EKONOMSKE IDEJE I PRAKSAKVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKEI POSLOVNE INFORMATIKE

IzdavačCentar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u BeograduKamenička 6, tel. 3021-045, faks 3021-065E-mail:cid@ekof.bg.ac.rs

Dekan Ekonomskog fakultetaProf. dr Branislav Boričić

ŠtampaJP „SLUŽBENI GLASNIK” – BEOGRADwww.slglasnik.com

Tiraž200 primeraka

Godina2020.

REDAKCIJA ČASOPISA EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA

Glavni urednik časopisaprof. dr Miomir Jakšić

Urednici časopisaprof. dr Marko Backovićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Saša Veljković

Sekretar redakcijeMilutin Ješić

Tehnički sekretarIva Dimitrijević

Kontakt redakcijeTelefon: +381 11 3021 210Faks: +381 11 2639 560e-mail: ekonomskeideje-praksa@ekof.bg.ac.rs

Članovi Redakcijeprof. dr Marko Backovićprof. dr Predrag Bjelićprof. dr Zoran Bogetićprof. dr Čedomir Čupićprof. dr Radmila Dragutinović - Mitrovićprof. dr Ðorđe Ðukićprof. dr Nikola Fabrisprof. dr Miomir Jakšićprof. dr Nebojša Janićijevićprof. dr Radovan Kovačevićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Gojko Rikalovićprof. dr Ljubodrag Savićprof. dr Žaklina Stojanovićprof. dr Miroslav Todorovićprof. dr Saša Veljkovićprof. dr Siniša Zarić

International Editorial BoardSnježana Brkić, professor, University of Sarajevo, Bosnia and HerzegovinaVeselin Drašković, professor, University of Montenegro, MontenegroDavor Dujak, professor, University of Osijek, CroatiaGordana Ðurović, professor, University of Montenegro, MontenegroRana Eskinat, professor, Anadoly University, TurkeyIrena Kikerkova, professor, Ss. Cyril and Methodius University, FYRMYoji Koyama, professor emeritus, Niigata University, JapanPerica Macura, professor, University of Banja Luka, Bosnia and HerzegovinaÐuro Medić, professor, University of Zagreb, CroatiaBožo Mihailović, professor, University of Montenegro, MontenegroMićo Radović, professor, University of Montenegro, MontenegroSrđan Redžepagić, professor, University Nice Sophia Antipolis, FranceYannis Tsekouras, professor emeritus, University of Macedonia, Greece

SADRŽAJ

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)Radovan Kovačević

TRANZICIJA KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE – KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJAÐorđe MitrovićEmilija Manić

SPECIFIČNOSTI SEKTORA KREATIVNIH INDUSTRIJA KAO JEDNOG OD POKRETAČA PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJEIgor KovačevićAleksandra Ðorđević ZorićAleksandra AnićMaja Ribić

PRUŽANJE JAVNIH USLUGA NA PRINCIPU JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVAMarina ZorojaSvetozar Tanasković

FINANCIAL INNOVATIONS IN MODERN FINANCIAL SYSTEM – ANALYTICAL BASICS AND PRACTICAL ASPECTSŽarko Ðorić

07

27

65

49

81

7EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

RADOVAN KOVAČEVIĆ1E-mail: radovan.kovacevic@ekof.bg.ac.rs

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)2

THE WORLD ECONOMY, TRADE OF THE EUROPEAN UNION AND SERBIA’S MERCHANDISE EXPORTS BEFORE THE CORONAVIRUS (COVID-19) PANDEMIC

JEL KLASIFIKACIJA: F14, F17, F18, F21

APSTRAKT:

Rast svetske privrede je usporavao tokom 2019. godine. Prognoze globalnog privrednog rasta i rasta svetske trgovine su nekoliko puta revidirane na niže stope, a bilo je primet-no usporavanje industrijske proizvodnje u pojedinim zemljama. Ovaj trend je pojačan u drugoj polovini 2019. godine. Narastanje protekcionizma u svetskoj privredi usporilo je rast svetske trgovine, a slutnje o mogućoj recesiji globalnih razmera postale su sve

1 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet2 Rad je deo istraživanja na projektu 179065 Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije „Uloga

države u novom modelu rasta privrede Srbije”.

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)8učestalije. Zahvaljujući usložnjavanju globalnih proizvodnih mreža, produbljena je globa-lizacija svetske privrede. U radu se pokazuje da je rasla integrisanost Srbije u globalne proizvodne mreže, što je delovalo pozitivno na robni izvoz. Međutim, usled visokog ste-pena globalizacije, recesioni impulsi se brzo prenose iz jedne u drugu zemlju. Pandemija koronavirusa je dovela do zaustavljanja proizvodnje u mnogim zemljama, tako da će to nepovoljno da se odrazi na privredni rast i svetsku trgovinu. Danas je neizvesno šta će se događati u budućnosti, i kad će ova pandemija proći, tako da su i prognoze kretanja svetske privrede kratkoročne prirode i podložne su korekcijama.

ABSTRACT:

The global economic growth continued to slow in 2019. The forecasts of global economic growth and world trade growth have been revised downwards several times, with the slow-down in industrial production in some countries. This trend was intensified in the second half of 2019. The rise in protectionism around the world has slowed the growth of world trade, and the assumptions about worldwide economic downturn have become more fre-quent. Due to the complexity of global production networks, the globalization in the world economy has deepened. The paper shows that Serbia’s integration into global production networks has increased, which has had a positive effect on commodity exports. However, due to the high degree of globalization, recessionary impulses are transmitted quickly from one economy to another. The coronavirus pandemic has led to a halt in production in many countries, so it will adversely affect the economic growth and the world trade. It is uncertain today what will happen in the future and when this pandemic will pass, so that forecasts for world economy trends are of short-term nature and are subject to correction.

KLJUČNE REČI:IZVOZ I UVOZ ROBE, PRIVREDNI RAST, EVROPSKA UNIJA(EU), EVROZONA, GLOBALNI LANCI VREDNOSTI

KEYWORDS:MERCHANDISE EXPORTS AND IMPORTS, ECONOMIC GROWTH, EUROPEAN UNION, EUROZONE, GLOBAL VALUE CHAINS (GVCs)

9EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

1. UVODRast svetske privrede u drugoj polovini 2019. bio je na silaznoj putanji. Taj trend je sledila i međunarodna trgovina. Simptomi recesije bili su vidljivi pre svega u EU, koja se još uvek nije potpuno oporavila od prethodne globalne finansijske krize. Evrozona je bila izložena udaru smanjene izvozne tražnje. Posledice trgovinskog protekcionizma u svetu, koji se raširio izvan početnih aktera (SAD i Kina), osetile su se i u trgovinskim odnosima između SAD i njegovih zapadnih trgovinskih partnera. Pojedini izvozni sektori EU suočili su se sa višim carinskim stopama u izvozu na tržište SAD. U većini članica evrozone registrovano je usporavanje industrijske proizvodnje (indikativno je da se to desilo i u Nemačkoj).3 Neizvesnosti u pogledu kretanja na svetskom tržištu, pojačane trgovinskim ratom između SAD i Kine, uticale su i na ponašanje preduzeća, koja su ispoljila povećanu opreznost u pogledu ugovaranja novih narudžbina, i smanjila proizvodnju zbog porasta zaliha. Akomodirajuća monetarna politika Evropske centralne banke (ECB) nije bila u stanju da neutrališe smanjivanje efektivne izvozne tražnje za proizvodima evrozone.

Cilj ovog rada je da analizira opšte tendencije svetske privrede, a pre svega privrede EU, i uporedi procene daljeg razvoja, koje su urađene u relevantnim međunarodnim organizacijama tokom 2019, dakle pre izbijanja pandemije COVID-19. U radu se takođe istražuju trendovi trgovine EU i evrozone kao i strukturni aspekti svetske trgovine i robni izvoz Srbije. Rad sadrži i procene ekonomskih uticaja ove pandemije na svetsku privredu. Preostali deo rada je strukturiran na sledeći način. U drugom delu se izlaže metodologija istraživanja, opisuju korišćeni podaci i formulišu istraživačke hipoteze. U trećem delu se daju projekcije rasta svetske privrede i trgovine, koje su uradile međunarodne instituci-je (eng. Organisation for Economic Cooperation and Development – OECD, European Central Bank – ECB i World Trade Organization - WTO). U četvrtom delu se analizira međunarodna trgovina EU i evrozone pre izbijanja pandemije. U petom delu se obrađuju strukturni aspekti svetske trgovine i robnog izvoza Srbije. Šesti deo je posvećen progno-zama razvoja svetske privrede, koje su nastale posle izbijanja pandemije COVID-19. Zaključak je izložen u sedmom delu.

2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAU radu smo analizirali projekcije rasta svetske privrede i trgovine, koje su urađene u me-đunarodniom organizacijama (OECD, ECB, Međunarodni monetarni fond – MMF (eng. International Monetary Fund – IMF) i Svetska trgovinska organizacija - STO). Na osnovu ovih procena i njihovih uzastopnih korekcija, ocenjuju se tendencije svetske privrede. Polazna hipoteza našeg istraživanja je da je svetska privreda pre izbijanja pandemije COVID-19 bila u silaznoj fazi konjunkturnog ciklusa, a da je pandemija značajno dopri-nela recesionom šoku. Pomoćna hipoteza je da se zaustavljanje recesije može postići uz obilatu pomoć države realnom i finansijskom sektoru, kao i uz monetarnu asistenciju centralnih banaka.

