1

Blagoje Samaryija

Ekumenizam re{ewe ili proma{aj? II Copyright © 2018. by Blagoje Samard`ija

Kontakt: Imanade@outlook.com

Sadr`aj

Prvi deo

LUTAWE PO MRAKU

Uvod……………………………………………………. 2

1, Tra`enwe oslonca na istro{enim temeqima……. 3

2. Za{to je kompromis poguban? ……………………… 7.

3. O~ekuje se pojava Meitrije…………………………. 9

4. Prakti~an misticizam za tre}i milenijum…….. 12

5. Tra`ewe religijskog korena u pluralizmu …….. 15

6. Tra`ewe religijskog korena u hri{}ansko –

muslimanskoj perspektivi …………………………. 18

Drugi deo

MAR[IRAWE PREMA BEZDANU

7. Promene u jevrejsko – hri{}anskim odnosima…. 21

8. Vatikan se izvinio Jevrejima……………………… 26

9. Papa i dan Gospodwi ……………………………… 29

10. Zajedni~ka izjava patrijarha i pape………….… 39

11. Protest ………………………………………………. 40

12. O~ajni~ki poziv ekumenskom patrijarhu ……… 41

13. Apel vo|ama pravoslavnih Crkava ……………… 43

14, Pravoslavqe i ekumenska ve}ina ……………… . 44

15. Tu`no kajawe i poziv na otpor ………………… 47

16. Ekumenski sabori i “svetost” wihovih odluka... 50

17. Papin apel isto~nim crkvama ………………….. 53

18. Poziv na opreznost – zamka se mo`e izbe}i… 56

19. Ostati ili odvojiti se? ………………………… 62

20. Srpska pravoslavna crkva i Svetski savez crkava 66

21. Katoli~ko misionarstvo u Rusiji ………………. 69

22, Novi verski zakon u Rusiji …………………………71

23. Promene u Svetskom savezu crkava ………………..73

Tre}i deo

JEDINI MOST PREKO PONORA

24. Razli~ite religije i isti put ……………………. 77

25. Mnogobo{ci i spasewe kroz Isusa Hrista …….. 82

26. Skriveni planovi Hri{}anske koalicije ………. 88

27. Promena Konstitucije i dr`avna religija ………. 97

29. Zkqu~ak ……………………………………………….. 106

30. Posledwi sukob – Armagedon ……………………. 111

31. Ponovni Hristov dolazak – jedino re{ewe …… 113

2

Uvod

Ekumenizam je fenomen na{ega vremena. U istoriji su postojale velike imperije,

svetska carstva, savezi, paktovi (Var{avski i Nato), ali nijedan od wih nije uspeo

da zavlada celim svetom. Postoje i velike religije kao {to su hri{}anstvo,

judaizam, budizam, islam i druge, ali nijedna od wih nije obuhvatila sve narode na

Zemqi.

U istoriji sveta nikad do sada nije se pojavio jedan pokret koji je poku{ao da sve

religije i ideologije sveta stavi pod jedan krov. Dok ekumenizam okupqa sve religije

i ideologije, novi svetski poredak nastoji da usmeri sve dr`ave u istom pravcu. Ovo

li~i na pse ~uvare ovaca, koji ne dozvoqavaju da ijedna ovca ima svoju autonomiju,

bude odvojena ili nezavisna, ve} svaka od wih mora da bude u stadu. Po{to

ekumenizam i novi svetski poredak imaju sli~an ciq, ovo neminovno vodi, kao {to je

unapred prore~eno, spajawu Crkve i dr`ave.

Ekumenizam je suprotan Isusu Hristu i Wegovom evan|eoskom planu. Isus je

rekao: »Ja sam pastir dobri… i druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i one mi

vaqa dovesti; i ~u}e glas moj, i bi}e jedno stado i jedan pastir.« (Jovan 10,14–16)

Ekumenizam govori druga~ije: »Do|ite da budemo svi zajedno i bi}e mnoga stada, a

jedan tor i jedan gospodar.«

Moramo priznati da je savremeni ekumenizam postigao vidne rezultate. Okupio je

ve}inu hri{}anskih Crkava i stremi mnogoboscima. Me|utim, kada razmotrimo

mnogobrojne izjave wegovih protivnika, kao i izjave wegovih pristalica, i sagledamo

realnost, vidimo da su wegovi prvi plodovi gorki, a preti opasnost da postanu i

otrovni. Do sada smo imali samo prvu berbu, a »po jutru se dan poznaje«.

Savremeni ekumenizam je kao nabujala reka kojoj svakoga dan pristi`u nove

pritoke. On nije stati~an, ve} se neprestano mewa i nije lako predvideti koji }e

potez sutra povu}i; on se {iri svugde gde mu se pojavi prazan prostor i ru{i sve

stare spomenike koji su vekovima ~uvani kao svetiwa. Jedan kriti~ar uporedio ga je

sa Vavilonskom kulom koja je bila spomenik pobune protiv Boga, za koju je Bog

rekao: »Ni{ta im ne}e smetati da u~ine {to su naumili.« Me|utim, wihov napredak

nije dugo trajao, jer ih »Gospod rasu po svoj zemqi, te ne sazida{e«. (1. Mojsijeva

11,6.7) Dok je za nas zidawe Vavilonske kule bilo nerazumno re{ewe, weni graditeqi

videli su u woj jedino izbavqewe od sveop{teg potopa koji nikada vi{e nije do{ao.

Budu}nost }e pokazati koliko su besmisleni i dana{wi ekumenski planovi koji se,

kao i Vavilonaka kula, suprotstavqaju Bo`jem planu.

Ova kwiga ulazi u sr` problema na{eg vremena i na osnovu biblijskih

proro~anstava osvetqava sada{we doga|aje u budu}oj perspektivi. Niko nije osu|en

ili predodre|en da `ivi u tami; postoji svetlost, samo je ne treba staviti »pod sud

nego na sve}wak da svetli svima u ku}i«. (Matej 5,15)

Ciq ove kwige nije samo da obavesti ~itaoce o najnovijim doga|ajima na

versko-politi~kom podru~ju, ve} da uka`e na opasnost i poka`e jedina

otvorena vrata sigurnog izbavqewa. Iako za mnoge ovaj scenario mo`e da

izgleda bezna~ajan i naivan, budu}nost }e osvetliti i objaviti sakrivene

namere velikog varalice kojima }e, izuzev onih koji }e se pre bure

ukrcati u jedini brod izbavqewa, ceo svet navesti na klizav put, na kome

nema izbavqewa.

3

Prvi deo

LUTAWE PO MRAKU

1.Tra`ewe oslonca na istro{enim temeqima

Savremeni ekumenski teolozi ulo`u velike napore da odvoje hri{}ane od wihove

misije i temeqa evan|eoskog u~e~a, koje, bez sumnje, nadma{uje sva druga u~ewa; da ih

pripreme za dijalog i u~ine spremnim da prime »svetlost« drugih religija. Jedan od

wih je posebnu pa`wu posvetio ru{ewu razlika me|u religijama i pravilan pristup

dijalogu. Osnova wegove teorije je u~ewe Leonarda Svindlera i jainizma (d`enizma).

»Temeqni ciq dijaloga je da u~esnici nau~e jedan od drugoga«, pi{e Sahadat, »da

razumeju, rastu i promene se na boqe. Slu{ati s po{tovawem, strpqivo, spremno da

primaju… Dijalog ne zna~i debatu, niti ima za ciq da iznudi promenu. U~esnici u

dijalogu moraju biti otvoreni, pristupa~ni novim idejama, da poka`u simpatije prema

mi{qewu i stavu drugih sa `eqom da istaknu spremnost da dragovoqno promene svoj

stav.« (Journal of Ecumenical Studies, Vol. 34. No. 4. 1997; p. 532) Kao {to vidimo, svrha

dijaloga nije da prona|emo istinu, najboqi put spasewa, ve} da slu{amo, u~imo od

drugih, rastemo i prihvatamo u~ewe drugih religija. Sahadat je za svoju temu uzeo

predmet »Istina«. On isti~e da postoje razli~ita shvatawa, interpretacije i

iskustva istine. Da bi potkrepio svoje mi{qewe, Sahadat uzima kao osnovu indijsku

izreku: »Jedna je istina, mudri je zove raznim imenima. Tako je za Induce Brahman, za

budiste Daharmakija, za taoiste Tao, za hri{}ane Bog, za muslimane Alah.« (Isto)

Ako sve ove re~i ozna~avaju Boga Stvoriteqa, onda je Sahadat u pravu. Da bismo

ustanovili da li je u pravu ili nije, preve{}emo ove mawe poznate pojmove.

»Brahman je u isto vreme apsolutno bi}e i nebi}e.« (Vujaklija, Leksikon stranih

re~i i izraza, str. 131) Ako Brahman mo`e biti i nebi}e, onda je suprotno Bi}u koje

mi nazivamo Bog i ova dva razli~ita pojma ni u kakvom slu~aju ne mogu otkrivati

istu istinu. »Daharmakija je u budizmu jedan od vidova (su{tina tela), u kome se ne

pojavquje vrhovno stawe apsolutnog znawa.« (Encyclopedia Britanica, Vol. X p. 123) Ovaj

izraz uop{te ne govori niokakvom bo`anstvu ve} o telu, aspektu i znawu. Da li je

ova imenica ista kao i imenica Bog? Ne, ni u jednom slu~aju. Prema tome navedeni

izrazi ne predstavqaju razna shvatawa, interpretacije i izra`avawa istine, ve}

nekoliko potpuno razli~itih pojmova, ~ak i suprotnih.

»Novi model ukazuje da na{ pluralisti~ki svet otkriva da nijedna istina ne mo`e

opstati sama.« Sahadat svoju ideju podupire izjavom Pola Nitera: »Nijedna istina ne

mo`e biti potpuno nepromenqiva.« (Journal of Ecumenical Studies, 34 No. 4. 1997. p. 536)

Ni ova tvrdwa nije ispravna. Istina je uvek istina, na{e shvatawe o istini mo`e se

promeniti, a ne istina.

[ta je istina?

Za vreme Hristovog stradawa, sudija Pilat postavio je va`no pitawe: »[ta je

istina?« (Jovan 18,38) Istinu ne mo`emo na}i u mnogobo`a~koj tradiciji i

zamra~enim teorijama; su{tinska istina nalazi se u Bogu. »Delo je te stene

savr{eno«, izjavio je Mojsije, »jer su svi sudovi Wegovi pravda; Bog je veran, bez

nepravde; pravedan je i istinit.« (5. Mojsijeva 32,4)

Neophodno je da upoznamo tu su{tinsku istinu. Isus se molio za svoje sledbenike:

»A ovo je `ivot ve~ni da poznaju tebe jedinoga i istinitoga Boga, i koga si poslao

Isusa Hrista.« (Jovan 17,3) Isus Hristos je istina. »Ja sam put istina i `ivot«,

rekao je Isus, »niko ne}e do}i k Ocu do kroza me.« (Jovan 14,6) Mi hri{}ani imamo

sigurni izvor istine i na}i }emo se u velikoj zabludi ako po~nemo da lutamo

mra~nim stazama mnogobo`a~kog neznawa. To su izvori bez vode i qudska naga|awa

bez sigurnosti i nade.

Bo`ja namera nije da istinu dr`i sakrivenu, On `eli da je objavi qudima. »Jer je

ovo dobro i prijatno pred Spasiteqem na{im Bogom«, pi{e apostol Pavle, »koji

ho}e da se svi qudi spasu, i da do|u u poznawe istine.« (1. Timotiju 2,3.4)

4

Isus je za sebe rekao: »Do|oh na svet da svedo~im za istinu i svaki koji je od

istine slu{a glas moj.« (Jovan 18,37) Umesto da kopamo po buwi{tu u potrazi za

zlatom, riznica neprocewivog blaga nam je nadomak ruke – istina nam je jasno

otkrivena, ali pred nama je izbor da je prihvatimo ili odbacimo. Svaki onaj koji

tra`i istinu i te`i za wom sledi}e svoga Spasiteqa Isusa Hrista. Prihvatawem

Hristove nauke stajemo na stranu spasonosne istine. »Ako vi ostanete u mojoj

nauci«, rekao je Hristos, »onda ste zaista moji u~enici, i sazna}ete istinu, i istina

}e vas osloboditi.« (Jovan 8,31.32; prevod: dr ^arni})

Najboqi na~in poznavawa istine je da `ivimo prema otkrivenoj svetlosti koja nas

sada obasjava. Samo teoretsko poznavawe istine nije dovoqno. Ako ne `ivimo u

skladu sa otkrivenom istinom, otvaramo vrata sumwi i tama obuzima du{u i baca je

u bezna|e. Posredstvom vere istina dopire do na{eg uma. ^udno je da istim

naporima uma primamo istinu ili zabludu. Zato je odluka da li verujemo u Boga i

Wegovu re~ ili u nesigurne qudske pretpostavke i pri~e, sudbonosna. Oni koji su na

izvoru spasonosne istine primaju silu koja mewa wihov `ivot na boqe i

osposobqava ih da budu videlo svetu. »Vi ste videlo svetu«, rekao je Isus, »ne mo`e

se grad sakriti kad na gori stoji.« (Matej 5,14)

Sigurnost dru{tva i napredak svakog pojedinca, nije u ve{to izmi{qenim

pri~ama niti u mo}i oru`anih snaga, ve} u poznawu istine i predawu na~elima

pravde koja je uspostavio Svemogu}i i istiniti Gospod Bog.

Svaka razumna osoba uvide}e ogromnu razliku izme|u istine i zablude. Bog je dao

dovoqno dokaza u prilog istini i omogu}io svakoj iskrenoj du{i da prona|e put

istine i spasewa. Onaj koji je izvor istine poziva nas: »Hodite k meni svi koji ste

umorni i natovareni, i ja }u vas odmoriti.« (Matej 11,28) Svakome je omogu}eno da

upozna istinu i oni koji pored poznawa istine ostanu u mraku zabluda sami su krivi

za svoju propast. U na{e vreme, vi{e nego ikada ranije, ispuwavaju se re~i proroka

Isaije: »Gle mrak }e pokriti zemqu i tama narode.« (Isaija 60,2) Mrak je zaista

pokrio narode i tama se sve vi{e {iri. Zato je veoma va`no da na vreme poslu{amo

Hristov poziv i stanemo na put istine, dok ne bude suvi{e kasno.

»Prazna filozofija ima zadatak da put u pakao prika`e kao put sigurnosti.

Koriste}i mo} ma{te i melodi~ne glasove ona prikazuje {iroki put kao put ka

sre}i i slavi.« (Evangelizam, str. 459)

»Istina Bo`je re~i i danas se ne sla`e sa postupcima qudi i wihovim

prirodnim sklonostima, pa hiqade wih odbacuju wenu svetlost. Qudi podstaknuti od

sotone bacaju sumwu na Bo`ju re~ i povode se za svojim nezavisnim sudom. Oni

biraju tamu pre nego svetlost, ali to ~ine na pogibao svojih du{a.« (^e`wa vekova,

str. 500)

»Uteha i mir nalaze se u istini, jer se pravi mir i uteha ne mogu na}i u

zabludama. La`nim teorijama i predawima sotona porobqava um. Usmeravaju}i qude

la`nim merilima, on kvari karakter. Sveti Duh govori umu preko Svetog pisma i

urezuje istinu u srce. Tako On otkriva zabludu i izgoni je iz du{e. Duhom istine

koji deluje preko Bo`je re~i, Hristos zadobija svoj izabrani narod.« (Isto, str. 577)

Jainizam i istina

Osetiv{i da izneto mi{qewe o promenqivosti istine nije ubedqivo, Sahadat se

poziva na jainisti~ko u~ewe o istini. »Svojim modelom istine«, tvrdi Sahadat,

»jainizam pru`a savremeni doprinos dijalogu. Obi~na osoba kao {to smo mi mo`e da

zna jedan ili dva aspekta jednog predmeta, ali svaka osoba ima mogu}nost da postane

sveznaju}a i da u potpunosti razume stvari.« (Journal of Ecumenical Studies 34, No 4, p. 537) Po{to ova indijska filozofija poma`e dijalogu, ona se nudi hri{}anima da uz

wenu pomo} posumwaju u Hristovo Jevan|eqe i po~nu tra`iti istinu u neznabo{tvu

i mnogobo{tvu. Istina je da su na{a shvatawa ograni~ena i da je jedino Bog

sveznaju}i, a ovo sveznawe koje jainizam nudi li~i na ono staro koje je Lucifer

ponudio Evi: »Otvori}e vam se o~i pa }ete postati kao bogovi.« (1. Mojsijeva 2,5)

Ali kad su im se otvorile o~i, nisu postali sveznaju}i kao bogovi, ve} smrtni

gre{nici, potpuno goli.

Jainizam u~i da niko nije u stawu da shvati celu istinu; ali kad svako od nas

otkrije deo istine, zbir zajedni~kog otkri}a predstavqa celu istinu. Da bi dokazao

ovu teoriju, Sahadat ponavqa onu staru pri~u, koja se vekovima ponavqa kao melodija

sa pokvarene gramofonska plo~e, o slepcima i slonu:

5

»Nekakav car je u svoj dvor pozvao pet slepaca, a imao je i jednog slona. Car je

zatra`io da svaki slepac opipa slona i da ga opi{e. Svaki slepac je opipao jedan

deo `ivotiwe i na osnovu svoga utiska dao opis. Prvi slepac je uhvatio surlu i

uzviknuo: »Ovo je ogromna zmija.« Drugi je uhvatio uvo i tvrdio da je »veliki

ventilator«. Tre}i je uhvatio nogu i rekao: »Ovo je veliko drvo.« ^etvrti je uhvatio

rep i izjavio da je veliki konopac; a peti je stavio ruke sa strane i izjavio da je

»veliki zid«. Svaki od wih izrazio je istinu sa svoje ta~ke gledi{ta. Svako od ovih

gledi{ta je va`no za jainisti~ku filozofiju, jer se u svakome od wih nalazi deo

istine. Nijedna od ovih izjava ne mo`e iskqu~iti druge, jer nijedna izjava ne iznosi

celu istinu. Prema jainizmu, niko nema »potpunu istinu ni potpunu zabludu«. (Isto,

str. 540) Posle ovakve izjave, ostalo nam je samo da se ~udimo kako se prosve}eni

qudi hvataju za bilo {ta samo da postignu svoj ciq i opravdaju svoje skretawe od

izvora istine.

Da analiziramo izjave slepaca i utvrdimo koju istinu ili koji deo istine su

otkrili. Kada je prvi slepac izjavio da je slon »ogromna zmija«, da li je to bila

zmija? Nije. Kada je drugi izjavio da je »veliki ventilator«, da li je zaista bio

ventilator? Nije. Da li je noga bila »ogromno drvo«? Nije. Da li je `ivotiwa bila

»kao duga~ki konopac«, kao {to je izjavio ~etvrti slepac? Nije. Da li je strana koju

je opipao peti slepac bila »veliki zid«? Nije. [ta je od svega toga ipak bilo?

Slon! Koju istinu je svaki od slepaca otkrio ili koju istinu su otkrili svi

zajedno? Nikoju.

Nijedan slepac nije rekao da se dotakao slona, a ipak pred wima je stajao slon

bez obzira {ta su oni mislili da je. Kao {to vidimo, obi~na analiza jainizma

dokazuje da tvrdwa: »Da svako ima deo istine i da svi zajedno imamo celu istnu«, nije

ta~na. Prema tome, nijedan od wih, ni svi zajedno, nisu otkrili nikakvu istinu, ve}

su svi bili i ostali u zabludi. Kako pojedinac mo`e biti u zabludi, tako i ve}ina

mo`e da se na|e na pogre{nom putu. Ve}ina koja se suprotstavila Nojevom

propovedawu i proglasila ga »ludim starcem« propala je za vreme potopa, dok je Noje

sa svojom porodicom bio spasen. Dakle, ve}ina je pogre{ila i propala, a mawina je

bila u pravu i bila spasena. Ve}ina je razapela Hrista, jer je bila u zabludi. Istina

je istina bez obzira ko }e je otkriti, prihvatiti ili odbaciti. Hri{}ani u dijalogu

sa mnogobo{cima ne}e otkriti nove istine, ve} }e se udaqiti od one koja je ve}

vekovima poznata. Ciq dijaloga je da nas povede {irokim putem misticizma i

neverstva koje vodi u propast.

Posle pri~e o slepcima i slonu, Sahadat iznosi zakqu~ak: »Tragawe za istinom i

zna~ajem stvari mora dovesti do dijaloga… U ovom momentu istorije, ovo je jedini

zna~ajni put religije.« (Isto, str. 541) U~esnici u dijalogu »moraju da budu otvoreni

samokritici i moraju da sprovedu u praksu religiju i ideologiju drugih«. (Isto) To

zna~i da se od u~esnika u dijalogu o~ekuje da sprovedu u praksu ono {to ~uju i nau~e

od mnogobo`aca pa makar i slona nazvali drugim imenima.

»U na{em pluralisti~kom svetu vi{e ne mo`emo sebi dozvoliti da mislimo u

terminima ’mi’ i ’drugi’ ve}, ’mi’ i ’svi od nas«, nastavqa Sahadat. »Mi putujemo u

razli~itim ~amcima oblikovanim razli~itom istorijskom i kulturnom pozadinom iz

koje poti~emo. Svi oni imaju isti ciq da qudska bi}a prevezu od nestvarnoga ka

stvarnome, od mraka svetlosti, od smrti u besmrtnost.« (Isto, str. 548)

@eqa je dobra, ali ~amci su nesigurni i u nemogu}nosti da dovezu putnike do

svetlosti i besmrtnosti. Samo jedan od svih verskih vo|a, Isus Hristos, postigao je

taj ciq – pre{ao iz smrti u `ivot. Samo je Hristos pobedio smrt vaskrsewem iz

groba. Zato je i mogao da izjavi: »Ja sam prvi i posledwi, i `ivi, i bejah mrtav i

evo sam `iv va vek veka, amin. I imam kqu~eve od pakla (groba) i smrti.«

(Otkrivewe 1,18)

Samo Spasiteq je obe}ao: »Ja sam vaskrsewe i `ivot; ko veruje u mene – `ive}e –

ako i umre. I svaki koji `ivi i veruje u mene, ne}e umreti doveka; veruje{ li

ovo?«(Jovan 11,25.26; prevod: dr ^arni})

Mi ne kritikujemo druge religije niti smo pozvani da izri~emo sud nad bilo

~ijem verovawem; ali ako smo pozvani da biramo izme|u jainizma i sli~nih nauka s

jedne strane i Isusa Hrista i lepote Wegovog Jevan|eqa, s druge strane, dr`a}emo

se Onoga koji je pobedio smrt, ~iji je grob prazan, i koji je obe}ao da }e dati ve~ni

`ivot onima koji Mu do kraja ostanu verni. To je jedini brod koji ho}e, mo`e i koji

}e sigurno dovesti svoje putnike do svetlosti i besmrtnosti.

6

2.Za{to je ekumenizam poguban?

U vreme osnivawa hri{}anstva, sotona je sa svojim sledbenicima u~inio sve {to

je mogao da spre~i wegovo {irewe i napredak. Najpre je zapretio progonstvima,

nasiqem i krvoproli}em. Podstrekao je cara Iroda da pogubi Jovana Krstiteqa,

uticao na Jevreje da odbace Isusa Hrista, da Ga osude kao buntovnika i neprijateqa

naroda i predaju Rimqanima da Ga razapnu. Sudiji Pilatu zamra~io je um da pristane

na o~iglednu prevaru i osudi pravednika na smrt raspe}em.

Stefana su ubili kamewem, Irod je Jakova pogubio. Apostola Petra obesili su u

Rimu, a Pavlu odrubili glavu. Nije bilo dovoqno svedoka ni istori~ara da zapi{u

sve nepravde, nasiqa i zlo~ine koji su izvr{eni nad po{tenim i plemenitim

qudima, ali zato mnogobrojni izve{taji, sa~uvani do na{ih dana, otkrivaju neopisivo

neprijateqstvo sotone i wegovih pristalica prema Isusu Hristu i Wegovim

sledbenicima. Pravo je ~udo da je za vreme ovih stra{nih progonstava, uprkos

nevoqama i pretwama, hri{}anstvo ipak napredovalo i svakog dana novi vernici

dolazili su pod zastavu krsta. ^vrstina i vernost odanih hri{}ana bili su najja~e

svedo~anstvo wihovim neprijateqima, oni su ~ak i svojim prividnim porazom

pobe|ivali.

Lukavstvo umesto nasiqa

Po{to je nasiqe imalo samo prividan uspeh, sotona je sa svojim pristalicama

promenio taktiku, umesto nasiqa primenio je lukavsto. Najpre je uticao na

idolopoklonike da prihvate deo hri{}anske vere, da bi na taj na~in u{li u Crkvu i

iznutra uspe{nije mogli da ru{e wenu nauku. U po~etku ~etvrtog veka ovo je

dostiglo vrhunac kada je car Konstantin dao slobodu hri{}anima. Hri{}anstvo je

tada postalo popularno i napredno, pa su hiqade poluobra}enih mnogobo`aca u{le u

Crkvu sa motivom iskrenog primawa hri{}anske vere, ali su sa sobom doneli i

svoje mnogobo`a~ke bogove i obi~aje.

Najopasniji po hri{}anstvo bio je kompromis sa mnogobo{cima. »Mi smo

odbacili neka od svojih verovawa«, tvrdili su mnogobo{ci, »u~inite to isto i vi,

ima}emo mir i `iveti zajedno kao prava bra}a.« Crkvi je tada zapretila ve}a

opasnost od krivoverja nego od svih `estokih progonstava. Neki hri{}ani izjavili

su da ne dolazi u obzir nikakav kompromis izme|u istine i zablude i da }e po svaku

cenu do kraja ostati verni Bogu, dok su drugi, mira radi, bili spremni na

popu{tawe, pregovore i ustupke. Ni oni nisu imali nameru da po|u u otpad, ve} su

se nadali da }e, kad se udru`e sa poluobra}enim mnogobo{cima, lak{e uticati na

wih i pridobiti ih da odbace ostale zablude i potpuno prihvate Hristovu nauku.

Dakle, i oni su imali dobre namere, me|utim, hri{}ani nisu uspeli da potpuno

obrate poluobra}ene mnogobo{ce, koji su opet dobronamerno, uneli promene u

hri{}anstvo i poveli ga putem otpada. Nave{}emo samo nekoliko takvih primera:

Kada su zauzeli Ju`nu Ameriku, [panci ne samo da su stanovni{tu nametnuli

svoju kulturu i prisvojili wihove posede, ve} su im nametnuli i svoju religiju.

Pokoravaju}i Inke nametnuli su im katolicizam. Me|utim, vi{i stale` Inka

odbijao je da prihvati stranu religiju. Inke su verovali u mnoge bogove, a glavni bog

im je bio bog Sunca. Wihovi vladari imali su titulu bo`anstva. Da bi smawili

otpor domorodaca, katolici su pribegli kompromisu tako {to su wihovog

najpo{tovanijeg vo|u (boga) proglasili svecem. Tako je mnogobo{tvo preneseno u

hri{}anstvo samo pod drugim imenom. Sli~no su u~inili i misionari koji su na{im

precima doneli hri{}anstvo. Srbi se nikako nisu mogli odre}i svojih doma}ih

bogova. Da bi umawili otpor, sve{tenici su im savetovali da ih sa~uvaju samo su im

dali drugo ime; tako je nastala i krsna slava. (Vidi: Ekumenizam – re{ewe ili

proma{aj, str. 244–250)

7

Kada su pomrli oni koji su se dr`ali starih me|a i ~istote Hristove nauke,

ve}ina je pristala na kompromis – da se vi{e ne dr`i strogo svoga verovawa i tako

je polako do{lo do sjediwewa izme|u poluobra}enih mnogobo`aca i vernih hri{}ana.

Zato danas u mnogim Crkvama imamo razne obi~aje i verovawa, koje nisu imali prvi

hri{}ani i koji su u suprotnosti sa Svetim pismom. Ovi hri{}ani, koji su

lukavstvom zavedeni s pravoga puta, imali su dobre namere, ali kasno, a mo`da i

nikad, nisu doznali da su bili prevareni. Me|utim, poplave zabluda niko vi{e nije

mogao zaustaviti.

Mnogi hri{}ani danas vide mnogobrojne zablude koje su iz nezabo{tva donete u

Crkvu, ali nemaju snage da ustanu protiv onoga {to drugi smatraju svetiwom i dr`e

umesto istine. Jedino temeqitim prou~avawem Svetoga pisma mo`emo otkriti te

zablude. Uno{ewem mnogobo`a~kog krivoverja sam sotona je u{ao u Crkvu i iznutra

nastavio svoje ru{ila~ko delo. Sukob izme|u male grupe vernih hri{}ana i mno`ine

postajao je sve ve}i tako da je mno`ina, koja je po{la putem kopromisa i popu{tawa,

po~ela progoniti i uni{tavati malu grupu odanih vernika. Neprijateqstvo me|u

ovim grupama naro~ito se pokazalo u odvajawu i osnivawu zasebnih grupa i Crkava.

Rezultat ovih promena je u tome da u hri{}anstvu danas postoje sva zla koja se

nalaze i u nehri{}anskom svetu. Jedni hri{}ani po Svetom pismu svetkuju Subotu,

drugi po tradiciji Nedequ, a tre}i nijedan dan. Mogu li svi biti u pravu? Sigurno

ne! Jedino po Svetome pismu mo`emo da odlu~imo koja je od ovih triju grupa u pravu.

Svi vidimo da su podele u hri{}anstvu {tetne i opasne. Me|utim, kao da nismo

nau~ili pouku iz pro{losti – kompromis i ustupci u Crkvi vode u potpuni otpad od

istine i doprinose propasti hri{}anstva. Me|utim, hri{}ani opet ponavqaju gre{ku

svojih predaka, otvaraju se uticaju mnogobo{tva, i umesto da oni privuku mnogo-

bo{ce, mnogobo{ci }e Hri{}ane odvesti na {iroki put.

Dana{we smernice prema kojima se kre}e hri{}anstvo mnogo su opasnije od onih

iz pro{losti. Istorija se ponavqa pred na{im o~ima. Sli~no hri{}anima iz

pro{lih vekova, koji su verovali da }e poluobra}ene mnogobo{ce svojim uticajem

dovesti do potpunog obra}ewa i prihvatawa cele istine, pa su se u tome prevarili,

i polako se prilagodili mnogobo`a~kim verovawima; tako i dana{wi ekumenisti

zami{qaju da kad se udru`e sa svima da }e ostali postepeno prihvatiti celu istinu.

Me|utim, ovo je kobna zamka. Nemogu}e je opisati {tetu koju }e pretrpeti hri{-

}anstvo stupawem i me{awem u ekumensku zajednicu sa svetskim pluralizmom. Ovo je

`alosna slika. Kako je nisko pala ve}ina hri{}ana koja je spremna da zagrli zablude

svetskih religija. Preko proroka Isaije Gospod je rekao: »Ja sam Gospod Bog tvoj

koji te u~im da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ide{.« (Isaija 48,17)

Sigurni put izbavqewa jasno je opisan u Svetom pismu koje je danas pristupa~no

svakom iskrenom istra`iva~u istine. Bog je dao dovoqno sposobnosti svakom ~oveku

da sam pomo}u Svetog pisma mo`e da otkrije put spasewa. Nema napretka i

blagoslawa na putu neverstva i otpada. To je tragi~na prevara. Zato poslu{ajmo

Bo`ji savet: »Iza|ite iz Vavilona, be`ite od Haldejaca.« (stih 20) Iskreni

istra`iva~i Biblije ne}e biti zavedeni. Kako je u pro{losti bilo vernih i

trezvenih hri{}ana koji se nisu dali zavesti mnogobrojnim obmanama, ve} su i daqe,

iako pod te{kim okolnostima, ostali verni Bogu i odani istini, tako }e i danas

biti onih koji }e, uprkos globalnom otpadu ve}ine, do kraja ostati verni Bogu i

braniti istinu koja }e na kraju ipak pobediti.

8

3.O~ekuje se pojava Meitrije

Britanski pisac Benjamin Krim (Benjamin Creme) u kwizi – Pojava Hrista i

u~iteqa mudrosti, poziva qude da se pripreme da do~ekaju, prime i poslu{aju onoga

koji dolazi.

Ko je u~iteq mudrosti?

Krim odgovara na ovo pitawe: »Dok hri{}ani o~ekuju ponovni Hristov dolazak,

budisti ~ekaju pojavu drugog Bude, muslimani ~ekaju Imama Mahdiju, Indusi

reinkarnaciju Kri{ne, a Jevreji Mesiju. Studenti tajne tradicije znaju ga pod jednim

imenom, gospod Meitrija.« I ovo li~i na pri~u, o slonu i slepcima. Staviti zajedno

Isusa Hrista, Budu, Imama Mahdiju, inkarnaciju Kri{ne, i nazvati ih istim imenom

je prava besmislica.

Ko je Meitrija?

»Vekovima su ga o~ekivale sve religije«, nastavqa Krim. »Hri{}ani Ga znaju kao

Hrista i o~ekuju Wegov skori dolazak. Jevreji Ga o~ekuju kao Mesiju; Indusi o~ekuju

dolazak Kri{ne; budisti ga o~ekuju kao Meitriju Budu, a muslimani kao Imama

Mahdiju ili Mesiju. Ime mo`e biti druga~ije, ali mnogi veruju da se sva ova imena

odnose na istu osobu – U~iteqa sveta, ~ije ime je Meitrija.«

^itaocima Biblije »Meitrija«je oduvek poznat samo pod drugim imenom – Lucifer,

Svetlono{a. »Kako pade s neba, zvezdo danice, k}eri zorina? Kako se obori na zemqu

koji si gazio narode?« (Isaija 14,12) Istina je da on ima jo{ i druga imena kao {to

su |avo ili sotona. Sotona je buntovnik i neprijateq Boga i ~oveka. Zba~en je na

na{u planetu i ciq mu je da »vara sav vasioni svet«. (Otkrivewe 12,9) Zato je pisac

Otkrivewa s tugom izjavio: »Te{ko vama koji `ivite na Zemqi i moru, jer |avo si|e

k vama, i vrlo se rasrdio znaju}i da vremena malo ima.« (stih 12)

U biblijskim simbolima naziva se i »a`dajom« koja smrtno mrzi i progoni »`enu«

– Hristovu crkvu. »A kad a`daja vide da je zba~ena na zemqu, gowa{e `enu koja rodi

mu{ko. I `eni dana bi{e dva krila orla velikoga – da leti u pustiwu na svoje

mesto, gde }e se hraniti vreme i vremena, i po vremena, sakrivena od lica zmijina. I

ispusti zmija za `enom iz usta svojih vodu kao reku, da je utopi u reci.« (Otkrivewe

12,13–16) Vreme, vremena i po vremena simboli~no predstavqaju vreme od 1260 godina

koje je trajalo od 538–1798. godine. Voda kojom zmija `eli da potopi Crkvu su

progonstva i la`na u~ewa. Spomiwe se samo mali Ostatak, koji uprkos progonstvima

i velikom uticaju la`nog u~ewa, ostaje do kraja veran Bogu.

Krim tvrdi da je Meitrija ve} si{ao sa Himalaja gde je do sada boravio i svakog

trenutka treba da se pojavi i predstavi svetu.

Nije Meitrija (sotona) si{ao sa Himalaja kao {to tvrdi Krim, ve} je zba~en s

Neba. »I bi zba~ena velika a`daja, stara zmija, zvana |avo i satana, koji zavodi sav

svet, ona bi ba~ena na zemqu i weni an|eli behu zba~eni s wom.« (Otkrivewe 12,8.9;

prevod: dr ^arni})

»Meitrija nije do{ao kao verski vo|a«, nastavqa Krim, »da osnuje novu religiju,

ve} kao u~iteq i vodi~ svih qudi, svih religija i onih koji su bez religije. U vreme

ove velike krize Meitrija }e inspirisati ~ove~anstvo da vidi sebe kao jednu

familiju… u globalnoj saradwi. Pod Meitrijevom inspiracijom ~ove~anstvo }e samo

u~initi promene koje se o~ekuju i stvoriti zdraviji i pravedniji svet za sve.«

Ta~no je da sotona ne osniva novu religiju, ve} mu je ciq da sru{i veru koja

postoji i unese prevare, zablude i navede qude na otpad od istine. On poku{ava da

okupi sve religije i nevernike oko sebe i pripremi ih za posledwi otpor istini.

On inspiri{e one koji mu dozvoqavaju, ali ta inspiracija ne donosi slogu kao u

»jednoj familiji«, niti »globalnu saradwu«, ve} neprijateqstvo, sukob, rat i

krvoproli}e. »I razgnevi se zmija (sotona) na `enu (Crkvu), i otide da se pobije s

ostalim semenom wezinim, koje dr`i zapovesti Bo`je i ima svedo~anstvo Isusa

Hrista.« (Otkrivewe 12,17) Iz ovoga se jasno vidi da je on veliki neprijateq Isusa

Hrista i Wegovih sledbenika koji dr`e Bo`je zapovesti.

9

»Meitrija sada radi na pripremi sveta za svoju pojavu«, dodaje Krim, »izlivaju}i

svoju divnu energiju koja je uticala na mnoge promene, ukqu~uju}i i pad komunizma u

Sovjetskom Savezu… Od 1988. godine Meitrija se na ~udesan na~in pokazuje… On je

ve} taknuo srca miliona pripremaju}i ih za svoju pojavu.«

Meitrija (sotona) okupi}e ve}inu sveta, religiozne i one koji ne veruju, ali ta

»ujediwena« mno`ina ne}e stvoriti blagostawe na svetu, ve} }e se pripremiti za

posledwi sukob – Armagedon.

»Meitrija }e uskoro pokazati svoj pravi identitet«, tvrdi Krim. »Na dan objave

internacionalni radio i televizija spoji}e se zajedno, i Meitrija }e biti pozvan da

govori svetu. Svi }emo na televiziji videti wegovo lice, a svako od nas, putem

telepatije ~u}e wegove re~i na svom jeziku, dok }e on u isto vreme uticati na um

celog ~ove~anstva. U isto vreme desi}e se stotine i hiqade ~uda izle~ewa {irom

celoga sveta. Na taj na~in zna}emo da je taj ~ovek zaista u~iteq celom ~ove~anstvu.«

Da li je mogu}e da sotona ~ini ~uda? Jeste. Apostol Pavle ovako je najavio

wegovu pojavu: »Jer se ve} radi tajna bezakowa, samo dok se ukloni onaj koji sad

zadr`ava. pa }e se onda pojaviti bezakonik, kojega }e Gospod Isus ubiti duhom usta

svojih, i iskoreniti svetlo{}u dolaska svojega. Kojega je dolazak po ~iwewu

sotoninu sa svakom silom, i znacima i la`nim ~udesima.« (2. Soluwanima 2,7–9) »Jer

su ovo duhovi |avolski koji ~ine ~udesa, i izlaze k carevima svega vasionoga sveta

da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedr`iteqa.« »I u~ini ~udesa velika, i

u~ini da i ogaw silazi s neba na zemqu pred qudima.« (Otkrivewe 16,14;13,13)

»Qudi se pitaju kad }emo ga videti«, postavqa pitawe Krim, »kad ga pozovemo da

do|e, do}i }e… Onda kada ulo`imo truda za jedinstvo, naravno, jedinstvo svih qudi.

On se ve} javqa qudima na tri na~ina: naj~e{}e preko sna; drugi na~in je preko

vizije, a tre}i na~in je preko qudi. Budisti ga vide kao Meitriju Budu, Jevreji kao

Mesiju, Indusi kao Kri{nu itd.«

Apostol Jovan je prorekao da }e varalica »iza}i da vara narod po sva ~etiri

kraja zemqe, Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojih je broj kao peska morskoga«.

(Otkrivewe 20,8)

»Sotonina oru|a neprestano rade pod wegovom upravom da u~vrste wegov autoritet

i podignu wegovo carstvo nasuprot Bo`jem carstvu. U tu svrhu poku{avaju da prevare

Hristove sledbenike i da ih odvoje od wihove vernosti Bogu.« (Kosmi~ki konflikt

str. 412)

»Jedanaestog juna 1988. godine Meitrija se pojavio na molitvenom sastanku u

Najrobiju u Keniji, na kome je bilo prisutno vi{e od {est hiqada osoba. Govorio je

nekoliko minuta na perfektnom svahili jeziku i odjednom nestao kao {to se i

pojavio. Vide se ~uda me|u mnogim znacima Meitrijinog prisustva…«

Apostol Pavle upozorio je Hristove sledbenike da se ~uvaju sotoninih mnogo-

brojnih prevara: »Jer takvi la`ni apostoli i prevarqivi poslanici pretvaraju se u

apostole Hristove. I nije ~udo, jer se sam sotona pretvara u an|ela svetla. Nije

dakle ni{ta veliko ako se i sluge wegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima }e

svr{etak biti po delima wihovim.« (2. Korin}anima 11,13–15)

»Nadamo se da }e na velikoj internacionalnoj konferenciji za {tampu Meitrija

predstaviti svoju punomo}«, ka`e Krim. »Bi}e to dan deklaracije (objave) kada }e se

on pokazati svetu na radiju i televiziji preko satelita. Toga dana Meitrija }e

istovremeno oseniti (nadahnuti) celo ~ove~anstvo i vi{e ne}e biti nikakve sumwe

da je on Hristos, Imam Mahdija, Meitrija Buda, Kalki Avatrija, U~itaq sveta.«

To je ono {to je prorekao Isus Hristos: »Jer }e iza}i la`ni hristosi i la`ni

proroci, i pokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude mogu}e, i

izabrane. Evo vam kazah unapred. Ako vam dakle reku: evo ga u pustiwi, ne izlazite:

evo ga u sobi, ne verujte. Jer kao {to muwa izlazi od istoka i pokazuje se do zapada,

takav }e biti dolazak sina ~ove~ijega.« (Matej 24,24–27)

»Najuspe{nija oru|a velikog varalice su la`ne nauke i la`na spiristi~ka ~udesa.

Preru{en u an|ela svetla, sotona prostire svoje mre`e tamo gde se najmawe o~ekuje.

Kad bi qudi prou~avali Bibliju sa ozbiqnom molitvom da shvate wenu nauku, ne bi

ostali u tami, i ne bi primili la`ne nauke. Ali po{to odbacuju istinu, postaju

plen prevare.« (Kosmi~ki konflikt, str. 426)

10

»Sotona mo`e da podmetne ne{to {to je sli~no istini da bi prevario one koji

dozvoqavaju da budu prevareni i koji `ele da izbegnu samoodricawe i `rtvu koje

tra`i istina, ali wemu je nemogu}e da dr`i pod svojom vla{}u du{u koja `eli na

svaki na~in da upozna istinu.« (Isto, str. 429 »Ali vi pazite«, savetuje Hristos,

»eto, sve sam vam unapred kazao.« (Marko, 13,23; prevod: dr ^arni})

11

4.Prakti~ni misticizam za tre}i milenijum

»Globalna duhovnost ili me|uduhovna mudrost postale su mogu}e zbog ose}awa

zajednice me|u religijama«, pi{e Vejn Tizdel, »i stvarne potrebe za religijom koja

sara|uje u ozbiqnim izazovima sveta, posebno u ekolo{koj krizi… Mi smo na pragu

novog doba, odlu~uju}eg razdobqa koje }e biti obele`eno dubokim ose}awima

zajedni{tva me|u religijama.« (Journal of Ecumenical Studies, 34, 1 1997, p. 74) »Kad religije prigrle nove odnose, iza|u iz svoje izolacije, zanemare svoju

odvojenost, sretnu jedna drugu u svojim slabostima, osetqivosti i priznaju svoje

pogre{ke tada }e biti u stawu da iskuse, i do`ive zajedni{tvo.« (Isto, str. 76)

»Potrebna je upornost, jer poma`e stvarawu ogromnog veka duhovnosti i kulture –

me|uduhovnog veka… koji se ~esto spomiwe kao transcendentno jedinstvo religija…

Hri{}ani, Indusi, budisti, Jevreji, muslimani, taoisti i ~lanovi uro|eni~kih

religija svi u~e jedni od drugih. ^esto se de{ava da hri{}ani sprovedu obred Zena,

dok jo{ uvek ostaju hri{}ani – i boqi hri{}ani ili Indusi, budisti… Remon

Panikar se ~esto spomiwe kao primer, a on je hri{}anin – Indus – budista.« (Isto,

str. 78–79) To i jeste sotonin ciq koji }e ostvariti u `ivotu mnogih povr{nih

vernika.

Kao {to vidimo, pisac upotrebqava terminologiju isto~nih religija: »misticizam,

meditacija, transcendentno jedinstvo religija« i predla`e da svi po|emo u novu

{kolu da bismo se nau~ili od mnogobo`aca. Prema wegovom mi{qewu mogu}e je da

neko bude uzoran vernik mnogih religija, mnogobo{tvo se servira hri{}anima i nudi

im se da ga usvoje da bi dijalog bio uspe{an. Ekumenisti ne o~ekuju obra}ewe

mnogobo`aca u hri{}anstvo ve} hri{}ana u mnogobo{tvo. Misticizam, transcen-

dentne religije i meditacija stepenice su kojima se neutvr|eni hri{}ani uvode u

spiritizam.

Mo`da }e ove nove smernice zadovoqiti ne~iju radoznalost. Me|utim, obratimo

pa`wu na ono {to Biblija jasno ka`e o ovom predmetu i kako Bog gleda na me{awe

Wegovog naroda sa idolopoklonicima: »Ako vam reku, pitajte vra~are i gatare, koji

{apu}u i mrmqaju; recite; ne treba li narod da pita Boga svojega? Ili }e pitati

mrtve mesto `ivih.« (Isaija 8,19) Me{awe sa mnogobo{cima i idolopoklonicima je

greh. Koliko je to {tetno pokazuje primer starog Izraiqa. »A `ivqa{e Izraiq u

Sitimu, i narod stade ~initi prequbu sa k}erima Moavskim. One pozivahu narod na

`rtve svojih bogova, i narod je|a{e i klawa{e se bogovima wihovim..« Kakve su bile

posledice ovog zastrawewa? »I Izraiq prionu uz Velfegora; i razgnevi se Gospod

na Izraiqa.« (4. Mojsijeva 25,1–3) »One `ene u kontaktu sa Izraiqcima imale su ciq

da im skrenu pa`wu na svoje neznabo`a~ke obi~aje i da ih tako navedu na prestup

Bo`jeg zakona i zavedu u neznabo{tvo, ali svoje namere pa`qivo su skrivale pod

maskom prijateqstva… Izraiqci su se usudili da za|u u zabrawenu oblast, pa su se

zapleli u sotonine mre`e. O~arani muzikom, igrom i privla~nom lepotom

neznabo`a~kih `ena, napustili su svoju vernost Bogu… Dozvolili su da budu

nagovoreni da se poklone idolima. Prinosili su `rtve na mnogobo`a~kim oltarima

i u~estvovali u ceremonijama koje su ih poni`avale. Nije dugo trebalo da se ovaj

otrov kao smrtonosna zaraza rasprostrani po celom izraiqskom logoru… Izgledalo

je kao da je ceo narod op~iwen. Stare{ine i vode}i qudi bilo su me|u prvima koji

su gre{ili, a narod je i{ao za wima tako da je otpad bio sveop{ti.« (Patrijarsi i

proroci, str. 398) Mojsije je bio pozvan da izvr{i reformu, uni{ti prestupnike i

idolopoklonike. Psalmista prepoznaje wihov greh: »I prista{e za Velfegorom i

jedo{e prineseno na `rtvu mrtvima.« (Psalam 106,28)

12

Misticizam kao osnova duhovnosti

»Ceo misticizam je transcendentan, uzvi{en, izvrstan ili neminovan«, pi{e

Tizdel. »Uzmimo duhovnost kao univerzalnu duhovnu svesnost koja se izra`ava na

razne na~ine. Na primer: kroz molitvu, liturgiju, pesmu i druge vrste muzike,

meditaciju, jogu, dijetu ili post, asketsku disciplinu, samokontrolu i

kontemplaciju.« (Isto, str. 81,82) »Misti~ni `ivot, unutra{wa kontemplacija ili

zrela duhovna budnost i razvitak mnogih darova, to bi se moglo nazvati kapacitetom

kontemplativne pobo`nosti… Ovaj kapacitet je vrlo koristan u podru~ju

me|ureligijskih dijaloga i kooperacije; vrlo je koristan u izgradwi nove

civilizacije. Oni su neophodna sposobnost za uspeh dijaloga, saradwe, izgradwe mira

i prore~enih aktivnosti.« (Isto, str. 89) Svi ovi qudski poku{aji u~iweni su sa

ciqem da dijalog sa mnogobo{cima bude uspe{an, uvode}i tako hri{}ane u

spiritizam i pod sotoninu vlast.

»Kao cvet koji raste i otvara se pred svetlo{}u i toplotom sunca, i mi moramo

da rastemo otvarawem prema svetlosti i bo`anskoj istini, dozvoqavaju}i da nas one

preporode.« (Isto, str. 89) Kqu~ni problem je u tome {to nas Tizdel ne upu}uje

izvoru istine koja je otkrivena u nepogre{ivoj proro~koj Re~i; istine koja je

nepome{ana sa qudskim zabludama, otkrivena u karakteru i `ivotu Isusa Hrista,

ve} nas vodi na presu{ene izvore mnogobo`a~kih religija. Da li mi hri{}ani pored

~iste i proverene evan|eoske nauke treba da tra`imo pobo`nost u asketskom

`ivotu, paganskoj meditaciji i jogi?

»Duhovnost je dah unutra{weg `ivota«, nastavqa Tizdel, »unutra{wa budnost

kontemplativnog misticizma… Ona je korisna u sprovo|ewu globalne etike,

podsticawu motivacije, i bi}e od neprocewive koristi u izgradwi novog dru{tva…

Ja zaista verujem da postoji mogu}nost obnove svetosti, sa kojom dolazi nova kultura

i globalno dru{tvo univerzalne civilizacije sa strpqivim srcem qubavi. Ako to

strpqivo, voqeno srce bude kultivisano u ve}em broju qudi, onda }e univerzalni vek

biti ro|en.« (Isto, str 91) Univerzalni vek pre }e stvoriti zbrku nego harmoniju.

Obnoviti qudsko dru{tvo je dobar ciq, ali sredstva koja se preporu~uju svakako

ne}e dovesti do renesanse, ve} potpunog otpada od istine u kojoj se nalazi sila koja

mewa `ivot na boqe. Isus je rekao: »Ako se ko nanovo ne rodi, ne mo`e videti

carstva Bo`jega.« (Jovan 3,3) Novoro|ewe je neophodno za spasewe, a kako se ono

posti`e? »Kad Bo`ji Duh osvoji srce, On preobra`ava i `ivot. Gre{ne misli se

odbacuju, r|ava dela napu{taju; qubav, poniznost i mir zauzimaju mesto gneva, zavisti

i sva|e. Radost zauzima mesto `alosti i lice odsjajuje nebeskom svetlo{}u. Niko ne

vidi ruku koja podi`e teret ili zapa`a svetlost koja silazi s nebeskih dvorova.

Blagoslov dolazi onda kada se du{a verom pokorava Bogu. Tada sila nevidqiva za

qudsko oko, stvara novo stvorewe po Bo`jem obli~ju.« (^e`wa vekova, str. 132) Bog

obnavqa i ujediwuje one koji Mu se predaju, a ne asketizam, paganska meditacija i

joga. Apostol Pavle je prorekao »da }e u posledwe vreme odstupiti neki od vere,

slu{aju}i la`ne duhove i nauke |avolske«. (1. Timotiju 4,1) »[to neznabo{ci

`rtvuju, |avolima `rtvuju a ne Bogu! A ja ne}u da ste vi zajedni~ari |avolima.« (1.

Korin}anima 10,20)

Proro~ke re~i apostola Petra nisu ohrabruju}e za one koji su odlu~ili da uprkos

te{ko}ama ostanu verni Bogu; on, u posledwe vreme, predvi|a veliki otpad od

istine: »A be{e i la`nih proroka u narodu, kao {to }e i me|u vama biti la`nih

u~iteqa, koji }e uneti jeres pogibli, i odrica}e se gospodara koji ih iskupi i

dovode}i sebi naglu pogibao. I mnogi }e po}i za wihovim ne~istotama kojima }e se

huliti na put istine.« (2. Petrova 2,1.2) Sami mo`emo proceniti koliko se ovo

uklapa u ekumenske smernice. Jedinstvo se posti`e na {tetu istine i spasewa.

»Nijedan sluga ne mo`e da slu`i dva gospodara«, rekao je Isus, »jer, ili }e

jednoga mrzeti a drugoga qubiti, ili }e jednom biti privr`en a drugoga prezirati.

Ne mo`ete da slu`ite Bogu i mamonu.« (Luka 16,13; prevod: dr ^arni}) Hristos je

rekao: »Ne mo`ete slu`iti dva gospodara«, a ekumenisti misle da mogu. Posledice

takve slu`be, ve} danas pokazuju svoje rezultate, a budu}nost }e otkriti ozbiqnost,

te`inu i pravi zna~aj ove velike prevare.

13

Poziv koji je Isus Navin u presudnom momentu uputio svome narodu, upu}en je i

nama danas: »Ako li vam nije drago slu`iti Gospodu, izaberite sebi danas kome }ete

slu`iti: ili bogove kojima su slu`ili oci va{i s onu stranu reke, ili bogove

Amoreja u kojih zemqi `ivite; a ja i moj dom slu`i}emo Gospodu.« (Isus Navin

24,15) [ta }e biti tvoj izbor?

14

5. Tra`ewe religijskog korena u pluralizmu

Irving Grinberg, u ~lanku o tra`ewu religijskog korena u pluralizmu pi{e:

»Ovde }u raspravqati iz jevrejske perspektive, da je pluralizam duboko utemeqen u

strukturi judaizma i religijskom `ivotu… Pluralizam je utemeqen u osnovnim

principima judaizma. Rabin Ben Azai tvrdi da je qudsko bi}e stvoreno po Bo`jem

obli~ju centralna kategorija jevrejske tradicije.« (Journal of Ecumenical Studies, Vol. 34,

3. 1997, p. 384)

»Koje granice poznaje pluralizam«, postavqa pitawe isti autor. »Postoje mnoge

mogu}nosti. Izgleda da pluralisti shvataju da nemaju s ~im proceniti istinu – ili

da vera ne mo`e potpuno iscrpiti iskustvo Bo`anstva… Pluralizam ne zna~i da ne

postoji neslagawe i konflikt me|u verama; on ne iskqu~uje uverewe da drugi verski

sistem sadr`i ozbiqne zablude i pogre{ke.« (Isto, str. 389)

Ako je tako, kako se mo`e ostvariti jedinstvo izme|u istine i zablude – vernika

i nevernika? Sla`em se da svaka osoba treba da ima potpunu slobodu da veruje ili

da ne veruje; i ako izabere da veruje ima pravo da veruje i prihvati istinu ili

zabludu. Svako je du`an da poka`e po{tovawe i toleranciju prema sva~ijem izboru.

Me|utim, ne mo`e se ostvariti jedinstvo me|u suprotnim elementima.

Grinberg primerom `eli da potkrepi svoju teoriju. Talmud zahteva da se za vreme

svake svadbe peva pesma mladi koja je opisuje kako je lepa i dobrog karaktera.

Me|utim, ako mlada nije lepa ovo bi moglo do}i u sukob sa principom, »ne daj la`no

svedo~anstvo«. Da bi pomirio ovo dvoje Grinberg ka`e, da ako bismo mladu gledali

okom mlado`ewe koji je vidi mladu i lepu i dobru, bili bismo oslobo|eni krivice

la`nog svedo~ewa. Mo`da je Grinberg u pravu da mlado`ewa vidi mladu lepu i dobru

~ak iako nije. Ako je on kratkovid, zaqubqen, bez iskustva i prihvata zabludu umesto

istine, moram li i ja zatvoriti o~i pred ~iwenicama i prihavatiti obmanu umesto

istine? Zar je za mene va`no kako neko vidi jednu osobu ili predmet ili je va`na

~iwenica – {ta je istina?

Isus je rekao: »Pozna}ete istinu i istina }e vas izbaviti.« (Jovan 8,32) Istina

izbavqa, a ne zabluda zato je nemogu}e spojiti istinu i zabludu. Ne mo`emo u isto

vreme biti spaseni i izgubqeni, ve} moramo biti jedno ili drugo.

»^ak i oni koji veruju u zabludu traba da imaju slobodu da izraze svoje verovawe,«

tvrdi Grinberg. U ovom se potpuno sla`emo. Niko nema pravo monopola na istinu

niti pravo da sudi o ne~ijem verovawu, a jo{ mawe da nekome zbog svojih predrasuda

oduzima slobodu i pravo izbora. Ali nemogu}e je ujediniti se sa onima za koje znamo

da veruju neistinu i praktikuju zablude.

Budisti i pluralizam

Budizam definitivno podupire pluralizam. Robert Termen, da bi dokazao

istorijski pluralizam u budizmu, iznosi pri~u u kojoj je nekakav car sawao kako

grupa slepaca poku{ava da opi{e slona. Jedan ka`e ovo je kokosovo drvo, drugi,

zmija, tre}i, zub… Svaki od wih je dao druga~iji opis slona, zavisno koji deo je

opipao rukama. Car je ispri~ao san Budi koji je prorekao da }e po wegovom odlasku

nastati mnoge {kole budizma i da }e svaka od wih u~iti i propovedati druga~ije.

»Tako budizam od samog po~etka ima u sebi istoriju pluralizma. Budizam veruje da

treba da postoji tolerancija i verski pluralizam.« (Journal of Ecumenical Studies, 34, 3

1997. p. 394)

»Buda veruje u bogove, ~ak i Boga stvoriteqa koji je stvorio indijsku

civilizaciju«, nastavqa Termen. »Ne samo da veruje u wih… on im govori na

razli~ite na~ine. Buda je verovao da nijedan bog nema apsolutnu silu nad sva~im.«

(Isto, str. 397) Istina, takvo je mnogobo{tvo nad kojim se uzdi`e hri{}anstvo koje

veruje u jednog svemogu}eg Boga. U tome je ogromna razlika. Svrstati Svemogu}eg

Boga me|u la`ne i ograni~ti Wegovu mo} to je potpuni proma{aj savremenih verskih

liberala.

»Budizam, hri{}anstvo i islam su najvi{e skrivene religije koje ne pripadaju

nijednoj nacionalnosti.« (Isto)

15

»Doktrina kao {to je verovawe da mo`ete biti spaseni kroz ovoga verskog vo|u

ili onu versku praksu ili ovu vrstu meditacije, mora da bude priznata kao

idolopoklonstvo.« (Isto, str. 398) Da li to zna~i da hri{}ani veruju}i u evan|eosko

u~ewe, »jer nema drugoga imena pod nebom danoga qudima kojim bismo se mi mogli

spasti,«(Dela 4,12) osim Isusa Hrista, da su idolopoklonici i da treba da Ga se

odreknu? Za ovu promenu priprema nas teorija o pluralizmu koji se zasniva na

mnogobo`a~kom lutawu i neznawu.

»Ja sam hri{}anski teolog iz ju`ne Koreje«, tvrdi za sebe Hjun Kjung ^ung.

Verovatno se se}ate kako je na ekumenskoj konferenciji u Kamberi, prizivala duhove

pokojnika zbog ~ega smo je nazvali vra~arom i medijumom. »Mislim da treba da idemo

daqe od pluralizma. Potrebna nam je zavisna probojna sila koju }emo zajedno

upotrebqavati, zajedni~ka transformacija za na{ zajedni~ki opstanak, oslobo|ewe

dru{tva koje }e mo}i opstati na Zemqi. Ja sam ono {to jesam, i religijski

pluralizam je ono {to jeste. Pogledajte svet! Postoje hiqade raznih religija, hiqade

manifestacija hri{}anstva. Voleli ih mi ili ne, one su tu. Me|utim, `elim da

skrenem pa`wu na teolo{ke osnove koje su otvorene religijskom pluralizmu. Bog je

stvorio sve na svetu i rekao: ’Lepo je.’ U ova stvarawa ukqu~ene su i ostale svetske

religije, zato su druge religije lepe u Bo`jim o~ima.« (Isto, str. 400)

Kako je ovaj teolog prona{ao da je Bog stvarao i razne religije! Kad je Bog rekao:

»I gle, dobro be{e veoma« (1. Mojsijeva 1,31), tada nije postojao greh niti druge

religije. Bog je uspostavio jednu religiju, a qudski otpad stvarao je druge (Kajin,

pretpotopni svet, graditeqi Vavilonske kule i drugi). Prema tome u lepotu Bo`jih

dela teolo{ki se nikako ne mogu ukqu~iti i mnogobi`a~ke religije i dokazati da ih

Bog voli.

