Električne instalacije u nekim javnim objektima 1spec-instalacije.etf.bg.ac.rs/predavan/glava_4/bolnice_za_studente.pdf · 2 Specijalne električne instalacije Svi ovi prijemnici

Elektrine instalacije u nekim javnim objektima 1

4. ELEKTRINE INSTALACIJE U NEKIM JAVNIM OBJEKTIMA

4.1 ELEKTRINE INSTALACIJE U OBJEKTIMA BOLNIKO KLINIKOG TIPA 4.1.1. Uvod Objekti bolniko klinikog tipa, ili objekti za leenje ljudi, mogu se podeliti:

- na objekte bez postelja, u kojima se vri dijagnosticiranje i ambulantno leenje, ili objekte poliklinikog tipa;

- na objekte sa posteljama svih specijalnosti, u kojima se pored dijagnostike vri i bolniko leenje, ili bolnice opteg tipa, i

- na objekte sa posteljama jedne specijalnosti, kao na primer urologija, ili bolnice posebnog specijalistikog tipa.

U takvim objektima se, u tehnolokom procesu dijagnosticiranja i leenja, javljaju

razni prijemnici elektrine energije, opte i posebne namene, za koje je neophodno obezbediti elektrine instalacije, kako one "jake", tako i one "slabe" struje.

Od prijemnika "jake" struje u takvim objektima se javljaju: - elektrini motori za naizmeninu struju koji se na elektrine instalacije

prikljuuju direktno; - elektrini motori za jednosmernu i naizmeninu struju koji se na elektrine

instalacije prikljuuju preko elektroenergetskih pretvaraa; - elektrini izvori toplote koji se na elektrinu instalaciju prikljuuju direktno, kao

to su elektrini bojleri i kade za hidroterapiju; - elektrini izvori toplote koji se na elektrinu instalaciju prikljuuju preko

elektroenergetskih pretvaraa, kao to su na primer ureaj za "dijatermiku" terapiju;

- elektrini izvori svetla za opte i reflektorsko osvetljenje; - elektrini izvori (ultra) zvune i (lasersko) svetlosne energije, i

- integralni medicinski ureaji, koji u sebi sadre vie prethodno navedenih prijemnika, kao to su na primer zubarski ili rendgenski ureaji.

Meu ovim prijemnicima javljaju se oni koji u svom sastavu ve imaju neku

razvodnu instalaciju sa prekidakim i zatitnim komponentama i oni koji u svom sastavu imaju samo deo za prikljuenje elektrinog provodnika za napajanje.

Specijalne elektrine instalacije 2

Svi ovi prijemnici javljaju se kao pojedinani, ili u sastavu nekih tehnolokih celina, kao to su na primer: klima postrojenje, kuhinja, operacioni blok, itd.

Prijemnici elektrine energije koji se javljaju u ovakvim objektima, veinom su malih snaga. Meutim, zbog njihovog velikog broja, ovakvi objekti ipak imaju znaajnu instalisanu snagu. Ona se u objektima sa krevetima kree oko 8 kW po krevetu, a u objektima bez kreveta, 120 W/m2.

U TABLICI 4.1-I izloena je raspodela ukupno instalisane snage po nameni, a u TABLICI 4.1-II, dati su podaci o potrebnoj osvetljenosti u nekim delovima objekta. Elektrine instalacije "slabe struje" zauzimaju u ovim objektima znaajno mesto. Neke od njih nemaju posebnosti u odnosu na one u drugim objektima. Meutim, neke od njih su specifine, i o njima e se govoriti u ovom odeljku. To su instalacije bolnike signalizacije i bolnikog "paging" sistema, u sklopu telefonskih i interfonskih instalacija.

Tablica 4.1-I

Potroai Rasporedi snage u % Koeficijent jednovremenosti

osvetljenje 25 0,6 klimatizacija 15 1,0 kuhinja 10 0,6 sterilizacija 10 0,4 perionica 5 0,6 vertikalni transport 15 1,0 elektromedinciski

ji20 0,6

Tablica 4.1-II

Deo objekta Osvetljenost [lx]

Hodnici 30-60 kupatila, garderobe 80-120 odeljenja 80-120 za itanje u odeljenjima 200 prostorije za preglede 500 operaciona sala 1000 operaciono polje >10000 laboratorije, apoteke 500 administracija 250


4.1.2. Snabdevanje elektrinom energijom

Uobiajeni nain snabdevanja elektrinom energijom ovakvih objekata je iz javne distributivne mree.

Obzirom na veliku instalisanu snagu, koja kod veih objekata moe dostii i vrednost i nekoliko MW, ovi se objekti prikljuuju na mreu viih naponskih nivoa: 10 kV, 35 kV, pa i 110 kV.

Prilikom prikljuivanja mora se nastojati, zbog sigurnosti, da se obezbedi "dvostrano" napajanje, to znai napajanje iz dve nezavisne TS koje predstavljaju izvore napajanja nominalnog napona 10 kV, 35 kV, odnosno 110 kV.

Ovakav nain prikljuenja na mreu iziskuje potrebu razvodnih postrojenja u samom objektu. Ponekad e se javiti ak i dva stepena transformacije. Prvi na napon od 10 kV i drugi na napon od 0.4 kV. Ove transformacije e, iz razloga sigurnosti, imati 100 % -tne rezerve.

Na slici 4.1.-1 je prikazana jednopolna elektrina ema razvoda, kakav se obino koristi u takvim objektima.

Transformacija 10/0.4 kV moe biti koncentrisana na jednom mestu ili razmetena po objektu u blizini mesta koncentracije instalisane snage, na primer kod klima postrojenja, ili pak kod perionice. U takvom sluaju se koriste suvi transformatori, kako bi se izbegao problem odvoda ulja.

Bez obzira na mere sigurnosti koje se sprovode kod prikljuenja takvih objekata na elektrinu mreu, kao i one koje se sprovode u razvodu, u takvim objektima se uvek predvia i rezervni izvor elektrine energije.

Za to se koriste dizel-elektrini agregati, snage koja iznosi oko 30 % od jednovremeno maksimalne za taj objekat. Zbog toga se predvia iskljuenje nekih prijemnika, da bi ostali samo oni bez kojih se ne moe odvijati minimum procesa leenja. Tako se, na primer, iskljuuju: perionica, deo liftova, deo osvetljenja, deo klimatizacije, itd.


