Emilio Salgari - Crni Gusar LAT

Emilio Salgari

CRNI GUSAR

Pripovest o ljubavi i osveti

IGUSARI SA TORTUGE

Jedan snaan glas sa metalnim prizvukom podie se sa morai odjeknu pretei kroz pomrinu:

- Ljudi u amcu! Stanite ili u vas potopiti!...Mali amac u kome su se nalazila samo dva oveka s tekom

mukom se probijao kroz mastiljavo-plave talase; beao je odvisoke obale koja se nejasno ocrtavala na horizontu, kao da muje sa te strane pretila neka velika opasnost; uvi onaj glasmornari istog trenutka zaustavie amac, umirie brzo vesla iustadoe gledajui netremice u ogromnu senku, koja kao da jeodjednom izronila iz talasa.

I jedan i drugi su imali oko etrdeset godina, gruba ienergina lica, nekako jo surovija zbog guste, ekinjaste bradekoja kao da nije znala za etku i ealj.

Na glavi su nosili velike eire od klobuine, probuene navie mesta i sa iskrzanim obodom; na sebi su imali pocepane iizbledele flanelske koulje bez rukava, koje su im jedvapokrivale snana prsa, a oko struka isto tako dotrajali crvenipojas, ali ipak u mogunosti da odri par velikih i tekihpitolja koji su se upotrebljavali krajem sedamnaestog veka.

2

Emilio Salgari CRNI GUSAR

Kratke pantalone bile su im nita manje pocepane, a bose nogeuprljane crnim blatom.

Oba ova oveka, nalik na begunce iz neke kaznionice uMeksikanskom zalivu, kojih je u ono vreme bilo kao kasnije uGijani, videi neku ogromnu senku otro ocrtanu natamnoplavom horizontu, izmeu treperavih zvezda, pogledalisu se uznemireno.

- Karmo, ree onaj koji je izgledao neto mlai. Ti vidi boljeod mene, pogledaj dobro. Zna da se ovde radi o ivotu ilismrti.

- Vidim da je neka laa u pitanju, ali iako nije udaljena vieod tri pukometa, ne bih znao da ti kaem da li dolazi saTortuge ili iz panskih kolonija.

- Da nisu moda nai?... Hm! Ko bi se usudio da isplovi akdovde, gotovo ispod samih topova sa tvrave i izloi seopasnosti da sretne neku eskadru koja prati galiju sa zlatom!...

- Kako bilo da bilo, Van tilere, oni su nas videli i nee namdati da pobegnemo. Ako pokuamo, jedno topovsko zrno biedovoljno da nas obojicu poalje do avola.

Isti onaj glas od malo pre, moan i zvonak, odjeknu po drugiput kroz pomrinu, gubei se u daljini nad irokim zalivom.

- Ko je tamo?- avo! odbrusi onaj po imenu Van tiler.Njegov drug se meutim pope na klupu i to je mogao

glasnije viknu:- Ko je taj silnik koji hoe da zna ko smo mi?... Ako ga mui

radoznalost neka doe blie pa emo mu odgovoriti sa nekolikometaka.

Ovo drsko razmetanje, umesto da naljuti oveka sa brodakao da ga je obradovalo, jer im on odgovori:

- Junaci, doite da zagrlite brau sa obale!Dva oveka iz amca radosno uzviknue:- Brau sa obale?- Neka me more proguta ako nisam prepoznao glas koji nam

3


donosi ove dobre vesti.- ta misli, ko je? upita njegov drug zaveslavi ponovo iz sve

snage.- Postoji samo jedan ovek, meu junacima sa Tortuge, koji

bi se usudio da doe ispod same panske tvrave.- Ko?- Crni gusar.- Sto mu gromova!... Zar on!... Ba on!...- Kakva tuna vest za tog hrabrog pomorca!... promrmlja

Karmo, uzdahnuvi. I ba mrtav!...- A on se moda nadao da e stii na vreme i izbaviti ga iz

panskih ruku, zar ne, prijatelju?- Tako je, Van tileru.- On je drugi po redu.- Drugi, da. Dva brata, oba obeena na sramnim vealima!- Osvetie ih on, Karmo.- Nadam se. I mi emo poi sa njim.- Onaj dan kada budem video zadavljenog prokletog

guvernera iz Marakaiba bie najlepi dan u mom ivotu!Unoviu ova dva smaragda koja uvam zaivena upantalonama i popiu i pojesti s prijateljima najmanje hiljadupiastri.

- Ah!... Evo nas!... Jesam li ti rekao? Laa Crnog gusara...Brod koji se malo pre jedva nazirao zbog guste pomrine, sad

se nalazio na pedesetak metara od njih.Bio je to jedan od onih brzih jedrenjaka kojim su se sluili

gusari sa Tortuge u poteri za velikim panskim galijama, kojesu u Evropu prenosile blaga iz srednje Amerike, Meksika iekvatorskih krajeva.

Bili su to dobri jedrenjaci, opremljeni visokim katarkama,kako bi mogli koristiti i najmanji vetri, sa uskim dnom,visokim pramcem i krmom, onako kako se u ono vremegradilo, i neverovatno dobro naoruani.

Kroz dvanaest otvora na levom i desnom boku lae pretei

4


su izvirivali crni vratovi dvanaest topova, dok su se na visokojpalubi, koja je liila na kulu, dizala dva velika topa, namenjenaruenju paluba.

Gusarski brod se bio zaustavio da saeka amac, i napramcu, pri svetlosti fenjera, videlo se deset do dvanaestnaoruanih ljudi spremnih da pucaju na svaki i najmanjesumnjiv pokret.

Dvojica mornara stigoe ispod jedrenjaka i uhvatie jednoue baeno zajedno sa lestvicama od konopca; privezaeamac, uvukoe vesla i onda se sa neverovatnom lakoomprebacie na palubu.

Doekala su ih dva oveka sa uperenim pukama, dok im jetrei prilazio osvetljavajui im lica fenjerom.

- Ko ste vi? upita.- Tako mi Belzebuba, moga pokrovitelja!... Zar se ne poznaju

vie prijatelji?... uzviknu Karmo.- Neka me proguta morski pas, ako ovo nije onaj mali

Biskajac Karmo!... povika ovek sa fenjerom. Kako to da si iv,dok svi na Tortugi veruju da si mrtav? ... Jo jedanvaskrsnuo? ... A da ti nisi moda Hamburanin, Van tiler?

- Glavom i bradom, odgovori ovaj.- I ti si, znai, umakao omi?- Eh!... Smrt me nije htela, a ja pomislih da ne bi bilo ravo

proiveti jo koju godinu.- A komandant?...- Tiina! ree Karmo.- Govori slobodno: je li mrtav?- Vrane!... Hoete li prestati da grakete? ... viknu onaj isti

metalni glas koji je onako zapretio ljudima u amcu.- Sto mu gromova!... Crni gusar!... proapta Van tiler

najeivi se. Karmo povienim glasom odgovori:- Evo me, komandante!Jedan ovek sie sa komandnog mosta i uputi se prema

njima drei sve vreme ruku na pitolju koji je nosio za

5


pojasom.Bio je obuen u crno od glave do pete i sa elegancijom

neuobiajenom meu gusarima velikog Meksikanskog zaliva,koji su se zadovoljavali sa pantalonama i kouljom, vodei vierauna o svom oruju nego o oblaenju.

Na sebi je imao raskonu odeu od crne svile i ipke u istojboji, oivienu crnom koom; nosio je i crne svilene pantalonestegnute irokim pojasom sa resama, dok je na nogama imaovisoke izme preko kolena, a na glavi veliki eir ukraenperom koje mu je padalo na rame.

U pojavi ovog oveka, kao i u njegovoj odei, bilo je neegagotovo grobnog; moda zbog kao mramor bledog lica koje jeudno odudaralo od crnog renog oblika i sa dugimtrepavicama, nemirne i stalno oivljavane nekom udnomvatrom koja je unosila nespokojstvo i u duu najkrotkijeggusara. Njegova visoka i vitka pojava, otmeno dranje, fineruke, govorili su, ve na prvi pogled, o oveku drutvenogpoloaja, a pre svega o oveku koji je navikao na udobnost.

Oba mornara, videi ga kako im dolazi u susret, pogledae seiznenaeno, proaptavi:

- Crni gusar!- Ko ste i odakle dolazite? upita Gusar zaustavivi se ispred

njih; desnu ruku je sve vreme drao na pitolju.- Mi smo gusari sa Tortuge, braa sa obale, odgovori Karmo.- Odakle dolazite?- Iz Marakaiba.- Jeste li pobegli od panaca?- Da, komandante.- Kome brodu pripadate?- Brodu Crvenog gusara.uvi ove rei Crni gusar zadrhta; a onda se bez rei zagleda

u gusare pogledom iz koga je sipala vatra.- Brodu moga brata, progovori drhtavim glasom.I zgrabivi naglo Karmoa za miicu odvue ga gotovo silom

6


od krme. Stigavi ispod komandnog mosta, Gusar se okreteprema oveku koji je gore stajao u stavu mirno, kao da oekujekomandu, i ree mu:

- Gospodine Morgane, plovite i dalje puinom; neka ljudiostanu pod orujem, a tobdije sa spremnim fitiljima.Obavestite me o svakoj, pa i najmanjoj promeni.

- U redu, komandante, odgovori ovaj.Drei sve vreme Karmoa za ruku, Crni gusar sie u jednu

omanju, vrlo elegantno nametenu kabinu koju je osvetljavalamala pozlaena lampa, iako se na gusarskom brodu posle devetsati nije smela paliti nikakva svetlost.

- Priaj mi sad.- Stojim vam na raspolaganju, komandante.Ali umesto da postavlja pitanja Crni gusar je nemo zurio u

Karmoa. Bio je blei nego obino, gotovo modar, dok su mu segrudi nadimale od ubrzanog disanja. Dva puta je bio otvoriousta kao da je hteo neto da pita, ali je odmah odustajao,plaei se moda da e dobiti straan i neeljeni odgovor.

Najzad s mukom upita, promuklim glasom:- I njega su mi ubili, je li tako?- Koga?- Moga brata, Crvenog gusara.- Da, komandante, odgovori Karmo, uzdahnuvi. Ubili su ga

kao i vaeg drugog brata, Zelenog gusara.Priguen krik, koji je imao neeg gotovo divljeg i bolno

ljutitog, ote se Crnom gusaru.Karmo ga vide kako sav preblede i, uhvativi se za grudi,

klonu na stolicu, zaklonivi lice irokim obodom eira.Ostao je ovako neko vreme i Karmo ga u kako jeca; onda je

odjednom skoio kao da se postideo svoje trenutne slabosti;ono strano oseanje koje je malo pre bilo ovladalo njime biloje nestalo; lice mu je opet bilo mirno, elo vedro, a mramornobledilo sasvim se izgubilo; samo su njegove oi tako mranosevale da je oveka hvatao strah. etao je neko vreme kabinom

7


kao da je hteo sasvim da se pribere pre nego to nastavirazgovor. Onda ponovo sede i ree:

- Bojao sam se da u stii prekasno; sad mi ostaje samoosveta. Jesu li ga streljali?

- Obesili su ga, gospodine.- Jesi li siguran?- Video sam ga svojim oima obeenog na Plaza de Granada.- Kada su ga ubili?- Danas posle podne.- Ispriaj mi sve to zna.- Umro je kao junak. Crveni gusar je ostao do kraja ivota

ono to je bio, ak...- Govori slobodno.- Dok ga je oma stezala, skupio je jo toliko snage da pljune

guverneru u lice.- Onom psetu, Van Guldu?- Da, flamanskom vojvodi.- Opet on! Uvek on!... Zakleo se, znai, da me progoni

svirepom mrnjom. Jedan brat muki ubijen, a dvojicaobeena.

- To su bila dva najsmelija gusara u zalivu, gospodine,prirodno je onda to ih je mrzeo iz dubine due.

- Ostaje mi zato osveta!... uzviknu Gusar stranim glasom.Ne, neu imati mira dok ne unitim Van Gulda i itavu njegovuporodicu, dok ne plane grad kojim upravlja. Marakaibo, ti sibio koban za mene i ja u ti istom merom vratiti!... Pozvau upomo sve gusare sa Tortuge i bukanijere iz San Dominga iKube i neu ti ostaviti kamen na kamenu! Sad govori,prijatelju: priaj mi sve po redu. Kako su vas uhvatili?