»U hri{}anskom gnosticizmu, koji je na{a Crkva definisala kao jeres«, nastavqa

^ung, »svako od nas deli bo`ansku iskru, bo`ansku mudrost koja }e nas pribli`iti

Bogu. Ovu bo`ansku mudrost i iskru delimo sa svima… Ovde se mo`emo sresti sa

svim ostalim svetskim religijama.« (Isto)

Crkva je bila u pravu kada je gnosticizam nazvala krivoverjem pomo}u koga su

poku{ali da u hri{}anstvo unesu orijentalnu mnogobo`a~ku mitologiju. Istina je da

u svakom ~oveku postoji »iskra« koja ga upu}uje wegovom Stvoritequ, ali ona nas ne

spaja sa mnogobo{cima, jer je idolopoklonstvo suprotno religiji koju je Bog

uspostavio.

»Kad me qudi pitaju {ta sam po religiji«, ka`e ^ung, »ja ka`em: moja desna strana

mozga, koja odre|uje moje raspolo`ewe je konfu~ionisti~ka i taoisti~ka. Moja leva

strana mozga, koja odre|uje moj javni jezik je protestansko – hri{}anska, a iznad

svega moj dah je ekumenski.« (Isto) Mislim da ova izjava dovoqno obja{wava sve

ostalo. Kakav je izvor takvi potoci i teku iz wega. Jadna je hri{}anska teologija

koju propagiraju ovakvi teolozi. Od samog po~etka jasno se vidi kuda }e moderni

ekumenski pluralizam odvesti sve one koji se povere wegovom vo|stvu.

»Ono {to sam nau~ila od hri{}anstva je upravo misionarska pozicija. Zapadna

kultura je uvek na povr{ini, a na{a kultura i iskustvo uvek su dole. Da bismo

pobedili ovu misionarsku poziciju, moramo se vratiti na{em prvobitnom iskustvu.«

(Isto, str. 401) Ovde se ne postavqa pitawe teologije, istine i zablude niti

spasewa, ve} ~ija }e kultura biti na povr{ini.

Da bi se umawio uticaj hri{}anstva, suzbija se ili ograni~ava misionarska

delatnost Crkve koja je sr` Hristovog naloga: »Idite po svemu svetu i propovedajte

jevan|eqe svakome stvorewu. Ko uzveruje i pokrsti se, spa{}e se; a ko ne veruje

osudi}e se.« (Marko 16,15,16) Umesto toga uzdi`u se mnogobo`a~ke religije i

neznabo`a~ka u~ewa.

»Za mene kao hri{}ansku `enu«, nastavila je ^ung, »Bog nije jedan. Bog nije ni

mno`ina. Bog je energija iza jednoga ili mno`ine… Svi smo mi delo Bo`je, i sve su

religije razli~ito Bo`je cve}e, divna lepota naslikana u Bo`joj ba{ti zvanoj

Zemqa.« (Isto, str. 402)

Ovo na sve li~i osim na hri{}ansku teologiju. Izjavom da Bog nije jednina ni

mno`ina, ve} energija, oni koji prihvate ovo u~ewe, mo`da i nesvesno, pridru`uju se

panteistima. Ovo je klizavi put kojim se hri{}ani odvajaju od `ivog i svemogu}eg

Boga i pribli`avaju misticizmu koji je prvi korak koji vodi u spiritizam.

16

Istina je da smo svi mi deca Bo`ja, jer jedan je Tvorac svih nas, ali taj Tvorac je

pokazao i put kojim Wegova deca treba da idu da bi do{la do trajnoga mira i prave

sre}e. Razli~ite religije nisu razli~ito Bo`je cve}e, ve} u ve}ini slu~ajeva cve}e i

trwe, istina i zabluda – `ivot i smrt. Mi nismo pozvani ni ovla{}eni da izri~emo

presudu nad ne~ijim verovawem, niti da osu|ujemo druge qude, ali smo odgovorni {ta

}emo izabrati – istinu ili zabludu, jer svi putevi ne vode u Rim. Svako ima pravo da

propoveda {ta ho}e, jer to je sloboda, a na nama je odgovornost {ta }emo izabrati,

`ivot ili smrt. Gore navedena filozofija ma koliko izgledala privla~na i

popularna u na{e vreme, nema ni~ega zajedni~koga sa Hristovim Jevan|eqem.

»Pregledajte pisma« (Bibliju), poziva Hristos svoje sledbenike, »jer vi mislite

da u wima imate `ivot ve~ni; i ona svedo~e za mene.« (Jovan 5,39) »Ko ho}e Wegovu

voqu tvoriti, razume}e je li ova nauka od Boga.« (Jovan 7,17) »Ako vi ostanete u

mojoj nauci sazna}ete istinu i istina }e vas osloboditi.« (Jovan 8,31.32: prevod: dr

^arni})

17

6.Tra`ewe religijskog korena u hri{}ansko –

muslimanskoj perspektivi

Sulejman Nieng po~eo je svoj ~lanak re~ima: »Mi `ivimo u zanimqivom vremenu.

Mo`emo re}i sa ^arlsom Dikensom da ’su ovo najboqa i najgora vremena’, zavisno od

toga kako neko gleda svet.« I to je istina; neko srqa u neverstvo i mnogobo{tvo, u

tome vidi re{ewe qudskih problema, dok u tome drugi vidi propast. Nemogu}e je

nadati se dobru na r|avom putu.

»Postoje tri faktora koje nijedno qudsko bi}e koje `ivi na Zemqi ne mo`e

negirati«, nastavqa Nieng. »Prvo je fenomenalna globalizacija koja ru{i sve zidove

razdvajawa koji su vekovima razdvajali ~ove~anstvo. Drugo, promena koja se zbila u

qudskom dru{tvu je `eqa koja raste i jako verovawe me|u qudima da se wihovo

materijalno stawe mo`e poboq{ati i da qudi zaslu`uju da boqe `ive… Tre}i

faktor je realizacija koja raste u svim religijama, ideologijama i verskim sistemima

da moraju da `ive pod jednim krovom i da su dani izolacije, odvojenosti, zauvek

nestali.« (Journal of Ecumenical Studies, Vol. 34.3, 1997, p. 403) Istina je da `ivimo u posebnom vremenu – vremenu globalizacije upravo kao {to

su predvideli stari proroci. Svesni smo da ekumenska globalizacija ru{i sve zidove

razdvajawa, ~ak i one koji nas razdvajaju od otpada i neverstva. Istina je da su

podignuti mnogi zidovi razdvajawa koje nije trebalo ni podizati i koje je odavno

trebalo poru{iti, me|utim, problem je u tome {to globalizacija ru{i i dobre

zidove, za{titne zidove, koji su neophodni za opstanak dru{tva i koji su vekovima

{titili ~ove~anstvo od potpune propasti. Iako mnogi u ovim drasti~nim promenama

vide i materijalno poboq{awe `ivotnih uslova; bilo bi dobro kad bi se to

obistinilo, ali nema nade da }e im se snovi ostvariti.

Izjava da sve »religije, ideologije i verski sistemi moraju `iveti pod istim

krovom« je upravo ono {to nas zabriwava. Za{to bismo morali svi prisilno da

`ivimo pod istim krovom, zar nije boqe da svako slobodno `ivi pod svojim krovom

ili pod krovom koji dobrovoqno izabere. Zatvoriti u isti tor, ovce, koze, vukove i

lavove, svakako ne mo`e doneti blagostawe, mir i napredak. Me|utim, kqu~no je

pitawe ko }e dr`ati kqu~ tih jedinih vrata, jer }e on imati i apsolutnu vlast. Kad

Nieng ka`e »da su dani izolacije zauvek nestali«, ne skre}e li on na{u pa`wu na

ograni~ewe verske slobode koje su biblijski proroci predvideli za posledwe vreme?

U svom izlagawu, autor se ~esto poziva i na Kuran (49,13) koji govori o etni~ko –

jezi~noj razlici ~ove~anstva kao znaku Alaha (Boga) po kome treba da priznamo jedni

druge u ovom `ivotu. »Muslimani vide pluralizam kao globalni princip za

koegzistenciju sa narodom koji je duboko ukorewen u islamskoj misli.« (Isto, str.

405) Pluralizam i jedinstvo suprotni su jedan drugome. Pluralizam verovawa nema

mesta u pravome jedinstvu – ili smo ujediweni, istomi{qenici i zajedno te`imo

istom ciqu, ili smo razjediweni pluralizmom. Mi smo svaki dan pod istim krovom

sa qudima, zajedno radimo, putujemo, u~imo, razonodimo se; po{tujemo wihovo

mi{qewe i opredeqewe, ~ak ako je prema na{em mi{qewu i pogre{no, ali nismo s

wima ujediweni. Stavqawe mnogih religija i ideologija u pluralisti~ki tor – nije

jedinstvo.

»Ako muslimani `ele da razviju novo razumevawe i interpretaciju doktrine

verskog pluralizma, ovo u~ewe koje je imalo istorijski zna~aj za muslimane, koji su

`iveli u Meki za vreme osnivawe islama, mora da bude revidirano.« (Isto, str. 406)

U kome smislu promeweno? U {ta promeweno? Ni{ta im se ne nudi u zamenu, osim

da napuste ono {to su do sada dr`ali, a {to bi moglo da ometa jedinstvo.

Kao {to vidimo, katolici, protestanti, Jevreji, budisti pa ~ak i muslimani,

govore isto – ujediwewe je neminovno, jedan krov, jedna vrata pa ko pre`ivi.

»Pluralizam je realnost s kojom }emo se stalno sretati… Nevoqa je u

ekskluzivnosti za koju Karl Sandburg misli da je najru`nija re~ u jeziku.« (Isto,

str. 418) Ipak, preko pisca Otkrivawa, Bog upu}uje ozbiqan poziv: »Iza|ite iz wega

narode moj, da ne budete u~esnici u wegovim gresima, i da ne primite od wegovih

zala.« (Otkrivewe 18,4; prevod: dr ^arni})

18

Katoli~ki biskup Vladislav Miziolek, ~lan ekumenskog koncila u Poqskoj

izjavio je da }e papa Jovan Pavle II za vreme svoje posete Poqskoj u junu 1999. godine

u Var{avi imati poseban sastanak sa muslimanskim vo|ama iz isto~ne Evrope. Svrha

ovog sastanaka je da ohrabri hri{}ane i muslimane da se podsete svog »zajedni~kog

duhovnog korena«, podsti~u}i bli`u me|uversku saradwu u Evropi. (Agencija ENI)

19

Drugi deo

MAR[IRAWE

PREMA

BEZDANU

Na ~asu veronauke, posle iznesene pri~e o bogata{u, ubogom Lazaru i Avramu;

u~iteq je upitao |aka: »Ko bi `eleo da bude{, bogata{, ili ubogi Lazar?« De~ak se

malo zamislio, pa zatim odgovorio: »Dok sam `iv voleo bih da budem bogata{, a kad

umrem voleo bih da budem Lazar.« To je otprilike `eqa ve}ine qudi na svetu.

»Ne mo`ete slu`iti dva gospodara«, rekao je Isus. (Luka 16,13)

»Izaberite sebi danas kome }ete su`iti.« (Isus Navin 24,15)

»Sada je vreme najboqe, evo sada je dan spasewa!« (2. Korin}anima 6,2)

Da li vi to meni govorite?

Da, Tebi koji ovu kwigu dr`i{ u svojim rukama.

20

7.Promene u jevrejsko – hri{}anskim odnosima

Ekumenski pokret svestrano ula`e napore da premosti provaliju koja razdvaja

hri{}anstvo od drugih nehri{}anskih relgija. Biblijski pisci Staroga zaveta,

Hristos i apostoli bili su Jevreji, zato ekumenisti to posebno isti~u da bi se

lak{e pribli`ili Jevrejima. Najve}i doprinos uspostavqawu pozitivnih odnosa sa

Jevrejima je Deklaracija Drugog vatikanskog koncila.

^iwenice koje razdvajaju dve tradicije

Podizawem starozavetnih proroka, Hristovim utelovqewem i misijom Apostolske

crkve, ukazana je posebna prednost jevrejskom narodu koji je trebalo da odigra va`nu

ulogu u svetskoj istoriji. Spisi Staroga zaveta koje smo dobili posredstvom

jevrejskih proroka imali su neprocewivi uticaj na razvitak hri{}anstva. Jevreji su

bili po~a{}eni time {to se me|u wima pojavio Mesija – Osniva~ i Utemeqiva~

hri{}anstva. Me|utim, koliko je wihova prednost bila ve}a, toliko su bile ve}e

posledice wihovog neverstva i pobune protiv Boga i Wegovih vesnika.

Sa Isusom Hristom, koji je do{ao da otkupi ~ove~anstvo od greha i smrti, Jevreji

su postupili gore nego sa razbojnikom. One kobne no}i u Getsimaniji, na ~elu sa

Judom izdajnikom do|o{e »qudi mnogi s no`evima i s kopqem od glavara

sve{teni~kih i od kwi`evnika i stare{ina… metnu{e ruke svoje na w i uhvati{e

ga«. (Marko 14,43.45) Isus ih je ukorio: »Kao na hajduka iza{li ste s no`evima i s

kopqem da me uhvatite.« (stih 48) »A glavari sve{teni~ki i sva skup{tina tra`ahu

na Isusa la`na svedo~ansta da ga ubiju; i ne na|o{e.« (stih 55)

»I odmah ujutru u~ini{e ve}e glavari sve{teni~ki sa stare{inama i

kwi`evnicima, i sav zbor, i svezav{i Isusa odvedo{e ga i predado{e Pilatu.«

(Marko 15,1) Pilat ih je upitao: »[ta }u ~initi sa Isusom prozvanim Hristom?«

Predvo|eni verskim vo|ama, Jevreji su odgovorili: »Da se razapne… I odgovaraju}i

sav narod re~e: krv wegova na nas i na decu na{u.« (Matej 27,23.25)

Jevreji po rimskom zakonu nisu smeli da izvr{e smrtnu presudu pa su zato uz

pomo} la`nih svedoka poku{ali da uvere Pilata da prema wihovoj presudi Isus

zaslu`uje smrt. Iako je Pilat izjavio: »Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom

~oveku«, (Luka 23,4) ipak, »`ele}i ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa {ibav{i

predade da ga razapnu.« (Mako 15,15) Tako je razbojnik oslobo|en, a pravednik

razapet.

Mo`emo li opravdati Jevreje i osloboditi ih posledica ovog zlo~ina? Ko je nas

postavio sudijama da sudimo ili opravdavamo? Ipak, papa je skinuo krivicu sa

Jevreja za Hristovo raspe}e. To je sli~no kao kad bi neko upalio va{u ku}u ili

ubio sina, a ja mu sve oprostim. Ako ve} neko treba da oprosti krivcu, onda je to

onaj koji je o{te}en. Nama nije poverena uloga da osu|ujemo ni da opravdavamo; to

pripada jedino Bogu.

Iako su apostoli bili Jevreji, nikad nisu ni poku{ali da opravdaju nepravdu koju

je wihov narod u~inio prema Isusu Hristu, ve} su istakli prestup i ukazali na

mogu}nost opro{taja: »Qudi Izraiqci«, rekao je apostol Petar, »poslu{ajte re~i

ove: Isusa Nazare}anina, ~oveka od Boga potvr|ena me|u vama silom i ~udesima i

znacima koje u~ini Bog preko wega me|u vama, kao {to i sami znate. Ovoga

odre|enim savetom i promislom Bo`ijim predana primiv{i, preko ruku bezbo`nika

prikovaste i ubiste. Kojega Bog podi`e, razdre{iv{i sveze smrtne, kao {to ne be{e

mogu}e da ga one dr`e.« (Dela 2,22–24)

Apostol Petar je jevrejskim vo|ama naglasio: »Knezovi narodni i stare{ine

Izraiqeve!… Da je na znawe svima vama i svemu narodu Izraiqevu da u ime Isusa

Hrista Nazare}anina, kojega vi raspeste, kojega Bog podi`e iz mrtvih, stoji ovaj

pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i

nema ni u jednome drugome spasewa; jer nema drugoga imena pod nebom danoga qudima

kojim bismo se mi mogli spasiti.« (Dela 4,8–12)

Nikad nijedan hri{}anin nije poku{ao da opravda Jevreje za ovaj zlo~in. Me|utim,

ekumenisti danas ~ine sve da se zaborave ove nepobitne ~iwenice, zata{ka prestup i

nepravda, gre{nik opravda, iako i daqe ostaje u grehu.

21

Svetski savez crkava kao i Deklaracija Drugog vatikanskog koncila ozna~ili su

novi po~etak i novi pravac u jevrejsko – hri{}anskim odnosima. Stavqaju}i po

strani ~iwenice koje su nedvosmisleno iznete u Jevan|equ; hri{}anski lideri i

teolozi otvorili su nova vrata i trasirali novu stazu me|uverskih odnosa koji s

Jevreja skidaju odgovornost za Hristovo raspe}e, i bez pokajawa i promene `ivota,

obe}ava im opro{taj i opravdawe. Mi ne osu|ujemo Jevreje, jer nismo pozvani da

bilo koga osu|ujemo, ali ako ih wihov prestup osu|uje, izbavqewe nije u negirawu

greha, ve} u priznawu, pokajawu i promeni `ivota.

Ekumenizam i jevrejsko – katoli~ki odnosi

Drugi vatikanski koncil usvojio je Deklaraciju o odnosima Crkve sa

nehri{}anskim religijama u kojoj postoji odsek Crkva i Jevreji. Ova izjava ozna~ila

je novi po~etak u jevrejsko – katoli~kim odnosima. Ova Deklaracija ukazala je na

zna~ajne promene u Katolo~koj crkvi.

Iako je na koncilu izjavqeno da nije uspostavqena nikakva nova doktrina, »mnogi

Jevreji veruju da, nova doktrina ili ne, autoritativno otklawawe negativne i odbojne

tradicije, koja ih je predstavqala kao bogoubice, od Boga proklete i osu|ene za

uni{tewe u svim budu}im generacijama, ukloni}e se sa duboko ukorewenim izvorom

antisemitizma, jer su ove optu`be upotrebqavane da opravdaju mnoge neprijateqske

zakone Crkve i hri{}anskih vladara prema Jevrejima« (A.J.X.B, 1965 p. 100–101) Za vreme Drugog vatikanskog koncila opozicija u Katoli~koj crkvi u~inila je sve

{to je mogla da spre~i usvajawe Deklaracije koja skida krivicu sa Jevreja nazivaju}i

wene pristalice {pijunima Crkve, neprijateqima i komunistima. Mnogo je

literature podeqeno, a nekoliko dana pre zavr{etka ove sekcije, svaki prelat u

svom po{tanskom sandu~etu na{ao je kwigu od 900 stranica koja je ukazivala na

pogre{ne smernice koncila. U ovoj kwizi tvrdi se da su se Jevreji infiltrirali

me|u katoli~ke sve{tenike i rade protiv Crkve. Ovo je pokazalo koliko daleko su

protivnici bili spremni da idu. Opozicija je isticala da Jevreji mogu da skinu

prokletstvo sa sebe jedino obra}ewem u hri{}anstvo. (Journal of Ecumenical Studies, Vol. 34, 1997, p. 357) Ipak, Deklaracija je bila usvojena.

Jevreji su se pitali: »Da li je Deklaracija produkt moralnog impulsa sa ciqem da

ispravi nepravdu iz pro{losti i izle~i odnose Katoli~ke crkve sa Jevrejima ili je

to jo{ jedna izjava uvreda i odbacivawe odgovornosti. Da li je wen ciq da stvori

po{tovawe jevrejskog naroda ili da ga podstakne na obra~un?« »Ovo nije ni{ta drugo

nego evangelisti~ka propoganada«, izjavio je rabin Josip Solove~ik. Obra}ewe

Jevreja u hri{}anstvo je izvan realnosti, izjavili su jevrejski lideri. Zbog ove

kritike, u finalnoj Deklaraciji sve te prepreke koje su smetale Jevrejima bile su

uklowene. Od tada je pro{lo vi{e od trideset godina i dijalog me|u katolicima i

Jevrejima se nastavqa, obe strane ula`u napore i ~ine ustupke da bi premostile

svaku prepreku koja ih razdvaja.

[tampani materijal posle Drugog vatikanskog koncila pokazuje napredak u

ispravqawu stareotipnih odnosa prema Jevrejima i judaizmu. Me|utim, Novi zavet ih

sukobqava i jevrejsko odbacivawe Isusa Hrista jo{ uvek stvara problem katoli~kom

u~ewu. »Ose}awe antagonizma i neprijateqstva je u ve}ini ukloweno«, izjavio je J.H.

Banki, »ali jo{ uvek postoji tendencija koja zahteva superiornost hri{}anstva nad

judaizmom.« (Isto, str.361)

Uspostavqawe diplomatskih odnosa

Uspostavqawe diplomatskih odnosa izme|u Vatikana i Jerusalima otvorilo je

novu eru katoli~ko – jevrejskih odnosa. Ovo je doprinelo pribli`avawu dveju

tradicija. Priznawe Jevreja da je Vatikan legitimna dr`ava i pape za wenog vladara,

zna~ajan je korak u procesu pomirewa i saradwe.

U jevrejsko – katoli~kim odnosima velike promene desile su se na sastanku

Internacionalnog katoli~ko – jevrejskog odbora u Pragu, septembra 1990. godine.

Ovom prilikom bili smo u stawu da se posvetimo promociji »novog duha jevrejsko –

katoli~kih odnosa, duha koji nagla{ava saradwu, me|usobno razumevawe i pomirewe,

dobru voqu i zajedni~ki ciq, da se zameni pro{li duh sumwe, otpora i nepoverewa«.

(Isto, str. 362) Ovo je dobro i korisno ako bi se moglo zasnovati na istini, a ne na

kompromisu.

22

»Kada je finalni akt bio potpisan 30. decembra 1993. godine u Jerusalimu, izme|u

Svete stolice i dr`ave Izrael i uspostavqeni potpuni odnosi izme|u ova dva

internacionalna tela, mogli smo gledati unazad na trideset godina progresa i

pomirewa i izjaviti da su jevrejsko – katoli~ki odnosi sada mnogo boqi nego {to su

ikada ranije bili.« (Isto, str. 363)

Jevreji i katolici sada ula`u napore da pripreme budu}e teologe i da ih

prilagode ovim drasti~nim promenama. »U seminarima i {kolama koje pripremaju

rabine i sve{tenike ~ine sve da pripreme budu}e lidere dveju verskih zajednica u

novom duhu katoli~ko – jevrejskih odnosa, da studiraju rezultate na{ih dijaloga i

naprave kontakte sa u~iteqima druge religije… Svake godine rabini dr`e predavawa

na katoli~kim univerzitetima.« (Isto, str. 364)

Kada je prvi put u septembru 1994. godine, ambasador dr`ave Izrael predao svoje

akreditivno pismo papi Jovanu Pavlu II rekao je: »Uspostavqawe diplomatskih

odnosa izme|u Svete stolice i dr`ave Izrael nije obi~na promena, ve} naprotiv,

po~etak jedne nove konstruktivne dimenzije u kojoj se dovode zajedno u dijalog

Katoli~ka crkva i jevrejski narod. Svi strpqivo i istrajno moramo tra`iti ve}e

me|usobno razumevawe.« (Isto, str.365)

»Nismo mi dva dobrotvorna dru{ta; a jo{ mawe dva kluba koji pregovaraju. Mi

smo dve verske zajednice, i kao takvi, pozvani smo da cenimo izazov… Hri{}ani i

Jevreji susre}u se pred Bogom u novim istorijskim uslovima. Ovo je odgovor na

Bo`ji poziv uprkos hri{}ansko – jevrejske dobrovoqne ili forsiranie udaqenosti.«

(Isto, str. 366)

Za vreme svoje posete velikoj sinagogi u Rimu, papa Jovan Pavle II, 13. aprila 1986. reko je: »Sa judaizmom mi imamo odnose koje nemamo sa drugim religijama. Vi

ste na{a voqena draga bra}a, i na neki na~in, mo`e se re}i da ste vi na{a starija

bra}a.« (Isto)

Glavni rabin sinagoge, Toaf za`elev{i dobrodo{licu papi rekao je: »Ne mo`emo

zaboraviti pro{lost, ali danas `elimo da otpo~nemo sa poverewem i nadom u

budu}nost i ovaj novi period istorije koji obe}ava da }e biti bogat u me|usobnim

poduhvatima.«

Rabin Toaf kasnije je pisao: »Teolo{ka diskusija nije mogu}a, jer upravo tamo se

dele na{i putevi i sporazum je nemogu}. Eventualni sporazum bi zna~io da se mi

odreknemo svoje pozicije ili Crkva svoje.« (Elio Toaff, Esscre Ebreo, p. 57, Journal of Ecumenical Studies 39. 4 1998. p. 367)

Ako teologija sadr`i istinu, kao {to se i o~ekuje, da li je mudro govoriti o

jedinstvu, a teolo{ka pitawa ostavqati po strani samo zato da ne bismo morali da

se odreknemo zabluda koje su se uvukle u verske zajednice? Ako temeq nije ispravan

i ~vrst, to je zidawe nove zgrade na pesku, a takva zgrada za vreme bure ne mo`e

opstati.

»Ja verujem, do{lo je vreme«, rekao je rabin Mak Viner, »da istaknemo kvalitet

na{ih vrednosti kroz wihovu univerzalnost – posredstvom me|uverskog dijaloga, koji

bi mogao biti boqi ispit zajedni{tva nego tamo gde je slagawe razli~itih

verovawa.« (Isto, str. 374) Tu i jeste problem, kako ostvariti jedinstvo me|u

razli~itim obredima i verovawima? Hri{}ani i Jevreji mogu se slo`iti u nekim

verovawima, ali kqu~ne istine ih razdvajaju. Niko se u ovom slu~aju ne pita, {ta je

istina, kako da je usvojim, kako da odbacimo zablude, i postanemo jednomi{qenici

ujediweni u istini.

»[ta ima pravda sa bezakowem«, pita se apostol Pavle, »ili kakvu zajednicu ima

videlo s tamom? Kako li se sla`e Hristos sa velijarom? Ili kakav del ima verni

sa nevernikom?« (2. Korin}anima 6,14–16)

23

Rabin Mak Viner poziva vo|e svih verskih zajednica da daju zajedni~ku izjavu u

kojoj bi se izrazio zajeni~ki identitet svih qudi i da sve religije treba da

uspostave dijaloge, da priznaju jedna drugu, a svetske vode}e religije da stvore

mehanizam koji bi intervenisao u slu~aju religijskog konflikta (Isto, str. 375).

Kako izraziti zajedni~ki identitet u mnogobrojnim doktrinarnim neslagawima?

Kakav bi taj identitet mogao da bude? Kako razli~ite religije mogu priznati jedna

drugu? Ako se to priznawe odnosi samo na egzistenciju, pravo postojawa i slobodno

ispovedawe ne~ijeg verovawa, svi imamo to pravo bez obzira da li nas drugi priznaju

ili ne. Me|utim, mo`e li jedan musliman priznati da je hri{}anstvo prava religija?

Ako to prizna onda odbacuje svoju religiju. Taj mehanizam je upravo ono {to

nestrpqivo o~ekujemo. Izgleda da }e on suditi ~ije verovawe donosi mir, a ~ije

konflikt.

Aleksander Brunet u ~lanku – Prelaz praga katoli~ko – jevrejskih odnosa, pi{e:

»Sada je vreme da zajedno pre|emo prag tre}eg milenija i gradimo novu budu}nost za

generaciju koja dolazi. Jerusalim – grad careva, proroka; izriqskih mudraca i

putuju}eg jevrejskog propovednika Isusa Hrista iz Nazareta – povezuje nas u

zajedni~kom tra`ewu univerzalnog mira i biblijskih obe}awa.« (Isto, str. 307) Isus

Hristos nije samo propovednik iz Nazareta; On je Mesija – Spasiteq i Drugo lice

Bo`anstva. Nazivaju}i ga jevrejskim putuju}im propovednikom, ne umawuje li Brunet

Hristovu pravu i jedinstvenu vrednost?

Brunet tvrdi da se wegov ~lanak zasniva na kwizi – Prelaz praga nade, koju je

napisao papa Jovan Pavle II. »Upravo kada je papa Jovan Pavle II, 13. aprila 1986.

zajedno sa rabinom Toafom pre{ao prag velike sinagoge u Rimu (prva takva poseta

rimskog pape od vremena sv. Petra), hor koji je pevao psalam na jevrejskom jeziku,

pretvorio se u liturgijski hor, poznat Jevrejima i katolicima: »Aliluja!« Kwiga –

Prelaz praga nade, u papinoj viziji, je prvi od svih poziva Katoli~koj crkvi da se

pokaje za tragi~ne grehe u~iwene protiv Jevreja u pro{losti.« (Isto, str. 377) Bili

smo iznena|eni kada je Vatikan i to u~inio, priznav{i da je Katoli~ka crkva

pogre{ila {to nije ustala u odbranu Jevreja za vreme Drugog svetskog rata.

Brunet zavr{ava svoj ~lanak re~ima: »Razmi{qawem dvojice proroka na{ih dana

od kojih je jedan bio moj li~ni prijateq, rabin Mark Tanenbaum, koji je umro 1992, a

re~i koje je izgovorio za vreme posve}ewa moje parohijalne crkve, jo{ uvek zvu~e u

mojim u{ima: ’Godinama sam se zadr`avao na kontradikciji koju je predstavqala

Katoli~ka crkva. Ona objavquje svoje Jevan|eqe qubavi, ali u iskustvu moga naroda,

naroda iz koga je Isus iza{ao, postalo je jevan|eqe mr`we. Uzelo je godine

studirawa, i iznad svega moje li~no poznavawe katoli~kih qudi i `ena koji zra~e

toplinu, qubazan i dobar narod, koji me je obratio od moga detiwskog straha od

katolika’.«

Drugo je razmi{qawe pape Jovana Pavla II koji kao uticajni verski vo|a, govori

sa sveto{}u i po{tovawem za sve narode. Wegova qubav prema Jevrejima je izazov za

sve katolike: »Za u~iweno delo, zajedno sa vama dajem zahvalnost Gospodu na{em

Bogu, i za ono {to ste jo{ pozvani da u~inite, molim se i sre}an sam da obnovim

odanost Katoli~ke crkve ovim odnosom i dijalogom sa jevrejskom zajednicom. Neka

Gospod blagoslovi va{u dobru voqu i va{u li~nu i institucionalnu odanost ovom

va`nom zadatku. Neka na{a srca ostanu zapaqena!« (Isto, str. 383)

Nije li to ispuwewe biblijskog proro~anstva: »Svi su jednomi{qenici, pa daju

svoju silu i vlast zveri!«(Otkrivewe 17,13; prevod: dr ^arni}a)

Ne ~ude nas prore~ene promene u Katoli~koj crkvi koje se koriste u otkrivawu

skrivenih ciqeva, ali nas ~ude promene u jevrejskim odnosima sa drugim religijama.

Do sada su Jevreji verovali da su sve ostale religije, ukqu~uju}i i hri{}anstvo,

mnogobo`a~ke religije, a sada mewaju svoje mi{qewe. [ta je dovelo do tih zna~ajnih

promena? Iako je u modernoj dr`avi Izrael judaizam dr`avna religija, koja je

doskoro qubomorno ~uvana, danas ankete pokazuju da u toj jevrejskoj dr`avi ima svega

vi{e od judaizma. Studenti Biblije oduvek su se pitali, koju }e poziciju zauzeti

Jevreji u ekumenskom jedinstvu i da li }e do kraja o~uvati tradicionalno biblijsko

verovawe u Subotu. Rezultati ankete obja{wavaju razlog wihove promene. Deset odsto

Jevreja koji `ive u Izraelu su ultraortodoksni, 29 odsto su ortodoksni koji se

pridr`avaju tradicionalnog verovawa, dok su 51 posto svetovni ili nevernici

(Journal of Church and State, Vol. 39.3 1997, p. 526).

24

Postoji stalni sukob izme|u konzervativnih Jevreja koji se bore da o~uvaju ota~ke

obi~aje, i liberalnih koji su povr{ni ili nisu vernici. Konzervativci su u mawini

pa se zato wihovi predlozi sve mawe cene i usvajaju. S obzirom na dana{wi trend

globalnog jedinstva sveta, ne o~ekuje se da }e Jevreji biti ikakva prepreka

ekumenskom jedinstvu; niti }e primedbe konzervativne mawine, koja svakoga dana

postaje sve mawa, uticati na odbranu Subote u vreme nedeqnog zakona.

25

8. Vatikan se izvinio Jevrejima

Rimokatoli~ka crkva formalno se izvinila zato {to je propustila priliku da

ustane u odbranu Jevreja od genocida koji je nad ovim narodom sproveo nacisti~ki

re`im za vreme Drugog svetskog rata. U posebnom pismu papa Jovan Pavle II »izrazio

je nadu da }e istorijska Deklaracija o pokajawu Vatikana za katoli~ku nemarnost

prema pokoqu Jevreja, pomo}i da zale~i rane pro{log nerazumevawa i nepravdi«.

»Posle dve hiqade godina mr`we izme|u Crkve i jevrejskog naroda, ovo je ne{to

novo, nova atmosfera zbiva se pred na{im o~ima«, izjavio je glavni jevrejski rabin u

Evropi Meir Lau. Pa ipak rabin nije mogao da pre|e preko pogre{ke, a da ne osudi

papu Pija XII: »Wegovo }utawe ko{talo nas je milione `rtava. Onaj koji ni{ta ne

u~ini da izbegne krvoproli}e, sau~esnik je u masovnom pokoqu qudskih bi}a. On to

nije u~inio, ali nije ga ni zaustavio.« (Vatikan Gaves Formal Apologx for Inacting During

Holocaust, p. 1) Robert Firkind, predsednik jevrejske zajednice u Americi, nazvao je

ovu Deklaraciju »korak u pravilnom pravcu za budu}nost katoli~ko – jevrejskih

odnosa«.

U apostolskom pismu »Tertio Millennio Adveniente«, papa Jovan Pavle II izjavio

je: »Prigodno je dok se drugi milenijum hri{}anstva privodi kraju, da Crkva postane

osetqivija prema gre{nosti svoje dece, se}aju}i se svih vremena u istoriji kada su

se odvajala od Hristovog Duha i Wegovog Jevan|eqa; umesto da svetu daju `ivo

svedo~anstvo nadahnuto vrednostima vere, dozvolili su da misle i deluju protiv

svedo~ewa. Ova zemqa bila je svedok neizrecive tragedije, koja se nikad ne mo`e

zaboraviti; poku{aj nacisti~kog re`ima da uni{ti jevrejski narod, qude i `ene,

stare i mlade, bebe i decu, zbog jedinog razloga {to su Jevreji, zbog toga su bili

mu~eni i progoweni. Neki su odmah bili ubijeni, dok su drugi bili poni`eni,

mu~eni i grubo li{eni qudskog dostojanstva, pa onda ubijeni. Vrlo je mali broj onih

koji su u{li u logor i pre`iveli… To je glavni fakat istorije ovoga veka, fakat

koji nas jo{ uvek zabriwava.« (Reflection on the Shoal, p. 1–2)

»Duboko `alimo zbog gre{aka i propusta onih sinova i k}eri Crkve… Crkva…

svesna svog zajedni~kog porekla sa Jevrejima, motivisana evan|eoskim duhom qubavi,

bez politi~kih zamisli, `ali zbog mr`we, progonstava i {irewa bilo kada, bilo

koje forme i izvora antisemitizma direktno protiv Jevreja.« »Ponovo, zajedno sa

vama osu|ujemo antisemitizam i rasizam«, izjavio je papa jevrejskim liderima u

Strazbugu 1988. godine, »koji su protiv hri{}anskih principa. Katoli~ka crkva

odbacuje svako progonstvo protiv naroda bilo koje qudske grupe, bilo gde i uvek.

Ona apsolutno osu|uje svaku vrstu uni{tewa… Gledaju}i vekovima unazad, duboko smo

o`alo{}eni zbog nasiqa koje je obuzelo grupe qudi i zemaqa. Posebno se se}amo

pokoqa u Armeniji, bezbrojnih `rtava u Ukrajini 1930. godine, genocida nad

Ciganima, {to je tako|e bilo rasisti~ka ideja, i sli~nih tragedija u Americi,

Africi i Balkanu ne zaboravqaju}i `rtve totalitaristi~kog re`ima u Sovjetskom

Savezu, Kini i druge. Ne mo`emo zaboraviti dobro poznate elemente drame na

Bliskom istoku. ^ak dok razmi{qamo, mnoga qudska bi}a jo{ uvek su `rtve svoje

bra}e.« (Pape, John Paul II, Address to the Diplomatic Corps, Januarx 15, 1994, a: AAS 86 816)

Poseta sinagogi u Rimu

U svom govoru za vreme posete jevrejskoj sinagogi u Rimu, papa je rekao:

»Gledaju}i u budu}nosti jevrejsko – katoli~ke odnose, prvo pozivam na{u katoli~ku

bra}u i sestre da oprezno obnove jevrejski koren svoje vere. Pozivam ih da imaju na

umu da je Isus Davidov potomak; da su Marija Bogorodica i apostoli pripadali

jevrejskom narodu; da Crkva vu~e snagu od dobre masline na koju su nakalemqene

grane divqe masline neznabo`aca. (Rimqanima 11,17–24); da su Jevreji na{a voqena

bra}a, oni su u nekom smislu na{a starija bra}a.« (Pape John Paul II, Speach at the

Sinagoge of Rome, April 13, 1986. 4: AAS 78 (1986) 1120)

26

»Molimo se da na{a tuga izazvana tragedijom u kojoj je jevrejski narod patio u

ovome veku, dovede do novih odnosa sa jevrejskim narodom. @elimo da skrenemo

pa`wu na opreznost od pro{lih greha u odlu~nom re{ewu izgradwe nove budu}nosti

u kojoj vi{e ne}e biti antijudaizma me|u hri{}anima niti antihri{}anskih ose}awa

me|u Jevrejima, ve} zajedni~ko me|usobno po{tovawe, kao {to dolikuje onima koji

obo`avaju jednog Stvoriteqa i Gospoda i imaju zajedni~kog oca vere, Avrama.« (We

Remeber: A Reflection on the Sdoah, p. 7)

Porast papinog ugleda

Da bi istakao uticaj pape u svetu, Tom Domestik iznosi primer me|unarodne

konferencije o porastu stanovni{tva i razvoju, koja je odr`ana u Kairu septembra

1994. godine. »Papa Jovan Pavle II tako|e mo`e nametnuti svoju voqu, ne postoji

ve}i primer suprotnosti od onoga kada je Vatikan intervenisao na spomenutoj

konferenciji koju su organizovale Ujediwene nacije. Tamo su papini izaslanici

ustali protiv predloga o abortusu koji su podupirale Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, a

za koji se papa bojao da }e ohrabriti abortuse u celome svetu.«

Na konferenciji su bile prisutne delegacije iz 185 zemaqa. Bio je podnet

dokumenat od 113 stranica koji je predlagao da dr`ave odvoje 17 milijardi dolara

godi{we od 2000. godine da ograni~e globalni porast stanovni{tva. »Papa nije bio u

Kairu, ali stalno je bio u kontaktu sa svojom delegacijom. Borba je trajala devet

dana. Papa je pozvao katolike Latinske Amerike i povezao se sa islamskom

zajednicom koja je protiv abortusa. Na kraju, papa je pobedio.« (Time Domestic, Dec. 26,

1994. 1, 114. No. 26)

Vatikanski orkestar

Prema mi{qewu Vatikana pravo jedinstvo mo`e se posti}i jedino povratkom

Rimu. »Jasno je za{to Apostolska stolica nikada nije dozvolila svojoj deci da

u~estvuju u ekumenskim zborovima. Jedinstvo hri{}ana ne mo`e da se ostvari osim

da se odvojeni vrate jedinoj pravoj Hristovoj crkvi od koje su se jednom u

nezadovoqstvu odvojili.« (Errors V p. 26)

»Neka se odvojena deca vrate Apostolskoj stolici utemeqenoj u ovome gradu,

korenu Katoli~ke crkve. Ne mislite da }e Crkva `ivoga Boga… napustiti

integritet vere i prihvatiti zablude, nego oni treba da se pokore wenom u~ewu,

autoritetu i zakonu.« (Isto, str. 27)

»Sve crkve treba da sviraju svoj deo u velikom katoli~kom simfonijskom

orkestru. Pravoslavci prvu violinu, anglikanci drugu, luterani kontrabas, mlade

misionarske crkve bubweve, sve crkve moraju imati bar najmawe u~e{}e. Jevreji }e

biti pozvani da sviraju harfu. Solista }e biti iz Rima, kurija }e biti zastupnik, a

dirigent }e uvek biti papa.« (Isto, str. 49)

Papa protiv Jevreja

Neko je izmislio humoristi~ku pri~u koja dobro ilustruje ekumenske dijaloge i

jedinstvo. »Pre dvesta godina papa je odlu~io da iseli Jevreje iz Rima. Prirodno,

Jevreji su se pobunili protiv takve odluke. Da bi izbalansirao, papa je odlu~io da

ima javnu debatu sa jevrejskim pretstavnikom. Ako Jevrejin pobedi, Jevreji }e ostati

u Rimu, ako papa pobedi Jevreji se moraju iseliti iz grada.

Jevreji su shvatili ozbiqnost situacije. Tra`ili su {ampiona koji bi odbranio

wihovu veru, ali niko se dragovoqno nije javio, svako se pla{io da preuzme ovakav

rizik. Najzad, javio se jedan stari ~ovek po imenu Moi{ koji je celoga `ivota bio

~ista~. Po{to je bio star i siromah nije imao {ta da izgubi. Me|utim, Moi{ je

zatra`io da se pravilima debate doda jo{ ne{to. Predlo`io je da nijedan od wih

nema pravo da za vreme debate progovori ni jednu re~. Papa se slo`io sa predlogom.

Do{ao je dan debate. Papa i Moi{ zauzeli su mesta oko stola nasuprot jedan

drugome. Najpre su pogledali jedan drugoga. Papa je podigao tri prsta {to je bio

znak da je po~eo debatu. Moi{ ga je pogledao i odgovorio podi`u}i samo jedan prst.

Papa je kru`io prstom oko svoje glave. Moi{ je prstom pokazao u zemqu ispred sebe.

Papa je izvadio poslu`avnik sa naforom (hlebom) i ~a{om vina. Moi{ je iz xepa

izvadio jabuku. Papa je ustao i izjavio: »Predajem se, ovo je mudar ~ovek; neka Jevreji

ostanu u gradu.«

27

Jedan sat kasnije, oko pape okupili su se kardinali i pitali {ta se desilo. Papa

je odgovorio: »Ja sam najpre podigao tri prsta koji su predstavqali Trojstvo. Moi{

je odgovorio podizawem jednoga prsta dokazuju}i da, ipak, postoji samo jedan Bog

zajedni~ki za obe religije, jevrejsku i katoli~ku. Zatim sam kru`io prstom oko svoje

glave pokazuju}i da je Bog svuda oko nas. On je prstom pokazao u zemqu ~ime je rekao

da je Bog upravo pred nama. Izvadio sam naforu (hleb) i vino da poka`em da nas je

Bog otkupio od na{ih greha. Moi{ je iz yepa izvadio jabuku da bi me podsetio na

originalni greh. Moi{ je imao odgovor na svako pitawe, {ta sam mogao drugo da

u~inim?«

U me|uvremenu Jevreji su se okupili oko Moi{a, veoma iznena|eni {to je ovaj

senilni starac uspeo da u~ini ono {to su mudraci predvideli da je nemogu}e

u~initi. »[ta se desilo«, upitali su Moi{a. »Evo {ta«, odgovorio je Moi{. »Kada

je papa podigao tri prsta tim znakom mi je rekao da za tri dana Jevreji moraju da se

isele iz Rima. Podi`u}i jedan prst odgovorio sam mu da nijedan od nas ne}e iza}i.

Kru`e}i prstom oko svoje glave papa mi je rekao da }e se ceo grad o~istiti od

Jevreja. Pokazuju}i prstom u zemqu rekao sam mu da }emo svi do jednoga ostati ovde.«

»A onda«, upita ga neka `ena. »Ne znam«, odgovorio je Moi{, »papa je izvadio svoj

ru~ak, hleb i vino, a ja sam iz xepa izvadio svoj. Ne znam {ta mu bi da ustane!«

Iako je ovo pri~a koju je neko duhovito prikazao, ona dobro ilustruje moderni

ekumenizam i mnogobrojne dijaloge u kojima svako svira svoj instrument, prati svoju

melodiju i igra svoju igru. Drugima je preostalo da proizvoqno donose zakqu~ke koji

obi~no nemaju ni~ega sa realno{}u i to se zove ekumensko »jedinstvo«.

28

9. Papa i Dan Gospodwi

U svom apostolskom pismu iz jula 1998. upu}enom biskupima, sve{tenicima i

vernicima, papa Pavle Jovan II naglasio je da je: »Nedeqa Dan Gospodwi i da je tako

nazvan od apostolskog vremena.« (Apostolsko pismo str. 1.) Nijedan biblijski tekst ne

potvr|uje ovu izjavu.

U po~etku pisma papa je upotrebio tekst iz Markovog Jevan|eqa 16,2. »Vrlo rano

u prvi dan posle subote«, `ene sa Marijom do{le su da vide Hristov grob. Odmah

posle ovog citata, papa je istakao da je Drugi vatikanski koncil naglasio: »Svakog

sedmog dana Crkva slavi tajnu vaskrsewa. Ovaj obi~aj se`e do apostola, uzimaju}i

svoje poreklo od stvarnog dana Hristovog vaskrsewa – dana koji je dostojno odre|en

’Dan Gospodwi’. (Isto) Mo`e li nedeqa biti prvi dan posle sedmog dana Subote i

Dan Gospodwi?

Apostol Jovan je primio svoju viziju u »Dan Gospodwi« (Otkrivewe 1,10) U svom

Jevan|equ 21,1, apostol Jovan nedequ naziva »prvim danom sedmice«. Isus je rekao da

je »Subota na~iwena ~oveka radi, dakle je gospodar sin ~ove~iji od Subote«. (Marko

2,27.28) Ovim je Isus sebe nazvao gospodarom Subote. U ~etvrtoj zapovesti Bog je

ozna~io da je Subota sedmi dan. »A sedmi je dan subota Gospodu Bogu tvojemu.« (2.

Mojsijeva 20,10) U kwizi proroka Isaije 58,13. Bog Subotu naziva: »Moj sveti dan i

Danom Gospodwim«. Iz svega ovoga dolazimo do zakqu~ka da nedeqa nije dan

Gospodwi ve} Subota. Istina je da je Isus vaskrsao u nedequ, ali i posle Wegovog

vaskrsewa nedeqa je i daqe nazivana prvim danom, a ne sedmim, i nikad se nije zvala

danom Gospodwim.

Kad papa nagla{ava: »Hristovi u~enici su pozvani da izbegnu konfuziju izme|u

slavqewa nedeqe, {to zaista treba da bude dr`awe Dana Gospodwega…«, sla`e li se

on sa evan|eoskim u~ewem, u~ewem apostola i prvih hri{}ana?

»Gospod blagoslovi sedmi dan i posveti ga« (1. Mojsijeva 2,3), isti~e se daqe u

Pismu. Posle ovog biblijskog teksta sledi: »Propis subote, koji je u prvom Zavetu

priprema za nedequ u novom i ve~nom Zavetu, duboko je ukorewen u Bo`jem planu.«

(Isto, str. 6) Istina je da je Gospod »blagoslovio sedmi dan«, ali sedmi dan je

Subota, a nedeqa je prvi. Biblija svedo~i: »Sedmi dan je subota.« (2. Mojsijeva 31,15)

»A posle subote na osvitak prvoga dana nedeqe…« (Matej 28,1)

»Nedeqa je dan odmora zato {to jeto dan koji je Gospod ’blagoslovio i posvetio’,

odvojio ga od drugih dana, izme|u svih, ’Dan Gospodwi’. (Pismo) Kqu~ni problem je u

tome {to Bog nikada nikakvim aktom ili ~inom nije blagoslovio prvi dan sedmice

niti ga je odvojio od drugih, a jo{ mawe posvetio. Pogre{no je obele`je »blagoslovi,

odmori se i posveti«, pripisati nedeqi kad Biblija jasno svedo~i da je time Subota

odvojena od drugih dana sedmice. Isto tako nedeqa nikad nije nazvana danom

Gospodwim, a Subota jeste.

Papa citira i ~etvrtu zapovest: »Seti se dana subotnog da ga dr`i{ svetim.« (2.

Mojsijeva 20,8) Inspirisani tekst iznosi i razloge, podse}aju}i na dela Gospodwa:

»Jer je za {est dana Gospod stvorio nebo, zemqu i more i sve {to je u wima, i

odmorio se sedmog dana; zato je Gospod blagoslovio dan subotni i posvetio ga.« (stih

11) (Pismo str. 7) Bog je na kraju sedmice stvarawa izdvojio sedmi dan, Subotu,

prestankom stvarawa, blagoslovio ga i posvetio. Svakako da se Gospod nije najpre

odmarao prvoga dana pa posle odmora po~eo da stvara. Bogu nije ni bio potreban

odmor, ali ovim je dao primer ~oveku koji je dan odre|en za odmor koji treba da

svetkuje i prima posebne blagoslove. Zato je Isus i rekao: »Subota je na~iwena

~oveka radi.« (Marko 2,27)

29

Papa zakqu~uje da su »hri{}ani… u~inili prvi dan posle subote prazni~nim

danom, jer to je dan u koji je Hristos vaskrsao«. (Pismo str.7) Prvi hri{}ani nikad

nisu svetkovali nedequ umesto Subote. Ova promena bila je nepoznata apostolima i

hri{}anima prva tri veka. Ne treba da nas zbuwuje {to su se hri{}ani sastajali na

prou~avawe i planirawe evan|eoskog zadatka Crkve i u nedequ; oni su se sastajali

svakog dana u sedmici, ali samo je Subota ostala sedmi dan, izdvojen, blagosloven i

posve}en. U Novom zavetu koji je pisan u razdobqu od sedamdeset godina posle

Hristovog vaskrsewa nigde ne pi{e da su hri{}ani umesto Subote svetkovali

nedequ. Hristovo vaskrsewe va`no je za hri{}ane, ali prvi hri{}ani nisu slavili

dan vaskrsewa, nego su propovedali vaskrslog Spasiteqa.

Papa upore|uje sedmicu stvarawa sa Hristovim vaskrsewem. Istina je da su oba

doga|aja va`na ne samo za hri{}ane, nego i za ceo svet; me|utim, kao {to je Bog

prvi dan sedmice stvarawa po~eo radom, a ne odmorom, tako i Hristos kao i wegova

majka Marija i druge `ene, »u subotu osta{e na miru po zakonu«, (Luka 23,56) a prvi

dan sedmice po~eo je pobedom nad smr}u – vaskrsewem. Da je bilo potrebno da od

tada hri{}ani odbace Subotu koja je deo ve~nog Bo`jeg zakona i da umesto we

svetkuju nedequ, zar Isus posle vaskrsewa ne bi to rekao svojim u~enicima?

Me|utim, nemamo nikakav izve{taj u Novom zavetu o bilo kakvim promenama. Isus je

pre raspe}a i vaskrsewa jasno objasnio: »Ne mislite da sam ja do{ao da pokvarim

zakon ili proroke; nisam do{ao da pokvarim, nego da ispunim.« (Matej 5,17)

Prema tome, prvi hri{}ani nisu promenili Subotu u nedequ. To potvr|uje i

katoli~ki kardinal Yejms Gibons: »Mo`ete ~itati Bibliju od Prve kwige Mojsijeve

do Otkrivewa, i ne}ete na}i ni jedan jedini stih koji odobrava svetkovawe nedeqe.

Sveto pismo name}e Yetkovawe Subote.« (The Faith of Our Fathers, p. 111,112) Katoli~ki pisac Yon A Obrajn zakqu~io je: »Po{to je Subota, a ne nedeqa,

poimenice ozna~ena u Bibliji, zar nije neobi~no da nekatolici koji tvrde da su svoju

veru preuzeli iz Biblije, a ne od crkve, svetkuju nedequ umesto Subote? Da, svakako,

to je nedosledno… Svetkovawe nedeqe po~iva na autoritetu Katoli~ke crkve, a ne

na nekom izri~itom tekstu Biblije. Takvo svetkovawe ostaje kao uspomena na Majku

Crkvu od koje su se nekatoli~ke zajednice odvojile.« (Isto, str. 400) Nije Hristos,

nisu apostoli, niti su prvi hri{}ani promenili Subotu u nedequ, ve} je to delo

Katoli~ke crkve. Me|utim, nijednom smrtniku na Zemqi nije dato pravo da mewa

Zakon savr{enog Boga.

»Mi idemo od subote prvom danu posle subote«, isti~e papa, »od sedmoga dana

prvom danu.« (Pismo str.7) To zna~i »mi« mewamo Subotu u nedequ, a ne Bog,

Hristos, apostoli ni prvi hri{}ani.

Nadbiskup grada Re|ija Gaspar del Foso, 18. januara 1562. godine na

Tridentinskom koncilu rekao je: »Subota, najistaknutiji dan u Zakonu, promewen je u

nedequ… Ovaj i sli~ni propisi nisu ukinuti Hristovom izjavom, jer sam ka`e da

nije do{ao da promeni zakon ve} da ga ispuni, nego su promeweni vla{}u Crkve.«

(The Prophet’s Faith of Our Fathers, I p. 478) Ovaj nadbiskup dao je nedvosmislen odgovor

na pitawe ko je promenio Subotu u nedequ – nije Bog, Hristos ni apostoli. Ova

promena ne postoji u Svetom pismu, ve} ju je samovoqno izvr{ila Katoli~ka crkva.

Crkva je uzela sebi pravo koje jedino pripada Bogu, a to je greh.

»Kwiga Otkrivewa naziva prvi dan sedmice »Danom Gospodwim«, nastavio je papa.

Ni ova tvrdwa nije ispravna. Istina je da apostol Jovan pi{e da je dobio viziju u

Dan Gospodwi, ali za Jovana Dan Gospodwi nikad nije bila nedeqa ve} Subota. Pa

~ak da je Jovan i dobio viziju u nedequ, to opet ne bi bio nikakav dokaz u prilog

svetkovawa tog dana. Proroci su primali stotine vizija u razli~ite dane sedmice, pa

ipak, nikad niko nije ni pomislio da bi trebalo svetkovati te dane. Ve}ina

istaknutih teologa i tuma~a Otkrivewa veruju da je dan Gospodwi u koji je Jovan

imao viziju bila Subota, a ne nedeqa.

Papa daqe naziva sedmi dan odmora »jevrejskom subotom«. »Razlika izme|u nedeqe

i jevrejske subote rasla je jo{ ja~e u umu Crkve, i pored toga bilo je vremena u

istoriji kad, zbog obaveznog odmora u nedequ koji je bio toliko nagla{en, Dan

Gospodwi sve vi{e je postajao subota. Me|utim, uvek je bilo hri{}ana koji su

svetkovali oba dana Subotu i nedequ kao dva bratska dana.« (Pismo str. 9) Prvo,

Subota nije jevrejska, jer su je qudi od stvarawa svetkovali 2500 godina do pojave

jevrejskog naroda. Drugo, Subota je uspomena na sedmicu stvarawa. Tre}e, Isus je

rekao da je »subota na~iwena ~oveka radi« (Marko 2,27), a ne samo za Jevreje.

30

»Pozicija subote kao sedmog dana«, nastavqa papa, »upu}uje na Dan Gospodwi

dodatni simbolizam koji su crkveni oci mnogo voleli. Nedeqa nije samo prvi dan,

ona je tako|e i ’osmi dan’. Svetkovawem nedeqe, zajedno, ’prvog’ i ’osmog dana’,

hri{}anin ide ciqu ve~nog `ivota.« (Isto, str. 10) Bog je stvarawem uspostavio

sedmicu, a ne osmicu. Svetkovawem nedeqe umesto Subote ne dr`imo Bo`ji zakon,

nego ga prestupamo. Svetima su nazvani tvorci, a ne prestupnici zakona. »Ovde je

trpqewe svetih koji dr`e zapovesti Bo`je i veru Isusovu.« (Otkrivewe 14,12) Ve~ni

`ivot obe}an je onima koji se pokoravaju Zakonu, a ne prestupnicima. »Blago onima

koji tvore zapovesti Wegove, da im bude vlast na drvo `ivota i da u|u na vrata u

grad.« (Otkrivewe 22,14) Iako se ne spasavamo svojim delima, dr`awem Zakona, ve}

verom u Hristove zasluge, ipak, plod prave vere pokaza}e se u potpunoj poslu{nosti

Bo`jim zakonu. Ako nema ploda poslu{nosti to je dokaz da nema ni vere.

Poslu{nost, a ne pobuna i neverstvo, uvek su plod prave vere. Zato iznena|uju}e

deluje papino obe}aweo ve~nog `ivota prestupnicima Bo`jeg zakona, ako svetkuju

prvi ili osmi dan, a ne Dan Gospodwi Subotu.

»Kada su za vreme Dioklecijanovih progonstava hri{}anski skupovi bili strogo

zabraweni«, dodaje papa, »mnogi su bili dovoqno hrabri, uprkos carskoga dekreta, da

prihvate smrt radije nego da izostave misu i nedeqnu euharistiju.« (Pismo, str. 18)

Dioklecijanov edikt o progonstvu hri{}ana izdat je 303. godine posle Hrista. U ono

vreme ve}ina hri{}ana jo{ uvek je dr`ala Subotu, a ne nedequ. Po{to su i Rimqani

svetkovali prvi dan sedmice, dan Sunca, nedequ, svakako da nisu progonili hri{}ane

zbog nedeqe, ve} zbog toga {to nisu pristali da po{tuju cara kao boga, praznuju

mnogobo`a~ke praznike umesto Subote i {to su propovedali Hristovo Jevan|eqe.

Zato {to su svetkovali Subotu nazivani su Jevrejima, a poznato je da su Rimqani

progonili i Jevreje i hri{}ane.

»Du`nost je hri{}ana da zapamte da je praksa jevrejske Subote zavr{ena,

iznena|eni kao {to su, ’ispuwewem’ koje donosi nedeqa, nagla{avaju}i razloge

dr`awa ’Dana Gospodwega’ svetim – sve~ano opisanim u Deset zapovesti – ostaje i

daqe na snazi; tako treba ponovo da budu obja{weni u svetlosti teologije i

duhovnosti nedeqe. « (Pismo, str. 22)

Prvo, Subota nije jevrejska ve} Gospodwa. Drugo, nigde u Svetom pismu nije

zapisano da ono {to se odnosi na dr`awe Subote i opisano u Deset zapovesti, da se

odnosi na prvi dan sedmice, nedequ. Biblija jasno ka`e: »Dan subotni obdr`avaj i

svetkuj kako ti je naredio Jahve, Bog tvoj. [est dana radi i obavqaj sav svoj posao, a

sedmi je dan subota po~inak Jahvi Bogu tvojemu.« (5. Mojsijeva 5,12–14; prevod:

Stvarnost)

»Tako|e u na{e posebno vreme, prirodno da }e se hri{}ani boriti da osiguraju da

gra|ansko zakonodavstvo respektuje svoju du`nost da dr`i nedequ svetom. U svakom

slu~aju, du`ni su po savesti da organizuju svoj nedeqni odmor tako da im omogu}i da

u~estvuju u euharistiji, uzdr`e se od posla i aktivnosti koje su u suprotnosti sa

sveto{}u Dana Gospodwega.« (Isto, str. 24)

Poziva li papa ovom izjavom gra|anske vlasti da donesu zakon o obaveznom

svetkovawu nedeqe? Svako zauzimawe za svetkovawe prvog dana nedeqe suproti se

svetkovawu sedmog dana Subote koje je jasno sa~uvano u Bo`jem zakonu. Isus je jasno

rekao: »Ako uzdr`ite zapovesti moje osta}ete u qubavi mojoj kao i ja {to odr`ah

zapovesti Oca svojega i ostajem u qubavi wegovoj.« (Jovan 15,10)

»Dr`awe nedeqe svetom je va`no svedo~anstvo na koje su pozvani (hri{}ani), tako

da }e svaka faza qudske istorije biti uzdignuta nadom.« (Pismo, str. 27) Gospod

ka`e malo druga~ije da }e vernik dati dobro svedo~anstvo, imati nadu i napredovati.

»Ja sam Gospod Bog tvoj koji te u~im da bi napredovao, vodim te putem kojim treba

da ide{. O, da si pazio na zapovesti moje mir bi tvoj bio kao reka i pravda tvoja

kao valovi morski.« (Isaija 48,18) Bog je za nas trasirao siguran put sre}e i

napretka Za{to bismo lutali po pustiwi bespomo}no tra`e}i vodu na presu{enim

izvorima? Praznovawe mnogobo`a~kih praznika sigurno ne}e uzdi}i nadu ve}

bezna|e.

U zakqu~ku svoga pisma papa je naglasio: »Jasno je za{to je svetkovawe nedeqe

tako va`no hri{}anskom srcu, i za{to u crkvenoj disciplini ona ostaje prava

obaveza. Vi{e nego propis, weno svetkovawe treba da se vidi i uzdi`e iz dubine

hri{}anskog `ivota. Presudno je va`no da svi vernici budu uvereni da ne mogu

posvedo~iti svoju veru ili u potpunosti u~estvovati u hri{}anskoj zajednici, ako

redovno i zajedno ne u~estvuju u nedeqnoj euharistiji.« (Pismo, str. 29)

31

Kad je Kajin prineo Bogu `rtvu po svom izboru, Bog ju je odbacio (1. Mojsijeva

4,5). Kad je car Saul protiv Bo`je zapovesti zadr`ao zaplewenu stoku da bi je

prineo na `rtvu, Bog mu je oduzeo carstvo i to je bio uzrok Saulove propasti.