3 Indeks obima industrijske proizvodnje (posmatran kao procentualna promena tekućeg u odnosu na prethodni kvartal) u evrozoni u poslednja tri kvartala 2019. imao je negativan rast. Karakteristično je da je ovaj pokazatelj u Nemačkoj u kon-tinuiranom padu od trećeg kvartala 2018. godine. U 2019. je ostvaren sledeći pad industrijske proizvodnje u Nemačkoj po kvartalima: Q1 = -1,0%; Q2 = -1,7%; Q3 = -0,8%; Q4 = -1,9% (sezonski i kalendarski prilagođeni podaci). Podaci su preuzeti sa sajta https://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/submitViewTableAction.do [Pristupljeno 29.04.2020].

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)10

3. PROJEKCIJE RASTA SVETSKE PRIVREDE I TRGOVINE PRE IZBIJANJA PANDEMIJE COVID-19U okviru ovog odeljka daje se osvrt na prognoze i ocene razvoja svetske privrede, urađe-ne u vodećim međunarodnim institucijama. OECD je u svojoj cenjenoj publikaciji Eko-nomski izgledi (eng. Economic Outlook) (novembarsko izdanje)4 istakao da su globalne perspektive svetske privrede neizvesne. Na osnovu novembarskih projekcija iz 2019. očekivalo se usporavanje globalnog privrednog rasta u 2019. na 2,9% i takođe 2,9% u 2020. godini. Procene za 2019. su se pokazale kao tačne, dok će očekivani rast od 2,9% u 2020. ostati nerealizovan zbog izbijanja pandemije COVID-19. Treba istaći da je ostvareni rast svetske privrede od 2,9% u 2019. ujedno predstavljao najnižu godišnju stopu privrednog rasta posle finansijske krize iz 2008. godine. Rastuće tenzije u svetskoj trgovini registrovane u drugoj polovini 2019. su posledica oživljavanja protekcionizma, pre svega u razvijenim zemljama. Neizvesnosti koje karakterišu svetsko tržište, po oceni ove studije, smanjuju poverenje i utiču na investicije. To se odražava na finansijska tržišta i ugrožava perspektive budućeg privrednog rasta. Prekidi u trgovini i usporavanje tokova u prekograničnim lancima isporuka slabe tražnju, a posredstvom smanjivanja produktiv-nosti i podsticaja za investiranje, povećavaju troškove dugoročnog rasta. Rast globalne trgovine (roba i usluge) po obimu usporen je krajem 2018, a tokom 2019. je bio u padu. Kratkoročni izgledi za oživljavanje trgovine, prema navedenoj studiji, nisu bili ubedljivi. U studiji se takođe ističe da su neizvesnosti u vezi sa trgovinskom politikom dostigle visok nivo, dok su nove izvozne narudžbine bile u opadanju za veliki broj zemalja. Niža očekivanja u pogledu budućeg rasta takođe smanjuju motivisanost za tekuće investiranje, zaključuje se u ovoj studiji.

Carine u međusobnoj trgovini SAD i Kine uvedene od početka 2018. značajno su dopri-nele opadanju međunarodne trgovine, a ovaj uticaj se preneo u 2019. godinu. Efekat ne-sigurnosti i neizvesnosti koji prizvode ove carine mogu u dugom roku uticati na dinamiku svetske trgovine. Ovi efekti su ugrađeni u navedene projekcije globalnog privrednog rasta u spomenutoj studiji OECD-a. Mada je veći obim američko-kineske trgovine već pokriven carinama, smatralo se da bi se carinske stope mogle uvećati ukoliko izostane napredak u trgovinskim pregovorima ove dve zemlje.5 U istom izvoru je izneto mišljenje da bi se bilateralne trgovinske tenzije između SAD i Kine mogle preneti i na druge zemlje,6 uk-ljučujući i trgovinu između SAD i EU, posebno u sektorima kao što su motorna vozila, delovi, avioni i aeronautika. Trgovinske tenzije po izbijanju pandemije COVID-19 mogle bi

4 OECD (2019), p. 13.5 U literature se možemo susresti sa ocenama da je robni deficit SAD u trgovini s Kinom posledica valutne manipulacije

Kine (videti Bergsten and Gagnon, 2017, p. 172). Da Kina potcenjuje svoju valutu radi podsticanja izvoza, smatra američko ministarstvo finansija u svom izveštaju “Report to Congress on the Macroeconomic and Foreign Exchange Policies of Major Trading Partners of the United States” iz maja 2019. godine (U.S. Department of the Treasury Of-fice of International Affairs, 2019). Eventualna neuravnoteženost deviznog kursa može dodatno destabilizovati trgovinu (Djordjević, 2019, str. 51).

6 Trgovinski pregovori između SAD i Kine doveli su do sporazuma koji sadrži neke elemente usmeravane (upravljane) trgov-ine. Ukoliko ne dođe do značajnijeg rasta uvoza Kine, bilateralne obaveze o međusobnoj kupovini proizvoda između SAD i Kine mogle bi dovesti do značajnog preusmeravanja trgovine za ostale zemlje. EU bi se mogla suočiti sa značajnim skre-tanjem trgovine (eng. trade diversion) usled američko-kineskog trgovinskog sporazuma, koji bi imao za rezultat povećane kineske kupovine američkih automobila, mašina i elektronskih proizvoda. S obzirom da sporazum sadrži stavke koje se odnose na trgovinu sirovinama, to bi moglo da ugrozi male izvoznike ovih proizvoda. Ovo ukazuje na slabosti bilateralnih trgovinskih aranžmana (detaljnije o ovome videti u: Cerutti et al., 2019).

11EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

da se prošire. Sem toga, neizvesno je da li će doći do ukidanja preostalih carina između SAD i Kine, koje su uvedene u poslednje dve godine. Ukoliko se ograničenja u trgovini i investicijama budu koristila kao poluga za ograničavanje stranih kompanija, mogu nastu-piti i veći poremećaji od postojećih.7 Ako SAD uvedu carine na uvoz evropskih automobila i auto delova, to bi sigurno dodatno uticalo na smanjivanje globalne trgovine.

Projekcije ECB8 takođe skreću pažnju na opadajuće tendencije međunarodne trgovine. U tabeli 1. se zapaža da je ECB u decembru 2019. projektovala stagnaciju svetske trgovine u 2019 (u poređenju sa 4,6% rasta u 2018). Prema ocenama ECB, usporavanje rasta industrijske proizvodnje u razvijenim zemljama, zajedno sa trgovinskim tenzijama u sve-tu, odgovorno je za pad svetske trgovine. Delimičnu odgovornost ECB dodeljuje slabljenju tehnološkog ciklusa ili poremećajima u automobilskoj industriji.

TABELA 1. PROJEKCIJE RASTA SVETSKE PRIVREDE ECB

DECEMBAR 2019 SEPTEMBAR 2019

2019 2020 2021 2022 2018 2019 2020 2021

Rast svetskog BDP-a (bez Evrozone) 2,9 3,1 3,3 3,4 3,8 3,1 3,4 3,5Globalna trgovina (bez Evrozone)1 0,0 0,8 2,4 2,7 4,6 0,4 2,2 2,9Strana tražnja uvoza iz Evrozone2 0,7 1,0 2,3 2,6 3,7 1,0 1,9 2,7

Napomene: 1Izračunato kao ponderisani prosek uvoza. 2Izračunato kao ponderisani prosek uvoza trgovinskih partnera evrozone.

Izvor: ECB (2019), ECB staff macroeconomic projections for the euro area, (December), p. 9, https://www.ecb.euro-pa.eu/pub/pdf/other/ecb.projections201912_eurosystemstaff~c7a91336cb.en.pdf [Pristupljeno 25.04.2020].

Na osnovu podataka iz nacionalnih računa, ECB je u decembru 2019. ocenila da je nakon zastoja krajem 2018, rast globalnog uvoza (bez evrozone) uronio u negativno po-dručje u prvom kvartalu 2019, a da se za celu 2019. predviđa stagnacija svetskog uvo-za. Kontrakcija trgovine je registrovana u velikom broju zemalja.9 Usporavanje domaće tražnje u Kini i slabljenje trgovine između azijskih zemalja, znatno je, prema oceni ECB, doprinelo osetnom usporavanju rasta svetske trgovine. Mada se u 2019. očekivalo oštro usporavanje trgovine, ECB je u navedenoj analizi procenila da bi u 2020. i 2021. svetska trgovina mogla da raste po stopama od 0,8% i 2,4%, respektivno. Polazeći od proce-njenog rasta glavnih trgovinskih partnera evrozone, ECB je ocenila da bi izvozna tražnja evrozone mogla da poraste za 1,0% u 2020, odnosno za 2,3% u 2021. godini. Pad ove tražnje u 2019. uveliko se pripisuje porastu carina u međunarodnoj trgovini. U spome-

7 Do korporativnih stresova može doći i zbog oštrih reakcija finansijskog tržišta na širenje COVID-19, kao što se desilo krajem februara 2020. kad je veliki broj korporativnih obveznica sa investicionim rejtingom (eng. investment grade) rangiran kao BBB, što je najniži rejting do sada za ovaj tip obveznica. Ukoliko bi rejting ovih obveznica bio oboren na neinvesticione razrede, njihova prisilna prodaja bi mogla prouzrokovati dalji pad finansijskog tržišta (videti Vardi, 2020).