- Nisu nas uhvatili snagom oruja, ve podmuklom izdajom,goloruke, komandante. Kao to znate, va brat je krenuo naMarakaibo da osveti smrt Zelenog gusara, zaklevi se kao i vida e obesiti flamanskog vojvodu. Bilo nas je osamdeset,hrabrih i spremnih na sve, ak da prkosimo i itavoj eskadri:

8


ali nismo raunali na ravo vreme. Na ulazu u Marakaibskizaliv iznenadio nas je pobesneli uragan; bacao nas je tamo iovamo, dok talasi nisu razbili nau lau. Posle bezbroj mukasamo je nas dvadeset est uspelo da stigne na obalu; bili smosvi tako iscrpeni i bez ikakvog oruja, da je izgledalonemoguno pruiti ma kakav otpor. Va brat nas je hrabrio ivodio polako kroz movaru, strahujui da su nas panci modave otkrili i da nas gone. Ve smo bili poverovali da emo uumi nai sigurno sklonite, kad smo iznenada upali u zasedu.Napalo nas je s lea tri stotine panaca koje je predvodio linoVan Guld. Napravili su oko nas gvozdeni obru, poubijali onekoji su pruili otpor, a nas poveli kao zarobljenike uMarakaibo.

- Je li moj brat bio meu vama?- Da, komandante. Iako je od oruja imao samo jedan bode,

borio se kao lav; vie je voleo da umre na bojnom polju nego navealima. Ali ga je flamanski vojvoda prepoznao i umesto da gaubije pukom ili maem, ostavio ga je ivog. I tako su nasodveli u Marakaibo; poto su nas najpre vojnici svi redommuili i stanovnici obasipali uvredama, osudili su nas, nakraju, na veala. Ali smo jue ja i moj drug Van tiler, imajuivie sree od ostalih, uspeli da zadavimo strau i pobegnemo.Iz kolibe jednog Indijanca, kod koga smo se bili sklonili, gledalismo veanje vaeg brata i njegovih hrabrih gusara. Zatim smose uvee, uz pomo jednog crnca, ukrcali u amac, reeni dapreemo Meksikanski zaliv i stignemo na Tortugu. Eto,komandante, to je sve to i sam znam.

- I moj brat je znai mrtav!... ree Gusar sa strahovitimmirom.

- Video sam ga kao to sad vas gledam.- Visi li jo na sramnim vealima?- Ostae tamo tri dana.- A onda e ga baciti na ubrite.- To sigurno, komandante.

9


Crni gusar naglo ustade i prie pridolici.- Da li se boji?... upita ga udnim glasom.- Ni samog avola, komandante.- Ne boji se dakle smrti?- Ne.- Hoe li poi sa mnom?- Kuda?- U Marakaibo.- A kada?- Noas.- Hoemo li napasti grad?- Ne, nema nas dovoljno, ali e me kasnije zapamtiti Van

Guld. Poi emo nas dvojica i tvoj drug.- Sami? upita Karmo zaueno.- Da, sami.- ta to nameravate?- Hou da uzmem telo svoga brata.- Vodite rauna, komandante. Izlaete se opasnosti da vas

uhvate!- Zar ti ne zna ko je Crni gusar?- Grom i pakao! To je najsmeliji gusar na Tortugi.- Idi sad i ekaj me na palubi; spremi jedan amac.- Gospodine komandante, naa barka je pravi trkaki amac.- Idi sad!

10


IISMELI POHOD

Karmo pouri da izvri nareenje, znajui da kod Crnoggusara nije smelo biti nikakvog oklevanja.

Van tiler ga je ekao ispred ulaza u tovarni prostor, udrutvu zapovednika posade i jo nekoliko gusara koji su seraspitivali o nesrenoj pogibiji Crvenog gusara i njegovihmornara. pretei stranom osvetom svim pancima izMarakaiba, a naroito njihovom guverneru. Kad je uo da trebada se spremi amac i da e se ponovo vratiti na obalu, odaklesu pravim udom uspeli da pobegnu, Hamburanin nije mogaoda sakrije svoje uenje i uznemirenost.

- Zar da se opet vratimo tamo... uzviknu. Ostaviemo dolekou, Karmo.

- Da!... Ovoga puta neemo ii sami.- A ko e s nama, onda?- Crni gusar.- E, onda se ne bojim. Taj avolski ovek vredi sto gusara.- Ali e poi sam.- Ne mari, Karmo; kad smo s njim nema ega da se bojimo..

Ui emo, znai, ponovo u Marakaibo?...

11


- Da, dragi moj; i biemo sila, ako uspeno okonamo ovajpoduhvat. Ej, zapovednie, spremi jedan amac, tri puke,neto municije, dve sablje za jurianje na brod, za mene i ovogmog druga, i neto da se pojede. Bog zna ta nas eka i kademo se vratiti.

Sve je spremno, odgovori posle nekoliko minutazapovednik posade. Nisam zaboravio ni duvan.

- Hvala, prijatelju. Ti si pravi biser od zapovednika.- Evo komandanta, ree zatim Van tiler.Gusar se pojavi na palubi, u svojoj crnoj odedi, samo to mu

je sada o bok bila pripasana dugaka sablja, a za pojasomstajala zadenuta dva velika pitolja i jedna otra panska kamazvana miserikordija.

Preko ruke je nosio iroki ogrta, crn kao i sva njegova odea.Prie oveku koji je stajao na komandnom mostu i po svoj

prilici bio njegov zamenik, izmenja s njim nekoliko rei, a ondase kratko obrati gusarima:

- Hajdemo.- Spremni smo, odgovori Karmo.Sva trojica sioe u amac koji. je stajao ispod krme, ve

snabdeven hranom i orujem. Gusar se umota u svoj ogrta ismesti na pramac, dok su gusari dohvatili vesla i prilegli iz svesnage na posao.

Na gusarskom brodu odmah su pogaena bona svetla irazapeta jedra; brod je poao za amcem menjajui svaki aspravac, da ga ne bi prestigao. Verovatno je gusarev zamenikhteo da prati svog komandanta sve do obale, da bi ga zatitio usluaju nekoga prepada.

Upola ispruen na pramcu, sa podboenom glavom, Gusar jeutao; ali njegov pogled, prelazio je po horizontu kao da jetraio da razazna ameriku obalu skrivenu u pomrini.

S vremena na vreme bi pogledao prema svojoj lai koja ga jestalno pratila, na rastojanju od oko sedamdeset do osamdesetmetara, a zatim bi opet skrenuo pogled prema jugu.

12


Za to vreme su Van tiler i Karmo veslali iz sve snage; brzi,uzani amac prosto je leteo po crnim talasima. Ni jedan nidrugi nisu izgledali zabrinuti to se vraaju na obalu gde su ihekali njihovi smrtni neprijatelji, toliko su imali poverenja usmelog i stranog gusara, ije je ime bilo dovoljno, i to samoime, pa da u svim kolonijama Meksikanskog zaliva zavladapravi uas.

Kao ulje glatko more oko Marakaiba omoguavalo je brzuvonju, koja nije previe zamarala veslae. U ovom deluMarakaibskog zaliva, koji su zatvarala dva rta titei ga odvelikih talasa, nije bilo strmih obala niti dubinskih strujanja, izato se voda retko kad uskomea.

Oba gusara su veslala ovako ve itav sat, kad je Crni gusar,koji je sve vreme sedeo gotovo nepomino, naglo ustao kao daje hteo da jednim pogledom obuhvati itav horizont.

Dole, prema jugu, neka svetlost, koja nije mogla biti odzvezda, javljala se i gasila svaki minut, na povrini vode.

- Marakaibo, javi se mranim glasom koji je odavaoprigueni bes.

- Da, odgovori Karmo pogledavi u tom pravcu.- Koliko ima jo do grada?- Moda tri milje, kapetane.- Stii emo, znai, u pono.- Da.- Krstari li onuda neka laa?- Krstare carinici.- Moramo ih na svaki nain izbei.- Znam jedno mesto gde bismo se mogli nesmetano iskrcati i

sakriti amac meu rastinjem na obali.- Napred, onda.- Samo jo neto, kapetane.- Govori.- Bilo bi dobro da se vaa laa ne pribliava vie obali.- Ve je okrenula i ekae nas na puini, odgovori Gusar.

13


utao je nekoliko trenutaka, a onda upita:- Je li istina da je u zalivu usidrena neka eskadra? ,- Da, komandante, eskadra kontraadmirala Toleda, koji

nadgleda Marakaibo i Gibraltar.- Ah!... Boje se, znai. Oloneze je na Tortugi, a nas dvojica

emo uspeti da ga potopimo. Samo jo nekoliko dana strpljenjai Van Guld e videti ta smo sve u stanju da uradimozajednikim snagama.

Uvi se ponovo u svoj ogrta, navue eir na oi i opetzagleda u svetlu taku koja je morala biti svetionik u luci.

amac ponovo krenu napred; ali njegov pramac vie nije biookrenut prema Marakaibu, jer je eleo da na svaki nainizbegne carinsku patrolu koja bi ga sigurno zaustavila anjegovu posadu uhapsila.

Pola sata kasnije, obala zaliva je postala sasvim vidljiva; nijebila udaljena vie od pedesetak metara. Blago se sputala umore, sva obrasla iprajem koje uglavnom raste kraj movarai reka, a uzronik je stranih groznica i leglo vomito prieto, iliute groznice, od koje se toliko strahuje.

Jo dalje na pozadini zvezdanog neba, ocrtavalo se tamnodrvee koje je visoko dizalo svoje tamne kronje saneverovatno velikim pernastim liem.

Karmo i Van tiler usporie veslanje i pogledae prema obali.Kretali su se vrlo oprezno, trudei se da ne prave buku; gledalisu paljivo na sve strane, kao da su se bojali nekog iznenadnogprepada. Crni gusar je i dalje sedeo nepomian, samo sad bliepukama koje im je spremio zapovednik, gotov da plotunompozdravi prvi amac koji se usudi da im prie blie.

Moglo je biti neto oko ponoi kad se amac zaustavi usledtropskog rastinja, sakrivi se gotovo ceo izmeu biljaka iisprepletenih ila.

Gusar ustade, obuhvati brzim pogledom obalu, zatim skoina zemlju i zaveza amac za jednu granu.

- Ostavite puke, ree Karmou i Van tileru. Imate li pitolje?

14


- Imamo, kapetane, odgovori Hamburanin.- Znate li gde se nalazimo?- Deset ili dvadeset milja od Marakaiba.- Da li se grad nalazi iza ove ume?- Da, na kraju ove ogromne ikare.- Moemo li ui nou?...- Nemoguno, gospodine. uma je gotovo neprohodna i ne

moemo ni zakoraiti u nju pre zore.- Znai da moramo ekati sve do sutra uvee.- Ako ne elite da se izloite opasnosti, moramo ekati.- Bilo bi zaista nesmotreno ui u grad po danu, ree Gusar

kao za sebe. Da je ovde moj brod, koji bi mogao svakog asa danam pritekne u pomo i prihvati nas, odluio bih se; aliMunja" sada plovi vodama velikog zaliva.

Nekoliko trenutaka utao je nepomian, kao da je o neemuduboko razmiljao, a onda odgovori:

- Da li emo tamo jo nai telo moga brata?- Ostae izloen tri dana na Plaza de Granada, odgovori

Karmo. Ve sam vam to rekao.- Onda ima vremena. Poznajete li nekoga u Marakaibu?- Jednog crnca koji nam je dao amac da pobegnemo. ivi na

kraju ove ume u jednoj usamljenoj kolibi.- Nee nas izdati?- Mi odgovaramo za njega.- Onda, napred!Popee se na obalu, Karmo napred, Gusar u sredini, Van

tiler na kraju, i zaoe u mrani ibljak, gazei oprezno ioslukujui; sve vreme su drali ruke na oruju kao da susvakog trenutka mogli pasti u neku zasedu.

uma se pruala pred njima, mrana kao neka ogromnapeina. Stabla svih oblika i veliina dizala su se visoko, saogromnim liem koje je potpuno zaklanjalo zvezdano nebo.

Sa svih strana su padale lijane, prepliui se na bezbrojnaina; pele su se i sputale niz palmova stabla pruajui se s

15


kraja na kraj, dok su po zemlji puzile izuvijane ogromne ilekoje su znatno oteavale brzo napredovanje trojice gusara,primoravajui ih da dugo obilaze ili da sekirom kre put.Izmeu bezbroj stabala videlo se neko svetlucanje, kao dapotie od nekih svetlih taaka, koje na mahove alju pravesnopove svetlosti. Letele su as oko stabala, as izmeu lia,naglo se gasile i ponovo palile, stvarajui prave svetlee talaseizvanredne lepote, koji su imali neeg skoro nestvarnog.

To su bili veliki svici srednje Amerike, vaga lume, kojiprosipaju tako snanu svetlost da se pri njoj mogu itatirukopisi na daljini od nekoliko metara; a ako tri ili etiri takvasvica zatvorite u jedan stakleni sud, sa svim su dovoljna daosvetle itavu sobu; zatim lampyris occidental, isto takoveoma lepi fosforoscentni insekti koji se sreu u itavim jatimapo umama Gijane i Ekvadora.