Prorok Samuilo ga je opomenuo: »Zar su mile Bogu `rtve paqenice kao kad se slu{a

glas wegov.« (1. Samuilova 15,22) Ho}e li hri{}ani slu{ati Bo`ji glas ili qudski?

Na{i zakqu~ci mogu izgledati logi~ni, ali ipak je istinito, pravedo, korisno i

dobro ono {to je Bog rekao. Ne mo`emo biti mudriji od na{eg Stvoriteqa i

Zakonodavca. To je isto kao kad bi ma{ina po~ela da u~i in`ewera kako bi trebalo

da radi da bi bila produktivnija.

»Poveravam ovo apostolsko pismo zastupni{tvu Bla`ene Device da mo`e biti

primqeno i prakti~no sprovedeno u hri{}anskoj zajednici… Dok slu{aju

propovedanu re~ na nedeqnim skupovima, vernici gledaju na Devicu Mariju, u~e od

we, dr`e je i duboko ~uvaju u svom srcu.« (Pismo, str.30) Ako }emo se u~iti od

Device Marije, ona je svetkovala Subotu, a nije nedequ. »A `ene (me|u kojima je i

Devica Marija) pripremi{e mirise i miro; i u subotu dakle osta{e na miru po

zakonu.« (Luka 23,56) Isus je rekao: »Nisam do{ao da promenim zakon ili proroke.«

(Matej 5,17) Devica Marija nam je zaista dala dobar primer, ali primer koji se

suprotstavqa papinoj interpretaciji – svetkovala je Subotu, a ne nedequ.

»Draga bra}o biskupi i sve{tenici«, zavr{ava papa, »pozivam vas da neumorno

radite zajedno sa vernicima da osigurate da vrednost ovoga svetoga dana bude

pravilno shva}ena i duboko sprovedena u `ivot.« (Pismo, str. 30)

»A gde nam je u Svetom pismu re~eno da svetkujemo prvi dan« pita Vilijems.

»Zapove|eno nam je da svetkujemo sedmi dan, a nigde nije da svetkujemo prvi.« (Isaac

Williams, Plain Sermonsd on the Catechism, p. 334)

»Nema direktnog autoriteta Svetoga pisma koji bi odredio da je prvi dan

’Gospodwi dan’« (dr D.H. Lucas, Christian Oralle, January, 1890)

»Nema nikakvog dokaza u Novom zavetu koji bi opravdao sada{we mi{qewe da su

Hristos ili wegovi u~enici, promenili sedmi u prvi dan sedmice.« (dr Laxman, in the

Christina Union,)

»Sveto ime sedmog dana je subota. Ovaj fakat jasno zahteva ~etvrta zapovest (1.

Mojsijeva 20,10) Po ovom predmetu jasno u~ewe Svetog pisma bilo je priznato kroz

sve vekove… Nijedan od apostola nije primenio zakon o suboti na prvi dan sedmice

– ta glupost je ostavqena kasnijim vekovima, niti su oni nastojali da prvi dan

zameni sedmi.« (J.J. Taylor, The Sabbath Qusetion, p. 14–17)

»Nedeqa je katoli~ka ustanova i weno svetkovawe jedino se mo`e definistati

katoli~kim principima… Od po~etka do kraja Svetoga pisma nema nijednoga teksta

koji bi opravdao promenu sedmoga dana bogoslu`ewa od posledweg dana sedmice u

prvi.« (The Catholic Press, Australian, Sidnex, August, 1900)

»Postojala je i postoji zapovest koja zahteva svetkovawe dana od odmora, ali taj

dan nije nedeqa. Me|utim, obi~no se ka`e da je subota promewena od sedmog u prvi

dan sedmice, sa svim obavezama, prednostima i sveto{}u. Celim srcem `eleo sam i

trudio se da prona|em dokaze o ovoj promeni. Pitao sam se gde da prona|em dokaze o

toj promeni? Ne u Novom zavetu – apsolutno ne! Ne postoji dokaz u Svetome pismu

koji bi potvrdio promenu subote od sedmoga u prvi dan sedmice.« (dr Hiscox, author of

the Baptist Manual)

»Po{to je nemogu}e na}i jedno mesto u Svetome pismu koje bi potvrdilo da su

Gospod li~no ili Wegovi apostoli naredili ovakvu promenu, od subote u nedequ,

onda nije lako odgovoriti na pitawe: ko je promenio subotu, i ko je imao pravo da to

u~ini?« (George Sverdrup, A News Day)

»Nigde u Svetom pismu nedeqa se ne spomiwe kao praznik… Ne postoji biblijski

zahtev za weno svetkovawe, niti bilo koja biblijska obaveza.« (The Watschman)

»Doka`ite mi da sam na osnovu Svetoga pisma du`an da svetkujem nedequ«, tvrdi

Inrajt, »u Bibliji ne postoji takav zakon, to je jedino zakon Katoli~ke crkve.

Katoli~ka crkva ka`e: Ne. Svojom bo`anskom vla{}u ukidam sedmi dan i nare|ujem

da svetkujete prvi dan sedmice. I {ta onda! Ceo civilizovani svet klawa se

slu{aju}i svetu Katoli~ku crkvu.« (Thomas Enright, Kansas City, Februarx 18, 1884)

32

Bog nikoga nije ovlastio da mewa, Wegov savr{eni Zakon. Imamo prednost da

biramo kome }emo se pokloniti, Bogu ili ~oveku i ~ije }emo zapovesti usvojiti,

Bo`je ili qudske. »I pokloni{e joj se svi koji `ive na zemqi kojima imena nisu

zapisana u `ivotnoj kwizi jagweta, koje je zaklano od postawa sveta.« (Otkrivewe

13,8) Pravi Hristovi sledbenici uvek }e slu{ati samo Wegov glas i i}i za Wim.

»Se}aj se dana subotnog da ga svetkuje{«, rekao je savr{eni Bog.

»Praznujte nedequ«, poziva papa.

Na nama je da izaberemo kome }emo slu`iti.

Mo`emo li slobodno i odlu~no izjaviti zajedno sa apostolom Petrom: »Boga treba

slu{ati vi{e nego qude.« (Dela 5,29; prevod: dr ^arni})

Poku{aj promene Bo`jeg zakona je prore~en

Prorok Danilo prorekao je da }e se pojaviti jedna sila koja }e »govoriti re~i na

vi{wega, i potira}e svece vi{wega, i pomi{qa}e da promeni vremena i zakone; i

da}e mu se za vreme, vremena i po vremena«. (Danilo 7,25) Sredwovekovno papstvo

ispunilo je ovo proro~anstvo dominirawem nad dr`avama u razdobqu od 1260 godina,

od 538–1798. I ovo papino pismo je jedan od poku{aja da promeni Bo`ji zakon

obarawem sedmog dana Subote i uzdizawem prvog dan sedmice – nedeqe.

Posmatrajmo razliku izme|u originalnog Bo`jeg zakona i onoga koji su qudi

iskvarili:

33

Deset Bo`jih zapovesti

I

»Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uza me.

II

Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga {to je gore na nebu, ili dole

na zemqi, ili u vodi ispod zemqe. Nemoj im se klawati niti im slu`iti, jer sam ja

Gospod Bog tvoj, Bog revniteq, koji pohodim grehe ota~ke na sinovima do tre}eg i do

~etvrtog kolena, onih koji mrze na mene, a ~inim milost tisu}ama onih koji me qube

i ~uvaju zapovesti moje.

III

Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer ne}e pred Gospodom biti prav ko

uzme ime Wegovo uzalud.

IV

Se}aj se dana od odmora* da ga svetkuje{. [est dana radi, i svr{uj sve poslove svoje.

A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla, ni ti,

ni sin tvoj, ni k}i tvoja, ni sluga tvoj, ni slu{kiwa tvoja, ni `ivin~e tvoje, ni

stranac koji je me|u vratima tvojim. Jer je za {est dana Gospod stvorio nebo i

zemqu, more i {to je god u wima; a u sedmi dan po~inu; zato je blagoslovio Gospod

dan odmora i posvetio ga.

V

Po{tuj oca svojega i mater svoju, da ti se produqe dani na zemqi koju ti da Gospod

Bog tvoj.

VI

Ne ubij.

VII

Ne ~ini preqube.

VIII

Ne kradi.

IX

Ne svedo~i la`no na bli`wega svojega.

X

Ne po`eli ku}e bli`wega svojega, ne po`eli `ene bli`wega svojega ni sluge wegova,

ni slu{kiwe wegove, ni vola wegova, ni magarca wegova, niti i{ta {to je bli`wega

tvojega.«

(2. Mojsijeva 20, 2-17)

* Jevrejska re~ »{abat« zna~i odmor, subota.

34

Bo`ji zakon sa promenama koje je ~ovek iskvario

I

»Ja sam Gospod Bog tvoj. Nemoj imati drugih bogova uza me.

II

(Druga zapovest je cela izostavwena)

II (Ovo je tre}a zapovest)

Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.

III (~etvrta)

Seti se da svetkuje{ dan subotni.

(Zapovest o svetkovawu subote je radikalno umawena)

IV (peta)

Po{tuj oca svojega i mater svoju.

V ({esta)

Ne ubij.

VI (sedma)

Ne ~ini preqube.

VII (osma)

Ne kradi.

VIII (deveta)

Ne svedo~i la`no na bli`wega svojega.

(Da bi ih imali deset, desetu zapovest su podelili na dva dela)

IX (prvi deo desete zapovesti)

Ne po`eli `ene bli`wega svojega.

X (drugi deo desete zapovesti)

Ne po`eli i{ta {to je bli`wega tvojega.«

(Generalni katoli~ki katekizam)

35

Da bi se nesmetano mogli klawati kipovima, ikonama, slikama i drugim predmetima,

a {to se suprotstavqa drugoj zapovesti, umesto da se odreknu prestupa, izbacili su

celu drugu zapovest. A da bi ih ipak bilo deset na broju, podelili su desetu na dve,

a koja je zapovest »ne po`eli«

Katoli~ka enciklopedija tvrdi da papa »ima toliku vlast i mo} da mo`e

promeniti i Bo`ji zakon, jer wegova vlast nije qudska nego Bo`ja i on postupa kao

Bo`ji namesnik na Zemqi sa punom vla{}u da ve`e i razvezuje svoje stado.« (Prompta

Biblioteka, Vol. VI pp. 25–29)

»Zakon je Gospodwi savr{en«, svedo~i psalmista (Psalam 19,7).

»Tako je dakle zakon svet«, dodaje apostol Pavle, »i zapovest sveta, pravedna i

dobra.« (Rimqanima 7,12)

»Koji sav zakon odr`i a sagre{i u jednome«, pi{e apostol Jakov, »kriv je za sve.«

(Jakov 2,10) Ako je ne{to sveto, savr{eno, pravedno i dobro, nije mu potrebna

izmena, dopuna ni ispravka. A ko je dostojan da vr{i korekturu Bo`jeg savr{enog

zakona? Zar je ~ovek pametniji od Boga?

Otpad od Bo`jeg zakona prorekao je i apostol Pavle: »Da vas niko ne prevari

nikakvim na~inom, jer ne}e do}i dok ne do|e najpre otpad, i ne poka`e se ~ovek

bezakowa, sin pogibli, koji se protivi i podi`e vi{e svega {to se zove Bog ili se

po{tuje, tako da }e on sesti u crkvi Bo`joj kao Bog pokazuju}i sebe da je Bog.« (2.

Soluwanima 2,3.4) Izraz »~ovek bezakowa« ne odnosi se na jednu osobu ve} na

xinovski sistem la`ne religije u kojoj su pome{ane istina i zabluda. Biblija ne

osu|uje pojedince koji su se u neznawu odvojili od poslu{nosti Bo`jem zakonu i

temeqa evan|eoskog u~ewa, ve} ukazuje na religijski sistem koji je prvenstveno

odgovoran za veliki otpad. U ovom sistemu nalaze se mnogi odani hri{}ani koji

slu`e Bogu prema svetlosti koja ih je obasjala. Vreme je da preispitamo svoje

verovawe i uporedimo ga sa Bo`jim zakonom i u~ewem Hristovog Jevan|eqa; da

odbacimo zabludu i stanemo na stranu istine, dok ne bude zauvek kasno.

Pre vi{e od sto godina prore~eno je izglasavawe zakona koji }e biti protiv

~etvrte zapovesti Dekaloga i koji }e prisiqavati qude da prihvate qudske ustanove,

a odbace Bo`je. »Crkveni i svetovni dostojanstvenici udru`i}e se da podmite,

nagovore ili primoraju sve qude da svetkuju nedequ. Nedostatak bo`anskih dokaza

bi}e zamewen prisilnim merama. Politi~ka pokvarenost uni{ti}e qubav prema

pravdi i istini… Sloboda savesti koja je stajala toliko mnogo `rtava, ne}e se vi{e

po{tovati.« (Kosmi~ki konflikt, str. 479)

Verni Ostatak

Opisuju}i veliki sukob izme|u a`daje (sotone) i `ene (Hristove crkve), apostol

Jovan ukazuje da je sotona ulo`io sve svoje napore da uni{ti »ostatak semena

`enina« (Otkrivewe 12,17). Ostatak ozna~ava malu grupu onih koji su se opredelili

da ostanu na strani istine. Biblija prikazuje Ostatak kao malu grupu Bo`jeg naroda,

koji uprkos pretwi, nevoqa i progonstava ostaje veran Bogu do kraja.

Karakteristike Ostatka

»Koji dr`i zapovesti Bo`je«(Otkrivewe 12,17), a ne qudske.

»Ima svedo~anstvo Isusa Hrista« (dar proro{tva). (Otkrivewe 12,17; 19,10)

Apostol Jovan video ih je u viziji kako »idu za Jagwetom (Hristom) kuda god ono

po|e« (Otkrivewe 14,17). Oni se ne povode za promenqivom i nesigurnom qudskom

ma{tom, ve} stoje na ~vrstom temequ i jedino slu`e Bogu.

Ostatak »dr`i zapovesti Bo`je i veru Isusovu«. (Otkrivewe 14,12) Vera koju

ispoveda Ostatak je ista Hristova vera koja je sa~uvana u Svetome pismu, vera koja

u~i, propoveda i `ivi po primeru Gospoda i U~iteqa Isusa Hrista. »Koji govori da

u wemu stoji i taj treba tako da hodi kao {to je on hodio.« (1. Jovanova 2,6) »Ne}e

svako koji mi govori Gospode! Gospode! u}i u carstvo nebesko«, rekao je Hristos,

»nego koji ~ini po voqi Oca mojega koji je na nebesima.« (Matej 7,21) Bo`ja voqa je

izra`ena u Deset Bo`jih zapovesti. Isus je do{ao na ovaj svet da qudima otkrije

voqu nebeskog Oca.

36

Apostol Jovan pokazuje da }e se Ostatak u posledwe vreme odlikovati time {to

}e objavqivati posledwu vest svetu: »Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer do|e ~as

suda wegova.« (Otkrivewe 14,6.7) Oni koji po{tuju Boga kao Stvoriteqa i

Otkupiteqa, svetkovawem dana uspomene na sedmicu stvarawa, objavi}e svetu vest da

je Hristos »Gospodar od subote«.

Drugi deo vesti koju Ostatak objavquje glasi: »Pade, pade Vavilon grad veliki: jer

otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.« (Otkrivewe 14,8) Od samog po~etka

grad Vavilon predstavqao je prkos i protivqewe Bogu; wegova kula bila je spomenik

otpada i centar pobune (1. Mojsijeva 11,1–9). Lucifer je bio nevidqivi vladar

Vavilona. Oholost i samovoqa koju je sotona pokazao u po~etku otpada otkrila se i

u gradwi Vavilonske kule. »Govorio si u srcu svojemu: iza}i }u na nebo, vi{e zvezda

Bo`jih podignu}u presto svoj… Iza}i }u na visine nad oblake, izjedna~i}u se sa

Vi{wim.« (Isaija 14,13.14) Tako je Vavilon postao simbol onih sila koje se

suprotstavqaju Bogu.

U Otkrivewu ime Vavilon upotrebqeno je da opi{e `enu, majku bludnicama. »A na

~elu wezinu napisano ime: tajna, Vavilon veliki, mati bludnicama, i mrzostima

zemaqskima. I videh `enu pijanu od krvi svetih, i od krvi svedoka Isusovih.«

(Otkrivewe 17,5–6) Vavilon predstavqa sve otpale verske organizacije i wihove vo|e

koji }e ponovo mrzeti i progoniti verni Ostatak Hristovih sledbenika. »Vino

Vavilona« predstavqa la`na u~ewa, krivoverja i zablude koje se otvoreno

suprotstavqaju Bogu i Wegovom savr{enom Zakonu. @alosna je ~iwenica, ali je

istina da }e vinom la`nog u~ewa biti »napojeni svi narodi«. (Otkrivewe 14,8) Verni

Ostatak je pozvan, da uprkos svim te{ko}ama, objavi vest narodima da je »pao

Vavilon veliki« i to je upravo ono {to sada ~inimo. Posledwi poziv milosti koji

Nebo {aqe ovom napa}enom svetu je: »Iza|ite iz we narode moj, da se ne pome{ate u

grehe wezine i da vam ne naude zla wezina.« (Otkrivewe 18,4)

Tre}i deo ove posebne vesti glasi: »Ko se god pokloni zveri i ikoni wezinoj, i

primi `ig na ~elo svoje ili na ruku svoju, i on }e piti od vina gneva Bo`ijega, koje

je nepome{ano uto~eno u ~a{u gneva wegova.« (Otkrivewe 14,9–10) Zver koja se ovde

spomiwe je zver iz Otkrivewa 13, 1–10. To je savez crkve i dr`ave koji vekovima

gospodari hri{}anskim svetom; apostol Pavle ga naziva »~ovek bezakowa«. (2.

Soluwanima 2,2.8) »Ikona zverina« predstavqa onaj oblik otpada koji }e postati

vidqiv kada se otpala crkva ujedini sa dr`avom i silom po~ne da prisiqava qude da

prihvate wene zakone koji }e se suprotstaviti Bo`jem zakonu.

Celo ~ove~anstvo uskoro }e se podeliti u dve grupe: one koji obo`avaju Boga

po{tovawem Wegovog Zakona i one koji obo`avaju i po{tuju »zver i ikonu wezinu«.

Ovom podelom jasno }e se pokazati prava i la`na slu`ba Bogu. Svi oni koji odbace

Bo`ji zakon, odbacivawem sedmog dana Subote, koji je znak Bo`je stvarala~ke mo}i –

spomenik stvarawa; i prihvate praznovawe nedeqe, primi}e »`ig zverin«, a oni koji

po{tuju Subotu i verno slu`e Bogu, primi}e »Bo`ji pe~at«. Ceo svet uskoro }e

odlu~iti ho}e li slu{ati vi{e Boga ili ~oveka.

Ovaj izbor nije lak, jer oni koji se suprotstave »a`daji« odbacivawem wenog

»`iga i ikone«, navu}i }e na sebe sotonin gnev i progonstva (Otkrivewe 12,17).

Me|utim, oni koji prihvate ponudu zveri i weno bludno vino i dan koji ona

predla`e, navu}i }e na sebe gnev Bo`ji (Otkrivewe 14,10.11).

Oni koji verom priznaju Isusa Hrista za svoga Spasiteqa i `ive u skladu sa

Hristovom naukom, primi}e ve~ni `ivot. Isus je to jasno objasnio u pri~i o deset

devojaka. On }e pozvati svoje verne sledbenike: »Hodite blagosloveni Oca mojega;

primite carstvo koje vam je pripravqeno od postawa sveta.« (Matej 25,34)

Ostatak nikad nije bio u ve}ini

U sukobu izme|u Boga i sotone, u kome svako qudsko bi}e na Zemqi u~estvuje i

stavqa se na stranu dobra ili zla; ve}ina je uvek bila na pogre{nom putu, a mawina

na Gospodwoj strani. Za vreme potopa nestale su milijarde qudi. »Tada izgibe svako

telo {to se mica{e po zemqi, ptice, stoka i zveri i sve {to gami`e po zemqi, i

svi qudi.« (1. Mojsijeva 7,21) Spasen je samo Noje sa svojom porodicom koji je slu{ao

Bo`ji glas i dr`ao Wegove naredbe. »I iza|e Noje i sinovi wegovi i `ena wegova i

`ene sinova wegovih s wima.« (1. Mojsijeva 8,18) Spaseno je samo osam osoba, a

ve}ina je uni{tena.

37

Ve}ina je i Hrista raspela vi~u}i odlu~no: »Raspni ga raspni, krv wegova na nas

i na decu na{u.« (Matej 27,25)

»U|ite na uska vrata«, rekao je Isus, »jer su {iroka vrata i {iroki put {to vode

u propast, i mnogo ih ima koji wime idu. Kao {to su uska vrata i tesan put {to

vode u `ivot ve~ni, i malo ih je koji ga nalaze.« (Matej 7,13.14) Zato nemojte se

obeshrabriti kad vidite da ve}ina polazi {irokim putem kompromisa i otpada, vi

ostanite verni Bogu na putu ve~nog `ivota.

Iako je u svim vekovima bila i bi}e mawina koja slu`i Bogu, ipak je apostol

Jovan u viziji ~uo »glas veliki naroda mnogoga na nebu«. (Otkrivewe 19,1) Mawina }e

se spasiti, ali ona nije toliko mala. Postoji himna koja hrabri, podi`e i uliva

nadu:

»Kad se javi Bo`ja truba i sam Gospod skupi nas,

Kada ve~no jutro po~ne da nam sja,

I kad spaseni na vrata u|u svi u sveti Grad:

U tom silnom mno{tvu moram biti ja!«

Da li je to sada i tvoja odluka?

38

10. Zajedni~ka izjava patrijarha i pape

U Vatikanu su 29. juna 1995. godine papa Jovan Pavle II i vaseqenski patrijarh

Vartolomej I potpisali zajedni~ku deklaraciju slede}e sadr`ine: »Zahvaqujemo Bogu

na ovom bratskom sastanku koji je odr`an u Wegovo ime i sa odlu~nim namerama

poslu{awa Wegovoj voqi da Wegovi u~enici budu jedno (Jovan 17,21). Na{ sastanak

je nastavak drugih va`nih doga|aja koji su posledice `eqe na{ih Crkava da odbace

ekskomunikaciju (iskqu~ewe) iz pro{losti, da zaboravimo i uklonimo s puta

prepreke i uspostavimo punu euharistiju1 … Na{e novoosnovano bratstvo u ime

jednoga Gospoda dovelo nas je do iskrenog razgovora i dijaloga koji zahtevaju

razumevawe i jedinstvo… Zajedni~ka komisija mogla je da izjavi da na{e Crkve

priznaju jedna drugu kao sestrinske crkve, zajedno odgovorne da ~uvaju jednu Crkvu

Gospodwu, odane Bo`jem planu i na poseban na~in imaju u vidu jednistvo… Ova

deklaracija koju smo zajedno na~inili ne}e pomo}i samo re{ewu postoje}ih

problema, nego }e odsada pomo}i katolicima i pravoslavnima da daju zajedni~ko

svedo~anstvo vere… Na na{em hodo~a{}u prema punom jedinstvu proslavi}emo

veliki Jubilej (2000. godinu) i bla`enom danu za koji se molimo da ne bude daleko,

kad }emo mo}i da delimo isti hleb i istu ~a{u u jednoj euharistiji Gospodwoj.

U toku istorije i skora{we pro{losti bilo je obostranih napada i tla~ewa. Kao

{to se pripremamo za ovu priliku, da zatra`imo od Boga wegovu veliku milost,

pozivamo sve da oproste jedni drugima i poka`u odlu~nu voqu da se uspostave novi

bratski odnosi i aktivna saradwa. Ovakav duh treba da ohrabri katolike i

pravoslavne, posebno tamo gde `ive jedni pored drugih, da se zauzmu za boqu saradwu

na kulturnom, duhovnom, pastoralnom, vaspitnom i socijalnom poqu, izbegavaju}i

svaku revnost za svoju vlastitu Crkvu na {tetu druge…

Prilikom zajedni~kih susreta, rimski papa i vaseqenski patrijarh molili su se

za jedinstvo svih hri{}ana… Oni u svom srcu nose brigu za celo ~ove~anstvo, bez

ikakve diskriminacije po rasi, boji ko`e, jeziku, ideologiji ili religiji. Oni

podsti~u dijalog, ne samo me|u hri{}anskim Crkvama, ve} i sa razli~itim

religijama, a iznad svega sa onima koje su monoteisti~ke.« (Catholic Information Network

(CIN) – BBS: 61a–449–6030)

39

11.Protest

Predsednik Sinoda Ruske pravoslavne crkve izvan Rusije, mitropolit Filaret, 15.

II 1965. godine uputio je protestno pismo vaseqenskom patrijarhu Atenagori zbog

samovoqnog skidawa anateme sa Katoli~ke crkve. »U crkvi treba sve da se u~ini na

legalan na~in, jedinstveno i u skladu sa starom tradicijom… Smatram da nam je

du`nost da izrazimo na{ op{ti protest protiv onoga {to je Va{a svetost sa

rimskim papom izjavila u pogledu skidawa kazne i iskqu~ewa, u~iwenog za vreme

patrijarha Mikaela Celuralusa 1054. godine. U~inili ste za vreme sastanka sa

rimskim papom Pavlom VI u Jerusalimu, ne{to {to nijedan od va{ih prethodnika

nije u~inio. Obave{teni smo da mnogi manastiri na Atosu za vreme slu`be odbijaju

da spomenu va{e ime. Da iskreno ka`em, konfuzija je velika. Oti{li ste toliko

daleko da ste samovoqno poni{tili odluku iz 1054. godine koju su usvojile sve

pravoslavne crkve… Va{ postupak je izjedna~io istinu i la`…

Nema jedinstva izme|u nas i rimokatolika sve dok se Rim ne odrekne nove

doktrine, i nema zajednice u molitvi dok ovu odluku ne donesu sve Crkve. Vatikan

nije samo verski centar, ve} i dr`ava, i veza s wim ima i politi~ku prirodu…

Istorija svedo~i da pregovori sa nepravoslavnima pod pritiskom politi~kih

faktora nikad nisu doneli Crkvi ni{ta drugo osim zbrku i podelu.

Du`nost nam je da izjavimo da na{a Ruska pravoslavna crkva ne}e stupiti ni u

kakav dijalog sa drugim konfesijama i odbija svaki kompromis sa wima. Ostvarewe

jedinstva s wima mogu}e je jedino ako prime pravoslavnu veru kao {to je do sada

sa~uvana u Svetoj, katoli~koj i apostolskoj crkvi. Dok se ovo ne desi, iskqu~ewe

patrijarha Mikaela Celuralusa je jo{ uvek na snazi i poni{tavawe istog Va{om

sveto{}u je nezakonito i zato je poni{teno…

Najozbiqnije molim Va{u svetost da prestanete sa tom konfuzijom, jer put kojim

ste po{li, ~ak ako bi i doneo jedinstvo sa rimokatolicima, proizveo bi podele u

pravoslavnom svetu… Vi{e bismo voleli vernost pravoslavqu umesto ideje o

kompromitovanom jedinstvu sa nepravoslavnima bez wihove potpune harmonije s nama

u veri.«

Mitropolit Filaret

Predsednik Sinoda Ruske

pravoslavne crkve izvan Rusije

Ekumenska opreznost

»Mnogi od na{ih pravoslavnih vo|a i profesionalnih teologa ka`u da na{a

Pravoslavna crkva nikada nije slu`beno izjavila da je rimokatolicizam jeres. Oni

nazivaju Rim »sestrinskom crkvom« i re}i }e da postoji nova otvorenost Rima, da

stvari boqe razumemo u svetlosti novih doga|aja… [ta se izmenilo od onda kada su

napisane ove re~i? Odgovor je: Ni{ta. Rim se nije pokajao ni za jednu svoju

pogre{ku, u stvari postao je jo{ gori od Drugog vatikanskog koncila.« (False Union

With Rome, p. 1) Sveti Marko, braniteq Pravoslavqa rekao je: »Nikad, o, ~ove~e ono

{to se ti~e Crkve ne dozvoli da bude izlo`eno kompromisu; nema sklada izme|u

istine i la`i. Me|utim, kao svetlost koja je potrebna u tami, tako i onaj koji malo

skrene sa puta istine postaje rob la`i.« (Isto, str. 2)

»Boqe je biti odvojen istinom, nego ujediwen u zabludi. Boqe je govoriti istinu

koja rawava pa onda le~i, nego neistinu koja daje prividnu udobnost pa onda ubije.

Nije qubav i prijateqstvo ako zanemarimo da objavimo sve savete Bo`je. Boqe je

biti omrznut zbog izno{ewa istine, nego biti voqen zbog propovedawa la`i.

Nemogu}e je na}i ijednoga u Bibliji koji je stajao na Bo`joj strani, a da nije imao

neprijateqa i bio omrznut. Boqe je stajati sam sa istinom, nego gre{iti sa

mno`inom. Postoji samo jedno Jevan|eqe, a Pavle je rekao: ’Ako bilo ko propoveda

vam neko drugo Jevan|eqe, osim onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude

proklet.’«(Ecumenisam and Apostasy)

40

12.O~ajni~ki poziv ekumenskom patrijarhu

Posle obostranog skidawa anateme iz 1054. godine izme|u Vatikana i

Konstantinopoqa, mnogi me|u katolicima i pravoslavnima bili su odu{evqeni, dok

je sa obe strane bilo i negodovawa i kritike. Me|u prvim i mo`da najo{trijim bio

je arhimadrit Filoteos Zervakos, iguman longovardskog manastira. Wegova poslanica

nazvana je: O~ajni~ki poziv ekumenskom patrijarhu (Atenagori).

»Ve} ranije sam `eleo da vam pi{em Va{a svetosti zbog Va{eg brzog i

nepromi{qenog dijaloga prema jedinstvu Isto~ne Pravoslavne crkve sa |avolsko

nau~enim papstvom… Po`urili ste brzim korakom i ropskim umom ispuwewu va{e

prve sumwive odluke – koja je, prema la`nom jedinstvu sa la`nim – nepogre{ivim

papom, koji Vas je pozvao kao nekoga ko je na pogre{nom putu, da se vrati papinom

toru…

Vidite, Va{a svetosti, kako u neslozi vukovi hvataju i razgone ovce Va{eg stada

koje Vam je Gospod poverio i za koje je prolio svoju krv. A Vi se ne brinete za ovce.

Vi se jedino brinete da po svaku cenu uspostavite prijateqstvo i jedinstvo sa wim i

za svoje li~no, a svoje stado predajete papi. Me|utim, pazite, Va{a svetosti, jer

dobre i racionalne ovce Hristovog stada ne}e Vas slediti, po re~i Gospodwoj: ’A za

tu|inom ne}e da idu, nego be`e od wega, jer ne poznaju glasa tu|ega.’ (Jovan 10,5) Oni

koji }e Vas slediti su oni koji su izvan tora Hristova, to su papisti, luterani,

kalvinisti. ’A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruje u mene,’ rekao je Isus,

’boqe bi mu bilo da mu se obesi kamen vodeni~ni o vratu wegovu i da potone u

dubinu morsku.’ (Matej 18,6) Onda, Va{a svetosti, kakva }e biti kazna za Va{ greh?

Jer niste sablaznili jednoga od najmawih – ve} mirijade velikih – episkopa,

sve{tenika, monaha sve{tenika, kalu|era, teologa, qudi i `ena… Pre svega Va{ je

posao da uspostavite jedinstvo i mir Pravoslavne crkve, koja je doslovno uzdrmana

ovim novotarijama…

Papisti i bez ikakve promene nastavqaju u svojoj zloj doktrini i arbitra`i. Dok

danas kategori~no izjavquju da ’jedinstvo hri{}anstva ne zna~i ni{ta drugo ve}

pokornost Rimu, jedinom Hristovom zameniku na zemqi’ i da ’primat i nepogre{ivost

nisu ekleziolo{ke odluke koje Crkva mo`e poni{titi, ve} dogma koju niko ne mo`e

pomeriti’ (Catholic, the Roman Chatolic Newspaper of Athens, Oct. 16, 1963); i jo{ vi{e

’Katoli~ka crkva nije spremna da `rtvuje nijednu od svojih istina’ – boqe re~eno

zabluda…

Jedinstvo kome te`e obe strane ne mo`e biti pravo jedinstvo, niti ono koje je

stabilno i trajno, zato {to se ne temeqi na jedinstvu doktrine. Po{to je jasno da

unutra{we (doktrinarno) jedinstvo nije mogu}e, i spoqno jedinstvo je nemogu}e…

Ovo spoqno jedinstvo, koje se temeqi na verskim razlikama, rezultat je la`nog

jedinstva i konfuzije u Crkvi…«

Sv. Nektarius je rekao: »Uslovi jedinstva pokazuju da je ono pod ovim uslovima

nemogu}e, zato {to nema dodirnih ta~aka. Svako od drugoga tra`i ne{to vi{e ili

mawe nego samo odricawe od principa na kojima je utemeqena cela gra|evina Crkve.

S jedne strane Rimska crkva osnovana je na papstvu, a s druge strane Isto~na crkva

osnovana je na ekumenskim koncilima. Zbog toga je jedinstvo nemogu}e, jer zahteva

ru{ewe obeju Crkava….

Isto~na crkva zahteva da se papa sa zapadnim Crkvama vrati u weno krilo,

odri~u}i se svog pro{log `ivota, i da joj se vrati u pokajawu… Da bi se postiglo

jedinstvo, bilo bi neophodno da se odstrane glavni uzroci odvajawa. Ovaj zahtev bi}e

zadovoqen, kad se papa odrekne svoga puta, a ne dok toleri{e ove zablude koje su

ukorewene u Crkvi. Sve dotle dok glavni uzroci podele ostaju takvi kakvi jesu,

Crkve uporno idu svojim putevima i jedinstvo je nemogu}e. Da bi se uspostavilo,

jedinstvo mora da se osigura na principima istine. Bez toga je svaki napor uzaludan.

(An Historical Study Concerning the Causes of the Schism, p. 9)

41

Neka bude jedinstvo, Va{a svetosti, ali na na~in na koji to Hristos `eli: daleko

od svakog svetovnog razloga i bilo kakvog kompromisa… Izme|u dva razli~ita

u~ewa, ne postoji pravi put kompromisa. Iz toga razloga oni koji propovedaju

sredwi put kompromisa i u~e da ne postoji ni{ta stabilno, definitivno i sigurno,

ve} kao licemeri misle na svoje me|usobno mi{qewe, takvo jedinstvo mora da se

izbegne.

Nemojte re}i Va{a svetosti, da nastavqamo samo spoqno pribli`avawe i

jedinstvo zajedni~kog fronta qubavi protiv gladi, nesre}e, ateizma, komunizma i

rata, jer jedinstvo najpre treba da bude pobeda istine, a onda trijumf qubavi koja

izvire iz jedinstvene istine…

[to vi{e prou~avamo situaciju koja je formirana za deset vekova {izme i

potpune odvojenosti, to ukazuje da ~iwenice nisu tako jednostavne da bismo sa vi{e

dijaloga u hodnicima Lateranske palate mogli ostvariti dugoo~ekivano jedinstvo…

Ako Rimska crkva nastavi uporno da se dr`i papinih principa i daqe bude

poku{avala da pro{iri svoju vlast iznad svih ekumena, gutaju}i i asimiluju}i sve,

bila bi prava ludost od nas pravoslavnih da zapo~nemo razgovore sa qudima koji

nemaju nameru da se pomaknu sa svoje pozicije – ~ak nimalo – ve} naprotiv pokazuju

tendencije da progutaju sve druge Crkve. Zdravo, neiskvareno i slavno pravoslavqe

odbija takve predloge i uzaludne diskusije.

Va{a svetosti, Vi cepate Crkvu i delite pravoslavqe jo{ vi{e nego {to je

podeqeno. Za{to biste primorali oce Svete gore, ili pet od deset mitropolita

Gr~ke, da sutra podele Crkvu da bi je sa~uvali od jedinstva koje nije dozvoqeno?

[ta mislite da ste postigli svojim jedinstvom sa rimskim biskupom koje je protiv

svetoga kanona? Najjednostavnije, oja~ali ste latinsku poziciju podele. [ta je

u~inio Va{ melodramski pozdrav izdaleka, Va{ zagrqaj i {ta su postigli Va{i

protivkanonski pokloni? Preciznije, pove}ali su opasnost da upozore verne da }e od

sada papine jeresi biti otvorenije. Dijalog, zajedni~ka molitva, primawe poklona i

liberalnih novotarija, neoprostivi su prema pravoslavnim propisima…

Va{a svetosti, nemojte nas voditi u gre{no papstvo i ne planirajte da nas

uvu~ete u Vavilon… Nemojte, zato {to }ete nai}i na otpor. Slava Bogu, u ovoj

zemqi mu~eni{tva postoji qubav pravoslavqa i duh otpora. Pravoslavna misao, kao

valovi okeana probudi}e se i potopiti Va{ ~amac u wegovoj trci prema papskom

antihristovom jedinstvu, sa super jereti~kim papstvom… Ne}emo tolerisati izdaju!…

Bog je uklonio izdajnike… Be`ite od novotarija kao da ih je |avo izmislio.

Ostanite na svetim kanonima. Ako u wima ostanete bi}ete spaseni, ima}ete mir, ali

ako ih ne poslu{ate, mu~i}ete se u mukama i ima}ete ve~iti rat me|u sobom…

Va{a svetosti, objavite opasnost u kojoj se nalazimo, onda kad pristupate dijalogu

sa tvrdoglavim jereticima. A od nas se zahteva da budemo budni… Va{a svetosti,

{to se desilo ono je pro{lo. ’Qudsko je gre{iti; a uporno nastavqawe je sotonsko.’

Ispravite pogre{ku! Imajte samilosti prema rawenim hri{}anskim vernicima…

Prekinite vi{e sa skandalom, jer put koji ste izabrali, iako }e vas dovesti do

jedinstva sa rimokatolicima, izazva}e jo{ ve}u podelu u pravoslavnom svetu, jer bez

sumwe Va{a duhovna deca, radije }e izabrati vernost pravoslavqu umesto ekumenske

ideje kompromisnog jedinstva sa nepravoslavnima bez wihove pune saglasnosti u

istini.« (Letter of Metropolitan Filaret to Patriarch Athenagora)

42

13.Apel vo|ama pravoslavnih Crkava

Mitropolit Filaret, predsednik Sinoda ruske pravoslavne crkve izvan Rusije, 19.

VI 1975. godine uputio je apel vo|ama pravoslavnih crkava u svetu:

»U ovo vreme univerzalnog kolebawa, uznemirewa uma i korupcije, od nas se

zahteva da, uprkos neverstvu, koje nas okru`uje, priznamo pravo u~ewe Crkve bez

obzira ko }e slu{ati. Ako }emo }utati o istini za dobro adaptirawa zabluda na{ega

veka, ili dati iskvareno u~ewe zbog udovoqavawa svetu, umesto hleba onima koji

tra`e istinu, da}emo im kamen. [to je vi{a pozicija onoga koji tako ~ini, utoliko

je ve}i i skandal koji proizvede i mogu do}i mnogo ozbiqnije posledice…

Na{a pro{la ’Tu`na poslanica’ ve} je izrazila tugu kojom smo zauzeli svoju

poziciju, pogotovo kad smo ~uli u~ewe koje su Sveti oci osudili i nad kojim su

izrekli anatemu. Te{ko je pisati o ovome. Koliko bismo vi{e `eleli da ~ujemo sa

prestola Crkve iz Konstantinopoqa, koja je rodila Rusku crkvu, vest crkvene

pravednosti i priznawa vere u duhu wene velike hijerarhije! Sa kakvom rado{}u

bismo primili takvu vest i predali je za pouku na{em pobo`nom stadu! Me|utim,

nasuprot tome, obuzela nas je velika tuga {to smo morali da upozorimo na{e stado

da od toga nekada{weg izvora pravoslavne istine izlazi napoqe vest korupcije koja

stvara skandale…

Sa velikom tugom moramo priznati da iz Konstantinopoqa nije odjeknuo glas

pravoslavne istine, ve} pre dobro pro{irene zablude ekumenizma. Me|utim, {ta }e

u~initi sada oni koje je Sveti u~inio nadglednicima da ~uvaju Crkvu Gospodwu koju

je On kupio svojom krvqu (Dela 20,28)? Da li }e ovo u~ewe koje je slu`beno

objavqeno iz Konstantinopoqa, ostati bez protesta od Gospodwe hijerarhije? Ho}e

li jo{ biti po re~ima svetog Grgura Teologa, izdaje istine }utawem?…

Stra{no je i pomisliti da bi se na nas mogle odnositi re~i Gospodwe upu}ene

Crkvi u Laodikeji: ’O da si studen ili vru}! Tako, budu}i mlak, i nisi ni studen ni

vru}, izbquva}u te iz usta svojih.’ (Otkrivewe 3,15.16)

Mi smo sada opomenuli svoje stado i pozvali vernike da imaju poverewa u Crkvu,

i upozorewe na{e zajedni~ke odgovornosti za na{e stado pred nebeskim

Natpastirom. @eqa nam je da cela Crkva zna za na{u tugu. Nadamo se da }e neko

~uti na{ pla~.«

Mitropolit Filaret

43

14.Pravoslavqe i ekumenska ve}ina

Pravoslavno u~e{}e u ekumenskom pokretu nema nikakav uticaj na liberalnu

ve}inu. Kad su pravoslavni bili pozvani u ~lanstvo Svetskog saveza crkava isticano

je da je to izvenredna prilika da me|u drugim Crkvama posvedo~e svoje pravoslavqe.

Me|utim, posle nekoliko decenija u~estvovawa u ovom pokretu, pravoslavni su do{li

do zakqu~ka da wihovo prisustvo u Savezu crkava nema nikakav pozitivni uticaj na

liberalnu ve}inu. U ve}ini slu~ajeva predlozi pravoslavnih delegacija nisu usvajani,

osim u slu~aju gde nije bilo drugog izlaza.

Ekumensko odstupawe od prvobitnog ciqa

Osniva~i Svetskog saveza crkava bili su protestanti, a ciq im je bio da se

ujedine zbog boqe saradwe u propovedawu Jevan|eqa svetu. Osnova zajedni~kog

verovawa bila je Biblija. Priznavali su Isusa Hrista kao Spasiteqa, Sina

~ove~ijega, Sina Bo`jega i Boga. Me|utim, u ekumenskom pokretu dogodile su se

velike promene.

Patrijarh iz Konstantinopoqa 1920. poslao je encikli~ko pismo: »Svim

Hristovim crkvama gde god se nalaze…« Kriti~ari su se odmah pitali da li je ovim

pismom patrijarh priznao da su i druge Crkve prave crkve, dok je pravoslavqe oduvek

u~ilo da je ono jedina prava Crkva? Ovo pismo otvorilo je vrata pravoslavqa

uticaju drugih Crkava, iako ono nije jedino.

Devet pravoslavnih Crkava u~estvovalo je na konferenciji »Vera i red« u Lozani.

Ubrzo posle toga, me|u ekumenistima, pojavila su se nova mi{qewa o crkvenoj

dogmi. Po~ela je da se pojavquje tvrdwa da nijedna Crkva nema potpunu istinu, {to

je uznemirilo mnoge, a pogotovo pravoslavne koji veruju suprotno tome. Ubrzo se od

u~esnika u ekumenizmu zahtevalo da se vi{e ne oslawaju na ono {to wihova Crkva

veruje, ve} da se oslone na zajedni~ko mi{qewe ve}ine.

Pravoslavqe je iznevereno

Pravoslavni su najzad shvatili da se nove smernice ekumenskog pokreta mewaju

svakog dana i po~eli su da se pitaju gde }e nas sve ove promene odvesti. Jo{ je 1979.

godine, Aleksandar [emanan dao svoje zapa`awe i upozorewe: »Va`an ~inilac

pravoslavnog u~e{}a u ekumenskom pokretu i posle toliko vekova potpune

odvojenosti izme|u pravoslavqa i Zapada, je upravo da pravoslavnima nije dat izbor,

ve} od samog po~etka bili su odre|eni, ne samo da sede na odre|enom mestu, ve} je i

wihova uloga i funkcija bila odre|ena. Ovo odre|ivawe bilo je zasnovano na

zapadnoj teologiji i ekleziolo{koj pretpostavki a koji su zasnovani na poreklu

ekumenske ideje.

Mi smo se prikqu~ili pokretu, u{li u debatu, uzeli u~e{}a u istra`ivawu ~iji

su osnovni tremini unapred bili odre|eni, koje smo mi prihvatili kao ~iwenice.

^ak i pre nego {to smo mogli da shvatimo, bili smo uhva}eni u va`no zapadno

razmimoila`ewe – katolika protiv protestanata, horizontalnih protiv vertikalnih,

autoriteta protiv slobode, hijerarhijsko protiv kongregacionalnog. Bili smo

u~iweni predstavnicima i nosiocima stavova i pozicija koje smo te{ko prepoznali

kao na{e i koji su duboko strani na{oj tradiciji.« (Alexandar Schamenann, Church,

World and Mission, p. 200–201)

Prema ovom tekstu pravoslavqe je nespremno uvu~eno u ekumenski pokret;

prikqu~ilo se ve} ustaqenom i unapred predestiniranom koritu reke ~ije su obale

bile u~vr{}ene i tok usmeren. Pravoslavna delegacija koja je u~estvovala u

studijskoj konferenciji »Vera i red« izjavila je: »Za nas je jedinstvo problem,

problem je povratka punini vere i reda, punoj vernosti Svetom pismu i tradiciji i

poslu{nosti voqi Bo`joj ’da svi jedno budu’.« (Arhiepiskop Iakovos) Problem se

nalazi u tome {to pravoslavni misle da to ve} imaju.

Godine 1961. Ruska pravoslavna crkva prikqu~ila se Svetskom savezu crkava. Tako

je ve}ina pravoslavnih crkava postala deo Saveza. Pre stupawa u ~lanstvo, patrijarh

iz Moskve postavio je uslove Savezu da se nikad ni{ta ne sme re}i o verskim

progonstvima u Sovjetskom Savezu. Patrijarh je ~ak negirao da postoje verska

ugwetavawa u wegovoj zemqi. On je kasnije igrao i glavnu ulogu u uspostavqawu

prijateqskih odnosa izme|u Ruske pravoslavne crkve i Vatikana.

44

Situacija u Svetskom savezu crkava po~ela je da se naglo pogor{ava onda kada je

rasformiran Internacionalni misionarski koncil ~iju je ulogu preuzeo Savez. Od

tada je naglo po~eo da se mewa stav ekumenista prema misiji Crkve u svetu. Sve

vi{e je preovladavalo liberalno mi{qewe: da ne postoji jedna, apostolska, prava

Crkva koja ~uva ~istotu vere i istine. Izmi{qena je nova teorija o crkvi kao

drvetu sa mnogo grana – mnoge crkve, a sve predstavqaju deo jedne celine. Ovo je

o~igledno uzbudilo pravoslavne koji imaju druga~iju dogmu o crkvi. Od pravoslavnih

se o~ekivalo da izmene svoje mi{qewe i u~ewe o dogmi crkve. Jedno pitawe je bilo

da li je crkva ~uvar i tvr|ava istine ili skup mnogobrojnih, razli~itih i suprotnih

mi{qewa, koja se stalno mewaju.

Na skup{tini Svetskog saveza crkava 1963. godine data je ~udna izjava: »Bilo bi

nerazumno za prave vernike da zahtevaju da je cela istina wima otkrivena i da je

jedino oni poseduju.« (Macris, op. cit. p. 42) Kriti~ari su odmah izjavili da ova

izjava nije biblijska niti se sla`e sa hri{}anskom teologijom. Ova izjava je potpuno

suprotna onoj koju je isti govornik dao pre ~etiri godine: »Istina koja uvek treba

da se pamti u svim ekumenskim krugovima je da ne postoje Crkve, ve} jedna, a ona je

vi{e nego {to je posvedo~ena crkvenom istorijom. Teorija o crkvi i granama…

fragmentarna teorija da postoji podela u Crkvi je neosnovana.« Kakva velika razlika

se pojavila samo za ~etiri godine! Ako je Crkva »stub istine« (1. Timotiju 3,16), ovo

je veliko odstupawe od temeqnih istina.

Patrijarh Nikodim je jo{ 1969. u svom govoru na Skup{tini Svetskog saveza

crkava u Upsali izrazio svoju zabrinutost da }e glas pravoslavqa uvek biti

nadvladan ve}inom razli~itih grupa, prete`no protestantskih. Mnogi pravoslavni

teolozi predlagali su da se jedinstvo hri{}ana gradi na jedinstvu vere, vere koju su

hri{}ani u po~etku dr`ali, ~istu, nepome{anu sa mnogobo`a~kim obi~ajima – vere

Apostolske crkve iz prvog veka posle Hrista. Ovo je bio izvanredan predlog, ali na

wega savremeni ekumenisti, koji imaju suprotne ciqeve, nisu obra}ali pa`wu.

Za pravoslavne i katolike najzna~ajniji je susret patrijarha Atenagore i pape

Pavla VI odr`an januara 1964. godine u Jerusalimu. To je po~etak katoli~ko –

pravoslavnog ekumenizma. Patrijarh Atenagora objasnio je ciq ovog poku{aja: »Da

izgradimo prijateqske odnose sa rimokatoli~kim crkvama kao i sa ostalim

hri{}anskim crkvama. Uprkos mnogim preprekama po{li smo ovome ciqu nose}i u

mislima zajedni~ko u~ewe i tradiciju koji zajedno, ve`u Crkve i imaju svoje poreklo

u prvom veku jedne i ujediwene Hristove crkve.« (Isto, str. 63)

Iako mnogi kritikuju patrijarha Atenagoru zbog samovoqne odluke pribli`avawa

katolicima, on je imao dobre ideje s kojima bi se slo`io svaki teolog, me|utim

niko nije prihvatio wegovu ideju. Profesor Nisiotis, u svom govoru u Wu Delhiju,

osvrnuo se na Atenagorin govor i rekao da je patrijarh govorio o staroj, ujediwenoj

Hri{}anskoj crkvi kao onoj koja je isto u~ewe i obi~aje vezala zajedno. Ako je prva

Crkva bila ujediwena, a dana{wa podeqena, onda je cela pravoslavna ekleziologija

sru{ena izjavom ekumenaskog patrijarha.

Sedmog decembra 1965. godine objavqeno je da je anatema iz 1054. godine skinuta.

[izma i razlozi zbog kojih je do{lo do podele izme|u Istoka i Zapada ostaju, ali

skinuta je anatema kao znak dobre voqe dveju Crkava.

Godine 1975. arhimandrit ]iril Argenti postavio je pitawe: »Za{to smo mi

razdvojeni?… Ako nismo ujediweni, mi nismo Crkva.« (Christian Unitu, p. 346) Tako je

pravoslavni sve{tenik na ekumenskom skupu objavio protestantsku ekleziologiju.

Crkva se ne zasniva na odnosima koje ima sa drugim zajednicama, ve} na Steni

istine, steni Isusa Hrista, bez obzira na to kakvi }e weni odnosi biti sa drugim

zajednicama. »Savremeni dijalog qubavi«, rekao je Justin Popovi}, »koji uzima oblik

gole sentimentalnosti je odricawe onoga {to vodi posve}ewu duha i vere u istini.

Sr` qubavi je istina; prava qubav voli i ~uva istinu.«

[to je vreme vi{e odmicalo, ekumenski pokret bio je sve vi{e izlo`en

promenama. Pod uticajem »oslobodila~ke« teologije, da bi ugodili pokretu `ena,

po~eli su ~ak da izbegavju i zamenicu mu{kog roda za Boga, a za Isusa gotovo uvek

upotrebqavaju titulu Sin ~ove~iji, a ne Sin Bo`iji, drugo lice Bo`anstva,

Spasiteq i Bog. Nagla{avaju samo Wegovu qudsku prirodu, svakako zato da se ne bi

zamerili Jevrejima, muslimanima i mnogobo{cima.

45

Da bi pridobili mnogobo{ce i `ene, dali su korejskoj `eni da govori na

skup{tini Svetskog saveza crkava u Kamberi, koja je istakla neprocewivu ulogu

duhova u me|usobnom pomirewu delegata i Crkava. Generalni sekretar Svetskog

saveza crkava, Emilio Kastro, javno je kritikovao pravoslavne {to su zbog wih na

Skup{tini morali da imaju dve vrste pri~e{}a, jednu za pravoslavne, a drugu za

protestante. (Lyles, Jean Caffy, The Christian Century, March 13 1991, p. 286)

Godine 1991. pravoslavni u SAD po~eli su da smawuju svoje u~e{}e u ekumenskim

aktivnostima, jer su bili suo~eni sa sve ve}im promenama.

Godine 1994. Ruska pravoslavna crkva po~ela je da preispituje svoje odnose prema

Svetskom savezu crkava.

Pre pedeset godina, katolici, pravoslavni i protestanti sa ponosom su govorili

o svojoj veri isti~u}i Isusa Hrista, nazivaju}i Ga svojim Spasiteqem, Sinom

Bo`jim i Bogom, {to je bilo prihva}eno kao osnova u~ewa Svetskog saveza crkava.

Danas, ako se spomene ime Isusa Hrista, onda je to samo Sin ~ove~iji, U~iteq i

Propovednik iz Galileje. Ovo jasno pokazuje da se isti~e samo Hristova qudska

priroda, a zapostavqa bo`anska.

Ekumenisti su pripremili i novi engleski prevod Biblije u kome su namerno

ubla`eni mnogi izrazi. Na primer u Psalmu 1,1. umesto: »Blago ~oveku koji ne ide

na ve}e bezbo`ni~ko i na putu gre{ni~kom ne stoji, i u dru{tvu nevaqalih qudi ne

sedi«; novi prevod glasi: »Blago ~oveku koji ne hoda u savetu gre{nih ili stoji na

putu gre{nika.« Ovo je samo jedan primer, a ima ih na stotine. Sve se prepravqa ili

ulep{ava, a sa puta se uklawa sve {to bi moglo da smeta organskom jedinstvu sa

drugim religijama i ideologijama.

Pravoslavni su do{li do toga zakqu~ka da se pitaju: »Za{to smo deo te mno`ine

koja se svakoga dana sve vi{e odvaja od istine? Za{to se jo{ uvek dr`imo tog

dru{tva koje je tako nestabilno? Da li smo Hristova crkva ili nismo? Ima li

pravoslavqe istinu? Ekumenski pokret negativno odgovara na ova pitawa.« (About,

HTM. P.30)

46

15.Tu`no kajawe i poziv na opreznost

Aleksej Jang bio je katolik koji se obratio u pravoslavqe i danas je sve{tenik.

On dobro poznaje obe Crkve i zato su wegovi komentari logi~ni i pristupa~ni

svima. Jang svoje izlagawe po~iwe posetom vaseqenskog patrijarha Vartolomeja I

Vatikanu juna 1995. godine. On tvrdi da papa `eli da uspostavi jedinstvo sa

Pravoslavnom crkvom pre 2000. godine. Zna~ajno je da je i patrijarh izrazio isto

mi{qewe.

Jang zatim prelazi na sr` podele: »Jednog lepog popodneva godine 1054. upravo

kada je trebalo da po~ne slu`ba u crkvi Sveta mudrost u Konstantinopoqu, kardinal

Humberto i dva druga papina legata, u{li su u zgradu i uputili se prema svetiwi…

Oni su tada stavili na oltar bulu ekskomunikacije i iza{li napoqe… Ovo je

predstavqalo po~etak velike {izme izme|u Isto~ne pravoslavne crkve i na Zapadu

Latina. Me|utim, {izma kao {to obi~no istori~ari priznaju, nije doga|aj ~iji se

po~etak mo`e odrediti datumom. To je ne{to {to se postepeno doga|alo, kao

rezultat dugog i komplikovanog procesa.« (Ware, Thimothy, The Orthodox Church, Panguim,

1993. p. 58)

Od tada pa do danas postoje dve odvojene Crkve. One su nekada bile jedna Crkva.

Posle odvajawa wihovi putevi po~eli su da se razdvajaju i udaqavaju jedan od drugoga.

Jang isti~e i podelu u samoj Katoli~koj crkvi u kojoj se sukobqavaju dve grupe,

liberalni i konzervativni vernici. Odani katolici, kad god im se pru`i prilika

ustaju u odbranu istine i uvla~ewa jeresi u Crkvu. Oni ~esto i jasno podi`u svoj

glas. Kada je 1870. godine papa Pije IX izneo dogmu o nepogre{ivoj supremaciji,

biskup Josip [trosmajer ustao je u odbranu na~ela Svetoga pisma: »Ne nalazim

nijedno poglavqe, ili jedan mali stih u Svetome pismu u kome je Isus Hristos

Svetom Petru dao gospodarsku ulogu iznad apostola, svojih saradnika… [to me

najvi{e iznena|uje i {to najvi{e svedo~i je Petrovo }utawe o tome.« (Hales, Bernard,

How the Pope Become Infalible) Apostol Petar nije posedovao nikakvu vlast nad drugim

apostolima. Nijedan od prva ~etiri koncila Crkve nisu dala papi nikavu vlast, ve}

samo po{tovawe.

»Izabrani moraju biti pa`qivi, vrlo pa`qivi«, nastavqa Jang, »|avo ne radi uvek

kao |avo; ~esto se pojavquje kao an|eo svetlosti. I on propoveda hri{}anstvo samo

malo druga~ije od onoga stvarnoga; i wegovim zamkama mnogi su uhva}eni u wegovu

mre`u. Na taj na~in uspeva vi{e nego da je poslao celu armiju nevernika i

nasilnika.« (Alexey Young, Florence 2000? p.10)

»Svaki prose~an katolik danas je slomqenog srca zbog doktrinarne korupcije i

skandala u Crkvi«, ka`e Jang, »ko bi mogao da prora~una duhovnu i psiholo{ku cenu

koju svi ovi imaju na du{i?… Prvi gubitak Katoli~ke crkve je naglo opadawe

duhovnosti. U nekom smislu svaka osoba tra`i da zadovoqi unutra{we te`we

`ivotnih pitawa. Me|utim, sve vi{e katolika shvata da se vi{e ne mogu obratiti

svojoj Crkvi za odgovor; ose}aju se ostavqenim, upla{enim i krajwe nesigurnim.

Iskreni katolik koji tra`i pita se: Gde je istina? Da li je ovde ili tamo sa

karizmati~nim vo|ama, ili nije? A iznad svega, gde mogu da na|em Isusa

Hrista?«(Isto, str. 12)

Komentari{u}i papino pismo »Svetlost sa Istoka« iz 1995. godine, Jang pi{e:

»Wegova svrha bila je da lansira zavr{ni ~in u dugom nastojawu da pravoslavne

hri{}ane dovede u jedinstvo sa Rimom.« (Isto, str. 13)

»Ne smemo zaboraviti da je papa odlu~io da pravoslavne vrati ponovo u svoj tor.

Wegovo pismo ne spomiwe duboke teolo{ke i ekleziolo{ke razlike izme|u wegove i

na{e Crkve – razlike koje neki sa obe strane umawuju. Papa ne isti~e ni pitawe

pokorne poslu{nosti wemu kao Hristovom namesniku na Zemqi. Me|utim, on je to

u~inio na mnogim drugim mestima i drugim prilikama. Nije dao jasan znak ~ak ni da

je voqan da razmisli o kriti~nom predmetu papinog autoriteta. Me|utim, zaobi}i

stvarne razlike me|u crkvama, to je upravo ciq savremenog ekumenizma: nikad ne

diskutuj o onome {to nas razdvaja; razgovaraj samo o sli~nim stvarima. To, svakako,

vodi la`nom jedinstvu, kao {to mora, jer dolazi od la`nog ekumenizma.« (Isto, str.

13)

47

Godine 1965. papa i patrijarh Atenagora izdali su zajedni~ko saop{tewe kojim je

poni{tena ekskomunikacija iz jedanaestog veka nastala izme|u dve Crkve. U

saop{tewu je nagla{eno: »Mi moramo da priznamo da su razna iskqu~ewa bila

upu}ena protiv osoba, a ne protiv Crkava i ono nije imalo za ciq da raskine

ekleziolo{ku zajednicu izme|u stolica Rima i Konstantinopoqa.« (The First Modern

Pope, 1987) Ova izjava se ne uklapa u istorijske ~iwenice. Delegacija Katoli~ke

crkve koju je predvodio kardinal Humberto 1054. godine nije stavila dokumenat o

iskqu~ewu Isto~ne crkve na sto patrijar{ijskog dvora ili kancelarije, niti ju je

uru~ila wemu u ruke, ve} ju je stavila na oltar u crkvi; prema tome cela Crkva je

bila iskqu~ena, a ne patrijarh i vi{e od devet vekova dve Crkve delovale su

potpuno odvojeno. Ne mo`emo odbaciti ~iwenice samo zato {to one stoje kao

prepreka na putu ve{ta~kog jedinstva.

