu upotrebu ECTS-a.

Stepen primenePrimena ECTS-a jedan je od uslova za akreditaciju

programa studija na tradicionalnim poljskim univerzite-tima. Ovi univerziteti, njih 17, najdalje su otišli u primeniECTS-a – on se koristi kao sistem transfera, ali i kao


134

VLVWHP� DNXPXODFLMH�� 9HüLQD� LQVWLWXFLMD� YLVRNRJ� REUD]R�vanja koristila je ECTS�JUDQWRYH�]D�XYRÿHQMH�ECTS-a, teMH� SULPHQD� þHVWR� YUãHQD� QD� QLYRX� IDNXOWHWD� LOL� NDWHGUH�uglavnom u cilju mobilnosti (kao sistem transfera).

U Poljskoj postoji preko 200 privatnih institucija,NRMH�WDNRÿH�SRþLQMX�GD�SULPHQMXMX�ECTS.


PORTUGALIJA

Sistem bodovanja u upotrebiU Portugalu se ECTS primenjuje u cilju mobilnosti

QD� YHüLQL� GUåDYQLK�XQLYHU]LWHWD�� NDR� L� QD� QHNLP� SROLWHK�QLNDPD�L�SULYDWQLP�LQVWLWXFLMDPD��8]�WR��QD�GUåDYQLP�XQL�verzitetima se u cilju akumulacije primenjuje nacionalniVLVWHP�]DVQRYDQ�QD�þDVRYLPD�NRQWDNWD��2YDM� VLVWHP�QLMHXVNODÿHQ�VD�ECTS-om.

Zakonski okvirECTS�MH�XVYRMHQ�NRQVHQ]XVRP�YHüLQH�LQVWLWXFLMD�NRMH

XþHVWYXMX�X�Erasmus programu. Rektorski savet je 2001.JRGLQH�0LQLVWDUVWYX�SUHGORåLR�L]PHQX�=DNRQD��NDNR�EL�VHuveo ECTS kao sredstvo akumulacije bodova.

Stepen primene6YL�MDYQL�XQLYHU]LWHWL�YHü�SULPHQMXMX�LOL�SODQLUDMX�GD

uvedu ECTS� NDR� VLVWHP� WUDQVIHUD�� D� YHüLQD� MDYQLKSROLWHKQLND� XVNRUR� üH� ]DSRþHWL� SULPHQX�ECTS-a. Neko-OLNR� SULYDWQLK� LQVWLWXFLMD� WDNRÿH� NRULVWH� ECTS u ciljumobilnosti.



135

RUMUNIJA

Sistem bodovanja u upotrebi

ýHWLUL� NODVLþQD� XQLYHU]LWHWD� NRML� þLQH� NRQ]RUFLMXPUniversitaria (Univerzitet u Bukureštu, Babes-Bolyai/Cluj-Napoca, Alexandru Ioan Cuza/Iasi i Universitateade Vest – The West University�X�7HPLãYDUX��SRþHOL�VX�GDprimenjuju ECTS 1996. godine, a ubrzo je i konzorcijumWHKQLþNLK�XQLYHU]LWHWD�SRþHR�GD�SULPHQMXMH�ECTS.

6LVWHP�VH��X�QDþHOX�� ]DVQLYD�QD� UDGQRP�RSWHUHüHQMXVWXGHQDWD��0HÿXWLP��SRVWRMH�LQVWLWXFLMH�X�NRMLPD�VH�UDGQRRSWHUHüHQMH�SURFHQMXMH�QD�RVQRYX�EURMD�þDVRYD�NRQWDNWD�Ovaj sistem poseduje neke elemente akumulacije: nanekim univerzitetima na kojima se dodeljuju bodovi zaGLSORPVNL� LVSLW�� VWXGHQW� NRML� QH� RNRQþD� LVSLW� ]DGUåDYDprikupljene poene u narednoj godini. Sistem je zasnovanQD��ERGRYD�L�SULEOLåQR��þDVRYD�JRGLãQMH��PDGD�RYRQLMH�]YDQLþQR�SURSLVDQR�

Zakonski okvir

Primena ECTS-a na univerzitetima u Rumunijipropisana je Uredbom Ministarstva prosvete iz 1998.godine. Osim osnovnih pravila ECTS-a, univerzitetimogu prilagoditi statutarne odredbe koje se odnose naminimalan broj bodova po akademskoj godini, kao iPDNVLPDODQ� YUHPHQVNL� LQWHUYDO� �QSU�� þHWLUL� VHPHVWUD�� XNRMHP� VH� PRJX� VWHüL� ERGRYL� ]D� RGUHÿHQL� NXUV�Ministarstvo priprema Zakon o visokom obrazovanju, aELüH� XþLQMHQL� L� QDSRUL� GD� VH� RVLJXUD� XYRÿHQMH� RVQRYQLKpravila ECTS-a.

