SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

1. UVODNA RAZAMTRAWA

POJAM ELASTI^NOSTI

Elasti~nost je mera kojom se meri reagovawe tra`ene ili ponu|ene koli~ine na jednu od wihovih determinanti. Elasti~nost pokazuje u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promene tr`i{nih uslova i omogu}ava nam da ponudu i tra`wu analiziramo sa ve}om precizno{}u. Kada pru~avamo kako neki doga|aj ili politika uti~u na tri`te , istovremeno razmatramo i smer wihovih uticaja, i veli~inu efekta.Elasti~nost u ekonomskom smislu mo`e da se opi{e kao osetqivost kretawa odre|ene promenqive Y u odnosu na odre|enu promenqivu X, ako izme|u wih postoji dokazana me|uzavisnost. Drugim re~ima , elasti~nost nam pokazuje koliko ili u kom stepenu se posmatrana zavisna ekonomska pojava Y mewa ako se promeni ode|ena nezavisna X , koja uti~e na posmatranu pojavu.U ekonomskoj teoriji postoje dve osnovne vrste elasti~nosti:

1) elasti~nost tra`we2) elasti~nost ponude

Na bilo kom tr`i{tu potpune konkurencije , tr`i{na ponuda predstavqa pona{awe prodavca , a tr`i{na tra`wa pona{awe kupca. Tr`i{na cena robe prilago|ava se , kako bi izjedna~ila koli~inu ponude i tra`ewa robe. Radi boqeg razumevawa privrednih kretawa u osnovnoj analizi ponude i tra`we treba dodati i meru elasti~nosti1.

1 Prof.dr. N. GREGORY MANKIW , Principi ekonomije Prof.dr. Qubica Nikoli}, Osnove ekonomije, Ni{, 2004 Prof.dr. Du{an Jari}, prof.dr. Viktor Radun,Osnove ekonomije, Novi Sad, 2007

- 1 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

2. ELASTI^NOST TRA@WE

Elasti~nost tra`we obja{wava osetqivost kretawa tra`we na kretawe faktora koji uti~u na tra`wu. Od svih faktora koji na tr`wu uti~u najva`nija su dva.

1) tro{kovi kamate na kredit potro{a~a ,2) tro{kovi za reklamu tra`enog priozvoda i dr.

Op{ta formula elasti~nosti tra`we , koja pokazuje odnos izme|u promene tra`we i promene bilo kog faktora , koji uti~e na istu, mo`e se napisati ovako:

U gorwem delu razlomka gr~ko slovo ozna~ava promenu a slovo Q je oznaka za koli~inu rra`enog proizvoda ( Q je po~etno slovo od engleske re~i quantitu). U daqem delu razlomka, slovo f simboli{e odre}eni faktor koji uti~e na promenu tra`we”:

1) cenovna elasti~nost tra`we2)dohodovna elasti~nost tra`we

2.1. CENOVNA ELASTI^NOST I WENE DETERMINANTE

- 2 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

Prema zakonu tra`we , pad cene nekog dobra pove}ava tra`enu koli~inu. Cenovna elasti~nost tra`we meri koliko tra`ena koli~ina reaguje na promenu cene.Za tra`wu za nekim dobrom ka`e se da je elasti~na ako tra`ena koli~ina znatno reaguje na promenu cene.Za tra`wu se ka`e da je neelasti~na ako tra`ena koli~~ina samo naznatno reaguje na promene cene .Cenovna elasti~nost tra`we za nekim dobrom meri spremnost potro{a~a da se li{e tog dobra kada wegova cena raste.Dakle, elasti~nost reflektuje mnoge ekonomske , dru{tvene ,psiholo{ke sile koje oblikuju ukuse potro{a~a. Na osnovu iskustva , me|utim , mo`emo da navedemo neka op{ta pravila odre}ivawa cenovne elasti~nosti tra`we.