Patrijarh Vartolomej I za vreme svoje posete Vatikanu 1993. nazvao je »papu bratom

patrijarhom, i dve Crkve, Katoli~ku i Pravoslavnu dva krila istih plu}a Hristovog

tela i da je to temeqna ekleziolo{ka istina«. Ova izjava uzbudila je protivnike

savremenog ekumenizma. Konzervativni katolici ne veruju da postoje dve sestrinske

Crkve, ve} prava Katoli~ka i druga koja se otpadom odvojila od Rima; dok

pravoslavni veruju da je Pravoslavna crkva ostala na starim temeqima, koje su

izgradili crkveni oci, posebno za vreme prva ~etiri koncila. Ipak sve prepreke se

zanemaruju i uporno ide prema ciqu spajawa dveju institucija pod jedan krov.

Po{to je izjavqeno da su dve crkve Katoli~ka i Pravoslavna dve sestrinske

Crkve, odlu~eno je da prestane obra}awe vernika iz jedne u drugu Crkvu. Ovo je

izazvalo nezadovoqstvo u obe Crkve, a posebno u Pravoslavnoj. Pravoslavni

sve{tenici tvrde da im je na taj na~in oduzeta prilika da odr`avaju i hrane

parohije, jer za wih je misionarska delatnost i prozelitizam izvor duhovne energije

za napredak Crkve. Odlu~eno je da se razlozi podele zaborave, da vernici pozitivno

misle i govore o crkvama i da po{tuju jedni druge. Kako zanemariti i zaboraviti

tako va`ne ~iwenice koje su vekovima stajale kao prepreke izme|u dve potpuno

odvojene Crkve.

Papa je 1439. godine sazvao latinski koncil u Florenci sa ciqem da Pravoslavnu

crkvu vrati Rimu. Kada je obe}ao da }e pravoslavnima poslati vojnu pomo} za borbu

protiv Turaka, pravoslavna delegacija pristala je na kompromis samo iz politi~kih

razloga. Kad je narod ~uo da je vera osramo}ena i prodata za vojnu za{titu od

neprijateqa, a pomo} nije bila sigurna, on se pobunio. Crkve su postale prazne,

niko nije hteo da u~estvuje u slu`bi sa onima koji su potpisali la`no jedinstvo.

Tada je ustao sv. Marko Efeski i pozvao sve{tenike i vernike na reformu. Iako je

bilo mnogo onih koji su mu se suprotstavili, ipak je ve}ina pre{la na wegovu

stranu i patrijarh je bio primoran da osudi i poni{ti jedinstvo sa katolicima.

Monasi sa Svete gore uputili su protest patrijarhu Vartolomeju I 8.12.1993.

godine u kome su izneli sada{we probleme. »Plan je da se ostvari jedinstvo uprkos

razlikama izme|u dve Crkve, kroz me|usobno priznawe tajni, apostolsko nasle|e i

primenu zajedni~ke pri~esti, najpre ograni~ene a zatim pro{irene. Posle toga mo`e

se diskutovati o doktrinarnim razlikama samo kao o teolo{kim mi{qewima.«

(Florenca 2000? p. 15) Kao {to vidimo istina se vi{e ne ceni, doktrina zanemaruje, a

zablude sve vi{e uzdi`u. Nije potrebno da budemo mudraci ni proroci da bismo

predvideli da ovo ne vodi miru i blagostawu ve} propasti.

Koje su to razlike od kojih se tako ve{to be`i i ~ije se definicije tako

pa`qivo skrivaju? Ima ih mnogo, a mi }emo spomenuti samo neke od wih. Papin

primat, papina nepogre{ivost, ~istili{te, bezgre{no Marijino za~e}e i weno

uznesewe na Nebo, stvorena milost, filiokve i druge. Monasi su postavili pitawe:

»Da li su ove jeresi danas dobile amnestiju? Da li }e se oformiti jedinstvo bez

jedinstva doktrine?«

48

Posle prividne kapitulacije pravoslavqa na koncilu u Florenci, patrijarh je

pribrao snagu, ustao protiv zamke i poni{tio sporazum o jedinstvu pravoslavqa i

Rima. Danas nema patrijaraha, vladika ili lokalnih crkava koje bi zajedno, hrabro i

otvoreno ustali u odbranu istine. Usamqeni pojedinci koji se pojave, sa svim svojim

ukorima i neslagawima, brzo bivaju u}utkani. Ve}ina vernika je nezadovoqna, ali je

pokorna, }uti i ~eka da vidi kakav }e biti ishod ove borbe. Patrijarh Vartolomej I

je izjavio da »danas, sa zadovoqstvom, posle mnogo bola i poni`ewa, do{li smo do

zrelosti koja nam dozvoqava da papstvo gledamo na novi i druga~iji na~in«. Da li su

wegovi prethodnici u pro{lih hiqadu godina bili nezreli pa nisu znali kako da

gledaju papstvo? Jang tvrdi da se za vreme tog sastanka patrijarha i pape desilo

ne{to neverovatno; grom je udario baziliku sv. Petra u kojoj je odr`avan ovaj

sastanak. (Orthodox Live, No. 3, 1993) Isto se desilo 1870. godine kada je objavqena

dogma o papinoj nepogre{ivoti.« (Florenca 2000? Str. 16)

[ta da radimo?

Jang daje zanimqiv odgovor na ovo pitawe: »Pre svega od svega srca treba da se

molimo Bogu. Onda treba da pozovemo vo|e Crkve gde god su i gde god mogu biti – da

u~ine sve {to mogu da javno osude sporazum i sve drugo {to se predla`e u prilog

jedinstvu… [to god patrijarh Vartolomej I radi, to se nas ne ti~e. Ovde je u

pitawu pravoslavna vera! [ta bilo koji patrijarh ~ini uti~e na sve nas na jedan ili

drugi na~in. Svi smo mi delovi Hristovog tela, i zbog toga svi smo odgovorni za

veru, od najni`eg vernika do najvi{eg vo|e. Svi smo pred Bogom jednako odgovorni za

skupoceno bogatstvo pravoslavnog hri{}anstva..« (Isto)

»Kao Neron, i mi samo besposleno gledamo dok Rim gori, a pokret polako ali

sigurno vodi pravoslavqe bli`e duhovnim promenama modernom svetovnom `ivotu,

koji }e doneti u`asne i kobne duhovne posledice… Nama je vi{e stalo do komfora i

materijalnih dobara nego li do istine. Tako su mnogi tolerisali ovaj opasni i

la`ni ekumenizam kao na~in koji ne~ujno maskira na{u li~nu gre{nost i nedostatak

pokajawa.« (Isto, str. 18)

U svojoj poslanici ekumenskom patrijarhu, mitropolit Filaret je naglasio:

»Primetili smo, da niko na Va{oj poziciji, osim nas, ne podi`e glasa; i to nas je

podstaklo da govorimo, jer ako ne bismo govorili mogli bismo u posledwi dan suda

biti okrivqeni da smo videli opasnost kojom ekumenizam preti Crkvi, a nismo

opomenuli wene episkope.« (Apel crkvama, str. 1)

49

16.Ekumeniski sabori i “svetost”wihovih

odluka

Mnogi hri{}ani, umesto da se pozovu na Isusa Hrista, Sveto pismo i Apostolsku

crkvu iz prvoga veka, svoje verovawe zasnivaju na odlukama crkvenih sabora. Da li su

ti sabori zaista sveti? I da li je »sveto« i ispravno sve {to je na wima usvojeno?

Sabori su re{avali doktrinarna pitawa, organizaciju, primenu discipline,

ka`wavali neposlu{ne, uzdizali one koji su prihvatali ideje ve}ine, a posebnu

naklonost imali su prema onima koji su u svojim rukama dr`ali vlast. Na crkvenim

saborima dono{ene su dobre i korisne odluke koje su pomogle Crkvi u borbi sa

negativnim elementima; ali za vreme wihovog trajawa ~esto se de{avalo i ono {to

nije imalo nikakve veze sa sveto{}u. Zato nemamo opravdani razlog da ih nazivamo

svetim saborima i dr`imo ih kao osnovu istine i verskog pravosu|a.

Ne zaboravimo da je jedan takav sabor osudio Martina Lutera i wegovo u~ewe,

iako je Luter bio u pravu, jer se oslawao na nepogre{ivu Bo`ju re~. Crkveni sabor

je izglasao i papinu nepogre{ivost, ali je pogre{io, jer je jedino Bog nepogre{iv, a

mi qudi svi smo gre{ni ukqu~uju}i i papu. Iako je na saborima doneto dosta dobrih

odluka, ipak ima i onih koje su donele mnoga zla i u~inile velike nepravde.

U petom veku pojavile su se jeresi, a vo|e crkava ulo`ile su mnogo truda da se

spre~i wihovo {irewe i Crkva sa~uva od krivoverja. Dakle, namere su bile dobre,

ali metode kojima su se slu`ili braniteqi »istine« nisu uvek odgovarale

principima »svetih sabora«. Pojavila su se razli~ita mi{qewa o Hristovoj prirodi.

Nestorije je u~io da se Hristova bo`anska priroda stopila sa qudskom, a

aleksandrijski patrijarh ]iril u~io je da u isto vreme postoje dve prirode. ]iril

je optu`io Nestorija rimskom biskupu Celestinu i caru Teodosiju II. Uticao je na

cara da upotrebi svoju vlast i autoritet, umesto da se osloni na Hrista i autoritet

Biblije. Bio je sazvan i crkveni sabor u Efesu 431. godine. ]iril je pobedio, a

Nestorije svrgnut i iskqu~en. Me|utim, sirijski biskupi koji su kasnije stigli na

sabor, nisu se slo`ili s tom odlukom; osudili su ]irila i opravdali Nestorija.

^iji je sud bio pravilan? Efeski sabor nije re{io pitawe jeresi, borba je i daqe

nastavqena.

Carigradski arhimandrit Eutih u~io je da su pre Hristovog utelovqewa postojale

dve prirode, a posle jedna. Patrijarh iz Carigrada, Flavijan, osudio je ovo u~ewe i

rimski biskup slo`io se sa Flavijanom. Me|utim, Dioskur, naslednik

aleksandrijskog patrijarha ]irila, pristao je uz Eutiha. »Antiohijski patrijarh

optu`io je Eutiha kod cara.« (Op}a crkvena istorija kwiga I, str. 578) Da bi se

okon~ao ovaj spor, car Teodosije II sazvao je novi crkveni sabor u Efesu 449. godine.

Za{to car, a ne patrijarh, saziva sabor? Da li }e sabor re{avati duhovna, verska

ili politi~ka pitawa? Kakvu ve{tinu u dubokim teolo{kim pitawima mo`e da ima

car koji nije teolo{ki obrazovan?»I car Teodosije II zadobijen je za Eutiha a protiv

Flavijana, i Flavijan se uskoro na|e u polo`aju osumwi~enog i optu`enog.« (Isto,

str. 578) Ko je pobedio na ovom saboru? Onaj na ~ijoj strani je bio car koji je i

sazvao sabor. Sabor je carigradskog patrijarha Flavijana li{io du`nosti, brutalno

su ga istukli, tako da je posle nekoliko dana i umro. Eutih je ovoga puta bio

opravdan, a wegovo u~ewe usvojeno.

Dve godine kasnije, naslednik cara Teodosija, Marcijan, sazvao je 451.godine novi

crkveni sabor u Kalcedonu. Opet, car saziva crkveni sabor, a ne Crkva. Ovaj sabor

je trebalo da pregleda odluke prethodnih sabora. Pravo je ~udo {to su sveti oci

prethodne »svete« sabore nazvali »razbojni~kim« saborima. Zbog ~ega su se sveti oci

usudili da se ovako izraze o »svetim« saborima?

Prvo, proces i metod re{avawa problema na saborima nisu bili na humanoj ni

duhovnoj visini. »Tada je po~elo ispitivawe rada konstantinopoqskog Sabora iz 448.

godine i ’razbojni~kog’ sabora u Efesu. Nijedan od pravoslavnih episkopa na saboru

u Efesu nije se slo`io sa osudom patrijarha Flavijana i Euzebija; na{ pristanak

bio je iznu|en pod pretwom nasiqa. Pod pretwom potpisali smo podnete papire na

osnovu kojih je bila napisana osuda episkopa. Prelati su nam pretili osudom,

otpu{tawem iz slu`be i izgnastvom.« (The Fourth Ecumenical Council, p. 16)

50

Kasnije kada je Eutih ponovo bio optu`en na saboru u Konstantinopoqu i kada je

Euzebije ~itao optu`be protiv wega mnogi delagati sabora su vikali: »Uhvatite i

spalite Euzebija! Spali ga `ivoga!« (Ecumenical Council, p. 13)

Istori~ar Jevsevije Popovi} pi{e, da je na saboru jednom bilo toliko opasno da

su se »papini izaslanici samo bekstvom spasili od opasnosti, koja im je pretila«.

»Car je pak te odluke potvrdio tobo`e kao takve koje su donete na osnovu nikejskih

odluka i odluka u Efesu 431. godine.«(Op}a crkvena istorija kwiga I, str. 578)

»Dioskur je formalno diktirao sve na saboru, red su dr`ali vojnici sa izvu~enim

sabqama i monasi naoru`ani batinama. Patrijarh Flavijan nije bio samo zba~en,

nego su ga pristalice Eutihove jo{ toliko zlostavqale, da je, uz to kada su ga

poslali u izgnanstvo, posle tri dana umro.« (Isto, str. 578) ^ak ako su osumwi~eni

i bili jeretici, ko je ovla{}en da vr{i torturu nad bilo ~ijom save{}u i

upotrebqava fizi~ku silu da odbrani duhovne »istine«? Zar je tako trebalo

postupati na »svetom« saboru na kome je re{avano pitawe Hristove prirode? Kako je

mogu}e da jedan sabor osudi nekoga kao jeretika, a drugi sabor da ga oslobodi i

uzdigne, i da se oba nazivaju svetim saborima?

Sabor je pozvao Dioskura da odgovara za svoje krivoverje. On je odbio da iza|e

pred sabor. Poziv je ponovqen tri puta. Najzad, sabor ga je posle tre}eg poziva u

odsustvu osudio kao jeretika. »Sabor je svrgnuo Dioskura, proterao ga iz grada, gde

je umro 454. godine.« (The Forth Ecumenical Councile, p. 17)

Carevo mi{qewe obi~no je bilo iznad mi{qewa ve}ine delegata na saboru:

»Uzalud je ve}ina pravoslavnih episkopa sa rimskim biskupom Leonom Velikim na

~elu zahtevala Drugi vaseqenski sabor, a ovaj nazvala ne ekumenskim, nego

»razbojni~kim« sinodom, efeskim razbojni~kim saborom, car je podr`ao odluke

istoga.« Ostalo je kako je car hteo, a ne ve}ina episkopa. (Op}a crkvena istorija,

kwiga I, str. 578)

Sabor je izglasao 28 kanona. Rimska delegacija nije do{la na vreme, a kada je

stigla zahtevala je da se 6. kanon promeni jer je u suprotnosti sa onima koji su

doneti na prethodinm saborima. Rimski biskup Leon Veliki ustao je protiv 6.

kanona. »Veliku su pa`wu obratili wegovom prigovoru, jer se mnogo polagalo na

dobre odnose s tim ~ovekom od velikog uticaja, budu}i da vremena behu opasna.«

(Isto, str. 580) Zna~i da se na saborima nije gledalo na vrednost stava koji brani

istinu, ve} ko zastupa mi{qewe i mo`emo li ne{to vi{e dobiti od wega. To je

praksa u politici, koja ne bi smela da se pojavi na crkvenom saboru, na kome su

dono{ene odluke o svetim stvarima.

Iako su na crkvenim saborima dono{ene i dobre odluke, ve}ina u~esnika iskreno

su branili ono {to su smatrali istinom. Me|utim, postupawe prema onima koje su

nazivali jereticima, dovoqan je dokaz da ih po ~istoj savesti ne bismo mogli nazvati

svetima, jer to i nisu bili. Ako je ~etvrti sabor nazvao prethodne sabore

»razbojni~kim saborima« kako da ih mi danas nazovemo svetim? Sabori na kojima je

primewivana sila, carski autoritet iznad autoriteta ve}ine duhovnih pastira, vojska

sa golim sabqama, tu~e i {pekulacije svakako nisu bili vo|eni od Svetoga Duha,

niti mogu biti sveti.

Umesto da se oslawamo na saborske kanone koji su postavqeni na nestabilnim

temeqima, mnogo je boqe da se oslonimo na Isusa Hrista, Sveto pismo i principe

Apostolske crkve iz prvoga veka. Na{a uloga nije da sudimo onima koji su se

trudili da urade najboqe prema svetlosti koju su imali, ali du`nost nam je da

potra`imo starije, ~vr{}e i sigurnije temeqe istine. »Imamo najpouzdaniju

proro~ku re~, i dobro ~inite {to pazite na wu«, rekao je apostol Petar, »kao na

videlo koje svetli u tamnome mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u

srcima va{im.« (2. Petrova 1,19) Ako je Biblija najstarija i najpouzdanija za{to da

tra`imo vodu na nesigurnim izvorima?

Monofiziti i sveti sinodi

Monofizitima se nazivaju vernici orijentalnih crkava koje su se u petom veku

odvojile od Pravoslavne crkve, na ~etvrtom sinodu u Kalcedonu. Monofiziti su bili

iskqu~eni i prokleti na sinodu zbog druga~ijeg shvatawa i u~ewa o Hristovoj

prirodi. Ova podela traje ve} petnaest vekova. Po{to se nalazimo u ekumenskom

veku, i Pravoslavna crkva zauzima se da postigne jedinstvo sa monofizitima.

51

Vo|a monofizita, patrijarh Josip izjavio je da Kopti »imaju isti duh pravoslavqa.

Velika je tajna gledati petnaest vekova odvojenosti dveju grana pravoslavne porodice

u nemogu}nosti da imaju jedinstvo vere i duh zajedni{tva… Za hiqadu i petsto

godina ove dve porodice stalno su dr`ale istu isto~no– hri{}ansku veru«.(Ecumenical

Awerness page, Monophysites Non – C. p. 1)

Kako monofiziti gledaju na ~etvrti sinod

Oni potpuno druga~ije gledaju nego drugi pravoslavni. Oni priznaju tri prva

sinoda koje su drugi nazvali »razbojni~kim«, a odbacuju ~etvrti u Kalcedonu koji su

usvojili oni, koji se nisu slagali sa prvima. Na ~etvrtom sinodu doneto je 28

kanona. Katolici na ~elu sa svojim biskupom, bili su protiv 6. kanona za koji su

tvrdili da je u suprotnosti sa zakqu~cima koje je doneo Efeski sabor. »Mi

odbacujemo ~etvrti sinod,« rekao je patrijarh [enoda III. »Mogu otvoreno da ka`em

da sve orijentalne crkve ne prihvataju ^etvrti, kalcedonski sinod. Ima ih sedam,

ako izgubimo jedan od wih, nismo mnogo izgubili.« (Isto)

Monasi sa Svete gore odgovaraju na ovu izjavu:

1. Ako »^etvrti od sedam sinoda nije bio nepogre{iv, onda je Crkva mnogo

pogre{ila.

2. Veliki broj pobo`nih otaca i mu~enika pogre{io je, mu~ili se i umrli za

ne{to bezvredno {to ima politi~ki izgled, {to je nerazumqivo pre nego {to je

istina u Hristu.

3. Onda je na{ liturgijski tekst la`an, jer objavquje jereti~ku prirodu

monofizita u toku petnaest vekova.« (Isto, str. 5)

Kao {to smo videli, jedni delegati su odbacili drugi i tre}i sinod nazivaju}i ih

»razbojni~kim« sinodima. Drugi odbacuju ~etvrti, jer su se mnogi zbog neslagawa na

wemu odvojili od Pravoslavne crkve. Proces i na~in kako su re{avani problemi,

nisu uvek bili na visini; sa nekim »jereticima« crkveni oci su postupali vrlo

surovo, na na~in koji ne dolikuje svetim ocima ni »svetim« saborima. Potpuno

suprotno na~inu Isusa Hrista i Wegovih apostola. ^esto je bivalo vi{e protiv

jednog predloga nego za, pa ipak je isti usvojen samo zato {to je car bio za wega.

De{avalo se da je ve}ina, da bi sa~uvala poziciju i `ivot, morala da }uti i

prihvati ono {to u demokratskom na~inu odlu~ivawa nikada ne bi prihvatila. Prema

tome, iako su ti sabori imali i pozitivan zna~aj, zbog onoga {to znamo da je bilo

negativno, ne bismo ih mogli nazvati »svetim saborima«, jer oni to nisu bili.

Ako bismo odlu~ili da ove sabore nazovemo svetima, za{to isto tako da ne

nazovemo i vatikanske, anglikanske, protestantske i druge? Jedino je Bog svet,

istinit, pravedan i nepogre{iv, a mi qudi, i pored najboqe voqe, ~esto gre{imo;

zato je najboqe osloniti sa na Gospoda Isusa Hrista i Sveto pismo koje je

nepogre{iva Bo`ja re~ i pouzdani izvor istine.

52

17.Papin apel isto~nim Crkvama

Papa Jovan Pavle II maja 1995. godine uputio je apostolsko pismo isto~nim

Crkvama. Zna~ajno je ista}i po{tovawe sa kojim se papa obra}a pravoslavnim

vernicima: »Po{tovana bra}o, dragi sinovi i k}eri Crkve.« Ovim papa na samom

po~etku daje do znawa da su pravoslavni, iako odvojeni od Rima i podeqeni u

nekoliko samostalnih Crkava, ipak deo Rimske crkve.

»Svetlost sa Istoka obasjala je univerzalnu Crkvu, pojavom Isusa Hrista«,

nastavio je papa. »Ova svetlost inspirisala je papu Leona XIII da uputi pismo sa

ciqem da ponovo uspostavi jedinstvo me|u svim hri{}anima Istoka i ja `elim da

po{aqem Katoli~koj crkvi isti apel… Mi verujemo da je tradicija isto~nih Crkava

deo nasle|a Hristove crkve…Vernici Katoli~ke crkve latinske tradicije tako|e

moraju da se upoznaju sa tim bogatstvom, i da nastoje, zajedno sa papom, strpqivim

zauzimwem da se potpuni crkveni katolicizam ponovo obnovi u Crkvi i svetu«

Papa, sin slovenskog naroda, posebno je dirnut pozivom naroda kome su do{la dva

sveta brata ]irilo i Metodije. Oni su bili slavni primer apostola jedinstva…

Moje misli obra}aju se na{oj bra}i i sestrama isto~nih Crkva sa `eqom da zajedno

tra`imo snagu odgovora na pitawe koje savremeni ~ovek postavqa na svim stranama

sveta… Mi imamo skoro sve zajedni~ko, a iznad svega, imamo zajedni~ki jezik za

jedinstvo… Ne mo`emo do}i pred Hrista, Gospoda istorije, razjediweni kao {to smo

bili na po~etku drugog milenijuma. Ova podela mora da ustupi mesto pribli`avawu i

harmoniji; rane na putu hri{}anskog jedinsta moraju da se zale~e.« (Apostolsko

pismo, str. 2.3)

»Na ovoj stazi obo`avawa, oni koji su stvoreni ’najsli~niji Bogu’ milo{}u i

dobrotom na putu dobra idu pred nama: mu~enici i sveci, i Marija Devica iznad svih

zauzima posebno mesto me|u wima. Od we je iza{ao izdanak Jesejev.« (Pismo, str. 4)

»Pro{lo je trideset godina otkako su biskupi Katoli~ke crkve na zasedawu

koncila u prisustvu mnoge bra}e iz drugih Crkava i verskih grupa, slu{ali glas

Duha koji je izlio svetlost duboke istine o prirodi Crkve, pokazuju}i da su svi

vernici u Crkvi bli`i nego {to mogu zamisliti, svi putujemo prema jednom Gospodu,

svi smo poduprti istom milo{}u… Zajedno smo delili na{u zabrinutost, zajedno smo

pozvani na jedinstvo me|u na{im Crkvama i mir u svetu.« (Pismo, str. 14)

»Ozbiqan je greh na{eg razdvajawa. Ja ose}am potrebu pove}awa na{e zajedni~ke

otvorenosti Duhu, koji nas poziva na pregovore, da priznamo i primimo jedni druge

sa bratskim po{tovawem, da u~inimo nove, juna~ke poku{aje koji }e biti u stawu da

otkriju svako isku{ewe povrataka unazad. Ose}am potrebu da idemo daqe od stepena

zajedni{tva koje smo postigli.« (Pismo)

»Ne mo`emo zaboraviti da je jedinstvo Rima i Konstantinopoqa, uprkos

te{ko}ama, preovladalo za sve vreme prvog milenijuma… Kada je na Veliki petak,

wegova svetost Vartolomej I patrijarh iz Konstantinopoqa uputio svoje razmi{qawe

Crkvi u Rimu u znak krsta, ja sam podsetio na ovo zajedni{tvo u nedavnom iskustvu

mu~eni{tva: ’Ujediweni smo na ovim mu~enicima iz Rima… Ujediweni smo uprkos

`ivotnoj pozadini ovih mu~enika, nikako ne mo`emo proma{iti da budemo

ujediweni.« (Pismo, str. 15)

»U pogledu na{e recipro~ne odvojenosti od euharistije, ose}amo svoje siroma{tvo

i potrebu da u~inimo sve {to mo`emo da taj dan do|e, kada }emo zajedno uzeti isti

hleb i isto vino.« (Isto, str. 16)

»Danas znamo da je mogu}e ostvariti jedinstvo kroz Bo`ju qubav, jedino ako Crkve

`ele zajedno, sa potpunim po{tovawem svake tradicije i potrebne autonomije. Znamo

da se to mo`e ostvariti jedino na osnovi qubavi Crkava koje sve vi{e ose}aju da su

pozvane da poka`u jednu Hristovu crkvu, ro|enu od jednog kr{tewa i jedne

euharistije, i koje `ele da budu sestre. Kao {to sam vi{e puta rekao: Hristova

Crkva je jedna. Ako postoje podele, one moraju da budu pobe|ene, ali Crkva je jedna;

Hristova Crkva izme|u Istoka i Zapada mo`e da bude samo jedna i ujediwena.«

(Pismo, str. 17)

53

»Ose}am da Bo`ji poziv da radimo na svaki na~in da svaki vernik u Crkvi

svedo~i svoju veru zajedno na osnovu principa, posebno na teritoriji na kojoj deca

Katoli~ke crkve – Latinske i Isto~ne – i deca Pravoslavnih crkava `ive zajedno u

velikom broju.« (Pismo, str. 19)

Papa je pozvao sve{tenike Katoli~ke i Pravoslavne crkve, da u mestima u kojima

nema sve{tenika jedne Crkve da sve{tenik iz druge Crkve podjednako slu`i

pravoslavnima i katolicima.

»Na zavr{etku ovoga pisma, moje misli usmerene su mojoj dragoj bra}i i sestrama,

patrijarsima, biskupima, sve{tenicima i |akonima, kalu|erima i kalu|ericama,

qudima i `enama iz Isto~nih crkava. Na pragu tre}eg milenijuma, svi mi slu{amo

poziv… Mi smo oduzeli svetu prednost zajedni~kog svedo~ewa koje je mo`da moglo

izbe}i mnoge tragedije i ~ak promeniti tok istorije… Eho Jevan|eqa – re~i koje ne

obeshrabruju – jo{ uvek sna`no uti~u, jedino su oslabqene na{om odvojenosti.

Hristos poziva, ali ~oveku je te{ko da ~uje wegov glas zato {to smo propustili da

govorimo istim akordom… Neka Gospod skrati vreme i udaqenost. Neka nam Hristos

skoro pomogne da otkrijemo, da smo uprkos tolikih vekova udaqenosti, bili vrlo

blizu, jer smo mo`da i nesvesno, i{li zajedno jednom Gospodu i jedni prema drugima.

Neka narod tre}eg milenijuma bude u stawu da u`iva u ovom otkri}u, najzad

ostvarenom u re~i harmonije koju objavquju bra}a i sestre koji vole jedni druge, i

zahvaquju jedni drugima na bratstvu koje izmewuju. Tako }emo se predati Gospodu

~istim rukama pomirewa, a qudi u svetu ima}e jo{ jedan na~in da veruju i nadaju se.

Sa ovim `eqama dajem svoj blagoslov svima«. (Pismo strana 21)

Ko mo`e u~estvovati u katoli~koj euharistiji?

Vernik Metodisti~ke crkve, Skat, ima veliko po{tovawe prema Katoli~koj crkvi

i hteo je da u~estvuje u euharistiji (pri~esti) u Katoli~koj crkvi, me|utim, bilo mu

je zabraweno. Za{to? Skat se obratio katoli~kom teologu za obja{wewe. Otac Mateo

je odgovorio: »Drugi vatikanski koncil u dekretu o ekumenizmu u~i: ’Svi koji su

opravdani verom udru`eni su u Hristu; i iz dobrog razloga prihva}eni kao bra}a i

sestre, deca Katoli~ke crkve’.« (Broj 3)

»Slu`ba sakramenata je delo proslavqawa zajedni{tva, ozna~avaju}i jedinstvo

vere, u~e{}e odvojene bra}e sa katolicima, a posebno u sakramentu euharistije,

pokore, i miropomazawa bolesnika, je zabraweno.« Ukratko, euharistija, po na{em

verovawu, je znak jedinstva koje ve} postoji me|u nama.« (Father Mateo, Comunion only for

Catholics)

Ako je samo katolicima dozvoqen pristup euharistiji, pod kojim uslovima se

pravoslavni pozivaju na jedinstvo sa katolicima i u~e{}e u zajedni~koj euharistiji?

Zna~i li da pravoslavni treba najpre da prihvate katoli~ko u~ewe, pa tek onda da

mogu u~estvovati u zajedni~koj euharistiji koja im se nudi?

»Kroz jedinstvo sa Rimom, poslu{no{}u rimskom biskupu, papi, garantovano je

puno jedinstvo u Crkvi koju je Hristos osnovao na Petru. Sveti otac je jemac

jedinstva, svetosti, katoli~anstva i apostolstva koji su zagarantovani… Svi

hri{}ani, Jevreji, muslimani, ili bilo koja rasa qudi su na{a bra}a i sestre,

pozvani su u puninu crkvenih blagoslova. Bio bi to pogre{an ekumenizam koji ne bi

ulo`io truda da svi qudi u|u u potpuno katoli~ko jednistvo, u Crkvu koju je osnovao

Isus Hristos.« (Isto, str. 2)

Papa i ekumenizam

Papa Jovan Pavle II 30. maja 1998. uputio je encikli~ko pismo u kome je

slu`beno izjavio, da on li~no i Katoli~ka crkva potpuno se posve}uju naporima za

ja~awe ekumenizma – tra`ewa jedinstva me|u Crkvama.

Govore}i o svojoj ulozi u ekumenizmu, papa je naglasio da je on Petrov naslednik,

{to ga ~ini »prvim slugom jedinstva Crkve«. Ovo je uzbudilo vo|e mnogih Crkava, a

posebno protestante i pravoslavne koji su se odvojili od Rima zbog papine

supremacije. Neki protestanti koji su zaboravili za{to su wihovi o~evi umirali

brane}i istinu; odu{evili su se papinom izjavom o ekumenizmu, ali mnogi su

izrazili svoje negodovawe i nezadovoqstvo, posebno zato {to papa jo{ uvek

insistira da je Petrov naslednik i jedina glava Crkve.

54

U pismu papa nagla{ava da je zadatak ekumenizma ogroman zadatak koji ne mo`emo

odbaciti i »koji ja sam ne mogu nositi«. Papa je zatim pozvao »crkvene vo|e i

wihove teologe da pri|u sa mnom zajedno bratskom dijalogu, dijalogu u kome }emo

odbaciti nekorisne sukobe iz pro{losti«. »Du`nost je Petrovog naslednika«,

podvukao je papa, »da podseti na propise o zajedni~kom dobru Crkve, ako bi bilo

onih koji bi u te`wi za li~nim interesima do{li u isku{ewe da ih zanemare.

Du`nost rimskog biskupa je da ukori, upozori i na vreme izjavi da ta ili ova

mi{qewa koja kru`e ne sla`u se sa jedinstvom vere.«

Ima li pravo papa da presudi {ta je »jedinstvo vere« i {ta je suprotno tome?

Ako je on Petrov naslednik za{to se ne ugleda na Petra, koji nije uzeo vlast u svoje

ruke, ve} kad se pojavio problem pozvao je apostole, stare{ine sa vernicima Crkve,

zajedno razgovarali, saslu{ali sve i poslali zajedni~ku odluku crkvama. (Vidi: Dela

15,22–25) Hristos u svojoj Crkvi nije predao vlast nijednom ~oveku, ve} celoj Crkvi.

Samovoqnim i prisilnim uzdizawem papstva iznad Crkve, navu~eno je u pro{losti

veliko prokletstvo na Crkvu, izazvani mnogi sukobi, razdvajawa i podele; me|utim,

prema sada{woj izjavi papstvo se jo{ uvek dr`i istih principa i zabluda, a poziva

odvojene Crkve u jedinstvo. Papstvo se nikad ne}e promeniti. »Papska crkva nikad

ne}e odstupiti od svoga zahteva za nepogre{ivost. Ona smatra da je imala pravo u

svemu kada je progonila one koji su odbacivali wene dogme… Katolicizam kao

sistem nije ni danas bli`i Hristovom Jevan|equ nego {to je bio ma u kom ranijem

odseku svoje istorije… On se slu`i svim silama da pro{iri svoj uticaj i pove}a

svoju silu; on se priprema za `estoku i odlu~nu borbu da ponovo zadobije prevlast u

svetu, da ponovo uspostavi progonstvo i sru{i sve {to je protestantizam sagradio.«

(Kosmi~ki konflikt, str. 456–457)

»Rimska se crkva sada pokazuje svetu kao miroqubiva; ona poku{ava da opravda

izve{taje o svojim surovostima. Obukla se u obli~je pobo`nosti, ali se nije

promenila. Svako na~elo kojim se papstvo rukovodilo u pro{lim vekovima, postoji i

danas. Ona se jo{ uvek dr`i nauke koja je uvedena u mra~nom sredwem veku.« (Isto,

str. 462)

Po{tovawe crkvenih propisa

Papa Jovan Pavle II 28. maja 1998. godine poslao je apostolsko pismo u kome je

odredio i objavio neke ta~ke kanonskog zakona Katoli~ke crkve. Spomenu }emo samo

jedan propis:

Kanon 1436: »Ko god se odrekne istine koja se mora verovati bo`anskom i

katoli~kom verom, koji posumwa ili potpuno odbaci hri{}ansku veru, i ne povu~e se

po{to bude zakonski opomenut, bi}e ka`wen kao jeretik ili otpadnik iskqu~ewem; a

sve{tenik iznad svega mo`e da bude ka`wen drugim kaznama, ne iskqu~uju}i

uklawawe iz slu`be. Pored ovih slu~ajeva kad uporno odbacuje u~ewe koje rimski

papa ili koley biskupa odredi da se dr`e ili koji priznaju da je neko u~ewe osu|eno

kao zabluda, ne odrekne se po{to bude zakonski opomenut, bi}e ka`wen

odgovaraju}im kaznama.« (Pismo str. 3)

55

18. Poziv na opreznost – zamka se mo`e izbe}i

Mnogi konzervativni hri{}anski teolozi skre}u pa`wu vo|ama i vernicima

Crkve da budu oprezni kad stvaraju bliske odnose sa ekumenizmom. Ovi budni i

zabrinuti stra`ari pojavquju se u svim crkvama: Katoli~koj, Pravoslavnoj i

protestantskim crkvama. U pismu »Opreznost« izneta je o{tra i direktna izjava

pravoslavnih teologa:

»Ukratko re~eno, ekumenizam je obadvoje pokret i ekleziolo{ka jeres… Glavno

mesto dato je dijalogu, iako je malo ploda doneo taj beskrajni dijalog modernog

ekumenskog pokreta… Glavna organizacija koja propagira ovu ekumensku jeres je

Svetski savez crkava… Du`nost je cele Crkve, carskog sve{tenstva vernika, ne samo

da bude oprezna u vezi sa ovim predmetom, ve} da jasno i otvoreno govori protiv

ru{ewa na{e tradicije da bi je sa~uvali… Vreme je do{lo za sve verne pravoslavne

hri{}ane da govore.« (Ecumenism Awarness, p. 1.2)

Anatema protiv ekumenizma

Koncil vladika Ruske pravoslavne crkve izvan Rusije izdao je saop{tewe koje su

potpisale sve vladike: »Onima koji napadaju Hristovu crkvu, koji u~e da je ona

podeqena na grane koje se razlikuju u doktrini i na~inu `ivota ili da ne postoji

vidqiva Crkva, ali }e u budu}e biti osnovana kad sve grane ili sekte, denominacije

i religije budu ujediwene u jedno telo, i koji ne razlikuju sve{tenstvo i tajne Crkve

od onih jereti~kih, ve} ka`u da kr{tewe i euharistija jeretika vode spasewu; oni

koji imaju pri~est sa jereticima ili koji ih brane, {ire ili brane wihovu

ekumensku jeres pod izgovorom bratske qubavi ili pretpostavimo ujediwewa

odvojenih hri{}ana, ANATEMA!« (Isto, str. 2,3)

»Pobo`nim sve{tenicima i vernom narodu ka`em«, pi{e dr Konstantin

Kavernosi: »Zapamtite i duboko ure`ite u razum re~i apostola Pavla: ’Bra}o, stojte

i dr`ite uredbe kojima se nau~iste re~ju ili iz poslanica na{ih’.« (2. Soluwanima

2,15) (Concerning Images, 3,41)

[tetan efekat ekumenizma na na{e svedo~ewe

»Pravoslavni ne o~ekuju da se drugi hri{}ani obrate u pravoslavqe u istoriji i

kulturnoj realnosti, pro{losti i sada{wosti i postanu ~lanovi Pravoslavne crkve.«

(Ecumenism Awerness, p. 5)

Opisuju}i Generalnu skup{tinu Svetskog saveza crkava 1991. godine u Kamberi, u

dokumentu: »Od ekumenizma do pokreta ’novog veka’«… ka`e se: »Bogoslu`ewe su

po~eli Aborixini, polu goli i pokriveni blatom dok su igrali na podijumu, jasno je

izgledalo kao paganski ritual, dok su drugi urlali kao zveri prave}i u`asnu buku

pomo}u nekakvih cevi. To je trajalo nekoliko minuta. Onda su nastupili pravoslavni

(navode se imena patrijaraha, episkopa, vladika i sve{tenika)… Onda su sledili

jeretici iz celoga sveta… Ne mogu dovoqno da naglasim da je to bilo bogoslu`ewe

Svetskog saveza crkava i izraz jedinstva duha… Onda je srpski pravoslavni

sve{tenik dirigovao ekumenskom horu od osamdeset osoba. Posle toga sledila je

propoved, pravi humor. Posebno mesto dato je isto~nom misticizmu. Za sve vreme

pravoslavna delegacija bila je prisutna, a ~esto je igrala i glavnu ulogu.

Pravoslavni sve{tenici i{li su iza `ene pastora po imenu Lize.

Abori|ini su zapalili vatru i prineli tamjan. Nekad je bilo hri{}anskih

mu~enika koji su umirali mu~eni~kom smr}u zato {to nisu hteli da pro|u kroz dim

~i{}ewa. Kad sam to video bio sam {okiran. Bilo mi je potpuno jasno da je Svetski

savez crkava potpuno skrenuo od hri{}anskog ciqa, prete`no protestantskog

jedinstva; koji sada ima pred sobom agendu ujediwewa svih religija sveta. To je

sotonski sinkretizam (gde se dve religije ujediwuju protiv tre}e). Na kraju je `ena

korejanski pastor pozvala osamnaest zlih duhova.«(From Ecumenism to New Age, p. 1,2)

56

Pisac ovoga ~lanka `ali {to je Svetski savez crkava odustao od prvobitnog ciqa

i {to uporno vodi narod na klizav put. On posebno `ali {to su se ugledni

pravoslavni sve{tenici i crkveni dostojanstvenici pome{ali sa liberalnim

protestantima koji u svoju sredinu danas primaju sve, ~iji pastori su i `ene; a

posebno {to su se ume{ali me|u Aboriyane koji su na bogoslu`ewu sprovodili

paganske obrede. Govore}i o odlukama koje su donesene na ovoj skup{tini, u

izve{taju se navodi da su ih »u~inili pravoslavni ekumenisti. Nikakav koncil pre

toga nije bio sazvan da se unapred prodiskutuje o tako va`nim odlukama i da re{imo

da li da ih usvojimo ili ne. Pravoslavni ekumenisti su svoju odluku odmah stavili u

praksu. To je tipi~na taktika pravoslavnih ekumenista, oni rade na projektima koje

bi najpre trebalo izneti na koncilu, ali potpuno zanemaruju principe Pravoslavne

crkve… Pravoslavni ekumenisti izabrali su ova teolo{ka ~udovi{ta koja su

potpuno jereti~ka«. (Isto, str. 3)

»Pravoslavni ekumenisti uporno sprovode ’dijalog qubavi’ sa krivovercima, ali

odbijaju da govore sa onima u Crkvi koji se ne sla`u sa wihovim ru{ila~kim i

zavodni~kim aktivnostima. Oni ’vole’ krivoverce la`nom ’qubavi’ (zato {to ne

govore istinu), a preziru svoju bra}u i sestre koji se ne sla`u sa wihovim delima i

pozivaju ih na odgovornost za prestup protiv Svetog Trojstva… Bra}o, stanimo na

stranu vere i tradicije Crkve, ne uklawajmo me|a{e koje su uspostavili na{i sveti

oci niti dozvolimo onima koji ho}e da ru{e gra|evinu svete Katoli~ke i apostolske

crkve Bo`je.« (Isto, str. 3) Ovo jasno ukazuje na veliku zabrinutost mnogih vernih

pastira u Crkvi zbog {tetnog uticaja ekumenskog jedinstva preko koga se u

hri{}anstvo uvode mnogobo`a~ki obi~aji {to }e povremeno potpuno odvojiti

vernike od temeqnih istina spasewa.

Upozorewe sa sastanka u Atini

U martu 1995. godine odr`an je u Atini tre}i sastanak – Pravoslavna opreznost.

Na ovom sastanku raspravqano je o negativnim posledicama ekumenskog uticaja na

pravoslavqe. Ono {to pravoslavni teolozi vide kao problem je:

Papstvo se otvara prema drugim religijama

»Posle Drugog vatikanskog koncila, Rim je pokazao »novu otvorenost« prema

nekatolicima i drugim religijama. Papa putuje po svetu da propoveda novi

sinkretizam (spajawe dva protivnika protiv tre}ega). Rimokatolicizam priznao je

kao mogu}nost da obogati hri{}anstvo razli~itim kulturama… Ali da li je to

mogu}e kad su razli~ite kulture vezane za mnogobo{tvo, panteizam i druge elemente?

U su{tini papa propoveda da je nedovoqno spasewe u Hristu Isusu, po{to nalazi

odgovore o spasewu u spisima Indusa Mahatme Gandija. Za vreme svoje posete Indiji

papa je rekao: ’Indija ima mnogo da da svetu u pravcu razumevawa istine svoga

postojawa… Ja sledim spise Mahatme Gandija. Ja u wima nalazim odgovore, za mene

odgovore, odgovore hri{}anima svugde; temeqne odgovore’.«

Iz drugih izjava i papinih dela jasno je da on misli da Indija, a posebno Gandi,

nudi ’novu viziju’, a to je ono {to `eli novo dru{tvo globalnoga mira«. Za vreme

svoje posete Indiji, pred velikim mno{tvom, na Gandijevom grobu papa je izjavio: »I

nasle|e Mahatme Gandija jo{ uvek nam govori. I danas kao hodo~asnik mira do{ao

sam ovde da uka`em po{tovawe Mahatmi Gandiju, isceqitequ ~ove~anstva. Mahatma

Gandi je rekao da ako qudi i `ene prionu za istinu sa posebnim po{tovawem svakog

qudskog bi}a, ma kakve razlike bile me|u wima, novi svetski poredak i civilizacija

qubavi mogu se posti}i. Neka nas Bog blagoslovi i vodi kad se zala`emo da zajedno

radimo u izgradwi sveta mira. Neka Gandi `ivi ve~no!…Neka istina miroqub-

qivosti `ivi ve~no!« (A Raport on Video 2: The Roll of The Vatican… p. 1)

Papa je pozvao sve prisutne da se mole za mir. Hri{}ani su se molili Bogu,

muslimani Alahu, budisti Budi, Indusi mnogim bogovima. Da li je mogu}e da ovakve

molitve budu usli{ene i donesu mir?

Pravoslavni konzervativci `ale {to su se neki od wihovih sve{tenika, vladika,

episkopa i patrijaraha pome{ali s mnogobo{cima. »Pravoslavni su stavqeni na istu

visinu«, tvrde oni, »sa celim spektrom hri{}anske jeresi i nehri{}anskih religija.

Na{e ~isto pravoslavqe neopisivo je poni`eno kroz pravoslavne ekumeniste.«

(Isto, str. 2)

57

Za vreme procesije na ekumenskim sastancima, predstavnici razli~itih religija

i{li su u svojim no{wama i sa svojim natpisima, a svaki od wih je nosio sve}wak

sa mnogo sve}a. »Mnogo sve}a, jedan sve}wak. Pravi sinkretizam. A {ta je sa jedinom

Svetlo{}u, sa Re~ima Isusa Hrista? Kakvu zajednicu ima videlo sa tamom?« (Isto,

str. 3)

U ^ikagu je odr`ana Druga svetska konferencija religija 1993. godine na kojoj je

bilo prisutnih {est hiqada predstavnika koji su zastupali 250 razli~itih religija.

Ponovo su pravoslavni bili iznena|eni. »Sekretar Rimokatoli~ke crkve objavio je

viziju nove civilizacije, me|utim, nije to bila crkva, ve} Vavilonska kula. Wegova

svetost Dalaj Lama, ispred vi{e od trideset hiqada slu{alaca, rekao je sa

po{tovawem religioznog pluralizma: »Jedna religija ne mo`e zadovoqiti milione

qudi… Moramo prihvatiti razli~ite religije i to }e biti mnogo boqe za celo

~ove~anstvo… Duhovni pluralizam i duhovna harmonija su vrlo zna~ajni. Me|utim,

pitawe je da li je to mogu}e? Moj odgovor je definitivno – da, da, da! Tako do kraja,

mawe ili vi{e, sve religije su iste, sve one poma`u ~ove~anstvu.« (Isto, str. 3.4)

Posle toga Dalaj Lama je najavio svoj program o razmeni hri{}anskih i budisti~kih

monaha da bi time potpomogao svoju viziju.

Na skup{tini u Kamberi, tri Aboriyanke posle prestave mnogobo`a~kog kulta

o~i{}ewa, unele su i sveto Jevan|eqe. Kad se sve ovo uzme u obzir, pribli`avawe

mnogobo{tvu i primawe svih vrsta magi~nih jeresi u ekumenski pokret, nije nikakva

iznimka ili ~udo {to mnogi konzervativni hri{}ani o{tro podi`u svoj glas protiv

zabluda koje se brzim tempom uvode u crkvu.

Savremeni ekumenizam je prevara

U ~lanku »Savremeni ekumenizam je prevara«, konzervativni katolici pozivaju

vernike i vo|e Crkve na opreznost i otpor liberalnom pokretu koji preti da

uni{ti Crkvu. Skre}emo »pa`wu vernim katolicima na opasnost koja preti

’skupocenom biseru’, va{oj svetoj katoli~koj veri od liberalnog duha na{eg

vremena… Ekumenski pokret je usmeren prema ujediwewu Crkava u jednu Crkvu, jedno

telo, ali ne i dr`awe istih verskih na~ela… On osvetqava ono u ~emu se sla`emo,

a prikriva ono {to nas deli… Drugi vatikanski koncil mnogo je rekao o

ekumenizumu, ali nikad nije dao definiciju ove re~i…

Kad je Katoli~ka crkva bila pozvana da po{aqe delegaciju na ekumensku

konferenciju, Vera i poredak 1919. godine, Sveta stolica u~tivo je odbila poziv.

Papa Benedikt XV objasnio je da iako je wegova `eqa da bude jedno stado i jedan

pastir, za Katoli~ku crkvu nemogu}e je da se udru`i sa drugima u potrazi za

jedinstvom… Ne samo da je to uzaludno, ve} opasno pa ~ak i sramno za katoli~ke

vernike da u~estvuju u tra`ewu jedinstva na ovakav na~in.« Kako to da je taj papa

smatrao velikim proma{ajem za katolike da u~estvuju u ekumenaskom pokretu, a

dana{wi papa suprotno wemu, poziva katolike da ulo`e napore za postizawe

ekumenskog jedinstva? Koji od wih gre{i, biv{i ili sada{wi papa?

Isti~u}i vrednost zauzimawa pro{lih papa da o~uvaju ~istotu crkvenog u~ewa,

konzervativni katolici smatraju da je »sinteza svih krivoverja koja je bila osu|ivana

i uspe{no dovedena pod kontrolu zauzimawem pape Pija X, ponovo o`ivela kao {to

je sveti Pije X objavio, potajno uvedena u krilo crkve«.

Odani katolici upore|uju Crkvu sa brzom rekom koja ima svoje korito, obale i

odre|eni pravac kretawa, sa ekumenizmom koji li~i na baru ustajale vode koja se

{iri u neodre|enom pravcu gde god joj se otvori prostor i nema odre|enog pravca

niti stremi ikakvome ciqu. Kad su upitali jednog biskupa za{to su izjave o

ekumenizmu sa Drugog vatikanskog koncila tako nejasne, on je odgovorio:

»Upotrebili smo nejasne termine za vreme koncila, ali znamo kako }emo ih posle

protuma~iti.«

Ekumenizam stavqa sve religije sveta na istu visinu i tvrdi da sve religije vode

qude Bogu. On predstavqa Boga kao veliku planinu kojom kru`e mnogi putevi i staze

i sve vode do istog vrha. Svako je slobodan da bira put koji god ho}e, Bogu je

svejedno kojim }e putem neko sti}i; me|utim, to nije tako. Ovo mi{qewe

suprotstavqa se temequ Hristovog Jevan|eqa.

58

»Kad katolik dobije bacil ekumenizma u svoj krvotok, infekcija vodi duhovnoj

bolesti i smrti. Najpre postane nemaran za svoj katolicizam; pridru`i se

bogoslu`ewu sa osobama la`nih religija i na kraju napusti pravu Hristovu crkvu.«

Za{to je ekumenizam prevara?

U spomenutom ~lanku dat je i odgovor: »Moderni ekumenizam je prevara zbog

wegovih la`nih principa… On jedino radi na ru{ewu Katoli~ke crkve.«

»Ekumenizam }e umawiti katoli~ku istinu zbog ekumenskog jedinstva. U~ini}e da

ostavimo qude u wihovim gresima i priznati da su sve religije, dobre ili lo{e,

jednaki putevi koji vode Bogu. Ekumenizam, dakle, prihvata la`ni i opasni princip

koji zanemaruje Hristovu vest i wegovu pravu Crkvu… Crkva gubi svoju ulogu kao

u~iteq ~ove~anstva. »Idite i nau~ite«, pretvara u: »idite i pregovarajte.«

»Nasuprot istini koju je Bog otkrio ~ove~anstvu, postoji spoqno jedinstvo u kome

nema jedinstva istine, a u tom slu~aju i nema jedinstva ve} la`ni dijalog.«

»Odgovorni u na{oj svetoj Crkvi `rtvovali su weno jedinstvo na oltar

ekumenizma {to je dovelo do ozbiqnog cepawa Crkve u ime jedinstva do stepena gde

nalazimo od ekstremnog konzervatizma do krajweg liberalizma… Ekumenizam je

jedinstvo na ra~un katolicizma.« (Moderni ekumenizam je prevara)

Ekumenizam – izdaja Jevan|eqa

Pod ovim naslovom nalazi se izjava baptista koji su protiv katoli~ko –

evangelisti~kog spajawa. »Dokument, ’Katolici i evangelisti zajedno: hri{}anska

misija tre}eg milenijuma’, tvrdi da su svi katolici hri{}ani, dr`e istu veru kao i

evangelisti i da su na{a bra}a i sestre u Hristu. Ako je tako, onda je reformacija

bila tragi~na pogre{ka koju svi treba da odbacimo. Hiqadu godina pre reformacije

uvek je bilo grupa evan|eoskih hri{}ana izvan Katoli~ke crkve, od kojih su milioni

poklani zato {to su slu{ali Sveto pismo umesto Rima… Oni su shvatili da Crkva

nije iznosila istinu i da oni i wihovi prijateqi nisu bili spaseni ve} izgubqeni.

Oni su po~eli propovedati spasewe milo{}u kroz veru umesto katoli~kog la`nog

jevan|eqa sakramentalnih rituala i dela. Zbog toga su bili iskqu~eni, a hiqade wih

mu~eni.

To je na{e nasle|e dana{wih evan|eoskih hri{}ana koji sada odbacuju ovaj

dokument (Katolici i evangelisti zajedno). Od nas se zahteva da verujemo da su

reformatori bili prevareni, da su kao i katolici danas bili spaseni samo to nisu

znali… Pozvani smo da se uzdr`imo od propovedawa Jeva|eqa onima kojima je

neophodno potrebno i da pretpostavimo da su ve} spaseni, me|utim, na{a doktrina

zabrawuje takvu sigurnost… Sada misionari moraju da napuste katoli~ke zemqe kao

{to su [panija, Italija i one u latinskoj Americi. Takva je stra{na primena

navedenog dokumenata.« (Gatway Babtist Church, Ekumenizam izdaja Jevan|eqa)

Bugarska pravoslavna crkva i Svetski savez crkava

Posle obimne kritike o radu, stilu i organizaciji Svetskog saveza crkava,

Bugarska pravoslavna crkva, donela je odluku da se odvoji od ovog Saveza.

Svetski savez crkava, u toku pedeset godina napornog rada okupio je 339

hri{}anskih crkava: protestante, pravoslavne i anglikance, a Katoli~ka crkva nije

~lan ovog Saveza. Posledwih nekoliko godina pravoslavni su se ose}ali

zapostavqenim, dok su liberalni protestanti sve vi{e dominirali. Ortodoksni

pravoslavni sabla`wavaju se {to u ekumenskim crkvama sve vi{e preovladavaju

liberalni koncepti: rukopolo`ewe `ena za pastoralnu slu`bu, primawe

homoseksualaca u crkvu, za sve{tenike, pa ~ak i ven~awe osoba istog pola u crkvi,

smernice ekumenista prema ujediwewu hri{}ana sa nehr{}anima itd.

Posle pada komunizma, u isto~nu Evropu u{li su ekumenisti i protiv usvojenog

pravila »zajedni~kog svedo~ewa« po~eli evangelizirati i pokr{tavati pravoslavne.

Sve ovo dovelo je do zakqu~ka da su pravoslavni prevareni i da se hitno ne{to mora

u~initi da se za{titi pravoslavqe. Gruzijska pravoslavna crkva bila je me|u prvima

koja je otkazala ~lanstvo u Svetskom savezu crkava, a Bugarska sledi wen primer.

Ove Crkve nisu jedine. Sve pravoslavne Crkve preispituju svoje odnose sa

ekumenskim pokretom, a posebno Ruska i Srpska pravoslavana crkva.

59

Bugarska pravoslavna crkva donela je odluku o odvajawu jo{ u aprilu, a 22. jula

1998. godine Sinod u Sofiji potvrdio je ovu odluku. Predstavnik bugarske

Pravoslavne crkve izjavio je da je 87 odsto pravoslavnih u Bugarskoj glasalo za

odvajawe od Svetskog saveza crkava. Sve ovo pokazuje da je pitawe ekumenizma goru}e

pitawe koje sve vi{e zabriwava vernike svih Crkava.

Bilo je najavqeno da }e se u isto vreme sa Bugarskom crkvom odvojiti i Poqska

pravoslavna crkva koja broji vi{e od pola miliona vernika; me|utim, posle duge i

te{ke diskusije, Poqska crkva, ipak je odlu~ila da do daqega ostane, ali se saznaje

da i ta odluka stoji na nestabilnom temequ. »Nijedna Pravoslavna crkva ne}e

napustiti izazov tra`ewa hri{}anstog jedinstva«, rekao je poqski arhiepiskop

Jeremiaz. »Fanatici koji uzaludno propovedaju svoje odbacivawe ekumenizma

motivisani su posebnim interesima, a oni ne predstavqaju pravoslavqe.«

Odavno je bilo predvi|eno da }e Svetski savez crkava izgubiti autoritet i

privremenu ulogu ~iji je ciq da postepeno pripremi protestante i pravoslavne za

spajawe sa Vatikanom. Kad wegova privremena uloga bude zavr{ena, trebalo bi da

nestane, a svoju ulogu prepusti drugome. Ne treba da nas iznena|uje {to sve vodi do

toga da papa ponovo preuzme vlast nad svim Crkvama. To je ono {to je apostol Jovan

prorekao da }e se »rana smrtna isceliti« . (Otkrivewe 13,3.) »I pokloni{e joj se

svi koji `ive na zemqi.« (stih 8) »I u~ini da zemqa i koji `ive na woj poklone se

prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna.« (stih 12) ( Vidi: Ekumenizam – re{ewe ili

proma{aj, str. 40–72) Svedoci smo da se dragocena biblijska proro~anstva ispuwavaju

pred na{im o~ima, zato ne smemo biti neodlu~ni i malodu{ni. Sve~ani trenutak je

upravo pred nama kada treba da donesemo sudbonosnu odluku.

Poqski arhiepiskop Jeremiaz izrazio je svoju zabrinutost nadaju}i se da druge

pravoslavne crkve, Srpska i Ruska, ne}e slediti primere Gruzijske i Bugarske

pravoslavne crkve. Mitropolit Poqske pravoslavne crkve, Sava Voda, izjavio je da

}e Poqska pravoslavna crkva pokazati solidarnost sa drugim pravoslavnim crkvama

u Rusiji, Srbiji, Gr~koj i drugima.

»Da li }e neko iz dobrih ili lo{ih razloga napustiti Svetski savez crkava, to

svakako pove}ava zabrinutost«, rekao je dr Peter Boutenef. »Nadamo se da to ne}e

dovesti do serijskog povla~ewa (pravoslavnih crkava), ali zvono na uzbunu zvoni sve

ja~e.«

»Zategnuti odnosi izme|u pravoslavnih crkava i Svetskog saveza crkava postoje

decenijama«, rekao je Cetsis, »ali odnosi su se u posledwe vreme znatno pogor{ali.

To nije zato {to su novi elementi Svetskog saveza crkava iza{li na povr{inu, ve}

zato {to se situacija u prvoslavnim Crkvama promenila.«

Sa velikim interesovawem primqena je vest vaseqenskog patrijarta Vartolomeja

I da }e se 2003. godine odr`ati Sinod pravoslavnih crkava u svetu ~iji }e zadatak

biti da ujedini pravoslavne Crkve koje treba da donesu zajedni~ku i kona~nu odluku

da li }e se i one, koje do tada ostanu ~lanice Svetskog saveza crkava, pridru`iti

ostalim crkvama i doneti kona~no re{ewe da li ostaju u Savezu ili }e se sve

zajedno odvojiti.

»Postoji velika opasnost da hri{}anstvo postane prostitutka«, rekao je dr

Bejerhaus. »Hri{}anstvo nevesta (Crkva) ~uva svoju ~ednost, ~istotu i neukaqanu

prvu qubav za Isusa Hrista i odbija da slu{a glasove na{ega vremena.« (Dr Byerhous,

Vers Une Religion Mondiale? P. 42)

»Crkva se neosetno predala duhu vremena i prilagodila svoja bogoslu`ewa

savremenim prohtevima… Sve vi{e se gube granice koje odvajaju pobo`ne od

bezbo`nih, a revni qudi sa obeju strana trude se da sasvim uklone razlike izme|u

na~ina wihovog postojawa i wihovih zabluda.« (Kosmi~ki konflikt, str.317)

»Isti uzroci imaju uvek iste posledice. Onaj koji namerno ugu{uje ose}awe svoje

du`nosti zato {to ono smeta wegovim naklonostima, kona~no }e izgubiti mo} da

razlikuje istinu od zablude. Razum slabi, savest otupi, srce otvrdne, du{a se odvoji

od Boga. Gde se omalova`ava i prezire vest bo`anske istine, onde }e crkva biti

zavijena u tamu; vera i qubav hladne, nastaje otu|enost i razdor.« (Isto, str. 311)

60

Apostol Jovan sa tugom je izgovorio re~i: »Pade, pade Vavilon grad veliki; jer

otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.« (Otkrivewe 14,8) »Za Vavilon se

ka`e da je ’mati bludnicama’. Wenim k}erima moramo smatrati one crkve koje se

dr`e wene nauke i predawa i slede wen primer, jer `rtvuju istinu i Bo`ja na~ela

da bi stupili u nezakonitu vezu sa svetom. Vest u Otkrivewu 14. poglavqu, koja

objavquje pad Vavilona, mora da se odnosi na verske zajednice koje su nekad bile

~iste, pa su se pokvarile. Kako posle ove vesti sledi opomena o sudu, zna~i da se

ona mora objaviti u posledwim danima.« (Isto, str. 314)

»Duh prilago|avawa svetu pro`ima sve hri{}anske crkve.« (Isto, str. 318)

»Na podru~ju vere je tolika zbrka i nesloga da narod vi{e ne zna u {ta da veruje

kao istinu. Odgovornost za nepokajanost sveta le`i na crkvi… Tek kad nastupi

ovakvo stawe, i kad se u celom hri{}anstvu ostvari ujediwewe crkve sa svetom, onda

}e pad Vavilona biti potpun.« (Isto, str.319)

»Svi oni koji zanemaruju Bo`ju re~ (Bibliju) i te`e za svetskom udobno{}u da se

ne bi razlikovali od sveta, prihvati}e, umesto istine, krivoverstvo dostojno osude.