8 ECB (2019), p. 9. 9 Liberalizacija trgovine u okviru multilateralne saradnje bila je ključni faktor pokretanja globalnog prosperiteta u drugoj

polovini 20. veka. Zahvaljujući smanjivanju trgovinskih barijera i unapređenju komunikacionih tehnologija, olakšano je širenje globalnih lanaca isporuke iz razvijenih zemalja u zemlje sa tržištem u nastajanju (eng. emerging market econo-mies - EMEs) (Kina, zemlje jugoistočne Azije, Centralna i Istočna Evrope i dr.) (Baldwin, 2016). Oživljavanje protekcio-nizma preti da poništi pozitivne rezultate liberalizacije svetske privrede. Ukoliko dođe do jačanja trgovinskih trenzija u svetu, pooštreni finansijski stresovi i gubitak poverenja bi bili neposredni efekti ove eskalacije. Ovakav scenario uklapa se u zapažanja da poremećaji u međunarodnim tokovima kapitala, s obzirom na njihovu ulogu kao pokretača međunarodne ekonomije, mogu dodatno otežati funkcionisanje svetske privrede (Fabris, 2018, str. 11).

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)12nutoj studiji se ocenjuje da su ograničene mogućnosti skretanja trgovine prema trećim tržištima, kako bi se ublažile negativne posledice porasta carina na globalnu trgovinu.

Savremeni protekcionizam, u svojoj razvojnoj fazi pre izbijanja pandemije COVID-19, nosio je rizike poremećaja GVCs.10 Očekivalo se da bi usporeniji oporavak zemalja u tranziciji (ZUT) na kraju mogao prerasti u sporiji globalni privredni rast. Veće uvozne dažbine povećavaju troškove trgovine, što može uticati na količine i cene razmenljivih proizvoda (eng. tradable goods). Ova pojava se u literaturi označava kao trgovinski ka-nal prenosa protekcionističkih mera. Ispoljeni efekat se pojačava u slučajevima složenih GVCs. Porast troškova trgovine može uticati na uslove kreditiranja i finansijske tokove. Neizvesnot u pogledu buduće trgovinske politike može dovesti do finansijskih stresova, uz rastuće premije rizika.11 Sve se ovo može pogoršati u slučaju kad se trgovinski rat raširi na više zemalja. Rastuće trgovinske distorzije podrazumevaju veće troškove trgovine za sve zemlje, što može da poremeti optimalnu alokaciju resursa. U tom slučaju, sve zemlje uhvaćene u kovitalac trgovinskog rata na kraju se mogu naći u gorem položaju nego na početku sukoba.12 U jednom istraživanju je ocenjeno da se razvijene zemlje suočavaju sa padom produktivnosti proizvodnje, što otežava povratak njihove privrede na dinamičnije stope privrednog rasta.13

Razmah protekcionizma smanjuje javnu podršku otvorenosti privrede. Prelivanje kriza iz inostranstva neuporedivo je brže u otvorenoj privredi, što naizgled stvara utisak da je sobodna trgovina povećala ranjivost zemalja. Ne sme se, međutim, izgubiti iz vida da međunarodna trgovina podstiče specijalizaciju zemalja u proizvodnji u kojoj one imaju komparativnu prednost, dok je istovremeno potrošačima na raspolaganju veći asorti-man proizvoda. Empirijska istraživanja su pokazala da je otvorenost trgovine uticala na rast dohotka po stanovniku u svim zemljama posredstvom brojnih kanala, što je do-prinelo globalnom smanjenju siromaštva.14 Međutim, distribucija koristi od otvorenosti trgovine razlikuje se od zemlje do zemlje, a unutar zemalja prema društvenim grupama. Neki autori smatraju da je otvorenost trgovine nanela štete domaćem privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta, zbog investiranja u druge zemlje sa nižim troškovima

10 Finansijska kriza iz 2008. godine otkrila je nove globalne međuzavisnosti i potpunije osvetlila ulogu koju imaju globalni lanci vrednosti u mehanizmu prenošenja šokova. Stiče se utisak da je globalna industrijska povezanost stvorila brže kana-le za širenje štetnih eksternih šokova. Udar koji pogađa jedan segment globalnog lanca snabdevanja utiče na celokupnu mrežu posredstvom veza unazad i napred, u okviru globalnog lanca vrednosti (Brana, 2016, p. 3). Takođe, svaki put kad poluproizvodi prelaze granicu, akumuliraju se troškovi usled plaćenih carina. Faze proizvodnje sa malom dodatom vrednošću su osetljivije na ove troškove od proizvodnje koja ima visoku dodatu vrednost (videti, Jakubik and Stolzenburg, 2019).

11 Kad se povećava neizvesnost, neke kompanije mogu da „oklevaju” sa preduzimanjem novih investicija, čekajući da se situacija razbistri (Handley and Limão, 2015). U tom čekanju, firme praktikuju smanjivanje inostranih narudžbina reprodukcionih materijala, što može značajno uticati na smanjivanje međunarodnih trgovinskih tokova (Novy and Taylor, 2014).

12 U trgovinskom sporu između dve zemlje, treće zemlje mogu imati privremene koristi od rastućeg protekcionizma. Kon-kretno, moguće je da poraste tržišni udeo trećih zemalja na tržištu koje uvodi veće carine. U trgovinskom sukobu između SAD i Kine, teorijski je moguće da izvoznici iz evrozone postanu konkurentniji u odnosu na američku robu u Kini, i u odnosu na kinesku robu u SAD. Koristi trećih zemalja od skretanja trgovine usled protekcionizma zavise od njihove spo-sobnosti da zamene uvozne proizvode iz različitih zemalja. Veća zamenljivost vodi većem preusmeravanju trgovine.

13 Skoro sve zemlje OECD beleže usporavanje prosečnog rasta produktivnosti od sredine 2000-ih, u poređenju sa prethod-nom dekadom i dugoročnim posleratnim prosecima (Posen and Zettelmeyer, 2019, p. 1).

14 World Bank Group and World Trade Organization (2015), p. 19.

13EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

proizvodnje.15 Osim toga, trgovinska integracija je pojačala sinhronizaciju konjunkturnog ciklusa između regiona u svetu, što je povećalo ulogu zajedničkih globalnih faktora u fluktuacijama BDP-a.16

Eskalirajuće trgovinske tenzije u svetu i usporavanje globalnog rasta su ključni razlozi zbog kojih su ekonomisti STO u drugoj polovini 2019. smanjili prognoze rasta svetske trgovine u 2019. i 2020. godini. Prema procenama iz oktobra 2019., očekivalo se da će volumen svetske robne trgovine u 2019. porasti za samo 1%, što je znatno manje od aprilske prognoze iz 2019. od 2,6%. Prognoza rasta za 2020. bila je 2,7% što je manje od ranije predviđenih 3,0%. Ekonomisti STO su upozorili da su rizici usporavanja još uvek visoki, i da projekcije za 2020. zavise od povratka na normalnije trgovinske odno-se.17 Izloženi pregled odabranih projekcija kretanja svetske privrede, koje su urađene pre izbijanja pandemije COVID-19, potvrđuje da su privredna kretanja u svetu u 2019. godini imala recesione karakteristike.

4. MEÐUNARODNA TRGOVINA EU I EVROZONE PRE PANDEMIJE COVID-19Najznačajniji trgovinski partneri Srbije su članice EU i evrozone. Uvozna tražnja ovih zemalja opredeljuje dinamiku i razmere robnog izvoza Srbije. Zbog toga je značajno da se sagleda kretanje međunarodne trgovine EU, a posebno evrozone, pre izbijanja pandemije COVID-19.

U 2019. godini, robni izvoz evrozone u ostatak sveta (eng. Extra-EA19 exports) dostigao je 2.345,8 milijardi evra (porast od 2,8% u odnosu na 2018), dok je uvoz iz ostatka sveta iznosio 2.120,2 milijarde evra (porast od 1,5% u odnosu na 2018). Dakle, evrzona je u razmeni sa ostatkom sveta ostvarila robni suficit u iznosu od 225,5 milijardi evra, što je za 30,8 milijardi evra više nego u 2018. godini. Trgovina u okviru evrozone (eng. intra-EA19 trade) iznosila je 1.967,0 milijardi evra u 2019, što je porast od 1,0% u odnosu na 2018. godinu.18 Izvoz Evropske unije (EU27) izvan ove zone (eng. Extra-EU27 exports) u 2019. iznosio je 2.132,0 milijardi evra (porast od 3,5% u odnosu na 2018), dok je vrednost robnog uvoza (eng. Extra-EU27 imports) dostigla 1.934,9 milijardi evra (porast od 1,4% u odnosu na 2018). Dakle, u 2019. formiran je robni suficit od 197,1 milijardu evra u robnoj razmeni EU27 s ostatkom sveta. Rast robne trgovine EU27 unutar ove integracije (eng. Intra-EU27 trade) bio je manji, i iznosio je samo 1,5% u odnosu na 2018. godinu.19

15 Kao primer, u literaturi se navodi zabrinutost SAD i EU zbog transfera intelektualnih prava koje vrše transnacionalne kompanije u procesu investiranja u kinesku privredu. Za prikaz novijih sporova u vezi sa prenosom tehnologije i pravima intelektualne svojine videti Jiming and Posen (2019). Domaće kompanije u Kini ostvaruju koristi od prisustva stranih multinacionalnih kompanija, ne samo posredstvom rasta zaposlenosti i proizvodnje domaćih isporučilaca, već i zbog toga što one predstavljaju snažan kanal za difuziju znanja i veština. Neretko strane filijale transferišu tehnološku aktivu u vidu dizajna i patenata domaćim dobavljačima (Narula and Zhan, 2019, p. 11).