Trojica gusara, utei sve vreme, nastavili su put drei se idalje na oprezu, jer su sad strahovali ne samo od ljudi, nego iod umskih stanovnika, krvolonih jaguara, a najvie od zmija,naroito jaraca; to su neverovatno otrovne zmije, koje je tekootkriti zbog njihove boje koe koja podsea na suvo lie.

Prepeaili su tako oko dve milje, kad se Karmo, koji je iaosve vreme napred, naglo zaustavio, dohvativi hitro jedan odsvoja dva pitolja.

- Jaguar ili ovek? upita Gusar ne uzbuujui se.- Mogao bi biti jaguar, a i neka uhoda, odgovori Karmo. U

ovoj zemlji ovek nikad nije siguran da e doekati sutranjidan.

- Kuda je proao?- Dvadeset koraka ispred mene.Gusar se nae i poe paljivo oslukivati, zadravajui dah.

Do njega dopre jedva ujno utanje lpa, ali tako slabo da gaje samo izvanredno izvebano i osetljivo uho moglo uti.

- Moda je neka ivotinja. Hajde, de!... Nismo mi ljudi koji setako lako uplae. Uzmite svoje maeve i za mnom!

16


Obie oko jednog velikog drveta koje se dizalo usred palmi izastade usred divovskog lia, gledajui paljivo u mrak.

utanje suvog lia bilo je prestalo, pa ipak do njegovog uhadopre neki metalni zvuk, a odmah zatim jedno kljoc", kao daje neko podigao oroz na puci.

- Stanite. Ovde ima neko ko nas vreba i eka zgodan trenutakda puca na nas.

- Da nas nisu moda videli kad smo se iskrcali? promrmljaKarmo, uznemireno. Ti panci imaju svuda svoje uhode.

Drei u desnoj ruci ma, a u levoj pitolj, Gusar je nastojaoda neujno zaobie gomilu lia. I onda ga Karmo i Van tilerodjednom videe kako je pojurio napred i bacio se na nekuljudsku priliku koja je iznenada iskrsla iza jednog buna.

Gusarev napad je bio tako neoekivan i estok da su oveku,od udarca koji je dobio balakom posred lica, dok je padao,odletele noge u vis. Skoro istovremeno Karmo i Van tiler sebacie na njega; i dok je prvi brzo uzimao puku koju je ovekispustio, nemajui vremena ni da opali, drugi je uperio pitolj unjega doviknuvi mu:

- Ako se samo makne, gotov si!- To je jedan od naih neprijatelja, ree Gusar nagnuvi se

nad njim.- Vojnik onog prokletog Van Gulda, dodade Van tiler. ta je

traio ovde? Ba bih voleo da znam. panac koga je Gusarevbalak bio onesvestio, polako je dolazio k sebi, pokuavajui dase digne.

- Carrai! proapta uzdrhtalim glasom. Da nisam pao u rukenekom avolu?

- Pogodio si, ree Karmo, poto vi panci tako nazivate nasgusare.

Od ovih rei panac tako silno zadrhta da je i Karmo toprimetio.

- Jo je rano da se plai, ree on smejui se. Sauvaj to zakasnije kad bude plesao u praznom nepravilni fandango, sa

17


vrstim konopcem oko vrata.Zatim se okrete Gusaru koji je utei posmatrao zarobljenika

i upita ga:- Hou li da svrim sa ovim?- Ne, odgovori kapetan.- Moda vie volite da ga obesim o neku granu?- Ni to.- A ako je jedan od onih koji su obesili brau sa obale i

Crvenog gusara, mog kapetana?Od ovih rei Gusareve oi strano sevnue, ali samo za

trenutak.- Neu da umre, ree muklim glasom. Vie e nam koristiti

iv nego obeen.- Onda da ga dobro veemo, rekoe oba gusara.Skidoe marame od crvene svile koje su nosili oko pojasa i

zavezae vrsto ruke zarobljeniku, koji se nije usudio ni da sepomakne.

- Da vidimo sad ko si, ree Karmo.Granitom zapali jedno pare fitilja koje je nosio u depu i

priblii ga panevom licu.Ovaj nesrenik koji je upao u ake uvenim gusarima sa

Tortuge bio je ovek tridesetih godina, dugaak i mrav kaonjegov zemljak Don Kihot, sa uglastim licem koje je pokrivalabrada, i sa dva siva oka, razrogaena od straha.

Na sebi je imao utu konu kabanicu, kratke i irokepantalone sa crvenim i crnim prutama i izme od crne koe. Naglavi je nosio kacigu sa ve oupanom perjanicom, o pojasu muje visila dugaka sablja sa zaralim koricama.

- Tako mi Belzebuba, mog pokrovitelja!... uzviknu Karmo,smejui se. Ako guverner od Marakaiba ima jo ovakvihjunaka, onda ih sigurno ne hrani gojenim pevcima, jer je ovajovde mraviji od suene haringe. Mislim, kapetane, da nijevredno veati ga.

- Nisam rekao da se obesi, odgovori Gusar. I dodirnuvi

18


zarobljenika vrhom sablje, ree mu:- Sad govori, ako ti je ivot mio.- Ja sam ve i tako izgubljen, odgovori panac. Iz vaih ruku

niko nije iv izaao, pa i kad bih ispriao ono to hoete daznate, ne znam da li bih doekao sutranji dan.

- Ovaj panac je hrabar ovek, ree Van tiler.- Ovakvim svojim odgovorom zasluio je pomilovanje,

dodade Gusar. Hoe li sad da govori?- Ne, odgovori zarobljenik.- Obeao sam ti ivot.- Ko bi mogao da vam poveruje?- Ko? ... Zna li ti ko sam ja?- Gusar.- Da, ali onaj koji nosi ime Crni gusar.- Tako mi Gospe od Gvadalupe! uzviknu panac, prebledevi

kao smrt. Crni gusar... ovde!... Jeste li doli da nas sve pobijetei osvetite svoga brata, Crvenog gusara?

- Da, ako ne bude progovorio, odgovori Gusar mranimglasom, sve u vas unititi i od Marakaiba nee ostati kamen nakamenu!

- Per todos santos!... Zar vi ovde? ponovi zarobljenik, koji sejo nije bio povratio od iznenaenja.

- Govori!...- Svreno je sa mnom. Nita mi vie ne bi pomoglo.- Crni gusar je plemi, zapamti to, a jedan plemi nikada nije

pogazio zadanu re.- Onda me pitajte.

19


IIIZAROBLJENIK

Na kapetanov znak Van tiler i Karmo podigoe zarobljenikai namestie ga ispod jednog drveta, ne odvezujui mu ruke,iako su bili sigurni da nee biti tako lud da pokua da bei.

Gusar sede preko puta njega, na jednu ogromnu ilu koja seizvila iz zemlje kao neka divovska zmija, dok su njegovi drugovistraarili na ivici ipraja ne verujui jo uvek da je zarobljeniksam.

- Reci mi, zapoe Gusar posle nekoliko trenutaka utanja, jeli jo izloen moj brat?...

- Da, odgovori zarobljenik. Guverner je naredio da ga dre navealima tri dana i tri noi, i da ga tek onda bace zverima.

- Misli li da je moguno oteti le?- Moda, poto Plaza de Granada nou uva samo jedna

straa. Onih petnaest obeenih vie ne mogu pobei.- Petnaest!... uzviknu Gusar mrano. Znai, onaj okrutni Van

Guld nije ni jednog potedeo?- Ni jednog.- I ne plai se osvete gusara sa Tortuge?- Marakaibo je dobro snabdeven vojskom i topovima.

20


Prezriv osmeh pojavi se na usnama oholog Gusara.- ta nam mogu topovi? ree. Nai maevi vrede mnogo vie,

to ste videli jo za vreme juria na S. Francisko di Kampeke, naS. Agostino di Florida i u drugim bitkama.

- Istina je, ali se Van Guld osea bezbednim u Marakaibu.- Ah!... To emo videti kad se budem sastao sa

Oloneaninom.- Sa Oloneaninom!... muklo uzviknu panac zadrhtavi od

uasa.Ali Gusar, kao da ne obraa panju na njegov strah, nastavi

izmenjenim tonom:- ta si traio u umi?- Nadgledao sam obalu.- Sam?- Da, sam.- Da li ste se bojali naeg iznenadnog napada?- Ne, ne poriem, poto je bila primeena jedna sumnjiva

laa u zalivu.- Moja?- Ako ste vi ovde, onda je ono bila vaa laa.- I ne samo to; poslao je i nekoliko poverljivih ljudi da

obaveste admirala.Ovog puta je Crni gusar zadrhtao; nije to bio strah nego

uznemirenost.- Ah!... uzviknu, veoma bled. Moja se laa moda izlae

ozbiljnoj opasnosti?Zatim, slegnuvi ramenima, dodade:- De! Kada ratni brodovi admirala stignu u Marakaibo, ja u

biti na Munji".Naglo ustade i zvidukom pozva dvojicu gusara koji su uvali

strau na ivici ipraj a, obrativi im se kratko:- Hajdemo.- A ta da radimo sa ovim ovekom? upita Karmo.- Povedite ga; vi ete mi odgovarati ako pobegne.

21


- Sto mu gromova! uzviknu Van tiler. Drau ga za pojas damu sluajno ne padne na pamet da se poslui nogama.

Pooe tako u koloni jedan iza drugog, kao Indijanci, Karmoprvi, a Van tiler poslednji, iza zarobljenika da bi ga imaostalno pred oima.

Poelo je da svie. No je brzo odlazila gonjena rumenomsunevom svetlou koja je plavila nebo i pruala se ak ispodogromnog umskog drvea.

Majmuni, tako brojni u Junoj Americi, a naroito uVenecueli, budili su se ispunjavajui umu udnim kricima.

Na kronjama draesnih palmi zvanih assai, sa vitkim ielegantnim stablom, izmeu zelenog lia ogromniheridendroa, usred siposa, velikih lijana koje se obavijaju okodrvea ili hvataju za visee ile ariodee, zatim usredvelianstvenih bromelia sa granama prepunim tamnopurpurnih cvetova, videli su se kako skakuu, poput avolia,sve vrste etvoronoaca.

Bilo je tu itavo pleme mikoa, najgracioznijih majmuna, a uisto vreme i najinteligentnijih i pored toga to su tako mali damogu stati u dep od kaputa; zatim grupa crvenih sahui, kojisu neto vei od veverica, a krasi ih vrlo lepa griva zbog kojelie na lavie; zatim opori monoa, najmravijih majmunakoji imaju noge i ruke tako dugake da lie na ogromne pauke;ili opori pregoa, etvoronoaca koji su poznati po tome tounitavaju sve do ega stignu; predstavljaju pravu napast zajadne zemljoradnike.

umu je ispunjavalo i kretanje bezbroj ptica koje se mealosa kricima etvoronoaca. Izmeu velikog lia pomponasse,koji se upotrebljavaju za izradu vrlo lepih i lakih panamskiheira, ili usred grmlja laransie, iji cvetovi ire opor miris, ilina neobino lepim palmama sa purpurnim cvetovima -quaresme - cvrkutali su na sav glas mali mahitaeo, jedna vrstapapagaja sa svetlo plavom glavom; zatim ar, veliki crvenipapagaji koji su od ujutru do uvee, uporno i neprestano

22


kretali ar! ar; onda choradeira, nazvani jo pticeplaljivice, jer izgleda kao da se stalno tue i leleu.

Gusari i panac, ve navikli na stanovnike velikih umaamerikog kontinenta i ostrva Meksikanskog zaliva, nisuzastajali da se dive ni biljkama ni etvoronocima ni pticama.Ili su to su bre mogli, traei prolaze koje su prokrile divljezveri ili Indijanci, urei se da izau to pre iz tog haosa odvegetacije i da ugledaju Marakaibo.

Crni gusar je bio zamiljen i mraan vie nego obino; iao jeza Karmom uvijen u svoj crni ogrta i pognute glave; sa levomrukom na drci od maa, izgledalo je kao da ga nita ne moeotrgnuti iz razmiljanja; a samo je jedno mislio: da stigne topre u Marakaibo.

Oba gusara, poznavajui njegove navike, nisu hteli da gauznemiravaju. Izmenjali bi tiho izmeu sebe po koju re da bise posavetovali o pravcu puta, zatim bi ubrzali korak zalazeiusred divovskih mrea, ogromnih spinosa i stabala jacarandoili massaranduba, gonei u beg svojim prisustvom jata divnihptiica zvanih trochilidi ili ptice muice, koje imaju divno perjeazurno plave boje i kao plamen crven kljun.