Oni koji hotimice odbacuju istinu prihvati}e svaki oblik zablude koji se uop{te

mo`e zamisliti… Po{to su nam date takve opomene, treba da budemo oprezni kakve

nauke primamo.« (Isto, str. 426)

»U Re~i Bo`joj otkrivaju se sotonine zamke kao i sredstva kojima ih mo`emo

uspe{no izbe}i.« (Isto, str, 431)

61

19.Ostati ili odvojiti se?

Veliki broj konzervativnih hri{}ana, katolika, pravoslavnih, protestanata i

drugih, sa velikom tugom u du{i `ale zbog naglih promena i negativnog ekumenskog

uticaja. U jedinstvu hri{}anskih zajednica i svih svetskih religija i ideologija, oni

vide totalnu propast i otpad od istine. Neke Pravoslavne crkve su se ve} odvojile

od Svetskog saveza crkava me|u kojima su Gruzijska i Bugarska pravoslavna crkva;

dok druge preispituju svoj odnos i ~ekaju kona~nu odluku da li da ostanu u Svetskom

saveza crkava ili da se potpuno odvoje. Do ove nezavidne situacije doveli su

mnogobrojni razlozi.

U po~etku dok su se pravoslavni pitali da li je za wih dobro i korisno da se

prikqu~e Svetskom savezu crkava, uveravani su da im se na taj na~in omogu}ava da

drugim hri{}anima i nehri{}anima svedo~e o svom pravoslavqu. Posle pedeset

godina ~lanstva u Svetskom savezu crkava, pravoslavni su do{li do zakqu~ka da

wihovo svedo~ewe u Svetskom savezu crkava nije donelo nikakav plod; odnosi izme|u

crkava Istoka i Zapada, uvek su isti.

Sve crkve iz Svetskog saveza pozvane su da svedo~e zajedno, a da nijedna ne poziva

na odluku, ponovno kr{tewe i promenu religije. Me|utim, pravoslavni veruju da

svedo~ewe drugim zajednicama i vo|ewe dijaloga treba da vodi obra}ewu, odricawu od

krivoverja i `ivqewa novim `ivotom slobodnim od greha. Iako je istina da svi oni

koji nisu protiv Hrista s Wim su, pravoslavni ipak veruju da bi se jedinstvo crkava

i svih religija trebalo ostvariti u istini i da je neophodno da se vernici zauzmu za

odbranu istine.

Pravoslavne crkve isto~ne Evrope, posle pada komunizma, o~ekivale su da }e

wihova bra}a i sestre ~lanovi Svetskog saveza crkava sa Zapada prisko~iti u pomo}

i uzeti u~e{}a u zajedni~kom svedo~ewu o kome se u ekumenizmu decenijama

propoveda; sa ciqem da oja~aju Pravoslavnu crkvu. Me|utim, ekumenske verske

zajednice kao i one koje nisu ~lanice, u{le su u isto~ne zemqe Evrope i po~ele

sprovoditi evangelizaciju i prozelitizam protiv ~ega su decenijama propovedale.

Pravoslavne crkve o{tro su se suprotstavile ovoj praksi i zamerile Svetskom

savezu crkava, {to je posebno dovelo do ne`eqenih posledica u Rusiji. Ovo je dovelo

do toga da su mnoge Pravoslavne crkve po~ele da preispituju svoje odnose prema

Svetskom savezu crkava. Pored toga postoje i doktrinarni problemi. U po~etku

Svetski savez crkava tvrdio je da veruje u Isusa Hrista kao Boga i Spasiteqa,

Trojstvo i Sveto pismo, a danas se u ekumenizmu skoro i ne spomiwu osnovna

verovawa hri{}anskog u~ewa. »Mi imamo vi{e zajedni~kih ta~aka verovawa sa

muslimanima i Jevrejima, nego sa mnogim ekumenskim crkvama«, izjavio je Daniel

Lijeuven. Otvoreni otpad od evan|eoske istine je o~igledan.

Govore}i o mnogobo`a~kim obi~ajima koje su Aboriyani i korejski teolozi

sproveli na zasedawu Skup{tine Svetskog saveza crkva u Kamberi, na kojoj je bilo

~etiri hiqade delegata; pravoslavni sve{tenik Yejms Silver sa velikom tugom u

du{i ka`e: »Ova bogoslu`ewa bila su ~isto paganska. Prvi hri{}anski mu~enici

i{li su verom sa rado{}u u smrt zato {to nisu pristali da prinesu tamjan rimskim

carevima i da se poklone wihovim bogovima, a u Kamberi ortodoksni hri{}ani,

vernici i sve{tenici, i{li su bez primedbe kroz »dim ~i{}ewa« tamjana koji je

prinela korejska protestantkiwa da udovoqi »duhovima pokojnika«. (Orthodox

ecumenism? A Forum of Letter pp. 5) To je bio glavni razlog za{to je manastir u Gruziji

odstupio od ekumenizma.

»U maju 1997. Pravoslavna crkva u Gruziji zauzela je odlu~an korak u svom `ivotu

i `ivotu globalne Pravoslavne crkve. Pod pritiskom mona{kih grupa koje su

zapretile {izmom, Sveti crkveni sinod doneo je odluku koja je iznenadila

pristalice liberalnog i konzervativnog gledi{ta; da iza|e iz Svetskog saveza

crkava i Konferencije evropskih crkava.« (Orthodox Ecumenism; A Contradiction in terms?

p.1) Sukob izme|u Svetskog saveza crkava i Gruzijske pravoslavne crkve nije jedini

slu~aj. U Rusiji vernici i sve{tenici Pravoslavne crkve podeqeni su u dve grupe;

jedni su da se nastavi dijalog sa nepravoslavnim Crkvama na nacionalnom i

internacionalnom nivou, a drugi da se zaustavi. Sve Pravoslavne crkve u svetu

suo~ene su sa ovim pitawem, jedni vernici su za odvajawe od ekumenizma, a drugi da

se i daqe ostane u wemu.

62

»Zakqu~ak teolo{ke komisije Ruske pravoslavne crkve kao i Sinoda vladika, u

obema institucijama nalaze se predstavnici za i protiv ekumenskih veza, pristali su

da privremeno ostanu u Svetskom savezu crkava i Konferenciji evropskih crkava.

Oba ova tela zakqu~ila su da pitawe u~estvovawa Ruske pravoslavne crkve u

ekumenskim organizacijama treba da re{i najvi{i forum pravoslavqa (Sabor svih

pravoslavnih crkava). Sli~nu odluku donela je i Srpska pravoslavna crkva, da za

sada ostane, a finalnu odluku done}e sa ostalim Pravoslavnim crkvama.« (Isto) Sve

ovo pokazuje da su Pravoslavne crkve zabrinute zbog velikog problema sa ekumenskim

pokretom. On preti hri{}anskom u~ewu, jer ru{i dogmatske i doktrinarne temeqe

pravoslavqa i usmerava se opasnim putem koji je {tetan ne samo po hri{}ane, ve} i

druge religije.

Jo{ dubqi razlozi

Pravoslavna crkva vidi sebe kao jedinu Svetu katoli~ku i pravoslavnu crkvu u

kojoj se po{tuju verski propisi. Ona nastavqa neprekidnu vezu sa Apostolskom

crkvom, crkvom od koje su se, zbog politi~kog ili doktrinarnog razloga, odvojile

druge verske zajednice. Zakqu~ak proizilazi iz stava Pravoslavne crkve prema svojoj

poziciji. Jedna grupa teologa i visokih sve{tenika Pravoslavne crkve smatra da je

neophodno da se Crkva otvori prema ekumenizmu i u~estvuje {to vi{e mo`e u wemu;

dok druga konzervativna grupa u tome vidi propast koja preti uni{tewu vere,

degradaciju doktrine i kona~nu predaju svetovnom uticaju koji }e do kraja uni{titi

pravoslavqe. Neki protivnici idu ~ak i daqe gledaju}u u ekumenizmu degradaciju i

nacionalnih i kulturnih tekovina.

Raspravqaju}i o ovom problemu u ruskom `urnalu Moskva {tampana je slede}a

izjava: »Svi mi treba da nau~imo kako da defini{emo svete stvari pravoslavqa ne

samo za spoqne neprijateqe, otvorene neprijateqe Boga i rusofobije, ve} i zbog

neprijateqa koji preziru temeqe ruske nacionalne svesti, dok misle o sebi da budu

’reformatori’ na{eg crkvenog `ivota.« (Isto, str. 2)

Ekumenizam kao jeres

Neki protivnici idu toliko daleko da ekumenizam nazivaju jeres. Pristalice

ekumenizma tvrde da se »istina ne nalazi ni u jednoj crkvi, ali da se deo istine

nalazi u svakoj od wih. Malo istine nalazi se u pravoslavqu, malo u protestantizmu.

Ako stavimo sve verske zajednice zajedno i stvorimo ekumensku crkvu, ujedini}emo

sve delove vere i istine i do}i }emo do potpune istine u Hristu« (Isto, str. 2)

Protivnici ekumenizma na ovo odgovaraju: »Ako je istina da svaka Crkva ima po

malo istine isto je toliko istina da svaka ima dosta neistine i zabluda. Ako bismo

ih sastavili sve zajedno u ekumensku crkvu, ipak zabluda bi bilo vi{e nego istine.

Ako bi ekumenizam uzeo jedino merilo – Sveto pismo i Bo`ji zakon i iz svake

Crkve uzeo samo istinu koja se u potpunosti sla`e sa Svetim pismom, a odbacio sve

zablude, mi bismo pozdravili i zagrlili takav ekumenizam. U tom slu~aju gorwa

tvrdwa bila bi ispravna. A skupiti zajedno malo istine i dosta neistine, ne odvaja

istinu od zabluda nego pove}ava zablude i ovo je zamka koja ima za ciq da prevari

neuke.«

U pismu koje su gruzijski monasi uputili patrijarhu istaknuto je: »Ekumenizam je

jeres! [ta vi{e, to je jeres nad jeresima. Od svih zabluda od kojih se sastoji

takozvani ’ekumenizam’ je najosnovnija i najdubqa priroda Isusa Hrista. Takozvani

Svetski savez crkava ~ak i u svome imenu sadr`i suprotnost pravoslavnoj doktrini

o Crkvi. U svojoj teoriji o ’granama crkve’ u potpunosti odbacuje wenu dogmu.

U~e{}em u wegovim aktivnostima, Pravoslavna crkva izjavquje da se sla`e sa ovim

wegovim u~ewima.« Ovim je jasno re~eno da ako Pravoslavna crkva u~estvuje u

ekumenskim organizacijama, pristaje uz ekumenske jeresi.

63

Oni koji `ele da Pravoslavna crkva ostane u Svetskom savezu crkava, postavqaju

pitawe da li }e Crkva ostati ekskluzivna, odvojena da vodi brigu o sebi i ~istoti

svoje vere i u~ewa i poma`e drugima koliko mo`e da ih uputi na pravi put; ili }e

biti inkluzivna da prima istine i u~ewa koja se nalaze izvan wenog tora. »Divno

jezgro Pravoslavne crkve ve} je pojedeno sa dve razorne bolesti zahvaquju}i pomo}i

nekih vladika«, tvrdi se u ~asopisu Moskva. »To su dve podmukle jeresi: obnova i

ekumenizam. Naravno, one jo{ nisu potpuno u{le u crkveni organizam, ali ako ne

preuzmemo hitnu predostro`nost i energi~ne mere kolektivne preventive, u vreme

strahovitog ru{ewa i nereda, podela i nevoqa o~ekuju crkveni opstanak.« (Pismo,

str. 4)

Pristalice ekumenizma tvrde da Pravoslavna crkva nije jedna Katoli~ka i

Apostolska crkva kad je podeqena u mnoge nezavisne organizacije, jer time potvr|uje

da je ve} u ekumenizmu – drvo sa mnogo grana. Oni navode da jedan od razloga za{to

Pravoslavna crkva preispituje svoje odnose prema ekumenizmu je u tome {to kad se

spoji sa mno{tvom ose}a se u mawini i niko ne slu{a wene primedbe niti ko prima

opomene i predloge. Pravoslavni tako|e ne vide nikakvu mogu}nost svedo~ewa o

pravoslavqu u tom velikom mno{tvu, ve} veliku opasnost da je to put da se jeresi

infiltriraju u crkveno verovawe i u~ewe i da u~e{}em u ekumenizmu ni{ta ne}e

dobiti, a mnogo izgubiti.

Ekumenisti upozoravaju da ako }e i druge pravoslavne Crkve slediti primer

Gruzijske i Bugarske pravoslavne crkve, i odvojiti se od Svetskog saveza crkava, da

}e se time izolovati i da }e snositi ogromne posledice. Ekumenisti ula`u sve

mogu}e napore da razuvere pravoslavne Crkve od ne`eqenog plana izdvajawa i da

ostanu u zajednici bez obzira na te{ko}e s kojima se susre}u. Tako pravoslavqe

stoji na raskrsnici i kona~na odluka koju }e uskoro doneti je sudbonosna za Crkvu.

Podela me|u protestantima

Osniva~i protestantskih Crkava bili su reformatori. Nisu to bili neki

buntovnici, otpadnici ili jeretici, ve} dostojni i ugledni vernici Katoli~ke crkve.

Oni nisu bili ni nekakve neznalice koje su nerazumno kritikovale vo|e Crkve, ve}

u~iteqi, sve{tenici, profesori, doktori teologije, po{teni i na~elni qudi. Wihov

ciq nije bio da javno blamiraju i osu|uju svoju Crkvu i sru{e weno vo|stvo, ve} da

je reformi{u, usavr{e i sa~uvaju od otpada. Koliko su bili odani svome pozivu vidi

se iz `rtve koja ih je odvela na loma~e, jer nisu mogli da se odreknu istine. Oni su

uzdigli Bibliju i skrenuli pa`wu naroda na to skupoceno blago, a neki od wih

uspeli su da prevedu Bibliju na svoj jezik. Najve}i bol im je nanet onda kada su ih

proglasili jereticima i iskqu~ili iz Crkve koju su toliko voleli. Mnogi od wih su

svoju vernost i odanost Bogu zape~atili krvqu.

Me|utim, wihovi naslednici nisu nastavili reformu, nego su se zaustavili na

putu, a poznato je da kad drvo prestane da raste, ono po~ne da umire. Tako je ve}ina

protestanata, malo – pomalo, po~ela da se vra}a natrag, zanemaruju}i principe i

ciqeve reforme. Ovo je dovelo do podele me|u ~lanovima reformisanih Crkava na

liberalne i konzervativne vernike.

Osnovana je alijansa, ~iji ciq je bio da se protestanti odupru uticaju katoli~kih

obi~aja koji su se uvla~ili u protestantske Crkve. Formirawem Misionarskog

koncila i najzad osnivawem Svetskog saveza crkava 1948. godine, u~iwen je poku{aj

da se Crkve ujedine, oja~aju i pripreme za izvr{ewe misionarske uloge u svetu.

Osniva~i ekumenskog pokreta imali su dobre namere. Vernici su se zalagali,

moralno i materijalno podupirali Crkvu; `rtvovali se daju}i sredstva za

literaturu, podizawe crkvenih objekata, izdr`avawe misionara u stranim zemqama –

uspeh i misija Crkve bili su sastavni deo wihovog `ivota. Oni su ozbiqno shvatili

Hristov nalog i trudili se da ga na najboqi na~in izvr{e:»Idite po svemu svetu i

propovedajte Jevan|eqe svakome stvorewu.« (Marko 16,15)

64

Me|utim, konzervativni osniva~i ekumenskog pokreta nestajali su sa pozornice, a

wihova mesta po~eli su da zauzimaju liberali kojima nije toliko stalo do ~istote

nauke i vernosti Crkve wenom zadatku, koliko da postignu svoje ciqeve. Moderne

ekumeniste ne treba osu|ivati, jer oni misle da }e svojim naporima sa~uvati Crkvu

od totalnog uni{tewa. Treba da shvatimo da je ~ove~anstvo suo~eno sa velikim

problemima iz kojih skoro da nema izlaza. Brod je ve} po~eo da tone, samo umesto

~amaca za spasavawe i bacawa nepotrebnog tereta, ekumenizam stavqa nove tovare

kojima }e potopiti brod pre vremena. Ne poma`e nimalo {to mnogi od ekumenista

imaju dobre namere. Dosada{we iskustvo pokazalo je da wihovo zauzimawe nije

re{ewe.

U svom povla~ewu, protestanti su pomalo po~eli da napu{taju dragocene

biblijske istine i uvode nove norme koje se o~igledno suprotstavqaju starim

principima. Biblija se vi{e ne ceni kao {to su je cenili i po{tovali reformatori

u pro{losti, ve} se wena nadahnuta nauka zamewuje filozofijom i mutnim teorijama.

Vilijem Ple~er (William Placher) navodi neke od kqu~nih problema koji dovode u

pitawe opstanak mnogih protestantskih Crkava: »Rukopolo`ewe `ena za

propovednike, uvo|ewe jeresi, ven~awe homoseksualaca i lezbejki u crkvi…« (Christian

Centurx, April 1998, p. 420) O~igledno je da se Crkva usmerava u pravcu propasti.

Liberalni postupci dovode u pitawe opstanak Crkve.

Odane i verne konzervativne protestante izdalo je strpqewe i oni ~ine sve {to

mogu da spasu Crkvu; pa i pored najboqe voqe i svih zauzimawa izgleda da ovu

poplavu niko i ni{ta ne mo`e zaustaviti. Konzervativni vernici u mnogim crkvama

prete, u koliko se ne promeni pravac koji vodi u sigurnu propast, da }e se odvojiti

od onih koji ne po{tuju svetiwu i ne brane istinu. [to vreme vi{e prolazi,

razlika izme|u ove dve grupe postaje sve ve}a, napetost se pove}ava i preti ozbiqna

opasnost da obru~ koji ih je do sada dr`ao zajedno svakoga momenta pukne. »Ovoga

puta preti opasnost da ne uspeju da se odr`e zajedno«, tvrdi Ple~er, »oni koji

poznaju pozadinu znaju koliko vremena, napora i emocionalne energije je ulo`eno da

bi se Crkva sa~uvala od rasula.« (Isto)

Vernici protestantskih Crkava do sada su imali pred sobom ciq: da o~uvaju

~istotu nauke, uzdignu biblijsko u~ewe, objave vest Jevan|eqa svim narodima i u ove

uzvi{ene planove tro{ili su svoje vreme, emocije, napore i sredstva. Me|utim,

novim ekumenskim smernicama: umawivawem vrednosti Biblije, prihvatawem uticaja

mnogobo`a~kih religija i ko~ewem misionarske delatnosti Crkve, vernici su

zbuweni i zaprepa{}eni. Energiju koju su ranije upotrebqavali u misionarske

aktivnosti, a koja je sada zanemarena, tro{e u sukobima, samoodbrani i ogor~enim

prepirawima.

Pre dvadeset godina prisustvovao sam predavawu generalnog sekretara Ameri~kog

saveza crkava dr Kelija. Mo`ete pretpostaviti sa koliko pa`we sam pratio wegovo

izlagawe upravo zato {to sam znao da je jedan od istaknutih vo|a ekumenskog

pokreta. Me|utim, na moje veliko iznena|ewe, on uop{te nije govorio o ekumenizmu,

ve} je tema bila: »Za{to liberalne Crkve gube ~lanstvo a konzervativne pove}avaju?«

Dokazivao je da se konzervativni vernici bore da o~uvaju ~istotu nauke i ciq im je

da obrate qude od zablude ka istini; a kad u crkvi toga vi{e nema, vera slabi,

sumwa se pove}ava, zabrinutost obuzima du{u, a pove}avaju se me|usobni konflikti

vernika. Ne samo da se u ekumenskim Crkvama ko~i misionarska aktivnost i sumwa

pove}ava, ve} je to i najve}i razlog naglog smawivawa broja vernika. Konzervativni

vernici ~ine sve {to mogu da spre~e rasulo i otpad, ali svi wihovi napori donose

malo ploda.

^ove~anstvo danas li~i na bolesnika ~ije srce prestaje da kuca, puls se gasi i

~ine posledwi trzaji u borbi za opstanak. Ekumenizam sa dobrim namerama priska~e

u pomo}, ali umesto ve{ta~kog disawa i {okova da bi pokrenuli srce na rad i

povratili umiru}em pacijentu `ivot, smawuju mu vazduh, ste`u krvne sudove i

ubrzavaju umirawe. Uvek je qudsko re{ewe koje se suprotstavqalo Bo`jem

do`ivqavalo neuspeh, a dosada{wi plodovi ekumenizma to najboqe potvr|uju. Znaci

pokazuju da }e konzervativni borci izgubiti kolektivnu bitku, jer }e ve}ina ipak

po}i {irokim putem kao {to je prorekao na{ Gospod i Spasiteq Isus Hristos, ali

ako izdr`imo na putu dobra i u~inimo pravilan izbor, po milosti Bo`joj ima nade

da dobijemo kona~nu pobedu i primimo obe}anu nagradu.

65

»Zahvaquju}i ekumenizmu«

Pravoslavni i protestanti nisu jedini kojima smeta ekumenizam i katoli~ki

konzervativci u wemu vide ru{ewe vekovnih svetih elemenata kojima se uvek

odlikovala Katoli~ka crkva. Ranije smo opisali trud koji su ulo`ili protivnici

ekumenizma u Katoli~koj crkvi za vreme Drugog vatikanskog koncila da spre~e

dono{ewe ekumenskih odluka. U tu svrhu napisano je mnogo protestnog materijala, a

naro~ito u kwizi od 900 stranica koja je stavqena svakom delagatu u wegovo

po{tansko sandu~e. Od tada pro{lo je vi{e od tri decenije pa jo{ uvek

konzervativni katolici `ale zbog mnogih promena u Crkvi. U pismu »Pla~ u

pustiwi« iznet je ~etrdeset i jedan razlog kojim se potvr|uje da je Katoli~ka crkva

mnogo izgubila stupawem u ekumenizam. Svaki od navedenih razloga po~iwe:

»Zahvaquju}i ekumenizmu…« spomenu}emo neke u skra}enom obliku:

»Zahvaquju}i ekumenizmu imamo protestantizovanu liturgiju i sakramente, sve

vi{e katolika napu{ta Crkvu i grle protestantizam, zabriwavaju}i pad obra}ewa u

katolicizam, imamo euharistiju u rukama laika, na{e vo|e imaju molitvene sastanke

sa nekatolicima, kr{tavamo i kanoniziramo jeretike…

Zahvaquju}i ekumenizmu u Crkvi imamo karizmati~ni pokret koji je zapo~eo u

protestantizmu i spiritizmu, protestantski pastori i jevrejski rabini dr`e

predavawa na katoli~kim propovedaonicama i univerzitetskim katedrama, odvra}aju

se vernici da se mole Mariji, umawuje se po{tovawe svetaca, krunice su nazvane

staromodnima, na{a sveta Crkva postala je protestantska i svetovna sa ~iwenicom

da su protestanti uvek protestanti, a svetovwaci vi{e svetovni nego ikad ranije.

Mnogi kipovi iz na{e crkve su ukloweni, velika kriza vere je me|u laicima i

sve{tenicima. Imamo duh Drugog vatikanskog koncila, zli i varqivi duh koji se

upotrebqava da sru{i Crkvu. Da bi ruski pravoslavni mogli prisustvovati na

Drugom vatikanskom koncilu 1962. Rim je u Moskvi napravio sporazum da se na

Koncilu ne sme napadati komunizam, a za vreme pape Pija XII katolik koji bi na

izborima glasao za komunizam bio je automatski ekskomuniciran.

Zahvaquju}i ekumenizmu zamenili smo katoli~ki oltar protestantskim stolom,

nemamo vi{e zastupni~ku molitvu koja nagla{ava `rtvenu prirodu mise, ve}

ekumensku molitvu sli~nu jevrejskom stolu blagoslova.

Zahvaquju}i ekumenizmu zamewena je stara liturgija »tajna vere« koja je jasno

ukazivala na transupstancijaciju hleba i vina u telo na{eg Gospoda Isusa Hrista u

novu ’tajnu vere’, Hristos je umro, vaskrsao i ponovo }e do}i.

Zahvaquju}i ekumenizmu naglo se smawuje broj onih koji se ispovedaju sve{teniku,

Katoli~ka crkva stavqena je na isti nivo sa la`nim religijama po svemu svetu.

Daleko smo samo korak do velike svetske Crkve i samo jedan gigantski korak do

svetske dr`ave.

Zahvaquju}i ekumenizmu imamo demonski pokret Novoga veka koji se uvla~i u

Crkvu, molitvene sastanke sa Indusima, budistima, Jevrejima i muslimanima, svima

koji se odri~u na{eg Gospoda Isusa Hrista. Humanisti~ka religija infiltrira se u

na{u veru, mnogi katolici odbacuju u~ewe vere i morala. Zanemarena je divna

hijerarhijska struktura Crkve. Vi{e se ne govori protiv jeresi, jer je imamo u krilu

Crkve. Pitamo se kako }e na{a sveta Crkva ikad biti u stawu da osudi nova

krivoverja kad se potpuno sprijateqila sa onim starim.

Zahvaquju}i ekumenizmu imamo novu imperijalnu ode}u kojom su prevarqivi

kroja~i ukrasili Crkvu po izgledu ekumenizma i nema dostojanstvenika koji }e

priznati da je ’Crkva ostala gola’.

Zahvaquju}i ekumenizmu verni katolici koji pravilno kritikuju katastrofalni

efekat modernog ekumenizma ozna~eni su: onima koji ne po{tuju, odmetnicima,

buntovnicima i neposlu{nima.

I na kraju, zahvaquju}i ekumenizu imamo vrlo malo na ~emu bismo mogli biti

zahvalni za {tetu koja je naneta Vinogradu Gospodwemu posle Drugog vatikanskog

koncila crkve.« (Pla~ u pustiwi; Zahvaquju}i ekumenizmu)

Iako je ve}ina pravoslavnih, katolika, protestanata i svih konzervativnih

vernika ogor~ena protiv ekumenizma i ~ini sve {to mo`e da spre~i ru{ewe starih

temeqa koje smo vekovima nazivali svetiwom, uprkos svim nastojawima, voleli mi to

ili ne, ekumenizam }e napredovati i ostvariti svoje ciqeve. Za{to?

66

Do{lo je odre|eno vreme koje su predskazali biblijski proroci da }e se,

neposredno pred Drugi Hristov dolazak, ceo svet podeliti u dve grupe koje }e se

suprotstavqati jedna drugoj. Jedna grupa uzdiza}e na~ela istine i lepotu Hristovog

Jevan|eqa i stati pod zastavu Gospoda Isusa Hrista, a druga pod zastavu predvodnika

otpada. Jedna grupa, milo{}u Bo`jom, pripremi}e se da primi »pe~at Bo`ji«:»Ne

kvari ni zemqe, ni drveta, dokle ne zape~atim sluge Boga na{ega na ~elima

wihovim.« (Otkrivewe 7,3); a druga grupa sprema se da primi »`ig zverin«: »I u~ini

sve, male i velike, bogate i siroma{ne, slobodwake i robove, te im dade `ig na

desnoj ruci wihovoj ili na ~elima wihovim… Ko se god pokloni zveri i ikoni

wezinoj i primi `ig na ~elo svoje ili na ruku svoju i on }e piti od vina gneva

Bo`jega…« (Otkrivewe 13,16; 14,9–12) Pro{lo je vreme malih i nezavisnih verskih

zajednica. Do{li su dani da se ceo svet podeli u dve grupe i to se ne mo`e

spre~iti.

Ovo }e pripremiti sve stanovnike sveta za posledwi sukob izme|u dobra i zla –

Armagedon. Posmatrajmo pa`qivo, u svetlosti sada{we situacije, proro~ke re~i

apostola Jovana: »I videh kako iz usta a`daje i iz usta zveri i iz usta la`nog

proroka izlaze tri ne~ista duha kao `abe; to su, naime, demonski duhovi koji ~ine

~udne znake, koji izlaze carevima svega sveta – da ih skupe na boj na veliki dan Boga

Svedr`iteqa. Vidi, idem kao lopov; blago onome koji bdi i ~uva svoje haqine – da ne

ide go i da ne gledaju wegovu sramotu. I sakupi ih na mesto koje se jevrejski zove

Armagedon.« (Otkrivewe 16, 13–16) Mi smo sada u fazi grupisawa i ve}ina }e stati

na stranu otpada i po}i putem totalnog uni{tewa. Zato je sudbonosno za svakoga od

nas da razmislimo o pozivu koji nam se upravo sada upu}uje: »Iza|ite iz wega, narode

moj, da ne budete u~esnici u wegovim gresima i da ne primite od wegovih zala, jer

gresi wegovi dopre{e do neba i Bog se seti wegovih nepravednih dela.« (Otkrivewe

18,4.5; prevod: dr ^arni})

67

20.Srpska pravoslavana crkva i Svetski zabvez

crkava

Protestanti su 1948. godine osnovali Svetski savez crkava. Od pravoslavnih

Crkava prikqu~ele su mu se samo Carigradska patrijar{ija, Kiparska i Gr~ka

arhiepiskopija. Srpska pravoslavna crkva prikqu~ila se tek 1965. Patrijarh German

1968. izabran je za predsednika Svetskog saveza crkava.

Za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Svetski savez crkava zamerio

se Pravoslavnoj crkvi. Jedan od pravoslavnih teologa izjavio je: »Jedno vreme dobijao

se utisak da Srpska pravoslavna crkva nije ~lan Svetskog saveza crkava nego da su

to rimokatoli~ke crkve, pa {ta vi{e, i muslimanska zajednica, jer se o svima wima

pisalo sa vi{e simpatije nego o svojoj crkvi ~lanici.«

Druga grupa teologa Srpske pravoslavne crkve tvrdi da je Svetski savez crkava

ipak ulo`io truda da ubla`i kritiku zapada o nasiqu u Bosni. Ovo je dovelo do

podele me|u pravoslavnim vo|ama i teolozima pa zbog toga jedna grupa predla`e da

Srpska pravoslavna crkva iza|e iz Svetskog saveza crkava, a druga da i daqe ostane

u wemu.

Mitropolit crnogorsko – primorski Amfilohije, predvodnik grupe koja smatra da

Srpska pravoslavna crkva treba da iza|e iz Svetskog svaeza crkava, tvrdi da je

»Pravoslavna crkva ~iste du{e htela da ulo`i svu svoju snagu i vekovno iskustvo u

prevazila`ewu raskola u hri{}anstvu, ali pored najboqe voqe ne mo`e da pomogne,

jer stvari jo{ dubqe idu u propast«.

Antiohijski patrijarh Igwatije, zastupnik onih koji se zala`u da Srpska

pravoslavna crkva ostane u Svetskom savezu crkava, upozorava da »Pravoslavqu, ako

se ne otvori za moderna vremena«, preti opasnost da postane »nacionalni muzej,

nekakva ukra{ena divna grobnica, koju je vreme prekrilo zaboravom. Ako ne usledi

neko otvarawe, mi pravoslavni ne}emo imati {ta da ka`emo qudima milenijuma u

koji }emo uskoro u}i.« Pitawe je, dakle, da li Srpska pravoslavna crkva prepoznaje

»znake vremena«?

Da li su dovoqan razlog »otkrivewa« da Svetski savez crkava okupqa »sve

nehri{}anske paganske religije, ~ak i sataniste«, a zanemaruje dogmatske rasprave i

verska pitawa? Oni koji su da Srpska pravoslavna crkva istupi iz Svetskog saveza

crkava smatraju da to jeste jedan od dovoqnih razloga, a braniteqi da nije. Krajem

maja 1997. godine, Gruzijska pravoslavna crkva istupila je iz Svetskog saveza crkava.

Slede}e godine isto je u~inila i Bugarska pravoslavna crkva. O~ekuje se da }e

uskoro Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom zasedawu

re{iti ovaj problem odlukom da li Srpska pravoslavna crkva ostaje u Svetskom

savezu crkava ili ne.

Zanimqiva je ova rasprava, a jo{ zna~ajnija bi}e kona~na odluka. Svi vidimo da

{to vreme vi{e odmi~e da se ekumenizam sve vi{e odvaja od hri{}anskog temeqa i

pribli`ava nehri{}anskom svetu. Ako posmatramo budu}nost kroz prizmu biblijskih

proro~anstava, mo`emo unapred predvideti da }e oni koji se zala`u da o~uvaju

~istotu Crkve u ve}ini izgubiti, jer mali je broj onih koji }e do kraja ostati na

temeqima istine. Zapamtimo da ve}ina nikad nije bila na Gospodwoj strani, pa ipak,

iako sa mawinom, Bog }e pobediti. »I pokloni{e joj se svi koji `ive na zemqi«,

pi{e apostol Jovan, »kojima imena nisu zapisana u `ivotnoj kwizi Jagweta koje je

zaklano od postawa sveta.« (Otkrivewe 13,8)

68

21.Katoli~ko misionarstvo u Rusiji

»Rim je oduvek imao jaku misionarsku tradiciju«, pi{e Daniel [lefli, »uspe{no

se prilago|avao lokalnim kulturama kroz sve vreme svoje istorije. Kqu~ni elemenat

katoli~kog evangelizirawa je centralna direktiva koju daje papa, a koju podupire

lokalna crkva sa narodom i materijalnim sredstvima; za{ti}ena od politi~kih

autoriteta i dr`i se jedinstvene doktrine i discipline. Vekovima je rimski

internacionalni religijski ured sponzorirao misionare, pastoralne, vaspitne i

humanitarne poduhvate. U Rusiji su i danas jezuiti, dominikanci, benediktinci,

frawevci, dobrotvorni misionari anga`ovani u parohijalnim slu`bama, u~ewu u

seminarima, izdava~koj delatnosti, predavawu katehizma, brige o starima i druge

slu`be.« (Journal of Churcha and State, 39,4 1997, p. 683)

Navode}i jo{ neke aktivnosti Katoli~ke crkve u Rusiji, [lefli nagla{ava da

»katolici nisu mawe bili antagonisti prema pravoslavnima. Oni su nastavili da

govore o jedinstvu Rusije i pokornosti Rimu. Zavet koji su u 19. veku dali obra}aju}i

se iz pravoslavqa govori samo o odbacivawu zabluda i prihvatawu istine kao {to je

papstvo objavquje«. (Isto, str. 686) U »papinu istinu« ukqu~eno je: poziv vernicima

u krsta{ke ratove, inkvizizija, prodaja opr{tajnica, ispovest sve{teniku umesto

Bogu i druge. Da li su to i danas istine ili su zablude?

Prema posledwoj anketi izvr{enoj u Rusiji, 75 odsto Rusa su kr{teni, a 50 odsto

smatraju se pravoslavnima, ali 5 odsto ide u crkvu vi{e nego jedanput mese~no i

samo 10 odsto ispovedaju se i primaju pri~est jedanput godi{we.

Arhimadrit Josif Pustotov navodi problem misionarskih aktivnosti nepravo-

slavnih verskih zajednica u Rusiji: »Nismo imali vremena da odahnemo (posle pada

komunizma), i da ponovo uspostavimo zaboravqene tradicije, a suo~avamo se sa

ozbiqnom kompeticijom na misionarskom poqu od svih ovde, munista i novih

karizmati~nih pokreta do na{e katoli~ke bra}e…To je fakat na koji sa gor~inom

gledamo.« (Isto, str. 692)

Prema ekumenskom sporazumu, nijedna verska zajednica ne treba da obra}a vernike

iz jedne u drugu zajednicu, ve} »da zajedno svedo~e svima o Isusu Hristu«. Pa i pored

toga, »rimokatolici tvrde da imaju pravo, ne samo da slu`e pravoslavnim vernicima

na tlu Rusije, ve} i da prime one koji tra`e kr{tewe. Isus nam je zapovedio da

propovedamo Jeven|eqe svima narodima«, rekao je nadbiskup u Moskvi. »Kad jedan Rus

`eli da bude kr{ten u Katoli~koj crkvi, ne mo`e niko da ka`e da smo se

anga`ovali za prozelitizam (pokr{tavawe). Ako nekr{tena osoba do|e, onda

oprostite, ona ne pripada nijednoj Crkvi. Bernard Antoni, rektor katoli~kog

kolexa u Moskvi, jo{ se jasnije izrazio kad su ga intervjuisali 1995. godine: »Kako

neko mo`e da ka`e ~oveku ako `ivi u Rusiji da mora biti i pravoslavac!« (Isto,

str. 693)

»Arhimadrit Pustotov isti~e da je najve}e neslagawe u pravoslavno – katoli~koj

diskusiji u Rimu bilo oko »misionarskog ciqa«.(Svet Evangelia 14. aprila 1996.8)

»Za ruske pravoslavne bitno je oja~ati svoju bo`anski odre|enu ulogu kao {to je

izra`ena u hri{}anskom ruskom narodu i ruskoj zemqi. Me|utim, za katolike,

misionarstvo zna~i u~estvovawe u evangelizacijama ili ponovnom evangelizirawu

Rusije, a ne ograni~ewe slu`be ’stranim’ katoli~kim crkvama.« (Journal of Church and

State, 39,4 1997, p. 695) Eto kao {to vidite do kakvog jedinstva vode razli~ita u~ewa i

odvojena verovawa.

Jezuiti i ekumenizam

Po~etkom 1995. godine jezuitski red imao je zasedawe u Rimu koje je trajalo tri

meseca, na kome je razmatrana misija ovoga reda u novim uslovima za hri{}anstvo.

Izdato je 26 dekreta, spomenu}emo neke izjave iz 12. dekreta: »Vera koja ~ini pravdu

obavezno vodi ekumenskom i me|ureligijskom dijalogu i kooperaciji.«

»Ekumenizam nas poziva da oprostimo i volimo, to je glavna komponenta evan|e-

oski inspirisane borbe za pravdu i pomirewe.«

»Nov je na~in biti hri{}anin te`e}i za onim {to ujediwuje radije nego {to

razdvaja, tra`iti razumevawe a ne sukobe, ula`u}i truda da znamo, razumemo, volimo

druge kao {to `ele da budu poznati i voqeni, po{tuju}i wihovu razli~itost kroz

dijalog, istinu, pravdu i qubav.«

69

Ovaj red preporu~uje »ve}u pa`wu ekumenskim formacijama dru{tva koje obra}aju

pa`wu normama katoli~kog vaspitawa… i podupire ekumensku osetqivost u svim

na{im slu`bama«.

Predlo`en je ekumenski koncil svih Crkava

Generalni sekretar Svetskog saveza crkava, Konrad Rajzer, poziva glavne

hri{}anske vere: rimokatolike, protestante, pravoslavne i pentekostalce, da

iskoriste 2000. godinu u lansirawu procesa koji bi doveo do univerzalnog

hri{}anskog koncila. On je svestan mnogobrojnih prepreka koje onemogu}avaju

univerzalni koncil kao {to su: tradicija Pravoslavne crkve, papin primat u

katolicizmu, pastoralno pitawe u protestantizmu i crkvama reformacije. (Christian

Cenrurx, May 1998 p. 522)

70

22.Novi verski zakon u Rusiji

Predsednik Ruske Federacije Boris Jeqcin potpisao je zakon o slobodi savesti i

verskim zajednicama. Ovaj zakon daje posebno priznawe Ruskoj pravoslavnoj crkvi i

drugim hri{}anskim zajednicama, islamu, budizmu i judajizmu, ali ograni~ava slobodu

novim verskim organizacijama.

Kriti~ari ovoga zakona isti~u da novi zakon oduzima slobodu savesti, kr{i

Internacionalnu deklaraciju o qudskim pravima koju je i Rusija usvojila, i

nagove{tava da }e Rusija nastaviti versku tiraniju koja je bila karakteristika

sovjetskog perioda. Ovaj zakon ozna~ava odvajawe Rusije od slobode savesti i slobode

verskih organizacija koje je garantovao zakon izglasan 1990. godine. Prethodni zakon

garantovao je jednaka prava svim verskim organizacijama. Sve verske zajednice imale

su potpunu slobodu bogoslu`ewa, misionarskih aktivnosti, da poseduju {kole i

upravqaju wima, poseduju nekretnine, da slobodno {tampaju i rasturaju literaturu.

Ovim zakonom 1990. godine zvani~no su zatvorena vrata represiji i uspostavqena

nova era verske slobode u Rusiji.

Ruska Federacija izglasala je novi ustav 1993. u kome su zagarantovana sva

gra|anska prava i verska sloboda. Ruska pravoslavna crkva ubrzo posle toga

pokrenula je incijativu za ograni~ewe aktivnosti nekim verskim zajednicama u

Rusiji i da im se ograni~i kontakt sa ruskim narodom. Godine 1993. predlo`en je

nacrt novog zakona koji je imao za ciq da ograni~i rad stranih verskih zajednica.

Ovaj zakon izglasao je parlament 1993. godine. Za vreme izglasavawa ovoga zakona

patrijarh Ruske pravoslavne crkve Aleksej II u svom govoru istakao je: »Da }e novi

zakon otvoriti nove mogu}nosti Pravoslavnoj crkvi u novom ruskom dru{tvu.«

Predsednik Jeqcin odbio je da potpi{e ovaj zakon.

Parlament je u avgustu 1993. izglasao novu verziju ovog zakona, ali Jeqcin je

ponovo odbio da ga potpi{e sa obrazlo`ewem da je ovaj zakon u suprotnosti sa

internacionalnim sporazumom o qudskim pravima koji je Rusija potpisala. Ipak,

izglasana je nova verzija zakona i Jeqcin je bio pod velikim pritiskom da ga

potpi{e. Mnoge verske zajednice ulo`ile su protest protiv predlo`enog zakona.

Papa Jovan Pavle II pisao je Jeqcinu da ponovo stavi veto. Sto {ezdeset ameri~kih

senatora i ~lanova Kongresa poslalo je peticije sa svojim potpisima. Jeqcin je

ponovo odbio da potpi{e zakon o verskim ograni~ewima.

Predsednik Jeqcin obrazlo`io je da »mnogi ustupci naru{avaju gra|ansko ustavno

qudsko pravo; legalizuje nejednakost me|u raznim verskim zajednicama i u sukobu je

sa onim zakonima s kojima se Rusija ranije slo`ila. Ako bi potpisao ovaj zakon u

wegovoj sada{woj formi, on bi tragi~no izolovao Rusku pravoslavnu crkvu, i jo{

vi{e, pokrenuo verske sukobe.«

Posle dva meseca pregovora i ustupaka, 19. septembra 1997. izglasan je najnoviji

zakon sa 351 za i 6 protiv, i najzad, 26. septembra Jeqcin ga je potpisao. Neke verske

zajednice ulo`ile su protest protiv novog zakona, me|u kojima su katolici,

baptisti, pentekostalci, adventisti i drugi. Najzad Rusija je izglasala zakon kojim

dr`ava vr{i kontrolu nad verskim `ivotom. Ovim je Rusija u~inila korak unazad

~ime su stvorene dve verske grupe sa razli~itim pravima i du`nostima. Novi zakon

nije ni{ta boqi od prethodnih koje je Jeqcin odbio da potpi{e. I daqe su ostali

neki paragrafi koji su u sukobu sa ruskim Ustavom i qudskim pravima. Ovaj zakon je

uzdigao rusko pravoslavqe kao najva`nije u ruskoj istoriji, dok je nekim verskim

zajednicama ograni~io sveru aktivnosti: pravo sticawa imovine, posedovawe {kola i

drugih institucija.

Rusija ima obaveze prema mnogim internacionalnim sporazumima i deklaracijama

kao {to su: Univerzalna deklaracija o qudskim pravima, Glavni helsin{ki akt,

Internacionalni sporazum o civilnim i politi~kim pravima, Deklaracija

Ujediwenih nacija o eliminisawu svih vrsta netrpeqivosti i diskriminacije

zasnovane na religiji ili verovawu i Evropska deklaracija o qudskim pravima i

slobodi. Ako Rusija `eli da bude ~lan me|unarodne zajednice, mora ozbiqno da uzme

u obzir svoje obaveze koje je prihvatila potpisom navedenih dokumenata i sporazuma

i da radi na eliminisawu svih vrsta i oblika diskriminacije.

71

Morali bismo uzeti u obzir da je Rusija u posledwih nekolikom godina u~inila

velike promene u prilog verskoj slobodi, a bi}e potrebno dosta vremena da se

uklone sve prepreke na putu do potpune verske slobode. Prema ruskoj proceni za

vreme komunizma samo 10 odsto Rusa bili su religiozni, 1992. 34 odsto, a 1997. 47

procenata. Samo 8 odsto 1997. jo{ uvek su bili ateisti. (Journal of Church and State,

August 1997, p. 46–55)

72

23.Promene u Svetskom savezu crkava

Od 3 – 14. decembra 1998. godine odr`ana je osma Skup{tina Svetskog saveza

crkava u Harareu, glavnom gradu Zimbabvea, na kojoj je bilo oko 5000 u~esnika. Na

ovoj Skup{tini pokrenuto je nekoliko va`nih pitawa: Odnos pravoslavnih Crkava

prema Svetskom savezu crkava, uloga `ena u crkvi, osnivawe Me|unarodnog foruma

crkava i drugo. Prilikom otvarawa plenarnog zasedawa Skup{tine, delegat

Armenske apostolske crkve – katolikos Aram I rekao je da je »ovo va`an putokaz za

na{e zajedni~ko ekumensko putovawe i prekretnica u `ivotu Svetskog saveza

crkava«.

U ~emu je to toliko va`no i koja je to prekretnica?

1. Zategnuti odnosi izme|u pravoslavnih Crkava i Svetskog saveza crkava. Od

posledwe Skup{tine Svetskog saveza crkava 1991. godine u Kamberi sve vi{e su se

pojavqivali problemi izme|u pravoslavnih Crkava i drugih ~lanica Saveza.

Krajem aprila 1998. odr`an je sastanak svih pravoslavnih Crkava u Solunu na

kome je raspravqano da li }e pravoslavne Crkve ostati u ekumenskom pokretu ili }e

se odvojiti. Ovo je ozbiqno pitawe ne samo za pravoslavne, ve} za sve hri{}anske

Crkve. Na ovom sastanku zakqu~eno je da pravoslavne Crkve po{aqu svoje delegate

na Skup{tinu Saveza, ali u mawem broju i da ne mogu u~estvovati u bogoslu`ewu,

zajedni~koj molitvi i obredima. Me|utim, sve pravoslavne delegacije, ipak,

prisustvovale na bogoslu`ewima. Kad su novinari upitali generalnog sekretara

Svetskog saveza crkava, dr Konrada Rajzera o problemima sa pravoslavnima, on je

rekao da `ali zbog zakqu~aka donetih u Solunu, ali je istakao da su predlozi

pravoslavnih Crkava razli~iti i da nisu jednoglasno usvojeni. Dr Rajzer se nada da

}e prividna podela i neslagawe me|u pravoslavnima pomo}i upornim vernicima da

odustanu od svojih zahteva.

»Vide}emo kako }e pravoslavne Crkve u~estvovati u skup{tini, a ja mislim da

}emo biti iznena|eni«, rekao je dr Rajzer. »Pravoslavne crkve sa~iwavaju mawinu u

Svetskom savezu crkava, a protestanske crkve ve}inu. Pravoslavni zahtevaju da budu

priznati kao jedna od glavnih hri{}anskih Crkava. Oni tra`e da se ~uje wihov glas

i da im se da mogu}nost da uti~u na agendu Svetskog saveza crkava.« (Izve{taj od

9.12. 1998. str. 2) Katolikos Aram I pozvao je pravoslavne na promenu: »Vreme je da

pravoslavne Crkve krenu od monologa dijalogu, od reakcije akciji, od pomagawa

u~e{}u, od posmatra~a da budu pravi partneri.« (Isto)

Vo|a ruske delegacije, dr Hilarion Alfejev na skup{tini je izjavio: »Dve

pravoslavne Crkve su ve} napustile Svetski savez crkava, dok su neke odlu~ile da

po{aqu umawenu delegaciju. Ako se struktura Svetskog saveza crkava radikalno ne

izmeni, i druge pravoslavne Crkve tako|e }e ga napustiti. Ovo nije pretwa ni ucena,

ve} uzvik bola.« (Russian Officials tells… p.1) Mnogi pravoslavni izjavili su da bi

`eleli da vide vi{e reforme i promena u Svetskom savezu crkava. »Pro{le godine

Gruzijska pravoslavna crkva iza{la je iz Svetskog saveza crkava osu|uju}i ga da je

propustio da brani interese pravoslavnih Crkava. Po{to je i Bugarska pravoslavna

crkva iza{la, vr{i se veliki pritisak i na druge crkve ukqu~uju}i Srpsku i Rusku

pravoslavnu crkvu da iza|u iz Saveza.« (Isto)

Vaseqenski patrijarh Vartolomej I poslao je pismenu poruku skup{tini:

»Upozoravam da je od posledwe skup{tine odr`ane 1991. godine u Kamberi, usvojeno i

sprovedeno u `ivot Saveza mnogo liberalnih predloga uglavnom od Crkava zapadne

hemisfere.«

»Pravoslavni ne mogu da uti~u na agendu Svetskog saveza crkava, jer su u mawini«,

rekao je dr Alfejev. »[ta je sa obo`avawem Device Marije, po{tovawem ikona, i

svetaca? O ovim pravoslavnim obi~ajima ne mo`e se ni diskutovati, jer podsti~u

podelu. A {ta je sa rukopolo`ewem `ena koje liberalni protestanti stalno

nagla{avaju, zar oni ne podsti~u podelu?« (Isto, str. 2) Gospo|a Rose Hudson, pastor

Anglikanske crkve iz Engleske, ustala je u odbranu ekumenizma i ukorila

pravoslavne, izjaviv{i: »Ovde se radi o borbi za vlast koja je zavijena u teolo{ki i

ekleziolo{ki jezik.« (Isto)

73

Dvanaestog decembra Skup{tina je izglasala da se oformi posebna komisija koja

}e re{iti problem daqeg u~e{}a pravoslavnih Crkava u ovoj organizaciji.

Me|utima, samo jedan sat posle izglasavawa ovog zakqu~ka, ruska delegacija

Pravoslavne crkve izjavila je da prekida svoje u~e{}e u centralnom odboru Svetskog

saveza crkava. Postoji veliki pritisak konzervativnih pravoslavaca koji zahtevaju da

sve pravoslavne Crkve prekinu svaku vezu sa ekumenskim pokretom. Mnogi istaknuti

teolozi i vo|e pravoslavnih Crkava vrlo su zabrinuti zbog pravca u kome se

usmerava savremeni ekumenski pokret.

Sve ovo pokazuje koliko su pravoslavni nezadovoqni i ogor~eni postavqawem

smernica koje hri{}anstvo vode u otpad. Nije nezadovoqna jedna, ve} sve pravoslavne

Crkve. Svi vidimo {ta se de{ava i da }e mnogi neoprezni i neodlu~ni hri{}ani

biti uvu~eni u bujice spiritisti~kih religija i praznoverja, koje }e ih uskoro

odvojiti od sigurnog kopna i otisnuti ~amac, bez kormila, na {iroku pu~inu

nepovratnog bezna|a. Ako hitno ne u~inimo ne{to da se odupremo prikrivenim

zamkama neprijateqa, ostanemo verni Bogu i odlu~ni da sledimo Hristovu nauku

umesto krivoverja, propast je neminovna. Postoji velika mogu}nost da }e

neodlu~nost, malodu{nost i nesigurnost uvu}i iskrene hri{}ane u kompromis,

ustupke i popu{tawe {to }e biti pogubno za sve koji odustanu da se borbe za pobedu

istine.

2. Da bi se razlika izme|u zapadnih ekumenista i pravoslavnih pokazala jo{

ve}om, imaju}i u vidu pravoslavne koji su protiv rukopolo`ewa `ena za

propovedni~ku slu`bu, Bertris Vud, pastor Ujediwene hri{}anske crkve iz Engleske,

7. decembra na Skup{tini je izjavila »da su `ene zlostavqane u na{im domovima,

dru{tvima pa ~ak i na{im crkvama. @ene znaju da je nasiqe protiv wih, u bilo kojoj

formi greh i ja pozivam Crkve da to izjave«. (Church Urgd to Repent of Sin… p. 1) Ovo je

savremena liberalna teologija na{eg vremena. Svako okrivquje drugoga za svoj

neuspeh i tra`i svoja prava, a odbacuje svoje obaveze. Istina je da neki mu`evi

zlostavqaju `ene, ali je isto tako istina da i neke `ene zlostavqaju mu`eve i decu.

Za{to je jedno greh, a drugo se i ne spomiwe? Pravoslavni su ovu izjavu nazvali

hulom. Ova izjava ukazala je na jo{ dubqe razlike izme|u liberalnih ekumenista i

pravoslavnih koji stoje pred dilemom {ta da u~ine – odvojiti se ili ostati.

3. Do sada je Svetski savez crkava imao 332 denominacije, a na ovoj Skup{tini,

Izvr{ni odbor Saveza predlo`io je da se u ~lanstvo primi jo{ devet novih Crkava.

Jedna od predlo`enih Crkava odobrava poligamiju, ~ak i weni sve{tenici imaju po

nekoliko `ena. Skup{tina je primila osam Crkava, a devetu zbog poligamije

odbacila. Izjavqeno je da }e centralni odbor Saveza doneti kona~nu odluku o ovom

pitawu. Ako se primewuje demokratski, predstavni~ki sistem organizacije, onda

Skup{tina ima najvi{u vlast i nikakav odbor ne mo`e poni{titi wenu odluku.

^udno je da je centralni odbor i predlo`io skup{tini da u ~lanstvo primi one koji

odobravaju poligamiju. ^ak i izme|u onih osam koje je Skup{tina primila, jedna

praktikuje poligamiju. Kao {to vidite, ekumenski pokret svakoga dana ide sve daqe i

brzim koracima udaquje se od istine i nije nikakvo ~udo {to su mnogi iskreni

hri{}ani zabrinuti.

4. Generalni sekretar Svetskog saveza crkava, dr Konrad Rajzer, 4. decembra dao je

predlog koji je jo{ vi{e zabrinuo konzervativne hri{}ane – predlo`io je da se

organizuje novi »Forum hri{}anskih Crkava i ekumenskih organizacija«. O ovome se

govori ve} dve godine, a sada je predlog dobio slu`benu formu. U prvoj perspektivi

foruma su rimokatolici i pentekostalci. Ve} odavno je predvi|eno da Svetski savez

crkava tiho nestane, a svoju ulogu preda Vatikanu. (Vidi: Ekumenizam – re{ewe ili

proma{aj, str.175–176) Predstavnik Katoli~ke crkve dr Tom Stranski pozitivno se

izrazio o ovom predlogu i rekao da postoji mogu}nost da wegova Crkva u|e u novi

ekumenski forum. »Ovaj forum mogao bi dovesti za jedan ekumeski sto sve glavne

hri{}anske Crkve i organizacije u svetu. Forum tako|e mo`e ukqu~iti lokalne

ekumenske organizacije, hri{}anska svetska dru{tva i inostrane ekumenske

organizacije.« Dr Rajzer je izjavio da }e ovo »dovesti do radikalnih promena u

strukturi institucije ekumenskog pokreta«.(ENI, Decembre 14.1998) Osnivawem

novog foruma ekumenisti ukazuju konzervativnim, zabrinutim hri{}anima da se Savez

trudi da izvr{i promene koje posebno zahtevaju pravoslavni, me|utim, to je varka,

ovo nisu promene koje se o~ekuju. Svaka promena je dodavawe jednog te{kog kamena

koji }e na kraju potopiti ekumenski brod otpada.

74

Ono {to posebno zabriwava iskrene hri{}ane su »Ekumenke organizacije« koje su

deo foruma. Nije precizirano da li su te organizacije, hri{}anske ili paganske,

religiozne ili ne? U ove ekumenske organizacije mogu se ubrojiti sva dru{tva,

mnogobo`a~ke religije, pa ~ak i nevernici. To i jeste ciq savremenog ekumenizama –

ujediwewe hri{}anskih Crkava, nehri{}anskih religija i svih ideologija.

Posle svega na Skup{tini su date najnovije smernice. »Crkva u saradwi sa

ostalim verama pozvana je da ponovo oblikuje, obnovi i usmeri dru{tvo ja~awem

svetih temeqa… Dijalog me|u religijama i kulturama je veoma va`an… Crkva sa

ostalim `ivim verama treba da stremi novoj etici zasnovanoj na eti~kim

vrednostima koje nadma{uju religijska verovawa i sku~ene definicije nacionalnih

interesa… Postavqeni temeq nove globalne etike je saradwa sa drugim religijama.«

(Church Leader Tells… p. 1) I ova izjava usmerena je da iskrene hri{}ane odvoji od

wihovog verovawa i da ih uvede u etiku drugih religija.

Leo Hofman, vo|a Reformatorske crkve u Holandiji, izneo je na Skup{tini

iskustvo svoje Crkve, isti~u}i da je napredna u prihvatawu novih ideja. »Odkako je

Reformatorska crkva u na{oj zemqi pre dvanaest godina uputila dobrodo{licu

homoseksualcima i lezbejkama i dala im puno u~e{}e u Crkvi, vernici vi{e ne

smatraju da je ovaj predmet od velike va`nosti kao pre toga. Mnogi protivnici

homoseksualaca nau~ili su da `ive sa pluralizmom u Crkvi. Odkako su

homosekcualci u{li u crkvu, sastanak s wima izmenio je mi{qewe skoro svih

vernika i sve je mawe protivnika ovog predmeta.« (ENI, Dutch Christians Explain… p.1)

Ovo potvr|uje kako savremeni ekumenizam u hri{}anstvo sve vi{e unosi mnoge

{tetne promene. Na jednoj skup{tini praktikuje mnogobo`a~e obi~aje i

spiritisti~ke obrede, strane teolo{ke izjave, a u drugom slu~aju usvaja liberalnu

teologiju `ena, mnogobo{tvo, homoseksualnost i druge zablude.

75

Tre}i deo

JEDINI

MOST

PREKO

PONORA

[ta treba da u~inim da budem izgubqen?

Odgovor: Ni{ta!

A spasen?

»Gospod re~e ovako: »Stanite na putevima svojim i pogledajte, i pitajte za stare

staze, koji je put dobar, pa idite po wemu.« (Jeremija 6,16)

»Veruj Gospoda Isusa Hrista i spa{}e{ se ti i sav dom tvoj.« (Dela 16,31)

»Ne}e svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! u}i u carstvo nebesko; nego koji

~ini po voqi Oca mojega koji je na nebesima.« (Matej 7,21)

76

24.Razli~ite religije i isti put

^iwenica je da smo suo~eni sa velikim brojom razli~itih religija u svetu.

Postoje osnovne religije: budizam, hinduizam, hri{}anstvo, judaizam, islam i druge

od kojih su se odvojile mnoge grupe koje se me|usobno razlikuju i sukobqavaju. Ako

odlu~imo da prona|emo pravu religiju suo~avamo se sa ogromnim problemom. Odakle

da po~nemo i koje merilo da upotrebimo da prona|emo istinu? Ako prona|emo

istinu koja zahteva i odluku, {ta da u~inimo?

Da bi se oslobodili ovog te{kog zadatka, ekumenisti se usmeravaju u jednom

potpuno novom pravcu. Oni tvrde da su sve religije dobre, svaka od wih ima deo

istine, a ako se sastave sve zajedno predstavqa}e celu istinu. Stvorena je nova

formula koja uverava da svi putevi vode istom ciqu. Postoji jedna religija, ali se

razli~ito opisuje i predstavqa svetu. Da li je ova tvrdwa ispravna? Da li je mogu}e

da postoji jedna religija i da je razlika samo u tome kako se predstavqa ili je

razli~ito i ono {to se predstavqa? Vode li razli~iti putevi raznih religija istom

ciqu i da li se oni na kraju ipak spajaju u jedan put? Pristalice ove teorije

smatraju da se na ovaj na~in mogla izbe}i netrpeqivost i sukobi me|u verskim

zajednicama u svetu.

[ta je ako svi putevi ne vode u isto mesto? ^iwenica je da se mnoge religije ne

samo razlikuju, ve} se wihova u~ewa ~esto i sukobqavaju. Ako je razlika toliko

velika da se ideje sukobqavaju, onda je nemogu}e da svi putevi vode u isto mesto.

