Embed Size (px)
Citation preview
Miodrag Ili}
EKVILIBRISTIDramolet o qubavi uprkos svemu
8 Miodrag Ili}
MIODRAG ILI], dramski pisac, romansijer i novinar, poti~e izstare beogradske porodice trgovaca i slu`benika. Zavr{io je Filo-zofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profesoraJosipa Kulunyi}a, 1966).
U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji suprikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavqeni ili pre-vedeni na strane jezike (Ilon – i{~ezli grad, Pred slepim zidom, Ve-{tac, Kafana u luci, Pu~, San zimske no}i, Psi, Valcer poru~nikaNidrigena, Apis, Legenda o zemqi Lazarevoj...). Autor je nekoliko ra-dio-drama (Polikarp, Fontana à la Medi~i, Brodolom i kako ga iz-vesti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija).
Wegova drama Pu~, izvedena prvi put 1973. u kragujeva~kom Teatru,,Joakim Vuji}’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srpskomnarodnom pozori{tu u Novom Sadu, prvi put se pojavquje u {tampanomobliku u ~etvrtoj kwizi ove edicije.
Ili} je dramatizovao roman Milana Kundere [ala, preveo je s ita-lijanskog dramu Ema udova \okasta Alberta Savinija (Ateqe 212) i sengleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijateq naroda. Sara-|ivao je s mnogim kwi`evnim listovima i ~asopisima, kao pozori{nikriti~ar i esejist.
Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta, aod 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozori{ta, da bi se vrationovinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS, urednik, autori voditeq emisija dokumentarnog `anra. Ili} je autor romana Gde je krajulice (1995) i zbirke novela Izlet u Amsterdam (2002).
LICA
^UBRILO (75 god)
DESANKA (70 god)
CAJKA (50 god)
Ekvilibristi 9
Miodrag ILI]
EKVILIBRISTIDramolet o qubavi uprkos svemu
U skromnom, mo`e se ~ak re}i sirotiwski opremqenom stara~kom doma-}instvu, wih dvoje – ^ubrilo i Desanka – zapodenuli su sva|u jo{ prenego {to ih je obasjala svetlost na sceni. Ne zna se ta~no zbog ~ega.Mo`da zbog ve~itog klasnog sukoba, mo`da zbog umora i nervoze, a mo`dajednostavno zbog dosade koju mu` i `ena ~esto razbijaju iskonskom ne-trpeqivo{}u polova.
Desanka, oronula dama prore|ene kose, u izno{enoj haqini neodre|eneboje, pakuje qutito svoje prwe u bezobli~nu torbu, a ^ubrilo – pro}e-lavi, mr{avi, ali jo{ `ilavi starac, u izlizanim pantalonama sa tre-gerima preko “{lofijanke” – sedi zavaqen u otrcanoj naslowa~i i to-bo`e ravnodu{no ~ita novine. Modra svetlost koja ispuwava prozor udubini, i upaqen staromodni luster, navode nas na zakqu~ak da se spu-stilo ve~e. Uostalom, to potvr|uje i kukavica koja se osam puta oglasiiz drvenog ~asovnika na zidu.
DESANKA: (Gun|a qutito, kroz zube)Samo ti ~itaj, samo buqi u novine...(Razdere se na kukavicu)Umukni, crkla dabogda!...(Zavr{ava pakovawe i zatvara torbu, pa nervozno stavi{e{ir na glavu i krene prema vratima)^ubrilo, ja odlazim.(Posle duge pauze, po{to ^ubrilo ne reaguje, stoje}i upor-no pred vratima)^uje{ ti, kreaturo neosetqiva, ja odlazim... Odlazim, ej!...I ti – ni{ta? Ni repom da mahne{!
^UBRILO: [ta ja... Re{ila si da ide{, pa molim, izvoli.
DESANKA: Ovoga puta je sasvim ozbiqno. Ostavqam te, ^ubrilo Cvi-janovi}u. U`ivaj u svojim hrkawima, podrigivawima i pr-de`ima. Vra}am se majci.
^UBRILO: Ne{to si zaboravila. Prvo, tvoja majka je u grobu ve} dva-deset i devet godina; a drugo, ovo je tvoj jubilarni hiqaditiodlazak “zauvek i definitivno”. Jo{ samo fali da mi po-novo zapreti{ sekirom. Zna{ ono tvoje: dok spavam ti }e{mi “rascopati glavu”!
DESANKA: (Jetko)Mo`da i ho}u, jednom.
^UBRILO: Ali, opet si ne{to zaboravila: mi odavno nemamo sekire!
10 Miodrag Ili}
DESANKA: Sekira je me|u intelektualcima stilska figura, metafora,ti, neznalico! Mogu da oslobodim svet takve napasti...(Tra`i re~)... tu~kom od avana, no`em za krmenadle ili... “Kapitalom”Karla Marksa!
^UBRILO: Mo`e{ i da me poqubi{...([qepne se po stra`wici)
DESANKA: Jao, prosta~ino!
^UBRILO: Ve{tice.
DESANKA: Idiote!
^UBRILO: Jezik ti se rascepio po sredini k’o u a`daje.
DESANKA: Ja – a`daja?! Ja!...(Brizne u pla~)Vre|aj me, vre|aj, poni`avaj. Tako mi i treba kad sam celumladost poklonila jednom primitivnom grubijanu.(Vikne iz sve snage)Komunisto!
^UBRILO: To je kompliment od jedne pora`ene bur`ujsko-monarhi-sti~ke kerefeke!
DESANKA: Ova “kerefeka” je bila izabrana za mis ^ubure, kao lepo-tica! Mogla sam da biram mu`a od “Trandafilovi}a” do“Kaleni}a”!
^UBRILO: (Nasmeje se, ironi~no)Ti – lepotica! Bila si jad bo`ji, `goqava, ravna kao pritkaza boraniju, ispeglana i spreda i pozadi!
DESANKA: qubio si ti ovu pritku i spreda i pozadi!
^UBRILO: (Kezi se)Tatina {ufnudla!
DESANKA: Moj tata je bio dvorski liferant, jeste, pozamanterista uKnez Mihajlovoj, kad je onaj tvoj br|anin brojao kozje...kliker~i}e!
^UBRILO: Taj br|anin je dao ovoj zemqi legendarnog asa, ~udo odhrabrosti i ve{tine, to jest mene!(Pokazuje mi{i}e)
DESANKA: Svaki majmun ima mi{i}e.
Ekvilibristi 11
^UBRILO: Ti mi{i}i su i tebi zavrteli mozak, zbog wih si ostavilapozamanterijski raj tvog }a}e i ubegla za mene.
DESANKA: Ludost zbog koje ne mogu da se nakajem celog `ivota!
^UBRILO: Nisi tako govorila, princezo, kad si “oh” i “ah” ispodmene...
DESANKA: (Iskrade joj se prvo osmeh u o~ima)Sram te bilo...(Kroz uzdah)Priznajem, za}orila sam se u tebe. Ali, to je bio neko drugi,neko pa`qiv, pun qubavi. Ti nisi ni nalik na wega.
^UBRILO: [ta }e{, nisi ni ti ona gospodska bedevija koju sam uk-rotio.
DESANKA: Bedevija ili “pritka za boraniju”?
^UBRILO: Pogledaj se u ogledalo: suva smokva! Babac!
DESANKA: Tako, dakle... Tu smo...(Na ivici suza)Onaj moj ^ubrilo, onaj stasiti, ne`ni, nikad ne bi izgo-vorio takve gadosti. On me je voleo.
^UBRILO: On te je i{~upao iz malogra|anskog }umeza, nau~io te da`ivi{.
DESANKA: Gde je on danas?
^UBRILO: On je danas ono {to je od wega ostalo. Mene su bacali u“vu~ju jamu”, bio sam “topli zec”, pi{ao sam krv, gospo|o...
DESANKA: A ja sam te ~ekala!
^UBRILO: [to se tvog tatice ti~e, bio je }ifta. Odrekao te se {to siubegla za probisveta. Zavr{io je na ^uburi kao klo{ar,glumio `rtvu revolucije! Veliki gospodin sa jo{ ve}omzakrpom na turu!
DESANKA: Ti... ti nisi samo pokvaren, ti... ti si olo{, fanati~nibezdu{nik. Tvoja pogana du{a ne}e u nebo, ^ubrilo. Bog svevidi!
^UBRILO: Ne prenema`ite se, va{e kraqevsko pozamanterijsko viso-~anstvo. Godine su nas izele, isisale, prozlile, pa {ta! Toje tako na ovom svetu. ^itaj dijalektiku.
12 Miodrag Ili}
DESANKA: Ne}u da se pomirim s tim tvojim politi~kim trabuwawem.Pravi qudi ostaju u sebi uvek isti.
^UBRILO: I ja sam u sebi ostao isti.(Pauza. Gleda je tu`no nekoliko trenutaka, pa odmahnerukom kao da bi da odagna celu pro{lost. Pomirqivo jojpru`i obe ruke.)Hajde, do|i ovamo. Dosta je bilo sva|e za danas.
DESANKA: (Duri se, koleba se, najzad prelomi u sebi, pri|e mu i sednena naslon wegove naslowa~e. Prekorno.)Gade jedan.
^UBRILO: (Zagrli je i privu~e k sebi. Poqubi je u obraz kao {to seqube uplakana deca.)Ludice jedna, ja sam te nau~io svemu {to zna{. Bili smo“Lete}i Romeo i Julija”, gospodari visina, neustra{ivi parkoji je izvodio najlu|e vratolomije vise}i na u`etu ispodaviona, nad Beogradom, Zagrebom, Splitom, Skopqem...
DESANKA: (Opijena se}awem)... Budimpe{tom, Sofijom, Bukure{tom...
^UBRILO: Tada si verovala u mene. Mogao sam da te ispustim hiqaduputa, lete}a Julijo. Ali, ja sam te dr`ao ~vrsto.
DESANKA: [ta bi bilo da si me slu~ajno ispustio?
^UBRILO: Sko~io bih za tobom! Ubio se!
DESANKA: Stvarno?(Gleda ga u o~i)
^UBRILO: @iva mi ti!
DESANKA: ([qepne ga po licu)Kune{ se u mene, |ubre jedno!(Smeje se, poqubi ga)Sve je to umrlo, a umrli smo i nas dvoje. Zar je ovo nekakav`ivot? Ne izlazimo nikud, niti nam ko dolazi. S tvojompenzijom artiste i mojom jo{ mawom ne mo`emo ni da po-zovemo telefonom ono na{e dete u Americi. [ta li onasada radi?