G3 ~

RAZVODNI VODOVI

0.4 KV

RI

10 KV

100% REZ

0.4 KV

100% REZ

G3 ~

RI

100%REZ

IZVOR A IZVOR B

110(35) KV

Slika 4.1-1 Jednopolna elektrina ema razvoda u jednom objektu bolniko klinikog tipa Redukcija broja prijemnika pri prelasku na rezervni izvor se vri automatski. Da bi

se to efikasno sprovelo, jo se za vreme projektovanja i izvoenja takvi prijemnici vezuju na posebna RM , ili njihove posebne delove, koji se tada iskljuuju.

Na slici 4.1.-2 pokazana su dva naina kako se to izvodi.


G3 ~

G3 ~

(b)

(a)

0.4 KV

0.4 KV

Slika 4.1-2 Jednopolna elektrina ema dva uobiajena naina prikljuka prijemnika na rezervni izvor elektrine energije: preko posebnih strujnih kola (a) i preko strujnih kola koja se ne iskljuuju (b)

U sluaju naznaenom sa (a), sa dela glavne sabirnice, koja moe da se odvoji,

polaze razvodni vodovi do posebnih sabirnica u razvodnim mestima ili do sabirnica u posebnim razvodnim mestima, na koje su prikljueni prijemnici koji su predvieni za


napajanje sa rezervnog izvora. U sluaju naznaenom sa (b), kod prelaska na rezervni izvor, automatski se iskljuuju pojedini razvodni vodovi i strujna kola.

Pored rezervnog napajanja u ovakvim objektima se koristi i neprekidno napajanje. Ono se koristi u onim funkcionalnim delovima gde je neophodan kontinuitet napajanja, kao to su: koronarne jedinice, laboratorije, neke hirurke sale, raunarski sistemi za obradu podataka itd.

Na slici 4.1.-3 su data dva mogua reenja.

G3 ~

M3 ~

n

10 (0.4) KV U=0

(a)

~=

~=

0.4 KV

0.4 KV

(b)

Slika 4.1-3 Jednopolna elektrina ema dva naina izvoenja neprekidnog napajanja; (a) kada se koristi motor sa unutranjim sagorevanjem, i (b) kada se koriste akumulatorske baterije

Reenje prikazano pod (a) se praktino ostvaruje u kombinaciji sa rezervnim

izvorom, koji u takvim objektima inae uvek postoji, dok se reenje prikazano pod (b) ostvaruje pomou akumulatorskih baterija.

Reenje (a) nema vremensko ogranienje korienja i obino se koristi kod veih instalisanih snaga, dok reenje (b) ima vremensko ogranienje, koje zavisi od kapaciteta baterije akumulatora.

Neprekidno napajanje pomou akumulatorskih baterija se obino predvia posebno za pojedine funkcionalne delove u objektu, ili ak pojedine prijemnike. Koje e se reenje prihvatiti, zavisi od projektantske procene.

Valja na ovom mestu napomenuti da neki objekti bolniko-klinikog tipa imaju i sopstvenu elektranu, snage koja je dovoljna za snabdevanje itavog objekta. To su obino


velike bolnice izvan naseljenih mesta, gde je snabdevanje elektrinom energijom iz javne mree nepouzdano.

4.1.3. Razvodne elektrine instalacije

U objektima ovakve namene razvod elektrine energije od transformatorske stanice (TS) do razvodnih mesta (RM) vri se razvodnim vodovima u vidu inskog razvoda ili kablovske veze. Ovi vodovi se polau kroz vertikalne "ahtove" i kanale ostavljene u duploj tavanici hodnika, odnosno kroz prostore predviene za "tehniki razvod". Pored vertikalnih "ahtova" nalaze se zasebne prostorije u kojima su smetena RM, ne samo za elektrine, nego i za druge instalacije.

Funkcionalno, ovaj razvod moe da se izvodi na dva naina. Jedan je da se RM-a spoje paralelno na jedan razvodni vod, kako je to na slici 4.1-4 (a) pokazano, a drugi je, da se do RM-a poloe zasebni vodovi, kako je to na slici 4.1-4 (b) pokazano. Koji e se od ova dva naina koristiti zavisie od graevinskog reenja objekta i projektantskog opredeljenja.

Kablovi, koji se polau kroz kanale, oslonjaju se na posebno izraene metalne nosae, "kablovske regale", za koje se vezuju tako, da se obezbedi propisno rastojanje, kako zbog hlaenja kablova, tako i zbog smanjenja magnetnih uticaja na kablove instalacija "slabe struje".

y

y

0.4 KV (TS)

PE

[INS

KI R

AZV

OD

y

y

yy

RM1R

M2

RM

2

RM1RM1

RM

2

(a) (b) Slika 4.1-4 Jednopolne eme nekoliko naina razvoda elektrine energije kroz objekat

Od ovih razvodnih mesta polau se vodovi do razvodnih mesta nieg hijerarhijskog

nivoa, ili za strujna kola. U prostorijama se ovi vodovi, ili strujna kola, vode kroz kanale izraene u zidovima, ili podu. Koristi se i "parapetni razvod", koji se polae na zidove, ili


druge graevinske elemente. U sastavu "parapetnog razvoda" se nalaze i utikake kutije i prekidaki elementi. Konstruktivno gledano to je sistem kanala izraen od metala, obloen sa spoljne strane nekim dekorativnim slojem. On se proizvodi fabriki kao element za izradu elektrinih instalacija. Jedno takvo reenje je prikazano na slici 4.1-5.

Slika 4.1-5 Izgled nekih elemenata za izradu parapetnog razvoda Strujna kola se u ovim instalacijama izrauju tako da se, za struje vee od 16 A,

zavravaju vrstom prikljunicom, a za manje, utikakom kutijom. Utikake kutije, koje se koriste u ovakvim objektima, razlikuju se po boji i obliku, jer

mogu pripadati strujnim kolima razliitih izvora napajanja i naina zatite od elektrinog udara. Drugim reima, javljae se utikake kutije koje se napajaju elektrinom energijom iz mree, one koje se napajaju iz rezervnog izvora i one koje su vezane na neprekidno napajanje. Pored toga, javljae se i one koje se napajaju preko izolacionih transformatora, ili transformatora za male napone.

Ako na prijemniku ne postoji prekida za njegovo stavljanje pod napon, onda se koriste utikake kutije sa prekidaem. esto se u sklopu utikaa javlja i zatitna komponenta, kao to su topljivi, ili automatski osigurai, ili zatitni prekidai diferencijalne struje. Sve te mogunosti su grafiki prikazane na slici 4.1-6 .

Kada se strujno kolo zavrava vrstim prikljukom, mogu se javiti dve kombinacije. Prva je, da se u sastavu prijemnika, odnosno njegovih internih razvodnih instalacija, nalaze sve prekidake i zatitne komponente. Tada se prijemnik jednostavno prikljuuje. Druga je, da se sve te komponente moraju ugraditi u neki razvodni ormari, ili tablu.