Peaili su tako ve dva sata, sve bre i bre, kad se Karmo,posle kratkog oklevanja, pogledavi paljivo drvee i tlo,zaustavio, pokazujui Van tileru jedan bun cujueira; to jebila neka biljka sa koastim liem koje na vetru proizvodiudne zvuke.

- Je li to ovde, Van tilere? upita. ini mi se da se nisamprevario.

Gotov istog trenutka, iz buna se zaue neobino melodini,vrlo neni zvuci koji kao da su izvirali iz flaute.

- ta je to? upita Gusar, podigavi naglo glavu i razgrnuviogrta.

- Mokova flauta, odgovori Karmo nasmeivi se.- Ko je Moko?- Crnac koji nam je pomogao da pobegnemo. Njegova koliba

23


se nalazi u onom ipraju.- Zato svira?- Verovatno kroti svoje zmije.- Je li to neki ukrotitelj zmija?- Da, kapetane.- Oduzeu mu je i zmije emo poslati da se proetaju.Gusar mu dade znak da produi i za svaki sluaj izvue svoj

ma, kao da se plaio nekog neprijatnog iznenaenja.Karmo je ve bio uao u ibljak i uputio se jednom jedva

vidljivom putanjicom; onda ponovo zastade, uzviknuvizaueno i sa gnuanjem.

Ispred jedne kolibice od isprepletenog prua, i pokrivenepalmovim liem, upola sakrivene iza cujera, ogromnog drveta,u ijoj senci Indijanci obino prave svoje kolibe, sedeo je Crnacdivovskog rasta. Bio je to jedan od najlepih predstavnikaafrike rase, onako visok, irokih ramena, razvijenih grudi imiiavih nogu i ruku koje su morale imati divovsku snagu.

Njegovo lice nije bilo runo i pored pljosnatog nosa, velikihusta i ispupenih jagodica; iz njega je, na protiv, zrailo netodobro, naivno i detinjasto. Sedeo je na oborenom stablu; sviraona svirali od bambusove trske, izvodei nene, otegnute zvuke iudno meke, dok je pred njim puzilo i ugibalo se oko osamnajopasnijih zmija june Amerike.

Bilo je tu i nekoliko jararac, malih zmija boje duvana, sapljosnatim i trouglastim glavama, veoma tankim vratom itoliko otrovnim da ih Indijanci zovu prokletnicama; zatimnekoliko naja koje zovu jo aj-aj; to su sasvim crne zmije,njihov otrov je skoro smrtonosan; pa boicinea ili zmijezvearke i nekoliko urutu, koje na glavi imaju bele pruge uobliku krsta i od ijeg se ujeda oduzme ozleena noga.

uvi Karmoov uzvik, Crnac podie svoje velike, kao odporculana oi i zadra ih na gusaru. Zatim odmae flautu i reezaueno:

- Vi?... Zar ste jo ovde?... Mislio sam da ste ve u zalivu i

24


daleko od panaca.- Da, mi smo, ali... neka me avo odnese ako samo koraknem

napred zbog tih tvojih odvratnih zmija.- Moje zmije nee naneti zla prijateljima, odgovori Crnac,

smejui se. Saekaj malo, prijatelju, poslau ih na spavanje.Uze jednu korpu od isprepletanog lia, pokupi zmije unutra

i briljivo ih zatvori, stavivi odozgo za svaki sluaj jedan velikikamen i ree:

- Sad moe slobodno ui, prijatelju. Jesi li sam?- Ne, vodim sa sobom kapetana moje lae, brata Crvenog

gusara...- Crnog gusara?... Zar on ovde?... Ceo e Marakaibo

zadrhtati!...- Tiina, drue moj. Ustupi nam svoju kolibu i nee se

pokajati.Uto stie Gusar sa zarobljenikom i Van tilerom. Pozdravi

rukom Crnca koji ga je ekao ispred kolibe pa ue zaKarmoom, rekavi:

- Je li to ovek koji ti je pomogao da pobegne?- Da, kapetane.- Mrzi li pance?- Isto koliko i mi.- Poznaje li Marakaibo?- Kao to mi poznajemo Tortugu.Gusar pogleda Crnca, divei se njegovim snanim miiima,

zatim dodade kao da govori sam sa sobom.- Evo oveka koji bi mi mogao mnogo pomoi.Zatim pogleda po kolibi i ugledavi u uglu jednu stolicu od

prua sede na nju utonuvi ponovo u razmiljanje.Crnac pouri da iznese nekoliko kolaa od manioka, neke

vrste brana od gomolja, koji je inae veoma otrovan, ali poslestruganja i ceenja gubi svoje otrovno dejstvo; zatim nekuvrstu ploda zelenog bora ispod ije kore se nalazi veomaukusan, beliasti krem; i na kraju nekoliko miriljavih banana

25


zvanih zlatne banane, koje su neto manje od obinih alimnogo ukusnije i hranljivije.

Svemu ovome dodao je i jednu tikvu punu pulque, prevrelogpia koje se dobija u znatnim koliinama iz agave.

Trojica gusara, poto u toku itave noi nisu zagrizla ni jedanjedini dvopek, prihvatie se uine ne zaboravljajui nizarobljenika; zatim se smestie to su bolje mogli na snopsveeg lia koje je Crnac doneo u kolibu i zaspae kao da su upotpunoj bezbednosti.

Moko je, meutim, ostao na strai, svezavi najpre dobrozarobljenika koga su mu poverili na uvanje.

itavog dana se ni jedan od trojice gusara nije ni pomakao;ali im je pala no, Gusar se naglo die.

Bio je jo blei nego obino i oi su mu mrano sevale.Proeta nekoliko puta uzrujanim korakom po kolibi, a onda

se zaustavi ispred zarobljenika i ree mu:- Obeao sam ti da te neu ubiti, iako sam imao dovoljno

razloga da te obesim za prvo drvo; ali mi ti zato mora rei da limogu ui neprimeen u guvernerovu palatu.

- Hoete da ubijete guvernera i osvetite smrt Crvenoggusara?

- Da ga ubijem!... uzviknu Gusar ljutito. Ja se borim, a neubijam izdajniki. Dvoboj, da, ali ubistvo, ne.

- Guverner je star a vi ste mladi, a onda, ne biste mogli ni uiu njegovu kuu a da vas ne zaustave mnogobrojni vojnici kojiga krajnje briljivo uvaju.

- Znam da je hrabar.- Kao lav.- Dobro, nadam se da u ga nai.Zatim se okrete dvojici gusara koji su bili ustali i ree Van

tileru:- Ostae da uva ovog oveka.- Dovoljan je i Crnac, kapetane.- Ne, Crnac je jak, kao Herkul i moe mu mnogo pomoi oko

26


prenosa tela moga brata. Hajdemo, Karmo, da popijemo flaudobrog vina u Marakaibu.

- Hiljadu morskih pasa!... Zar u ovo doba, kapetane!...uzviknu Karmo.

- Boji li se?- Sa vama bih siao i u pakao da povuem za nos i samog

avola, ali se bojim da vas ne otkriju.Podrugljiv smeak zgri tanke Gusareve usne.- Videemo, ree zatim. Hajdemo.

27


IVDVOBOJ IZMEU ETIRI ZIDA

Iako nije imao vie od deset hiljada stanovnika, Marakaibo jeu ono vreme bio jedan od najznaajnijih gradova koje jepanija posedovala na obalama Meksikanskog zaliva;

Marakaibo zauzima izvanredan poloaj, budui da se nalazina jugu Marakaibskog zaliva, ispred moreuza koji je povezan saistoimenim jezerom, tako da je, odravajui raznim kanalimavezu sa kontinentom, postao vrlo brzo neverovatno vaan grad,i sluio kao trite za sve proizvode iz Venecuele.

panci su ga osigurali snanom tvravom i brojnomartiljerijom, dok su dva ostrva koja su predstavljala branuprema zalivu drala vrlo jake garnizone, strahujui neprestanood iznenadnog upada stranih gusara sa Tortuge.

Lepe kue podigli su ovde prvi pustolovi koji su kroili na teobale, a velike palate sagradili su panski arhitekti, koji su dolida na novom kontinentu okuaju sreu. Bilo je naroito mnogojavnih sastajalita gde su se okupljali bogati sopstvenicirudnika i gde se u svako godinje doba igrao fandango ilibolero.

Kad su Gusar i njegova dva druga, Karmo i Crnac, uli

28


neometano u Marakaibo, na ulicama je jo bilo sveta, a ukrmama gde se toilo vino s druge strane Atlantika vrvilo jemnotvo sveta, jer se panci ni u svojim kolonijama nisuliavali zadovoljstva da popiju aicu odlinog vina iz rodneMalage ili Heresa.

Gusar uspori korak. Natukao je eir duboko na oi i umotaose u svoj ogrta, mada je vee bilo toplo; drei gordo ruku nadrci svoga maa, paljivo je razgledao ulice i kue kao da jehteo da ih dobro upamti.

Kad su stigli na Plaza de Granada, koji se nalazio u centrugrada, Gusar naglo zastade na uglu jedne kue naslonivi se nazid, kao da je iznenadna slabost obuzela ovog hrabrogpomorca.

Trg je pruao tako stravian prizor, da bi od njega zadrhtao inajneosetljiviji ovek.

Na petnaest veala podignutih u polukrug ispred palate nakojoj se vila panska zastava, visilo je petnaest ljudskih prilika.

Svi su bili bosi i u dronjcima, osim jednog, koji je na sebiimao odeu plamenocrvene boje i visoke mornarske izme.

Oko ovih petnaest leeva kruilo je veliki broj zapilotesa iurubu, malih grabljivih ptica sa crnim perjem koje su inaeodreene da se brinu o istoi gradova Srednje Amerike.Izgledalo je da ne ekaju nita drugo nego da se ovi jadniciponu raspadati, pa da se bace na njihova bedna tela.

Karmo se priblii Gusaru i ree mu uzbuenim glasom:- Evo mojih drugova.- Da, odgovori Gusar muklo. Trae osvetu i brzo e je dobiti.S velikim naporom se odvoji od zida i obori glavu na grudi,

kao da je hteo da sakrije strahovito uzbuenje koje mu je biloizobliilo lice. A onda se okrete i brzim korakom poe cremajednoj posadi, vrsti gostionice gde su se obino okupljale noneptice da isprazne u dobrom raspoloenju koju bocu vina.

Nali su jedan slobodan sto i Gusar sede, ili, bolje rei, sruise na jednu stolicu, ne diui glavu, dok je Karmo urlao:

29


- Jedan bokal tvog najboljeg heresa, huljo gostioniarska.Pazi samo da bude pravo inae ne odgovaram za tvoje ui!... Odmorskog vazduha sam toliko oedneo da u ti ceo podrumpopiti.

uvi ove rei, izgovorene istim biskajskim govorom,gostioniar brzo dotra nosei bocu izvrsnog vina.

Karmo napuni tri ae, ali je Gusar bio toliko utonuo uturobno razmiljanje da nije ni dotakao vino.

- Hiljadu morskih pasa! promrmlja Karmo, gurnuvi laktomCrnca. Gospodar je besan i nikako ne bih poeleo da se naemu koi ovih panaca. Vere mi, bila je velika smelost doiovamo; ali on se niega ne boji!

Osvrnu se okolo radoznalo, ali i sa izvesnom zebnjom, injegov pogled se zaustavi na petorici ljudi, naoruanihogromnim navajama, to je jedna vrsta noa, koji su ga gledalisa naroitom panjom.

- Izgleda da su me uli, oni tamo, ree Crncu. Ko su ti ljudi?- Biskajci, u guvernerovoj slubi.- Znai zemljaci koji se bore pod drugom zastavom. Nita

zato! Ako misle da e me zaplaiti svojim navajama, varaju se!Oni ljudi, meutim, odbacie cigare, ispie nekoliko aa

malage, a onda poee tako glasno da razgovaraju, da je Karmosasvim jasno mogao uti svaku re.

- Jeste li videli one obeene?... upita jedan od njih.- I veeras sam iao da ih vidim, odgovori drugi. Uvek je tako

prijatno videti one hulje kako vise!... Naroito je jedan smeansa isplaenim jezikom, prosto te tera da pukne od smeha!

- A Crveni gusar? upita trei. Metnuli su mu u usta cigaretuda izgleda jo smeniji.

- A ja u mu staviti u ruku suncobran, da se sutra zatiti odsunca. Videemo...

Ovo je ve bilo previe za Karmoa koji se ustremi na susednisto pre nego to je Gusar uspeo da ga zadri, i udari po njemuiz sve snage pesnicom da su sve ae poskoile.

30


- Rayos de Dios! zagrme. I to mi je neko junatvo rugati semrtvima; rugajte se vi ivima, dragi moji caballerosi!...