^UBRILO: (Malo nesiguran, baci pogled na zidni ~asovnik)Pa... sada je tamo podne. Verovatno ru~a u nekoj kafeteriji,pre nego {to se vrati na posao.
Ekvilibristi 13
DESANKA: (Uznemirena)[to nam nikada ne pi{e?
^UBRILO: Ne sti`e.
DESANKA: Bar nekoliko re~i, uo~i praznika?
^UBRILO: Zna{ kakvi su mladi. Tr~e nekud od jutra do mraka. Osimtoga, oni se danas dopisuju kompjuterima. Mi nemamo kom-pjuter, {ta da se radi...
DESANKA: Va`no je da je woj dobro.
^UBRILO: Tako je, Desanka. To je najva`nije.
DESANKA: (Ne`no)Dobro, jesmo li se ti i ja pomirili?
^UBRILO: A za{to smo se uop{te sva|ali?
DESANKA: Ne se}am se. Stvarno, za{to?
^UBRILO: Ti si obi~na sva|alica, nayak-baba. Eto za{to!
DESANKA: (Uvre|ena)A ti... ti si... irvas. Onaj...(Pokazuje rogove na glavi)... iz Laponije. Dijagnoza: “izlapetis mekokitis matoroza”!
^UBRILO: A ti mi do|e{ mladica bistre pameti! Trqa baba lan!
Jedno drugom pokazuju rukama kao deca “uta-ta”, keze se. Prekine ih utome zvowava telefona. ^ubrilo br`e-boqe ustane i podigne slu{a-licu.
^UBRILO: Halo?...(Pribrav{i se, proguta pquva~ku, pa se naglo obraduje)Ti si, Stojanka! A mi se ba{ pitamo za{to se ne javqa{...Mnogo radi{? Dabome, eksploatacija ~oveka po ~oveku!...Ho}e{ majku da ~uje{? Zna{, ona duguje onom ]ir-Dimi...Ne zna{ ko je bio ]ir-Dima? To ti je jedna saka-luda starogBeograda. Bankrotirao, pa poludeo. E, i tvoja Desanka jebankrot...
DESANKA: (Otme mu slu{alicu, nestrpqivo)Stojanka, du{o mamina... Tvoja mama govori... Kako si, sre-}o?... Toliko nam nedostaje{, stalno mislimo na tebe... ne-{to mi govori{ promuklo? Da nisi nazebla? Skuvaj ~aj odkantariona i sleza... Toga nema u Americi? Pa, ~ime sele~ite? ... Ako, ako, neka ti je sa sre}om... Qubi te tvoja
14 Miodrag Ili}
majka...(^ubrilu, zbuwena)Prekinula je vezu.(Spusti slu{alicu, zabrinuta)
^UBRILO: Pa, naravno. Ti razvezla... Nema ona vremena da bere kanta-rion i slez po Menhetnu!... Ti se raspri~ala kao da je detena ^uburi...
DESANKA: (Neveselo, s uzdahom)Mnogo mi nedostaje na{a Stojanka. Tako mi je ~udno zvu~aowen glas. Nekako umorno, hrapavo. Ona tamo nije sre}na,^ubrilo!
^UBRILO: Sigurno da nije. Kako da bude{ sre}na me|u kapitalis-ti~kim krvopijama?
DESANKA: Ti ba{ ne odustaje{!
^UBRILO: Naravno da ne odustajem.
DESANKA: Zna{, kad podvu~e{ crtu ispod svog `ivota, posle svihna{ih uspeha, aplauza zadivqene publike...
^UBRILO: ... i prijema u Skup{tini grada, ordena “Bratstva – je-dinstva”...
DESANKA: (Nastavqa svoju misao)... ostaju ti samo deca. Na{a Stojanka.
^UBRILO: Ostaje, bogme, i na{e ime, obraz, ~ast...
DESANKA: Ko pamti imena, obraz i ~ast tolikih hiqada cirkuzanata?
^UBRILO: (Plane)Mi nismo obi~ni cirkuzanti! Nemoj tako. Mi smo velikiumetnici, podvi`nici, pobednici smrti...
DESANKA: Biv{i, biv{i, biv{i. Ko se jo{ se}a “Lete}ih Romea iJulije”?
^UBRILO: Ostalo je zabele`eno, na{e slike su u starim novinama...
DESANKA: Ama, ~ove~e, ko ~ita stare novine?
^UBRILO: Mnogo si mi klonula, stara!... Ho}emo li danas da ve`bamo?
DESANKA: Umorna sam.
Ekvilibristi 15
^UBRILO: Hajde, idemo, hop, hop!...
Isprva s otporom, oklembe{ena, ona prihvata wegov poziv. Oboje po~i-wu neku gimnasti~ku ve`bu, uigrano, u istom ritmu, {to izgledatu`no i sme{no u isti mah.
^UBRILO: Jen-dva-tri, jen-dva-tri... Savij ki~mu, sada levo, sada desno...Tako te volim, stara moja!...
Dok oni ve`baju ulazi susetka Cajka, zaobqeno bi}e izme|u 45 i 50godina, crveno obojene kratko pod{i{ane kose, upadqivo dugih zelenolakiranih noktiju, u cipelama debelih |onova – sve u svemu provin-cijalni izdanak svetske mode, kome pripadaju i {iroke pantalone-sukwa,ogrlica od jevtine bi`uterije i {estostruka metalna narukvica. Sasobom donosi paklo cigareta, upaqa~ i primerak lista “Horoskop”.Posmatra ih podsme{qivo.
CAJKA: [ta vam je, bre, jeste jeli meso od ludu kravu? ]e vas strefi{log, jebo vas onaj Aleksi} {to se ka~io o avion zubima.
^UBRILO: (Zadihan)E, u wega da ne dira{, jesi li ~ula! Aleksi} je vrh, klasika,svetac ekvilibristike...
CAJKA: Ma, koj vam je |avo! Omatoreli, pa odlepili. Ajde, turi,baba, yezvu na re{on da vam pro~itam horoskope za ovajmesec.
^UBRILO: Znam ja moj horoskop: ilova~a i tamjan.
DESANKA: ]uti, gun|alo jedno. Baksuzu. Gospo|a Cajka do{la da nampro~ita {ta nam se sprema. Evo, sad }u ja da pristavim kafu.(Izi|e)
^ubrilo prilazi Cajki, stoji iznad we, mrda obrvama zavodni~ki, na-ka{quje se dvosmisleno. Ona mu uzvra}a vragolastim osmehom. Utom sevra}a Desanka sa yezvom i {oqicama: o{ine pogledom oboje. Dok onastavqa yezvu na plinski {tedwak u uglu, ^ubrilo – kao uhva}en u pohari– vrati se br`e-boqe na svoje mesto. Pridru`uje im se Desanka. Sedne.Neugodna ti{ina.
CAJKA: Pa, ovaj... da vam ~itam?
DESANKA: (Kivna)^itajte, ~itajte...
16 Miodrag Ili}
CAJKA: Ovako... Ti si, Desanka, ro|ena u znaku Device. E, slu{aj."Imate mnogo ideja u vezi sa budu}no{}u, ali okolnosti vamne idu na ruku. U toku ovog perioda mnogo toga lepog mo`ese dogoditi, kako u qubavi, tako i na poslu..."
DESANKA: Ju, kuku, meni...
CAJKA: (Nastavqa)"... Predstoje vam putovawa, poziv iz inostranstva, dru`ewe
sa onima koje dugo niste videli..."
DESANKA: To }e me moja Stojanka pozvati u Ameriku!
CAJKA: (I daqe ~ita)"...Qubavni `ivot vam se stabilizuje zahvaquju}i partnerukoji ~vrsto stoji na zemqi, za razliku od vas koji steprili~no konfuzni i `udite za nedosti`nim."
DESANKA: A {ta ka`u za mog "partnera"?
CAJKA: Evo... Vodolija. "^uvajte se `ena, ma kog pola bili. One sutu oko vas i kad vam `ele i dobro i zlo, podjednako suopasne. Simbolizovane su prisustvom punog Meseca u astro-lo{koj ku}i tajne karme i tajnih aran`mana. Va{a du{atra`i neki lepr{aviji i veseliji znak: Blizance, Bika,Strelca..." Jao, ja sam Strelac!...(^ita)“...Mogu}no je obnavqawe nekada{we simpatije ili qubavi,ili zapo~iwawe nove veze.”
^UBRILO: Budala{tine! Reakcionarne izmi{qotine! Ja ispadoh nekisukwolovac, {valer~ina, kurvar...
DESANKA: (Odlazi prema {tedwaku, gde zakuvava kafu)I jesi, jesi! Ko te ne zna, mo`da bi te kupio. A {ta pi{e zavas, gospa Cajka?
CAJKA: Mnogo lepo. Ja sam Strelac, ali nagiwem [korpiji.
DESANKA: Ko bi to za vas rekao!
CAJKA: Slu{ajte. (^ita)“Imate priliku da uve}ate imovinu, da do|ete do stana, ku}eili da trgujete onim {to imate. Mnogima se dopadate, ali~uvajte se starijeg gospodina, ako ste `ensko...” Eh, kad bi sebar ne{to ostvarilo. Recimo, ovo za stan ili ku}u, da sei{~upam iz onog suterena. ]u da o}oravim u vlazi i mrakuk’o buqina, majke mi. A {to se “starijeg gospodina” ti~e, ehda mi je jedan tako fini, pa situiran kao ti, ~i~a...
Ekvilibristi 17
(Kiko}e se)Ja bih te podmladila, leba mi...
^UBRILO: Pusti ti mene, Cajka. Po~eo sam da se ko~im i bo~im ukrstima, a i noge mi otkazuju.
CAJKA: Imam ja za tebe mast od bokvice, vrtipopa i koprive. Pro-trqa}u te, ~i~a, da se sav uspali{. Ali, pre toga da po-{aqe{ ovu tvoju na pijac!(Cereka se)Vidi{ kolko je qubomorna, o}e o~i da mi iskopa!
DESANKA: Ja?... Pro{lo to mene, iha-ha! Evo vam ga, uzmite, nosite gadole u va{ podrum!
CAJKA: Nemoj dvaput da ka`e{!(Smeje se)
DESANKA: Na ovaj stan ne ra~unajte.
^UBRILO: Ama, pitam li se ja tu pone{to?
CAJKA: Koj tebe {ta pita! @ene se pitaju. Dok sam arbajtovalatamo, u Minhenu, `ivela sam s onim Tur~inom, Ahmetom.Znate kakvi su Turci. Zatvarao me u ku}u i dawu i no}u.Qubomoran k’o pseto. E, ne}e{, Tur~ine, ka`em ja. On kqu~u bravu, a ja za inat pustim kroz prozor policajca – [vabu,pa raznosa~a pica – Italijana, taj je bio lep k’o MarinkoRokvi}... pa ~etiri trgova~ka putnika – Srbina, [panca,Rusa i Bugarina...