Stepen primene

3URFHV� XYRÿHQMD� ECTS-a kao sistema transferaERGRYD�RNRQþDQ�MH�QD�YHüLQL�XQLYHU]LWHWD��XNOMXþXMXüL�VYH


136

YHüH� XQLYHU]LWHWH�� )RUPDOQD� SULPHQD� VLVWHPD� X� FLOMXDNXPXODFLMH�MRã�QLMH�]DSRþHWD�


6/29$ý.$�5(38%/,.$


8� 6ORYDþNRM� 5HSXEOLFL� SULPHQMXMH� VH� ECTS ilisistemi koji su u saglasnosti sa principima ECTS-a. NekeLQVWLWXFLMH� VX� X� SURFHVX� XYRÿHQMD� ECTS-a kao sistemaakumulacije bodova, iako u tu svrhu ranije nisu pri-menjivale druge sisteme. ECTS i drugi sistemi bodovanjamasovno se primenjuju na prva dva nivoa visokog obra-]RYDQMD�� D� QHãWR� UHÿH� QD� QLYRX� GRNWRUVNLK� VWXGLMD� X� þL�tavom tercijarnom sektoru.

Zakonski okvir

Primena sistema bodovanja obavezna je po Zakonu,usvojenom aprila 2002. godine, a detaljnije odredbe pro-pisane su posebnim dekretom. Prema Zakonu, sve insti-tucije visokog obrazovanja obavezne su da uvedu sistembodovanja zasnovan na principima ECTS-a do septembra2004. godine.

Stepen primene

U okviru programa Socrates i Erasmus, ECTS seNRULVWL� NDR� SRPRüQR� VUHGVWYR� X� FLOMX� SRNUHWOMLYRVWL� VWX�GHQDWD�� 2VWDOL� VLVWHPL� ERGRYDQMD� XYHGHQL� VX� QD� YHüLQL�uglavnom tradicionalnih, univerziteta.



137

SLOVENIJA


ECTS� VH�X�YHüLQL� VORYHQDþNLK� LQVWLWXFLMD� WHUFLMDUQRJsektora (univerzitetima) primenjuje samo na nivou post-diplomskih studija. Primena ECTS-a�ELüH�XYHGHQD�]D�VYHQLYRH�GR�NUDMD��JRGLQH��D�X� WRNX� MH�XYRÿHQMH�RYRJsistema za osnovne studije.

Zakonski okvir

Ne postoji zakonski akt koji propisuje obaveznuprimenu ECTS-a, ali Zakon o visokom obrazovanju�EU�� L� �� SUHSRUXþXMH� SULPHQX� VLVWHPD� ERGR�vanja. ECTS se pominje u Nacionalnom planu rada uoblasti visokog obrazovanja iz 2002. godine, koji jeusvojio Parlament.

Stepen primene

Osnovni instrumenti ECTS� YHü� WUL� JRGLQH� VHprimenjuju u okviru Socrates/Erasmus programa. Web-site: www.uni-mb.si


ŠPANIJASistem bodovanja u upotrebi

U Španiji se koriste dva sistema: ECTS za transfer, inacionalni sistem za akumulaciju bodova. Nacionalni si-VWHP� ]DVQRYDQ� MH� QD� þDVRYLPD� NRQWDNWD� L� NRULVWL� VH� ]Dakumulaciju. Godišnji broj bodova zavisi od pojedinihXQLYHU]LWHWD�L�SURJUDPD��L�NUHüH�VH�RG��GR��DOL�QHPDSUDYLOD� NRMH� RGUHÿXMH� JRGLãQML� EURM� þDVRYD��5HJXOLVDQ� MHukupan broj bodova, a vreme potrebno za sticanje diplo-me zavisi od univerziteta.