Iznenaeni ovom neoekivanom provalom besa nepoznatogoveka, etvorica Biskajaca poskakae na noge i dograbiesvoje navaje; a zatim jedan od njih, bez sumnje najodvaniji,namrgoeno zapita Karmoa:

- Ko ste vi, caballero?- Dobar Biskajac koji potuje mrtve, ali zna ivima i trbuh da

proburazi.Na ovakav odgovor koji se mogao shvatiti i kao prosto

hvalisanje, petorica plaenika prsnue u smeh, razbesnivi jovie gusara.

- Ah!... Tako? ree bled od srdbe.Pogleda Gusara, koji se nije bio ni pomakao, kao da ga se sve

to nije ticalo. A zatim, ispruivi ruku prema onome koji ga jepitao, gurnu ga svom snagom i zaurla:

- Morski vuk e pojesti kopnenog vuia!...ovek pade preko jednog stola, ali se spremno doeka na

noge, izvukavi brzo iza pojasa navaju i otvorivi je spremno.No kljocnu.

Taman se spremao da nasrne na Karmoa i probode ga, kadCrnac, koji je sve do tada mirno gledao ta se dogaa, naGusarev znak skoi meu zavaene, zamahnuvi preteijednom tekom stolicom.

- Stani ili u te smrskati!... viknu na naoruanog oveka.Videi tog diva, crnog kao ugalj, sa miicama koje su bile

napete da prsnu, petorica Biskajaca uzmakoe, bojei se da ihsvu petoricu ne smlavi stolica kojom je Crnac jo uvek preteivitlao.

Petnaest ili dvadeset gostiju koji su sedeli u susednoj sobi,uvi galamu, pourie da vide ta se to deava; predvodila ih jejedna ljudeskara naoruana sabljetinom, pravi tip kavgadije,sa irokim eirom od perja, nakrivljenim na jedno uho i saoklopom od kordovanske koe.

31


- ta se ovde deava? zapita drsko ljudeskara, isukavi mateatralnim pokretom.

- Neto se deava, dragi moj vitee, ree Karmo, naklonivise podsmeljivo, neto to se vas uopte ne tie.

- Tako mi svih svetaca!... zaurla kavgadija, smrknuvi se.Vidi se da ne poznajete oveka koji nosi ime don Gamara iMiranda, grof od Badahosa, plemi od Kamargua i vikont od...

- avolje kue, ree Crni gusar i ustade naglo pogledavipravo u razbojnika. Dakle, vitee, grofe, markie, vojvodo, itako dalje?

Gospodin iz Gamara i ostalih mesta, pocrvene kao bour, azatim prebledevi, ree promuklim glasom:

- Tako mi svih vetica iz pakla!... Ne znam ta me jozadrava da vas ne poaljem na onaj svet, pa da pravite drutvoonom psetu Crvenom gusaru, koji se tako lepo klati na trguzajedno sa svojim drugovima.

Ovoga puta je Gusar strahovito prebledeo; jednim pokretomzadra Karoma koji je hteo da jurne na pustolova, zbaci ogrta ieir, a onda brzo izvue ma, rekavi drhtavim glasom:

- Pseto si ti, a tvoja prokleta dua e otii da se pridruiobeenima!

Dade znak gledaocima da naprave mesta i stade predpustolova u tako elegantnom i sigurnom stavu da se njegovprotivnik morao zbuniti.

- Ovamo, grofe od avolje kue, prosikta. Ubrzo e biti jojedan mrtvac.

Pustolov zauze takoe odbrambeni stav, ali se odjednomuspravi rekavi:

- Trenutak, caballero. Kad se ukrta ma sa protivnikom,svako ima pravo da zna i ime svoga neprijatelja.

- Vei sam plemi od tebe, je li ti dovoljno?- Ne, hou da znam ime.- To hoe? ... Dobro, utoliko gore po tebe, jer ga nikome

nikada vie nee rei.

32


Pribliivi mu se i proapta nekoliko rei na uho. Pustolovuzviknu iznenaeno, a moda i uplaeno i uzmaknu nekolikokoraka, kao da je hteo da se skloni meu gledaoce i da odastranu tajnu. Ali ga Gusar istog asa ivo napade, prisilivi gada se brani.

Gosti iz krme napravie irok krug oko boraca. Karmo iCrnac stadoe u prvi red ne pokazujui ni najmanjuzabrinutost oko ishoda ovog sukoba; naroito je Karmo vrlodobro znao ta je sve u stanju da uini neustraivi Gusar.

Pustolov je ve posle prvih udaraca shvatio da pred sobomima stranog neprijatelja, koji e ga ubiti kod prvog pogrenogpokreta i zato se sluio svim odbrambenim sredstvima da seodbrani od udaraca kojima ga je Gusar zasipao.

Ni ovaj ovek nije, kao maevalac, bio za potcenjivanje. Bioje visok, krupan i snaan, imao je jaku ruku i ilavo se braniotako da ga nije bilo lako zamoriti.

Gusar, meutim, onako vitak, pokretljiv i brze ruke, nije mudao da odahne, kako ovaj ne bi to iskoristio i odao njegovo ime.

Njegov ma mu je stalno pretio prisiljavajui ga da seneprestano brani. Sjajni vrh otrice svetlucao je na sve strane,udarajui tako estoko po protivnikovom seivu da su skakalevarnice.

Posle dva minuta pustolov se, uprkos svojoj herkulovskojsnazi, zahuktao i poeo da uzmie. Zbunjivali su ga tolikiGusarevi udarci i nije bio vie onako miran kao na poetku.Oseao je da mu preti velika opasnost i da e se zaista uskoropridruiti obeenima na Plaza de Granada.

Gusar je, meutim, napadao kao da je tek sada izvukao maiz korica.

Skakao je spretno kao jaguar, napadajui sve eeprotivnika. Samo su njegove oi, iz kojih je sevala mrnja,odavale bes njegove due.

Njegov se pogled ni za asak nije skidao sa oiju pustolova,kao da je hteo da ga opini i zbuni. Krug gledalaca se bio

33


rastvario da propusti pustolova koji je stalno uzmicao,pribliavajui se suprotnom zidu. Karmo, stojei sve vreme uprvom redu, poe da se smeje, predviajui skori svretakstranog sukoba.

Odjednom se pustolov nae uza sami zid. Bio je stranoprebledeo, dok su mu krupne kapi hladnog znoja izbijale poelu.

- Ne, ree mu Gusar s udnim prizvukom u glasu, moja tajnamora umreti s tobom.

Pustolov tada pokua jo jedan oajniki pokret. Skupi se toje mogao vie, a onda se zalete napred, zamahnuvi nekolikoputa.

Spremno i neumoljivo Gusar odbi sve udarce sazapanjujuom brzinom.

- Sad u te prikovati uza zid, ree mu.Pustolov, lud od straha, shvatajui da je izgubljen zaurla:- U pomo!... On je Cr...Nije dovrio. Gusarev ma mu probi grudi prikovavi ga za

zid i prekinuvi ga usred rei,Mlaz krvi pokulja iz panevih usta, umrljavi mu koni

oklop koji nije mogao da ga zatiti od stranog udarca.Razrogai preplaeno oi, gledajui u neprijatelja pogledomkoji je izraavao uas, zatim se teko srui na tle prelomivi nadvoje ma kojim ga je Gusar prikovao za zid.

- Gotov je, ree Karmo podrugljivim glasom.Nae se nad le, uze mu iz ruke sablju i pruivi je kapetanu

koji je mrko gledao pustolova, ree:- Poto se va ma prelomio, uzmite ovaj. Tako mi Baha!

Pravi toledski elik, verujte mi, gospodine.Gusar uze bez rei ma pobeenog, a zatim ode za eir i

ogrta, baci na sto zlatni dublon, pa izae iz krme, zajedno saKarmoom i Crncem. Niko se nije usudio da ih zadri.

34


VOBEENI

Kad je Gusar sa svojim drugovima stigao na Plaza deGranada pomrina je bila tako gusta da se nita nije videlo nadvadeset koraka udaljenosti.

Na trgu je vladala duboka tiina koju je naruavalo samozlokobno graktanje poneke urubu koja je kruila iznad veala.

unjajui se pored zida kua ili iza palmovih stabala, Gusar,Karmo i Crnac su polako napredovali, napreui ui i gledajuipaljivo oko sebe; drali su sve vreme oruje u pripravnosti itrudili se da neopaeni stignu do pogubljenih.

S vremena na vreme trgom bi se preneo nekakav amor igusari bi onda zastali ispod tamne senke nekog drveta, ili podmranim svodom kakvih vrata, ekajui sa izvesnom zebnjomda trgom ponovo zavlada mir.

Stigli su bili na nekoliko koraka od prvih veala na kojima jenoni povetarac lagano njihao jednog gotovo nagog nesrenika,kad Gusar pokaza drugovima neku ljudsku priliku koja sekretala na uglu guvernerove palate.

- Hiljadu morskih pasa, proapta Karmo. Evo strae!... Ovajovek bi mogao da nam sve pokvari.

35


- Ali Moko je jak, ree Crnac. Idem da uhvatim onog vojnika.- Proburazie te, prijatelju.Crnac se nasmei pokazujui dva reda kao slonovaa belih

zuba i otrih kao u morskog psa.- Moko je spreman i ume da puzi kao zmije koje opinjava.- Idi, ree mu Gusar. Pre nego to te povedem sa sobom hteo

bih da se uverim u tvoju hrabrost.- Videete, gospodaru. Uhvatiu ga kao to sam nekada

hvatao krokodile u laguni.Odveza sa pojasa jednu tanku uzicu od upredene koe, koja

se zavravala prstenom, pravi laso, slian onome kojimeksikanski vaquerosi upotrebljavaju u lovu na bikove, azatim se polako udalji bez i najmanjeg uma.

Sakriven iza jednog palmovog stabla Gusar ga je paljivopratio pogledom, divei se odlunosti toga Crnca koji je skorogoloruk iao u susret jednom dobro naoruanom i verovatnoodvanom oveku.

- Hrabar je, ree Karmo.Gusar bez rei klimnu glavom. Gledao je Afrikanca koji je

puzio po zemlji kao zmija, pribliavajui se polakoguvernerovoj palati.

Vojnik je tog trenutka zaokrenuo iza ugla i poao premaulazu. Bio de naoruan halebardom, a o pojasu je nosio i ma.Videvi da mu je okrenuo lea, Moko poe bre drei u rucilaso. Kad se pribliio na dvadeset koraka, naglo se digao izavitlao konopcem dva-tri puta, bacivi ga sigurnom rukom.

Zau se lagani fijuk, a zatim prigueni krik i vojnik se sruina zemlju, ispusti halebardu i zamlatara besomuno rukama inogama.

Jednim lavljim skokom Moko se baci na njega. Zapui muusta crvenim pojasom koji je nosio oko bokova, zatim ga vrstoveza i ponese ga lako kao malo dete. Sve se to odigralo samo zanekoliko sekundi.

- Evo ga, ree, bacivi grubo zarobljenika pred kapetanove

36


noge.- Hrabar si, odgovori Gusar. Vei ga za ovo drvo i poi sa

mnom.Crnac poslua i u tome mu je pomagao i Karmo; zatim

obojica pooe za Gusarom koji je zagledao obeene to su selagano njihali na vealima.

Doavi na sred trga, kapetan se zaustavi ispred jednogpogubljenog koji je bio obuen u crveno odelo. Da bi mu se jotee narugali, stavili su mu u usta pare cigare.

- Prokletnici!... Zar jo i ovo ponienje!Njegov glas, koji je bio nalik na krik divlje zveri, zavrio se

bolnim jecanjem.- Gospodine, ree Karmo, ganutim glasom. Budite jaki.Gusar mahnu rukom prema obeenom.- Odmah, kapetane, odgovori Karmo.Crnac se odmah pope na veala drei u zubima gusarev no.

Jednim udarcem presee ue i polako spusti le.Karmo ga doeka i neno prihvati, iako je telo ve bilo poelo

da se raspada, umotavi ga u crni plat koji mu je pruiokapetan.

- Hajdemo! ree Gusar uzdahnuvi. Na zadatak je zavren.Okean eka da primi mrtvo telo hrabrog gusara.

Crnac uze mrtvaca, pokri ga ogrtaem i onda sva trojicaostavie trg tuni i utljivi.

Kad su stigli na kraj trga, Crni gusar se okrete, pogledavi jojednom obeene mornare ija su se tela alosno ocrtavala utami. Zatim ree tuno:

- Zbogom, hrabri nesrenici, zbogom, drugovi Crvenoggusara! Gusari e vas brzo osvetiti.

Zatim gledajui usplamtelim pogledom guvernerovu palatukoja se dizala na kraju trga, dodade priguenim glasom:

- Izmeu mene i tebe, Van Gulde, stoji smrt!Pooe zatim, urei se da izau to pre iz Marakaiba, da se

domognu mora i vrate na gusarski brod. Sada vie nisu imali

37


ta da trae u tom gradu, na ijim se ulicama nisu osealisigurnim posle onog dogaaja u krmi.