DESANKA: Au, kakva gu`va!
CAJKA: Ma, nisu oni upali odjednom, nego oba{ka, jedan po jedan. Datoga nije bilo ne bih ja razvila malu privredu.
^UBRILO: To mi vi{e li~i na multinacionalnu kompaniju!
CAJKA: Oni su me uveli u posao: jedan trgova~ki putnik, [vaba,Hajnrih, prodavao te~ni sapun. E, taj mi na{ao posao usalonu za ulep{avawe. I evo dokle sam dogurala: izvoltekod mene, u salonu, usred Beograda.
DESANKA: Koga li ste vi ulep{avali, majko moja?
CAJKA: Prvo patos krpom i ~etkom, a posle mic po mic – pre{la jana depila`u, masa`u, manikura`u i pedikura`u.
18 Miodrag Ili}
DESANKA: To jest na {arenu la`u!
Pauza. Neugodna ti{ina.
CAJKA: Nego, ako li da ja vas ne{to priupitam?.. [to vi mene neusvojite?
^UBRILO: Kako to misli{?
CAJKA: Lepo. ]erka vam je daleko, osta}e zauvek u Americi, a ja samtu. [to da vam ja ne budem }erka?
DESANKA: (Prenera`ena)Sa~uvaj, bo`e!
CAJKA: Razmislite, {ta bi vam falilo da vam ja budem dete? ^uva}uvas do smrti, a ako budete odugovla~ili, je li, istrpe}ukoliko bude potrebno. Na}i }u vam se kad sasvim kqoknete.Zar ne vidite da ste ve} jednom nogom zakora~ili u rupu?...Pali}u vam sve}e redovno, majke mi.
DESANKA: (Drhte}i)Slu{ajte vi, bezobraznice jedna... Kako se usu|ujete!
CAJKA: Molim, molim, molim... Nema quti{... Moje je da ponudim,~ist pos’o, sve po{teno... Ugovor ako treba... Ipak, raz-mislite: {ta gubite, a {ta dobijate?... Ja sam evropskistru~wak, “nou hau”. Imam i ne{to para. Sa mnom ste zbri-nuti...
DESANKA: Onesvesti}u se... Vi ste... vi ste – “demi mond”, polusvet... toste vi!
Cajka pokupi cigarete, upaqa~ i ilustrovani list, i hitro izi|e.
DESANKA: (Po{to ostanu sami, gnevno)Slu{aj ti, ^ubrilo Cvijanovi}u. Da se nosi{ zajedno s ovomtvojom pedikurkom.
^UBRILO: Za{to mojom?
DESANKA: Misli{ da nisam videla kako se mota oko tebe i kako se tioblizuje{!... Da nam bude k}er, ona!... Takva aspida se usu-dila...
^UBRILO: Hajde, smiri se. Nije mislila ni{ta lo{e.
DESANKA: Ni{ta lo{e? Da zameni moju Stojanku! To je tebi ni{ta?
Ekvilibristi 19
^UBRILO: Ho}e samo da ti bude }erka.(Smeje se)Zna{, li~i ona malo na tebe!... Pa ti si stvarno qubomorna?Ho-ho-ho!
DESANKA: Ja? Taman posla. Ja sam uvre|ena.
^UBRILO: A {to, moli}u? Zar nisi pre pola sata krenula u beli svet snamerom da me definitivno ostavi{?
DESANKA: Sram te bilo. Ti, nekada{wi moj ponos, neko ko je biospreman da `rtvuje `ivot za mene, sad mi se podsmeva{!...(S nemo}nim gnevom, ali prkosno)I da zna{: ON me ~eka! ON me je pozvao da po|emo na putoko sveta: Venecija, Malta, Trinidad, Rio, Pariz... Pru`iomi je ruku spasa.
^UBRILO: Ma ko to? Je l’onaj depresivni slinavi peder?
DESANKA: Ne podsmevaj se jednoj ne`noj prirodi, jednom suptilnomintelektualcu, ti koji se sastoji{ samo od volovskih `ila.Slinav je zbog alergije na polen i pernate jastuke; de-presivan je zbog komunista, zbog nasilnika koji su bilizaja{ili ovaj svet, zbog takvih kao ti; a da nije peder – ja todobro znam.
^UBRILO: [ta si rekla? Kako zna{? [ta ho}e da ka`e milostiva?
DESANKA: Doktor Vrtipra{ki je pravi mu{karac, iz odli~ne poro-dice, kavaqer, fini i ugla|en ~ovek, qubiteq opere i `ena.Jeste, `ena!
^UBRILO: Je l’ bio i tvoj qubiteq?
DESANKA: (Zagonetno, prkosno)Mo`da. Ne}u da ti ka`em. Pogodi!
^UBRILO: Ama kad ste to uvrebali priliku, jebem vam sunce bur-`ujsko?! Motrio sam na svaki tvoj korak. Da, da, shvatam...Ti si vazda ~itala romane – one Karewine, Bovari, ^eterli,i {ta ti ja znam. Sve samo pokvareno dekadentno `enskiwe!
DESANKA: Upamti: `ena je onoliko vredna koliko je obo`avalacasale}e.
^UBRILO: @ene se razlikuju samo izdaleka, ina~e kad im se sasvimpribli`i{ sve su jednake.
DESANKA: Prosta~ino!
20 Miodrag Ili}
^UBRILO: Ali, zar taj tvoj Vrtirep nije sada {logiran?
DESANKA: Doktor Vrtipra{ki je u punoj snazi, i tu je, u Beogradu.^eka me neprestano. Na meni je da li }u da mu se bacim unaru~je.
^UBRILO: Jao, nemoj, molim te. Jadan ~ovek.
DESANKA: Misli{ da nisam u stawu da volim i da jo{ budem voqena?
^UBRILO: Mo`da, ali u muzeju izgubqenih iluzija.
DESANKA: Ho-ho-ho, sad si ti qubomoran!
^UBRILO: Ko }e tebe da razume!
DESANKA: Zna{ {ta, ^ubrilo – qudi govore, a kwi`evnici pi{u kakoje `ena zagonetka, kako je nedoku~iva, nepredvidiva. A stvarje vrlo prosta: `enu jednostavno treba voleti da bi bila ono{to jeste... Slu{aj, pa ti mene vi{e ne voli{?
^UBRILO: (Ironi~no)Ko ka`e? Obo`avam te. A ti mene?
DESANKA: Ose}am ono {to si zaslu`io.
^UBRILO: A to je?
DESANKA: ^u|ewe. ^udim se kako sam uop{te mogla da po|em za tebe!
^UBRILO: Sama si to bezbroj puta razjasnila: nisi po{la za meneovako jadnog, oliwalog, ve} za svog princa na belom kowu. Ataj princ je odavno kupio kartu za put u jednom pravcu. Nego,molim te, da nas dvoje ne{to ra{~istimo. Jesi li ti meneikad prevarila?
DESANKA: Aha, to te mu~i! E, umre}e{ u bla`enom neznawu. Ali, znajda ti nisam ostala du`na za onu Mari{ku, Ma|aricu, “`enuod gume” {to se obmotavala zmijurinama. Se}a{ se, se}a{ seti vrlo dobro: to je bilo kad smo ono nastupali sa cirkusomMedrano po Vojvodini. Zavla~io si se u wen vagon da jojpoka`e{ kako igra{ ~arda{ mi{icama!
^UBRILO: Ta Ma|arica je volela moje mi{ice itekako...
DESANKA: Dok sam ja volela tvoju du{u! Tvoju ~istu komunisti~kudu{u!
Ekvilibristi 21
^UBRILO: Ta du{a, kakva je takva je, ostala je s tobom, pregrmela sveratove i be`anije, tripere i gripove, racije i {uge, boqavremena i nema{tine. I tu je, u ovom kavezu, gleda te kakopreti{ odlascima, sekirama, sodom u o~i i tajnim qubav-nicima. Ajde, {ta bi ti uradila da ja sad spakujem stvari ipo|em kod Mari{ke?
DESANKA: Misli{ u stara~ki dom? Ona je sad sigurno tamo, ako je nijeudavila neka anakonda. Pa, iskopala bih ti o~i!
^UBRILO: Onda ja da potra`im tog Vrtipra{kog u ludnici, pa da musunem jedan {ar`er u guzicu?
DESANKA: Ti za to vi{e nisi sposoban. Bilo je vreme, davno, davno, kadbi ti ubijao zbog mene. A danas – ti si... ti si obi~na vre}astrugotine. Surutka u glavi. Kitnikes u ga}ama... Ti siomatoreli, biv{i ekvilibrist. A biv{i ekvilibrist jed-nostavno je ravan nuli.
^UBRILO: A ~emu je ravna ona {to je s wim vitlala po `ici, kad napriliku po~ne da li~i na oprqenog an|ela u penziji?
DESANKA: Jao, koliko te mrzim, ^ubrilo Cvijanovi}u! Koliko temrzim. Ti si moj krst i moja Golgota.
^UBRILO: A ti si moj ~ir u stomaku i moja sramota!
DESANKA: Pa {to si se onda o`enio mnome?
^UBRILO: Navalila si na mene k’o ~uma! Nisam imao kud. Kako ti onore~e, nisam se o`enio ovom Desankom, ve} jednom drugom.Mawe dosadnom i yangrizavom. Bila je ta Desanka, bogme,`enskica i po! Usta{ca k’o srce od ~okolade, no`ice k’o ulipicanera, a ko`a na grudima – k’o breskva u mleku!
DESANKA: Je l’ ti to opisuje{ neki vo}ni kola~ na kowskom va{aru?Ba{ si mi poeta!
^UBRILO: Volela si moje zagrqaje, srce. Kad se ono prikradem tvombalkonu, tamo, na ^uburi, pa ti usko~im u sobu, a? A ti, kaosne`na kraqica, bqe{ti{ na mese~ini, dok u meni bubwajusvi bubwevi Afrike...
DESANKA: Bubwevi?(Naglo ustane)Koliko je sati?(Mehani~ka kukavica izi|e iz ~asovnika i otpeva svojepolu~asovno “kuku”)Vreme TV Dnevnika!... A ja se zamajavam s tobom!
22 Miodrag Ili}
(Otvara brzo ormari} i vadi pove}u {erpu i drvenu kut-la~u. Po~ne da udara.)Demonstracije!(Spoqa dopire urnebesan zveket, pome{an sa zvi`ducimapi{taqki)^uje{ li ti ovo?...(Otvori {irom prozor, buka se poja~a. Vi~e.)Svi! Svi! Svi!...