Ako pak svi putevi ne vode u isto mesto, ~iwenica je da neke verske zajednice imaju

istinu a druge nemaju, a to obavezuje na preispitivawe li~nog puta i ako ustanovimo

da smo se udaqili od izvora istine, da donesemo odluku koja }e dovesti do korenitih

promena.

Pretpostavimo da svi putevi vode u isto mesto. To je ono {to neki preporu~uju

da verske zajednice predstavqaju razli~ite, ali jednake puteve koji svi vode u isto

mesto. Da li je mogu}e da svako od nas uzme drugi put, a ipak da se svi na kraju

na|emo na istome mestu? Zdrava logika dokazuje da je to nemogu}e. Oni koji brane

ovo mi{qewe pozivaju se na ~iwenicu da u svetu ve} postoji na stotine razli~itih

religija i da eti~ki nije ispravno da dokazujemo da je jedna ispravna a druga nije, jer

to vodi netrpeqivosti i sukobu. Ako neko tvrdi da je druga religija na pogre{nom

putu, ta tvrdwa ne mora da dovede do netrpeqivosti i sukoba. Isus je ovako

savetovao svoje sledbenike: »Qubite neprijateqe svoje, dobro ~inite onima koji na

vas mrze.« (Luka 6,27) Hri{}ani su pozvani da vole i svoje neprijateqe, a ne samo

one koji druga~ije veruju. Bog je svakome ~oveku dao slobodnu voqu, svako je slobodan

da bira `ivot ili smrt, i niko, ~ak ni onaj koji misli da ima potpunu istinu, nema

pravo da je silom name}e drugima. Prema tome hri{}ani su pozvani na potpunu

toleranciju drugih religija i ideologija.

Pristalice ideje da svaka religija ima deo istine, a kad se sve sastave zajedno da

}e imati celu istinu, ~esto se pozivaju na pri~u o slepcima i slonu. Prvi slepac je

uhvatio slonovu nogu i izjavio da je slon veliko drvo. Drugi se suprotstavio tome,

kad je uhvatio slonovu surlu i izjavio da je velika zmija. Tre}i se suprotstavio i

prvom i drugome, jer kad je opipao slona sa strane zakqu~io je da je slon veliki zid.

Pristalice ideje da svi putevi vode u isto mesto, iz ove pri~e zakqu~uju da je

mogu}e da sve religije u kontaktu sa istom realno{}u daju samo wen opis na

druga~iji na~in. Me|utim, nijedan slepac nije otkrio nikakav deo istine, ve} su svi

ostali u zabludi. To ne potvr|uje zamisao da svi putevi vode u isto mesto, ve} da se

potpuno razlikuju i udaqavaju jedan od drugoga.

U Parizu postoji trg Zvezda na kome se nalazi Trijumfalna kapija. Od tog trga

polazi trinaest ulica. Ako po|emo bilo kojom od ovoih ulica oti}i }emo u

odre|enom pravcu, ali nema nade da }e se ikad sve ulice na kraju pretvoriti u jedan

put i dovesti sve putnike na jedno mesto. Zna~ajno je zapaziti da {to se putevi vi{e

udaquju od centra, odstojawe i razlika me|u wima je sve ve}a. Ako `elimo da se

sretnemo na jednom mestu, moramo svi da stanemo i vratimo se centru.

Tako je i na verskom poqu, {to se jedna verska zajednica vi{e udaqava od centra

to }e se weno verovawe vi{e razlikovati od izvornog, zato je nemogu}e i}i

suprotnim putevima, a sti}i na isto mesto.

77

Ako ni{ta ne bismo znali o Bogu i pravoj religiji i sami tra`ili istinu,

zamisao da je svako od nas uspeo da prona|e deo istine mogla bi da bude ispravna.

Me|utim, kada je Bog stvorio ~oveka, pokazao mu je pravi put, dao mu je mapu i

putokaze koji ga upu}uju na pravi put. Problem je u tome, {to pojedinci odbacuju

mapu, ru{e putokaze, trasiraju nove puteve i zato lutaju u mraku neznawa. Ovo nije

na~in za otkrivawe nekog dela istine, ve} smernica koje vode daleko od izvora

`ivota i ru{e mostove na putu pravde. Da bi vratio gre{nika na prvobitni put, Bog

je si{ao s Neba sa ciqem da obnovi stare putokaze, sagradi mostove i vrati

gre{nika na pravi put. Isus je rekao: »Ja sam put istina i `ivot i niko ne}e do}i k

ocu do kroza me.« (Jovan 4,6) ^ove~anstvo je po{lo od centra, svaki wegov pripadnik

svojim putem, a ti putevi se nikad ne mogu sastati na jednom mestu. Zato je Gospod

preko proroka Jeremije rekao: »Stanite na putevima i pogledajte, i pitajte za stare

staze, koji je put dobar, pa idite po wemu, i na}i }ete mir du{i svojoj.« Problem je

u tome {to »oni reko{e: ne}emo da idemo«. (Jeremija 6,16) Qudi uporno odbacuju

istinu, poku{avaju da pomire istinu i la`, a to je nemogu}e. Ako bi svi putevi

vodili na isto mesto, onda ne bismo imali razloga da pitamo za stare staze na

kojima se nalazi mir.

Ako nam ovo nije dovoqno da shvatimo da je nemogu}e da svi putevi vode u isto

mesto, obratimo pa`wu na Hristove re~i: »Ja sam put istina i `ivot; niko ne}e

do}i k ocu do kroza me.« (Jovan 14,6) Uzalud milioni qudi lutaju u tami neznawa i

tra`e vodu `ivota na presu{enim izvorima. »U|ite na uska vrta; jer su {iroka

vrata i {iroki put {to vode u propast i mnogo ih je koji wim idu. Kao {to su uska

vrata i tesan put {to vode u `ivot, i malo ih je koji ga nalaze.« (Matej 7,13.14)

Prema izjavi na{eg Gospoda Isusa Hrista postoji uski pravi put, a postoji i

{iroki; jedan vodi u `ivot, a drugi u smrt. Za{to se nepotrebno bavimo tvrdwom da

svi putevi vode u isto mesto, da bismo dokazali da Isus nije u pravu. Priznali mi

to ili ne, ~iwenica je da ve}ina ide {irokim putem koji vodi u propast, a mawina

je na uskom putu koji vodi u ve~ni `ivot. Tvrdwom da su svi putevi jednaki, a koja se

suprotstavqa jasnoj izjavi Isusa Hrista, ~ovek ne re{ava problem, nego ga uveli~ava;

on ne smawuje, ve} pove}ava udaqenost pogre{nog puta od ciqa.

Istine koje se suprotstavqaju

Ako je istina da svaka religija ima deo istine, da nijedna nema celu, a da sve

zajedno imaju potpunu istinu, za{to se religije ne sla`u me|u sobom ve} se ~esto

sukobqavaju? Problem je u tome {to jedna religija ne{to naziva »istinom«, a druga

to isto zabludom. Postoji velika razlika izme|u monoteisti~kih religija kao {to su

judaizam, hri{}anstvo i islam; i panteisti~kih religija kao {to su budizam i

hinduizam. Musliman veruje u jednog Boga, Alaha, koji je ni iz ~ega stvorio svet.

Neki budisti ne veruju u Boga li~nost, ve} u Brahmana koji je bezli~an. Indusi idu

i daqe veruju}i da postoje hiqade bo`anstava kao {to su brahman, Vi{na, [iva i

Kri{na koji se manifestuju u Brahmanu. Da li se u svakoj od ovih izjava nalazi po

deo istine? Da li je mogu}e da postoji jedan Bog Stvoriteq neba, Zemqe i ~oveka, a

da postoje u isto vreme i drugi bogovi? Ne, to je nemogu}e. Mora da postoji istina i

la`, pravda i nepravda, dobro i zlo.

Posmatrajmo i razliku verovawa o qudskom bi}u: muslimani veruju da }e svako od

nas jednom umreti i iza}i na sud pred Alaha. Zavisno od Alahove presude

prove{}emo ve~nost u raju ili paklu. Indusi veruju suprotno tome, da smo `iveli,

`ivimo i da }emo `iveti jo{ mnogo `ivota ovde na Zemqi. Oni veruju da uslovi

na{e pro{losti i budu}nosti zavise od delovawa zakona karme. Posle smrti svako

do`ivi reinkarnaciju i pretvara se u `ivotiwu, qude. Ova dva verovawa nisu samo

razli~ita, ve} su i suprotna i wihovi putevi nikada se ne}e spojiti i sti}i do

istoga mesta.

78

Svaka religija priznaje da postoje dru{tveni problemi koji {tetno uti~u na qude.

Indusi veruju da postoji samsara beskrajni krug ro|ewa, umirawa i ponovnog ra|awa

ili inkarnacije, a to je zamka u koju pada svako qudsko bi}e. Jedino poznavawem i

odano{}u Brahmanu ovaj krug mo`e se izbe}i. Hri{}ani veruju da se svako qudsko

bi}e susre}e sa univerzalnim problemima koji su posledice greha ili odvajawa od

Boga. Nasuprot mnogobo`a~kim religijama, hri{}anstvo u~i da nema qudskog

re{ewa. Jedino prihvatawem Isusa Hrista za Spasiteqa, primawem verom Wegovih

zasluga, mo`emo dobiti `ivot umesto zaslu`ene smrti. Isus je na krstu platio cenu

na{eg otkupqewa i jedino Wegovim zaslugama gre{nik ponovo mo`e da uspostavi

prekinutu vezu sa Bogom.

Ovo su samo neke od mnogobrojnih suprotnosti koje se nalaze u verovawu

razli~itih verskih zajednica, a ta verovawa ne nose svako po deo istine, ve} jedno

mora biti istina a drugo zabluda. Ove i mnoge druge ~iwenice potvr|uju da tvrdwa

da sve religije imaju deo istine, a sve zajedno celu istinu, da sve imaju istu religiju

samo je opisuju na razli~ite na~ine i da svi putevi vode u isto mesto, nemaju

nikakvog osnova. Mogu}e je da ~ak i slepi uo~e ovu razliku.

Mo`emo re}i da je fudbalski tim Zvezda pobedio na nacionalnim takmi~ewima i

dobio prvo mesto. Ili Zveda je izgubila i nije dobila prvo mesto. Svakako ste

primetili da obe izjave ne mogu biti verodostojne. Zvezda je pobedila ili izgubila.

Ako }u ja kao navija~ Zvezde tvrditi da je Zvezda pobedila iako nije, to ne}e

promeniti ~iwenicu. Zvezda je pobedila ili izgubila bez obzira {ta verujemo. Ovo

vodi do zakqu~ka da ako postoje dve suprotne tvrdwe, obe ne mogu biti ispravne,

jedna je istinita, a druga la`na. Kad Indusi u~e da postoje mnogi bogovi, a Jevrejin

samo jedan Bog, jedan od wih nije u pravu. Kad musliman veruje da ~ovek `ivi jednom

na Zemqi i na kraju izlazi na sud, a Indus veruje da svaka osoba `ivi mnogo `ivota,

zavisno od zakona karme, jedna od ovih tvrdwi, mora biti pogre{na, a mo`da i obe.

Ako jedan otac ima vi{e sinova sa razli~itim vrlinama i talentima: jedan je

dobar, drugi posebno po{ten, tre}i mudar; u tom slu~aju svaki sin ima posebnu dobru

karakteristiku, pa se wihov otac mo`e ponositi wima. Me|utim, ako je jedan dobar,

a drugi zao, jedan mudar, a drugi glup, u tom slu~aju ne mo`emo re}i da svaki od wih

neguje po jednu dobru osobinu, ve} je jedan dobar, a drugi zao. Tako je svaki od ovih

sinova na dobrom ili lo{em putu, a nijedan nije na oba puta.

Osniva~i raznih religija od samog po~etka znali su da neka verovawa iz drugih

religija nisu ispravna pa su ih javno odbacili, a to je mo`da bio jedan od razloga

osnivawa nove zajednice. Budisti su odbacili indijsko verovawe samsara, beskona~-

nog kruga ra|awa, umirawa i reinkarnacije. Biblijski proroci suprotstavqali su se

idolopoklonstvu. Kad su Izraiqci napravili tele od zlata i nazvali ga bogom,

Mojsije je razbio tele i izvr{io reformu. Prorok Ilija na gori Karmilu uni{tio

je valove proroke. Isus Navin pozivao je narod na odluku: »Ako li vam nije drago

slu`iti Gospodu, izaberite sebi danas kome }ete slu`iti: ili bogove kojima su

slu`ili oci va{i s onu stranu reke, ili bogove Amoreja u kojih zemqi `ivite; a ja

i moj dom slu`i}emo Gospodu.« (Isus Navin 24,15)

Isus Hristos, osniva~ hri{}anstva, nasuprot mnogobo`a~kim religijama, jasno je

izjavio: »Ja sam put istina i `ivot i niko ne}e do}i k ocu do kroza me.« (Jovan

14,16) Isus je znao da se Wegove izjave suprotstavqaju mi{qewu jevrejskih vo|a, kao

i mnogobo`a~kom u~ewu. Ako dve religije daju razli~ite izjave koje se sukobqavaju,

obe ne mogu biti ispravne. Zato je neophodno da svako od nas istra`uje istinu,

prona|e pravi put i izabere stazu koja vodi u ve~ni `ivot. Postoje putevi koji vode

u smrt. To {to smo uvereni da nas vode u `ivot, ne mewa ~iwenicu. Mudri Solomun

je to davno uo~io: »Neki se put ~ini ~oveku prav, a na kraju vodi ka smrti.« (Pri~e

16,25; prevod: Stvarnost)

Mi hri{}ani verujemo u biblijske izve{taje kao {to su : Isus Hristos je Mesija

– Spasiteq. Ro|en je u Vitlijemu, odrastao u Nazaretu; tri i po godine u~io je,

propovedao, le~io bolesne i dizao mrtve; bio je razapet i vaskrsao iz groba. ^ak ako

to ne bismo ni verovali, ove izjave potvr|uje istorija. Isus Hristos je istorijska

li~nost.

79

Ekumenisti veruju da ovakva shvatawa vode do nesporazuma, sukoba i

netrpeqivosti. To mo`e biti ta~no. Otkako je ~ovek pao u greh, Zemqa je postala

bojno poqe u ratu izme|u dobra i zla. »I razgwevi se zmija (sotona) na `enu (Crkvu)

i otide da se pobije s ostalim semenom wezinim, koje dr`i zapovesti Bo`je i ima

svedo~anstvo Isusa Hrista.« (Otkrivewe 12,17) Ma koliko to mrzeli ili `eleli da

miroqubivo prika`emo istinu i zabludu da izbegnemo sukob, ako smo na Gospodwoj

strani, sotonske pristalice uvek }e biti protiv nas. Sukob se mo`e izbe}i jedino

ako se odreknemo istine i sjedinimo sa neprijateqima, jer niko ne progoni svoje,

ve} one koji zastupaju suprotna mi{qewa.

Kad je Isus poslao svoje u~enike da nastave Wegovu misiju u svetu, rekao im je:

»Gle, ja vas {aqem kao ovce me|u vukove; budite dakle mudri kao zmije a bezazleni

kao golubovi. ^uvajte se od qudi; jer }e vas predavati sudovima i u svojim

sinagogama }e vas {ibati.« (Matej 10,16.17) Ovim je Isus pripremio svoje sledbenike

da, ukoliko odlu~e da Mu ostanu verni i do kraja odr`e istinu, stalno }e biti u

sukobu sa nevernicima, krivovercima i mnogobo{cima. Postoji li mogu}nost da

izbegnemo sukob? Postoji! Ako se odreknemo istine, napustimo Hristovu misiju i

prihvatimo mnogobo`a~ke obi~aje, zbiqa }emo se sjediniti sa onima koji su nas

mrzeli i verskih progonstava vi{e ne}e biti. To je upravo ono {to predla`u

ekumenisti. Oni `ele da pomire istinu i la`, sastave pravdu i nepravdu, pomire

Hrista i sotonu, a to je nemogu}e.

^iwenica je da propovedawe istine povla~i za sobom i posledice, jer protivnici

nikad nisu voleli da slu{aju istinu, zato {to ona uznemirava wihovu savest. Zato je

Isus i rekao: »[aqem vas kao ovce me|u vukove.« Da je bilo mogu}e vukove

pretvoriti u ovce, to bi Isus sigurno u~inio, a po{to On to nije mogao, nema nade

da }emo mi to uspeti, pogotovo na pogre{an na~in kako predla`u ekumenisti. Borba

izme|u istine i zablude traja}e do Hristovog dolaska.

Povla~ewe linije izme|u istine i zablude stvara neprijateqstvo, tvrde

ekumenisti, uzdi`e netoleranciju i sukobe. S jedne strane ovo je istina, ali nije

potpuna. Oni koji ustaju protiv istine i progone Hristove vesnike, su netolerantni,

a ne Hristovi vesnici. Pravi Hristovi sledbenici odbacuju zablude, ali po{tuju

gre{nike i uvek su spremni da im pomognu. Oni po{tuju pravo slobodnog izbora i

nikad ne prisiqavaju qude da prihvate Hristovo Jevan|eqe. Oni koji prisiqavaju

qude nisu Hristovi vesnici, ve} pristalice Hristovih neprijateqa. »Qubite

neprijateqe svoje«, rekao je Hristos, »i molite se za goniteqe svoje.« (Matej 5,44;

prevod: dr ^arni}) Ne zna~i da smo netolerantni ako nismo u stawu da prihvatimo

zablude umesto istine. Svako je slobodan da veruje u {ta ho}e i kako ho}e, ali svako

je du`an da i drugima dozvoli pravo slobodnog izbora.

Pravi hri{}ani protivi}e se svakoj vrsti fanatizma, svetog rata, krsta{kih

pohoda, inkvizicije i svakoj vrsti nasiqa. To su qudske izmi{qotine koje nemaju

ni~ega zajedni~kog sa Hristovim Jevan|eqem. Sotona upotrebqava silu da nametne i

primora, a Bog privla~i qude qubavqu, istinom i lepotom svoga karaktera. Ne

mo`emo tolerisati zablude na {tetu istine. Pravi Hristovi sledbenici pozvani su

da u ovo vreme velikog otpada, uzdignu istinu i po svaku cenu ostanu verni Bogu.

Suo~eni sa velikom razlikom izme|u istine i zablude; oni koji biraju {iroki put

ka`u: »Nije va`no {ta ~ovek veruje, va`no je da je iskren, po{ten i odan svome

verovawu.« Svakako je va`no da budemo iskreni, odani i po{teni, ali isto tako je

va`no da li verujemo istinu ili la`? Niko ne ka`e da su oni koji pogre{no veruju

lo{i qudi, i najboqe osobe mogu biti u zabludi. Neko se mo`e popeti na vrh

Ajfelove kule, sko~iti dole veruju}i da mu se ni{ta ne}e desiti, ali wegovo

pogre{no verovawe prilikom kr{ewa prirodnih zakona, ne}e umawiti posledice

prestupa.

Jednom bolesniku lekar je propisao lek za spoqnu upotrebu. Na bo~ici je pisalo

da je zakonom zabraweno upotrebiti lek kao hranu ili pi}e i da roditeqi strogo

vode ra~una da deci ne do|e u ruke. Bolesnik je uzeo lek koji je bio bistar kao

kristal. »Ovo je ~ista voda«, tvrdio je bolesnik. Popio je lek i kad su roditeqi

do{li ku}i na{li su mrtvog sina. Iskreno i dobronamerno verovawe u zablude,

nasuprot istini, ne umawuje posledice greha ni odgovornost prestupnika.

80

Ekumenisti se pitaju, ~ak ako je jedna religija istinita, a druga la`na, ko je

ovla{}en da presudi {ta je istina, a {ta la`? Mi hri{}ani imamo savr{eno

merilo pomo}u koga mo`emo prosuditi da li je jedno u~ewe istinito ili nije, a to

je Sveto pismo. Kada se suo~io sa prevarqivim tvr|ewima velikog varalice –

sotone, Hristos se pozvao na autoritet Biblije. Na svaki neprijateqski napad, Isus

je odgovorio: »Pisano je… i to stoji napisano… jer stoji napisano.« (Matej 4,4.6.10)

Hristos je na{ najboqi primer u svemu. Gledajmo na Wega, slu{ajmo Wegove savete,

i sledimo Wegove stope. On nas zato savetuje: »Pregledajte pisma… ona svedo~e za

mene.« (Jovan 5,39) »Ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji u~enici, i

sazna}ete istinu, i istina }e vas osloboditi.« (Jovan 8,31.31; prevod: dr ^arni})

Zakqu~ak

Svakako ste primetili da smo posle jednostavne analize do{li do zakqu~ka da

svi putevi ne vode u isto mesto; da postoji {iroki i uski put – jedan vodi u `ivot

ve~ni, a drugi u smrt. Na{a je du`nost da preispitamo svoj put koji mo`e biti

udaqen od centra i od drugih puteva, i kad prona|emo uski put, put borbe i

samoodricawa, ali i put spasewa, da donesemo odgovaraju}u odluku.

Jedan nevernik re{io je da zauvek u}utka evan|elistu koji je danima iznosio

istinu i pozivao qude na odluku. Re{io je da doka`e da Isus nikada nije postojao,

da nije razapet niti je vaskrsao i da je verovawe u Wega kao Spasiteqa bajka.

Nevernik je proveo 700 ~asova ozbiqnog istra`ivawa sa `eqom da doka`e da su

izve{taji iz Jevan|eqa neistiniti, ali stra{no se razo~arao kada je u istoriji

prona{ao dokaze suprotne onome {to je tra`io. Istorija mu je posvedo~ila da su

evan|eoski izve{taji ta~ni, da je Isus Hristos istorijska li~nost; da je ro|en,

`iveo, razapet na krstu i vaskrsao iz groba. Ovo je potpuno promenilo nevernika,

umesto da prona|e dokaze i Jevan|eqe proglasi neistinitim, upoznao je istinu,

prihvatio Isusa Hrista za svoga Spasiteqa i postao propovednik Jevan|eqa. Ovaj

biv{i nevernik predla`e onima koji `ele da upoznaju istinu i put spasewa da po~nu

sa prou~avawem Hristovog `ivota koji je opisan u ~etiri Jevan|eqa.

Da vas ponovo podsetim na onih trinaest ulica koje po~iwu od Trijumfalne

kapije u Parizu. Ako svako od nas nastavi svojim putem, nema nade da }e nam se

putevi ikad sastati i pretvoriti u jedan put. Jedini je lek da se zaustavimo na

svojim putevima i pomo}u savr{enog merila – Biblije, merila kojim se slu`io na{

Gospod i Spasiteq Isus Hristos u odbrani istine, merila kojima su se vekovima

slu`ili apostoli, proroci i pravi Hristovi sledbenici – savr{enim merilom Bo`je

re~i Biblije, ustanovimo koji je uski put spasewa i da se vratimo polaznoj ta~ki, jer

to je jedina nada da }e se svi putevi spojiti u jedan. To }e dovesti do pravog

jedinstva: »Jedan Gospod, jedna vera, i jedno kr{tewe.« (Efescima 4,5) To je formula

pravog jedinstva. Spasiteq se molio za ovakvo jedinstvo svojih sledbenika: »Ja se za

wih molim… Ja im dadoh re~ tvoju; i svet omrznu na wih, jer nisu od sveta, kao ja

{to nisam od sveta… Osveti ih istinom svojom: re~ je tvoja istina… Ja posve}ujem

sebe za wih, da i oni budu osve}eni istinom… da svi jedno budu… da i oni u nama

jedno budu.« (Jovan 17,9.14.16–19; 21) Ovo je temeq pravoga jedinstva.

81

25.Mnogobo{ci i spasewe kroz Isusa Hrista

Neki liberalni teolozi ka`u da je nepristojno i arogantno od hri{}ana zato {to

tvrde da }e se spasiti samo oni koji veruju u Isusa Hrista. Gotvald ka`e da to

»vre|a ose}awa religioznog identiteta drugih religija«. (Vidi: Ekumenizam – re{ewe

ili proma{aj, str. 222) Da li je re{ewe odre}i se su{tine Jevan|eqa samo zato {to

to mo`da vre|a nehri{}ane? Ako postoji samo jedan most preko koga mo`emo pre}i

iz smrti u `ivot, ho}emo li i wega sru{iti? Mogu li pojedini nehri{}ani biti

spaseni kroz Hrista, iako ne pripadaju nijednoj hri{}anskoj Crkvi?

Spasewe kroz Hrista je centralna doktrina Jevan|eqa

»Jer je jedan Bog«, pi{e apostol Pavle, »i jedan posrednik Boga i qudi, ~ovek

Hristos Isus.« (1.Timotiju 2,5) Ako postoji samo jedan posrednik izme|u Boga i

qudi, koliko vredi moliti se Mariji, svecima, ili bilo kome drugome? Hristova

posredni~ka slu`ba je jedinstvena. On je na Zemqi predstavqao Boga pred qudima, a

posle vaznesewa predstavqa svoje sledbenike na Nebu. Prihvatawe verom Isusa

Hrista za li~nog Spasiteqa veoma je va`no za sve qude na Zemqi. Kad govori o

borbi sa grehom, apostol Pavle ne pita kako }e se izbaviti od osude greha ve}: »Ko

}e me izbaviti od tela smrti ove?« (Rimqanima 7,24) Ako }emo biti izbavqeni onda

svakako neko mora da nas izbavi, a ako nas Hristos ne izbavi, ko }e?

Iz svega ovoga jasno se mo`e zakqu~iti, da svaka osoba koja odbaci Isusa Hrista,

svojim izborom potpisuje sebi smrtnu kaznu i ne mo`e se nadati ve~nom `ivotu. Ne

mo`emo se spasiti svojim dobrim delima, iako oni koji nemaju dobrih dela svedo~e

da nemaju ni vere; pripadno{}u ma kojoj verskoj zajednici, iako je korisno i

potrebno da pripadamo onima koji idu uskim putem spasewa – spasewe je jedino u

Isusu Hristu – primawem Wega primamo spasewe. Jevan|eqe jasno u~i: »Ko veruje

sina, ima `ivot ve~ni; a ko ne veruje sina, ne}e videti `ivota.« (Jovan 3,36)

Bog je si{ao na na{u Zemqu i svojim neshvatqivim utelovqewem, `iveo

bezgre{nim `ivotom u sredini gre{noga sveta, razapet, vaskrsao iz groba kao

pobednik smrti, uzneo se na Nebo, vr{i jedinstvenu posredni~ku slu`bu izme|u Boga

i qudi, i obe}ao da }e ponovo do}i po svoje sledbenike. Ovim je Gospod Isus

Hristos postavio jedini most pomo}u kojega gre{nik mo`e pre}i iz smrti u `ivot.

»Jer Bogu tako omile svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga

veruje ne pogine, nego da ima `ivot ve~ni.« (Jovan 3,16)

Kvalifikacije Mesije ne mo`e imati nijedan smrtnik za Zemqi. Svaki ~ovek je

ro|en, ali samo Jedan je do{ao na svet natprirodnim ro|ewem; svako `ivi na ovoj

Zemqi, ali samo Jedan je `iveo bezgre{nim `ivotom. U Hristovo vreme mnogi su

bili razapeti na krstu i istrunuli u svojim grobovima, ali samo Jedan je ustao iz

groba kao Pobednik smrti. Svojim uznesewem i obe}awem da }e ponovo do}i, Isus se

ubedqivo izdvaja od svih verskih vo|a koje su ikada `iveli na Zemqi. Zbog ovih

jedinstvenih kvalifikacija imamo samo jednog Spasiteqa i spasewe nam je osigurano

jedino ako Ga priznamo za svoga Spasiteqa. Ovaj jedinstveni most izbavqewa otvoren

je za sve gre{nike, niko nema nikakvu privilegiju, niti je iko toliko zao da ga

Gospod Isus ne bi mogao spasiti. »Da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima

`ivot ve~ni.«

Hristos, spasewe i nehri{}ani

Nisu hri{}ani izmislili u~ewe da spasewe dobijamo jedino kroz Hrista, to je

centralna ta~ka Jevan|eqa i ovu istinu Hristos je objavio. »Ja sam put istina i

`ivot«, rekao je Hristos, »i niko ne}e do}i k ocu do kroza me.« (Jovan 14,6) »Ako ne

poverujete da sam to ja, umre}ete u svojim gresima.« (Jovan 8,24: prevod: dr ^arni})

»Ko veruje u sina ima ve~ni `ivot, a ko je neposlu{an sinu ne}e videti `ivota, nego

gnev Bo`ij ostaje na wemu.« (Jovan 3,36; prevod: dr ^arni}, »Ko veruje wega – tome se

ne sudi; a ko ne veruje – ve} je osu|en, {to nije verovao u ime jedinorodnoga sina

Bo`jega.« (3,18) »Jer nema drugoga imena pod nebom danoga qudima«, tvrdi apostol

Petar, »kojim bismo se mi mogli spasiti.« (Dela 4,12) Ove nedvosmislene i jasne

izjave svedo~e da bez Hrista nema spasewa. Ako je Hristos jedini put to zna~i da ne

postoji nijedan drugi. Ako su oni koji ne veruju u Isusa Hrista ve} osu|eni, {ta }e

se desiti sa dobrim, pobo`nim, iskrenim i po{tenim qudima koji nisu hri{}ani?

Da li su vernici drugih religija zauvek izgubqeni zato {to ne poznaju Isusa

Hrista?

82

Kako da premostimo provaliju?

Pobunom protiv Boga i svojim otpadom ~ovek je na sebe i svoje potomstvo navukao

prokletstvo greha koji je odvojio qude od wihovog Stvoriteqa. Ponor je toliko

veliki da nijedan gre{nik svojim delima ne mo`e da stane na stranu dobra. Ovo nije

polo`aj samo nekih okorelih gre{nika, apostol Pavle tvrdi da »nijednoga nema

pravedna… nema ga koji ~ini dobro, nema ni jednog ciglog«. (Rimqanima 3,10.12)

Po{to smo svi gre{ni, kakvu platu mo`emo o~ekivati za svoj greh? »Jer je plata za

greh smrt, a dar je Bo`ij `ivot ve~ni u Hristu Isusu Gospodu na{emu.« (Rimqanima

6,23)

Spasewe i pobo`ni qudi drugih religija

Ima li ikakve nade za dobre, pravedne i po{tene vernike drugih religija? Niko

nas nije postavio sudijama da odlu~ujemo o tu|em spasewu, imamo veliku odgovornost

da donesemo pravilnu odluku i pravilan izbor za svoje spasewe; pronalazak pravog

odgovora na ovo pitawe pomo}i }e nam da boqe pomognemo onima koje mu~i ovaj

problem. »Jer koji god prizna ime Gospodwe spa{}e se«, pi{e apostol Pavle. Zna~i

priznawe Gospoda je va`an elemenat spasewa. »Koji god prizna mene pred qudima«,

rekao je Isus, »prizna}e i sin ~ove~iji wega…« (Luka 12,8) Me|utim, apostol Pavle

postavqa problem: »Kako }e dakle priznati koga ne verova{e? A kako }e verovati

koga ne ~u{e? A kako }e ~uti bez propovednika?« (Rimqanima 10,14) Imaju li qudi

ikakvo poznawe Boga ako im niko nikad nije propovedao?

Postoje dve vrste otkrivewa: op{te i naro~ito ili posebno otkrivewe.

Op{te otkrivewe pristupa~no je svim qudima, a prenosi se pomo}u istorije,

savesti i prirode. »Nebesa kazuju slavu Bo`ju«, pi{e psalmista, »i dela ruku

wegovih glasi svod nebeski.« (Psalam 91,1) Zvezdano nebo i priroda koja nas

okru`uje svedo~e o Bogu. »Jer {to se na wemu ne mo`e videti, od postawa sveta

moglo se poznati i videti na stvorewima i wegova ve~na sila i bo`anstvo, da nemaju

izgovora.« (Rimqanima 1,20) Oni koji nisu imali priliku da prime posebna

otkrivewa, primili su i primaju op{ta koja su pristupa~na svim qudima, zato ne

mo`emo re}i da vernici drugih religija ne poznaju Boga.

Ako priroda nije dovoqna da upoznamo Boga, na{ Stvoriteq nam je dao i savest

koja nas upu}uje na Boga. Apostol Pavle izri~ito spomiwe mnogobo{ce koji su dobri

qudi, jer `ive po svojoj saveti. »Kad, naime, mnogobo{ci, koji nemaju zakona, po

prirodi ~ine ono {to zakon zahteva… Oni pokazuju da je delo zakona napisano u

srcima wihovim, {to svedo~i i wihova savest.« (Rimqanima 2,14.15) Nijednom quskom

bi}u na zemqi nije uskra}eno da primi otkrivewe i svedo~anstvo prirode i

sopstvene savesti. »Gde god postoji impuls qubavi i simpatije… otkriva se delovawe

Bo`jeg Svetog Duha.« (COL, p. 385) Pored prirode i savesti koji su sveop{ti, ni rad

Svetoga Duha ne zna za granice, Wegov uticaj ose}a se svuda. Sveti Duh osvedo~ava

qude o istini preko wihove savesti.

Oni koji nikada nisu ~uli vest istine, koja je do danas sa~uvana u Svetome pismu,

nije sigurno da su ostali u potpunoj tami, priroda ih upu}uje na Stvoriteqa, savest

ih osvedo~ava i Sveti Duh radi na wihovim srcima. Wihovo poznawe istine mo`e da

se razlikuje od na{ega, ali oni }e biti su|eni prema svetlosti koju su imali, a Bog

zna da bi Mu oni potpuno slu`ili, kad bi imali potpunu svetlost i na osnovu toga

prepoznawa (Rimqanima 8,29) i vernosti onome {to su razumeli, mnogi }e biti

spaseni. Me|utim, oni koji odbiju priliku da upoznaju Sveto pismo, Isusa Hrista

jedinog Spasiteqa i zanemare da donesu pravilnu odluku u ve}oj su opasnosti od

onih koji su okolnostima odvojeni od neposrednih Bo`jih otkrivewa. Mi mo`emo

biti zahvalni Bogu za poznawe istine, ali sa ovim poznawem na nama le`i i ve}a

odgovornost. Mi zbiqa nemamo izgovora. Biblija potvr|uje ovaj zakqu~ak.

83

Verni Jov pripadao je mnogobo`a~kom narodu. Kad ~itamo wegove izjave, a posebno

izjave wegovih prijateqa, koji mnoge istine nisu pravilno razumeli, Jov se isti~e

kao posebno veran ~ovek. Za wega je sam Bog posvedo~io: »Nema onakvoga ~oveka na

zemqi, dobra i pravedna koji se boji Boga i uklawa se od zla.« (O Jovu 2,3) Da li }e

Jov biti spasen zato {to nije ~uo za Isusa Hrista kao Spasiteqa? Razmislimo o

Jovovoj izjavi: »Ali znam da je `iv moj iskupiteq i na po{qedak da }e stati nad

prahom. I ako se ova ko`a moja i ra{~ini, opet }u u telu svome videti Boga. Ja isti

vide}u ga, i o~i moje gleda}e ga a ne druge.« (O Jovu 19,25–27) Jov je ~vrsto verovao u

Otkupiteqa Isusa Hrista i vaskrsewe mrtvih. Postoje mnogi, kao i Jov, koji verno

slu`e Bogu prema svetlosti koju imaju i mogu biti pre spaseni nego mi koji imamo

potpuno poznawe istine.

»Me|u neznabo{cima ima onih koji neznaju}i obo`avaju Boga, onih do kojih

svetlost nikad nije doprla preko qudskih bi}a. Oni ne}e propasti. Iako ne poznaju

Bo`ji pisani Zakon, ~uli su Wegov glas kako im govori u prirodi i ~inili ono {to

Zakon zahteva. Wihova dela potvr|uju da je Sveti Duh dirnuo wihova srca i Bog ih

prepoznao kao svoju decu.« (^e`wa vekova, str. 549)

Za vreme Hristovog ro|ewa, dok su Jevreji koji su ~uvali proro~anstva }utali i

spavali, »do|o{e mudraci sa istoka u Jerusalim… gde je car?… do{li smo da mu se

poklonimo«. (Matej 2,1) Ko su bili mudraci i kako su doznali da je do{lo vreme da

se rodi Spasiteq sveta? »Mudraci sa Istoka bili su filozofi… Dok su prou~avali

zvezdano nebo i poku{avali da proniknu u tajne koje su sakrivale wihove sjajne

staze, gledali su Tvor~evu slavu. Tra`e}i ve}e saznawe okrenuli su se jevrejskim

svetim spisima.« (^e`wa vekova, str. 35) Oni su neumorno tra`ili istinu i

doslovno sledili primqena uputstva.

»Izvan jevrejskog naroda postojali su qudi koji su predskazali pojavu bo`anskog

U~iteqa. Ovi qudi tra`ili su istinu i wima je dat Duh nadahnu}a… Me|u onima

koje su Jevreji smatrali neznabo{cima, bilo je qudi koji su boqe razumeli biblijska

proro~anstva o Mesiji nego u~iteqi u Izraiqu. Bilo je onih koji su se nadali

Wegovom dolasku kao oslobodiocu od greha.« (^e`wa vekova, str. 18) U gradu

Kapernaumu, za vreme Isusa Hrista, bio je rimski kapetan koji se obratio Isusu sa

molbom da mu izle~i slugu. Kad je Isus odgovorio: »Do}i }u i isceli}u ga«, kapetan

se izviwavao: »Gospode nisam dostojan da pod moj krov u|e{; nego samo reci re~ i

ozdravi}e sluga moj.« Isus je bio toliko odu{evqen ovom izjavom da je rekao: »Ni u

Izraiqu tolike vere ne na|oh.« (Matej 8,5–10) Rimqanin, mnogobo`ac verovao je, a

oni koji su imali punu svetlost poznawa, sumwali su i odbacili istinu.

I Kornilije je bio rimski oficir u stranoj zemqi, ali bio je »pobo`an i

bogobojazan sa celim domom svojim… i moqa{e se Bogu bez prestanka«. (Dela 10,2)

Bog je u Korniliju video toliku vrednost pa je poslao apostola Petra da mu otkrije

puninu istine. (Dela 10, 9–48) »Po{to je Kornilije `iveo pokoravaju}i se svim

uputstvima koja je dobio, Bog je tako podesio doga|aje da mu pru`i jo{ vi{e

svetlosti.« (AA p. 140)

Isus je istakao posebnu vernost udovice u Sarepti Sidonskoj, kojoj je bio poslat

prorok Ilija da bi se sklonio od gneva cara Ahava i wegove `ene Jezaveqe (Luka

4,25.26). »Ova `ena bila je udostojena zato {to je sledila svetlost koju je primila i

weno srce bilo je otvoreno za ve}u svetlost koju joj je Bog poslao preko svoga

proroka.« (^e`wa vekova, str 188)

»Na{ polo`aj pred Bogom ne zavisi od koli~ine svetlosti koju smo primili, ve}

od toga kako smo iskoristili ono {to imamo. Na taj na~in ~ak i neznabo{ci, koji

izaberu ono {to je pravedno, koliko to mogu da razlikuju, u povoqnijem su polo`aju

od onih koji su dobili veliku svetlost.« (Isto)

Zato nema potrebe da mi hri{}ani mewamo uslove spasewa, niti da odbaciujemo

temeqne istine Jevan|eqa, da bismo ugodili nehri{}anima, nego vreme je da, kao

{to je Petar upoznao Kornilija, upoznamo qude sa ovim dragocenim istinama koje su

nam otkrivene. Nema nikakvog razloga da mi hri{}ani ru{imo jedini most kojim

mo`emo pre}i iz smrti u `ivot, niti da se odri~emo skupocene svetlosti koja nas je

obasjala. Bog ne odbacuje nikoga osim onih koji izaberu da se odreknu istine i sami

sebe iskqu~e od uticaja Svetog Duha i odbace Bo`ju milost koja spasava.

84

Posebno otkrivewe

Na{a qudska priroda pod uticajem greha je degenerisana i na{e sposobnosti da

preko prirode i drugih op{tih otkrivewa upoznamo Boga umawile pa je zato Bog dao

posebna otkrivewa.

1. Sveto pismo jedno je od posebnih Bo`jih otkrivewa u kome nalazimo neposredne

odgovore na pitawa `ivota, vere i spasewa. »Sve je pismo od Boga dano«, pi{e

apostol Pavle, »i korisno za u~ewe…« (2. Timotiju 3,16) Pisali su ga »Sveti Bo`ji

qudi,… koji su bili nadahnuti od Svetoga Duha«. (2. Petrova 1,21) »Jer {to se

napisa za na{u se nauku napisa.« (Rimqanima 15,4)

Apostoli su visoko cenili spise starih proroka. Jevan|elista Matej pozivao se

na wihov autoritet: »Ovo je sve bilo da se izvr{i {to je Gospod rekao preko

proroka.« (Matej 1,22) Za vreme direktnog sukoba sa sotonom, Isus je uzdigao Sveto

pismo i wime odgovarao na svaki napad: »Pisano je.« (Matej 4,4–10) Kad su ga upitali

kako ~ovek mo`e da dobije `ivot ve~ni, odgovorio je: »[ta je napisano u Zakonu?

kako ~ita{?« (Luka 10,26) Tako je Hristos prihvatio Sveto pismo kao verodostojno

otkrivewe Bo`je voqe qudima; putokaz koji vodi u ve~ni `ivot.

Me|utim, Isus nije imao poverewa u tradiciju ili predawa: »Uzalud me po{tujete

u~e}i nauke koje su qudske zapovesti«, rekao je Isus. »Ukidate Bo`ju zapovest da

sa~uvate svije predawe.« (Marko 7,7–9; prevod: dr ^arni}) Prema Isusovim re~ima

»uzaludno« je dr`ati se predawa. Koliko je Isus uzdigao Bibliju, toliko je negativno

govorio o tradiciji ili predawu. (Vidi: Ekumenizam – re{ewe ili proma{aj, str.

244–248)

Zato Isus savetuje: »Pregledajte pisma.« (Jovan 5,39) »Ako vi ostanete u mojoj

nauci, onda ste zaista moji u~enici, i sazna}ete istinu, i istina }e vas izbaviti.«

(Jovan 8,31.32) »Kao {to rudnik sadr`i bogate `ile zlata i srebra ispod zemqine

povr{ine, i svi koji `ele da otkriju wegovo skupoceno blago moraju da kopaju, tako

i Sveto pismo sadr`i blago istine, koje mogu da otkriju samo oni koji ga tra`e

ozbiqno, ponizno i s molitvom. Bog je odredio da Sveto pismo bude uybenik za celo

~ove~anstvo; uybenik u detiwstvu, mladosti i zrelim godinama, koji }e se uvek

prou~avati. On je qudima dao svoju Re~ kao otkrivewe samoga sebe… Prou~avawe

Svetoga pisma je od Boga odre|eno sredstvo koje ima ciq da dovede qude u u`u vezu

s wihovim Stvoriteqem i da im jasnije poznavawe Wegove voqe. To je sredstvo veze

izme|u Boga i ~oveka.« (Kosmi~ki konflikt, str. 57) Zato ne treba da nas iznenadi

{to je sotona preko svojih oru|a oduvek `eleo da uni{ti Sveto pismo i smrtno

mrzi one koji ga prou~avaju, prenose drugima i `ive prema otkrivenim istinama.

2. Isus Hristos je savr{eno Bo`je otkrivewe. »Bog, koji je od davnine mnogo puta

i na mnogo na~ina govorio na{im o~evima preko proroka, u ove posledwe dane

progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, ~ijim

posredstvom je i svet stvorio; on je odsjaj wegove slave i odraz wegovog bi}a.«

(Jevrejima 1,1–3; prevod: dr ^arni}) »Koji vide mene, vide Oca«, rekao je Isus. (Jovan

14,9) »Jer je jedan Bog i jedan posrednik Boga i qudi, ~ovek Hristos Isus.«

(1.Timotiju 2,5) »Ko veruje Sina, ima `ivot ve~ni; a ko ne veruje Sina nema `ivota,

nego gnev Bo`ji ostaje na wemu.« (Jovan 3,36)

Kad bismo mogli i znali kako da otkrijemo su{tinu prirodnih zakona i principe

svemira, imali bismo dovoqno dokaza da upoznamo Boga. Po{to su grehom oslabqene

na{e sposobnosti, Bog je dao posebna otkrivewa – Sveto pismo i Gospoda Isusa

Hrista koji je uzeo qudsko telo da bi nam se mogao pribli`iti i qudskim jezikom

ukazati na spasonosne istine. Zato nije nikakvo ~udo {to neprijateq Boga i ~oveka

ula`e sve napore da iz qudskog uma izbri{e sva Bo`ja otkrivewa, a posebno Sveto

pismo i Isusa Hrista. Ako mu uspe da odvoji qude od Biblije i Isusa Hrista tada

}e ih voditi od zablude do zablude, do kona~ne propasti.

85

Vekovima je Biblija, to dragoceno blago, bila zabrawena. Ako je neko

prisustvovao sastanku na kome je prou~avana Biblija, ili je nekome govorio o woj to

je bio dovoqan razlog da se osudi na smrt ve{awem ili spaqivawem na loma~i. Na

taj na~in qudi su dr`ani u zabludi. a krivoverja su prevarom ili nasiqem nametana

qudima koji ih nikada ne bi primili da su u svojim rukama imali Bibliju. Zbog toga,

kad su qudi dobili Bibliju, pojavquje se reformacija koja je pozvala hri{}ane na

reformu vere po uzoru na apostole i prve hri{}ane, vere opisane u Svetome pismu.

Neprijateq je oduvek odvra}ao qude od pravoga Izvora spasewa, Isusa Hrista i

usmeravao ih presu{enim izvorima, ili izmi{qenim posrednicima u koje prvi

hri{}ani nisu verovali – svece, Mariju i druge.

Oni ekumenisti koji predla`u odbacivawe Biblije i Bo`jeg zakona prikqu~uju se

onima koji su se vekovima borili protiv istine. Kad Gotvald tvrdi da »hri{}anski

identitet nije vi{e vezan za osnovno verovawe u Sveto pismo, doktrinu, zapo-

vesti…« (vidi: Ekumenizam – re{ewe ili proma{aj, str. 224), nastoji da odvoji

hri{}ane od temeqnih istina spasewa i usmerava ih u misticizam i spiritizam.

Ako hri{}anski identitet vi{e nije vezan za posebna Bo`ja otkrivewa (Sveto

pismo i Isusa Hrista), sa ~ime je onda povezan? Sotona zna da je, kad mu uspe da

mnoge hri{}ane navede da odbace Isusa Hrista i Sveto pismo, potpuno sru{io

wihovu veru. »Sotona zna da }e svi oni koji zanemaruju molitvu i istra`ivawe

Svetoga pisma podle}i wegovim napadima.« (Kosmi~ki konflikt, str. 422)

»Oni koji nisu voqni da prihvate jasne i o~igledne istine Svetoga pisma, tra`e

uvek ugodne pri~e, koje umiruju wihovu savest… Sotona je spreman da zadovoqi

te`we wihovog srca i svoje prevare stavqa na mesto istine.« (Isto, str. 425) »Bog je

u svojoj Re~i dao dovoqno dokaza o wenom bo`anskom karakteru. Velike istine koje

se odnose na na{e spasewe jasno su iznesene. Pomo}u Svetoga Duha, koji je obe}an

svima koji ga iskreno tra`e, svako mo`e sam da razume te istine. Bog je dao qudima

~vrst temeq na kome mogu da grade svoju veru.« (Isto, str. 428)

»Sotona mo`e ne{to da podmetne, ne{to {to je sli~no istini da bi prevario one

koji dozvoqavaju da budu prevareni i koji `ele da izbegnu samoodricawe i `rtvu koje

tra`i istina, ali wemu je nemogu}e da dr`i pod svojom vla{}u du{u koja `eli da na

svaki na~in upozna istinu.« (Isto, str. 429)

Najve}e napore sotona ula`e da odvoji qude od Hrista. Vekovima su hri{}ani

usmeravani da se povere Mariji, svecima itd, a to je mo`da i nesvesno tra`ewe vode

na presu{enim izvorima. Marija je zaista bila sveta `ena, ve}ina onih koji su

progla{eni svecima bili su dobre i po`rtvovane osobe za svoju religiju, ali svi

oni su pomrli i ~ekaju dan Hristovog dolaska i vaskrsewe, i nemaju nikakvog dela u

posredni~koj slu`bi. Ve} smo naveli da je »jedan Bog i jedan posrednik izme|u Boga

i qudi«, a to je Hristos. Ako Biblija ka`e da je jedan posrednik, ko je ovla{}en da

ka`e da nije tako, da ih ima mnogo vi{e?

Sotona zna da ako uspe da u qudskom umu sru{i jedini most pomo}u koga

gre{nici mogu pre}i iz smrti u `ivot, da je uspeo da ih zauvek zadr`i pod svojom

kontrolom. Kad Gotvald skre}e pa`wu da »tradicionalna fraza: ’Jer nema drugoga

imena pod nebom danoga qudima kojim bismo se mi mogli spasiti’, vre|a ose}awa

religioznog identiteta drugih religija«, a po{to to smeta dijalogu sa drugim

religijama, predla`e li on tom izjavom da mi hri{}ani vi{e ne treba da spomiwemo

Isusa Hrista ili da Ga odbacimo, jer smeta Hristovim neprijateqima?

U posledwe vreme sotona }e upotrebiti sve napore, iskoristiti sve prilike,

izmisliti i servirati stotine vrsta zabluda, samo da odvoji qude od Svetoga pisma i

Gospoda Isusa Hrista. Na nama je da biramo: op{ta i direktna Bo`ja otkrivewa,

Sveto pismo i Gospoda Isusa Hrista ili zamr{ene mnogobo`a~ke zablude. Od na{eg

izbora zavisi `ivot ili smrt. »Samo oni koji su svoje du{e oja~ali istinama

Biblije mo}i }e da podnesu posledwu veliku borbu. Svaki pojedinac }e stajati pred

pitawem: ho}e li vi{e slu{ati Boga ili ~oveka? Odlu~an ~as je sada pred vratima.

Da li su na{e noge utemeqene na steni nepromenqive Bo`je Re~i? Jesmo li spremni

da ~vrsto ustanemo u odbranu Bo`jih zapovesti i vere Isusove?« (Kosmi~ki

konflikt, str. 480)

86

»Ali Bog }e imati na Zemqi svoj narod, koji }e paziti na Bibliju, i samo na

Bibliju, kao merilo svih nauka i temeq svake reforme. Ni mi{qewe u~enih qudi,

ni tvr|ewe nauke, ni verske dogme ili odluke crkvenih sabora, tako mnogobrojne i

suprotne kao i crkve koje ih zastupaju, ni glas ve}ine – nijedno od ovoga, niti sve

zajedno, ne mo`e se smatrati dokazom za ili protiv ma koje ta~ke vere. Pre nego {to

primimo ma koju nauku ili propis, treba da se uverimo da ih podupire ono jasno:

’Tako govori Gospod’.« (Isto, str. 481)

Dobri, po{teni i verni qudi koji su u nehri{}anskim religijama, ako su primili

i onu malu svetlost, a Bog poznaje wihove misli i zna, kad bi imali priliku da

doznaju celu istinu da bi je primili, mogu biti spaseni pre nego mnogi hri{}ani

koji znaju istinu, ali je zanemaruju ili odbacuju. Du`nost je onih koji su upoznati sa

op{tim i posebnim otkrivewima da ih prenesu i drugim narodima, a ne da se odri~u

osnovnih istina hri{}anstva. Svi oni koji ~uju za Sveto pismo i imaju priliku da

upoznaju Isusa Hrista kao jedinog Posrednika izme|u Boga i ~oveka, pozvani su da

donesu sudbonosnu odluku, odluku od koje zavisi spasewe ili gubitak ve~nog `ivota.

Mi hri{}ani imamo velike prednosti, poznajemo uzvi{ene istine iznete u Svetom

pismu, ili imamo priliku da ih upoznamo, ako propustimo priliku da ih upoznamo,

ili zanemarimo da `ivimo po wima, snosi}emo ve}u odgovornost nego mnogobo{ci, a

i oni }e biti krivi ako ne `ele da upoznaju istinu ili kad je upoznaju ako je odbace.

[to nas obasjava ve}a svetlost, to je i na{a odgovornost ve}a. Gospod nam preko

svoga sluge Mojsija upu}uje veoma zna~ajan poziv: »Svedo~im vam danas nebom i

zemqom, da sam stavio pred vas `ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi

`ivot da bude{ `iv ti i potomstvo tvoje.« (5. Mojsijeva 30,19)

87

26.Skriveni planovi hri{}anske koalicije

Biv{i spiker Ameri~kog doweg doma u Kongresu, Wu Gingri~ izjavio je: »Ova

zemqa treba da bude podlo`na Bo`joj voqi… Ova nacija dolazi od Boga, i bi}e

uspe{na jedino ako je pokorna Bo`joj voqi.« (Church and State, January 1997. p. 4) Svako

}e re}i, to je divno, zar ne? Me|utim, problem je u tome kako Gingri~ misli i

planira da se »Bo`ja voqa« ostvari u modernom dru{tvu.

»Gingri~ nikada nije na{ao za potrebno da objasni kako }e ’Bo`ja voqa’ biti

sprovedena u javnim zakonima.« (Isto) Sude}i po drugim wegovim izjavama, poznato je

da je Gingri~ veliki pristalica ru{ewa zida koji razdvaja Crkvu od dr`ave. Grupa

republikanskih kongresmena oformila je alijansu ~iji je ciq da planira i uti~e na

dono{ewe novih zakona. Poznato je da je Gingri~ usko povezan sa hri{}anskom

koalicijom, koja ula`e velike napore da se ozakone wene konzervativne ideje i

sprovedu weni planovi.

Prvi predlog koalicije je da se u {kole uvede obavezan predmet o stvarawu. Ovo

je svakako dobra ideja, ali ona je stavqena samo da bi otvorila vrata dono{ewu

mnogih konzervativnih zakona. Novoizabrani senator Yef Sisons nazvao je »princip

odvajawa Crkve i dr`ave novim izumom koji niti je istorijski ni u skladu sa

Konstitucijom«. Hri{}anska koalicija predla`e da Crkva treba da preuzme mnoge

programe koje je do sada vodila dr`ava. »Ne postoji tako ne{to kao {to je

religijska neutralnost«, izjavio je Geri Nant. Kriti~ari tvrde, da }e ostvarewe

wegovog plana, ugroziti slobodu onih koji druga~ije misle. O~ekuje se da }e ova

konzervativna grupa imati veliki uticaj na dono{ewe budu}ih zakona.

Zahtev za obarawe zida razdvajawa

»Bog upotrebqava ovu organizaciju da donese probu|ewe u Americi«, izjavio je

Rendi Filips. »Nalazimo se na raskrsnici na{e nacije. Bog ~uje molitvu svoje k}eri

koja pla~e za mu`em i ocem.« (Church and State, January 1997, p. 10)

»Qudi, priznali mi to ili ne, mi smo u ratu«, izjavio je Maketnej, »Bo`ja vojska

mora da ustane i stupi u borbu sa neprijateqem. Politi~ka arena ne mo`e biti

odvojena od qudi koji dr`e obe}awa.« (Isto, str.11) Zabrinuti konzervativni

fanatici ka`u: »Ako moral nastavi da opada, qudi }e predati svoje pravo i slobodu

u zamenu za naredbu. Ovakva odluka dove{}e do tiranije..« (Isto, str. 13)

Nije potrebno da imamo posebnu inteligenciju da bismo mogli da primetimo ono

{to se priprema. O~ekuju se promene zakona, od kojih }e se neki ~ak suprotstaviti

Bo`jem zakonu. Zamka je jo{ ve}a zbog toga {to oni u tome vide jedino izbavqewe, a

to }e dovesti do jo{ ve}e propasti. Uskoro }e samostalnost i pravo slobodnog

izbora biti ugro`eni uz pritisak da se svako mora pokoriti nerazumnoj utopiji

ve}ine. Dr`avni javni tu`ilac Dan Lungren nazvao je odvojenost Crkve od dr`ave

»neistinom i opasnom idejom«.

Kit Furner pozvao je ameri~ke katolike »da oforme glasa~ki blok koji }e

staviti wihovu religiju na prvo mesto, onda kad iza|u na glasawe. Ako bi

konzervativni glasa~i bili pou~eni o kandidatima i slo`no iza{li na izbore, u

ve}ini konzervativni kandidati bi dobili, a to bi imalo veliki uticaj na dr`avne

zakone«. (Isto, str. 10)

Pat Robertson predlo`io je »igra plan« po kome Bela ku}a na idu}im izborima

2000. godine treba da pripadne kandidatu koga predlo`i hri{}anska koalicija.

Nazivaju}i koaliciju najefikasnijom ma{inerijom u ameri~koj istoriji, Robertson

poziva sve da oforme »ujediweni front«. On je svoj plan otkrio poslovicom:

»Razjedini neprijateqa i pobedi ga«, ili »Nemoj se nikada ujediniti sa

protivnikom.« »Ali uvek se na|ite me|u wima da uti~ete na na{u pobedu.« (Church

and State, October 1997. p. 4)

Robertsonu je jasno da ako po~ne da se bavi politi~kom propagandom, da }e wegova

Crkva izgubiti status izuzetka od pla}awa poreza, zbog toga je u svom govoru

naglasio da je to razgovor u »porodici« koji nije za javnost. Jedan karikaturista

nacrtao je ogromnog slona na kome sedi mali Robertson koji pred sobom ru{i

raspelo, a ispod we pi{e: »Hri{}anska koalicija«.

88

»Jedini na~in da spasemo zemqu Bo`jeg gneva«, izjavio je Robertson, »je da

Hri{}anska koalicija izabere svoga predsednika koji }e sprovesti agendu ove

organizacije. Bog nam je dao posebnu du`nost, jer ova je zemqa u krizi… Jasno mi je

da zakoni ka`u da moramo biti oprezni, ali oni ne ka`u da ne mo`emo imati

nezvani~ne razgovore me|u sobom… Moj slede}i ciq je da za 2000. godinu imamo

svoga predsednika. U stawu smo da o~uvamo Kongres (za Republikansku partiju), da

stavimo jo{ nekoliko dobrih qudi u Kongres i vladu i stavimo fokus na Belu ku}u.

Direktno }emo re}i qudima koje izaberemo, mi smo vas stavili na vlast i od vas

zahtevamo da nam date ono {to o~ekujemo. Umorni smo od odlagawa. Nemojte nam se

izviwavati da ste dobili druge agende. Ovo je va{a agenda, a mi }emo stalno vr{iti

pritisak dok to radite… Gospodo, na{e vreme je do{lo, to je {to `elimo, to }emo i

tra`iti, a vreme je da povedemo tim.« (Isto, str. 5)

Biv{i direktor Hri{}anske koalicije Ralf Rid, kritikuje republikanske vo|e u

Kongresu nazivaju}i ih »laskavim apostolima« koji nagiwu kapitulaciji i

kompromisu. Guverner Ju`ne Karoline, Dejvid Bisli, uporedio je Rida sa Isusom

Hristom, hrabre}i ga da ne klone kad ga neprijateqi napadaju: »Zapamti, oni su

razapeli i Onoga koji je bio savr{en.« Kada je Republikanska partija preuzela

vodstvo u Kongresu, Hri{}anska koalicija je u tim izborima odigrala glavnu ulogu.

Neprijateq Hri{}anske koalicije i spajawa Crkve sa dr`avom, Beri Lin (Barry

Lynn) o{tro je napao Robertsonovu politi~ku aktivnost. Snimqenu kasetu sa

sastanka iza »zatvorenih vrata« na kome je Robertson otkrio tajne planove koalicije,

poslao je poreskim organima i zahteva da se Robertsonovoj verskoj organizaciji

oduzme pravo na izuze}e od pla}awa poreza. »Pat Robertson propoveda moralnost

Americi dok u isto vreme vodi jednu od najnepo{tenijih politi~kih ma{inerija u

istoriji. Mi neprestano ukazujemo da Hri{}anska koalicija nije ni{ta drugo nego

odsko~na daska Republikanske politi~ke partije. To je predsednik koalcije koji

poziva svoju vojsku na mar{irawe.« (Isto, str. 9) Robertson to ne negira. On sam

ka`e: »Onda kad iza|emo na glasawe, mi }emo druge pobediti, jer oni nisu

organizovani na ovaj na~in.«

»Robertson i Hri{}anska koalicija«, tvrdi Lin, »ula`u napore upotrebom

politi~kog sistema da se potajno uvuku u `ivot svakog Amerikanca, u tajnosti

planiraju i nastoje da pobede. Smatram da je neophodno da narod zna za{to se ova

organizacija sprema. Uveren sam da Amerikanci nemaju samo pravo, ve} i odgovornost

da objave opasnu agendu koalicije.« (Isto)

Kriti~ari tvrde da je ru{ewe zida koji razdvaja Crkvu i dr`avu u Americi glavni

ciq Robertsona i koalicije. Upore|uju}i Berlinski zid, gde je s jedne strane bila

sloboda, a s druge tiranija komunizma, guverner dr`ave Alabame je izjavio: »Imamo

zid razdvajawa u Americi koji nije podigao ameri~ki narod ve} nekoliko izabranih

sudija Vrhovnog suda.« Dok je guverner govorio, narod je vikao: »Ru{i zid! Obori

zid!« (Church and State, Max 1997, p. 10)

»Mi ka`emo Federalnom sudu, ka`emo liberalnom umu«, izjavio je Ralf Rid,

»dovde ste i{li, ali daqe ne}ete! Ne}ete isterati veru u Boga iz na{ih domova,

crkava, sinagoga, na{ih sudnica i javnih dvorana!… Ja vam to obe}avam! Mi u

Hri{}anskoj koaliciji ne}emo mirovati sve dok ne izglasamo amandman i dok ga ne

usvoje sve dr`ave, koji }e nam dati pravo koje nam Konstitucija daje. Staja}emo

ispred ponora i ne}emo im dozvoliti da idu daqe.