138

Zakonski okvirDecembra 2000. godine Španska rektorska konfe-

rencija jednoglasno je donela odluku u kojoj se pozitivnoizjašnjava o primeni ECTS-a kao sistema za akumulaciju.8� þODQX� �� QRYRJ� =DNRQD�� XVYRMHQRJ� GHcembra 2001.godine, pominje se ECTS� L� SUXåD� PRJXünost za daljiUD]YRM�]DNRQVNH�UHJXODWLYH��8�SULSUHPL�MH�GHNUHW�NRMLP�üHECTS SRVWDWL�]YDQLþQL�VLVWHP�ERGRYDQMD�X�âSDQLML�

Stepen primeneSvi španski univerziteti koriste ECTS kao sistem

transfera. Univerziteti vrše pripreme i razvijaju pilot pro-MHNWH�]D�XYRÿHQMH�ECTS-a kao sistema za akumulaciju, podonošenju pomenutog dekreta.

Website:www.mec.es/consejou/erasmus/folletoerasmus/ECTS.htmwww.relint.deusto.es/rel/ingles/ects/001_ects.aspDodatne informacije: [email protected]

ŠVEDSKA


U Švedskoj se primenjuje nacionalni sistem bodo-YDQMD��]DVQRYDQ�QD�UDGQRP�RSWHUHüHQMX�VWXGHQDWD�L�NRULVWLse kao sistem za akumulaciju. Jedna akademska godinajednaka je 40 nacionalnih bodova, a jedan nacionalnivredi 1,5 ECTS�ERGD��3RWSXQR�UDGQR�RSWHUHüHQMH�VWXGHQWDL]QRVL��þDVRYD�JRGLãQMH�

Zakonski okvir

Obavezna upotreba nacionalnog sistema bodovanjapropisana je Zakonom iz 1977. godine.


139

Stepen primeneECTS se primenjuje kao sistem za akumulaciju i

WUDQVIHU� ]D� VWXGHQWH� NRML� XþHVWYXMX� X� Erasmus/Socratesprogramima razmene studenata.


ŠVAJCARSKA

Sistem bodovanja u upotrebi8�]YDQLþQRM�XSRWUHEL�MH�ECTS, ali se u nekim institu-

cijama primenjuje još jedan sistem. Švajcarska je uprelaznom periodu, pa je sistem bodovanja nekad zasno-YDQ� QD� UDGQRP� RSWHUHüHQMX�� D� QHNDG� QD� þDVRYLPD� NRQ�takta. Cilj je da se ustanovi sistem zasnovan na radnomRSWHUHüHQMX��*RGLãQML�EURM�ERGRYD�MH��DOL�VWXGHQW�PRåHRVWYDULWL�L�YHüL�EURM�ERGRYD��ãWR�VH�MRã�XYHN�UD]PDWUD��%URMþDVRYD� QLMH� ]YDQLþQR� SURSLVDQ�� DOL� MH� 5HNWRUVND� NRQIH�UHQFLMD�QHGDYQR�SUHGORåLOD�GD��ERG�EXGH� MHGQDN��þD�VRYD��ãWR�EL�]QDþLOR��þDVRYD�JRGLãQMH��.UHGLWL�üH�ELWLNRULãüHQL�L�]D�WUDQVIHU�L�]D�DNXPXODFLMX�þLP�EXGX�XYHGHQLQDVWDYQL�SODQRYL�XVNODÿHQL�VD�%RORQMVNLP�SURFHVRP�

Zakonski okvirÄ3UHSRUXNH´� VH� PRJX� QDüL� QD� http://www.crus.ch/

franz/lehre/bologna/index.htm2�QMLPD�üH�ELWL�UDVSUDYOMDQR�QD�XQLYHU]LWHWLPD�X�WRNX

akademske 2002/2003. godine.

Stepen primene8�QHNLP�VOXþDMHYLPD�ERGRYL�VH�NRULVWH�L�]D�WUDQVIHU�L

za akumulaciju, ali o primeni se još uvek diskutuje. Nekeinstitucije koriste bodove samo za transfer vezan zaPHÿXQDURGQX�SRNUHWOMLYRVW�VWXGHQDWD�



140

VELIKA BRITANIJASistem bodovanja u upotrebi

Sistem bodovanja koji se primenjuje u Velikoj Brita-QLML� RELþQR� VH� QD]LYD� CATS (Credit Accumulation andTransfer Scheme). U Škotskoj postoji okvirni nacionalnisistem zasnovan na 120 bodova, a za ostatak Velike%ULWDQLMH� QDFLRQDOQL� VLVWHP�QH� SRVWRML��0HÿXWLP�� RVWDWDNVelike Britanije pokrivaju konzorcijumi koji su, u suštini,PHÿXVREQR� XVNODÿHQL� L� ]DVQLYDMX� VH� QD� �� ERGRYD�6LVWHP� ERGRYDQMD� QDþHOQR� VH� NRULVWL� X� VYLP� GHORYLPDsektora visokog obrazovanja na nivou osnovnih imagistarskih, ali ne uvek i doktorskih studija.