2.2.RASPOLO@ИВОСТ БЛИСИКХ СУПСТИТУТА

Dobra sa bliskim supstitutima obi~no imaju elasti~niju tra`wu, jer je potro{a~ima lak{e da pre|u sa jednog dobra na drugo. Na primer , buter i margarin lako se me}usobno zamenqivi.Mali porast cene butera , pod predpostavkom da je cena margarina nepromewena, dovodi do velikog pada prodate koli~ine butera

2.3.NEOPHODNA NASUPROT LUKSUZNIM DOBRIMA

Neophodna dobra obi~no imaju neelasti~nu tra`wu , dok luksuzna dobra imaju elasti~nu tra`wu. Na primer, kada cena odlaska kod lekara raste qudi ne}e drasti~no promeniti broj odlazaka kod lekara , mada se mo`e desiti da odlaze ne{to re|e. Nasuprot tome, kada cena jedrilica raste, tra`ena koli~ina jedrilica znatno opada. Razlog tome je {to ve}ina qudi odlazak kod lekara smatra neophodnim, a jedrilice su luksuz.

2.4.DEFINICIJA TR@I[TA

Elasti~nost tra`we na svakom tr`i{tu zavisi od definisanih granica tog tr`i{ta Usko definisana tr`i{ta obi~no imaju elasti~niju tra`wu nego {iroko definisana tr`i{ta , jer je lak{e na}i bliske

- 3 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

supstitute za usko definisana dobra. Na primer, hrana kao {iroka kategorija , ima prili~no neelasti~nu tra`wu jer ne postoje dobri supstituti za hranu2.

2.5. VREMENSKI HORIZONT

Dobra obi~no imaju elasti~niju tra`wu u toku du`eg vremenskog horizonta. Kada cena benzina raste , tra`ena koli~ina benzina prvih nekoliko meseci samo neznatno opada. Kako vreme prolazi, me|utim, qudi vi{e kupuju kola koja tro{e mawe benzina, prelaze na javni prevoz ili se preseqavaju bli`e radnom mestu. U roku od nekoliko godina , tra`ena koli~ina benzina znatno opada.

2.6. IZRA^UMAVAWE CENOVNE ELASTI^NOSTI TRA@WE

Ekonomisti izra~unavaju cenovnu elasti~nosti tako {to procentualnu promenu tra`ene koli~ine dele procentualnom promenom cene:

Procentualna promena tra`ene koli~ine

Cenovna elasti~nost tra`we = ______________________________________ Procentualna promena cene

Primer:

2 Prof.dr. Du{an Jari}. Prof.dr. Viktor Radun, Osnovr ekonomije, Novi Sad,2007 Prof.dr. N.GREGORY MANKIW, Princip ekonomije

- 4 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

Porast cene korneta sladoleda od 10% dovodi do pada koli~ine sladoleda koju kupojete za 20%. Va{u elasti~nost tra`we ra~unamo kao

20%Cenovna elasti~nost tra`we = ______ = 2

10%

U ovom primeru, elast~nost iznosi 2, {to pokazuje da je promena tra`ene koli~ine proporcionalno dvostruko ve}a od promene cene. Po{to tra`ena koli~ina nekog dobra stoji u negativnoj korelaciji sa cenom, procentualna promena koli~ine uvek }e imati predznak koji je suprotan od predznaka procentualne promene cene. U ovom primeru , procentualna promena cene iznosi plus 10% ( {to pokazuje rast ), a procentualna promena tra`ene koli~ine iznosi 20% ( {to pkazuje pad ). Iz ovog razloga , cenovne elasti~nosti tra`we ponekad se izra`avaju negativnim brojevima.Ekonomisti klasifikuju tra`wu prema elasti~nosti, na slede}i na~in:

Elasti~na tra`wa postoji kada je elasti~nost ve}a od 1 , {to zna~i da se koli~ina tra`we mewa procentualno vi{e od promene cene.

Ako je elasti~nost jednaka jedinici , tada se koli~ina tra`we mewa u istom iznosu ( procentu ) kao i cena, i za takvu tra`wu se ka`e da ima jedin~nu elasti~nost.

Tra`wa je neelasti~na kada je elasti~nost mawa od 1, {to zna~i da se koli~ina tra`we procentualno mawe nego cena.