Ve su bili preli tri-etiri puste uliice, kad Karmo, koji jeiao napred, opazi neke ljudske senke upola sakrivene ispodmranog svoda jednih vrata.

- Polako, promrmlja, okrenuvi se drugovima. Ako me oi nevaraju, ovde ima nekoga ko oekuje ba nas.

- Gde? upita Gusar.- Tamo, ispod onih vrata.- Moda su to opet oni ljudi iz krme?- Hiljadu morskih... pasa!... Ako su to oni Biskajci sa

navajama? ree Karmo.- Petorica nije previe za nas i zato e nam skupo platiti ovo

dosaivanje, ree Gusar, isukavi ma.- Moj ma e mi dobro posluiti protiv njihovih navaja, ree

Karmo.Tri oveka, uvijena u velike ogrtae sa resama, serapa bez

sumnje, izaoe ispod vrata i zauzee desni plonik, dok sudruga dvojica, koji su sve vreme stajala sakrivena iza nekihnaputenih kola, zatvorila put na drugoj strani.

- To su oni Biskajci, ree Karmo. Vida kako im za pojasomsvetlucaju navaje.

- Ti se pobrini za onu dvojicu levo, a ja uzimam na sebe ovutrojicu desno. Ti, Moko, gledaj da pobegne sa leom i ne briniza nas. Saekaj nas na kraju ume.

Biskajci su u meuvremenu poskidali ogrtae i savivi ih naetvoro prebacili preko leve ruke. Zatim otvorie svoje dugakenoeve ije su otrice bile iljate kao kod maa.

- Ha!... Ha!... ree onaj koga je Karmo bio gurnuo. Izgleda dase nismo prevarili.

- S puta!... viknu Gusar, stupivi napred.- Polako, caballero, ree Biskajac zakoraivi mu u susret.- ta ti hoe?- Da zadovoljim jednu malu radoznalost koja me mui.

38


- Koju?- Hteo bih da ujem ko ste vi, caballero.- ovek koji ubija svakoga ko mu se petlja u posao, odgovori

besno Gusar i poe napred s maem u ruci.- Onda u vam rei, caballero, da mi nismo ljudi koji bi se

uplaili i dozvolili da prou kao onaj nesrenik, koga steprikovali za zid. Recite svoje ime i zvanje ili neete izai izMarakaiba! Mi sluimo gospodinu guverneru i odgovaramo zasve one koji tako kasno etkaju gradom.

- Ako ba hoete da ujete moje ime, onda priite blie da mepitate, ree Gusar i zauze odbrambeni stav. Ti, Karmo, dri onudvojicu.

Gusar isuka ma i poe odluno prema onoj dvojici koja suzatvarala prolaz na suprotnom trotoaru.

Petorica Biskajaca ekalo je napad ove dvojice, ne pomakavise s mesta. Stojali su vrsto na nogama, raskoraeni, kako bibili spremni za sve obrte borbe; drei levu ruku vrstopripijenu na struku, a desnu na drci navaje i prislonivi palacna najiri deo otrice, ekali su pogodan trenutak da zadajuneprijatelju smrtne udarce.

Bili su to verovatno diestros, kako su nazivali borce vinemaevanju, kojima sigurno nisu bili nepoznati uveni udarciniti javeque, poniavajua rana koja unakazi lice, kao ni stranidesjarretazo, koji se zadaje pozadi, ispod poslednjeg rebra ikojim se presee kima.

Videi ih onako neodlune, Gusar, nestrpljiv da oslobodiprolaz, navali na trojicu protivnika koji poee munjevitoudarati svojim maevima. Za to vreme je Karmo juriao nadrugu dvojicu, vitlajui sabljom kao lud.

Ovakav napad i pored svega nije zbunio diestrose. Kako subili izvanredno okretni i brzi, skakali su tamo i ovamoodbijajui udarce, as irokim seivima svojih velikih noeva,as serap-ima koje su drali preko ruke.

Oba gusara postadoe oprezniji, videvi da imaju posla sa

39


opasnim neprijateljima.Ali kad su videli kako Crnac odlazi sa leom i nestaje u

pomrini, nasrnue ponovo besno na protivnike, urei se daokonaju sa njima pre nego to bi kakva straa, uvi zveketoruja, mogla pritei u pomo Biskajcima.

Gusar, koji je bio odlian borac i imao ma dosta dui odnavaja, izvanredno se branio. Ali je Karmo zato morao stalnoda bude na oprezu, jer je njegova sablja bila dosta kratka.

Sedmorica ljudi borilo se estoko, u potpunoj tiini, svakizaokupljen napadom i odbranom. Napadali su i povlaili se,skakali levo i desno udarajui besno po oruju.

Videi jednog od svoja tri protivnika kako, napravivi jedanpogrean pokret, gubi ravnoteu, Gusar mu munjevito sruima u otkrivene grudi.

Seivo mu porinu u grudi i ovek pade bez glasa.- Jedan je gotov, ree Gusar, krenuvi na ostale. Ubrzo u

imati i vae koe.Nimalo zaplaena, druga dvojica su ga ekala mirno ne

odstupivi ni korak, a onda se jedan od njih neoekivano bacina Gusara; sagnu se i gurnuvi napred ruku zatienu platom,zamahnu desnicom kao da je hteo odozdo da zada udarac iraspori protivniku stomak; ali se odmah brzo podie iodskoivi naglo, pokua da izvede smrtonosni udaracdesjarretazo.

Gusar brzo skoi u nazad, sagnuvi se, ali mu se otricazaplete u protivnikov plat.

Pokua ponovo da se zakloni i odbije udarce kojima ga jezasipao drugi Biskajac kad iznenada besno kriknu:

Ma mu se bio prelomio na pola o levu ruku oveka koji jehteo da izvede desjarretazo.

Gusar skoi nazad, uzmahujui prelomljenim maem izaurla.

- Ovamo, Karmo!...Gusar koji jo nije bio uspeo da se rei svodih protivnika,

40


iako ih je bio potisnuo sve do ugla ulice, u tri skoka nae sepored njega.

- Hiljadu morskih pasa!... zagrme, evo nas u lepom sosu!...Biemo zaista pravi junaci ako uspemo da se oslobodimo ovihrazjarenih pasa.

- Ne putajmo ovu dvojicu nitkova, odgovori Gusar,dohvativi pitolj iza pojasa.

Taman je hteo da ispali na najblieg kad ugleda jednuogromnu senku kako se ustremila na etvoricu Biskajaca kojise behu skupili zajedno, verujui da im je pobeda osigurana.ovek koji se pojavio u tako dobar as drao je u ruci jednuogromnu motku.

- Moko!... povikae Gusar i Karmo.Crnac umesto odgovora poe tako besno udarati po

neprijatelju da su se nesrenici za as nali svi na zemlji, ko sarazbijenom glavom, ko sa polomljenim rebrima.

- Hvala ti, prijatelju!... viknu Karmo. Sto mu gromova!...Kakva kia od udaraca.

- Beimo sad, ree Gusar. Ovde vie nemamo ta da traimo.Neki stanovnici, koji su se probudili od vike ranjenika poee

da otvaraju prozore da vide ta se to deava.Oba gusara i Crnac, oslobodivi se napadaa, skrenue bre

bolje iza ugla ulice.- Gde si ostavio le? upita Gusar Moka.- Ve je izvan grada.- Hvala ti to si nam pomogao.- Mislio sam da bi vam moja pomo dobro dola, pa sam zato

pourio da se vratim.- Ima li koga na izlazu iz grada?- Nisam nikoga video.- Onda pourimo da odemo pre nego to stignu ostali, ree

Gusar.Taman su hteli da pou, kad se Karmo, koji je iao napred da

vidi, ima li nekoga u poprenoj uliici, brzo vrati nazad,

41


rekavi:- Kapetane, dolazi jedna patrola.- Odakle?- Iz ove uliice.- Onda emo poi drugom. Napred! Napred junaci moji!- Ali vi ste bez oruja, kapetane!...- Idi uzmi oruje onog Biskajca koga sam ubio; kad nemam

drugog, dobro e doi i jedna navaja.- Ako mi dozvolite, ponudio bih vam svoju sablju; ja znam da

se sluim tim dugim noevima.Hrabri mornar prui Gusaru svoju sablju, zatim uzme

navaju, oruje koje je i u njegovoj ruci postalo strano.Odred vojnika se brzo pribliavao. Moda su bili uli viku

boraca i zveket oruja pa su urili da stignu na mesto borbe.Gusari, koje je vodio Moko, potrae drei se zidova kua;

pretravi tako oko sto pedeset koraka, zauli su odmerenekorake jedne druge patrole.

- Grom i pakao! uzviknu Karmo. Opkolie nas.Crni gusar je bio zastao, drei u ruci kratku gusarevu sablju.- Da nas nisu izdali?... promrmlja.- Kapetane, ree Afrikanac, vidim osam ljudi naoruanih

halebardama i pukama kako idu prema nama.- Prijatelji, ree Gusar, sad treba skupo prodati svoju kou.- Recite ta treba da se radi, komandante, odgovorie gusar i

Crnac odluno.- Moko!- Gospodaru!- Poveravam ti da odnese telo moga brata na brod. Moe li

to izvriti? Nai e na amac na obali i kreni zajedno sa Vantilerom.

- Dobro, gospodaru.- Mi emo uiniti sve to budemo mogli da se oslobodimo

naih protivnika. A ako se desi da nas savladaju, Morgan znata treba da radi. Idi, odnesi mrtvaca, pa se onda vrati da vidi

42


jesmo li jo ivi.- Ne mogu tako lako da vas ostavim, gospodaru; ja sam

snaan i mogao bih mnogo da vam pomognem.- Veoma mi je stalo do toga da i moj brat bude sahranjen u

moru kao i Zeleni gusar, i zato e mi mnogo vie pomoi akotelo odnese na Munju", nego ako ostane ovde.

- Vratiu se s pojaanjem, gospodaru.- Morgan e doi, siguran sam. Idi sad: evo dolazi patrola.Crnac nije ekao da mu se dva puta kae. Ali kako je ulica

bila zatvorena s obe strane, skrenuo je u poprenu uliicu,sklonivi se iza zida jednog vrta.

Videi da je Crnac nestao, Gusar se okrete Karmou i ree mu:- Spremimo se da napadnemo strau koja nam dolazi u

susret. Ako uspemo da ih iznenadimo i oslobodimo prolaz,moda emo moi da se domognemo polja, a zatim i ume.

Nalazili su se na uglu ulice. Ona druga patrola, kojoj je Crnacuspeo da umakne, bila je daleko od njih vie od trideset korakaa ona prva jo se nije pojavljivala; moda je bila negde zastala.

- Spremimo se, ree Gusar.- Ja sam spreman, odgovori Karmo, koji se bio sakrio iza

jednog ugla.Osam vojnika odjednom usporie korak, kao da su se bojali

nekog iznenadnog napada. ak de jedan od njih, verovatnovodnik, rekao:

- Polako, momci! Oni lupei ne mogu biti daleko.- Nas je osmorica, gospodine Elvaese, ree jedan vojnik, a

gostioniar kae da je njih samo trojica.- Ah! Nitkov jedan! promrmlja Karmo. Izdao nas je! Ako mi

samo padne aka, proburaziu mu stomak tako poteno da emu istei sve vino to je popio za itavih nedelju dana!

Crni gusar podie sablju, spreman da se baci na protivnika.- Napred! zaurla.Oba gusara jurnue neodoljivo na patrolu, koja je upravo

htela da zavije iza utla, udarajui oajniki levo i desno

43


munjevitom brzinom.Vojnici, iznenaeni ovim neoekivanim napadom, nisu bili u

stanju da se odbrane i zato pojurie ko na jednu, ko na drugustranu, da se spasu od prave kie udaraca.

Kad su se povratili od prvog iznenaenja, Gusar i njegovdrug su ve bili daleko. Uvidevi da su imali posla samo sadvojicom ljudi, pojurie za njima, urlajui iz sveg glasa:

- Zaustavite ih! Gusari! Gusari!...Gusar i Karmo su trali koliko su ih noge nosile i ne znajui

kuda. Nali su se usred lavirinta od uliica, trei iz jedne udrugu i ne uspevajui nikako da izau iz grada.

Stanovnici, koje je vika patrole bila podigla iz kreveta,uzbueni zbog prisustva stranih gusara koji su predstavljalistrah i trepet za sve panske gradove u Junoj Americi, poees treskom da otvaraju i zatvaraju prozore i vrata, dok je svremena na vreme odjekivao i po koji pucanj.