Neki kriti~ari tvrde da je ciq ove akcije da uni{ti demokratiju i zameni

ameri~ku svetovnu vladu teokratskim re`imom koji }e silom nametati krute

legalisti~ke propise i zakone.« (Isto, str. 10)

89

»Nema nikakvog izviwewa da ne sagradimo hri{}ansku naciju na Bo`jem

zakonu…Ni`i i lokalni magistrat, nasuprot federalnoj vladi, mo`e podi}i

revoluciju protiv slabe, nepokajane centralne vlade koja odbija da nametne Bo`je

zakone.« (Isto, str. 11) Ovo je pravo ~udo. Zar }e neko u demokratskoj zemqi

pozivati qude na revoluciju samo zato {to se ne prihvataju wegove ideje? Svi ovi

borci koji se ~ak pozivaju i na Bo`ji zakon, odavno su ga prestupili, jer umesto

Subote, koju zahteva ~etvrta zapovest, praznuju nedequ koja je prvi dan u sedmici.

Ovo je samo jedan primer a ima ih mnogo. Bila bi velika sre}a kad bi se oni

vratili Bo`jem zakonu i kad bi tvorili Bo`ju voqu, onda ne bi upotrebqavali silu,

nego bi po{tovali pravo slobodnog izbora. Davno je dato upozorewe: Kad se vode}e

Crkve u Sjediwenim Dr`avama slo`e u ta~kama nauke koje su im zajedni~ke i po~nu

uticati na dr`avu da nametne wihove propise i podupre wihove ustanove, tada }e

protestantska Amerika biti slika (ikona)1 rimske sve{teni~ke vlasti, i neizbe`na

posledica toga bi}e nametawe gra|anskih kazni onima koji druga~ije veruju.«

(Kosmi~ki konflikt, str. 363) Bog nikada ne upotrebqava silu, On nudi i poziva,

dozvoqava pravo slobodnog izbora; a oni koji silom name}u svoju voqu, sigurno su

sluge drugog gospodara. (Vidi: Ekumenizam – re{ewe ili proma{aj, str. 102–108)

Katoli~ko – protestantska alijansa

Biv{i predsednik hri{}anske koalicije koja je do sada okupqala protestante,

Ralf Rid, izjavio je da Hri{}anska koalicija radi na osnivawu nove organizacije

kojoj }e se prikqu~iti katoli~ka alijansa. »Uspeli smo da pridobijemo za na{u

stranu katolike i Jevreje«, tvrdi Rid, »koji su na na{oj strani u mnogim pitawima.

Na{ ciq je da izgradimo organizaciju i sakupimo qude iz razli~itih religija, koji

dele vrednosti jevrejsko – hri{}anskog sistema. Poku{avamo da budemo ekumenisti u

pravom smislu te re~i. Iako priznajemo teolo{ke razlike, mi se sastajemo u

stvarima koje nas ujediwuju… Mi nismo crkva, nismo sve{tenstvo, nismo

denominacija – mi smo organizacija koja vodi brigu o dr`avnim zakonima.« (Ralph

Reed on Catholics, p. 1) Na skup{tini Hri{}anske koalicije u septembru 1998. govorio

je jevrejski rabin koji je izjavio da mu je ovo peta godina otkako svake godine govori

na ovom zboru.

90

27.Promena Konstitucije i dr`avna religija

“Postojawe dr`avne religije u Americi je ideja koja je {iroko prihvatqiva«,

rekao je Derik Dejvis. »Iako je wena specifi~nost jo{ pod znakom pitawa, mnogi se

sla`u da je dr`avna religija za ve}inu Amerikanaca veza politi~kog poretka sa

bo`anskom realno{}u.« (Journal of Chirch and State, Vol. 39,3 1997, p. 411)

Kao {to vidimo spajawe crkve i dr`ave u Americi, {to je do sada bilo

onemogu}eno Konstitucijom, jedno je od kqu~nih pitawa, kako za verske tako i

politi~ke lidere. Da bi istako problem izme|u dosada{we prakse koja je bila vezana

za lokalne tekovine, i nove ideje koje vode globalizaciji, Dejvis nastavqa:

»Tradicionalni simboli ~esto su vezani za nacije, jedinstveni identitet u svetu i

zakonsku samouslugu, politi~ke, vojne i ekonomske interese.«(Isto) Ciq ekumenskog

pokreta je da promeni mi{qewe qudi, odvoji ih od lokalnih, nacionalnih shvatawa i

usmeri univerzalnom. Za postizawe ovoga ciqa obavqaju se intenzivne pripreme koje

}e usloviti promenu zakona koji stoje kao prepreka na putu globalizacije.

Dejvis daqe obja{wava kako konzervativni i liberalni Amerikanci shvataju

dr`avnu religiju. »Konzervativni Amerikanci smatraju da je Amerika posebna zemqa.

Na ovoj interpretaciji toliko dugo traje forma na{e dr`ave, jer su je utemeqili

osniva~i koji su priznavali Bo`je vo|stvo; ’jedan narod pod Bo`jim vo|stvom’. Ova

tema veoma je va`na u predizbornim politi~kim kampawama.« (Isto, str. 413)

Predsedni~ki kandidat 1992. godine, Pat Robertson pozvao je Amerikance da se

»vrate Bogu« `ale}i {to je »nekada{wa hri{}anska zemqa nasilno hrawena duhom

paganizma.« (Isto, str. 414)

Iako liberali idu u istom pravcu, oni druga~ije zami{qaju dr`avnu religiju.

»Oni nagla{avaju qudska prava, nuklearno razoru`awe, glad u svetu i mir.« Ovo je

humanisti~ka religija koja »poziva qude preko starozavetnih proroka na mir i

pravdu, a to su smernice za liberalnu gra|ansku religiju«. (Isto, str. 115) Ova

razli~ita shvatawa stvaraju dve ideje o gra|anskoj religiji i odnosima izme|u crkve

i dr`ave. »Svakako, konzervativno i liberalno shvatawe o dr`avnoj religiji je

su{tinski isto.« (Isto)

Suo~eni sa ~iwenicom da ~ove~anstvo tone i propada u bezakowu, nasiqu i

samovoqi, {to preti potpunim uni{tewem ~ove~anstva na Zemqi; i umesto da se iz

otpada vrate Bogu i odreknu neverstva i bezakowa, qudi poku{avaju da na ve{ta~ki

na~in re{e ovaj problem – dono{ewem zakona koji }e se suprotstaviti ~ak i Bo`jem

zakonu. Me|utim, kao i mnogi nerazumni poku{aji iz pro{losti, i ovaj }e proma{iti

svoj ciq.

Nezadovoqstvo prema odvojenosti crkve i dr`ave najjasnije je izrazio baptisti~ki

pastor Kajsvel: »Ne postoji tako ne{to kao {to je odvojenost crkve od dr`ave. To je

izmi{qena zamisao nekog nevernika.« (Isto, str. 420) Po{to se radi o daleko-

se`nim planovima koji zahtevaju drasti~ne promene u svetu, ni crkva bez dr`ave ni

dr`ava bez crkve ne bi mogla ostvariti ovaj plan. Oni u spajawu crkve i dr`ave

vide re{ewe, jer }e zajedni~kim naporima jedino mo}i da nametnu novu ideju koju

mnogi dragovoqno nikada ne bi prihvatili.

Drugi baptisti~ki pastor, Yeri Falvel je izjavio: »Ideju da se religija i

politika ne me{aju zajedno izmislio je |avo da bi zadr`ao hri{}ane da ne upravqaju

svojom zemqom.« Ipak, ni Isus ni wegovi u~enici nikada se nisu me{ali u

politiku, ve} su pozivali qude da budu verni Bogu i poslu{ni vlasti koja u okviru

svojih ovla{}ewa upravqa zemqom.

»Dve vrste dr`avne religije razlikuju se posebno po teoriji koja treba da upravqa

zemqom i vrsti zakona koje treba doneti«, isti~e Dejvis. »Konzervativna verzija

usmerena je prema otkrivewu i prirodnom zakonu. Ciq im je da izdaju zbir zakona

koji }e biti izraz biblijske moralnosti.« (Isto, str. 425) Kad bi ova namera bila

iskrena, ne bi bilo potrebno donositi nove zakone ve} usvojiti moralne principe

Dekaloga – zakona koji je savr{eni Bog dao za dobrobit svojih stvorewa.

91

Polemika oko zida razdvajawa

Da bi opravdali nove ideje, mnogi u Americi ukazuju na osniva~e wihove zemqe i

na ideju koja je u{la u Konstituciju o odvojenosti crkve i dr`ave. Istra`iva~i

isti~u da je Tomas Xeferson u odgovoru na pismo baptisti~kih pastora 1802. godine

po prvi put istakao zid razdvajawa izme|u crkve i dr`ave. Xeferson je naglasio da

je religija li~na stvar svakoga gra|anina koja stoji izme|u wega i Boga, i da

zakonodavno telo nikada ne sme da donese zakon koji bi ustanovio bilo koju religiju,

niti ograni~i slobodno ispovedawe bilo koje vere. Ovim je podignut zid razdvajawa

izme|u crkve i dr`ave koji do danas stoji.

»Postojala je opasnost«, upozorava Yejms Burg, »da crkva uzme vlast u svoje ruke i

religiju pretvori u dr`avnu ma{inu.« (Isto, str. 488) Uvek je spajawe crkve i

dr`ave negativno uticalo na politiku i religiju. Ni{ta nije nanelo toliko sramote

hri{}anstvu kao pokoq me|u hri{}anima i nehri{}anima, koji su u saradwi

izvr{ile crkva i dr`ava. Crkvi nije potrebna dr`avna sila i vlast, ve} duhovna

sila koja poti~e od Boga, a dobija se ponizno{}u, dobrotom i verno{}u.

Proro~anstva ukazuju na ~iwenicu da }e se istorija iz pro{losti opet ponoviti.

Dr`avni javni tu`ilac Jeremija Blek, 1856. godine u svom govoru, naglasio je da

su osniva~i Amerike nastojali da »imaju dr`avu bez religije (da se ne povezuje ni sa

jednom religijom) i crkvu bez politike. Nijedna od wih nikad ne mo`e biti

upotrebqena kao sila u slu`bi druge… Kao {to crkva ne gleda na ~oveka prema

wegovoj politi~koj poziciji, tako dr`ava istim okom podjedanko gleda na sve vrste

verovawa… Osniva~i su u tome bili ozbiqni da vernici crkve treba da budu boqi

patrioti, a ~lanovi vlade religiozni, dr`e}i svoje funkcije potpuno odvojene. Zbog

toga su sagradili potpuni i savr{eni zid razdvajawa crkve i dr`ave«. (Isto, str.

492)

»Na{a sada{wa pozicija je«, izjavio je sudija Vrhovnog ameri~kog suda, Vilijam

Rekvist, »da je zid razdvajawa uglavnom nejasan, neodre|en i slu`i kao razli~ita

prepreka koja nije uvek ispravna«. (Isto, str. 494) Sve ovo navodi se kao razlog za

promenu ili dopunu Konstitucije koja bi odobrila spajawe crkve i dr`ave. Ono {to

je vekovima isticano kao skupoceno blago (odvojenost crkve i dr`ave), sada se

prikazuje kao prepreka i smetwa.

Nisu svi Amerikanci za promenu Konstitucije i spajawe crkve i dr`ave; postoji

otvorena opozicija koja upozorava da »verska sloboda ne mo`e pre`iveti ako dr`ava

po~ne da name}e verske dogme ili ako bude povezana sa ekleziolo{kim

institucijama. Zato je ’zid razdvajawa’ podignut da bi spre~io sekta{ke sukobe i

uzdigao dobrovoqno podupirawe religije i okoline u kojoj verska sloboda mo`e da

cveta. Kao {to je sudija Vili Rotlix izjavio: »Mi smo u~vrstili egzistenciju na{e

zemqe na stubu vere koji potpuno razdvaja religiju i dr`avu, jer to je najboqe za

dr`avu i religiju.« (Isto, str. 500)

Zakon o verskoj kontroli

Osmog septembra 1997. godine Dowi dom ameri~kog Kongresa izglasao je zakon o

kontroli religije. Zakon je ve{to pripremqen pod motivacijom da za{titi hri{}ane

od progonstava u nehri{}anskim zemqama, a kao uzorak uzeta je dr`ava Sudan. Po

ovom Zakonu predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava imenuje direktora koga

odobrava Senat, a on postaje ~lan dr`avnog kabineta. »Ovaj novi ured imao bi vlast

da izmeni zakon o emigraciji i da obezbedi na~in dalekose`nih ekonomskih sankcija

koje bi, po wegovom predlogu, Kongres usvojio.« (Southern California Christian Times, Vol.

9. No. 5 May 1998. P. 7) Kakva bi to bila verska kontrola koja bi imala vlast da

predla`e izmenu zakona i name}e ekonomske sankcije? To je upravo ono {to su

predvidela biblijska proro~anstva, i {to o~ekujemo u skoroj budu}nosti.

U uvodu ovog Zakona izra`ena je wegova svrha: »Da osigurava sankcije protiv

zemaqa koje progone verske zajednice i za druge svrhe.« Ovde se lako mo`e uo~iti

zamka; iako je na prvom mestu istaknuta za{tita hri{}ana koje progone

nehri{}anske vlasti, ipak su »druge svrhe«, glavni ciq iza koga se kriju zamke

ekstremnih protestanata i katolika. Odbrana verske slobode stavqena je samo kao

fasada koja prikriva pravu svrhu ovog zakona.

92

Glavnog direktora postavqa predsednik SAD–a, ali on se upravqa prema Poveqi

Ujediwenih nacija. »U ovom zakonu nagla{eno je da sankcije dolaze od dokumenta

Ujediwenih nacija koji je naveden u wemu. Ovaj Zakon i ne spomiwe Konstituciju

Sjediwenih Dr`ava niti na woj zasniva svoj autoritet. Ni~im se ne mo`e spre~iti

ova kontrola religije niti je pojam religije u wemu definisan… Ovaj Zakon nije

re{ewe. On ne pove}ava slobodu, ve} uzdi`e autoritet izvr{ne vlasti da

kontroli{e i prosu|uje verske grupe…« (Isto)

Pre nego {to je iznet pred Kongres, mnogi ugledni ameri~ki gra|ani, teolozi,

vo|e verskih zajednica, pravnici, ~lanovi Kongresa i drugi, ustali su protiv wega,

jer se suprotstavqa Konstituciji. »Ovaj je drski pokret za stvarawe nove dr`avne

agencije sa ciqem da kontroli{e religiju iz Bele ku}e«, pi{e Karlson, »i name}e

sankcije drugim zemqama i grupama bilo gde da se nalaze.« (Compromising Religious

Monitoring, p. 1)

»Ovaj Zakon o verskoj kontroli je prebacivawe vlasti sa na{e ustavne vlade na

internacionalnu vladu, a ta vlada neprijateqski je raspolo`ena prema hri{}anstvu.«

(Isto) Nije li to ono {to je prorok skoro pre dvadeset vekova napisao da }e »silu

i oblast svoju dati zveri«. (Otkrivewe 17,13)

Prakti~na primena Zakona izvr{ena nad Sudanom

Pristalice ovog Zakona tvrde da je muslimanska vlast u Sudanu uni{tila milion

i trista hiqada hri{}ana. Zbog toga je ameri~ka vlada nametnula sankcije Sudanu

1997. godine. U dvanaestom paragrafu spomenutog zakona, na sedam stranica

raspravqa se o sankcijama nad Sudanom. Zabrawuje se: promet bilo kakvih produkata

proizvedenih ili uvezenih iz Sudana, uvoz svih artikala, ~ak i hrane, niko ne mo`e

ukazati bilo kakvu pomo} dr`avi ni gra|anima, blokiran je sav novac koji se zatekao

u stranim bankama. Ako bi se ustanovilo da bilo koji ameri~ki gra|anin obavqa

bilo kakve poslove sa Sudanom, zakon predvi|a zatvorsku kaznu u trajawu do 10

godina. Nikakvo preduze}e ne sme ni{ta investirati u Sudanu. Nijedna avionska

kompanija ne sme leteti u Sudan, niti se sudanski avioni mogu spu{tati na bilo

koji ameri~ki aerodrom.

Nijedna ameri~ka banka ne sme primati ili ~uvati novac sudanske vlade.

Smernice ovog Zakona u potpunosti su se otkrile kada je predsednik Klinton

naredio da se 1998. godine uni{ti sudanska farmaceutska fabrika. Sru{ena je pod

izgovorom da proizvodi bojne otrove, ali ubrzo ova tvrdwa bila je demantovana.

Me|utim, fabrika je uni{tena. Malo pa`we posve}uje se ~iwenicama i istini. Onaj

koji u svojim rukama ima vlast, proizvoqno mo`e da donosi i sprovodi odluke kojima

uni{tava tu|u imaovinu i oduzima `ivote nevinih gra|ana. Ako su muslimani u

Sudanu uni{tili vi{e od milion hri{}ana ({to nije sigurno), da li su hri{}ani

i{ta boqi od wih ako putem sankcija i osvetom uni{tavaju wih?

Ameri~ka vlada otvoreno je izjavila da su sankcije usmerene da ukinu sudanski

re`im. U tom slu~aju nije bilo u pitawu progonstvo hri{}ana, ve} politi~ki

razlozi. Za{to je upravo Sudan postao centar ameri~kog zakondavstva? Sudan je

daleko i za ve}inu Amerikanaca nepoznata zemqa . Ko brine {ta }e se desiti u

Sudanu, a pogotovo posle wegovog predstavqawa od strane ameri~kih politi~ara.

Ovo otkriva pravu svrhu spomenutog Zakona i na~in postupawa prema svima koji

ostanu »nepokorni«.

Sudan nije prva dr`ava ~iji gra|ani trpe pod sankcijama. Skoro pre ~etrdeset

godina nametnute su sankcije Kubi. Planirano je uklawawe Fidela Kastra. Posle

~etiri decenije, Kuba je danas isto {to je i ranije bila, Kastro jo{ uvek upravqa

dr`avom, a sirotiwa trpi i strada. Sankcije su nametnute Iraku i Libiji. Me|utim,

one nisu nametane samo muslimanima koji progone hri{}ane, nametane su i

hri{}anima u Ju`noj Africi, Bosni, Srbiji i drugim dr`avama. Iako se sankcije

name}u sa ciqem da sru{e vladaju}i re`im, ipak vlada ne trpi posledice, ve}

{iroke narodne mase, nejaka deca i starci.

93

»Znamo da je potro{eno mnogo novaca i ulo`eno mnogo truda iza scene za

promociju ovog Zakona zbog toga da bismo ga podr`ali. Me|utim, sada izgleda

potpuno sigurno da ima ’vukova u ov~ijim ko`ama’ i ovaj ~lanak pomo}i }e svima

nama da boqe upoznamo pozadinu ovog Zakona. @eleli bismo da to nije istina, ali

po svemu izgleda da ovaj Zakon ima prikrivenu pozadinu koja ga zastupa ve} dugo

vremena, ’novi svetski poredak’…–jedna vlada koja }e uskoro biti predstavqena

Ujediwenim nacijama.« (In A Confusing World of Deception… p. 1)

»Mislim da je ovo opasan po~etak prema ne~emu – {to }e u svakom pogledu biti

upotrebqeno protiv ameri~kih hri{}ana, pre nego da za{titi na{u bra}u po celome

svetu.« (Isto, str. 3)

U nekim kopijama spomenutog Zakona nalazi se slede}i deo osamnaestog paragrafa

koji je izostavqen u originalu: »Slobodno ispovedawe ne~ije religije ili verovawa

mo`e biti ograni~eno jedino kao {to je ozna~eno u Zakonu a potrebno je zbog javne

za{tite, reda, zdravqa, morala ili osnovnog prava slobode drugih qudi.« (Isto, str.

4) Svaki pojedini slu~aj mo`e se uklopiti u ova ograni~ewa. Ako ne~ije verovawe

smeta drugima, ili ako se ne sla`e sa moralnim shvatawima dru{tva, mo`e biti

ograni~eno.

U kwizi – U potrazi za novom svetskom etikom, katoli~ki teolog Hans Hung

pi{e: »Svaka vrsta crkvenog konzervatizma bi}e odba~ena… Nikakva regresivna ni

depresivna religija – bilo hri{}anska, muslimanska, jevrejska ili bilo kojega

porekla – nema vi{e duge budu}nosti.« (Isto, str. 7)

»Mi smo prepreka protiv svetske vlade i svetske religije…« pi{e Folf.

»Sankcije protiv Sudana prvenstveno su odre|ene da sru{e sudansku vladu (a ne da

za{tite hri{}ane)… Sada je vreme da stupimo u akciju! Uz Bo`ju pomo} i Wegovo

vo|stvo mo`emo postati protivotrov protiv Bu{ovog nazovi ’novog svetskog poretka’

i wegove nove svetske religije’.« (A Folf In Sheep’s Clothings, p. 1.2)

Amerikanci su bili iznena|eni kada je predstavnik Ujediwenih nacija,

Abdelfajtah Amor na osnovu Poveqe Ujediwenih nacija o kontroli religija, uzeo

pravo da poseti indijanska plemena u Arizoni i saslu{a wihove `albe i primedbe

na to kako s wima postupa ameri~ka Vlada. On je izjavio: »Sjediwene Dr`ave treba

da priznaju pravo ameri~kih uro|enika koji `ive u ovoj zemqi.« To zna~i da Amerika

ve} sada ne po{tuje versku slobodu mawina. Ve}ina Amerikanaca je mislila da se

kontrola religije odnosi samo na druge zemqe, zato su bili iznena|eni kad su

shvatili da se to odnosi na sve narode i sve zemqe sveta.

»Ko je dao pravo Americi da odlu~uje o onome {to se de{ava u drugoj nezavisnoj

zemqi ili jednoj zajednici koja u woj `ivi? Otkada je Amerika po~ela da vlada

svetom?… [ta }e se desiti ako ’direktor’ odlu~i da je hri{}ansko evangelizirawe

sveta forma verskog progonstva, jer svoje verovawe iznosi onima koji su protiv

wega? Ho}e li se na{ mandat da ’propovedamo Jevan|eqe svakome stvorewu’

preokrenuti u versku netoleranciju uvredqivih izazova koji su usmereni da promene

qude drugih religija?« (HR2431 Is A Deceitful Foe, p. 4)

»Ovaj zakon ne daje versku slobodu ve} pove}ava diktaturu izvr{ne vlasti… Prvi

na udaru su fanati~ni muslimani. Logi~no pitawe se name}e ko }e biti slede}i?«

(All Americans Accept federal Religious… p. 4)

»Umirawe od gladi ne zna za religiju. Neki od onih koji }e umreti od gladi zbog

sankcija su hri{}anska deca, kao {to je bilo u Bosni, Iraku, Libiji i Rodeziji gde

su bile nametnute sankcije i embargo.« (Isto, str. 6)

»Dva zla ne ~ine jedno dobro. Ako Amerika ikada po~ne da sudi, bombarduje i

uni{tava svaku zemqu koja ’zlostavqa’ svoje gra|ane, onda }e se prisvojena sila ubrzo

okrenuti protiv na{ih gra|ana koji stoje na putu ovom tiraninu. Sudan nije

problem! Embargo i planirani rat protiv Sudana upotrebqen je zbog uspostavqawa

kabineta za kontrolu religija, koji }e imati vlast da nadgleda sve religijske

ustanove gde god se nalaze.« (Isto, str. 10)

94

»Zakon o slobodi od religijskih progonstava, kao {to je nazvan, zamka je za

neoprezne Amerikance da }e slu`iti internacionalnoj svrsi – Zakon koji oduzima

pravo ili `ivote drugih, najzad }e uni{titi one koji ga usvajaju.« (Isto, str. 11)

»Velika je verovatno}a da }e ve}ina usvojiti novi Zakon o religijskoj kontroli, ali

on ne}e doneti slobodu ve} ropstvo… Oni koji su pro~itali ovaj Zakon, protiv wega

su; oni koji su ga napisali su wegovi zastupnici, a oni koji ga nisu pro~itali nisu

boqi od onih koji ne znaju ~itati.« (The Trajan Horse at the Gate, p. 1.5) Protivnici ovog Zakona pitaju se, kakvi su to hri{}ani koji sankcijama `ele da

brane hri{}anstvo? Sankcije su krute i nehumane. U Bagdadu je prema informacijama

iz Uneska umrlo vi{e od pola miliona qudi; ~etiri puta vi{e nego {to je izginulo

u ratu u Persijskom zalivu. Sankcije su potpuno suprotne Hristovom Jevan|equ.

»Bla`eni ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom la`u}i mene radi«,

rekao je Isus. »Radujte se i kli~ite, jer je nagrada va{a velika na nebesima, jer su

tako progonili proroke koji su bili pre vas… A ja vam ka`em: qubite neprijateqe

svoje i molite se za goniteqe svoje.« (Matej 5,11.12.44; prevod: ^arni})

»Efekat nove ustanove da name}e sankcije postaje ured osvete kojim upravqa

neobra}ena svetovna birokratija koja odgovara jedino Beloj ku}i«, tvrdi Georg

Ganem… »Oni hri{}ani koji misle da su ve}i od Hrista i uzimaju opravdawe da

upotrebe zlo da isprave pogre{ke drugih i sami ~ine zlo.«(Sanction Are An Unchristina

Concept, p. 2)

Isus je rekao: »Se}ajte se re~i koje sam vam rekao: sluga nije ve}i od svoga

gospodara. Ako su gonili mene, goni}e i vas; ako su moju re~ odr`ali, dr`a}e i

va{u.« (Jovan 15,20; ^arni})

»Kad se crkva u po~etku pokvarila zastraniv{i od jednostavnosti Jevan|eqa i

prihvativ{i neznabo`a~ke obi~aje i obrede, ona je izgubila Bo`ji Duh i Wegovu

silu. Da bi mogla vladati nad save{}u qudi, tra`ila je potporu dr`avne vlasti.

Rezultat toga bio je papstvo – pojavila se crkva koja je vladala nad dr`avom i

upotrebqavala je za postizawe svojih ciqeva, naro~ito za ka`wavawe ’jeresi’. Da bi

Sjediwene Dr`ave mogle na~initi ikonu zveri, mora crkvena vlast tako da

kontroli{e gra|ansku vlast da crkva mo`e upotrebiti dr`avnu vlast za postizawe

vlastitih ciqeva. Kad god je crkva imala u svojim rukama dr`avnu vlast, ona ju je

upotrebqavala da ka`wava odstupawe od svoga u~ewa.« (Kosmi~ki konflikt, str. 361)

»Otpad je crkvu doveo dotle da je tra`ila pomo} dr`ave, a to je pripravilo put

razvitku papstva, zveri. Pavle je rekao: ’Jer ne}e do}i dok ne do|e najpre otpad i ne

poka`e se ~ovek bezakowa.’ (2. Soluwanima 2,2) Prema tome otpad }e u crkvi

pripraviti put ikoni zverinoj. Biblija ka`e da }e pre Gospodweg dolaska nastati

stawe verskog opadawa, sli~no onome u prvim vekovima.« (Isto, str. 362)

Predlozi da se nedeqa ozakoni

^ika{ke novine Sandej Star objavile su ~lanak pod naslovom – [ta je udru`ewe

dana Gospodwega, u kome postoji slede}a tvrdwa: »Mi insistiramo da trgovci zatvore

svoje radwe nedeqom. Kako preporu~ujemo trgovcima tako i onima koji kupuju da ne

idu u kupovinu nedeqom. Molimo se za ispravno svetkovawe dana Gospodwega u na{oj

zemqi i za dr`awe Gospodwega dana u Sjediwenim Dr`avama.

Predla`emo da pi{ete pisma urednicima, zakonodavcima, predsednicima op{tina,

guvernerima, poslanicima, predsedniku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i da ka`emo

na{im poslanicima da upotrebe svoj uticaj da se donese zakon o nedeqi koji }e biti

deo Konstitucije.

Predla`emo da pi{emo unijama i industrijskim liderima, trgovinskoj mre`i i da

ulo`imo truda da se ujedinimo da sve vrste biznisa budu zatvorene nedeqom. Pi{imo

menaxerima i vlasnicima velikih trgovina i centara. Objavimo ovu vest preko

radija i televizije gde god je mogu}e. Pozovimo crkve, verske zajednice i organizacije

da izglasaju ovakve zakqu~ke.«

Zna~ajan je i poziv za ekumenske sastanke. »Srda~no vas pozivamo da prisustvujete

ekumenskom sastanku sa ciqem da praznujete nedequ kao dan odmora za radne gra|ane

na{e zemqe i slobodu koja je krvqu pla}ena i da slavimo Boga u taj dan sedmice.«(dr

James Westbury, Atlanta)

95

@elili to ili ne, nemogu}e je uskladiti qudske ambicije i planove sa onim

»Ovako ka`e Bog«. ^etvrta zapovest iz Dekaloga nedvosmisleno i jasno suprotstavqa

se ovoj ideji: »[est dana radi i obavqaj sav svoj posao. A sedmoga je dana subota,

po~inak posve}en Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni tvoj

sin, ni tvoja k}i, ni sluga tvoj, ni tvoja slu{kiwa, ni tvoja `ivina, niti stranac

koji se na|e unitar vrata tvojih. Ta i Jahve je {est dana stvarao nebo, zemqu i more,

i sve {to je u wima, a sedmog je dana po~inuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio

dan subotni.« (2. Mojsijeva 20,8–11; prevod: Stvarnost) Iz ovoga teksta jasno se vidi

da je predlog novoga Zakona koji bi zahtevao obavezno svetkovawe nedeqe u direktnoj

suprotnosti sa Bo`jim zakonom.

Obratimo pa`wu na izjavu koja je pre vi{e od sto godina opisala dana{we

prilike i unapred upozorila na ove promene: »[ta vidimo upravo pred sobom? Novi

sveop{ti sabor! Jedan svetski sastanak! Evangelisti~ki savez i sveop{ti simbol

vere! Kad se to jednom postigne, onda }e u nastojawu da se postigne potpuno

jedinstvo biti samo jedan korak do primewivawa sile.« (Kosmi~ki konflikt, str.363)

»Na kraju borbe celo hri{}anstvo }e biti podeqeno na dva velika dela – na one

koji dr`e Bo`je zapovesti i veru Isusovu, i na one koji se klawaju zveri i wenoj

ikoni i primaju wen `ig. Mada }e crkva i dr`ava sjediniti svoju mo} da primoraju

’male i velike, bogate i siroma{ne, slobodwake i robove da prime ’`ig zverin’

(Otkrivewe 13,16), ipak, Bo`ji narod ga ne}e primiti.« (Isto, str. 367)

Jedan sud za ceo svet

Zasedawe Ujediwenih nacija jula 1998. godine imalo je ciq da oformi

Internacionalni sud. To zasedawe trajalo je pet sedmica. Ovaj Internacionalni sud

imao bi pravo da optu`uje, istra`uje, hapsi, sudi i ka`wava prestupnike u celom

svetu. Ovaj sud ne bi imao svoju policiju ve} bi mogao da upotrebi snage UN ili

druge snage da uhvate osumwi~ene, ~ak i Amerikance. Nad ovim sudom nema vi{e

instance, to zna~i osu|eni ne bi imao kome da se `ali.

Amerika je do sada zahtevala da Savet bezbednosti Ujediwenih nacija ima vi{u

vlast nad ovim sudom; me|utim, sada je napravila kompromis koji dozvoqava da

Internacionalni sud ima pravo da deluje, kad se legalni sistem jedne zemqe sru{i

ili kad se dr`ava poka`e nezainteresovanom, neozbiqnom ili nepo{tenom.

(Circulation 258.000, July 16, 1998) Ne li~i li sve ovo na inkviziciju koja je hvatala, optu`ivala i osu|ivala, a

optu`eni nisu imali pravo na odbranu i `albu?

96

28.Velika podmukla prevara

U posledwe vreme mnogi neupu}eni i neoprezni hri{}ani bi}e prevareni la`nim

~udesima. Isus je na to skrenuo pa`wu svojih sledbenika: »Jer }e se pojaviti la`ne

mesije i la`ni proroci, te }e ~initi znake i ~uda, da bi zaveli izabrane – ako je

mogu}e. Ali vi pazite; eto, sve sam vam unapred kazao.« (Marko 13,22.23) Apostolu

Jovanu pokazana su u viziji »tri ne~ista duha kao `abe; to su, naime, demonski

duhovi koji ~ine ~udne znake«. (Otkrivawe 16,14; prevod: dr ^arni}) Ovde je svakako

re~ o spiritisti~kim prevarama koje deluju na razne na~ine i preko razli~itih

denominacija, sekti, grupa i pojedinaca. Spiritizam nastoji da se infiltrira u sve

verske zajednice pod raznim imenima i manifestuje se na razne na~ine. On mewa

odelo premo uzrastu i dimenziji svojih mu{terija, zato je wegova prevara opasna.

[ta je spiritizam?

»Spiritista je osoba koja veruje da qudska li~nost `ivi posle smrti i da

pre`iveli duh mo`e i stalno komunicira sa `ivim osobama preko posebno obdarenih

osoba poznatih kao medijumi. Smrt nije prestanak `ivota, ve} pre promena uslova;

umrli su svesni i ne spavaju… Nema smrti, a oni koji su preminuli jo{ uvek `ive.

Postoji nada u `ivot posle smrti i za najve}eg gre{nika.« (Bechover Robert, The Truth

About Spiritism, p. 13. 14)

Spiritisti daqe tvrde: »Mi izjavqujemo da se postojawe i li~ni identitet osobe

nastavqa i posle promene zvane smrt… Mogu}e je odr`avati vezu sa mrtvima…

Pravoslavni su usvojili ove pojave u obliku natprirodnoga i uneli ih u dogmu i

kredo.« (Nationala Sprititualist Association. Year Book 1946. p. 6–8)

Govore}i o {tetnom uticaju spiritisti~kih sastanaka, Bernard Vogham upozorava

da »~uda, prevare i saznawa mogu uzeti ne samo novac, ve} mo`da ~ak i ostaviti

osobu bez fizi~kih sposobnosti i moralnog svojstva«. (The Monace of Spiritualism, p. 1)

»Me|u katolicima mnogi priznaju da su poruke duhova poruke sotonskih oru|a, da

nikakva poruka ne dolazi od preminulih pokojnika, ve} od zlog duha koji se

predstavqa umesto wih. Znamo da se sotona mo`e pretvoriti u svetlog an|ela, ali

isto tako mo`e se pretvoriti i u pokojnike, imitirati wihov glas i rukopis.«

(Donald Hule, Spiritualism and The Church, p. 65)

»Nema ve}e nesre}e nego verovati da praksa spiritizma ne ukqu~uje moralne i

fizi~ke opasnosti.« (P.J. Gearon, Spiritualism, p. 126)

»Najuspe{nija oru|a velikog varalice su la`ne spiritisti~ke nauke i la`na

~udesa. Preru{en u an|ela svetla, sotona razastire svoje mre`e tamo gde se najmawe

o~ekuje. Kad bi qudi prou~avali Bibliju sa ozbiqnom molitvom da shvate wenu

nauku, ne bi ostali u tami i ne bi primili la`nu nauku. Ali po{to odbacuju istinu,

postaju plen prevare.« (Kosmi~ki konflikt, str. 426)

Spiritizam i besmrtnost du{e

Iz ovih izjava razumeli smo da je verovawe u ~ovekovu besmrtnost temeq

spiritizma koji tvrdi da pokojnik preko medijuma mo`e odr`avati vezu sa `ivima.

Sve mnogobo`a~ke religije veruju u neki oblik nastavqawa `ivota posle smrti, ali

neobi~no je {to se ovo la`no u~ewe uvuklo i u mnoge hri{}anske crkve. »Nauka o

~ovekovoj svesnosti za vreme smrti, naro~ito verovawe da se duhovi umrlih vra}aju

da bi slu`ili `ivima, pripravila je put modernom spiritizmu.« (Kosmi~ki

konflikt, str. 447)

Kult »Nebeska vrata«

U predgra|u San Dijega, 1997. godine bili smo iznena|eni ve{}u da je 39 osoba,

pripadnika kulta »Nebeska vrata«, izvr{ilo samoubistvo. Oni su `iveli zajedno u

jednom zamku u skupom delu grada. U to vreme pojavila se jedna kometa koja se no}u

mogla videti golim okom. Oni su verovali da ~ovek `ivi posle smrti i u svojoj

ma{ti zakqu~ili da se iza komete nalazi vasionski brod u koji }e se svi ukrcati

ako na vreme izvr{e samoubistvo. Precizan plan bio je napravqen, odluka je

donesena i obezbe|ena dovoqna koli~ina otrova.

97

Svako od wih je u crnom odelu, sa patikama na nogama, popio otrov, legao na le|a,

a dvoje od wih svakoga su pokrili qubi~astim kratkim pokriva~em po glavi. Na

kraju su se i to dvoje otrovali. U ku}i je sve bilo uredno i ~isto. Pre toga su

poslovali sa raznim ustanovama, pripremali programe za kompjutere, i na vreme

obavestili mu{terije da vi{e ne ra~unaju na wih, jer odlaze na put. Svi ra~uni bili

su uredno sre|eni i dugovi ispla}eni.

Ima li ikakve logike da neko poveruje da }e ga vasionski brod preneti u novi i

boqi `ivot, ako izvr{i samoubistvo? Neko }e mo`da re}i, jadni neprosve}eni qudi.

Me|utim, svi oni bili su fakultetski obrazovani, a me|u wima bilo je i profesora

univerziteta. Obrazovani, profesionalni qudi da u dvadesetom veku poveruju u tako

ne{to i izvr{e samoubistvo! To je za normalnu osobu neshvatqivo; ~ak do takvih

kobnih posledica dovodi la`no verovawe da ~ovek `ivi posle smrti.

Poreklo u~ewa o ~ovekovoj besmrtnosti

U~ewe o ~ovekovoj besmrtnosti poti~e iz raja, iz vremena po~etka qudske

istorije. Bog je rekao Adamu: »S drveta od znawa dobra i zla ne jedi; jer u koji dan

okusi{ s wega umre}e{.« (1. Mojsijeva 2,17) Sotona se pretvorio u zmiju. Ovo je bila

prva spiritisti~ka predstava, a medijum je bila zmija preko koje je govorio sotona.

Sotona je Evi doneo la`no u~ewe, potpuno suprotno Bo`jem u~ewu: »Ne}ete vi

umreti… nego }e vam se otvoriti o~i pa }ete postati kao bogovi…« (1. Mojsijeva

3,1–6)

Ovo la`no u~ewe o qudskoj besmrtnosti usvojile su mnogobo`a~ke religije.

Gotovo svaka od wih veruje u neku vrstu nastavka `ivota posle smrti. Me|utim, Bog

je svojim sledbenicima zabranio da u~estvuju u spiritisti~kom u~ewu i seansama.

»Ako vam reku: pitajte vra~e i gatare, koji {apu}u i mrmqaju; recite: ne treba li

narod da pita Boga svojega? ili }e pitati mrtve mesto `ivih?« (Isaija 8,19) »Neka

se ne ne|e u tebe koji bi vodio sina svojega ili k}er svoju kroz ogaw, ni vra~ar, ni

koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uro~nik, ni baja~ ni koji se

dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom

ko tako ~ini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Dr`i se

sasvim Gospoda Boga svojega.« (5. Mojsijeva 18,10–13) Oni koji se sasvim dr`e Gospoda

i Wegove nauke, uvek }e odbaciti u~ewe o ~ove~ijoj besmrtnosti.

Ekumenski pokret i spiritizam

Danas je vi{e nego ikada ranije celo hri{}anstvo izlo`eno kobnom uticaju

savremenog spiritizma. Spiritisti su nekad odbacivali Isusa Hrista kao Spasiteqa

i Sveto pismo, izvor hri{}anskog u~ewa, a danas naizgled priznaju oboje, ali to

priznawe je usmereno da sakrije otrov koji razara. Najve}a opasnost je u tome {to

moderno ekumensko jedinstvo toleri{e sve zablude i krivoverja i {to poziva

hri{}ane da budu otvoreni primawu mnogobo`a~kih obi~aja i religija. (Vidi:

Ekumenizam – re{ewe ili proma{aj, str. 221–230) Apostol Pavle je prorekao: »A Duh

razgovetno govori da }e u posledwa vremena otstupiti neki od vere slu{aju}i la`ne

duhove i nauke |avolske.« (1. Timotiju 4,1) Ovo proro~anstvo danas se ispuwava.

Gr~ki filozofi i besmrtnost du{e

Kao mnogobo{ci, ovo la`no u~ewe primili su i {irili i gr~ki filozofi.

Sokrat je `iveo u petom veku pre Hrista. On je oko sebe okupqao omladinu, a

postoje}a vlast je zakqu~ila da je wegovo u~ewe nemoralno i da }e izopa~iti

omladinu. Sokrat je bio pozvan da se odrekne svoga u~ewa, a kada je odbio da to

u~ini bio je osu|en na smrt. Sokrat se nije bojao smrti, jer je verovao da posle

smrti odlazi u vi{u sferu ispuwenu sre}om, u`ivawem i zadovoqstvom. Umesto da

dozvoli da ga drugi ubiju, Sokrat je odlu~io da sam sebi oduzme `ivot. Pozvao je

svoje u~enike i prijateqe, pred wima je sa rado{}u popio otrov, jo{ malo razgovarao

i zaspao dubokim snom.

Sokrat se nije pla{io smrti, jer je kao i pripadnici kulta »Nebeska vrata«, imao

pogre{no verovawe da smrt nije kraj `ivota ve} prelaz u boqi `ivot. Ni~e je

Sokratovu filozofiju nazvao »najve}om zabludom i varkom u istoriji qudske kulture

{to je osakatilo i osiroma{ilo bogatu i bujnu kulturu antike«. (Enciklopedija G.Z. sveska 6. str. 65)

98

Sokrat iza sebe nije ostavio nijedno napisano delo, me|utim, Platon je upoznao

Sokrata u svojoj dvadesetoj godini i ostao s wim osam godina do wegove smrti. Neki

pisci misle da Sokrat nije verovao u besmrtnost du{e, a drugi da jeste. Platon je

prihvatio Sokratovu filozofiju i na osnovu we razradio u~ewe o besmrtnosti du{e.

Po Platonu »~ovek je podeqen na telo koje pripada prolaznom svetu materije i du{u

koja je besmrtna i ve~na«. (Isto, kwiga 5. str. 158) Sokrat i Platon imali su veliki

uticaj na formirawe misli i razvitak filozofije. Aristotel je tvrdio da je du{a

aktivni princip tela i da se ne mo`e zamisliti bez tela. On je verovao da posle

smrti ne postiji li~nost ni u kakvom obliku, li~nost prestaje smr}u. Aristotelovo

u~ewe suprotstavqa se Platonovim izlagawima.

Gr~ka filozofija i neki jevrejski pisci

Zna~ajno je spomenuti da su ~ak i neki jevrejski pisci bili nadahnuti gr~kom

filozofijom o besmrtnosti du{e, naro~ito u prvom i drugom veku pre Hrista. U to

vreme nastali su neki apokrifni spisi u kojima se iznosi ova filozofija. Ovo

la`no u~ewe o besmrtnosti du{e, u apokrifima izneto je u Drugoj i ^etvrtoj kwizi

o Makabejcima, Kwizi o Juditi, i Drugoj Enohovoj kwizi. Ove kwige napisane su

onda kad u Izraiqu nije bilo proroka, one nisu bile unete u kanon Starog zaveta.

Me|utim, po{to idu u prilog u~ewu o besmrtnosti du{e i mukama u paklu,

Katoli~ka crkva ih je na saboru u Trentu 1546. godine proglasila kanonskim.

Crkveni oci i nauka o besmrtnosti du{e

Me|u prvim pisanim dokumentima posle Novog zaveta je Prva poslanica

Korin}anima koju je krajem prvoga veka pisao Klement Rimski. On nigde ne spomiwe

besmrtnost du{e niti ve~ito mu~ewe zlih. Klement je verovao da }e samo otkupqeni

naslediti besmrtnost.

Ignacije Antiohijski, umro mu~eni~kom smr}u 107. godine posle Hrista u Rimu,

napisao je sedam poslanica i ni u jednoj od wih, ne spomiwe besmrtnost du{e.

Polikarp, biskup iz Smirne, napisao je jednu poslanicu u kojoj isti~e va`nost

vaskrsewa, a ne besmrtnost du{e. Polikarp je umro mu~eni~kom smr}u 155. godine

posle Hrista.

Irinej je `iveo u drugoj polovini drugoga veka. Bio je Polikarpov u~enik, a

kasnije biskup u Lionu i ~itavoj Galiji. Irinej je napisao pet kwiga, Protiv

krivoveraca. On je svojim u~ewem podigao zid protiv nauke o uro|enoj besmrtnosti

du{e. Ovima bismo mogli prikqu~iti: Justina Martira, Tacijana, Teofila

Antiohijskog, Polikarpa Efeskoga, Novicijana, Arnoba i druge.

Nauka o uro|enoj besmrtnosti du{e ulazi u Crkvu

Me|u prvim hri{}anima koji su prihvatili Platonovu filozofiju o uro|enoj

besmrtnosti du{e bio je Atenagora. On je ro|en u Atini a pre nego {to je postao

hri{}anin zastupao je Platonovu filozofiju o zagrobnom `ivotu. On je tvrdio da

}emo `iveti boqim `ivotom kad se oslobodimo ovoga `ivota . U svom delu –

Apologija, Atenagora tvrdi da }e telo biti ka`weno zajedno s du{om. Me|utim, u

delu – Vaskrsewe mrtvih, tvrdi da svi qudi, dobri i zli, moraju da `ive ve~no. Ove

razli~ite izjave pokazuju da Atenagora nije imao jasne pojmove o ovom pitawu.

Atenagora ne spomiwe nauku o ve~nim mukama.

Tertulijan je ro|en u Kartagi (160–240) od neznabo`a~kih roditeqa, a zavr{io je

prava u Rimu. Kad je imao 40 godina primio je hri{}anstvo. Postao je sve{tenik, a

kasnije i biskup u Kartagi. U svom delu Apologetika, Tertulijan isti~e da je du{a

besmrtna i da }e mu~ewe zlih biti ve~no. On se ne poziva na Bibliju ve} na

Platona: »Ne{to je samo po sebi poznato. Mnogi na primer, veruju u besmrtnost

du{e, svi veruju da ima Boga. Ja, dakle, mogu upotrebiti Platonovo mi{qewe. On

ka`e: ’Sve su du{e besmrtne’.« (Tertullian, On the Resurection ch. 3 (ANF, 3:547) Sada

vidite kako je gr~ka filozofija o uro|enoj besmrtnosti du{e u{la u Hri{}ansku

crkvu. Ova filozofija je suprotna biblijskom u~ewu.

Klement Aleksandrijski (150–220) ro|en je u nehri{}anskom domu. Kad je postao

hri{}anin putovao je po Africi i Evropi tra`e}i istinu kod istaknutih u~iteqa

svoga vremana. On je u~io da }e zlo na kraju biti uni{teno, ali gre{nici spaseni.

Klement nije shvatio da }e sa zlom i zli biti uni{teni. On je sve vi{e usvajao

Platonovu filozofiju koja je bila suprotna evan|eoskom u~ewu.

99

Klementov u~enik bio je Origen (185–254). On je u~io o preegzistenciji du{e i o

univerzalnom spasewu svih du{a, ali odbacuje u~ewe o ve~nim mukama zlih u paklu

koje je Tertulijan uneo u Crkvu. Origen je u~io da }e se spasiti sve du{e, pa i

demoni. Za svoju tvrdwu da je du{a ve~na i besmrtna, Origen ne navodi nijedan

biblijski dokaz; i on svoje u~ewe temeqi na Platonovoj filozofiji. Zahvaquju}i

Platonu, Tertulijanu i Origenu u Crkvu je uneto mnogobo`a~ko spiritisti~ko u~ewe

o ve~nom mu~ewu zlih u paklu i kona~nom spasewu svih gre{nika, ukqu~uju}i i

sotonu.

Avgustin (354–430) ~iji je otac bio neznabo`ac, zavr{io je {kolu u Madridu i

Kartagi i postao profesor retorike. U Milanu je postao hri{}anin i posvetio se

sve{teni~koj slu`bi, a uskoro je izabran za biskupa. On je u~io o uro|enoj

besmrtnosti, da je du{a besmrtna i neuni{tiva, kao i o ve~nim mukama u paklu. Jo{

pre svoga obra}ewa u hri{}anstvo, Avgustin je pisao o uro|enoj besmrtnosti {to

svedo~i da je prihvatio Platonovo u~ewe.

Odakle nauka o ~istili{tu? Ova nauka poti~e iz gr~ke mitologije, a hri{}anima

ju je Platon doneo. On je podelio qude u tri klase: dobre, zle i sredwe, i da se oni

sredwi mogu osloboditi svoje bede procesom ~i{}ewa. Me|u hri{}anima, Avgustin je

bio prvi koji je prihvatio Platonovu ideju o predelu beskrajnih muka i ~i{}ewu

besmrtne du{e. Me|utim, ovo u~ewe u Crkvi bilo je nepoznato sve do pape Grgura I (540–604) koji je u~io da se du{i u ~istili{tu mo`e pomo}i kupovinom indulgencija,

pla}awem mise za pokojnike kao i molitvom sve{tenika. U podupirawu ovog u~ewa

posebno se istakao Toma Akvinski. Koncil u Firenci 1439. godine proglasio je

u~ewe o ~istili{tu kao dogmu. Isto~na crkva nikad nije prihvatila u~ewe o

~istili{tu.

^istili{te je pozajmqeno od neznabo`aca i prilago|eno potrebi da ubla`i

veliki strah vernika od la`nog u~ewa o mu~ewu u paklu i pru`i im jo{ jednu la`nu

nadu. U~ewe da se du{a mo`e ogwem o~istiti i da joj neko od `ivih mo`e pomo}i

otkupom od greha, je mnogobo`a~ko u~ewe o spasewu delima. Ovo je suprotno

biblijskom u~ewu o spasewu verom u Hristove zasluge. Pravo sredstvo spasewa je

zapostavqeno ako ne i odba~eno, a usvojena mnogobo`a~ka mitologija.

Zakqu~ak

Kao {to smo videli nauka o uro|enoj besmrtnosti du{e nije hri{}anska, ve}

mnogobo`a~ka. Ovo u~ewe ni u kom slu~aju ne mo`e se odr`ati pred jasnim

biblijskim dokazima koje }emo kasnije navesti. Ova gr~ka filozofija postepeno je

uno{ena u Crkvu i to je ono {to su novoobra}eni hri{}ani doneli sa sobom iz

neznabo{tva. U ono vreme retko je ko imao Bibliju, jer su prepisi Biblije bili

skupi, a ona koja je postojala u nekoj {koli ili manastiru nije uvek bila

pristupa~na onima koji bi je rado prou~avali. Mi ne osu|ujemo one koji su imali

dobre namere, ali sku~eno znawe o ~istoj istini, ve} ukazujemo na neophodnu potrebu

povratku prvobitnoj evan|eoskoj istini koju su verovali i propovedali Hristos,

apostoli i prvi hri{}ani, a koja je sa~uvana u Svetom pismu.

Nosioci istine u vreme op{te tame

Uvek je bilo hri{}ana koji su razumeli, verovali i propovedali biblijsku nauku o

uslovqenoj besmrtnosti koju }e prilikom Hristovog drugog dolaska primiti

poslu{ni i verni, ako ostanu do kraja verni. Patrijarh u Jerusalimu, Sofronije, u

sedmom veku posle Hrista, u svojoj sinodalnoj poslanici naglasio je: »Qudske du{e

nemaju prirodnu ili uro|enu besmrtnost. Jedino Bo`jim darom primaju besmrtnost i

neraspadqivost.« (C. A. Swainson, The Nicene and Apostol’s Creeds, p.250) Ova poslanica

bila je pro~itana na Drugom carigradskom koncilu 680. godine.

Averes je u 12. veku verovao da smr}u umire ceo ~ovek, telo i du{a. Wegov

u~enik, jevrejski teolog, Moses, u~io je da je ve~ni `ivot obe}an samo poslu{nima.

On je pisao: »Plata pravednih sastoji se u tome {to }e `iveti u ve~om

bla`enstvimu, a kazna zlih je u tome {to }e biti li{eni budu}eg `ivota i {to }e

biti istrebqeni.« (L. Finkelstein, The Jewish Doctrine of Human Imortalitx, Vol. 17, No 7)

100

Kada je po~elo {tampawe Biblije tako da su svi slobodno mogli da je imaju, mnogi

istaknuti teolozi odbacili su nauku o prirodnoj besmrtnosti du{e, u~ewe o ve~nim

mukama i ~istili{te. Yon Viklif, Martin Luter, Yon Frit, Emanuel Petovel,

Karl Bart, Rudolf Bultman, Oskar Kulmnan, Pol Tilih i stotine drugih. Profesor

Edvin Frum prikazao je kako broj teologa koji su odbacili verovawe u besmrtnost

du{e, mu~ewe gre{nika u paklu i ~istili{te, stalno raste: u {esnasteom veku

navodi imena 11 teologa, u sedamnaestom 19, u osamnaestom 23, u devetnaestom 128, u

dvadesetom 137.

Godine 1973. u Parizu katoli~ki kardinal Danielu, odr`ao je predavawe o

ponovnom Hristovom dolasku. U velikoj dvorani bilo je prisutno oko 3000 qudi.

Ulaznica je bila 5.00 franaka. Svakako nisam mogao propustiti ovu priliku da ne

~ujem ovo zna~ajno predavawe. Bio sam neobi~no iznena|en. On nije ni spomenuo

besmrtnost du{e, pakao ni ~istili{te, ve} je izneo ~istu biblijsku nauku da }e

pravednici prilikom Hristovog drugog dolaska vaskrsnuti i primiti nagradu – ve~ni

`ivot, a nepokajani gre{nici posle hiqadu godina biti zauvek uni{teni.

»Nauka o prirodnoj besmrtnosti, uzajmqena iz mnogobo`a~ke filozofije i uvedena

u hri{}ansku veru za vreme mraka velikog otpada, zamenila je istinu koju Sveto

pismo tako jasno u~i, a to je da ’mrtvi ne znaju ni{ta’.« (Kosmi~ki konflikt, str.

447)

Ova filozofija bila je vekovima dostupna piscima, istra`iva~ima i misliocima.

Danas ako nam je potrebna neka informacija idemo u biblioteke ili tra`imo preko

interneta, a u staro vreme qudi su tra`ili informacije i re{ewa problema u

filozofiji. To je bila wihova biblioteka, wihov izvor informacija. Te izvore

koristili su i hri{}anski pisci i crkveni oci, i nije nikakvo ~udo {to su i oni

bili makar delimi~no pod uticajem ove filozofije. Iako se u~ewe o zagrobnom

`ivotu suprotstavqa biblijskoj nauci, ipak su ga prihvatili mnogi savremeni

hri{}ani. Me|utim, ono nije ozna~eno kao spiritisti~ko u~ewe, kao osnova

spiritizma, ve} kao dogma ili hri{}ansko verovawe.

»Popularno sve{tenstvo ne mo`e se uspe{no odupirati spiritizmu. Ono nema

ni{ta ~ime bi moglo da za{titi svoje stado od wegovog zlokobnog uticaja.

Odgovornost za veliko delo `alosnih rezultata delovawa spiritizma bi}e na

sve{tenicima ovoga veka, jer su bacili istinu pod noge i umesto we prihvatili

neistinu. Besedu koju je sotona odr`ao Evi o besmrtnosti du{e – Ne}ete vi umreti –

ponavqali su sa svojih propovedaonica, a narod je to primao kao ~istu biblisku

istinu. To je temeq spiritizma. Bo`ja re~ nigde ne u~i da je ~ovekova du{a

besmrtna. Jedino je Bog besmrtan.« (1T p. 344)

»Istina je da su ovu nauku propovedali istaknuti i dobri qudi, ali svetlost u

ono vreme nije doprla do wih kao {to je doprla do nas. Oni su bili odgovorni samo

za svetlost koja je svetlela u wihovo vreme; a mi smo odgovorni za svetlost koja

svetli u na{e vreme.« (Kosmi~ki konflikt, str. 436) Zato nema izgovora ni

opravdawa ako umesto istine primimo zabludu.

»Malo je onih koji imaju pravi pojam o zavodni~koj mo}i spiritizma i o opasnosti

koja preti onima koji dolaze pod wegov uticaj.« (Kosmi~ki konflikt, str. 452)

101

Pri~a o bogata{u, ubogom Lazaru i Avramu

Mnogi dobri i pobo`ni hri{}ani, u svom verovawu u besmrtnost du{e i `ivota

koji ne prestaje smr}u, pozivaju se i na pri~u o bogata{u, ubogom Lazaru i Avramu.

»A bio je neki bogat ~ovek koji se obla~io u skerlet i skupoceno platno i veselio

se sjajno svaki dan. A pred wegovim vratima le`ao je jedan siromah po imenu Lazar,

pun ~ireva, `ele}i da se nasiti onim {to je padalo s bogata{eve trpeze; uz to su i

psi dolazili i lizali wegove rane. A kad umre siromah, an|eli ga odneso{e u

Avramovo naru~je. Umro je i bogata{ i sahrani{e ga. I kad se mu~io u adu, podi`e

svoje o~i i vide Avrama i Lazara u wegovom naru~ju. Tada povika: o~e Avrame, smiluj

se na mene i po{aqi Lazara da umo~i vrh svoga prsta u vodu i da mi rashladi jezik,

jer se mu~im u ovom plamenu. A Avram re~e: sinko, seti se da si ti primio svoja

dobra u svom `ivotu, a Lazar isto tako zla; on se sada ovde te{i, a ti se mu~i{. A

preko svega toga postavqena je velika provalija izme|u nas i vas, da ne mogu da

pre|u oni koji `ele odavde k vama, niti da pre|u k nama oni odande. Tada re~e:

molim te onda, o~e, da ga po{qe{ u ku}u moga oca, jer imam petoro bra}e; neka ih

uveri – da ne bi i oni do{li na ovo mesto mu~ewa. Ali Avram re~e: Oni imaju

Mojsija i proroke, neka poslu{aju wih. On pak re~e: ne, o~e Avrame, nego ako im ko

iz mrtvih do|e, pokaja}e se. Re~e mu: ako ne slu{aju Mojsija i proroke, ne}e ih

pridobiti ni onaj koji vaskrsne iz mrtvih.« (Luka 16,19–31; prevod: dr ^arni})

Na osnovu ove pri~e neki hri{}ani ka`u: vidite, ne samo da postoji raj i pakao,

ve} i oni koji su umrli razgovaraju, tra`e pomo} i primaju odgovore na svoja pitawa.

Da li je to tako? Ovu pri~u Isus je ispri~ao Jevrejima koji su verovali da Avram

stoji na vratima i prima dobre vernike. Isus ovde ne govori o zagrobnom `ivotu,

ve} je `eleo da skrene pa`wu da niko i nigde, posle smrti ne mo`e izmeniti svoju

situaciju, odluka se donosi u ovom `ivotu, a ne posle smrti. Dakle, Isus je rekao

Jevrejima da nema nikakve mogu}nosti da ih Avram premesti iz pakla u raj.

Svaka pri~a izneta je zbog odre|ene pouke, ali sama pri~a ne mora biti istinita.

Mi na primer, ka`emo pri~a o milostivom Samarjaninu, a to uop{te nije pri~a nego

stvaran doga|aj, jer su farisej i carinik koji su u~estvovali u ovom doga|aju bili

prisutni kad je Isus izneo ovaj primer. U Starom zavetu postoji pri~a o drve}u koja

su birala cara. Ponudili su carski presto maslini, smokvi i najzad izabrali trn

(Sudije 9,8–15). Verujete li da su drveta u ono vreme stvarno razgovarala, mislila,

odlu~ivala…? Ne, nisu. Ova pri~a izneta je da bi narodu ukazala na proma{aj, jer

kad su hteli heroja Gedeona da postave za cara on je odbio, a narod je onda izabrao

najgorega. Dakle, pri~a nije istinita, ali pouka je istinita. Tako je i sa pri~om o

bogata{u i Lazaru.

Postoji princip da nijednu pri~u ne mo`emo uzeti kao doktrinarnu osnovu. Ako

je jedna tvrdwa izneta samo u pri~i, a nije nigde drugde, i pogotovo ako se suproti

drugim jasnim izjavama Biblije, nikad sama ne mo`e da bude dokaz ili osnova istine.