1, N

PE

1, N

PE

3, N

PE

3, N

PE

3 3 3 3 3 3

TN-S SISTEM

PE

L1,L2MED. IT SISTEM

PE

L1,L2MED. MALI NAPONL1,L2

Slika 4.1-6 Jednopolne eme nekoliko naina formiranja strujnih kola, koja se zavravaju utinicom

4.1.4. Mere zatite od elektrinog udara (zatita od "makro i mikro oka") Nezavisno od vrste izvora iz koga se strujno kolo snabdeva elektrinom energijom,

ili naina prikljuka prijemnika na to kolo, u ovakvim objektima se preduzimaju posebne mere zatite od elektrinog udara, jer je u njima ovek predmet tehnoloke obrade u pravom smislu te rei.

Elektrini udar se moe javiti kao "makro ok", kada ovek doe u dodir sa previsokim (direktnim ili indirektnim) naponom i kada struja protie kroz sve delove njegovog tela, ili kao "mikro ok", kada struja, i ako male jaine, i u normalnim uslovima rada, protie samo kroz srce. Taj sluaj se, na primer, moe javiti za vreme kateterizacije srca. Struje, koje mogu da izazovu "mikro ok", su jaine nekoliko desetina mikroampera.


One se javljaju u normalnim uslovima rada, kao posledica zatvaranja strujnih kola preko prirodnih kapacitivnih impedansi prema "izloenim elektroprovodnim delovima" elektromedicinskih ureaja, kako je pokazano na slici 4.1-7 .

Slika 4.1-7 Prikaz kateterizacije srca sa naznakom elektrinih kola kroz koja protiu struje koje bi mogle biti uzrok "mikro oka"

Na slici je prikazan sluaj kateterizacije srca, pri kojoj se pored rendgenskog ureaja za praenje procesa, koji ne dolazi u dodir sa telom pacijenta, koristi klasini ureaj za praenje rada srca, koji se naziva EKG ureaj i ureaj sa sondom za obeleavanje i praenje pritiska u srcu. EKG ureaj i ureaj sa sondom za obeleavanje i praenje pritiska u srcu dolaze u dodir sa telom pacijenta. EKG ureaj se vezuje za ekstremitete, a sonda se uvlai kroz krvni sud do srca.

Mikro ok je strujni udar kada struja male jaine protie direktno kroz srce i izaziva

njegovu fibrilaciju, pa moe da bude i uzrok smrti. Razliita su miljenja koja je kritina jaina struje koja moe da izazove smrt. IEC propisi su definisali da je maksimalna jaina trajne struje koja se javlja u normalnoj eksploataciji 10 A.

PE N S

TN-S

(SI

STE

M)


Sluaj proticanja struje kroz samo srce moe da nastupi kada se izmeu "izloenog elektroprovodnog dela" nekog medicinskog ureaja, koji ulazi u krvni sud, na primer sonde za vreme kateterizacije i "izloenog ili stranog elektroprovodnog dela", sa kojim pacijentovo telo dolazi u dodir, javi potencijalna razlika. Spoj sa "izloenim ili stranim elektroprovodnim delom" moe da nastane namerno ili sluajno; primera radi, namerni spoj sa jednom elektroda EKG-a (izloeni elektroprovodni deo) ili sluajni spoj sa metalnim krevetom.

Poto je jaina takve struje ograniena IEC propisima na 10 A, potencijalna razlika je ograniena na 10 mV, jer je prosena vrednost impedanse izmeu krvnog suda/srca i spoljne povrine pacijentovog tela, oko 1000 .

IEC propisi preporuuju da svi elektromedicinski ureaji, sa kojima pacijent dolazi u dodir, budu klase II ili III. U tretmanu srca nije mogue koristiti ureaje klase II jer se, iz medicinsko tehnolokih razloga, pojedini delovi ne mogu dopunski elektriki izolovati kao, na primer, metalna sonda za kateterizaciju. Zbog toga se za te namene koriste elektromedicinski ureaji klase III, to znai ureaji za male medicinske napone. U sluaju kateterizacije srca transformator (eventualno i ispravlja) se nalaze u okviru samog ureaja).

Potencijalna razlika izmeu "izloenih elektroprovodnog dela" (sonda u srcu) i "izloenog" i "stranog" elektroprovodnog dela, sa kojim pacijent dolazi u dodir, moe da nastupi kada doe do takvog kvara na elektromedicinskom ureaju, koji ne izaziva delovanje zatite, ili bar ne u kraem vremenu. Osim toga, opasna vrednost struje kroz srce moe da se pojavi kada se prekine zatitni provodnik ureaja sa sondom, zbog ega struje odvoda sa elemenata unutar ureaja protiu kroz pacijentovo srce. Trea opasna situacija je pojava potencijalne razlike usled elektromagnetske indukcije pod uticajem stranih elektromagnetskih polja. U daljem tekstu e se razmotriti prve dve opasne situacije, dok reavanje tree potpada pod problem zatite od elektromagnetskih smetnji.

Pojava potencijalske razlike tokom kvara dueg trajanja:

Radi se o kvaru tipa spoja nultog provodnika sa kuitem ureaja, to nije klasian kvar koji dovodi do reagovanja prekostrujne zatite.

Ako bi se ureaj sa sondom prikljuio na TN-S sistem, masa ureaja bi bila vezana na zatitni vod, koji je na jednom mestu u objektu spojen sa nultim vodom i zemljom.

Ako bi kod takvih ureaja dolo do prekida nultog provodnika i do galvanskog povezivanja jednog kraja primara transformatora sa masom, struja bi se zatvarala kroz zatitni provodnik, uredaj bi i dalje radio, a zatita ne bi delovala. U takvom sluaju bi masa tog ureaja, odnosno izloeni elektroprovodni deo (sonda u srca), bio na veem potencijalu u odnosu na druge "izloene i strane elektroprovodne delove", za pad napona u zatitnom vodu


do sabirnice PE. Neka je zatitni vod izraen provodnikom preseka 2.5 mm2 od bakra, neka je duina do sabirnice l = 5 m i neka je nazivna vrednost topljivog umetka u osigurau tog strujnog kola In = 6 A. Pad napona u zatitnom vodu bi bio

U = 5

56 2 5 , x 6 A = 0.214 V.