Zakonski okvirNe postoji zakonska regulativa koja bi se direktno

odnosila na ECTS.

Stepen primene=QDþDMDQ�EURM�LQVWLWXFLMD�X�RNYLUX�Erasmus programa

koriste ECTS kao sistem za transfer, ali se ECTS neNRULVWL� NDR� VLVWHP� DNXPXODFLMH�� 0HÿXWLP�� SRVWRMDQMHRSLVDQRJ� EULWDQVNRJ� VLVWHPD� ]QDN� MH� GD� üH� SULPHQDECTS-a, kao sistema akumulacije bodova, bitikonkretizovana.


141

Spisak nacionalnih koordinatora zaECTS/DS

Br. 'UåDYD Nacionalni koordinatorza ECTS/DS

Institucija

1. Austrija Edlinger, Maria TechnischeUniversitat Graz

2. Belgija(Flandrija)

Van Liempt, Karel UniversiteitAntwerpen

3. Belgija(Valonija)

Zoller, Chantal Université Libre deBruxelles

4. Bugarska Christov, Nicolai Technical Universityof Sofia

5. Kipar Malloupas, Andreas University of Cyprus

6. ýHãND Honzik, Jan Brno University ofTechnology

7. Danska Bonde, Poul Aarhus Universitet

8. Estonija Kalm, Volli University of Tartu

9. Finska Pekkarinen, Heikki University of Kuopio

10. Francuska Froissart, Martine Ecole Supérieure deCommerce de Lille

11. 1HPDþND Gehmlich, Volker FachhochschuleOsnabruck

12. *UþND Galanaki-Spiliotopoulous,Katerina

Athens University ofEconomics andBusiness

13. 0DÿDUVND Kiss, Laszlo University ofDebrecen

14. Island Fannberg, Gisli University of Island

15. Irska Bradley, Tony Dublin CityUniversity

16. Italija Sticchi-Damiani,Maria

LUISS Guido Carli

17. Latvija Jure, Mara Riga Technical


142

University

18. Litvanija Markeviciene,Raimonda

Vilnius University

19. Malta Grech, Veronica University of Malta

20. Holandija Wagenaar, Robert University ofGroningen

21. Norveška Francis, George University of Bergen

22. Poljska Misiewicz, Maria UniwersytetWroclawski

23. Portugal Pereira, Estela Universidade deAveiro

24. Rumunija Luchian, Henri University „A.I.Cuza”

25. 6ORYDþND Staskova, Jaroslava Presovska Univerzita

26. Slovenija Fabjancic, Zarjan Univerza v Ljubljani

27. Španija Gonzales, Julia Universidad deDeusto

28. Švedska Lundquist, Janerik Linkoping Universitet

29. Švajcarska Charon, Antoinette Université deLausanne

30. VelikaBritanija

Reilley, John University of Kent atCanterbury

CIP – DZlZeh]baZpb�Z�m�im[ebdZpb�bGZjh^gZ�[b[ebhl_dZ�Kj[b�_��;_h]jZ^378.145(4)(035)0$5,1.29,û�1HGXþLQ��5DGPLOD

Evropski sistem prenosa bodova u visokom školstvu��YRGLþ�NUR]�(&76�>(XURSHDQ�&UHGLW�7UDQVIHU�6\VWHP@��5DGPLOD�0DULQNRYLü�1HGXþLQ��3UHGUDJ�/D]HWLü��– Beograd :$OWHUQDWLYQD�DNDGHPVND�REUD]RYQD�PUHåD��2 (Beograd:Dosije). – 142 str. : graf. prikazi, tabele ; 20 cm7HNVW�GHOLPLþQR�QD�HQJO��MH]LNX��–�7LUDå��– MaliUHþQLN�(7&6�D��VWU��– Prilozi: str. 51-142.ISBN 86-84151-02-Xa��<bkhdhrdhekdh�h[jZah\Z�_�±�?\jhikdb�kbkl_fij_ghkZ [h^h\Z�±�Ijbjmqgbpb�COBISS-ID 103361804

Documents

EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA U VISOKOM ŠKOLSTVU