2.7. METOD ARITMETI^KE SREDINE : boqi na~in ra~unawa procentualnih

promena i elasti~nosti

Ako poku{ate da izra~unite cenovnu elasti~nost tra`we izme|u dve ta~ke na na kravi tra`we , ubrzo }e te uo~iti jedan nezgodan problem : elasti~nost od ta~ke A do ta~ke B izgleda druga~ije od

- 5 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

elasti~nosti od ta~ke B do ta~ke A, Razmotrimo , na primer, slede}e brojeve:

Ta~ka A: cena = 4 dolara koli~ina = 120Ta~ka B: cena = 6 dolara koli~ina = 80

Ako se kre}emo od ta~ke A do ta~ke B, cena raste za 50% , a koli~ina opada za 33 %, {to pokazuje da cenovna elasti~nost tra`we iznosi 33/50 odnosno 0,66. Nasuprot tome ako se kre}emo od ta~ke B do ta~ke A , cena opada za 33%, a koli~ina raste za 50%, {to pokazuje da cenovna elasti~nost tra`we iznosi 50/33 odnosno 1,5.Jedan od na~ina da se izbegne ovaj problem jeste kori{}ewe metoda aritmeti~ke sredine za izra~unavawe elasti~nosti. Po{to metod aritmeti~ke sredine , daje isti odgovor bez obzira na smer promene , ~esto se koristi kada se ra~una cenovna elasti~nost tra`we izme|u dve ta~ke. U na{em primeru, aritmeti~ka sredina izme|u ta~ke A i ta~ke B je:

Aritmeti~ka sredina : cena = 5 dolara koli~ina = 100

2.8. RAZNOVRSNOST KRIVIH TRA@WE

Ekonomisti klasifikuju krive tra`we na osnovu wihove elasti~nosti. Tra`wa je elasti~na kada je elasti~nost ve}a od 1, tako da se koli~ina mewa proporcionalno vi{e od cene. Tra`wa je neelasti~na kada je elasti~nost mawa od 1, tako dase koli~ina mewa proporcionalno mawe od cene, Ako elasti~nost iznosi ta~no 1 , tako da se koli~ina mewa u istom obimu proporcionalno ceni, za tra`wu se ka`e da ima jedini~nu elasti~nost. Po{to cenovna elasti~nost tra`we meri koliko tra`ena koli~ina reaguje na promene cene , ona je u bliskoj vezi sa nagibom krive tra`we .[to je kriva tra`we koja prolazi kroz datu ta~ku strmija, toje mawa cenovna elasti~nost tra`we.Slika 1. pokazuje pet slu~ajeva.U ekstremnom slu~aju nulte elasti~nosti prikazanom u (a) , tra`wa je savr{eno neelasti~na , a kriva tra`we vertikalna.U ovom slu~aju , bez obzira na cenu, tra`ena koli~ina ostaje ista . Kako elasti~nost raste kriva tra`we postaje sve vi{e ravna , kao {to je prikazano u (b), (c), (d). U suprotnom ekstremnom slu~aju prikazanom na slici (e), tra`wa je savr{eno elasti~na. To se doga|a kada se cenovna elasti~nost tra`we pribli`i beskona~nosti i kriva tra`we postaje horizontalna, pokazuju}i da

- 6 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

veoma male promene dovode do ogromnih promena tra`ene koli~ine.

Cenovna elasti~nost tra`we

Cenovna elasti~nost tra`we odre|uje da li je kriva tra`we strma ili ravna. Uo~ite da su sve procentualne promene izra~unate metodom aritmeti~ke sredine3.

a) Savr{ena neelasti~na tra`wa: elasti~nost je jendaka 0 Porast cene ne mewa tra`enok uli~inu

b) Neelasti~na tra`wa: elasti~nost je mawa od 1 ( Porast cene izaziva pad tra`eneo kli~ine)

3 Prof.dr. N.GREGORY MANKIW, Princip ekonomije Prof.dr. Qubica Nikoli}, Osnove ekonomije, Ni{, 2004

- 7 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

c) Jedini~io elasti~na tra`wa: Elasti~nost je mawa od 1 Porast cena izaziva dap tra`ene koli~ine