Slian bi sluaj bio da ne doe do prekida nultog voda iz transformatora, nego samo

do oteenja izolacije i spoja ogoljenog provodnika nultog voda sa masom ureaja. Tada bi dolo do razdeljivanja struje izmeu nultog i zatitnog provodnika i pojavio bi se pad napona neto manji nego u sluaju prethodno opisanog kvara. Pad napona zavisi od odnosa otpora kola nultog i zatitnog provodnika do take spajanja. Obzirom da se radi o priblino istim presecima i duinama, ovaj pad napona bi bio oko dva puta manji nego u prethodnom sluaju, odnosno on bi iznosio oko 0.107 V.

I u jednom i u drugom sluaju pad napona bi bio vei nego to je to dozvoljeno, iz ega se moe izvesti zakljuak da kvar na nultom provodniku (njegov spoj sa kuitem) predstavlja opasan kvar. Konani zakljuak je da TN S ne predstavlja odgovarajui sistem zatite.

Ovakvi ureaji se moraju prikljuiti na medicinski IT sistem (P5 ili P6). Ako bi se desio kvar kome je pri TN-S sistemu napajanja odgovarao napon 0.214 V,

ureaj bi prestao da radi (u zatitnom provodniku se praktino ne bi pojavila struja, niti razlika napona.). Ako bi se desio kvar kome je pri TN-S sistemu napajanja odgovarao napon 0.107 V, ureaj bi nastavio da radi, pri emu se u zatitnom provodniku praktino ne bi pojavila struja, niti razlika napona. Preciznije reeno, pad napona u zatitnom vodu ne bio bio nula jer bi se javio pad napona koji stvara kapacitivna odvodna struja. Primera radi, neka njena jaina bude ak 300 mA; pad napona za posmatrani sluaj bi iznosio 10.7 mV. Takvo stanje bi trajalo kratko, jer bi rukovaoc ureaj koji ne radi odmah iskljuio; takoe, navedena vrednost od 300 mA je mnogo manja od stvarne, obzirom da se radi o transformatoru manje snage od svega nekoliko kVA.

Pojava struje kroz srce pri prekidu zatitnog provodnika ureaja sa sondom

Struje odvoda, koje se javljaju u takvim ureajima u normalnoj eksploataciji, a koje su propisima ograniene na nekoliko desetina A, sprovode se do zatitne sabirnice PE, posredstvom zatitnog provodnika, koji je vezan na "izloeni elektroprovodni deo" ureaja. Pad napona u tom provodniku, koji stvara takva struja, je savim mali. Na primer, ako bi ta struja bila jaine i 100 A, za napred posmatrani sluaj taj pad napona bi bio 7.13 V i on je


manji od dozvoljenog. Meutim, problem nastaje kada doe do prekida veze izmeu "izloenog elektroprovodnog dela" ureaja i zatitne sabirnice, zbog kvara, ili nestrunog rukovanja. Tada e se struja odvoda takvog ureaja provoditi preko pacijenta, odnosno kroz njegovo srce, do odgovarajue sabirnice, PE, ili PA, ili do obe, zavisno od broja spojeva pacijentovog tela sa "izloenim i stranim elektroprovodnim delovima", u njegovoj okolini. Da bi se spreio takav sluaj, sa procesom kateterizacije mora da rukuje obueno lice, a pre poetka rada sistem mora biti proveren.

Opta mera zatite od strujnog udara u objektima ove namene je "nulovanje". Koristiti se petoprovodniki sistem, ili TN-S sistem, koji je mogu u ovakvim objektima, jer oni po pravilu imaju svoju pogonsku TS.

Ako bi se kojim sluajem radilo o nekom manjem objektu, koji se prikljuuje na distributivnu TS, ili na samu mreu, petoprovodniki sistem bi se formirao kod PM-a, ili MRM-a. Ta taka se spoja sa zajednikim uzemljenjem.

Pored ove opte mere zatite od strujnog udara, u prostorijama gde se nad pacijentima primenjuju razni dijagnostiki i terapeutski postupci uz pomo elektrine opreme, sa kojom pacijent neposredno dolazi u dodir, moraju se koristiti i druge dopunske mere zatite. To su :

- primena medicinske elektrine opreme sa dopunskim elektrinim izolovanjem, odnosno opreme "II klase" izolacije;

- primena zatitnog prekidaa diferencijalne struje; - primena izolacionog transformatora odnosno galvanskog odvajanja; - primena medicinski malih napona 12 i 24 V za naizmeninu struju, odnosno 12, 24 i

48 V za jednosmernu struju, odnosno primena elektrine opreme "III klase "; i - primena dopunskog izjednaavanja potencijala.

Koja e od ovih mera biti primenjena zavisi od namene prostorije, odnosno od vrste

dijagnostikog ili terapeutskog postupka, koji se u toj prostorije primenjuje nad pacijentom. Primenu ovih mera reguliu nacionalni propisi iz te oblasti (*****).

Mere zatite od strujnog udara su razvrstane u osam kategorija, obeleenih sa P0-P7, a grafiki su objanjene na slici 4.1-8.

Mere zatite oznaene sa P0 primenjuju se u onim delovima objekta, odnosno u onim prostorijama, gde nema posebnog tretmana nad pacijentima, kao to su: prostorije za


administraciju, ekaonice, perionica, itd. To je standardni petoprovodniki sistem zatite nulovanjem, ili TN-S sistem, sa trajno dozvoljenim naponom dodira U < 50 V, za naizmenini napon i uestanost 50 Hz.

Mera zatite oznaene sa P1, primenjuje se u delovima objekta, odnosno u

prostorijama gde se vri opti medicinski tretman pacijenata. To je dopunjena mera zatite oznaene sa P0, koja se zove "medicinski sistem nulovanja". U njemu je trajno dozvoljen napon dodira snien na vrednost od 25V za naizmenini napon uestanosti 50 HZ i 60 V za jednosmerni. Pored snienja ovog napona uvedene su i neke dopunske mere: - za itav objekat mora postojati zajednika (glavna sabirnica) za izjednaavanje

potencijala svih "stranih elektroprovodnih delova" u objektu. Na ovu sabirnicu moraju biti povezana sva uzemljenja u objektu, zatitne sabirnice u TS, ili mesto gde poinje petoprovodniki sistem;

- presek provodnika za povezivanje "stranih elektroprovodnih delova" na tu sabirnicu ne sme biti manji od 6 mm2, niti vei od 25 mm2, za bakarne provodnike, a zavisi od veliine preseka zatitnog PE provodnika u tim instalacijama;

- "izloeni elektroprovodni delovi" u prostorijama za "medicinsku namenu" moraju biti povezani sa odgovarajuom zatitnom sabirnicom, izolovanim elektrinim provodnikom, preseka koji zavisi od preseka faznog provodnika i koji je obeleen uto zelenom bojom;