16 Duval et al. (2016).17 WTO (2019).18 https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/10294552/6-18032020-BP-EN.pdf/cea9c3ed-6d85-81a5-55b8-

698c88f2c129 [Pristupljeno 18.04.2020].19 https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/10294552/6-18032020-BP-EN.pdf/cea9c3ed-6d85-81a5-55b8-

698c88f2c129 [Pristupljeno 18.04.2020].

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)14Za razliku od podataka za EU27 u celini, među zemljama članicama postoje razlike. Ek-stra EU uvoz Nemačke u 2019. iznosio je 407,5 milijardi evra, i bio je na nivou 2018. godine. Istovremeno je nemački izvoz izvan EU27 u 2019. iznosio 631,8 milijardi evra, što predstavlja porast od 1% u odnosu na 2018. godinu. Rezultat je suficit ekstra-EU trgovinskog bilansa u iznosu od 224,3 milijarda evra (218,5 milijardi evra u 2018). Slika je unekoliko drugačija ako se posmatra trgovina Nemačke sa zemljama u okviru EU27 (eng. Intra-EU trade). U tom slučaju, robni uvoz Nemačke iz EU27 u 2019. je dostigao 694,7 milijardi evra, što je porast od 2% u odnosu na 2018. godinu. Robni izvoz Nemačke u EU27 u 2019. je iznosio 698,3 milijarde evra, i bio je isti kao u 2018. godini. Sumarni efekat robne razmene Nemačke s ostalim zemljama članicama EU27 je robni suficit u iznosu od 3,6 milijardi evra (14,8 milijardi evra u 2018). Na osnovu ovih podataka nameće se zapažanje da je Nemačka u 2019. imala rast svoje uvozne tražnje iz EU27, dok je njena ekstra EU tražnja stagnirala. Suficit trgovinskog bilansa u ekstra EU trgovini bio je 224,3 milijarde evra, prema suficitu od samo 3,6 milijardi evra u razmeni sa zemljama članicama EU27.20 S obzirom da je Nemačka vodeći trgovinski partner Srbije, dalje smanjivanje uvozne tražnje Nemačke izvan granica EU bi moglo uticati na malaksavanje nešeg robnog izvoza u Nemačku.

Na drugoj strani, povećano investiranje nemačkog kapitala u Srbiji otvara mogućnost da se zadrži ili čak pojača dinamika našeg robnog izvoza u Nemačku. Proizvodnja delova i komponenti za nemačke kompanije u okviru lanaca isporuke (eng. supply chain process) predstavlja razlog za očekivano povećanje robnog izvoza.

Za razliku od Nemačke, neke druge članice EU27 su imale deficit robne razmene u ekstra EU trgovini u 2019. godine (Belgija-15,7 milijardi evra, Češka-5,5 mlrd, Španija-31,0 mlrd, Holandija-118,0 mlrd, Poljska-17,0 mlrd).21 Očekivano smanjivanje uvozne tra-žnje u 2020. na nivou razvijenih zemalja moglo bi značajnije da utiče na zemlje koje su u izvozu više orijentisane na tržišta zemalja sa većim trgovinskim deficitom.22

Porast suficita tekućeg računa evrozone po izbijanju globalne finansijske krize 2008. nastao je, prema oceni MMF-a,23 kao rezultat snažnog deleviridžinga (eng. deleveraging) većine zemalja dužnika, i kontinuirano velikih suficita kod zemalja kreditora. Agregatni tekući račun evrozone pre izbijanja krize oscilirao je oko uravnotežene pozicije, sa velikim neravnotežama unutar evrozone, koje su, prema navedenom izvoru, dostizale oko 4,5% BDP-a evrozone. U navedenoj studiji MMF-a se ocenjuje da je ova asimetrija ublažena posle krize iz 2008-2009, zahvaljujući velikim prilagođavanjima dužničkih zemalja. Ta-

20 https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/10159484/6-14022020-BP-EN.pdf/1a36c928-0e5c-0a52-dc75-077b4860d63e [Pristupljeno 18.04.2020].

21 Od uvođenja Intrastat-a za trgovinu unutar EU 1. januara 1993. godine, vrednost izvoza unutar EU stalno je bila veća od vrednosti uvoza unutar EU. Pošto se na uvoz primenjuje CIF a na izvoz FOB klauzula, vrednost robnog uvoza trebalo bi da bude nešto veća od vrednosti izvoza. EUROSTAT koristi izvoz u EU kao pouzdaniju meru ukupne trgovine unutar EU, jer je izvoz na agregatnom nivou bolje pokriven od ukupnom uvoza unutar EU. Zbog ove razlike, kao i zbog poteškoća u tumačenju podataka u apsolutnom iznosu na nivou pojedinih članica EU, trgovinski bilans za pojedine zemlje se mora interpretirati sa povećanom opreznošću. Ista napomena se odnosi na trgovinski bilans evrozone, koji obuhvata deo intra EU trgovine. Trgovinski tokovi Holandije su precenjeni zbog takozvanog “Roterdamskog efekta” (ili trgovine u kvazi tran-zitu) – u pitanju je roba koja iz drugih zemalja namenjena nekoj članici EU stiže u Roterdam i ostale holandske luke, i prema pravilima EU Holandija ih evidentira kao svoj uvoz izvan EU. Zatim istu robu evidentira kao svoj izvoz u članicu EU, i time povećava unutrašnju trgovinu u EU.

22 https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/10159484/6-14022020-BP-EN.pdf/1a36c928-0e5c-0a52-dc75-077b4860d63e5 [Pristupljeno 18.04.2020].

23 IMF (2019), p. 23.

15EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

kođe se ističe da su, usled smanjivanja tražnje u dužničkim zemljama evrozone, zemlje kreditori preusmerile svoj robni izvoz na tržišta izvan evrozone, uz stagnaciju njihovog robnog uvoza iz dužničkih zemalja. U studiji se takođe zapaža da su neke dužničke ze-mlje ovog područja takođe uvećale svoj izvoz izvan evrozone.

Ispoljene tendencije trgovine EU i evrozone ukazuju na opadanje njene dinamike. Za neke zemlje bilans trgovine je povoljniji u razmeni sa zemljama izvan EU. Kod drugih zemalja je zabeležen deficit u robnoj razmeni sa zemljama izvan EU. Sa ovim tendencijama ušlo se u pandemiju COVID-19.

5. STRUKTURNI ASPEKTI SVETSKE TRGOVINE I ROBNI IZVOZ SRBIJEZemlje se međusobno razlikuju prema raznolikosti (eng. diversity) svoje izvozne struk-ture. Proizvodi se, na drugoj strani, razlikuju po svojoj sveprisutnosti (eng. ubiquity): ukoliko se jedan proizvod izvozi u veliki broj zemalja, to predstavlja visok nivo njegove sveprisutnosti, i obrnuto. Zemlje koje karakteriše diverzifikovana izvozna struktura izvoze složene i retke proizvode (koji podrazumevaju široke proizvodne mogućnosti zemlje, eng. capabilities24), dok sveprisutne i manje složene proizvode izvoze zemlje sa nedovoljno diverzifikovanim izvozom. Polazeći od ovih kategorija, moguće je rangirati zemlje prema diverzifikovanosti njihovog izvoza. Za rangiranje se u literaturi koristi indeks ekonomske složenosti (eng. Economic Complexity Index - ECI). Ovaj pokazatelj ima dve dimenzije: jedna je broj proizvoda u izvoznoj strukturi zemlje, koji su konkurentni na svetskom trži-štu, a druga je broj zemalja koje mogu konkurentno da izvoze ovaj proizvod. U navedenoj studiji OECD25 je izračunata vrednost ovog indeksa za nekoliko zemalja (tabela 2).

Prema podacima tabele 2. očigledno je da razvijene zemlje poseduju više diverzifikovanu proizvodnu strukturu nego nerazvijene zemlje. U navedenoj studiji OECD26 ističe se stav po kome je ECI jako korelisan sa nivoom dohotka posmatrane zemlje.27 Ovi autori su za-ključili da u slučajevima kad zemlja pokazuje veću vrednost ECI od one koja bi se mogla predvideti na osnovu njenog prosečnog dohotka, da se za tu zemlju može očekivati da će njen BDP značajno rasti u budućnosti. Imajući u vidu ove nalaze, ECI indeks može da posluži kao indikator ekonomskog razvoja zemlje.

24 Hausmann et al. (2013) pod proizvodnim mogućnostima podrazumevaju sve inpute, tehnologije i ideje, koje u kombi-naciji određuju graničnu krivu proizvodnih mogućnosti zemlje.