^UBRILO: [ta to radi{, Desanka?... Ti si moja `ena, zar te nijestid?...
DESANKA: Ne}emo tvoje televizijske lagarije!...
^UBRILO: A {ta ho}ete, pobogu?!
DESANKA: Ho}emo ovo, ^ubrilo! Slu{aj!... ^uje{ li kako je~e {erpe,lonci, tepsije i poslu`avnici!... To je na{ odgovor...(Kao da je na proscenijumu, sve~ano zapeva kraqevsku himnu“Bo`e pravde, ti {to spase od propasti sve dosad nas...”itd.)
^UBRILO: (Ustane, qutito kontrira pevaju}i “Internacionalu”:“Ustajte, prezreni na svetu, vi su`wi koje mori glad...”itd.)
Oboje pevaju sve glasnije, poku{avaju}i da nadja~aju jedno drugo, krozkakofoniju {erpi i pi{taqki koja dopire spoqa. U`asna buka potrajesve dok oboje ne iznemognu.
DESANKA: (Skqoka se u naslowa~u, zadihana)Dobro, ~ove~e, za{to mi to radi{?
^UBRILO: (Zatvara prozor, buka se postepeno sti{ava)Ne}u kontrarevoluciju u sopstvenoj ku}i!
DESANKA: Do{ao je kraj tvojim komuwarama.
^UBRILO: Revolucija je beskona~an proces. Kao poezija.
DESANKA: Revolucija je zlo~in.
^UBRILO: Zatrovana si, nema ti spasa.
DESANKA: Kaki, kaki, moj sokole jaki!
^UBRILO: Je li, fino}o kraqevsko-pozamanterijska, tako li se raz-govara sa svojim mu`em jedinim?
DESANKA: Otkud zna{ da si jedini?
Ekvilibristi 23
^UBRILO: Ti opet o onom Vrtipra{kom?
DESANKA: [ta mogu, on mi {aqe cve}e, pi{e pisma. Dobila sam divanbuket crvenih ru`a...
^UBRILO: ...hiqadu devetsto sedamdeset i pete godine! Taj odavno mi-ri{e ru`e odozdo, od korena.
DESANKA: Ne, on je `iv. Znam ja, ose}am da je `iv... A sad idem naulicu, da se pridru`im pravim qudima, pravim Srbima. Ti~ami i snivaj nove revolucije!
^UBRILO: (Uzbu|en)Ne podsmevaj se. Hiqade mladih qudi su pale za velikeideale!
DESANKA: [ta je ostalo od tih ideala? Sme{ne prevarene starkeqe.
^UBRILO: Ti ni{ta ne razume{, Desanka. Nisi ti toliko zla i se-bi~na koliko bi se moglo pomisliti po onome {to bu-lazni{.
DESANKA: Ti nisi ni{ta razumeo, ^ubrilo. Dok ti sawa{ o budu}no-sti, drugi su razgrabili sada{wost. Svet je velika pijaca.Sve se kupuje i prodaje. Oni s ve}om kesom odre|uju po-tra`wu.
^UBRILO: I ti si sre}na {to }e te neko kupiti i prodati kao kilomu{mula!
DESANKA: Ili u tvom slu~aju kao staro gvo`|e!
^UBRILO: Oh, {ta je ovo s nama? Kad smo bili mladi nije nam padalona pamet da se prepiremo oko politike.
DESANKA: [ta }e{, pro{lo nas qubavno slepilo. Sad smo kao dveumorne ostarele `ivotiwe, isterane iz jazbine na ~istinu.Gledamo se u o~i i vidimo ko je ko. Zna{, pitam se kako samizdr`ala sve ove godine s tobom, tako zalu|enim. Kolika tije penzija? Gde su ti “drugovi” da nas pitaju kako `ivimo,{ta jedemo, da li imamo cipele?
^UBRILO: Sve si vulgarizovala. Nismo mi u pitawu, ve} milionio~ajnika u svetu.
DESANKA: Zar ima ve}ih o~ajnika od mene i tebe? Oskudevamo, glo-`imo se, sve nemo}niji, sve usamqeniji. Svi su nas za-boravili, ^ubrilo. Ovo {to vidi{ je ceo svet za tebe imene.
24 Miodrag Ili}
^UBRILO: (Slomqen)Dobro, mo`emo li sad da prestanemo? Nije mi dobro... Srcemi lupa... Daj mi, molim te, one pilule...
DESANKA: (Daje mu bo~icu s pilulama, `urno donosi ~a{u vode izkuhiwe)E, moj revolucionaru! Proleteri svih zemaqa, le~ite se.
Ona pri|e ~iviluku u uglu i uzme svoj izbledeli iskrzani mantil.Obla~i ga.
DESANKA: Idem da se pridru`im velikom narodnom orkestru.(Uzima {erpu i kutla~u)Ja sam, zna{, solista, prva {erpa, a udaramo muzikalno u svevrste posu|a. Slu{aj kako to divno zvu~i. Simfonija po-bede!(Izi|e)
^ubrilo drhte}i guta lek. Pokrije lice rukama, dok buka napoqu na-rasta do kre{~enda. Zatamwewe. Buku {erpi, lonaca i pi{taqki za-mewuje zavijawe sirena koje najavquju vazdu{ni napad.
Odjekne nekoliko sna`nih eksplozija u seriji. Svetlost otkriva De-sanku i ^ubrila, tri godine kasnije. Sede na kau~u jedno kraj drugog. Nawima su vidqiviji znaci starosti i klonulosti. Eksplozija bombeu~ini da se Desanka privije prestravqeno uz ^ubrila.
^UBRILO: (Vikne nekome gore)Si|ite na zemqu, ako smete! Pederi kolmovani!
DESANKA: Jao, bojim se. Hajdemo u skloni{te.
^UBRILO: Ne idem ja nikuda! Skloni{te je grobnica za kapitulante.Ako se sru{i zgrada, ko }e da te izvu~e? Hvala lepo. Touostalom nije moj stil. Ako treba da poginem, neka to budeovde. Ne boj se, Desanka, pa ti i ja smo prkosili smrtistotinama puta!
Zvoni telefon.
DESANKA: Ko li je to u vreme uzbune?
^UBRILO: (Nelagodno mu je. Podigne slu{alicu.)Halo?... Stojanka! K}eri! ... @ivi smo, `ivi...
DESANKA: Hvala bogu.
^UBRILO: Tuku nas, bombarduju... Evo, ba{ sada, ceo Beograd se trese.Ka`i tom va{em Klintonu da se ^ubrilo Cvijanovi}, ek-
Ekvilibristi 25
vilibrist ovda{wi, ne pla{i wegovih raketa i nevidqivihaviona. I ka`i mu da je obi~an kewac.
DESANKA: ^ubrilo, zaboga, to je predsednik Sjediwenih Ameri~kihDr`ava!
^UBRILO: Volimo te, Stojanka, devoj~ice na{a. ^uvaj se. Qube te mamai tata.(Spusti slusalicu)
DESANKA: [to meni nisi dao da je ~ujem?
^UBRILO: To mnogo ko{ta, Desanka! Vidi{ da se dete ~esto javqa.
Eksplozija negde u daqini.
DESANKA: Idem ja u skloni{te!
^UBRILO: [to si se prepala? Jesi videla na televiziji kozake? Kr-{ni, sna`ni, rumeni! Dolaze, Desanka – pevaju, igraju ka-za~ok... Ne boje se nikoga!
DESANKA: Pijani komedijanti iz lo{e operete!
^UBRILO: Ne, to su na{a bra}a! Wihov ataman je obe}ao pomo} milionkozaka!
DESANKA: Dok ih ti ~eka{, ja }u biti u skloni{tu.
^UBRILO: Ostavqa{ me samog?
DESANKA: Predamnom jo{ ima `ivota, a u tvojim godinama verujem daje ~oveku svejedno.
^UBRILO: Ja sam samo ~etiri i po godine stariji od tebe.
DESANKA: Ta~no. Kad si ti imao osamnaest, ja sam imala trinaest i po.I nikad nisam plakala zbog balalajki u Kremqu!
^UBRILO: Dobro, idi, idi... Spasavaj svoj dragoceni mladi `ivot.
DESANKA: Da si pametan i ti bi po{ao sa mnom.
^UBRILO: Be`awe je suprotno mojim `ivotnim uverewima.
Ona odmahne rukom i izi|e.
^UBRILO: (Sam. Uvre|en.)Tako je to od pamtiveka: jedni se sklawaju, ~u~e u rupi i~ekaju da furtutma pro|e, a drugi izbace prsa, gledaju smrtiu o~i.(Pu{i. Ka{qe. Ne prija mu cigareta.)
Ulazi Cajka obazrivo, gleda levo i desno.
26 Miodrag Ili}
CAJKA: Sam si, ~i~a?
^UBRILO: (Przni~avo)Ko je, bre, ~i~a?
CAJKA: Izvini, neko je ka{qao kao ~i~a. Nisam tako mislila...
^UBRILO: Nego kako si misila? Ako sam ja “~i~a”, {ta si ti? Tekokrznuta nevinost, devi~anstvo u isku{ewu?
CAJKA: Dobro, ajde, gos’n ^ubrilo, {to si na kraj srca? Ja sam jednane`na du{a. Dobra sam k’o lebac, majke mi. Ruku da ti dam.Je li, leba ti, je l’ se ja tebi dopadam... onako `enski? Recisad kad ona nije tu.
^UBRILO: (Zbuwen, mera~i je)Pa sad, bogme, kad se sve uzme u obzir... Spreda i pozadi...
CAJKA: Vidi{, ~i~a, ovaj... izvini... ^ubrilo... Ja mogu da ti budempotrebna, da te ponegujem, da te lepo ispratim s ovog sveta,onako ~ove~anski...
^UBRILO: [ta to bulazni{, luda `eno? Kakav ispra}aj...
CAJKA: Pa, nema{ ti ba{ mnogo vremena, ako }emo po{teno. Od onetvoje Desanke ne mo`’ da bidne velika fajda. Ona je kmezava,a i fali~na je u glavu, o}e vazda negde da bega. A ja... Vidime, majkovi}u, pogledaj me dobro... Ja jo{ mogu da ti pevam,~i~a. Meni je jedan armunika{ iz @agubice razra|ivao or-gan, leba mi.(Izvijaju}i zdepastim telom, zapeva nazalno, na turbo-folk na~in) “Mala lezi, tuku mitraqezi,Ja }u na te, ~uvaj se granate...”