- jedna, ili vie soba sa takvom namenom, treba da imaju zasebnu zatitnu sabirnicu u RM;

- vrednost impedanse zatitnog voda, od zatitne sabirnice do zatitnog kontakta utinice, ne sme biti vea od 0.2 , za strujna kola osigurana zatitnom komponentom ija je

nazivna vrednost jaine struje do 16 A, ili Z VI

=256

, za strujna kola osigurana

zatitnom komponentom ija je nazivna vrednost jaine preko 16 A. Mera zatite oznaene sa P2 je dopunjena mera zatite oznaene sa P1. Ona se

sastoji u uvoenju sabirnice za izjednaavanje potencijala "stranih elektroprovodnih delova" u svakoj prostoriji, koja se po IEC propisima oznaava oznakom PA. Ova sabirnica treba da se postavi u blizini zatitne, sa kojom treba da se spoji bakarnim provodnikom, preseka jednakog ili veeg od 16 mm2 , a u zavisnosti od preseka zatitnog provodnika.

Poto osnovna mera zatite, oznaena sa P1, predvia razdvajanje zatitnih sabirnica po prostorijama, ili grupi prostorija, to isto vai i za sabirnicu za izjednaavanje potencijala.


Vrednost impedanse elektroprovodne veze izmeu sabirnice za izjednaavabnje potencijala i "stranih elektroprvodnih delova", koja se mora izvesti izolovanim elektrinim provodnikom preseka ne manjim od 4 mm2 za bakar, ne sme biti vea od 0.1 .

Prostorije u kojima se koriste mere zatite oznaene sa P1 i P2 nazivaju se jo i "prostorije za medicinsku namenu".

Mera zatite oznaena sa P3 se koristi u "prostorijama za medicinsku namenu", gde

su predmet tretmana srce i krvni sudovi. Ona slui za zatitu od "mikro oka". Ona je dopunjena mera zatite oznaene sa P2. Dopuna je u sledeem.

Polazei od ograniene vrednosti jaine struje koja sme trajno da protie kroz srce, a koja iznosi 10 A, i prosene vrednosti impedanse oveijeg tela, koja iznosi 1000 , najvea potencijalna razlika izmeu delova oveijeg tela pri takvom tretmanu sme da iznosi najvie 10 mV. To znai, da je 10 mV granina vrednost razlike potencijala izmeu bilo kojih elektroprovodnih delova u prostoriji, pri normalnim uslovima rada.

Ovo ogranienje se obezbeuje: poveanjem preseka zatitnog provodnika izmeu tih elektroprovodnih delova i odgovarajuih sabirnica, ili razmetanjem tih delova po prostoru, da ih pacijent ne moe istovremeno dodirnuti, ili elektrinim izolovanjem "stranih elektroprovodnih delova" u prostoriji, od onih izvan nje od potencijala zemlje, odnosno nulte take transformatora("izolovani prostor").

Mera zatite, oznaena sa P4 je dopunjena mera P2. Za svaku sobu, ili grupu soba,

postavlja se zatitni prekida diferencijalne struje, za struju greke od 30 mA, za prekidae jaine struje do 63 A, i 300 mA za one vee. Ovom merom se ne moraju obuhvatiti i strujna kola prijemnika koji ne uestvuju u medicinskom tretmanu, a ne smeju ona kod kojih se primenjuje IT sistem zatite.

Mere zatite, oznaene sa P5 i P6 su "medicinski IT sistemi". Oni se koriste, na

primer, u operacionim salama i slinim prostorijama. Izmeu sebe se razlikuju u sledeem. Mera zatite, oznaena sa P5, predvia da se jedan posebno konstruisan izolacioni

transformator, ija veliina sekundarnog napona nije ograniena, koristi za jednu, ili grupu prostorija; mera zatite, oznaena sa P6, predvia da se takav transformator, ija je veliina sekundarnog napona ograniena na 250 V, bez obzira na faznost, koristi samo za jedan prijemnik.

U oba sluaja, provodnici koji ine sekundarna kola ovih transformatora, moraju biti odvojeni od provodnika drugih strujnih kola, kod kojih takva mera nije primenjena. Pored


toga, u svakom polu se mora nalaziti zatitna komponenta od prekomerne struje, a itav sistem se mora kontrolisati pomou kontrolnika izolacije, ija se neispravnost signalizira zvuno, ili svetlosno.

Mera zatite, oznaena sa P7, zahteva primenu medicinskih bezbednih malih

napona, vrednosti za naizmeninu struju 25V, a za jednosmernu 60V. Stepen elektrine izolovanosti takvih izvora mora odgovarati stepenu izolovanosti transformatora koji se koriste u sistemu zatite P5 i P6.

Elektrini provodnici u sekundarnom kolu, sistema P5, P6 i P7, moraju biti odvojeni od provodnika drugih strujnih kola i sa njima se ne smeju povezivati. "Izloeni elektro provodni delovi" prijemnika koji su prikljueni na kola u sistemu P7 ne treba da se povezuju sa zatitnim provodnikom. Zbog toga utikake kutije predviene za takve prijemnike nemaju kontakt za zatitni vod i moraju na nekakav nain biti oznaene, oblikom, ili bojom.

Za ovih osam mera zatite data je i grafika interpretacija na slici 4.1-8, u vidu jednopolnih elektrinih ema.


PR

TN-SR,S,TNPE

Ud < 50V,50Hz

Ud < 25V,50Hz

R,S

,TN P

E

RM PE

2

0.2

PE

1

za svakusobu iligrupusoba

L 1L 2

L 3N

vodovod,kanalizacija,gas, klima

grom

obra

n

glavna {ina zaizjedna~avanje

potencijala

EC

P0 P1

P2

PE1PA1

PE2PA2

PE PE

0.2

0.2 za svaku

sobu iligrupu soba strani el.

prov. deloviu sobi

izlo`eni el.prov. delovi

u sobi

Cu 16mm2

P3

PE iPA i

PE


U TABLICI 4.1-III dat je prikaz preporuka i obaveza za primenu ovih mera zatite,

po prostorijama u jednom objektu za ovakvu namenu.