25 OECD (2019a), p. 19.26 Ibid.27 Hausmann et al. (2013).

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)16 TABELA 2. PRVIH 5 I POSLEDNJIH 5 ZEMALJA PREMA VREDNOSTI ECI

PRVIH 5 ZEMALJA POSLEDNJIH 5 ZEMALJA

ZEMLJA ECI ZEMLJA ECI

Japan 2,26 Čad -2,74Švajcarska 2,18 Irak -2,50Nemačka 1,99 Nigerija -2,26

Koreja 1,79 Gvineja -2,16Kineski Tajpej 1,71 Kamerun -1,89

Napomena: ECI je normalizovan prema nultoj srednjoj vrednosti i jediničnoj varijansi, jer pozitivni i negativni znaci jedva ukazuju na položaj u odnosu na srednju vrednost. Podaci se odnose na 2016. godinu.

Primarni izvor: Proračun OECD na bazi CEPII (2019[5]), CEPII BACI World Trade Database (database), www.cepii.fr/CEPII/en/bdd_modele/bdd_modele.asp.

Sekundarni izvor: OECD (2019a), Unleashing the Transformation Potential for Growth in the Western Balkans, OECD, Paris, p. 19, table 1.

Polazeći od dobijenih rezultata, u istoj studiji OECD je izračunat indeks složenosti pro-izvoda (eng. Product Complexity Index - PCI), tako što je povezana sveprisutnost poje-dinačnog proizvoda sa prosečnom vrednošću ECI indeksa zemlje koja u svojoj izvoznoj strukturi ima dati proizvod. PCI indeks je određen iznosom raspoloživih mogućnosti za proizvodnju datog proizvoda, s jedne strane, i učestalošću njegovog javljanja u različitim izvoznim strukturama, s druge strane. Prema nalazima u citiranoj studiji OECD, proizvodi koji imaju najveću vrednost PCI indeksa su ujedno proizvodi koji se prvenstveno svrsta-vaju u kategorije mašina, hemijskih proizvoda i preciznih instrumenata. Najnižu vrednost ovog pokazatelja imaju proizvodne kategorije kao što su: rude i nafta, tekstil i prerađeni prehrambeni proizvodi.

U spomenutoj studiji OECD28 je utvrđeno da Srbija, u poređenju sa svojim regionalnim partnerima, ima najveću ECI vrednost. To zapravo znači da struktura domaće proizvodnje pruža najveće mogućnosti za dalju diverzifikaciju i sofistikaciju kao rezultat diverzifi-kovane prirode njene industrije. Ocenjuje se da je ovo rezultat priliva stranih direktnih investicija (SDI), koje usklađuju domaću proizvodnju sa potrebama vodećih evropskih ekonomija. Na taj način se uvećavaju izvozne mogućnosti Srbije. U spomenutoj studiji OECD29 se navodi da neki od centralnih izvoznih proizvoda imaju veliki udeo u izvozu Srbije (npr. automobili i električni motori), a i da se Srbija i dalje u velikoj meri oslanja na periferno locirane proizvode u svom proizvodnom prostoru (eng. product space). U ovu grupu proizvoda spadaju neobrađeni ili nedovoljno obrađeni metali (npr. bakar), povrće (kukuruz, pšenica, jabuke i kruške) i odevni proizvodi (donje rublje).

Srbija, kao i ostale zemlje zapadnog Balkana, spada u male otvorene privrede koje po-kušavaju da pojačaju uzlaznu putanju privrednog rasta vođenog izvozom. Mada je izvoz oživeo u postkriznim godinama, potrebno je da njegova uloga još više ojača. Strukturne promene privrede i jačanje institucionalne infrastrukture nameću se kao polazišta za porast uloge izvoza kao faktora privrednog rasta. U izvozu Srbije uglavnom su zastupljeni

28 OECD (2019a), p. 91.29 Ibid.

17EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

radno intenzivni proizvodi manje dodate vrednosti. Ipak, Srbiju karakteriše rastuće pove-zivanje sa složenim GVCs, što olakšava uključivanje u globalne tokove trgovine. Novija istraživanja pokazuju da zemlje sa tržištem u nastajanju mogu pomoću izvoza kroz GVCs značajno povećati produktivnost i privredni rast.30

Rastući priliv SDI povlači porast uvoza kao determinističke komponente izvoza. Uvoz kapitalne opreme i savremene tehnologije koja je opredmećena u ovim dobrima, može podstaći privredni rast i izvoz.31 Da bi se to desilo potrebno je da zemlja poseduju sposob-nost apsobovanja ove tehnologije i njenog prelivanja u ostale sektore privrede. Institucije i infrastruktura predstavljaju važne preduslove da bi se to ostvarilo u praksi.32 Aktivnija apsorpcija inostrane tehnologije zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu. Razvijenija izvozna struktura nameće razgranatiju strukturu uvoznih inputa. Regionalna integracija zemalja zapadnog Balkana mogla bi da podstakne njihovu međusobnu trgovinu, što bi predstavljalo poželjan scenario za sve zemlje ovog regiona. Na ove procese će uticati okolnosti u kojima će se nalaziti svetska privreda u fazi oporavka od posledica COVID-19.

6. PROCENE POSLEDICA PANDEMIJE COVOD-19 ZA SVETSKU PRIVREDU I TRGOVINUVeć smo videli da se privreda EU suočavala sa recesionim impulsima početkom 2019. Kriza koju je izazvao COVID-19 samo je produbila recesionu putanju svetske privrede iz 2019. godine. Procene izložene u ovom poglavlju nastale su tokom prvog kvartala 2020. kad je epidemija COVID-19 bila u jeku. Uticaj ove pandemije na svetsku privredu upra-vo se snažno ispoljio u prvom kvartalu 2020. Prema ranijim procenama UNCTAD-a u 2020, usporavanje svetske privrede koje je nastalo zbog koronavirusa, moglo bi da obori stopu privrednog rasta u svetu ispod 2,5%, što se može uzeti kao prag za izbijanje rece-sije globalnih razmera.33 Međutim, neizvesnost u pogledu širenja virusa preti da odvuče svetsku privredu na trend opadajućeg rasta, koji je otpočeo i pre izbijanja „korona šoka”. Nagoveštaji centralnih banaka u svetu da će kreiranjem dodatne likvidnosti podstaći tražnju ukazuju na to da se očekuje dugoročnija kriza. Visok stepen globalizacije svetske privrede i složeni proizvodni lanci olakšali su prenošenje krize između zemalja. Zbog toga se registruju veliki poremećaji na strani ponude. Obnavljanje ovih mreža zahteva izdašna ulaganja, što se može podstaći ekspanzivnijom fiskalnom politikom, ako za to ima pro-stora. Neki vid međunarodne ekonomske koordinacije, kao u vreme krize 2008-2009. godine, mogao bi da omogući kolektivni ekonomski odgovor na izazove recesije globalnih razmera. Sem makroekonomskih korektivnih mera, potrebno je otpočeti institucionalne i strukturne reforme, kako bi se izbegao rizik produbljivanja krize izazvane pandemijom COVID-19. Uska grla koja se javljaju u GVCs mogu dovesti do zatvaranja fabrika i porasta nezaposlenosti. Poremećaji u proizvodnji, usporavanje i pad prometa robe i slabljenje izvoza mogu uticati na pad dohotka i agregatne tražnje, što se može pretvoriti u začarani krug.

30 Raei et al. (2019).31 Rodrik (2018).32 Glas et al. (2016).33 UNCTAD (2020). Ova procena je u vreme objavljivanja još uvek odražavala umereni pesimizam. Ovde smo je naveli zbog

ocenjenog praga za izbijanje globalne recesije.

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)18Moguće okvire ekonomskih ishoda pandemije koronavirusa bi mogli uporediti sa dubi-nom recesije iz 2009. godine. Poznato je da je finansijska kriza iz te godine dovela do ve-likog pada svetske trgovine, koji je predstavljao najveće urušavanje trgovine posle Velike ekonomske krize iz 1929. godine. Pad je bio iznenadan i snažan, a izlazak iz negativne zone je trajao duže od godinu dana (grafikon 1). Mada se trgovina oporavila posle finan-sijske krize iz 2008-2009, ona se ipak nije vratila na raniji trend.

Ako se ima u vidu dubina udara finansijske krize na svetsku trgovinu 2009. godine (ono što se u literaturi označava kao “Veliki trgovinski kolaps” desilo se između trećeg kvartala 2008. i drugog kvartala 2009. godine), moguće je samo priželjkivati da posledice koro-navirusa neće biti takvih razmera. Naravno, to je samo pretpostavka, jer sve okolnosti u vezi sa ovom epidemijom, a posebno dužina njenog trajanja, sada nisu poznate. Stoga i poređenje sa krizom iz 2009. ima samo indikativno značenje. Međutim, ono dobija na značaju ako se uzmu u obzir neke aktuelne ocene po kojima bi ekonomske posledice, pa i pad svetske trgovine, mogle biti čak i veće od onih iz 2009. godine.34

GRAFIKON 1. RAST SVETSKOG ROBNOG UVOZA (INDEKSI VOLUMENA) U PERIODU 2006Q1-2019Q4 (KVARTAL TEKUĆE U ODNOSU NA ISTI KVARTAL PRETHODNE GODINE)

80

85

90

95

100

105

110

115

120

2006

Q1

2006

Q4

2007

Q3

2008

Q2

2009

Q1

2009

Q4

2010

Q3

2011

Q2

2012

Q1

2012

Q4

2013

Q3

2014

Q2

2015

Q1

2015

Q4

2016

Q3

2017

Q2

2018

Q1

2018

Q4

2019

Q3

Napomena: Sezonski prilagođeni podaci.