^UBRILO: ^uj, Cajka, problem je u granati!...(Oboje se smeju)
CAJKA: Ovako sam ja to smislila. Pusti ti wu da ide majci, ili jo{boqe kod onog Vrtikape...
^UBRILO: Vrtipra{kog! Pazi da ne bi!(Urakqi levu ruku u prevoj desnog lakta)Evo mu ga na!
CAJKA: ^ekaj, oladi. Ona daklem ode, a ja pre|em ovdi kod tebe.Bilo bi ti stalno veselo, ~i~a. Radila bih ti pedikuru iostalo, negovala te k’o ro|enog ujku, a ako o}e{ i onako, k’omu`a... Zna{, mnogo mi je ru`no i tu`no dole, u suterenu.Ne}e{ vaqda pustiti, ~i~a, da tvoja Cajka trune u onoj rupi.
Ekvilibristi 27
Ja sam ti vazda u skloni{tu, i kad ne padaju bombe. ]u dasvenem dole, ~i~a, k’o hrizantema na Svetog Jovana...
^UBRILO: ^ekaj, hrizantemo, polako. Ako te dobro razumem, ti bi dase uba{tra{ u na{ stan, a nas da strpa{ pod zemqu?
CAJKA: Ma, jok, da si ti meni `iv dokle god mo`e{. [ta ti menismeta{ u ovolikom stanu? Posao nam kvari tvoja cmizdravagospoja... [to si se steg’o k’o da si pio stipsu... Pipni me,bre, ~i~a, nisam gubava, ~vrsta sam, ima me i ovde i ovde!...([qepne se po prsima i stra`wici)[to se pla{i{, ne ujedam!
Zazvoni telefon.
^UBRILO: Oh, bo`e, to je opet ONA.(Javqa se)Halo?... Koga?... Pogre{no.(Spusti slu{alicu)Neko tra`i mrtva~nicu Klini~kog centra.(Prekrsti se)Sa~uvaj, bo`e!
CAJKA: Vidi, vidi, ti, komunist, pa se krsti{?
^UBRILO: Ja to onako, mahinalno. Ina~e, ja sam ateist. Verujem jedinou pravdu, jednakost i bratstvo me|u qudima.
CAJKA: A u qubav, ~i~a?
^UBRILO: Verujem i u qubav, onu pravu. Vidi{, ja sam ludo voleo ovumoju Desanku. A danas se pitam: da li je to bio san? Kud sedede onolika strast, sva ona {aputawa no}na, uzdasi, gr-cawa, ona milo{ta {to ti greje grudi?... Qubav ode k’o kaprose na suncu. Ostasmo nas dvoje, dva stara pawa, suprotnihkaraktera i uverewa. Ukr{tamo rogove oko svetskih pi-tawa. Dve matore budale. Ali, ponekad nemam srca da jojnanesem bol. Celog `ivota sam je {titio. Ona je moja.Oda}u ti jednu tajnu, ako se zakune{ da je nikome, ni sebi,ne}e{ glasno ponoviti.
CAJKA: Kunem se. @iv’ mi ti. O~i mi ispale, ako lanem.
^UBRILO: Malo~as kad je zazvonio telefon, mislio sam da je opetpoziv iz Wujorka.
CAJKA: Da zove va{a }erka Stojanka?
^UBRILO: Da. Ali, zna{, Stojanke nema ve} {est godina.(Bri{e o~i maramicom)
28 Miodrag Ili}
Automobilska nesre}a, sudar u tunelu... Izgubismo Stojankuu dalekom svetu.
CAJKA: Kako se onda javqa telefonom, ili je to...
^UBRILO: Ne javqa se ona, ve} jedna wena bliska prijateqica. Dob-rila. Drugovale su jo{ u Beogradu i delile stan tamo, uWujorku. Molio sam je da nas povremeno poziva, da Desankanikad ne sazna {ta se dogodilo.
CAJKA: Bo`e gospode! I Desanka svih ovih godina veruje!
^UBRILO: Na `alost, da. Ili boqe re~eno, `eli da veruje. Ponekadkao da sluti da s one strane nije Stojankin glas.
CAJKA: To je velika la`. Gre{na ti du{a.
^UBRILO: Neke la`i su plemenitog kova. Desanka bi svisla da znaistinu. Stojanka, na{a jedinica, jedina je svetla ta~ka za wuu ovoj tami {to nas gu{i.(Uzdahne, bri{e o~i). Morao sam to nekome da ka`em, kad-tad. Da podelim, eto, stobom. Sad si moj sau~esnik. Nemoj me izdati.
CAJKA: Ne brini. Kao da si se crnoj zemqi poverio.
^UBRILO: Desanka mora do kraja `ivota da `ivi u uverewu da je na{edete na sigurnom.
CAJKA: A jesi li ti ba{ siguran da je to tvoje dete?
^UBRILO: Stojanka? A ~ija bi bila? {ta ti to sad trtqa{...
CAJKA: Je li, da nije taj Vrtipra{ki bacio ikru u tvoj ribwak?
^UBRILO: Vrtipra{ki – taj homi}..?(Nesiguran)Ma, hajde, ni govora! Desanka i ja smo...
CAJKA: Nisi ba{ mnogo ube|en. Nisi, nisi, ~i~a!
^UBRILO: (Zainteresovan)[to – da ti nije ona ne{to rekla..?
CAJKA: (Zagonetno)Nije otvoreno, ali uvek se zajapuri kad se taj pomene.
^UBRILO: (Uzdahne)]uti, ne ubijaj me...
CAJKA: [to ti to ne istera{ na ~istac?
^UBRILO: Kad nisam pre trideset godina – za{to bih sada!...
Ekvilibristi 29
CAJKA: Daklem, ti trideset godina zna{ i }uti{! E jesi blesav, jesi{owa, ~i~a, majke mi. Da sam ja ti, i ona i taj Vrtipop –oboje mi u maj~inu...
^UBRILO: Ne razume{ ti to, ne razume{, Cajka... Desanka mi je za srceprirasla.
CAJKA: K’o otrovna puzavica! Ma, goni kurvu u bo`ju mater!...
^UBRILO: Nisam siguran da se odista dala tom ulickanom fi}firi}u.Ne mogu zbog sumwe da je teram...
CAJKA: Ma, zna{ ti istinu. Trpi{ je jer si mek k’o onaj sluzavipu`-gola}.
^UBRILO: I bio sam gola}, a ona – otmena gospo|ica... Svila i fran-cuski parfem.
CAJKA: I svilene kilotne!
^UBRILO: S wom mi je bilo kao da sam se uspeo na vrh planine. Sunceme grejalo druk~ije nego ranije.(Zajeca)Ne dam je od sebe, ne dam... Eto, dirnula si staru ranu... Akosamo pisne{ o ovome, zadavi}u te ovim rukama, kunem ti se!
CAJKA: Hajde, ne boj se. Gore glavu. Sve ostaje me|u nama. O}e{ da temalko izmasiram, da ti se krv razlije?...(Masira mu obema rukama ramena, pa hitro stru~nim pokre-tima, prelazi na noge, po{to ih polo`i sebi u krilo.Iznenada ulazi Desanka. Stane kao ukopana i odmeri ihispitiva~ki.)
CAJKA: (Spu{ta ^ubrilove noge na pod)Vazdu{na opasnost je pro{la?
DESANKA: Vazdu{na jeste, ali zemaqska, kako mi se ~ini, nije. [ta tovas dvoje radite?
CAJKA: Di`em mu... pritisak. Sav se otromboqio.
DESANKA: Nemojte vi ni{ta da mu di`ete, jeste li ~uli! ^im ja negdemrdnem, vi se uvu~ete ovamo. Mislite da sam }orava?
CAJKA: Dobro, de. Ne}u da ga pojedem.
^UBRILO: Stanite, `ene, tako vam boga!
30 Miodrag Ili}
DESANKA: Ne}u da stanem. Ho}u da ova novokomponovana kreaturaizi|e iz mog `ivota i ovog stana. I to odmah.
CAJKA: Izbacuje{ me, kom{inice? Lepo, boga mi...
DESANKA: Mislite da ne znam za{to se motate oko ovog radni~ko-klasnog idealiste? Ho}ete na{ stan, bestidnice, bacili steoko na na{u muku kao gusenica na dudov list.
CAJKA: Gusenice i pu`evi-gola}i su sli~ni jedni drugima.
DESANKA: A sad napoqe!
CAJKA: Dobro, dobro, idem.(Pognute glave po|e, pa zastane)Pazi, ovo mi radi{ ve} drugi put!(Izi|e)
^UBRILO: Za{to tako postupa{ sa sirotiwom, Desanka? ^emu ovajskandal? ^emu ova velika scena?
DESANKA: Mo`da ni~emu. Ali, ne dam da me taj do|o{ki, provin-cijalni, grabe`qivi element podriva. Zar ne vidi{ da nasopseda kao poplava? Da ste`e om~u?... Nudila ti je svojedra`i, ta... ta fanfuqa, je li?... Priznaj... A ti, jesi linaseo na te wene...(Pokazuje rukama obe polovine stra`wice)
^UBRILO: Desanka, zaboga! Ja sam biv{i skojevac!
DESANKA: [to, skojevci nisu voleli da prevrnu sve {to mogu?
^UBRILO: Nisu! Mi smo cenili na{e drugarice i ~istili na{e redoveod bur`ujskih razvratnika.
DESANKA: A ona Mari{ka sa zmijama? Kako se ona uklapa u StatutSKOJ-a?
^UBRILO: Ona je bila bolno isku{ewe zbog koga sam kwi`icu vratiopartiji, a sebe tebi. Osim toga, ja sam se javno razkri-tikovao i pokajao.
DESANKA: Koja si ti zamlata i budala, ^ubrilo. I la`ov. Licemer. Neverujem ti ni re~i.
^UBRILO: Ne veruje{ – meni? Meni koji sam ceo `ivot posvetiosirotiwi, narodu, zabavqaju}i ga i u~e}i ga neustra{i-vosti. Ja nisam bio operski peva~, ni violon~elista, mojapublika nije bio tvoj Vrtipra{ki i wegova uobra`ena fe-la. Ti i ja pripadali smo proleterima.
Ekvilibristi 31
DESANKA: @iveo govornik. Li~i{ mi na one spomenike koje su po-kakili golubovi. Proleteri svih zemaqa, ujedinite se – ulagarijama.
^UBRILO: (Hvata se za grudi)Zar je u tebi umrla ona qudska samilost kojoj sam te u~io ikoja nas je spajala?... Zar je sve bilo uzalud, oh, Desanka?(Gu{i se, pada na kolena)
DESANKA: (Prestravqeno)[ta ti je, crni ^ubrilo?...