Tablica 4.1-III Z A T I T N E M E R E O D :

MIKRO I MAKRO OKA

NESTANKA NAPONA

P Ex

EMs

N A M E N A

P R O S T O R I J E P0/P1 P2 P3 P4 P5 P6 P7 RN BN1 BN2 A I

1. za masau M 0 0 x 2.predoperativno pranje M x 0 x 3.opte bolnike prostor. M 0 0 x 4. poroaj M x x 0 0 x 0 x 0 0 5. EKG, EEG, EMG M x x 0 x 6. endoskopija M x x 0 0 x 0 7. ispitivanja M 0 x 0 0 x 0 8. laboratorije M x x 0 0 x 0 9. operat. sterilizacija M 0 x 0 x 10. uroloke interv. M x x 0 x 0 11. radioloka dijagn. M x x 0 x 12. hidroterapija M x x 0 0 x 13. fizikalna terapija M x x 0 0 x 14. anestezija M x x x1 x 0 x x x 0 0 15. operaciona sala M x x x1 x 0 x x x x x 16. operativna priprema M x x x1 x 0 x x x x x 17. sala za gips M x x x1 x 0 x x x x 0 18. postoper. oporavak M x x1 x 0 x x x x x 19.operac. sala bez pac. M x x x1 x 0 x x x x x 20. kateterizacija src. M x x1 x 0 x x x x 21. intenzivna nega M x x x1 x 0 x x x x 22. intenzivno ispit. M x 0 x1 x 0 x 0 0 0 23. monitorizacija M x 0 x1 x 0 x x x x 24. angiografska isp M x 0 x1 x 0 x 0 0 0 25. hemodijaliza M x 0 x1 x x Objanjenja: M-obavezna mera, x-preporuena mera, x1-kao x samo za posebnu opremu, 0-dodatna mera


Obzirom na obezbeenje zatite od strujnog udara, elektromedicinski ureaji se dele u tri kategorije, kako bi se usaglasili sa napred opisanim merama zatite.

U drugu (II) kategoriju svrstavaju se oni prijemnici kod kojih je mera zatite od

strujnog udara sprovedena dodatnim elektrinim izolovanjem, na koje se zbog toga ne primenjuje nikakva druga mera, sem ukoliko to proizvoa izriito zahteva.

U treu (III) kategoriju svrstavaju se oni ureaji iji je radni napon neki od

medicinskih bezbednih malih napona. Takvi ureaji u svom sastavu ne smeju imati strujna kola druge vrednosti napona.

Obzirom na ovakvu podelu elektromedicinskih ureaja, valja na ovom mestu

napomenuti, da se samo ureaji II i III kategorije smeju koristiti za neposredan dodir sa telom pacijenta. Ako su to ureaji koji se koriste za neki tretman na srcu i krvnim sudovima, oni moraju imati zatitu protiv "mikro oka". 4.1.5 Mere zatite od elektromagnetskih smetnji

U prostorijama gde se primenjuje neki dijagnostiki, ili terapeutski postupak, gde se vre i neka elektrina merenja neelektrinih veliina, kao to je, na primer, praenje rada srca pomou ECG ureaja, moe doi do poremeaja pod uticajem stranih elektromagnetskih polja. Ovakva polja oko sebe stvaraju neke elektrine komponente i neki prijemnici. Oni se ak i ne moraju nalaziti u prostorijama gde se ta merenja vre.

Te komponente i prijemnici su: - elektrini transformatori, motori i prigunice, ukljuujui ak i one male u

upaljaima fluoroscentnih izvora svetla, i - elektrini provodnici, kroz koje protiu struje veih jaina, posebno oni koji

svojom konstrukcijom nemaju reenu magnetsku simetriju, kao to su jednoilni kablovi, ili "inski razvod ".

Jaina elektromagnetskog polja, koje se stvara oko ovih izvora, opada sa

rastojanjem, pa se zbog toga i jedna od mera zatite zasniva na odravanju nekih minimalnih rastojanja od takvih izvora. Ona su data u TABLICI 4.1-IV.


Tablica 4.1-IV

NAZIV IZVORA ZRAENJA

MIN. RASTOJANJE ( m )

upravljaki ureaji svetlosni izvori

0,75

transformatori, motori, prigunice

6,00

elektrini provodnici (10-70) mm2 3,00 (95-185) mm2 6,00

> 185 mm2 9,00

Od tetnih uticaja takvih elektromagnetskih polja, zatita se moe vriti i na drugi

nain, na primer primenom "elektromagnetskih titova" ili "elektromagnetskih ekrana", koji obezbeuju zatitne efekte Faradejevog kaveza. Ti se efekti mogu obezbediti oblaganjem ovakvim titovima samog izvora zraenja, ili mernog ureaja. Tako, na primer, elektrini provodnici koji bi mogli biti izvor zraenja, mogu se poloiti u metalne cevi, ili se mogu koristiti oni sa metalnim omotaem. U oba sluaja tako stvoren ekran se mora spojiti sa PA inom. Isto tako se i provodnici samih mernih pretvaraa mogu ekranizovati. To se postie postavljanjem metalnog savitljivog opleta oko njih. Takvi provodnici se nazivaju i "irmovani provodnici". Taj oplet-ekran se na oba kraja mora spojiti na "izloene elektroprovodne delove" mernog ureaja.

Zatita postavljanjem "elektromagnetskog tita" se moe izvesti tako to se itava prostorija, u kojoj nema takvih izvora, obuhvati jednom elektro provodnom mreom, sa okcima ne veim od 100 x 100 mm. Ona se postavlja u konstruktivne delove zidova, poda i tavanice. Ova mrea u elektro provodnom pogledu mora biti homogena, to se obezbeuje zavarivanjem spojeva. Prenik provodnika za izradu ove mree ne sme biti manja od 0.8 mm. Ta mrea se mora spojiti na vie mesta sa inom za izjednaavanje potencijala, odnosno inom PA .

Ako se naspram prozora i vrata ne nalaze izvori ovakvih polja, oni ne moraju biti obuhvaeni ovakvim titom.

Dozvoljena vrednost magnetne indukcije u takvim rastojanjima je (2-4) 10-7 T.


4.1.6. Mere zatite od eksplozije i poara U nekim delovima ovakvih objekata moraju se primenjivati mera zatite od eksplozije, jer se u nekim procesima leenja mogu javiti eksplozivne smee. One nastaju meanjem para sredstava za dezinfekciju i ienje koe sa vazduhom, kiseonikom ili oksidom azota, koji se upotrebljava u anesteziji. U propisima je tano definisano koja su to sredstva.

Prostorije, u kojima se mogu javiti eksplozivne smee su, na primer: operaciona sala i prostorija za operativnu pripremu. U njima se u skladu sa propisima mora primenjivati medicinska oprema posebne konstrukcije, koja se oznaava sa AP-G i AP-M. Pored toga, u takvim prostorijama se mora postaviti zatita od statikog elektriciteta, koji moe da bude uzrok eksplozije.