Izvor: Autor na osnovu podataka WTO (https://timeseries.wto.org/) [Pristupljeno 26.04.2020].

Pad uvozne tražnje finalnih proizvoda tokom 2008-2009. godine primorao je proizvo-đače u okviri GVC da prvo isprazne zalihe svojih proizvoda, a tek onda da učine nove narudžbine za dalju proizvodnju. To je izazivalo lančani udar tražnje u GVCs.35 Dokaze za

34 Ekonomisti STO su početkom aprila 2020. ocenili da će trgovina u 2020. naglo opadati u svim regionima sveta, i da bi volumeni globalne robne trgovine, u optimističkom scenariju, mogli opasti za 13%, dok bi, u nepovoljnijem scenariju, ovaj pad mogao iznositi 32% (WTO, 2020).

35 Deset godina posle svetske finansijske krize, globalni udeo GVC je ostao ispod pretkriznog udela. Prosečan udeo (udeo u GDP) u 2017. je iznosio 0,1289, dok je 2007. iznosio 0,1343 (Li et al., 2019, p. 13).

19EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

ovu tvrdnju na nivou preduzeća pružili su Alessandria et al.36 Istraživanja koja su se ba-vila trgovinskom politikom tokom finansijske krize pokazuju da u vreme recesije iz 2009. nije došlo do porasta trgovinskih ograničenja,37 što se ne bi moglo očekivati u sadašnjoj recesiji usled koronavirusa.38

Poremećaji u lancima snabdevanja mogu dovesti do povlačenja preduzeća iz postojećih lanaca isporuke, što bi povećalo troškove prozvodnje. To bi uticalo na smanjivanje pro-duktivnosti, uz mogući pritisak na rast cena i smanjivanje zaposlenosti. Automobilska in-dustrija je posebno na udaru zbog nedovoljne isporuke delova iz Kine. Mnogi proizvođači preispituju svoje proizvodne planove. Kombinovani uticaj trgovinskog rata između SAD i Kine39 i moguće povlačenje kompanija iz lanaca isporuke predstavlja rizik za svetsku trgovinu, privredni rast i zaposlenost. Moglo bi doći i do preusmeravanja SDI, kako bi se izbegla prenaglašena zavisnost od jednog tržišta.

Privremeni prekidi u lancima snabdevanja i blaži udari na strani tražnje, usled smanjiva-nja i odlaganja potrošnje, mogu se korigovati ukoliko banke finansijski podrže posustala preduzeća. Međutim, može se desiti da banke uplivaju u zonu nenaplativih potraživanja, što bi ugrozilo njihovu likvidnost i solventnost.40 Iskustvo iz prethodne krize svakako će pomoći regulatornim telima da spreče paniku i efekte prelivanja na finansijskim tržištima.

Ekonomske posledice pandemije koronavirusa menjaju prognoze rasta svetske privrede, koje su uradile vodeće međunarodne ekonomske i finansijske institucije. Rast svetske trgovine takođe je usporen, pri čemu je pad izvoznih narudžbina ostvaren krajem 2019. godine. Usporavanje globalne tražnje, trgovine i investicija, registrovano pre izbijanja epidemije COVID-19, u znatnoj meri se duguje rastućim carinama u bilateralnoj trgovini SAD i Kine.41

MMF42 projektuje pad privredne aktivnosti u svetu u 2020. za 3% u odnosu na 2019. godinu (tabela 3). Prema Fondovim aprilskim projekcijama iz 2020. sve tri osnovne grupacije zemalja u svetu (razvijene zemlje, zemlje sa tržištema u nastajanju i zemlje u razvoju-ZUR) su u recesiji. Pri tome se predviđa da će ova recesija biti najoštrija posle Velike ekonomske krize iz 1929. godine, a daleko jača od recesije iz 2009. izazvane glo-balnom finansijskom krizom. U razvijenim zemljama se očekuje negativan rast od -6,1%, dok se za zemlje sa tržištem u nastajanju i ZUR prognozira rast od -1% (izuzetak su Kina i Indija, za koje se prognozira pozitivan rast od 1,2% i 1,9% u 2020, respektivno). Ku-

36 Alessandria et al. (2010).37 Crowley and Luo (2011).38 Prema saopštenju WTO (2020a), oko 80 zemalja i posebnih carinskih područja je zabranilo ili ograničilo izvoz zbog pan-

demije COVID-19. Spisak zemalja uključuje više od 70 članica STO. Mada je većina ovih mera opisana kao privremene mere, treba imati u vidu da ima i ograničenja koja nisu prijavljena STO. Većina mera se odnosi na medicinski materijal i opremu, a ima slučajeva njihovog širenja i na namernice. Izuzetno je važno da se spreče poremećaji globalnog lanca snabdevanja hranom.

39 Bilateralne carinske stope između SAD i Kine su porasle u proseku za 17%. Prema prvoj fazi sporazuma između ove dve zemlje iz jaunara 2020. predviđeno je neznatno smanjenje carinskih stopa na 16%. Posledice porasta carina ogledaju se u znatnom smanjenju trgovine između ove dve zemlje u 2019. godini. Trgovinski sukob je doveo do značajnog preusme-ravanja trgovine na druge zemlje, što je prouzrokovalo reorganizaciju lanaca vrednosti u Aziji (Bekkers and Schroeter, 2020, p. 4).

40 Beck (2020), p. 73.41 Na pad investicija takođe je uticalo ponašanje finansijskih i nefinansijskih korporacija, koje su u periodima ekspanzije

koristile kredite za finansiranje špekulativnih aktivnosti (Schularick and Taylor, 2012).42 IMF (2020, April).

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)20mulativni gubitak globalnog BDP-a bi u 2020. i 2021., prema proceni MMF-a, mogao da iznosi oko 9 biliona dolara, što je više od BDP-a Nemačke i Japana, zajedno. Delimičan oporavak svetske privrede MMF očekuje u 2021 (uprkos višim stopama rasta, procenjuje se da će nivo BDP-a ostati ispod trenda pre epidemije koronavirusa). Ako pandemija potraje duže, rezultati rasta će biti verovatno lošiji od ovde predviđenih. Treba istaći da su ove projekcije MMF-a objavljene u aprilu 2020, kad je pandemija COVID-19 još uvek trajala u većem delu sveta, i kad su države preduzimale brojne ograničavajuće mere u nastojanju da sačuvaju ljudske živote. Dakle, projekcije su urađene u vreme kad još uvek vlada velika neizvesnost u pogledu stanja svetske privrede u momentu kad pandemija bude savladana.

TABELA 3. FONDOVE (MMF) PROGNOZE RASTA REALNOG BDP-A, GODIŠNJE PROCENTUALNE PROMENE

2019 2020 2021

Svet 2,9 -3,0 5,8Razvijene zemlje 1,7 -6,1 4,5SAD 2,3 -5,9 4,7Evro zona 1,2 -7,5 4,7

Nemačka 0,6 -7,0 5,2Francuska 1,3 -7,2 4,5Italija 0,3 -9,1 4,8Španija 2,0 -8,0 4,3

Japan 0,7 -5,2 3,0Velika Briranija 1,4 -6,5 4,0Kanada 1,6 -6,2 4,2Ostale razvijene zemlje 1,7 -4,6 4,5Zemlje sa tržištem u nastajanju i zemlje u razvoju 3,7 -1,0 6,6Azija 5,5 1,0 8,5

Kina 6,1 1,2 9,2Indija 4,2 1,9 7,4ASEAN-5 4,8 -0,6 7,8

Izvor: IMF (2020, april). World Economic Outlook. https://www.imf.org/en/Publications/WEO/Issues/2020/04/14/weo-april-2020 [Pristupljeno 19.04.2020].