Poloaj begunaca je svakim asom postajao sve beznadeniji;ona vika i pucnjava mogla je uzbuniti i sam centar grada i diina noge itav garnizon.

- Grom i pakao... uzviknu Karmo, trei besno. Ovo gakanjepreplaenih gusaka moe nas baciti pravo u ruke vojnicima!Ako nam ne poe za rukom da se doepamo polja, zavriemona vealima sa vrstim konopcem oko vrata!

Trei bez predaha, stigli su na kraj jedne uliice, koja, kakoje izgledalo, nije imala izlaza.

- Kapetane! viknu Karmo, koji je trao napred. Mi smo uzamci.

- ta hoe da kae? upita Gusar.- Da je ovo orsokak.- Zar nema nikakvog zida preko koga bismo mogli da

preemo?- Samo kue i sve vrlo visoke.- Vratimo se onda nazad, Karmo. Nai gonioci su jo daleko,

pa emo moda uspeti da naemo drugu ulicu koja e nas

44


izvesti iz grada.Taman je hteo da potri a onda naglo stade, rekavi:- Ne, Karmo, palo mi je neto na pamet. Mislim da emo s

malo lukavstva uspeti da im zavaramo trag.Rekavi to uputi se brzo prema kui koja je zatvarala ulicu.

Bila je to jedna skromna zgrada na dva sprata, sagraena odcigle i od drveta, sa malom terasom ukraenom saksijama sacveem.

- Karmo, ree Gusar, otvori ova vrata. ini mi se da je ovonajbolji nain da zavaramo trag vojnicima.

- Odlino, kapetane. Postaemo kuevlasnici, ne plativinita za kiriju.

Zavue vrh svoje navaje u otvor na vratima i, pritisnuvisnano, otvori ih dignuvi zasovnicu.

Oba gusara jurnue unutra zatvorivi dobro vrata za sobom,dok su vojnici prolazili drugim krajem ulice, viui iz svegglasa:

- Zaustavite ih! Zaustavite ih!Pipajui po mraku, dvojica gusara brzo pronaoe stepenice i

bez oklevanja se popee uz njih, zaustavivi se tek na spratu.- Treba videti gde smo, ree Karmo, i ko su nam stanari.

Kakvo e biti neprijatno iznenaenje za ove junake!Izvadi iz depa kremen i pare fitilja i upali ga duvajui u

njega da se raspali.- Gle!... Ova jedna vrata su otvorena, ree on veselo.- I unutra neko hre, dodade Gusar.- To je dobar znak!... Onaj ko spava miroljubiv je ovek.Gusar je, meutim, uao u sobu, trudei se da ne izazove

nikakav um; naao se u jednoj skromno nametenoj prostorijisa jednim krevetom u kome je neko spavao.

Upalivi sveu koju je naao na jednom starom sanduku toje sluio kao orman, Gusar se priblii krevetu i odluno podiepokriva.

U krevetu je leao jedan stari, ve elav i naboran, sa

45


suvom i kao cigla speenom koom; imao je kozju bradicu inakostreene brkove. Spavao je tako slatko, da mu uopte nijesmetalo to je cela soba osvetljena.

- Ovaj ovek nam sigurno nee praviti neprijatnosti, reeGusar.

Uhvati ga jednom rukom i snano prodrma, ali bez uspeha.- Trebalo bi mu zatrubiti u uho, ree Karmo.Kad ga je Gusar i po trei put prodrmao, snanije nego prvi i

drugi put, starac je konano uspeo da otvori oi. Opazividvojicu naoruanih ljudi, brzo se uspravi u krevetu i uzviknuuasnuto:

- Mrtav sam!- Eh, prijatelju! Ima jo vremena za to, ree Karmo. ini mi

se da ste sada vie iv nego malo pre.- Ko ste vi? upita ga Gusar.- Siromah ovek, koji nikada nije uinio nikome zla, odgovori

stari, cvokoui zubima.- Neemo vam uiniti nikakvo zlo, ako nam budete rekli sve

ono to elimo da znamo.- Vaa ekselencija znai nije razbojnik?- Ja sam gusar sa Tortuge.- Gu... sar... onda... sam... zaista... gotov!- Rekao sam vam da vam neemo uiniti nita naao.- ta hoete onda od jednog siromaka, kakav sam ja?- Pre svega da ujemo jeste li sami u kui?- Sasvim sam, gospodine.- Ko stanuje u vaem susedstvu?- estiti graani.- ta vi radite?- Ja sam jedan ubogi ovek.- Da, ubogi ovek koji ima kuu, dok ja nemam ni kreveta,

ree Karmo. Ah... stara lisico, boji se za svoj novac!...- Nemam novaca, ekselencijo.Karmo prsnu u smeh.

46


- Gusar, koji postaje ekselencija!... Skoro me nije neko takonasmejao kao ovaj starac.

Starac ga pogleda popreko ali mu nije bilo ni na kraj pametida pokae kako je uvreen.

- Jednom reju, ree Gusar, preteim tonom, ta vi radite uMarakaibu?

- Ja sam samo siromaan belenik, gospodine.- Dobro. Znaj onda da emo ostati u tvojoj kui sve dok nam

se ne prui prilika da odemo odavde. Nee ti se nita desiti,samo pazi, ako nas izda otii e ti glava sa ramena. Jesi lirazumeo?

- Ali, ta vi hoete od mene? zacvile nesrenik.- Za sada jo nita. Obuci se i ne vii, inae emo izvriti

svoje pretnje.Belenik pouri da izvri nareenje; bio se, meutim, toliko

uplaio i tako je drhtao da je Karmo morao da mu pomogne dase obue.

- Sad ga vei, ree Gusar. I pazi da ti ne pobegne.- Odgovaram za njega kao za sebe, kapetane. Vezau ga tako

dobro, da se nee moi ni maknuti.Dok je gusar vezivao starca, Crni gusar otvori prozor koji je

gledao na ulicu, da vidi ta se napolju dogaa.Izgledalo je da su se patrole ve udaljile, poto se nije vie

ula vika vojnika; ali su zato probueni graani jo stajali naprozorima oblinjih kua i glasno razgovarali.

- Jeste li uli? vikala je jedna ljudeskara, drei u ruci puku.Izgleda da su gusari pokuali da provale u grad.

- Nije moguno, uli su se neki glasovi.- uo sam vojnike kako viu.- Jesu li ih isterali iz grada?- Verujem da jesu, poto se vie nita ne uje.- Kakva smelost! Ui u grad koji ima toliko vojnika.- Sigurno su hteli da spasu Crvenog gusara.- A umesto toga, nali su ga obeenog.

47


- Kakvo neprijatno iznenaenje za te razbojnike!...- Nadajmo se da e vojnici dovesti jo nekog gusara pod

veala, ree naoruani ovek. Ima jo drva za veala. Laku no,prijatelji!...

- Da, promrmlja Gusar. Ima jo drva, ali na naim laamaima i topovskih zrna da se razori ceo Marakaibo. Jednog danau vam se javiti.

Zatvori potom oprezno prozor i vrati se u belenikovu sobu.Za to vreme je Karmo pretraio celu kuu i ispraznio ostavu.estiti Karmo se bio setio da sino nisu imali vremena da

veeraju i naavi neku pticu i fino isprenu ribu, koju jemoda siroti belenik spremio sutra za ruak, pourio je da ijedno i drugo ponudi svom kapetanu.

Osim te hrane pronali su na dnu jednog ormana i nekolikopraljivih boca, koje su nosile natpise najboljih panskih vina:Heres, Porto, Alikante, pa ak i Madera.

- Gospodine, ree Karmo svojim najmedenijim glasom,obraajui se Gusaru, dok panci jure za naim senkama,probajte malo ovu divnu ribu kao i pare ove divlje patke.Pronaao sam jo i neke boce koje je na belenik uvao modaza izuzetne prilike, a koje e nas malo oraspoloiti.

- Ah! Vidi se da je na prijatelj ljubitelj prekookeanskih pia!Da vidimo kakav mu je ukus.

- Hvala, odgovori Gusar, koji se opet bio smraio.Seo je ali je jedva obratio panju na jelo. Bio je opet onako

utljiv i tuan kakvog su ga uvek i poznavali svi gusari. Probaoje ribu i popio nekoliko aa vina, a onda se naglo digao i poeoda eta po sobi.

Karmo, meutim, ne samo da je pojeo sve drugo, nego jeispraznio dve pune boce vina, to je jadnog belenika bacilo upravo oajanje; nesrenik nije prestajao da se tui videi kakobrzo odlazi vino koje je on uz velike trokove naruio iz dalekedomovine. Ali se mornar, kome je vino povratilo dobroraspoloenje, pokazao toliko ljubazan, da je vlasniku ponudio

48


jednu au da ga proe strah i bes koji su ga izjedali.- Grom i pakao! uzviknu. Ko bi rekao da emo provesti ovako

veselo no. Prvo smo se nali izmeu dve vatre i malo nam jesamo trebalo pa da zavrimo s konopcem oko vrata, a sad, evo,sedimo pored ovog divnog vina. Ovako neemu se nismo moglinadati.

- Opasnost jo nije prola, dragi moj, ree Gusar. Ko namjami da nas sutra panci, poto nas nisu nali, ne potrae iovde? Dobro nam je, ali ja bih vie voleo da sam na naojMunji".

- Kad sam sa vama ja se niega ne bojim, kapetane. Vi samivredite sto ljudi.

- Ti si moda zaboravio da je guverner iz Marakaiba starilisac i da e sve uiniti da me uhvati. Znaj da se meu namavodi rat na ivot i smrt.

- Niko ne zna da ste vi ovde.- Mogli bi posumnjati, a onda, zar si zaboravio one Biskajce?

Verujem da su znali da je ubica onog razmetljivca brat sirotogCrvenog gusara.

- Moda ste u pravu, gospodine. Mislite li da e nam Morganposlati pomo?

- Moj zamenik nije ovek koji bi ostavio svog komandanta upanskim rukama. To je odvaan i hrabar ovek i ne bih seiznenadio ako bi pokuao da napadne grad,

- Bila bi to ludost koja bi ga mogla skupo stajati, gospodine.- Eh, koliko puta smo ve poinili svakojakih ludosti i uvek

smo se sreno izvukli.- To je istina.Gusar sede i poe pijuckati vino, Zatim opet ustade i poe ka

jednom prozoru odakle se videla cela uliica. Ostao je takojedno pola sata na prozoru a onda ga Karmo ugleda kako sebrzo vraa u sobu, rekavi:

- Da li se Crncu moe sasvim verovati?- To je ovek od poverenja, gospodine.

49


- Ne bi bio u stanju da nas izda?- Stavio bih ruku na vatru za njega.- On je dole.- Jeste li ga videli?- vrlja ulicom.- Treba ga pozvati gore, komandante.- ta je uinio sa telom moga brata? upita Gusar, namrtivi

se.- Kad doe ovamo, pitaemo ga.- Idi, zovi ga i budi oprezan. Ako te primete, ne odgovaram

vie za nae ivote.- Prepustite to meni, gospodine, ree Karmo, nasmeivi se.

Dajte mi samo deset minuta da se preobuem u belenika izMarakaiba.

50


VIPOLOAJ GUSARA SE POGORAVA

Nije prolo ni deset minuta, a Karmo je ve naputaobelenikovu kuu, polazei u poteru za Crncem koga je Gusarvideo kako tumara uliicom.

Za to kratko vreme, odvani i hrabri gusar tako se vetopreruio da ga niko ne bi poznao. Sa dva-tri poteza makazamaskratio je svoju upavu bradu i dugu razbaruenu kosu, zatimje obukao panske haljine koje je belenik verovatno oblaio usveanim prilikama i koje su mu odlino pristajale, jer suobojica bili istog rasta.

Ovako obuen, ovaj strani pustolov sa mora liio je nanekog potenog graanina Gibraltara, ako ne i na samogbelenika. Ali kao razborit i oprezan ovek sakrio je u svojeduboke i iroke depove pitolje, ne mogavi da se pouzda akni u haljine koje je nosio.

Tako preobuen, izae iz kue kao svaki miran graanin kojije poao da udahne malo sveeg jutarnjeg vazduha, gledajui unebo da vidi hoe li uskoro svanuti.

Uliica je bila pusta, ali, ako je komandant malo pre togavideo Crnca, on nije mogao biti mnogo daleko.

51


- Negde u ga pronai promrmlja gusar. Ako je na prijateljdak uglja" odluio da se vrati, znai da su ga ozbiljni razlozispreili da izae iz Marakaiba. Da onaj prokleti Van Guld nijenekako saznao da je Crni gusar provalio u grad? Zar da budesueno da sva tri hrabra brata padnu u ruke tog kobnogstarca?... Hajde sad!... Izvui emo se odavde samo zato da mujednog dana vratimo zub za zub, oko za oko!...