Pored mera zatite, koja se ogleda u korienju posebne vrste ureaja i zatite od statikog elektriciteta, koristi se i mera intezivnog provetravanja, bez recirkulacije, ime se sniava zona opasnosti. Inae u ovim prostorima su definisane dve zone opasnosti, zona G i zona M.

Zona G obuhvata neposrednu okolinu sistema za transport tehnikih gasova do

rastojanja od 5 cm, ukljuujui i sam sistem, polazei od pretpostavke da sistem zbog loeg zaptivanja moe da isputa gasove.

Zona M obuhvata iru okolinu zone G i ona se prostire na prostor od 5 do 25 cm. U

obe zone opasnost postoji samo dok traje tehnoloki proces, na primer operacija. Na slici 4.1-9 je kao primer data skica jedne operacione sale, sa naznakom zona

opasnosti od eksplozije.


Slika 4.1-9 Skica operacione sale, sa naznakom zona opasnosti od eksplozije, gde su: (1) ulaz vazduha, (2) izlaz vazduha, (3) operacioni sto i (4) ureaj za anesteziju

U objektima ovakvog tipa primenjuju se i mere zatite od poara. Meutim, posebne

mere se moraju primenjivati u prostorima gde se javljaju sistemi za transport tehnikih gasova, o kojima je ve bilo rei kod mera zatite od eksplozija. Te mere su sledee: - izlaz tehnikih gasova mora biti najmanje 20 cm iznad, ili iza, elektrinih komponenti i

elektromedicinskih ureaja, koji u normalnom radu i u sluaju kvara stvaraju varnicu, i - kod paralelnog voenja cevi sa tehnikim gasovima i elektrinih provodnika, ovi

moraju imati pojaanu elektrinu izolaciju, ukoliko je snaga kratkog spoja na tim mestima vea od 10 VA. Pored toga, izmeu cevi i provodnika mora biti najmanje rastojanje od 10 cm, a prostor gde oba sistema prolaze, mora biti dobro provetravan. Ukoliko sve to nije mogue, ova dva sistema se moraju prostorno razdvojiti.

4.1.7. Instalacije telefona, interfona i bolnikog "paging" sistema

Objekti ovakvog tipa snabdeveni su automatskim telefonskim centralama opte namene, kao i svaki drugi objekat. Pored ove uvodi se i odreen broj direktnih prikljuaka na gradsku mreu. Iskustveni podaci pokazuju da se u objektima ovakvog tipa javlja broj


lokalnih prikljuaka, jednak broju leaja, a da je broj gradskih prikljuaka jednak 10 % od broja ovih lokalnih prikljuaka.

Obzirom da objekti ovakvog tipa uglavnom imaju svoj sistem neprekidnog napajanja, jedan od njegovih korisnika je i telefonska centrala, tako da se neprekidno napajanje mora nalaziti i u njenom sastavu.

U objektima ovakvog tipa uvek postoji i interfonski komunikacioni sistem. On se uglavnom koristi za lokalne komunikacije, zbog ega se lokalni telefonski prikljuci preteno koriste za eksterne. Automatska telefonska centrala u ovakvim objektima ima i neke posebnosti, kao to su: prioritetni, grupni i naknadni poziv, sluba odsutnog uesnika, ogranienje izlaza u meugradski saobraaj, itd.

U okviru takve centrale se predvia i odreen broj TELEX i TELEFAX prikljuaka. Ve je napred spomenuto da se u ovakvim objektima uvek javlja i interfonski

komunikacioni sistem. On radi u standardnoj DUPLEX vezi, to znai, da omoguava istovremeni govor i sluanje izmeu dva broja. I kod njega se javljaju neke osobenosti, kao i u telefonskom sistemu. To su: prioritetni i grupni poziv, ekanje zauzetog broja, daljinski diktat, itd.

U veini savremenih objekata ovakvog tipa u sastavu telefonskog, ili interfonskog sistema, javlja se bolniki "paging" sistem, koji ima dejstvo samo u okviru tog objekta. On je namenjen da se vanim osobama za tehnologiju rada bolnice, moe dostaviti poruka i onda, kada se ne nalazi pored svog telefonskog, ili interfonskog broja. Takvih sistema ima razliitih. Najjednostavniji je sistem gde se na "pageru", koji nosi ta osoba, javi samo pozivni signal i osoba se tada javlja na odreeni telefonski, ili interfonski broj, na kome mu se saoptava poruka. U sloenijem sistemu poruka se ispisuje na displeju.

Kada osoba koja poseduje "pager" napusti objekt, "pager" se odlae u specijalan regal na izlazu. Tu mu se interni hemijski izvor elektrine energije puni, a pri pozivu daje signal zauzea, to pokazuje da traena osoba vie nije u objektu. Ovakav sistem se moe proiriti i izvan objekta, tako da vana osoba moe biti pozvana i kada se nalazi u okviru teritorije nekog grada.


PREDAJNIK 5W

KOAKS. KABL

DIPOL ANTENA NAKROVU LIFT KU]ICE

15m

KODER

REGAL ZA ODLAGANJEPRIJEMNIKA

PROSTORIJA INTERF. CENTRALE

INTERFONSKA CENTRALA

JEDINICA ZA PRILAGO\. NAINTERFONSKU CENTRALU

PROSTORIJA INTERF. CENTRALE

JEDINICA ZA PRILAGO\. NATELEF. CENTRALU

PROSTORIJA TEL. CENTRALE

TELEFONSKA CENTRALA

POTKROVLJE OBJEKTA

220V, 50Hz

TI 44 2x0.6mm

220V, 50HzTI 44 15x2x0.6mm

TI 44 20x2x0.6mm

TI 44 25x2x0.6mm

TI 44 2x2x0.6mm

( 15 VEZA )

TI 44 25x2x0.6mm

( 20 VEZA )

TI 44 2x2x0.6mm

TI 44 2x2x0.6mm

Slika 4.1-10 Blok ema jednog "paginig" sistema u sastavu telefonskih i interfonskih instalacija

Na slici 4.1-10 je prikazana elektrina blok ema organizacije "paging" sistema, kao

sastavnog dela jedne telefonske i interfonske instalacije, u takvom objektu. Ovaj sistem se sastoji od jedne emisione radio stanice, male emisione snage i zbog

toga ogranienog dometa, jednog "interfejsa" (kodera), preko koga je povezana na telefonsku i interfonsku instalaciju. Kada se pozvani broj preko telefona, ili interfona, ne javlja, kod najjednostavnijih sistema "interfejs" kodira samo pozvani broj, a kod savrenijih i usmenu poruku, koja se preko emisione radio stanice prenose do "pagera", kome odgovara pozivni broj. Po prijemu pozivnog signala, osoba koja poseduje "pager", preuzima poruku direktno sa njega, kod savrenijih sistema, ili se javlja na odreeni broj interfona, ili telefona, kod jednostavnijih.