d) Elasti~na traжња:еластичнаост је већа од 1

- 8 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

Porast cena izaziva pad tra`ene koli~ine

e) Savr{eno ealasti~na tra`wa: elsticnost je jednaka bezkona~nosti

UKUPAN PRIHOD I CENOVNA ELASTI^NOST TRA@WE

Ukupan prihod je iznos koji pla}aju kupci a primaju prodavci dobara, koji se ra~una kada se cena dobra pomno`i sa prodatom koli~inom.Kada prou~avamo promene ponude i tra`we na tr`i{tu, promenqiva koju ~esto `elimo da prou~imo jeste ukupan prihod, iznos koji pla~aju kupci, a primaju prodavci nekog dobra.Na svakom tr`i{tu, ukupan prihod iznosi P X Q : cena dobra puta prodata koli~ina tog dobra. Ukupan prihod se mewa kako se kre}emo du` krive tra`we i to zavisi odcenovne elasti~nosti tra`we.Ako je tr`wa neelasti~na , tada porast cene dovodi do pove}awa ukupnog prihoda.Cenovna elasti~nost tra`we determini{e zna~ajnu ekonomsku veli~inu - ukupan prihod. Ukupan prihod jeste iznos pla}en od kupca i primqen od prodavcarobe.Ono {to predstavqaizdatak za potro{a~e, na ime kupovine robe, ~ini prihod proizvo|a~a od prodaje robe. Na tr`i{tu bilo koje robe , ukupan prihod je proizvod trenutne cene robe i koli~ine prodate robe (CXQ) Izdaci kupaca za kupovinu robe = prihodi proizvo|a~a = ukupan prihod(CXQ)

2.9. DOHODNA ELASTI^NOST TRA@E

- 9 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

Dohodna elasti~nost tra`we pokazuje kakva je osetqivost tra`we na promene u dohodku kupca . Ona je mera osetqivosti kupca na promene wihovih dohodaka . Odnos izme|u promene tra`we i promene dohodka je pravo proporcionalan. Rast dohodka kupca rezultuje rastom i dohodovne elasti~nosti tra`we za odre|enim proizvodom. i obrnuto, opadawe dohodka dovodi do pada tra`we za datim proizvodom. Izra~unava se tako {to se procentualna promena tra`ene koli~ine podeli procentualnom promenom dohodka.

Procentualna promena tra`ene koli~ineDohodna elasti~nost tra`we ________________________________________

Procentualna promena dohodka

Po{to se tra`ena koli~ina i dohodak kre}u u istom smeru normalna dobra imaju pozitivnu dohodnu delatnost. Neka dobra, recimo, vo`wa autobusom , jesu inferijerna dobra ; za wih va`i da ve}i dohodak smawuje tra`enu koli~inu. Po{to se tra`ena koli~ina i dohodak kre}u u suprotnim smerovima, inferiorna dobra imaju negativnu dohodnu elasti~nost.Unakrsna elasti~nost tra`we meri kako se mewa tra`ena koli~ina jednog dobra kada se mewa cena nekog drugog dobra. Izra~unava se tako {to se procentualna promena tra`ene koli~ine dobra 1 podeli sa procentualnom promenom cene dobra 2. Procentualna promena tra`ene kol.dobra1Unakrsna elasti~nost tra`we __________________________________________ Procentualna promena cene dobra 2

3. ELAETI^NOST PONUDE

Elasti~nost ponude obja{wava ostqivost kretawa ponude na kretawe faktoraa koji uti~u na ponudu. Od faktora koji uti~u na ponudu najvi{e se izu~ava cena . Osim cena, na ponudu uti~u jo{ mno{tvo drugih faktora , me}u kojima se izdvajaju :

a)tehni~ko – tehnolo{ki system opremqenosti proizvodwe

- 10 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

b) cene faktora proizvodwe

3.1. CENOVNA ELASTI^NOST PONUDE I WENE DETERMINANTE

Prema zakonu ponude , vi{e cene pove}avaju ponu}enu koli~inu. Cenovna elasti~nost ponude meri koliko ponu}ena koli~ina reaguje na promenu cene.Za ponudu nekog dobra ka`e se da je elasti~na ako ponu|ena koli~ina znatno reagije na promenu cene.Za ponudu se ka`e da je neelasti~na ako ponu}ena koli~ina samo neznatno reaguje na promene cene.Cenovna elasti~nost ponude zavisi od fleksibilnosti prodavaca da promene koli~inu dobra koje proizvode. Na primer zemqi{te iz mora ima neelasti~nu ponudu, jer je skoro nemogu}e obezbediti vi{e takvog zemqi{ta.Nasuprot tome, industrijski proizvodi, recimo kwige , automobile, televizori, imaju elasti~nu ponudu jer preduze}a koja ih proizvode mogu da reaguju na vi{u cenu tako {to }e produ`iti radon vreme.Na ve}im tr`i{tima ,kqu~na determinanta cenovne elasti~nosti ponude jeste vremenski period kome se ona razmatra.Tokom kratkih vremenskihn perioda , predze}a nisu u ssaawda ak promenn kapacitet svjiih fabrika kako bi proizvodili mawe ili vi{e nekog dobra.Dakle , na kratki rok, ponu|ena koli~ina ne reaguje u znatnoj meri na cenu. Nasuprot tome , tokom du`ih vremenskih perioda, preduze}a mogu da sagrade nove fabrike ili zatvore stare, osim toga nova preduze}a mogu da u}u na tr`i{te, a stara da se zatvore. Dakle, na drugi rok, ponu}ena koli~ina mo`e u znatnoj meri da reaguje na promene cene.