Kakvu pouku sadr`i pri~a o bogata{u, ubogom Lazaru i Avramu?

1. »U pri~i o bogata{u i Lazaru Hristos pokazuje, da qudi u ovom `ivotu

odre|uju svoju ve~nu sudbinu… Nikome ne}e biti dato neko drugo vreme milosti.

Svojim vlastitim izborom oni su stvorili nepremostivi jaz izme|u sebe i Boga.«

(Hristove pri~e, str. 245)

2. Bogata{ se prevario {to je verovao da }e ga Avram opravdati i pomo}i mu da

u|e u raj, umesto da je `iveo pravednim `ivotom. »Bogata{ svoje molbe nije upravio

Bogu, nego Avramu. Time je pokazao da Avrama po{tuje vi{e nego Boga, i da veruje da

}e postati bla`en po svojoj vezi sa Avramom.« (Isto, str. 248)

3. Ova pri~a nas u~i da budu}nost zavisi od toga kako }emo upotrebiti prednosti

i prilike u ovom `ivotu.

4. U ovoj pri~i Isus ne raspravqa o zagrobnom `ivotu, ve} daje pouku Jevrejima

na osnovu onoga {to su oni verovali, ne ulaze}i u to da li je to verovawe ispravno

ili nije.

102

5. Da bi nam to bilo potpuno jasno obratimo pa`wu na Hristovu izjavu u kojoj

ka`e da qudi ne primaju kaznu niti nagradu, kad umru ve} kad vaskrsnu. »Jer }e do}i

sin ~ove~iji u slavi Oca svojega s an|elima svojim, i tada }e se vratiti svakome po

delima wegovim.« (Matej 16,27) Tada, a ne kad umru. »I evo }u do}i skoro i plata

moja sa mnom da dam svakome po delima wegovim.« (Otkrivewe 22,12) Prema tome,

bogata{ nije mogao da dospe u pakao koji jo{ ne postoji, niti je ubogi Lazar mogao

do}i »u naru~je Avramovo«, jer oba ~ekaju vaskrsewe i platu prema svom izboru koju

}e primiti prilikom ponovnog Hristovog dolaska.

»Lazar predstavqa Hristove vernike koji trpe u siroma{tvu. Kad bude odjeknula

truba i kad svi, koji su u grobovima, budu ~uli Hristov glas i budu iza{li iz svojih

grobova, primi}e nagradu, jer wihova vera nije bila samo u~ewe, ve} stvarnost.«

(Isto, str. 247) Hri{}anstvo je jedinstveno me|u svim religijama. Ono je jedina

religija koja veruje i propoveda doslovno telesno vaskrsewe. Za pagane, ~ovek posle

smrti postaje duh ili svesno nastavqa `ivot u obliku du{e, me|utim hri{}ani

nikada nisu verovali u besmrtnost du{e. To je suprotno hri{}anstvu, to je u~ewe

mnogobo`aca i gr~kih filozofa. Apostol Pavle jasno je izjavio: »Ako nema

vaskrsewa mrtvih, to ni Hristos ne usta, a ako Hristos ne usta, uzalud dakle

propovedawe na{e, a uzalud i vera va{a: jer ste u gresima svojim.« (1. Korin}anima

15,13–17)

»Pona{awe izme|u Avrama i ~oveka koji je u `ivotu bio tako bogat, treba uzeti

slikovito. Pouka koja se mo`e uzeti iz ovog razgovora pokazuje nam, da je svakom

~oveku dato dovoqno svetlosti za ispuwewe du`nosti koja se od wega tra`i.«

(Hristove pri~e, str. 250)

Biblija jasno u~i da ~ovek nije besmrtan

Da bismo pravilno shvatili ~ovekovo stawe za vreme smrti, potrebno je da

po|emo od stvarawa. Biblija nas izve{tava: »I stvori Gospod Bog ~oveka od praha

zemaqskoga, i dunu mu u nos duh `ivotni; i posta ~ovek du{a `iva.« (1. Mojsijeva

2,7) Dakle, Bog je stvorio ~oveka od praha zemaqskoga – od materije. I dunuo mu u

nos dah `ivotni – bezli~nu silu ili energiju koja o`ivqava i pokre}e materiju.

Kada se dah `ivotni spojio s mrtvom materijom, nastala je `iva du{a ili `ivo bi}e.

Sve dok su materija i dah `ivotni odvojeni, nema `ivota, a ako nema `ivota, nema

ni du{e. Ali, kad Bog spoji dah `ivotni s materijom, javqa se `ivot, nastaje du{a

`iva. Dakle, `iva du{a ili `ivo bi}e razultat je spajawa `ivotnog daha s mrtvom

materijom.

Koja su svojstva du{e?

Du{a ose}a `e|: »Dobar je glas iz daqne zemqe kao studena voda `ednoj du{i.«

(Pri~e 25,25) Du{a ose}a i glad: »Jer siti du{u ta{tu, i du{u gladnu puni dobra.«

(Psalam 107,9) To nam najboqe obja{wava sam Spasiteq: »Kaza im pak pri~u

govore}i: »U jednoga bogatoga ~oveka rodi wiva. I mi{qa{e u sebi govore}i: {ta }u

~initi? Nemam u {ta sabrati svoje letine. I re~e: evo ovo }u u~initi: pokvari}u

`itnice svoje i na~ini}u ve}e; i onde }u; sabrati sva svoja `ita i dobro svoje; i

kaza}u du{i svojoj: du{o, ima{ mnogo imawa na mnogo godina; po~ivaj, jedi, pij,

veseli se. A Bog wemu re~e: bezumni~e! Ovu no} uze}e du{u tvoju od tebe; a {to si

pripravio ~ije }e biti?« (Luka 12,16–20) Ako bi du{a `ivela i posle odvajawa od

tela i mogla jesti i piti, Isus bi to svakako rekao. Jo{ se u Starom zavetu

spomiwe da du{a nije besmrtna: »Koja du{a zgre{i, ona }e umreti.« (Jezekiq 18,4)

»@ivotno je va`no znati da li je du{a smrtna ili besmrtna«, rekao je Blez Paskal,

»jer to odre|uje put kojim }emo po}i.« Zbog toga je spiritizam, koji u~i da je du{a

besmrtna, opasan, i kad hri{}ani prave savez s onima koji veruju u spiritisti~ko

u~ewe o besmrtnosti du{e i usvajaju wegovu praksu, izla`u se velikom riziku ~ije se

posledice ne mogu proceniti.

103

[ta se de{ava sa du{om u trenutku smrti?

Delimi~no smo ve} odgovorili na ovo pitawe, navode}i re~i proroka Jezekiqa:

»Koja du{a zgre{i, ona }e umreti.« Prema tome, du{a umire. Gospod je rekao: »Jer si

prah i u prah }e{ se vratiti.« (1. Mojsijeva 3,19) Bog je prilikom stvarawa stvorio

i oblikovao materiju, udahnuo dah `ivotni i rezultat spajawa daha i materije je `iva

du{a. Prilikom smrti de{ava se obrnuti proces. Bog odvaja `ivotni dah od tela,

du{a umire, raspada se i nestaje: »I vrati se prah u zemqu, kako je bio, a duh se

vrati Bogu koji ga je dao.« (Propovednik 12,7) Bezli~ni dah koji je pokretao materiju

(telo) vra}a se Bogu, a ne du{a; ona nestaje.

Duh ili dah `ivotni nije nosilac li~nosti, ve} deo sile ili energije koju Bog

daje i opet uzima. Da se ~ovek posle smrti nigde ne nalazi u nekom svesnom stawu,

jasno ka`e i psalmista: »I iza|e iz wega duh, i vrati se u zemqu svoju: taj dan

propadnu sve pomisli wegove.« (Psalam 146,4) Dakle, kad ~ovek umre, umre du{a, dah

`ivotni vra}a se izvoru `ivotne sile odakle je i do{ao, a telo, prah, odlazi u grob.

U grobu ~ovek nema dela ni u ~emu {to biva pod Suncem. Nije u raju, nije ni u

~istili{tu, a nije ni u paklu. Jednostavno, ~ovek je umro, du{a je nestala, svaka

vrsta razmi{qawa i odlu~ivawa je prestala. »Ako sinovi wegovi budu u ~asti«,

nastavqa Jov, »on ne zna; ako li u sramoti, on se ne brine. Samo telo wegovo dok je

`iv boluje, i du{a u wemu tu`i.« (O Jovu 14,21.22)

»Sve {to znam«, rekao je Paskal, »jeste da moram umreti, ali najmawe poznajem

upravo tu smrt od koje ne mogu ute}i.« Jedino Biblija otkriva tajnu `ivota i smrti.

Pre vi{e od trideset i pet vekova, patrijarh Jov je postavio savremeno pitawe: »Kad

umre ~ovek, ho}e li o`iveti? Sve dane vremena koje mi je odre|eno ~eka}u dokle mi

do|e promena.« (O Jovu 14,14) Zar nije ~udno da je i Jov tako davno znao da mrtvi

~ekaju u grobu, dok im ne do|e promena.

@ivi mogu da razmi{qaju o smrti, ali posle smrti nema razmi{qawa o `ivotu.

Mrtvi ne znaju ni{ta! Oni ne vide, ne ~uju; ne govore niti se `ale; ne mu~e se, niti

raduju – oni spavaju smrtnim snom. »Ne}e te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji

si|u onamo gde se }uti.« (Psalam 115,17) »Jer ne}e grob tebe slaviti, ne}e te smrt

hvaliti.« (Isaija 38,18) »Jer mrtvi ne spomiwu tebe; u grobu ko }e te slaviti?«

(Psalam 6,5) »Jer `ivi znaju da }e umreti, a mrtvi ne znaju ni{ta, niti ima plate,

jer im se spomen zaboravio i qubavi wihove i mr`we wihove i zavisti wihove

nestalo je, i vi{e nemaju dela nigde ni u ~emu {to biva pod suncem.« (Propovednik

9,5.6) Ovde smo naveli samo neke od bibliskih izve{taja koji svedo~e da posle smrti

nema znawa, razmi{qawa, delovawa, mu~ewa, ni u`ivawa sve do vaskrsewa.

Mrtvi }e ponovo o`iveti

Ovo ne zna~i da je smr}u sve zavr{eno – postoji i vaskrsewe iz mrtvih. Da bismo

boqe razumeli ~ove~ije stawe za vreme smrti, Isus ga je uporedio sa »spavawem«.

Spavawe prirodnim snom i bu|ewe je simbol vaskrsewa. »I mnogo onih koji spavaju u

prahu zemaqskom probudi}e se«, pi{e prorok Danilo, »jedni na `ivot ve~ni, a drugi

na sramotu i prekor ve~ni.« (Danilo, 12,2) [est stotina godina pre Hrista, prorok

Danilo znao je za vaskrsewe.

Tri puta u toku svoje slu`be na Zemqi, Isus je pokazao da }e se Bo`je obe}awe o

vaskrsewu ispiniti:

1. Vaskrsao je Lazara iz Vitanije koji je bio ve} ~etiri dana mrtav, Jovan 11, 1–45.

2. Podigao je Jairovu }erku, Luka 8, 49–55.

3. Vaskrsao je jedinca sina udovice u gradu Nainu, Luka 7,11–17. Ova tri primera

dovoqna su da poverujemo Hristovim re~ima: »Ja sam vaskrsewe i `ivot; koji veruje

mene ako i umre, `ive}e.« (Jovan 11,25)

Oko petnaest vekova pre Hrista, patrijarh Jov je uzviknuo: »O, kad bi se napisale

re~i moje! Kad bi se stavile u kwigu! Pisaqkom gvozdenom i olovkom na kamenu za

ve~ni spomen bi se urezale! Ali znam da je `iv moj Iskupiteq, i na posledak da }e

stati nad prahom. Iako se ova ko`a moja i ra{~ini, opet }u u telu svom videti

Boga. Ja isti vide}u ga, i o~i moje gleda|e ga, a ne druge.« (O Jovu 19,23–27) Ovu istu

misao isti~e i prorok Isaija: »O`ive}e mrtvi tvoji, i moje }e mrtvo telo ustati!

Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa, rosa na travi, i

zemqa }e izmetnuti mrtvace.« (Isaija 26,19)

104

Gospod je nalo`io proroku Jezekiqu da prenese poruku: »Zato prorokuj, i ka`i

im: ovako veli Gospod: evo ja }u otvoriti grobove va{e, i izve{}u vas iz grobova

va{ih, narode moj… I pozna}ete da sam ja Gospod kad otvorim grobove va{e i

izvedem vas iz grobova va{ih, narode moj. I metnu}u u vas duh da o`ivite.« (Jezekiq

37,12–14)

Ako i daqe sumwate da }e se Bo`ja obe}awa o vaskrsewu ispuniti, Spasiteq

poru~uje: »Jer ide ~as u koji }e svi koji su u grobovima ~uti glas Sina Bo`jega, i

iza}i }e svi koji su ~inili dobro u vaskrsewe `ivota, a koji su ~inili zlo u

vaskrsewe suda.« (Jovan 5,28.29) I apostol Pavle silno objavquje istinu o vaskrsewu:

»Evo vam kazujem tajnu: jer svi ne}emo pomreti, a svi }emo se pretvoriti, u jedanput,

u trenu}u oka, u posledwoj trubi; jer }e zatrubiti i mrtvi }e ustati nerespadqivi, a

mi }emo se pretvoriti. Jer ovo raspadqivo treba da se obu~e u neraspadqivo, i ovo

smrtno da se obu~e u besmrtnost.« (1. Korin}anima 15,51–53) »Jer }e sam Gospod sa

zapove{}u, s glasom arhan|elovim, i s trubom Bo`jom si}i s neba; i mrtvi u Hristu

vaskrsnu}e najpre; a potom mi `ivi koji smo ostali zajedno s wima bi}emo uzeti u

oblake, na susret Gospodu na nebo, i tako }emo svagda s Gospodom biti. Tako

ute{avajte jedan drugoga ovim re~ima.« (1. Soluwanima 4,16–18)

»Ako sretnete qude koji sebe nazivaju hri{}anima, a ne veruju u vaskrsewe

mrtvih«, rekao je Justin Mu~enik, »ve} tvrde da }e wihova du{a odmah posle smrti

biti uzeta na nebo, ne verujte im da su hri{}ani!« (Justin Martir, Dialog LXXX) Prvi

hri{}ani su uvek ~vrsto verovali u ispuwewe Bo`jeg obe}awa – verovali su i danas

veruju u vaskrsewe.

Sam Spasiteq je obe}ao: »A ovo je voqa onoga koji me posla da svaki koji vidi

Sina i veruje ga ima `ivot ve~ni; i ja }u ga vaskrsnuti u posledwi dan.« (Jovan 6,40)

Svima koji strahuju od smrti, koje mu~i tuga i bol, Spasiteq poru~uje: »Ja sam

vaskrsewe i `ivot; koji mene veruje, ako i umre, `ive}e.« (Jovan 11,25) Ovo svoje

obe}awe Spasiteq je potvrdio time {to je postigao pobedu nad gromom i smr}u. Na

dan Hristovog vaskrsewa, nebeski vesnik je izjavio: »Ne bojte se vi, jer znam da

Isusa raspetoga tra`ite. Nije ovde, jer usta kao {to je kazao. Hodite da videte

mesto gde je le`ao Gospod.« (Matej 28,5.6)

Spasiteq se devet puta posle vaskrsewa javqao svojim u~enicima. Zato On sa

najve}im autoritetim izjavquje: »Jer ja `ivim, i vi }ete `iveti.« (Jovan 14,19)

Hristov grob je prazan. Mi imamo `ivog vaskrslog Spasiteqa. Obimna su obe}awa

Svetoga pisma o vaskrsewu kao i dokazi da ~ovek ne prima nikakvu platu, nagradu

ili kaznu kad umre, nego kad vaskrsne. Sotona je u~inio sve {to je mogao da zamra~i

qudski um, navede ga da posumwa u jasna Bo`ja obe}awa i prihvati la`no

mnogobo`a~ko u~ewe o besmrtnosti du{e umesto vaskrsewa.

Biblija isti~e da }e biti dva vaskrsewa: »I videh prestole«, pi{e apostol, Jovan,

»i se|ahu na wima, i dade im se sud, i du{e ise~ene za svedo~anstvo Isusovo i za

re~ Bo`ju, koji se ne pokloni{e zveri ni ikoni wezinoj, i ne primi{e `ig na

~elima svojima i na ruci svojoj; i o`ive{e i carova{e s Hristom hiqadu godina. A

ostali mrtvaci ne o`ive{e, dokle se ne svr{i hiqadu godina. Ovo je prvo

vaskrsewe. Bla`en je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsewu; nad wim druga smrt

nema oblasti, nego }e biti sve{tenici Bogu i Hristu, i carova}e s wim hiqadu

godina.« (Otkrivewe 20,4.6)

Svi }e qudi jednoga dana vaskrsnuti, verovali ili ne, i hri{}ani i nehri{}ani!

Me|utim, ve} danas svako od nas odlu~uje i bira u kojoj grupi }e vaskrsnuti, ili u

grupi onih koji }e ustati iz grobova da prime nagradu – ve~ni `ivot u prvom

vaskrsewu, ili u grupi onih koji }e ustati da prime pravednu platu – osudu i drugu,

kona~nu smrt! Kojoj si se grupi prikqu~io? Koje si vaskrsewe izabrao?

Pred nama je izbor, koga }emo slu{ati: Boga koji je rekao »ako sagre{i{

umre}e{« (postati smrtan) ili sotonu koji je dao la`nu nadu »ne}ete vi umreti«? (1.

Mojsijeva 2,17; 3,4) »Budite trezni i pazite«, savetuje apostol Petar, »jer suparnik

va{, |avo, kao lav ri~u}i hodi i tra`i koga da pro`dre.« (1. Petrova 5,8)

Kakvog li slavnog obe}awa! Kakve li divne nade! Smrt nije tako tragi~na, ako

verujemo u vaskrsewe! Rastanak nije tako bolan, ako u veri i nadi ~ekamo ispuwewe

Bo`jeg obe}awa! Zato ne dajmo se prevariti, ve} jo{ danas verujmo i nadajmo se!

105

29. Zakqu~ak

Papstvo, Amerika, ekumenizam, globalna ekonomija i novi svetski poredak

odigra}e glavnu ulogu u posledwoj drami svetske istorije. Za papstvo je prore~eno:

»I rana smrti wezine izle~i se i ~udi se sva zemqa.« (Otkrivewe 13,3) Ovim je

ukazano na ~iwenicu da }e papstvo ponovo dobiti izgubqenu vlast u svetu. »I

dado{e joj se usta koja govore velike re~i.« (stih 5) Svaka papina poruka ima veliki

zna~aj. »I dade joj se vlast nad svakim kolenom i narodom i jezikom.« (stih 7)

Ekumenizam i novi svetski poredak igraju va`nu ulogu u ostvarewu ovih

proro~anstava. »I pokloni{e joj se svi koji `ive na zemqi.« (stih 8) Zato ne treba

da bude ni{ta neobi~no {to papin ugled iz dana u dan sve vi{e raste.

Prorok Danilo opisuju}i delovawe papstva, rekao je: »I pomi{qa}e da promeni

vremena i zakone.« (Danilo 7,25) Papino pismo o svetkovawu nedeqe, nasuprot

~etvrtoj Bo`joj zapovesti, koja izri~ito zahteva svetkovawe Subote, je jedno od

nastojawa »da promeni vreme i zakone«. Miroqubiva Amerika predstavqena je u

Otkrivewu kao »jagwe«, ali prorok je vidi kako »govori kao a`daja«. (Otkrivewe

13,11) Amerika je vekovima primala siroma{ne, prognane i potla~ene, ali i ona je

po~ela da mewa svoje ruho. Amerika }e uticati na svet da prizna papin autoritet.

»I u~ini da zemqa i koji `ive na woj poklone se prvoj zveri kojoj se isceli rana

smrtna.« (stih 12) Zato je neophodno da se mnogobo{ci prikqu~e ekumenskom pokretu

i novom svetskom poretku i da se predstave kao ujediweni front.

»Govore}i onima {to `ive na zemqi da na~inimo ikonu zveri koja imade ranu

smrtnu i ostade `iva.« (stih 14) [ta je ikona? »Ikona zverina predstavqa onaj

oblik otpalog protestantizma koji }e se razviti kad protestantske crkve budu

tra`ile pomo} od dr`ave da prinudno nametnu svoje u~ewe.« (Kosmi~ki konflikt,

str. 363) »Upravo time {to }e crkve pomo}u svetovnih vlasti hteti da primoraju

qude na vr{ewe verskih du`nosti, same }e na~initi ikonu zverinu.« (Isto, str. 366)

Ta institucija koju prorok naziva »ikonom« }e »progovoriti« (Otkrivewe 13,15). Ona

}e govoriti dono{ewem zakona koje }e silom nametati qudima. Ako pa`qivo

pro~itate poglavqe: Skriveni planovi hri{}anske koalicije, vide}ete da wihovi

planovi ukazuju na po~etak stvarawa ikone zverine. »Pripreme se uveliko vr{e i

pokreti su ve} u toku da se na~ini ikona zverina. Doga|aji u svetu doprine}e da se

ispuni proro~anstvo koje se odnosi na posledwe dane.« (7BC, p. 976)

Ekumenizam je fenomen na{ega vremena, on nastoji da ujedini sve religije sveta.

Nikad u istoriji sveta do sada nije se pojavio pokret koji je poku{ao da ujedini sve

religije i ideologije sveta i da ih stavi pod jedan krov. Dok ekumenizam okupqa sve

religije i ideologije, novi svetski poredak nastoji da organizije sve dr`ave i

institucije. Ovo li~i na pse ~uvare ovaca koji ne dozvoqavaju da ijedna ovca ima

svoju autonomiju i nezavisnost, ve} svaka od wih mora da bude u stadu. Da bi papstvo,

ekumenizam i novi svetski poredak postigli svoje ciqeve, potrebno je da se ostvari

jedinstvo crkve i dr`ave i globalne ekonomije. Politi~ka, verska i ekonomska mo}

mora da izvire iz istog izvora. Sve {to uti~e na qudski um i {to zadovoqava

svakodnevne potrebe, mora da bude pod kontrolom.

Ekumenizam je po svojoj prirodi suprotan Isusu Hristu i Wegovom evan|eoskom

planu. Isus je rekao: »Ja sam pastir dobri… i druge ovce imam koje nisu iz ovoga

tora, i one mi vaqa dovesti; i ~u}e glas moj, i bi}e jedno stado i jedan pastir.«

(Jovan 10,14–16) Ekumenizam ka`e druga~ije: »Do|ite da budemo svi zajedno i bi}e

mnoga stada, a jedan tor i jedan gospodar.«

Savremeni ekumenizam je kao nabujala reka u kojoj se svakoga dana spajaju nove

pritoke. On nije stati~an, stalan, ve} se neprestano mewa. On ru{i sve stare

spomenike koji su vekovima ~uvani kao svetiwa. Jedan kriti~ar ga je uporedio sa

Vavilonskom kulom koja je bila spomenik pobune protiv Boga, za koju je Bog rekao:

»Ni{ta im ne}e smetati da u~ine {to su naumili.« Me|utim, wihov napredak nije

dugo trajao, jer ih »Gospod rasu po svoj zemqi, te ne sazida{e«. (1. Mojsijeva 11,6.7)

Uspesi centralizacije svih snaga i izvora ne}e se dugo odr`ati. Dok je zidawe

Vavilonske kule za nas bilo nerazumno re{ewe, weni graditeqi videli su u woj

jedino izbavqewe od sveop{teg potopa koji nikad nije do{ao. Budu}nost }e pokazati

koliko su besmisleni i dana{wi ekumenski planovi koji se suprotstavqaju Bo`jem

planu kao i Vavilonska kula.

106

Iako za mnoge ovaj scenario izgleda bezna~ajan i naivan, budu}nost }e osvetliti

sakrivene namere velikog varalice kojima }e ceo svet, izuzev onih koji }e se pre

bure ukrcati u jedini »brod izbavqewa«, navesti na klizav put odakle nema

izbavqewa.

Ekumenski pokret je jedna od va`nih komponenata u ovoj drami. On pod jedan krov

okupqa sve religije i ideologije sveta, jer }e samo ujediweni mo}i da gospodare

svetom. Prorok ih je u viziji video kako »izlaze carevima (vladarima) svega sveta da

ih skupe na boj na veliki dan Boga Svedr`iteqa«. (Otkrivewe 16,14) Ovo ukazuje na

spajawe crkve i dr`ave i stvarawe novog svetskog poretka. Svi verski i politi~ki

elementi moraju do}i pod jedan krov tako da bi uspe{no prisilili one koji bi im se

suprotstavili. U svetlosti ovog proro~anstva, uloga ekumenizma je va`na, jer

Hri{}anska koalicija otvoreno ka`e da o~ekuje da u vladu i zakonodavno telo

postavi svoje qude, koji }e usvajati predloge wihovih zakona i upotrebiti

mogu}nosti i autoritet za wihovo izglasavawe i sprovo|ewe u praksu. Ovo nije samo

ameri~ka ideja, i druge zemqe }e je usvojiti, jer misle da }e ovim spasiti ne samo

Ameriku, ve} ceo svet moralne propasti.

Osnivawem Me|unarodnog suda (pod pokroviteqstvom UN) koji }e biti ovla{}en

da upotrebi policiju i armiju bilo koje zemqe u svetu da hvata osumwi~ene gde god

se nalaze, da ih hapsi, isle|uje, sudi i ka`wava, a posle ove presude nema `albe; da

mewa emigracione zakone i odre|uje sankcije neposlu{nima, nameravaju da postignu

svoje ciqeve. To je ono {to je proroku na Patmosu bilo otkriveno »da niko ne mo`e

ni kupiti ni prodati, osim ko ima `ig i ime zveri, ili broj imena wezina«.

(Otkrivewe 13,16)

Kad sam ovo ovome govorio svom najboqem prijatequ on je rekao: »Moja `ena

veruje u to, a ja ne, ja sam ateista.« Pre sto godina bila nam je zbiqa potrebna vera

da verujemo u ova proro~anstva, a danas nam je potreban zdrav razum, logika i

prepoznavawe doga|aja koji se zbivaju pred na{im o~ima. Niko ne mo`e zatvoriti

o~i i re}i: »Ja u to ne verujem.« Kako onda shvatate i tuma~ite ono {to se danas

de{ava? Kao {to se ku}a gradi po odre|enom planu, tako se i dana{wi doga|aji

odvijaju ta~no kako su predvideli biblijski proroci. Ako neko ne veruje u wih, to

nimalo ne}e promeniti ~iwenice koje proizilaze iz onoga {to se de{ava u svetu;

kad niko ne bi verovao, opet bi se ovako desilo.

Na na{em zajedni~kom putovawu stopama savremenog ekumenizma, koji se suproti

re{ewu koje Bog nudi, stigli smo do glavne raskrsnice. Na jednoj strani je uski put

kojim je i{ao na{ Spasiteq, apostoli i milioni mu~enika, koji su radije po{li na

loma~u nego da se odrknu istine; na drugoj strani je {iroki put ekumenskog

»blagostawa« sa svim prikrivenim zamkama. Isus je unapred predvideo da }e mawina

po}i uskim putem, a ve}ina {irokom: »U|ite na uska vrata; jer su {iroka vrata i

{iroki put {to vode u propast, i mnogo ih ima koji wim idu. Kao {to su uska vrata

i tesan put {to vode u `ivot, i malo ih je koji ga nalaze.« (Matej 7,13.14) U skladu

sa ovim re~ima ustanovi}ete na kom ste putu, ako je ve}ina sa vama, vreme je da

stanete i dobro razmislite.

Na kakvim temeqima gradite ku}u svoga spasewa? »Svaki dakle koji slu{a ove

moje re~i i izvr{uje ih«, rekao je Isus, »kaza}u da je kao mudar ~ovek koji sazida

ku}u svoju na kamenu: i udari da`d, i do|o{e vode, i dunu{e vetrovi, i navali{e na

ku}u onu, i ne pade; jer be{e utvr|ena na kamenu. A svaki koji slu{a ove moje re~i a

ne izvr{uje ih, on }e biti kao ~ovek lud koji zida ku}u svoju na pesku: i udari da`d,

i do|o{e vode, i dunu{e vetrovi, i udari{e u ku}u onu, i pade i raspade se

stra{no.« (Matej 7,24–27) Na kakvom temequ zida{ svoje spasewe? Na Isusu Hristu,

steni istine ili na pe{~anim iluzijama modernih ekumenista?

Ozbiqna opomena nam je upu}ena: »Kad se hri{}anske crkve ujedine sa svetom,

onda }e pad Vavilona biti potpun.« Da li je ujediwewe Crkava i svetovnih religija

znak wihovog totalnog pada? Ako hri{}anske Crkve predstavqaju »Vavilon« koji je

pao, jer je otrovnim vinom svoga la`nog u~ewa napojio sve narode, {ta da u~inimo i

kuda da idemo? Bog nas preko svoje Re~i poziva: »Iza|ite narode moj!« (Otkrivewe

18,4) Odvojte se, ne idite za wima, ostanite verni Bogu i istrajni na uskom putu.

[ta }e{ izabrati? Od tvoje odluke zavisi tvoje spasewe i spasewe onih koji su oko

tebe, a posebno tvoga doma.

107

U kriti~no vreme, Isus Navin pozvao je svoj narod na odluku: »Izaberite danas

sebi kome }ete slu`iti; ili bogove kojima su slu`ili oci va{i s onu stranu reke,

ili bogove Amoreja u kojih zemqi `ivite.« La`nih bogova ima mnogo, mnogo je

la`nih obe}awa na {irokom putu, koja }e uskoro biti izneverena. Isus Navin doneo

je pravilnu odluku: »A ja i moj dom slu`i}emo Gospodu.« (Isus Navin 24,15) Da li je

to i tvoj izbor? Mo`e{ li sada zajedno sa Isusom Navinim re}i: »Ja i moj dom

slu`i}emo Gospodu?« Ako budemo zauvek izgubqeni u vrtlogu savremenog otpada od

istine, niko ne}e snositi odgovornost za na{u propast i propast na{ih domova,

osim nas samih. Imamo pravo slobodnog izbora, ali biramo `ivot ili smrt. »Do}i

}e vreme kad oni koji iznad svega qube Boga ne}e mo}i du`e ostati u vezi sa onima

’koji vi{e mare za slasti nego za Boga; koji imaju obli~je pobo`nosti, a sile su se

wezine odrekli’.« (Kosmi~ki konflikt, str. 320)

Nije li to vreme upravo sada? »Narod Bo`ji koji je jo{ uvek u Vavilonu, bi}e

pozvan da iza|e iz svojih crkava. Ovo je posledwa vest koja }e biti objavqena svetu,

i ona }e izvr{iti svoj zadatak. Kad oni koji nisu verovali istini, nego su vi{e

voleli nepravdu, budu predati sili prevare da veruju la`i, tada }e svetlost istine

obasjati one ~ija su srca spremna da je prime, i sva Bo`ja deca koja se nalaze u

Vavilonu poslu{a}e poziv: ’Iza|ite iz we narode moj’!« (Isto) Taj poziv je upravo

sada upu}en. Ne zaboravi da je to posledwa vest, posledwa opomena, posledwa

prilika. Tvoja budu}nost zavisi od tvoje odluke. Ako budemo izgubqeni to }e biti

jedino zbog na{e neodlu~nosti ili pogre{nog izbora. Bog nas je na vreme upozorio

na oluju i opasnost koja se pribli`ava, data su jasna uputstva, otkriveni su pravi

putokazi; ako i pored toga izaberemo {iroki put, put propasti, sami }emo snositi

posledice svoga izbora. Odlu~an trenutak je upravo pred nama. Da li smo spremni da,

uprkos svim te{ko}ama, stanemo na stranu pravde i uzdignemo zastavu istine?

Ne postoje tajni ili anonimni hri{}ani. U Novom zaveti spomiwu se dva ugledna

i po{tena ~oveka koji su bili tajno nakloweni Isusu. Bili su to Josif iz

Arimateje i Nikodim, i jedan i drugi bili su ugledni ~lanovi jevrejskog Sinedriona.

Oni su po{tovali Isusa i divili se wegovim delima. Jedne no}i Nikodim je do{o

da tajno razgovara sa Isusom: »Be{e pak ~ovek me|u farisejima, po imenu Nikodim,

knez jevrejski. On do|e k Isusu no}u i re~e mu: Ravi! Znam da si ti u~iteq od Boga

do{ao, jer niko ne mo`e ~udesa ovih ~initi koja ti ~ini{ ako nije Bog s wim.«

(Jovan 3,1.2) Me|utim, ni Nikodim ni Josif nisu javno priznali Isusa pre Wegovog

raspe}a. Mislili su da je dovoqno {to Ga tajno po{tuju, i da }e Mu pomo}i na taj

na~in {to }e Ga braniti u Sinedrionu. Ali, na veliku `alost, kada je Isusu su|eno

u Sinedrionu nijedan od wih nije bio prisutan. Smrtna kazna bila je izre~ena u

wihovom odsustvu.

Tada je do{ao ~as kad su ova dva ugledna ~oveka shvatila da vi{e ne smeju da

kriju svoje po{tovawe prema Isusu Hristu. U najkriti~nijem trenutku, kada je

izgledalo da je sve izgubqeno i kada je Hristovim sledbenicima pretila smrt, »do|e

Josif iz Arimateje, po{ten savetnik, koji i sam carstva Bo`jega ~eka{e, i usudi se

te u|e k Pilatu i zaiska telo Isusovo«. (Marko 15,43) »A do|e i Nikodim, koji pre

dolazi Isusu no}u, i donese pome{ane smirne i aloja oko sto litara. I uze{e telo

Isusovo, i obavi{e ga platnom s mirisima, kao {to je obi~aj u Jevreja da se

ukopavaju.« (Jovan 18,39.40)

Josif koji se nekada stideo, sada je hrabro i slobodno pri{ao Pilatu i zatra`io

telo Hristovo. I Nikodim mu se javno pridru`io i odlu~io da vi{e ne krije da je

sledbenik Isusa Hrista. Josif i Nikodim, oslobodili su se straha od toga {ta }e

re}i rodbina, prijateqi, poznanici ili da li }e i wih razapeti na krstu.

Apostol Pavle je za sebe rekao: »Jer se ne stidim Jevan|eqa Hristova; jer je sila

Bo`ja na spasewe svakome koji veruje.« (Rimqanima 1,16) Mo`e{ li i ti sada zajedno

sa apostolom Pavlom da izjavi{: »Ja se ne stidim Jevan|eqa Hristova; jer je sila

Bo`ja na spasewe«, meni koji od sada verujem? Razmisli o re~ima Isusa Hrista:

»Koji god prizna mene pred qudima, prizna}u i ja wega pred ocem svojim koji je na

nebesima. A koji se odre~e mene pred qudima, odre}i }u se i ja wega pred ocem

svojim koji je na nebesima.« (Matej 10,32.33) Kakva je tvoja odluka?

108

»Na kraju borbe celo hri{}anstvo }e se podeliti u dve velike grupe – na one koji

dr`e Bo`je zapovesti i veru Isusovu, i na one koji se klawaju zveri i ikoni wezinoj

i primaju wen `ig.« (Kosmi~ki konflikt, str. 367) Kao {to vidite, postoje samo dve

grupe, ne postoje neutralni i neopredeqeni. Ako ni{ta ne u~inimo, ve} smo doneli

svoju odluku. »Nijedan ~ovek ne mo`e biti nadvladan od sotone bez svog sopstvenog

pristanka. Ku{a~ nema vlast nad qudskom voqom niti mo`e da du{u primora na

greh. On mo`e mu~iti ali ne uprqati. On mo`e prouzrokovati du{evni strah, ali ne

mo`e opoganiti. ^iwenica da ga je Hristos pobedio treba da ohrabri Hristove

sledbenike da se mu{ki bore protiv greha i sotone.« (Isto, str. 414)

»Sotona mo`e da podmetne ne{to {to je sli~no istini da bi prevario one koji

dozvoqavaju da budu prevareni i koji `ele da izbegnu samoodricawe i `rtvu koje

tra`i istina, ali wemu je nemogu}e da dr`i pod svojom vla{}u du{u koja iskreno

`eli da na svaki na~in upozna istinu.« (Isto, str. 420)

Izgovor »kako su `iveli moji preci tako }u i ja«, ne}e biti prihva}en kao

opravdawe za odbacivawe istine. Na{i preci imali su ograni~eno poznavawe istine,

i bili odgovorni za svetlost koja ih je obasjala u wihovo vreme. Mi smo odgovorni

za svetlost koja nas danas obasjava. Ne opravdava nas ni to {to ugledni qudi, na

visokim du`nostima, verske vo|e, idu {irokim putem. Za svoju nemarnost ili

pogre{an izbor sami }emo snositi posledice, a ne drugi umesto nas.

»Samo oni koji su svoje du{e oja~ali istinama Biblije mo}i }i da podnesu

posledwu veliku borbu. Svaki pojedinac }e stajati pred pitawem: ho}e li vi{e

slu{ati Boga ili ~oveka? Odlu~an ~as je sada pred vratima. Da li su na{e noge

utemeqene na steni nepromenqive Bo`je Re~i? Jesmo li spremni da ~vrsto ustanemo

u odbranu Bo`jih zapovesti i vere Isusove?« (Kosmi~ki konflikt, str. 480) »Ali

Bog }e imati na zemqi svoj narod, koji }e paziti na Bibliju, i samo na Bibliju, kao

merilo svih nauka i temeq svake reforme. Ni mi{qewe u~enih qudi, ni tvr|ewe

nauke, ni verske dogme ili odluke crkvenih sabora, tako mnogobrojne i suprotne kao

i crkve koje ih zastupaju, ni glas ve}ine – nijedno od ovoga, niti sve zajedno, ne

mo`e se smatrati dokazom za ili protiv ma koje ta~ke vere. Pre nego {to primimo

ma koju nauku ili propis, treba da se uverimo da ih podupire ono jasno: ’Tako govori

Gospod’.« (Isto, str. 481

[to nas obasjava ve}a svetlost, to }e i na{a odgovornost biti ve}a. Bog nam

skre}e pa`wu: »Svedo~im vam danas nebom i zemqom, da sam stavio pred vas `ivot i

smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi `ivot da bude{ `iv ti i potomstvo

tvoje.« Ovde nije re~ o obi~noj smrti, ve} o kona~noj smrti i ve~nom `ivotu. Bogu

nije svejedno {ta }emo izabrati; On nas voli kao otac sinove i k}eri i sve je

u~inio da bi nas spasao, zato savetuje: »Izeberi `ivot da bude{ `iv ti i potomstvo

tvoje.« (5. Mojsijeva 24,15)

»Mi `ivimo u najsve~anijem odseku istorije ovoga sveta. Sudbina qudi koji su

prepunili zemqu treba uskoro da se odlu~i. Na{e li~no budu}e dobro, a tako|e i

spasewe drugih du{a, zavisi od puta kojim }emo sada po}i.« (Isto, str. 487) Svojim

pogre{nim izborom mo`emo dati r|av primer i navesti neuke da po|u putem otpada.

»Koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene«, rekao je Isus, »boqe bi

bilo da se obesi kamen vodeni~ni o vratu wegovu i da potone u dubine morske…

Te{ko onome ~oveku kroz kojega dolazi sablazan.« (Matej 18.6.7)

Apostol Jovan opisuje te{ke prilike na verskom poqu. On vidi licemerstvo,

spoqnu pobo`nost, ali bez sile Bo`je, i otpad. Prihvatawem mnogobo`a~ke jeresi,

Crkve }e izgubiti duhovnu silu i upasti u zamku spiritizma. »Gospod ima jo{ svoj

narod u Vavilonu, i pre nego {to Vavilon bude poho|en Bo`jim sudovima, verni

treba da budu pozvani da iza|u iz wega i da im ne naude zla wegova. Ovo je posledwa

opomena koja }e biti upu}ena stanovnicima zemqe.« (Kosmi~ki konflikt, str. 489)

Da li ste primetili da se vest o padu Vavilona i izlasku iz wega, dva puta

ponavqa u Otkrivewu? To nije slu~ajno u~iweno. Time je nagla{ena va`nost ove

vesti. Vesnik koga je Jovan video u viziji »povika jakim glasom: pade, pade Vavilon

veliki, i posta stan |avolima, i tamnica svakom duhu ne~istome… jer otrovnim

vinom svoga bluda napoji sve narode«. (Otkrivewe 18,2) ^ak i re~ »pade« na istom

mestu, dvaput se ponavqa. Kad prorok ka`e: »I posta stan |avolima, i tamnica

svakom duhu ne~istom«, slikovito i ubedqivo opisuje ekumensko jedinstvo hri{}ana

i svih religija sveta. Opojnim vinom la`nih nauka bi}e napojeni svi narodi.

109

»I carevi zemaqski su s wom bludni~ili.« (stih 3) Ovo ukazuje na nedozvoqene i

nepo{tene poduhvate koje sprovode Crkve u saradwi sa gra|anskim vlastima. Zatim

sledi posledwi poziv: »Iza|ite iz wega, narode moj, da ne budete u~esnici u wegovim

gresima i da ne primite od wegovih zala.« (stih 4; ^arni}) »Bog ne}e ostaviti

nijednoga koji tra`i istinu, da bude prevaren… Svako }e imati dovoqno svetlosti

da savesno donese odluku.« (Isto, str. 490) Na{e vreme je dragoceno i zna~ajno.

Proro{tvo je predvidelo da }e hiqade i milioni vernih i odanih hri{}ana koji se

jo{ nalaze u Vavilonu, obratiti pa`wu na vest da je Vavilon crkva koja je pala

sklapawem jedinstva sa nevernicima, odbacivawem istine i prihvatawem zablude.

Milioni po{tenih i vernih qudi poslu{a}e posledwi poziv i odvojiti se od onih

koji polaze {irokim putem. Me|u wima }e biti uglednih qudi na visokim

polo`ajima, dr`avnika, crkvenih vo|a i u~iteqa, koji }e kao Luter, Jan Hus,

Nikodim i Josif iz Arimateje, stati na stranu istine i prikqu~iti se onima koji

verno slu`e Bogu.

Nastupilo je vremee ozbiqnosti i zabrinutosti, jer qudi sve vi{e obra}aju

pa`wu na ovu vest i mnogi prime}uju da bi to mogla biti jedinstvena prilika. »A

sada zraci svetlosti svuda prodiru, i istina se vidi u svoj svojoj jasno}i, a iskrena

Bo`ja deca kidaju veze, koje su ih do sada zadr`avale. Uprkos sotoninim silama koje

su se sada udru`ile protiv istine, veliki je broj onih koji }e stati na stranu

Gospodwu.« (Isto, str. 410)

Ako si odlu~io da se i prikqu~i{ ovom mno{tvu, i uprkos te{ko}ama, ustane{ u

odbranu istine, pridru`i se u melodiji pobedni~ke himne:

Kad se javi Bo`ja truba i sam Gospod skupi nas,

Kada ve~no jutro po~ne da nam sja,

I kad spaseni na vrata u|u svi u sveti Grad:

U tom silnom mno{tvu moram biti ja!

Zbor:

U tom silnom mno{tvu tamo,

U tom silnom mno{tvu tamo,

U tom silnom mno{tvu tamo,

U tom silnom mno{tvu moram biti ja!

Kad to divno jutro vaskrsewa jednom svane nam,

I kad novi `ivot Isus svima da,

Kad u ve~nu slavu Bo`ja deca po|u tada sva,

U tom silnom mno{tvu moram biti ja!

Zato radimo svi verno sada, dok jo{ traje dan,

Neka svako ~uje sad za Gospoda!

A kad milost pro|e i u slavu sve nas skupi Spas,

U tom silnom mno{tvu moram biti ja!

(Hri{}anske himne boroj 410)

110

30.Posledwi sukob - Armagedon

Svedoci smo velike podele me|u stanovnicima na Zemqi – ceo svet se deli u dve

velike grupe. Iako se grupa koja okupqa ve}inu organizuje tako da mo`e upotrebiti

silu, ako bude bilo potrebno, i primorati mawinu da se pokori glasu otpale ve}ine;

ipak, }e na suprotnoj strani biti veliki broj po{tenih, iskrenih i vernih qudi koji

}e ostati verni Bogu i jedino Wemu poslu{ni. Kad bude izgledalo da }e ve}ina koja

je na {irokom putu izvojevati pobedu nad mawinom; Bog }e se ume{ati da odbrani

svoj poga`eni Zakon i svoje sledbenike. Zato se posledwi sukob naziva: »Boj Boga

Svedr`iteqa«.

Zanimqivo je kako je proroku otkriven po~etak posledweg sukoba: »I videh kako

iz usta a`daje i iz usta zveri i iz usta la`nog proroka izlaze tri na~ista duha kao

`abe: to su, naime, demonski duhovi koji ~ine ~udne znake, koji izlaze carevima svega

sveta – da ih skupe na boj na veliki dan Boga Svedr`iteqa.« (Otkrivewe 16,13.14:

prevod: dr ^arni}) Vode}e sile ovog trostrukog saveza, potpomognute ~udesima

spiritizma, idolopokloni~kih religija, pozivaju careve (vo|e sveta) »na boj za onaj

veliki dan Boga Svedr`iteqa«.

Odre|eno je i mesto borbe: »I sakupi ih na mesto koje se jevrejski zove Arma-

gedon.« (stih 16) Prorok ne ka`e da je to Armagedon, nego da se samo tako zove. Ne

postoji geografsko mesto koje se zove Armagedon. Neki tuma~i Biblije poku{ali su

da ga dovedu u vezu sa Megidom u Izraiqu, ali to je pogre{no. Ovo je, kao i mnoga

druga imena u Otkrivewu, simboli~no ime, a ne stvarno. Posledwi sukob }e se

odvijati na celoj Zemqi, i svi }e narodi sveta u~estvovati u wemu. »Uskoro, vrlo

uskoro, bi}e posledwa velika bitka izme|u dobra i zla. Zemqa }e biti bojno poqe

posledweg velikog obra~una i kona~ne pobede. Tu, gde je sotona tako dugo navodio

qude protiv Boga, treba zauvek savladati pobunu.« (R&H, May 13, 1902)

Borba se ne}e voditi oko nekog geografskog mesta, ve} oko ideje. Pitawe je koga

}e stanovnici ove Zemqe priznati za svoga vladara – Boga ili Wegovog protivnika,

sotonu? Borba }e se voditi »izme|u Hrista i sotone, sukob izme|u qudskih zakona i

Bo`jih propisa, izme|u vere Biblije i verovawa u qudske izmi{qotine i predawa«.

(Kosmi~ki konflikt, str 471) Ujediwewem sa idolopoklonicima i mnogobo{cima,

odbacivawem Isusa Hrista Spasiteqa ~ove~anstva i Bo`jeg savr{enog Zakona –

ve}ina qudi na Zemqi sta}e pod zastavu uzro~nika zla i pobune – sotone. »Dve

velike suprotne sile pojavi}e se u posledwoj velikoj bici. Na jednoj strani nalazi

se Tvorac Neba i Zemqe. Svi koji su na Wegovoj strani imaju Wegov pe~at. Oni su

poslu{ni Wegovim zapovestima. Na drugoj strani stoji knez tame sa onima koji su

izabrali otpad i pobunu.« (7VS, p. 982) Prevara }e biti potpomognuta spiriti-

sti~kim ~udesima.

Centar sukoba bi}e oko pravog i la`nog bogoslu`ewa. »Posledwi ~in u drami

bi}e zamewivawe istine la`ju. Kad ta zamena postane sveop{ta, Bog }e se sam

ume{ati. Kad se qudski zakoni budu uzdigli nad Bo`jim zakonom, kad sile ove zemqe

poku{aju da prinude qude da svetkuju prvi dan sedmice, znajte da je do{lo vreme da

Bog radi. On }e ustati u svom veli~anstvu i stra{no potresti zemqu.« (R&H, April

24, 1901)

Kad se sve qudske snage ujedine, i udru`e sa demonskim silama, Bo`ji Sin }e

izjaviti: »Svr{i se!« Ovom izjavom bi}e dat znak da je za spasewe qudi na Zemqi

doneta posledwa odluka. Vreme milosti bli`i se svome kraju. Bo`ji Duh vi{e ne

deluje na qude i zato se niko vi{e ne}e pokajati, nego }e jo{ vi{e huliti na Boga.

»Qudi }e umirati od straha i od ~ekawa onoga {to ide na zemqu«, rekao je Isus,

»jer }e se i sile nebeske pokrenuti.« (Luka 21,25. 26) Na{ svet o~ekuje nezapam}ena

kriza, kriza s kojom se qudi do sada nisu suo~ili.

Tada }e iznenada nastati ne{to o ~emu moderni ekumenisti i ne misle: »I nebo

se izma~e kao kwiga kad se smota, a svaka gora i svako ostrvo bi pokrenuto sa svoga

mesta. I carevi zemaqski, i velika{i, i vojvode, i bogata{i, i silni, i svaki rob i

svaki slobodwak, posakriva{e se po pe}inama i po gorskim stenama, i govorahu

gorama i stenama: padnite na nas i sakrite nas od lica onoga {to sedi na prestolu

i od gneva Jagwetova.« (Otkrivewe 6,14–16; prevod: dr ^arni})

111

»I nasta{e muwe i grmqavina i gromovi, i bi veliki zemqotres kakvoga nikad

nije bilo otkako su qudi na zemqi, toliki i tako veliki zemqotres. I veliki grad

raspade se na tri dela, i gradovi mnogobo`a~ki pado{e. I veliki Vavilon spomenu

se pred Bogom – da mu da ~a{u vina svoga qutoga gneva. I sva ostrva nesta{e, i

gradovi se vi{e ne na|o{e. I veliki grad, te`ine talantove, pade sa neba na qude, i

qudi pohuli{e na Boga zbog ovoga zla, jer wegovo zlo be{e veoma veliko.«

(Otkrivewe 16,18–21; prevod: dr ^arni})

»U prirodi izgleda kao da je sve izvan svoga reda. Reke prestaju da teku, mra~ni i

te{ki oblaci uzdi`u se i sudaraju… Doga|a se stra{an zemqotres, kakav nikad ne

be{e na zemqi, toliko tresewe, tako veliko. Izgleda kao da se nebo otvorilo i

zatvorilo… Gore se tresu kao trska na vetru, a odvaqene stene padaju na sve strane.

^uje se tutwava bure koja dolazi. More udara pomamno… Cela zemqa se di`e i

nadima kao morski valovi. Wena povr{ina puca. Izgleda da weni temeqi popu{taju.

Planinski lanci tonu. Nastawena ostrva i{~ezavaju. Morske luke koje su po zlu

postale kao Sodom nestaju u razbesnelim valovima… Najponosniji gradovi na zemqi

postaju gomila ru{evina.« (Kosmi~ki konflikt, str. 514–515)

U tom stra{nom mete`u de{ava se ne{to neobi~no. Onima koji su se poveli za

la`nim obe}awima i bezbri`no uputili {irokim putem mnogobo`a~kog razvrata,

otvaraju se o~i i vide, iako kasno, da su prevareni. U svom velikom gnevu okre}u se

protiv onih koji su ih svojim laskavim obe}awima i pogre{nim primerom naveli da

odbace istinu. »Tada nastaje veliko probu|ewe kod onih koji su izgubili sve u

velikoj buri `ivota… Narod uvi|a da je prevaren. Jedni druge optu`uju da su ih

vodili u propast… Ustaju protiv svojih la`nih pastira… Iste ruke koje su ih

nekad krunisale lovorikama, podignu}e se sada da ih uni{te… Na sve strane nastaje

sukob i krvoproli}e… Pada}e zli stanovnici zemqe – sve{tenici, stare{ine naroda,

bogati i siroma{ni, veliki i mali.« (Kosmi~ki konflikt, str. 529.531) Mo`e li

i{ta biti stra{nije od ovoga? Ovo je posledwi sukob, ali u svakoj borbi postoji i

pobednik. Podnete su velike `rtve i gubici, ali postoji i nagrada. Proliveno je

mnogo suza i krvi, ali postoji i uteha. Zato je Hristov ponovni dolazak jedino

re{ewe i jedina nada za one koji veruju u Wegova obe}awa! Oni odlu~no idu uskim

putem borbe i samoodricawa do kona~ne pobede.

112

31.Ponovni Hristov dolazak – jedino rte{ewe

Iako je svuda oko nas stra{an prizor, nema nikakvog razloga da se pla{imo, na{

Gospod i Spasiteq u koga smo ~vrsto i do kraja verovali, u svojim rukama dr`i

kqu~ na{eg izbavqewa. »Mir vam ostavqam«, rekao je Isus, »mir svoj dajem vam: ne

dajem vam ga kao {to svet daje, da se ne pla{i srce va{e, i da se ne boji.« (Jovan

14,27) Bog je s nama i to je na{a jedina nada. On je na{ Brani~, Za{titnik,

Ute{iteq i On nas hrabri: »Da se ne pla{i srce va{e, verujte u Boga, i mene

verujte. Mnogi su stanovi u ku}i Oca mojega, a da nije tako, kazao bih vam: idem da

vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet }u do}i, i uze}u vas

k sebi da i vi budete gde sam ja.« (Jovan 14,1–3) Ovo je najboqe re{ewe i jedini izlaz

iz velike krize u kojoj se nalazi ceo svet. Jedino Bog mo`e da re{i na{e probleme;

On to ho}e, mo`e, obe}ao je, i On }e to u~initi. Hristov ponovni dolazak je jedino

re{ewe, drugoga nema. Nebeski vesnici su ovako hrabrili Hristove u~enike: »Qudi

Galilejci! {to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo, tako

}e do}i kao {to videste da ide na nebo.« (Dela 1,11)

Sigurnost Wegovog ponovnog dolaska

Da bi oja~ao na{u veru i podigao nas iz malaksalosti i bezna|a, Isus izjavquje:

»Evo }u do}i skoro: blago onome koji dr`i re~i proro{tva kwige ove. I evo }u do}i

skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima wegovim.« (Otkrivewe 22,7.12)

On sigurno dolazi i donosi platu prema na{em izboru. »Ja sam Alfa i Omega,

po~etak i svr{etak, govori Gospod, koji jeste, i koji be{e, i koji }e do}i,

Svedr`iteq. I `ivi, i bejah mrtav i evo sam `iv va vek veka, amin. I imam kqu~eve

od groba i smrti.« (Otkrivewe 1,8.18) On je jedini koji u svojoj ruci dr`i kqu~ od

groba i od smrti, to je divna nada, uzvi{ena i velika radost! Samo je u posledwem

poglavqu Otkrivewa tri puta ponovqeno obe}awe Hristovog ponovnog dolaska; to

nije slu~ajno, to pokazuje zna~aj ovog doga|aja. Otkako je ~ovek pao u greh i izgubio

svoj prvobitni dom, postoji nada u ponovni Hristov dolazak. Enoh sedmi Adamov

potomak je izjavio: »Gle, ide Gospod s hiqadama svetih an|ela svojih da u~ini sud

svima, i da pokara sve bezbo`nike za sva wihova bezbo`na dela… i sve ru`ne re~i.«

(Juda 14.15)

Psalmista je izjavio: »Ide Gospod na{, i ne mu~i, pred wim je ogaw koji

pro`dire, oko wega je bura velika.« (Psalam 50,3–5) Apostol Pavle sa velikom

sigurno{}u naziva ga bla`enom nadom: »^ekaju}i bla`ena nada i javqawe slave

velikoga Boga i spasa na{ega Isusa Hrista.« (Titu, 2,13) »^ekamo po obe}awu wegovu

novo nebo i novu zemqu«, rekao je apostol Petar, »gde pravda `ivi. Zato qubazni,

~ekaju}i ovo starajte se da vas on na|e ~iste i prave u miru.« (2. Petrova 3,13–14)

Znaci Hristovog dolaska

Dan Hristovog dolaska nije nam otkriven, ali dati su znaci po kojima mo`emo

znati da je vrlo blizu. »I odmah }e po nevoqi dana tih,« rekao je Isus, »sunce

pomr~ati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske

pokrenuti se.« (Matej 24,29)

1. Znaci na verskom poqu. Jevan|eqe }e se propovedati po svetu »I propoveda}e

se ovo Jevan|eqe o carstvu po svemu svetu za svedo~anstvo svima narodima. I tada

}e do}i posledak.« (Matej 24,14) Postoje mnogobrojne radio i TV stanice preko kojih

se dan i no} propoveda Jevan|ewe svim narodima. [tampaju se Biblije i druga

literatura, {aqu misionari u strane zemqe, podi`u ustanove: crkve, {kole, i

bolnice; hiqade qudi svakoga dana primaju istene Jevan|eqa. Poseban naglasak

stavqen je na posledwu vest: »Bojte se Boga i podajte mu slavu jer do|e ~as suda

wegova… Pade, pade, Vavilon grad veliki, jer otrovnim vinom svoga bluda napoji sve

narode… Iza|ite iz wega narode moj!« (Otkrivewe 14,6; 18,4)

113

2. Otpad od vere. »Ali ovo znaj da }e u posledwe dane nastati vremena te{ka«,

pi{e apostol Pavle, »jer }e qudi postati samo`ivi, srebroqupci, hvali{e,

ponositi, hulnici, nepokorni roditeqima, neblagodarni, nepravedni, nequbavni,

neprimirqivi, opada~i, neuzdr`nici, besni, nedobroqubivi, izdajnici, nagli,

naduveni, koji vi{e mare za slasti nego li za Boga, koji imaju obli~je pobo`nosti, a

sile su se wezine odrekli, i ovakvih se kloni.« (2. Timotiju 3,1–5) Svakako ste

primetili da se ovaj Pavlov opis savr{eno uklapa u savremene `ivotne prilike. »A

{to }e se bezakowe umno`iti, ohladne}e qubav mnogih«, rekao je Isus. (Matej 24, 12)

Nedostatak qubavi pokazuju roditeqi prema deci, deca prema roditeqima; brakovi se

razvode, deca ostaju sama, nezbrinuta na ulici, prijateqi izdaju prijateqe.

3. Ograni~ewe verske slobode. »Da niko ne mo`e ni kupiti ni prodati, osim ko

ima `ig, ili ime zveri, ili broj imena wezina.« (Otkrivewe 13,17)

4. Ratovi. »^u}ete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne upla{ite; jer

treba da to sve bude. Ali nije jo{ tada posledak. Jer }e ustati narod na narod i

carstvo na carstvo: i bi}e gladi i pomori, i zemqa }e se tresti po svetu.« (Matej

24,6.7)

Na~in Hristovog dolaska

Isus je znao da }e u posledwe vreme biti velike prevare, zato je dao uputstva

svojim sledbenicima: »Jer }e iza}i la`ni hristosi i la`ni proroci, pokazuju}i

znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude mogu}e i izabrane. Eto vam kazah

unapred. Ako vam dakle reku: evo ga u pustiwi, ne izlazite: evo ga u sobi, ne verujte.

Jer kao {to muwa izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav }e biti dolazak

sina ~ove~ijega.« (Matej 24,24–27) Nije to nikakav Mietrija, koji se dugo skriva na

vrhovima Himalaja, koga opisuje Krim, niti }e wegova pojava biti tajanstvena – ono

su la`ni hristosi i prevarqivi u~iteqi. Hristos }e do}i tako da }e Ga videti

svako oko, ~ak i oni koji ne `ele da Ga vide. »Evo ide na oblacima i ugleda}e ga

svako oko.« (Otkrivewe 1,7)

I apostol Pavle je rekao da }e Hrists do}i iznenada: »Jer sami znate jama~no da

}e dan Gospodwi do}i kao lupe` po no}i. Jer kad reku: mir je, i nema se ~ega bojati,

onda }e iznenada napasti na wih kao bol na trudnu `enu, i ne}e ute}i. Ali vi,

bra}o, niste u tami da vas dan kao lupe` zastane.« (1. Soluwanima 5,2–4) Onima koji

su jo{ uvek uplakani pritisnuti teretom tuge, bola i jada, Bog otkriva zavr{nu fazu

svog novog poretka: »I videh novo nebo i novu zemqu«, pi{e apostol Jovan, »jer prvo

nebo i prva zemqa pro|o{e, i mora nema vi{e. I videh sveti grad, novi Jerusalim

kako silazi s neba od Boga, opremqen kao nevesta koja je ukra{ena za svoga mu`a. I

~uh kako jedan jaki glas sa prestola govori: vidi skinije Bo`je me|u qudima, i On

}e stanovati s wima, i oni }e biti Wegov narod i sam Bog bi}e s wima, pa }e otrti

svaku suzu s wihovih o~iju, i ne}e vi{e biti smrti, ni `alosti, ni vike, ni bola,

jer ono prvo pro|e.« (Otkrivewe 21,1–4; prevod: dr ^arni})

[ta }e{ izabrati – nesigurno re{ewe koje nude qudi, ili re{ewe koje nudi

Svemogu}i Bog? Od na{eg izbora zavisi na{ `ivot ili na{a smrt. Bog }e svoja

obe}awa uskoro ispuniti, ali da li }e Wegova obe}awa biti ispuwena i nad nama?

Copyriht © 2018. by Blagoje Samardzija

Kontakt: Imanade@outlook.com

114