Kada je "paging" sistem proiren i na oblast grada, onda se mora koristiti gradska telefonska linija i gradski telefonski broj dotine osobe. U takvom sistemu postoji emisiona radio stanica vee snage i dometa, koja pokriva gradsko podruje.

4.1.8 Elektrine instalacije za radio i televiziju

U ovakvim objektima se javljaju neke posebnosti u instalacijama za ovu namenu. Naime, postoje mogunosti prenosa tri nezavisna televizijska programa.

Jedan je osnovni javni, drugi je interni, namenjen daljinskom praenju nekih dogaaja, na primer u nekoj operacionoj sali, a trei je poseban, gde su kamere ugraene u neki medicinski ureaj, na primer u rendgenski ureaj, ili mikroskop

Da bi ovi TV sistemi mogli funkcionisati, u takvim objektima se mora organizovati i TV studio, iz koga se upravlja distribucijom programa.

4.1.9. Elektrine instalacije bolnike signalizacije Ovakva signalizacija je namenjena pre svih pacijentima, da iz bolesnike sobe, kupatila i drugih prostorija, gde on moe da boravi, pozove medicinsko osoblje koje treba da mu ukae nekakvu pomo. To je pre svih deurna medicinska sestra, koja se nalazi u svojoj sobi, ili nekoj drugoj prostoriji, vezanoj za tehnoloki proces leenja u takvom objektu.

U savremenim objektima ovakvog tipa, pozivi pacijenata se sabiraju na jednom mestu, To je glavni dispeerski centar, gde se nalazi deurna medicinska sestra za itav objekat. Po primljenom pozivu, ona obavi razgovor sa pacijentom, ustanovi razlog poziva i donosi odluku: kada i koga treba poslati kod pacijenta. Ako je to medicinska sestra odeljenja, to je najei sluaj, onda njoj upuuje usmeni nalog da ode kod pacijenta koji je uputio poziv. Taj nalog se upuuje preko prostorije u kojoj se sestra trenutno nalazi, o emu u centru postoji evidencija. Naime, sestra je duna, na nain koji e se kasnije opisati, da u toku svog kretanja uvek ostavlja informaciju gde se nalazi. Ona to ini aktiviranjem jednog posebnog "tastera", u sastavu ovog sitema, koji se nalazi u svim prostorijama odeljenja.

Funkcionalni delovi takvih instalacija su sledei: u svakoj prostoriji u kojoj se pacijent moe nai, na nekom pogodnom mestu, na primer pored kreveta u sobi sa krevetima, ili na zidu u toaletu ugraen je jedan "taster". Pritiskom na njega, formira se pozivni signal. U njegovom sastavu se nalazi jedna signalna svetiljka crvene boje, koja palei se daje potvrdu da je takav signal formiran. U hodniku iznad ulaznih vrata prostorije gde se nalaze takvi pozivni "tasteri", ugraena je dvodelna uto-crvena signalna svetiljka, koja paljenjem crvenog dela, pokazuje iz koje je prostorije poziv poslat.


U svim prostorijama u kojima se moe nai medicinska sestra, ugraen je kod vrata drugi slian "taster", sa namenom da pomou njega sestra potvrdi svoje prisustvo u njoj. Tada se pali uti deo svetiljke. Kada ue u prostoriju iz koje je upuen poziv, ona aktivira taj "taster", a kada izae ona ga poniti. Ako ona uputi "urgentan" poziv, ili iz drugih razloga ona ponovo pritisne pozivni "taster" pacijenta, formira se "urgentan" poziv. Tada se javlja treptui signal na crvenoj svetiljci "tastera" i ispred vrata. Takav poziv moe da uputi samo sestra.

U svim prostorijama u kojima postoji "taster" potvrde pristutnosti, iznad ulaznih vrata, ili na nekom drugom pogodnom mestu, ugraena je i mikrofonsko zvunika kombinacija, u duplex vezi, iji mikrofon moe da prihvati i govor sa daljine. Preko ove kombinacije se obavlja razgovor izmeu pacijenta, ili medicinske sestre u sobi i dispeerskog centra.

U dispeerskom centru se nalazi jedan komandno signalni pult, preko koga se prate pozivi i vri signalna, ili govorna korespodencija. Na njemu se nalazi i grafiki prikaz rasporeda prostorija u objektu.

U savremenim objektima ovaj pult je zamenjen raunarskim sistemom, kod koga na monitorima postoji grafika pretstava rasporeda svih prostorija i signalizacija, a ranije koriene "tastere" na pultu zamenila je tastatura raunara.

Da bi se izbegla obimna oienja koja bi se morala izvesti pri povezivanju velikog broja prostorija sa dispeerskim centrom, danas se to reava digitalizovanim signalima, koji se prenose paralelnim povezivanjem prostorija na zajedniki magistralni vod ("bus line"). Zbog toga svaka soba mora imati svoju teleinformacionu periferiju sa adresom, preko koje se soba ukljuuje u takav sistem.

Preko ovakvog sistema se formira i govorni komunikacioni sistem. Na slici 4.1-11 je prikazan deo takvog sistema koji se odnosi na jedno odeljenje.

Tasteri i signalne svetiljke su sa teleinformacionom periferijom povezani signalnim vodovima, na primer kablovima TI 44 n x 0,8 mm. Magistralni vod obino obezbeuje isporuilac sistema i njegova struktura je prilagoena koncepciji koju je usvojio

.


Slika 4.1-11 Blok ema organizacije bolnike signalizacije bez govorne duplex veze; (1) telekomunikaciona periferija, (2) magistrala, (3) nadzorni pult (4) prikljunica na magistralu, (5) konzola iznad kreveta, (6) pritisni pozivni taster, (7) potezni pozivni taster, (8) jednodelna signalna svetiljka, (9) viedelna signalna svetiljka, (10) pritisni taster potvrde prisutnosti

Na slici 4.1-12 je prikazana blok ema reenja integralnog komunikaciono

informacionog sistema u jednoj savremenoj bolnici.


Slika 4.1-12 Blok ema komunikaciono informacionog sistema u jednoj savremenoj bolnici

Documents

Električne instalacije u nekim javnim objektima 1spec-instalacije.etf.bg.ac.rs/predavan/glava_4/bolnice_za_studente.pdf · 2 Specijalne električne instalacije Svi ovi prijemnici