Razgovarajui ovako sam sa sobom, Karmo izae iz uliice.Taman se spremao da okrene za ugao jedne kue, kad mujedan vojnik, koji je stajao sakriven ispod svoda oblinjih vrata,preprei iznenada put, rekavi mu pretei:

- Stoj!...- Grom i pakao! proguna Karmo, zavukavi ruku u dep i

zgrabivi pitolj. Evo ve nezgode...Zatim, zauzevi ponovo nevino dranje mirnog graanina,

ree:- ta elite, gospodine vojnie?- Da ujem ko ste.- Kako!... Pa zar me ne poznajete?... Ja sam belenik iz ove

etvrti.- Izvinite; u Marakaibu sam od pre kratkog vremena,

gospodine belenie. A gde ste poli, ako smem znati?- Idem kod jednog ubogog oveka koji umire, a i sami znate

kad se ovek sprema da ode na onaj svet, mora misliti i nasvoje naslednike.

- Ista je, gospodine belenie, uvajte se samo da ne nabasatena gusare.

- Gospode boe! uzviknu Karmo, pravei se strahovitouplaen. Gusari, ovde? Zar su se te hulje usudile da se iskrcajuu Marakaibu, gradu gotovo neosvojivom i kojim upravlja onajhrabri vojnik Van Guld.

- Ne zna se kako su uspeli da se iskrcaju, jer nije bilaprimeena nikakva laa ni u blizini ostrva niti pak zaliva; alivie nema sumnje da su uli u grad. Bie vam dosta kad vam

52


kaem da su ubili ve tri-etiri oveka i da su imali tolikodrskosti da ukradu le Crvenog gusara, koji je visoko obeenispred guvernerove palate i cele njegove posade.

- Kakvi lupei!... I, gde su sada?- Veruje se da su pobegli izvan grada. Vojnici su rasporeeni

u svim pravcima i nadamo se da e ih pohvatati i poslati daprave drutvo onima na trgu.

- A da se moda nisu sakrili u gradu? ...- Iskljueno; videli su ih kako bee prema polju.Karmo, poto je saznao ono to ga je zanimalo, pomisli da je

vreme da ode i potrai Crnca.- Paziu da se ne sretnem sa njima, ree. Prijatno, gospodine

vojnie. Ja sad idem da ne bih stigao prekasno kod svogumirueg klijenta.

- Sreno, gospodine belenie.Lukavi gusar navue eir na oi i urno se udalji, osvrui se

na sve strane, da bi se napravio kako se stvarno uplaio.- Ah! Ah!... uzviknu im je malo poodmakao. Misle dakle da

smo izali iz grada. Odlino, dragi moji!... Ostaemo mirno ubelenikovoj kui, sve dok se vojnici ne vrate; onda emomirno otii. Komandant je ovo zaista divno smislio! Ni samOloneanin, koji se hvali da je najlukaviji gusar Tortuge, ne bibolje smislio.

Taman je bio skrenuo iza ugla, u drugu iru ulicu sa ljupkimkuicama ije su verande podupirali areni stubovi, kad jeugledao jednu crnu ogromnu senku kraj jedne palme ispredneke kuice.

- Ako se ne varam, to je moj prijatelj dak uglja", promrmljaGusar. Ovog puta smo imali sreu. Ve je poznata stvar da nassam avo uva. Tako bar kau panci.

ovek koji je bio upola sakriven iza palmovog stabla, videida mu Karmo prilazi, pokua da se sakrije ispred ulaza u maluvilu, ali mu se uini da na tom mestu nije naroito siguran,verujui da mu dolazi u susret neki vojnik; zato brzo obie oko

53


kue u nameri da se domogne jedne od mnogobrojnih gradskihulica.

Gusar je taman imao vremena da se uveri da je to Crnac. Udva-tri skoka nae se ispred vile i zamaknuvi iza ugla, zovnuga polako:

- Hej drue...Crnac odjednom stade i posle kraeg oklevanja vrati se

nazad. Prepoznavi Karmoa, i pored njegovog vetogpreruavanja, iz grudi mu se ote radostan i zauen uzvik.

- Ti si to, prijatelju...- Ima dobre oi, drue daku uglja", ree gusar smejui se.- ta je s kapetanom?- Ne brini za njega. Za sada je na sigurnom mestu i to je

dovoljno. Zato si se ti vratio? Komandant ti je naredio da posvaku cenu odnese telo na brod.

- Nisam mogao, drue. Vojnici su preplavili umu; verovatnosu doli sa obale.

- Onda znaju da smo se iskrcali.- Bojim se da si u pravu, prijatelju.- Gde si sakrio le?- U kolibi je, pokriven sveim liem.- Da ga ne otkriju panci?- Radi svake sigurnosti, pustio sam zmije. Ako vojnici budu

hteli da uu u kolibu, videe zmije i pobei e.- Lukav si ti, prijatelju.- Uradio sam to sam mogao.- I ti misli da za sada neemo moi da umaknemo iz grada?- Kaem ti da je uma puna vojnika.- Stvar postaje ozbiljna. Morgan, zamenik na Munji", kad

bude video da se ne vraamo, moe poiniti kakvu ludost,promrmlja Gusar. Videemo kako e se svriti ova pustolovina.Poznaju li tebe, prijatelju, u Marakaibu?

- Svi me poznaju, jer esto dolazim u grad i prodajem travekojima se lee rane.

54


- Niko nee posumnjati u tebe?- Niko, prijatelju.- Onda poi sa mnom: idemo kod kapetana.- Jedan asak, prijatelju.- ta hoe?- Doveo sam i vaeg druga.- Koga, Van tilera? ...- Izlagao se nepotrebno opasnosti da ga panci uhvate, a,

osim toga, verovao je da e ovde vie koristiti nego uvajuikolibu.

- A zarobljenik?- Vezali smo ga tako dobro da emo ga sigurno opet nai

tamo, ako ga njegovi drugovi ne nau i ne oslobode.- A gde je Van tiler?- Saekaj jedan trenutak, prijatelju.Crnac prinese obe ruke usnama i zviznu. Ono to se ulo

mogao je biti krik vampira", jednog od onih slepih mievakojih ima vrlo mnogo u Junoj Americi.

Trenutak kasnije, jedan ovek se prebaci preko zida i skoiispred samog Karmoa, rekavi:

- Srean sam to te vidim ivog, prijatelju.- I ja jo sreniji, moj Van tileru, odgovori Karmo.- Misli li da e mi kapetan prebaciti to sam doao ovamo?

Znajui da ste u opasnosti, nisam mogao ostati sakriven u umii uvati drvee.

- Komandant e biti zadovoljan, drukane. Jedan hrabarovek vie bie dragocena pomo u ovakvim trenucima:hajdemo sad, prijatelji!...

Ve je bilo poelo da svie. Zvezde su brzo bledele, jer u ovimkrajevima i nema prave zore, pa ni svitanja. Posle noi dolaziodmah dan. Sunce se raa gotovo odjednom i snagom svojihzraka naglo razbija tamu.

Stanovnici Marakaiba, koji skoro svi rano ustaju, poeli su dase bude. Prozori su se otvarali i na njima se pojavljivala po

55


neka glava; tu i tamo ulo se glasno kijanje, zevanje i razgovoriu kui.

Verovatno su pretresali noanji dogaaj koji im je svimazadao toliko straha, jer su gusari bili strah i trepet za svepanske kolonije u Meksikanskom zalivu.

Karmo, koji je eleo da izbegne svaki mogui susret, plaeise da ne nabasa na nekog poznanika iz krme i tako budeotkriven, ubrza korak, dok su za njim ili Crnac iHamburanin.

Stigavi do uliice, nae ponovo onog vojnika, koji je etaood jednog kraja ulice do drugog sa halebardom na ramenu.

- Ve ste se vratili, gospodine belenie? upita Karmoa.- ta ete, prijatelju, odgovori Gusar, mome se klijentu urilo

da ostavi ovu dolinu suza.- Da vam nije ovog divnog Crnca ostavio u naslee? upita

vojnik, pokazujui na ukrotitelja zmija. Carramba! Ovakvaljudina vredi hiljade pijastri.

- Da, poklonio mi ga je. Dovienja, gospodine vojnie.Okrenuvi brzo iza ugla, uoe u malu ulicu i nestadoe u

belenikovoj kui, zatvorivi za sobom vrata zasovnicom.Crni gusar ih je nestrpljivo oekivao u hodniku.- Dakle? upita on. Zato se Crnac vratio? ta je sa telom

moga brata... I ti si ovde, Van tilere?Karmo mu ukratko iznese razloge koji su naterali Crnca da se

vrati u Marakaibo, kao i Van tilerovu odluku da im pritekne upomo. A zatim i sve ono to je saznao od vojnika koji jestraario na drugom kraju ulice.

- Novosti koje mi donosi veoma su ozbiljne, ree kapetan,okrenuvi se Crncu. Ako panci pretrauju obalu i okolinugrada, ne znam kako bismo se mogli vratiti na Munju". Nebojim se ja za sebe, nego za Munju", koju bi mogla da iznenadieskadra admirala Toleda.

- Grom i pakao! uzviknu Karmo. Samo bi nam jo totrebalo!...

56


- Ve poinjem da se bojim da e se ova naa pustolovinaravo zavriti. The!... Trebalo je jo od pre dva dana da visimoobeeni; moemo dakle biti zadovoljni to smo iveli joetrdeset i osam sati.

Crni gusar je nervozno etao po sobi, oko sanduka koji jesluio kao sto. Izgledao je veoma zabrinut. S vremena na vremebi prekinuo etnju uh naglo stao ispred svojih ljudi; zatim binastavio da hoda po sobi, klimajui glavom.

Odjednom se zaustavi ispred belenika koji je leao nakrevetu, rvsto vezan, i pogledavi ga pretei, ree:

- Poznaje li okolinu Marakaiba?- Da, ekselencijo, odgovori jadni ovek drhtavim glasom.- Da li bi mogao da nas izvede iz grada i skloni na neko.

sigurnije mesto, bez opasnosti da nas iznenade tvoji zemljaci?- A kako bih ja to mogao, gospodine?... im izaemo iz moje

kue odmah e vas prepoznati i uhvatiti, a i mene zajedno savama; posle bi me nabedili da sam hteo da vas spasem iguverner bi me obesio, jer on nije ovek s kojim se moe aliti.

- Ah!... Boji se Van Gulda, ree Gusar stisnutih zuba, dok sumu oi mrano sevale. Da, taj ovek je energian, ponosan inemilosrdan: zna da utera svima strah u kosti!... Svima! Ne, nesvima! Jednog dana e on drhtati preda mnom!... Tog dana eon, svojim ivotom, platiti smrt moje brae!...

- Zar hoete da ubijete guvernera? upita belenik snevericom.

- Tiina, stare, ako ti je stalo do ivota, ree Karmo.Gusar kao da nije uo ni jednog ni drugog. Izaao je iz sobe i

poao prema prozoru bonog hodnika, odakle se, kao to smove rekli, mogla videti cela uliica.

- Evo nas u lepom sosu, ree Van tiler, okrenuvi se Crncu.Ima li ti, crni drue, u svojoj lobanji kakvu pametnu ideju,koja bi nas izvukla iz ovog ni malo zavidnog poloaja? Neoseam se naroito siguran u ovoj kui.

- Moda i imam, odgovori Crnac.

57


- Reci, prijatelju, javi se Karmo. Ako je tvoj predlog izvodljiv,obeavam da u te zagrliti!

- Trebalo bi samo saekati vee.- Za sada nam se i ne uri,- Preobucite se u pance i iziite mirno iz grada.- Zar ve nisam u belenikovim haljinama?- One ti ne bi mnogo koristile.- ta onda treba da obuem?- Jednu lepu muketirsku ili halebardijsku uniformu. Ako

obuete graanska odela, vojska koja obilazi okolinu nee sedvoumiti da vas zaustavi.

- Grom i pakao!... Kakva divna ideja!... uzviknu Karmo. Upravu si crni drue!... Kad nas vide u uniformi nee im pasti napamet da nas pitaju ko smo i gde emo, naroito nou. Mislieda smo neka patrola i mi emo mirno otii i ukrcati se.

- A gde da naemo odela? upita Van tiler.- Gde!... Napaemo nekoliko razbojnika i uzeemo njihove

lepe uniforme, odgovori odluno Karmo. To je bar lako!- Nije potrebno da se izlaemo tolikoj opasnosti, ree Crnac.

Mene svi poznaju u gradu i niko nee posumnjati ako kupimodela i oruje.

- Crni prijatelju, ti si sila od oveka i zato hou bratski da tezagrlim.

Documents

Emilio Salgari - Crni Gusar LAT