3.2.IZRA^UNAVWE CENOVNE ELASTI^NOSTI PONUDE

- 11 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

Ekonomisti izra~unavaju cenovnu elasti~nost ponude tako {to procentualnu promenu ponu|ne koli~ine podele procentualnom promenom cene.4

Procentualna promena ponu|ene koli~ineCenovna elasti~nodt ponude __________________________________________ Prcentualona promena cene

Primer:

Predstavimo da porast cene mleka sa 2,85 na 3,15 dolara po galonu pove}ava koli~inu koju mlekari proizvode sa 9 000 na 11 000 galona mese~no . Pomo}u metoda aritmeti~ke sredine izra~unavamo procentualnu promenu na slede}i na~in:

Procenat promene cene = (3,15 -– 2,85 ) / 3,00 X 100 =10 posto

Sli~no tome , procentualnu promenu ponu|ene koli~ine izra`avamo kao:

Procentualna promena ponu|ene koli~ine =(11 000 –- 9 000)/10 000X10 =20 posto

U ovom slu~aju , cenovna elasti~nost ponude iznosi

20 postoCenovna elasti~nost ponude = _________ 10 posto

U ovom primeru , elasti~nost 2 odr`ava ~iwenicu da se ponu|ena koli~ina , proporcionalno,dvostruko mawa u odnosu na cenu.

3.3. RAZNOVRSNOST KRIVIH PONUDE

4 Prof.dr. N. GREGORY MANKIW , Principi ekonomije Prof.dr. Qubica Nikoli}, Osnove ekonomije, Ni{, 2004 Prof.dr. Du{an Jari}, prof.dr. Viktor Radun,Osnove ekonomije, Novi Sad, 2007

- 12 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

Po{to cenovna elasti~nost ponude meri zavisnost ponu|ene koli~ine od cene, ona se oda`ava i na nagib krive ponude. Na slici 6. prikazano je pet slu~ajeva . U ekstremnom sluaju nulte elastinosti , kao {to je dato u (a), ponuda je savr{eno neelasti~na , a kriva ponude je vertikalna.U ovom slu~aju ponu|ena koli~ina je ista bez obzira na cenu. Kako elastinost raste, kriva ponude postaje sve horizontalnija, {to zna~i da ponu|ena koli~ina u ve}oj meri reaguje na cenu. U suprotnom ekstremnom slu~aju u (e), ponuda je savr}eno elasti~na.To se de{ava kada se cenovna elasti~nost ponude pribli`ava beskona~nosti a kriva ponude postaje horizontalna, {to zna~i da veoma male promene cene izazivaju veoma velike promene ponu|ene koli~ine.

Cenovna elasti~nost ponude

Cenovna elasti~nost ponude odre|uje da li je kriva ponude strma ili ravna. Zapazite da su sve procentualne ponude izra~unate metodom aritmeti~ke sredine.

a)Sarv{eno nelasti~na ponuda: elasti~nost je dejnaka 0 Porast cena ne mewa ponu|enu koli~inu

b) Neelasti~na ponuda : elasti~nosj te mawa od 1 Porast cene aziziva porast ponu|een koli~ine

- 13 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

c) Jedini~na elasti~na ponuda: elatsi~nost je jednaka 1 Porast cena izaziva porast ponu|ene koli~ine

d) Elasit~na ponuda : Elasti~nos the ve}a od 1

- 14 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

e) Savr{eno elasti~na ponuda : Elasti~nsot je jednaka beskoan~nosti

Pri ceni ni`oj od 4 dolara ,op nu|ena koli~ina jednaka je 0.