^UBRILO: Gu{i me... Nemam vazduha...
DESANKA: (Usplahirena)Nitroglicerin!... Gde je nitroglicerin?(Tra`i bo~icu svukud naokolo)
^UBRILO: Pusti me da umrem...(Zakrkqa)
DESANKA: Ju, taman posla! {ta bih ja bez tebe?...(Na|e bo~icu, stavqa mu drhte}i zrno nitroglicerina uusta)Nemoj, molim te, da umre{!... ^ubrilo, srce moje, qubavimoja... @ivote moj... Ti si mi sve na svetu. Oprosti mi akosam te uvredila... Uvek sam samo tebe volela, kunem ti se...^ubrilo!
Zagrle se ~vrsto. On je gleda s qubavqu, ganut. Ona mu qubi }elu.
DESANKA: Ne}e{ umreti, obe}aj...
^UBRILO: Ne}u, ne boj se, ne}u...
Ona mu pomogne da ustane i odvede ga do kau~a. Pomogne mu da prilegne.
^UBRILO: Hvala ti, Desankice. Hvala ti na svemu.
DESANKA: Hvala tebi, moj ^ubrilo.
Zatamwewe. Muzika. Pauza nekoliko sekundi, a onda svetlost obasja nasceni Desanku kako prelistava stari album sa fotografijama.
DESANKA: (^ita neki zapis u albumu)“Zemun, 1958-e...” ^ubrilo i ja balansiramo na `ici, a okonas lete golubovi... A ovo je predstava na Adi Ciganliji.^ubrilo u kavezu, obe{enom o vrh bandere. Vezan zaka-tan~enim lancem, ima dvadeset sekundi da se oslobodi, na-pusti kavez i sko~i na zawihani trapez, dok dramati~no
32 Miodrag Ili}
bruji dobo{... On uspeva, leti kroz vzduh i hvata trapez, apatrona deli} sekunde kasnije eksplodira, prekida u`e iprazan kavez pada sa velike visine na zemqu. Mala gre{ka,tren zaka{wewa, i on bi bio razmrskan... Bio je ludo hra-bar! ... A ovo sam ja, u kostimu pripijenom uz telo, s dugomkosom. Amazonka! Mlada, vitka, bo`e moj!... Posle nastupa,nas dvoje, kad se osamimo... kad se samo setim... uzbu|eni,uzdrhtali, voleli bismo se u polutami jevtine hotelskesobe, kao dva besna risa... Nezasiti, {a{avi... O{amutilabih se od wegove snage, od slasti...
Ulazi Cajka, odevena “za izlazak” na svoj na~in, napadno, bez ukusa, sata{nom u rukama.
CAJKA: Izvini, kom{inice...
DESANKA: (Trgne se)[ta je? Opet ste do{li? Vi ba{ ne odustajete. Vi ste, bre,kao `vaka}a guma. Ne mo`e ~ovek da vas odlepi.
CAJKA: Do{la sam da se pomirimo. Vas dvoje ste mi kao roditeqi.Ja nisam imala ni tatu ni mamu. Odrasla sam s kravomMarijanom kod strica. Izvin’ te ako sam ju~e bila maloonako... intivna s ^ubrilom.
DESANKA: Ne}u da mi se smucate po ku}i kad ja nisam ovde.
CAJKA: Ne}u vi{e nikad, evo, ruka ruci. Dabogda crkla ako mu sejo{ jednom nabacim...
DESANKA: Dobro, {ta ho}ete? Ajde, recite, ne uvijajte se tu kao pa-la~inka.
CAJKA: (Okleva)^ekala sam da on izi|e iz ku}e... Ja, zna{, vidim iz mogsuterena wegove noge svakog dana kad ide u kupovinu... Trebaqudski da porazgovaramo kao dve `enske koje se razumeju isla`u. I molim te, nemoj vi{e da mi persira{.
DESANKA: Vi i ja na “ti”? Taman posla! Molim vas, ne ote`ite. [ta jeposredi?
CAJKA: Posredi je – ON.
DESANKA: Ko? Opet ^ubrilo? Ama, pustite Vi nas dvoje na miru. [tose petqate tamo gde vam nije mesto?
Ekvilibristi 33
CAJKA: Pazi ovako... Kako bi bilo da ja tebe isplatim, a ti lepo dami ustupi{ ^ubrila?
DESANKA: [ta ka`ete? Da prodam ro|enog mu`a?
CAJKA: A {ta }e ti on, ajde reci? Odslu`io je svoje, izraubovanaroba.
DESANKA: (Na ivici da pobesni)Slu{ajte, vi, opajdaro jedna...
CAJKA: Sve ti je danas kupovina i prodaja, moja Desanka. Prodajuqudi oca i majku zajedno s ku}om. Eno, u mom selu, ~ovekkupio imawe zajedno s babom i dedom. Onda ih svakog danahranio pe~enom gu{~etinom, nadevenom slaninom, davao im~varke i burek, sve dok nisu – bo`e mi oprosti – krepali,siti i presre}ni.
DESANKA: Vi ste ludi! Vi ste si{li s uma! Treba vas vezati... A kud jada idem?
CAJKA: Mo`e{ kod tvog Vrtikape, a mo`e{ i u neku bawu. Ja imamtaman toliko para da pro`ivi{ godinu-dve. Ionako ne}e{du`e, pogledaj kako si se izbe~ila, pa {to ne bi bilootmeno?
DESANKA: Cajka, vi niste samo ludi! Vi ste bezdu{ni le{inar...
CAJKA: Dobro, dobro, vidim, ne}e{ moje pare. ^uva{ tvog matorog,a ovamo ne mo`e{ s o~i da ga gleda{. Te komuwara, tezanesewak, te kurvar... A je li, kako ti je bilo s onim{valerom, Vrtipra{kim? Leba ti, jesi letela na sedmonebo, a!?
DESANKA: [ta se to vas ti~e? To su na{e stvari.
CAJKA: Va{e stvari! E, pa da ti ka`em kako stoje va{e stvari.Slu~ajno sam ju~e ne{to ~ula, izletelo mu, {ta li...
DESANKA: A {ta ste to ~uli?
CAJKA: (Pauza)@ao mi te, majke mi mile, pa ne znam da l’ da ti ka`em, da l’da se pravim luda.
DESANKA: Slu{ajte, Cajka. Nemojte tu da mi se prenema`ete. Govorite{ta imate.
34 Miodrag Ili}
CAJKA: Dobro, sama si htela. Mi, `enske, uostalom, moramo bitijedna uz drugu. Vidi{... ono tvoje dete, }erka, Stojanka...
DESANKA: (Uznemirena)[ta je s wom?
CAJKA: Ona ne `ivi u Americi.
DESANKA: Nego gde `ivi?
CAJKA: Nigde.
DESANKA: [ta to lupetate!(Plane)Kako se usu|ujete... Ho}ete da me ubijete tim poganim je-zikom, jel’ te? Stojanka se redovno javqa telefonom.
CAJKA: U tome i jeste kvaka. Mnogo si, bre, naivna. Ne javqa se ona,ve} neka wena cimerka.
DESANKA: (Cepti)Molim?... Odakle vam to, intrigantkiwo jedna?
CAJKA: Rekao mi tvoj ^ubrilo. Morao pred nekim da se olak{a.
DESANKA: (U`asnuta, hvataju}i dah)Rekao vam da je na{a Stojanka...
CAJKA: Dogodila se neka nesre}a... automobil, tako ne{to.
DESANKA: Ne bi on mene obmawivao!... Ne, ne, to ne mo`e biti istina...A mo`da i bi? Gospode bo`e, {ta je moje dete zgre{ilo?...
CAJKA: ^ubrilo ka`e da je boqe da ne zna{.
DESANKA: Jao, gad jedan! Licemer! Od majke skriva istinu!(Brizne u gorak pla~)Stojanka, ~edo moje, du{ice maj~ina!... Zar i tebe vi{enemam?... Nemam vi{e nikoga na svetu!... Jao, meni kukavici,jao meni bednoj... [ta }u sada, bo`e, kako daqe da `ivim?Za{to da `ivim?...
CAJKA: (Donosi joj iz kuhiwe ~a{u vode)Uzmi malo vode...
DESANKA: (Odgurne ~a{u koja se prospe)Ne}u vode! Ho}u otrova! Ho}u zmiju da pustim na tog la-`ova, na tu huqu {to me dr`i godinama u la`i! Zato mi onnerado daje telefon kad se ta mlada `ena javqa. Misli da jeu obmani spas! \ubre jedno. Izdao me je, Cajka... Zloupo-trebio moje poverewe...
Ekvilibristi 35
CAJKA: Smiri se.
DESANKA: Ne}u da se smirim dok ga ne vidim mrtvog, majku li mu jebem!
CAJKA: Ali, on je to u najboqoj nameri...
DESANKA: No` mi je zabio u srce!
CAJKA: (Lukavo)Ono jeste... Zaslu`io je da popije mi{omor, mrcina matora.
DESANKA: Dajte mi, Cajka, ne{to da smrsim konce tom la`nom hu-manisti!
CAJKA: Mo`da...(Otvara ta{nu, vadi nekakvu bo~icu)Mo`da ovako ne{to?
DESANKA: (Uzme bo~icu)[ta je to?
CAJKA: Vitamini i minerali. Kobajagi ruski lek za dug `ivot.
DESANKA: Ama ne}u da mu produ`avam `ivot, nego da ga se re{imzauvek.
CAJKA: Polako. To samo pi{e na bo~ici. Unutra je “ksilolin”,uqani insekticid za ubijawe buba u drvetu, `i{ka, crva idruge gamadi. Jedna ka{ika je dovoqna da skon~a slon. Sipajmu to u kafu, mleko, supu, ~aj – u {ta ho}e{.
DESANKA: Slu{ajte, Cajka... Pazite dobro... Nemojte da to popije, pa dami slu~ajno ostane na vratu mutav, iskrivqen, nepokretan,blesav, kao mu{katla u saksiji! O~i bih vam iskopala!
CAJKA: Ne}e, ne brini. Opru`i}e se na mrtvo, oladi}e defini-tivno. Proverila sam eksperimentalno – na ma~ki.
DESANKA: [ta? Ubili ste ma~ku?
CAJKA: Ne svoju, nego gazdari~inu. Jednog kewkavog stvora koji serepo celoj ku}i.
DESANKA: Ostavite mi to.(Stisne bo~icu)I gubite se. I vi ste mi se smu~ili. Do ju~e ste s wim bilimile-lale, hvatali ga na pedikuru i masa`u, a sad mu raditeo glavi. Ko ste vi uop{te?