Snažan recesioni udar na svetsku privredu u 2020. i trgovinski konflikti u svetu mogli bi da ugroze dostignut nivo globalizacije svetske privrede. Globalni oporavak zahteva multilateralnu saradnju i međunarodnu koordinaciju, kao u vreme globalne finansijske krize iz 2008. godine. Kreditna podrška MMF-a ugroženim zemljama može doprineti da se izbegne ekonomski kolaps, pre svega siromašnih zemalja. Centralne banke širom sveta su već ublažile monetarnu politiku (smanjivanje referentnih kamatnih stopa), kako bi se osiguralo da dugoročne kamatne stope ostanu niske. Centralne banke razvijenih zemalja su aktivirale programe korišćene tokom globalne finansijske krize i kreirale nove mere, uključujući i kupovinu rizičnijih instrumenata, kao što su korporativne obveznice. Nema sumnje da će centralne banke zadržati ključnu ulogu u očuvanju stabilnosti global-

21EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

nih finansijskih tržišta.43 Međutim, pošto su veliki segmenti svetske pivrede zaustavljeni tokom pandemije, fiskalna politika može odigrati ključnu ulogu u njihovom pokretanju. Razvijene zemlje će verovatno preduzeti izdašne programe javne podrške realnom i finan-sijskom sektoru, u cilju oživljavanja privrede.44 Mada je virus recesije zahvatio svetsku privredu znatno pre izbijanja pandemije COVID-19, tek je koronavirus pokrenuo mašine-riju velikih intervencija u svetskoj privredi, kako bi se neutralisale posledice, i iz silazne faze konjunkturnog ciklusa prešlo na uzlaznu putanju. Veće učešće vlada i centralnih banaka u privredi znatno će uticati na ekonomsku klimu u svetu. Za sada je još uvek rano suditi o razmerama i dometima ovih intervencija. Stanje svetske privrede posle izbijanja pandemije moglo bi se označiti kao rovito, jer su recesioni nagoveštaji iz 2019. znatno umanjili njenu otpornost, tako da je COVID-19 samo pogurao svetsku privredu nizbrdo, i prigušio njeno funkcionisanje. Time je prisilio kreatore ekonomske politike u celom svetu da se hitno angažuju na kreiranju programa podrške za oporavak privrede i njeno vraća-nje na pozitivne stope privrednog rasta. Intervencionizam u privredi širokih razmera je, kao i u vreme globalne finansijske krize 2008-2009. godine, postao tračak nade, ili već ustaljena praksa da se preseku nepovoljne tendencije, i svetska privreda vrati na staze privrednog oporavka.

7. ZAKLJUČAKSvetska privreda je tokom 2019. godine ispoljila znake usporavanja. Ocene i prognoze očekivanog privrednog rasta i rasta svetske trgovine, koje su objavljivale istaknute me-đunarodne organizacije, su uzastopno revidirane na niže stope. Kao glavni razlozi ovog trenda navode se rastući protekcionizam u svetskoj privredi i slabljenje izvozne tražnje. Pri tome se malaksavanje izvozne tražnje dovodi u vezu sa protekcionizmom. Na uda-ru smanjene izvozne tražnje našle su se i članice EU, što je usporilo njihov privredni rast. Brojna preduzeća su smanjivala obim svoje proizvodnje u očekivanju zaokreta u trgovinskom ratu između SAD i Kine. Zahvaljujući visokoj globalizaciji svetske privrede, recesioni impulsi su se brzo prenosili između zemalja. Ovi nalazi u radu potvrđuju osnov-nu istraživačku hipotezu da je recesija zahvatila svetsku privredu pre pojave epidemije koronavirusa. U takvom okruženju, svet se suočio sa pojavom pandemije COVID-19, koja je paralisala svetsku privredu. Prognoze MMF-a i OECD-a ukazuju da umesto smanjenog rasta, u 2020. treba očekivati prelazak u negativnu zonu globalnog privrednog rasta. Slično je i sa svetskom trgovinom. Za sada je neizvesno kojim tempom će se odvijati

43 Međutim, uticaj dodatnih mera monetarne politike na tražnju može biti skroman ako se ima u vidu da su centralne banke u dugom vremenskom periodu sprovodile politiku niskih referentnih kamatnih stopa. Kejnz (2013) str. 308. je, objašn-javajući šta dovodi do krize i kako postići obnovu, smatrao da „... slom granične efikasnosti kapitala može da bude tako potpun da nikakvo izvodljivo sniženje kamatne stope neće biti dovoljno”. Ako se imaju u vidu ova Kejnzova upozorenja, mere fiskalne politike i strukturne mere mogu biti značajna podrška monetarnoj politici u oživljavanju investicija i tražnje. Oživljavanje tražnje može biti presudno za privredni rast, jer se danas svetska privreda kreće u začaranom krugu: tražnja-investicije-trgovina-produktivnost (Praščević, 2017, str. 11).

44 Brojne razvijene zemlje, uključujući Kanadu, Nemačku, Japan, Koreju i Veliku Britaniju su i pre izbijanja pandemije COVID-19 definisale neke fiskalne olakšice, kao stimulans posustaloj privredi. Prema oceni OECD (2020), dodatne stimulativne mere mogu se sprovesti bez ugrožavanja održivosti duga u velikom broju zemalja, uključujući Australiju i Nemačku. Međutim, kod zemalja sa relativno visokim dugom i budžetskim deficitom, prostor za fiskalne olakšice značaj-no je smanjen. Za ove zemlje ostaje mogućnost da menjaju strukturu potrošnje i oporezivanja. Prema nalazima OECD (2020), neke zemlje, kao što su Brazil i Indija, morale bi da ograniče fiskalnu politiku, uključujući i kvazi-fisklane mere, što verovatno neće biti lak zadatak, imajući u vidu ekonomske posledice COVID-19.

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)22oporavak svetske proizvodnje i trgovine u 2020., a nejasno je da li može doći do oživlja-vanja pandemije u jesenjim mesecima 2020. Ova rezerva se odnosi i na evrozonu, koja je najznačajniji trgovinski partner Srbije. Proizvodnja i izvoz stranih kompanija u Srbiji u značajnoj meri će zavisiti od toga kakva će biti izvozna tražnja u okviru GVCs u koje su uključene. Uz pretpostavke da će pandemija biti savladana u prvoj polovini 2020, MMF prognozira globalni privredni rast u 2021. koji neće u celini nadoknaditi gubitak rasta u 2020. Prema brojnim ocenama, svet se suočava sa najdubljom recesijom u posleratnom periodu. Za sada je daleko više neizvesnosti u pogledu budućeg kretanja svetske privrede, nego pre izbijanja pandemije, tako da se sve prognoze mogu tumačiti kao kratkoročna gledanja zasnovana na polaznim ograničenjima. Za izlazak iz krize potrebno je primeniti kombinovane mere monetarne i fiskalne politike, kako bi se pomoglo preduzećima da se oporave od pandemijskog šoka. Koordinacija razvijenih zemalja, poput one iz vremena globalne recesije iz 2009, bi mogla da pruži snažne osnove za oporavak svetske privre-de. Pri tome se ne sme izgubiti iz vida neophodna pomoć najsiromašnijim zemljama da izbegnu katastrofalna razaranja njihove privrede.

LITERATURAAlessandria, G. et al. (2010), “The great trade collapse of 2008– 09: An inventory adjustment?”, IMF Economic Review, Vol. 58, No. 2, Pp. 254-294. DOI: 10.1057/imfer.2010.10

Baldwin, R. (2016), The Great Convergence: Information Technology and the New Glo-balisation, Harvard University Press, Cambridge, MA

Beck, T. (2020), “Finance in the times of coronavirus”, in Baldwin, R. and Di Mauro, W.B. (eds.), Economics in the Time of COVID-19, Centre for Economic Policy Research, London, Pp. 73-76

Bekkers, E. and Schroeter, S. (2020), “An Economic Analysis of the US-China Trade Con-flict”, World Trade Organization, Geneva, Staff Working Paper ERSD-2020-04

Bergsten, F.C. and Gagnon, E.J. (2017), Currency Conflict and Trade Policy: A New Stra-tegy for the United States, Peterson Institute for International Economics, Washington, D.C.

Brana, S. (2016), “International trade, FDI and growth: some interactions Introducti-on to the special issue”, International Economics, Vol. 145(C), Pp. 1–6, http://dx.doi.org/10.1016/j.inteco.2015.11.005

Cerutti, M.E. et al. (2019), “Managed Trade: What Could be Possible Spillover Effects of a Potential Trade Agreement Between the U.S. and China?”, International Monetary Fund, Washington, D.C., Working Paper No. 19/251

23EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

Crowley, M. and Luo, X. (2011), “Understanding the Great Trade Collapse of 2008-09 and the subsequent trade recovery”, Economic Perspectives, Vol. 35, No. 2, Pp. 44-70. http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.1850706

Djordjević, A. (2019), “Neuravnoteženost deviznog kursa kao potencijalni okidač pro-tekcionističke trgovinske politike”, Ekonomske ideje i praksa, br. 34 (septembar 2019), str. 47-60.

Duval, R. et al. (2016), “Value-Added Trade and Business Cycle Synchronization”, Journal of International Economics, Vol. 99, Pp. 251-262. DOI: 10.1016/j.jinte-co.2015.11.001

ECB (2019), ECB staff macroeconomic projections for the euro area, (Septem-ber 2019), https://www.ecb.europa.eu/pub/pdf/other/ecb.projections201909_ecbstaff~0ac7cbcf7a.en.pdf [Pristupljeno 18.11.2019]

Fabris, N. (2018), „Da li je savremena makroekonomska teorija u krizi”, Ekonomske ideje i praksa, broj 30 (septembar 2018), str. 7-20.