3.4.KAKO NAM ELASTI^NOST TRA@WE I PONUDE POMA@U U EKONOMIJI POQOPRIVREDE

Ekonomija poqoprivrede u funkciji ponude i neelasti~ne tra`we - dobra ili lo{a `etva.

Kada je tra`wa neelasti~na , ratari zarade vi{e prihoda od lo{e nego od rodne godine.Elasti~nost tra`we je veoma niska za mnoge poqoprivredne proizvode , kao {to su `itarice, mleko, meso, kafa i sl.Navike u ishrani se sporo mewaju, ~ak i kada se pove}avaju cene.

Uticaj promena ponude i neelasti~ne tra`we na poqoprivredni sektor predstavqa primer uticaja varijabili na obim proizvodwe.

Ograni~ene ponude. Budu}i da je tra`wa neelasti~na ,kako opadaju cene tako se

smawuju i dohoci u poqoprivredi.Zbog opadaju}ih dohodaka , poqoprivredni proizvo|a~i tra`e pomo} vlade. U tom smislu su mnoge zemqe preduzele mere. Garantovanim otkupom se pove}avaju cene , carinama i uvoznim ograni~ewima se

- 15 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

smawuje uvoz hrane a ponekad se pru`a pomo} i kroz nov~ane subvencije. Nertko se od poqoprivrednih proizvo|a~a zahteva da ograni~e proizvodwu.5

4.ZAKQU^AK

Razmatraju}i temu o elasti~nosti i wenoj primeni , utvrdili smo u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promene tr`i{nih uslova , omogu}ava nam da ponudu i tra`wu analiziramo sa ve}om precizno{}u. Kada prou~avamo kako neki doga|aj ili politika uti~u na tr`i{te, istovremeno razmatramo i smer wihovih uticaja i veli~inu efekta. Na bilo kom tr`i{tu potpune konkurencije , tr`i{na ponuda predstavqa pona{awe prodavaca , a tr`i{na tr`wa pona{awe

5 Prof.dr. N. GREGORY MANKIW , Principi ekonomije Internet sajt, Info Visoka poslovna {kola strukovnih studija, Novi Sad, Prof. dr. Jovo Jednak, Ekonomija

- 16 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

kupaca . Tr`i{na cena robe prilago|ava se , kako bi izjedna~ila koli~inu ponude i tra`we robe. Radi boqeg razumevawa privrednih kretawa, osnovne analize ponude i tra`we treba dodati i meru elasti~nosti.

5. LITERATURA

- 17 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

Prof.dr. N. GREGORY MANKIW , Principi ekonomije Prof.dr. Qubica Nikoli}, Osnove ekonomije, Ni{, 2004 Prof.dr. Du{an Jari}, prof.dr. Viktor Radun,Osnove ekonomije,

Novi Sad, 2007 Internet sajt, info Visoka poslovna {kola strukovnih studija Novi

Sad , prof. dr.Jovo jednak, Ekonomija

- 18 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

SADR@AJ

1. Uvodna razmatrawa-----------------------------------------------------------------

2. Elasti~nost tra`we----------------------------------------------------------------22.1. Cenovna elasti~nost tra`we i wene determinante------------32.2. Raspolo`ivost bliskih supstituta----------------------------------32.3. Neophodna nasuprot luksuznim

dobrima----------------------------32.4. Definicija tr`i{ta-------------------------------------------------------32.5. Vremenski horizont--------------------------------------------------------

32.6. Izra~unavawe cenovne elasti~nosti tra`we--------------------

42.7. Metod aritmeti~ke sredine--------------------------------------------

52.8. Raznovrsnost krivih tra`we------------------------------------------ 52.9. Dohodna elasti~nost tra`we-----------------------------------------

8 3. Elasti~nost ponude------------------------------------------------------------------ 9 3.1. Cenovna elasti~nost ponude i wene determinante------------- 10 3.2. Izra~unavawe cenovne elasti~nosti ponude---------------------- 10 3.3 Raznovrsnost krivih ponude-------------------------------------------- 10 3.4. Kako nam elasti~nost tra`we i ponude poma`u u ekonomiji poqoprivrede ------------------------------------------- 12

- 19 -

SEMINARSKI RAD Elasti~nost i wena primena

4. Zakqu~ak------------------------------------------------------------------------------- 14

5. Literatura----------------------------------------------------------------------------- 15

- 20 -