CAJKA: Obi~na `enska, tvoja posestrima u nevoqi, slo`na da mu-{ke varalice treba istrebiti...(Polazi)
36 Miodrag Ili}
Idem sad. Pazi da se ne zajebe{, pa da umesto wega tipopije{ taj heksahlorcikloheksan.(Ode)
DESANKA: Ova }e da diplomira hemiju.(Zagleda bo~icu, malo je promu}ka)Da li smem da joj verujem?... Mo`da {korpija la`e da bi menavela na zlo?
Zazvoni telefon.
DESANKA: (Uzme slusalicu)Halo?... Ko?... Slu{aj ti, Dobrila, prestani da la`e{!...Znam da se ti javqa{, otkrila sam te, gotovo je s tom la`i!... Kako?... Obe}ala si... Kome?...(Prezrivo)“^ika ^ubrilu”!...(Zagrcne se)Neka vas bude sram, i tebe i wega!... Sad kad moje Stojankenema, ni{ta nije va`no... Stidi se, devojko!(Zalupi slu{alicu, pla~e. Onda ra{iri prste i zagleda seu bo~icu.)Dakle, nema vi{e sumwe... Taj nitkov!... E, ^ubrilo, varaosi mene, varao si smrt bezbroj puta, a sad }emo oboje tebeda prevarimo. Otrova}u te kao stri`ibubu ili stenicu...Plati}e{ mi za gnusnu la`, i za Stojankinu smrt!... Da jeti nisi ohrabrivao, da je nisi podr`avao u svemu, ona bibila ovde, s nama. Ti si je poslao u Ameriku, a Amerika –vidi {ta radi!... Zar Bufalo Bil nije ostavio ni jednogpotomka? Zar se zatre{e i Yon Vejn, i Miki Maus, igospo|a Ruzvelt, a ostade nam Bil Klinton s onom aspidomministarskom?... Jao, dete moje... Jao, bo`e, da li je sve ovojava? Zar sam morala da do`ivim ovaj ~as?
Ulazi ^ubrilo sa plasti~nom kesom, punom svakodnevnih potrep{ti-na. Iza le|a krije skroman buket cve}a. Ugledav{i ga, Desanka stisne u{aci bo~icu s otrovom.
^UBRILO: (Galantno, ceremonijalno, pru`a joj buket)Cve}e cve}u!... Ti si moja orhideja, maj~ina du{ica, mojpupoqak!
DESANKA: (Uzme cve}e, usiqeno se sme{ka)Hvala, dragi.
Ekvilibristi 37
^UBRILO: [ta je, {to si kisela?(Odnese kesu u kuhiwu)
DESANKA: Gledala sam na{e stare fotografije, pa mi do{lo da za-pla~em. Kakvi smo bili, a kakvi smo sada!
^UBRILO: (Iz kuhiwe)To ti je dijalektika, Desanka. Evolucija! Sve se mewa. Danassi lav, div-junak, ponosni jablan, a sutra isprdak, mlitavastarkeqa s du{om u nosu.
DESANKA: Sve je privid. Ne zna se ko je `iv, a ko mrtav. I ko izgledada je `iv, mo`da je ustvari ve} jednom nogom u grobu.
^UBRILO: (Vra}a se u sobu)Zato ja ne idem nikad kod lekara. Ne}u da znam od ~ega sambolestan. Kad do|e sudwi ~as, molim – ja sam spreman.
DESANKA: Ho}e{ da skuvam kafu?
^UBRILO: Ne, radije bih onaj tvoj sok od zove, melem za prostatu.
DESANKA: Evo, odmah. Sedi, raskomoti se, izuj cipele. Sad }e sok...(Doda mu papu~e, pa izi|e)
^UBRILO: (Izuva se, dovikuje joj)Zna{ koga sam sreo?... Daneta, “Junaka iz Like”, onog {to jes dva prsta savijao metalni nov~i}. ^udo od snage. Nastu-pali smo zajedno u Prwavoru i na turneji po Makedoniji.
DESANKA: (Spoqa)I {ta ti je rekao?
^UBRILO: Ni{ta, jedva me se setio. Izgleda jadnik kao rabayijskaraga. Pretura po kontejneru na uglu. Dao sam mu pedesetdinara.
DESANKA: (Spoqa)E, ba{ si se pretrgao! Galantan si k’o Ciganin na Velikipetak.(Ulazi unose}i na poslu`avniku veliku ~a{u punu beli-~astog soka od zove)Evo osve`ewa za mog “junaka iz beogradskog sokaka”.
^UBRILO: (Uzima ~a{u)Danas je veliki dan, Desanka. U~inio sam jedno dobro delo.Tako mi, komunisti, na{e srce kuca za sve prezrene na svetu.
38 Miodrag Ili}
DESANKA: Moje srce kuca za moju Stojanku.
^UBRILO: (Ispije dobru polovinu soka)Ova zova ~udno miri{e.
DESANKA: Miri{e na kaznu i osvetu.
^UBRILO: [ta si to...(Naglo mu pozli, hvata se za grlo, krkqa, pada na pod)Desanka... Oh...
DESANKA: Crkni, |ubre! To ti je za Stojanku i tvoju ujdurmu s onomDobrilom!... I da zna{: Stojanka nije tvoja. Wen otac jeVrtipra{ki! Gospodin Vrtipra{ki!
^UBRILO: La`e{!...(Gubi svest. Le`i nepomi~no.)
DESANKA: (Okre}e mu glavu levo – desno)To ti je i za tvoju revoluciju, a u ime mog oca. Pozdrav saRavne gore...(Nagla promena, kao da se prenula iz sna, upla{eno)Jao, gospode, {ta ti je?... Ej, ^ubrilo!... ^ubrilo!... Nisivaqda stvarno umro?...(Ustukne, u`asnuta)Jao, mene lude, {ta uradih! Kuku, crna ja!... [ta }u sad?... Dazovem Hitnu pomo}!...([~epa telefon)Koji je ono broj?...(Okre}e usplahireno tri broja)Halo?... Halo, javqam vam da je moj mu` kolabirao... Odjed-nom... Ima 75 godina... Ulica Kosovke Devojke 14-a, ~etvrtisprat... Do|ite {to pre, molim vas!...(Spusti slu{alicu)Da li sam ga ubila, bo`e moj? {ta }u ako jesam?(O~ajni~ki)Nema mi `ivota bez wega! On i ja smo jedno. Ako nemaStojanke, bar da mi je on ostao na ovom svetu!... On, jadni~ak,hteo da me za{titi, da me spase, smislio podvalu, de~ju igru,kako ne bih patila i mo`da poludela. Zato {to me voli!...Aja, luda glava, poslu{ala onog monstruma od `ene, onu pri-mitivku, onog uqeza... Najboqe da ispijem ostatak otrova, panek me nema kad sam ovako glupa i zla... “Lete}i Romeo iJulija” ostaju zajedno...(Uzme ~a{u sa ostatkom soka od zove)
Ekvilibristi 39
Utom ulazi Cajka sa cigaretom u ustima.
CAJKA: (Ravnodu{no)Je l’ gotovo?
DESANKA: (Spusti ~a{u na sto~i})Ni{ta nije gotovo.(Gnevno)Ja }u na robiju, ali i vi }ete kao moj sau~esnik. Ne}ete seizvu}i, ubico!...(Zapla~e)
CAJKA: (Nasmeje se)[ta je, usrala si se od prpe? Nema{ dokaza, sestro, da sam jau~estvovala u ovome!... Posvedo~i}u da si odavno `elela daga ubije{. Da si vi{e puta rekla da voli{ drugog ~oveka.
DESANKA: Ja – ja `elela da ga ubijem!?... To je la`! Kakav drugi ~ovek?Ja istinski volim wega. On je qubav mog `ivota. Bez wegaovaj `ivot za mene nema nikakvog smisla.
CAJKA: To }e{ te{ko dokazati na sudu. Najboqe bi ti bilo dapresudi{ samoj sebi. Mawe }e te boleti od muka koje te~ekaju. Razmisli.
DESANKA: [ta imam da razmi{qam, on i ja smo bili dva sveta, ali dvasveta koja su se me|usobno privla~ila.
CAJKA: I – odbijala.
DESANKA: Jedno bez drugog ne mo`emo.
CAJKA: Ma, nije vaqda! E, mora}ete.(Vadi iz ta{ne list hartije i hemijsku pisaqku)A sad potpi{i ovo...
DESANKA: [ta vam je to?
CAJKA: Ugovor o negovawu starih i nemo}nih, po kome ovaj stanostaje meni...
DESANKA: (Zgu`va ponu|eni list hartije i baci ga)Idiote! Vi ste `enski idiot! Zlo~inac... Kako ste mogli dame navedete, da iskoristite moje o~ajawe i gnev... [to stemi to u~inili!...
CAJKA: A kako ste vi mogli da budete }oravi i gluvi za moje muke?...Cajka je olo{, fukara, |ubre! Cajka je `ivin~e bez ikogsvog, udarana nogom, pquvana. Da li si ti ikada imala {ugu,gospo|o iz Knez Mihajlove ulice? Da li si ikada nosila
40 Miodrag Ili}
jedan par ga}ica nedeqama i mesecima? Da li si bila gladna,mokra, smrznuta, da li su te jebali na red pijani besku}niciu klozetu `elezni~ke stanice?... Ja sam se izvukla iz jameovim noktima. Grebala kao rawena lisica. Smogla mali sa-lon u pregra|enom }umezu ispod stepeni{ta. I ho}u da`ivim, ho}u da i meni neko zavidi.
DESANKA: Vi biste i preko mrtvih do svog ciqa?
CAJKA: Ako treba – i preko mrtvih. Pa {ta! Ko vas jebe!
DESANKA: Stra{no. Blagi bo`e, {ta se ovo de{ava s qudima? Gde ja`ivim? Zar su ovo Srbi zbog kojih se ginulo i `rtvovalo?
CAJKA: Ima Srba i Srba. Ja sam od one sorte koja je dotakla velikisvet, koja dolazi. A tvoje je, babo, pro{lo.
DESANKA: (Odsutna)Sve vreme sam mislila da smo podeqeni na leve i desne, daDrugi svetski rat jo{ traje – da se moji bore protiv cr-venih, a ono... ni~ete vi, Cajka, kao korov izme|u dva topautonula u blato.
CAJKA: Korov je `ilav, neuni{tiv. Upamti! Yabe se vi delite ikrvite. Jebo vas novi svetski poredak! U wemu ima mestasamo za mene. Crkni, babo.(Izi|e)
Sirena ambulantnih kola sve bli`e.
DESANKA: Samo wega neka spasu. Sa mnom nek bude {to bude. Ali,kasno je... Sve je uzalud... On ne di{e. U~inih to u slepilu,ja, idiot...
Muzika dramati~nog ritma. Koraci. Ulaze dva sna`na ~oveka u belimmantilima, sa nosilima na koja polo`e ^ubrila. Jedan od wih primetido pola ispijenu ~a{u soka od zove, pomiri{e wen sadr`aj i re{i da jeponese sa sobom. Po{to bace sumwi~av pogled na Desanku, podignu no-sila i izi|u nose}i ^ubrila.
DESANKA: (Po|e za wima do izlaza, ali tu zastane i okrene se k sobi)Odneli su i sok sa otrovom!... Analiza }e pokazati {ta sedogodilo, a ja }u biti jedina okrivqena. Da li je ovo mo-gu}no, da li se, bo`e, ovo meni doga|a?(Zapla~e kr{e}i ruke. [eta nervozno, usplahireno)[ta }u sada?... Svi moji su mrtvi... Sama sam... Sama... Ja }una put – k mojoj Stojanki...(Prilazi plinskoj boci kraj {tedwaka u uglu i odvrne
Ekvilibristi 41
slavinu. Za~uje se {i{tawe gasa. Ona se vra}a na sredinu
scene. Stavqa {e{ir na glavu.)
Tamo su svi moji dragi. Oni me ~ekaju. ^eka me moj papa, mojamaman. Gospodin Vrtipra{ki je sigurno okupio dru{tvo zabriy... Ali, ne, ne... Ja }u i tamo k mome ^ubrilu...
Cajkin glas, kroz eho: “Dokle }ete da se delite i sva|ate?”
DESANKA: Deli}emo se dok nas ima na ovom i onom svetu. Delili su nasdrugi, svi odreda, pa nam pre{lo u naviku. I ja sam podeqenana pola, mozak mi je podeqen. Vra}am se ^ubrilu, mom~oveku. Kakav je takav je – on je moja qubav, otac mog deteta.Podeqene ili ne, porodice moraju biti zajedno...
Otvaraju se vrata stana: iz dubine prodre {irok mlaz bele bqe{tavesvetlosti. Desanka uzme torbu koju je pripremila na po~etku i uputi seprema izvoru svetlosti. Muzika. Ona odlazi. Postepeno zatamwewe.
Posle nekoliko trenutaka scena se ponovo obasja: na kau~u sedi ^ubri-lo, u ku}nom haqetku preko pi`ame, sa {oqicom kafe u ruci. Cajka, udoma}oj haqini, sa papilotnama na glavi, posluje oko {tedwaka. Doma}aatmosfera.
CAJKA: Cakani, za ru~ak imamo kqukanu gusku nadevenu slaninom.
^UBRILO: Prvo i prvo, nemoj vi{e da me zove{ “cakani”. To mrzim.Kakav sam ja “cakani” – pobegao grobaru s lopate. A drugo,kakva guska, kakva slanina – ho}e{ da me ucmeka{ mas-no}om?
CAJKA: Ama, jok, cakani, tvoja Cajka te hrani i pazi kao turskogpa{u.
^UBRILO: I Desanka me je pazila, ali s kompotima, prepe~enim hle-bom i mlekom.
CAJKA: Ti kao da `ali{ za wom?
^UBRILO: Da vidi{, fali mi moja Desanka.
CAJKA: A {to te je nafilovala sredstvom za spavawe od koga i kowicrkavaju, to ni{ta?
42 Miodrag Ili}
^UBRILO: E, to nikako ne razumem. Ajde da me je otrovala, onako namrtvo – u redu, dodijao sam joj svojim levi~arewem. Ali, {toli me je uspavala – to mi ne ide u glavu.(Sumwi~avo)Da li ti mo`da zna{ odakle woj te kapqice?
CAJKA: Ja? Otkud bih ja to znala!
^UBRILO: The, ba{ kao Romeo i Julija. Ona, misle}i da sam mrtav,odlazi u smrt. Ko bi rekao da }e par ekvilibrista, “Lete}iRomeo i Julija”, zavr{iti kao u [ekspirovom komadu?
CAJKA: Taj [ekspir, izgleda, bio mnogo pametan i vidovit ~ovek?Takvi su i oni u mom selu. Moj deda Sredoje umeo je dapredoseti svaku {tetu. [ta }e{, kobni nesporazum. JadnaDesanka!
^UBRILO: I tako se ostvario tvoj san da se uvu~e{ ovamo.
CAJKA: Moj san sawa svako u ovom gradu ko je do{ao odnekud, ko sepotuca od gazdarice do gazdarice. Ja sam imala sre}u daupoznam tebe i Desanku, a ti si sre}an {to sad nisi sam i{to ima{ nekog da te poneguje... Pa i da te po{a{oqigore-dole `enskom ru~icom...(Pre|e mu spretno rukom od glave do ispod pojasa; on setrza)Vole{ ti, ~i~a, meso, vole{...
^UBRILO: Desanka bi sad rekla da me stigla kazna bo`ja za Mari{ku idruge Mari{ke.
CAJKA: Dobro, dokle ti misli{ da pomiwe{ tu tvoju pokojnu iz-motaciju?
^UBRILO: (Qutito)Desanka nije izmotacija, ve} dama! Upamti to, olo{u jedan!
CAJKA: [ta si rekao? Ko je, bre, olo{, ti cirkuzantu omatoreli!(Prilazi mu prete}i, zamahne, ali je ^ubrilo {~epa za rukurefleksom starog artiste)Jao, pusti me! Boli!... Jao, u pomo}!...
^UBRILO: Ja sam i zmije poskoke fatao u letu, pa imam i tebe u {aci!...Priznaj da si ti skrivila Desankinu smrt!
CAJKA: (Uvija se)Ma, jok, otkud ja, ~i~a...
Ekvilibristi 43
^UBRILO: Dala si joj kapqice za uspavqivawe, znaju}i da me voli i da}e se ubiti zbog mene! Je li, skote?
CAJKA: (Otrgne se)Jesam, pa {ta! I bilo je vreme da se ona skloni. Mnogo jekewkala o kraqu i wenim jadnim bogata{ima, koji trebaopet da zaja{u narod. I ti si hteo da ona nestane, zar nisi,komuwaro?
^UBRILO: Ti }e{ da nestane{! A ona ostaje u mom srcu zauvek. Mar{iz ove ku}e! Mar{!
CAJKA: (Sedne, prkosno)A {ta ako ne}u? Ti si me nagovorio da joj dam kapqice, sveje ovo tvoje maslo.
^UBRILO: Ja!?... Kako se usu|uje{, be{tijo...
CAJKA: Izlapeo si i zaboravio!
^UBRILO: Ja nisam sposoban za takvu gadost. Ja sam, bre, marksista!
CAJKA: Ti si budala koja ne zna {ta ho}e. Policija }e meni po-verovati kad im ka`em da si me nagovorio. Ja imam u po-liciji moje zemqake!
^UBRILO: ^isti se odavde dok te nisam zadavio!
CAJKA: Ti? Ti ne mo`e{ bez mene ni ~a{u vode da nato~i{. Ja samsad tvoja policija i tvoj sud.
^UBRILO: I moja robija. Ako odmah ne napusti{ ovaj stan, ti, CajkaKostadinovi}eva, bi}e{ zadavqena snagom ovih ruku koje sui lance kidale. Kunem ti se senima moje Desanke i mojeStojanke...
On lagano ustaje i ustremquje se k woj. Cajka upla{eno uzmakne, uvi-|aju}i da se on ne {ali.
CAJKA: Dobro, de, ne mora krv da padne... Kad tako ho}e{, evo, jaodlazim... Odoh u moj suteren, dok se ne smiri{ i ne shvati{da sam ti ja slamka za spasavawe...(Br`e-boqe izi|e)
^UBRILO: (Vi~e za wom)Aspido!... qudo`derko!... Ta bi ceo svet satrla da izmigoqiiz blata...(Seda umorno u naslowa~u)Boqe da umrem sam nego u lo{em drustvu. E, Desanka, De-sanka, {to me napusti!
44 Miodrag Ili}
U snopu svetlosti ulazi Desanka, u zelenoj haqini, zeleno obojenog lica,zelene kose, dakle potpuno nestvarna.
DESANKA: Ja te nikad nisam napustila. Bi}u uvek s tobom. Qudigovore, a kwi`evnici pi{u kako je `ena zagonetka, kako jenedoku~iva, nepredvidiva. A stvar je vrlo prosta: `enujednostavno treba voleti da bi bila ono {to jeste... Da li meti jo{ voli{? Da li mo`e{ da `ivi{ bez mene?...(Kako je u{la tako i odlazi, eteri~na, kao senka)
^UBRILO: (Ustane, po|e za wom ispru`enih ruku)Stani! Ne odlazi!...(Vrati se na sredinu scene)Volim te. Da, volim te kao nekad. Za mene si uvek mlada ilepa kao za onih na{ih no}i i jutra na ^uburi. Ne ostavqajme samog. Bez tebe svuda je mr`wa, mr`wa i hladno}a.Gospode, za{to mi je toliko hladno?...(Premi{qa nekoliko trenutaka)Ali, ne, ne dam se ja, ^ubrilo Cvijanovi}. Ekvilibristauvek ostaje ekvilibrista.(Kao hipnotisan)Visina je moje mesto. Uzvisi se, ^ubrilo!...
Skida ku}ni haqetak, pa zatim pi`amu. Ostaje u majici i kratkimga}ama. Otvara prozor: spoqa prodre buka gradskog saobra}aja, a s womgraja ogromne mase qudi koja kli~e politi~kim promenama ili hrabromekvilibristi, svejedno. ^ubrilo staje na stolicu, pa s we sporo, sta-ra~ki, nesigurno, iskora~i na limenu okapnicu ispred prozora na spoq-noj strani. Hoda, balansiraju}i, a onda se zanese i padne u ambis. Krici igraja dose`u vrhunac.
Scena ostaje prazna nekoliko trenutaka, da bi potom obazrivo, kaolisica, u{la Cajka. Po{to se obazre oko sebe i pogleda kroz prozor,sklopi oba okna i sedne u ^ubrilovu naslowa~u. Lagano zapali cigaretu,povu~e jedan dim, pa ga zadovoqno, sa u`ivawem, ispusti. Scena poste-peno tone u tamu, sve dok se potpuno ne zamra~i, a graja potpuno neuti{a.
KRAJ
Ekvilibristi 45