Glas et al. (2016), “Catching up of Emerging Economies: The Role of Capital Goods Im-ports, FDI Inflows, Domestic Investment and Absorptive Capacity”, Applied Economics Letters, Vol. 23, No. 22, Pp. 117–120. https://doi.org/10.1080/13504851.2015.1054065

Handley, K. and Limão, N. (2015), “Trade and Investment under Policy Uncertainty: Theory and Firm Evidence”, American Economic Journal: Economic Policy, Vol. 7, No 4, November 2015, Pp. 189-222. DOI: 10.1257/pol.20140068

Top of Form

Hausmann, R. et al. (2013), The Atlas of Economic Complexity: Mapping Paths to Prosperity, Puritan Press, New Hampshire https://atlas.media.mit.edu/static/pdf/atlas/AtlasOfEconomicComplexity.pdf. [Pristupljeno 25.04.2020]

IMF (2019), External Sector Report, International Monetary Fund, Washington, DC

IMF (2020), World Economic Outlook (April 2020), International Monetary Fund, Was-hington, DC

Jakubik, A. and Stolzenburg, V. (2019), “Footloose Global Value Chains: How Trade Costs Make A Difference”, World Trade Organization, Geneva, Staff Working Paper ERSD-2019-11

Jiming, H. and Posen, A.S. (eds.) (2019), “US-China Economic Relations: From Conflict to Solutions”, PIIE Briefing, January 2019, Peterson Institute for International Econo-mics, Washington, DC

SVETSKA PRIVREDA, TRGOVINA EVROPSKE UNIJE I ROBNI IZVOZ SRBIJE PRE PANDEMIJE KORONAVIRUSA (COVID-19)24Kejnz, M.J. (2013), Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca, preveo R. Dodić, redak-tura prevoda I. Vujačić, JP Službeni glasnik, Beograd.

Li, X. et al. (2019), “Recent patterns of global production and GVC participation”, Global value chain development report 2019: Technological innovation, supply chain trade, and workers in a globalized world, World Trade Organization, Geneva

Narula, R. and Zhan, X.J. (2019), “Using special economic zones to facilitate deve-lopment: policy implications”, Transnational Corporations: Investment and Development, Vol. 26, No. 2, Pp. 1-25. https://doi.org/10.18356/72e19b3c-en

Novy, D. and Taylor, A.M. (2014), “Trade and Uncertainty”, Centre for Economic Perfor-mance, The London School of Economics and Political Science, London, CEP Discussion Papers, No. 1266 (May 2014)

OECD (2019), OECD Economic Outlook, No. 106, Vol. 2019 (2) (November), OECD, Paris

OECD (2019a), Unleashing the Transformation Potential for Growth in the Western Balkans, OECD, Paris

OECD (2020), OECD Interim Economic Assessment Coronavirus: The world economy at risk (March), OECD, Paris. https://www.oecd-ilibrary.org/docserver/7969896b-en.pdf?expires=1587291984&id=id&accname=guest&checksum=1F53856FE6C9C1651D037548E3B3BD12 [Pristupljeno 19.04.2020]

Posen, S.A. and Zettelmeyer, J. (Eds.) (2019), Facing up to Low Productivity Growth, Peterson Institute for International Economics, Washington, DC

Praščević, A. (2017), „Od globalne ekonomske krize do krize globalnog kapitalizma”, Ekonomske ideje i praksa, broj 24 (mart 2017), str. 7-21.

Raei et al. (2019), “Global Value Chains: What are the Benefits and Why Do Countries Participate?”, International Monetary Fund, Washington, DC, Working Paper 19/18

Rodrik, D. (2018), “New Technologies, Global Value Chains, and Developing Economi-es”, National Bureau of Economic Research, Cambridge, MA Working Paper 25164

Schularick, M. and Taylor, A.M. (2012), “Credit booms gone bust: Monetary policy, leve-rage cycles, and financial crises, 1870–2008”, American Economic Review, Vol. 102, No. 2, Pp. 1029–1061. DOI: 10.1257/aer.102.2.1029

U.S. Department of the Treasury Office of International Affairs (2019), “Report to Con-gress: Macroeconomic and Foreign Exchange Policies of Major Trading Partners of the United States”. https://home.treasury.gov/system/files/206/2019-05-28-May-2019-FX-Report.pdf [Pristupljeno 25. 04.2020]

25EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

UNCTAD (2020), “Trade and Development Report Update: The coronavirus shock: a story of another global crisis foretold and what policymakers should be doing about it”, https://unctad.org/en/PublicationsLibrary/gds_tdr2019_update_coronavirus.pdf. [Pristu-pljeno 25.04.2020]

Vardi, N. (2020), “The Coronavirus Corporate Credit Downgrades Are Here”. FORBES (March 17), https://www.forbes.com/sites/nathanvardi/2020/03/17/the-coronavirus-cor-porate-credit-downgrades-are-here/#3b5164a6255c [Pristupljeno 25.04.2020]

World Bank Group and World Trade Organization (2015), The Role of Trade in Ending Poverty, WTO, Geneva

WTO (2019), “WTO lowers trade forecast as tensions unsettle global economy”, https://www.wto.org/english/news_e/pres19_e/pr840_e.htm [Pristupljeno 5. novembra 2019]

WTO (2020), “Trade set to plunge as COVID-19 pandemic upends global economy”, https://www.wto.org/english/news_e/pres20_e/pr855_e.htm [Pristupljeno 25.04.2020]

WTO (2020a), “Export Prohibitions and Restrictions: Information note”, https://www.wto.org/english/tratop_e/covid19_e/export_prohibitions_report_e.pdf [Pristupljeno 03.05.2020]

27EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

ÐORÐE MITROVIĆ1E-mail: dorde.mitrovic@ekof.bg.ac.rs

EMILIJA MANIĆ2E-mail: geografija@ekof.bg.ac.rs

TRANZICIJA KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE – KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA

TRANSITION TO CIRCULAR ECONOMY IN THE EU COUNTRIES – CONVERGENCE OR DIVERGENCE

JEL KLASIFIKACIJA: C5, R5, R10, R12, Q55

APSTRAKT:

Način na koji je organizovana proizvodnja materijalnih dobara i njihovo odlaganje na kra-ju životnog veka ima značajan uticaj na životnu sredinu. Evropska unija je krajem XX veka prepoznala razvoj cirkularne ekonomije kako kao ključnu pretpostavku zaštite životne sre-dine, tako i kao sredstvo za povećavanje konkurentnosti svojih privreda u odnosu na SAD

1 Univerzitet u Beogradu – Ekonomski fakultet2 Univerzitet u Beogradu – Ekonomski fakultet

TRANZICIJA KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE – KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA28i Japan. Osnovni izvor ekonomskog rasta u cirkularnoj ekonomiji jeste što veća ponovna upotreba velikog broja materijala dobijenih iz proizvoda koji su završili svoj životni ciklus, a što manja ekstrakcija novih resursa. U radu se analizira dostignuti stepen razvoja cir-kularne ekonomije u zemljama Evropske Unije. Upotrebom DEA analize i Malmkvistovog indeksa produktivnosti će se pokazati da li zemlje Evropske unije međusobno konvergira-ju po pitanju stepena razvijenosti i primene cirkularne ekonomije. U radu će biti ukazano na osnovne trendove u razvoju cirkularne ekonomije u zemljama Evropske unije i moguće faktore koji ograničavaju njen brži razvoj i međusobnu konvergenciju.

ABSTRACT:

The way in which production of material goods is organized and their disposal at the end of their life-cycle has a significant impact on the environment. At the end of the twentieth century, the European Union (EU) identified circular economy development as both the key assumption in the environmental protection and the means of increasing competitiveness of their economies with respect to the US and Japan. The main source of economic growth in circular economy is a repeated use of as large as possible number of materials obtained from products that have completed their life-cycle, and as small as possible extraction of new resources. The paper analyses the achieved degree of circular economy development in the EU countries. By means of DEA analysis and Malmquist Productivity Index, it will be shown whether the EU countries mutually converge with re-spect to the degree of circular economy development and implementation. The paper will show the main trends in circular economy development in the EU countries and possible factors limiting its faster development and mutual convergence.

KLJUČNE REČI:CIRKULARNA EKONOMIJA, MALMKVISTOV INDEKS PRODUKTIVNOSTI, DEA

KEYWORDS:CIRCULAR ECONOMY, COMPOSITE INDEX, MALMQUIST PRODUCTIVITY INDEX, DEA

29EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

1. UVODZaštita životne sredine danas predstavlja jedan od najvažnijih problema sa kojim se su-očavaju kreatori javnih politika. Veliku uticaj na životnu sredinu ima način na koji je organizovana proizvodnja materijalnih dobara i njihovo odlaganje na kraju životnog veka, odnosno ekonomski sistem zemlje. Tradicionalni proizvodni procesi ne uzimaju u obzir probleme poput zagađenja i degradacije kvaliteta životne sredine i iscrpljivanja prirodnih resursa. U zemljama u kojima se kroz ekonomsku (fiskalnu politiku) ne internalizuju indirektni eksterni troškovi proizvođači ne obraćaju pažnju na efekte svojih poslovnih aktivnosti na životnu sredinu. Životni ciklus fizičkog dobra započinje jednostavnim preu-zimanjem potrebnih resursa iz prirode, proizvodnjom proizvoda, njegovom upotrebom i odlaganjem na otpad. Povećanje zagađenosti životne sredine, porast cena resursa, mate-rijala i energije i porast broja stanovnika naveli su preduzeća i kreatore javnih politika u razvijenim zemljama da donesu niz strategija i akcionih planova usmerenih ka smanjenju ekstrakcije novih resursa iz prirode i količine otpada koja nastaje na kraju životnog veka proizvoda. Početkom XXI veka u ekonomskim, tehničkim i drugim naukama postepeno počinje da preovlađuje razrada sasvim novog ekonomskog koncepta pod nazivom cirku-larna ekonomija. Cirkularna ekonomija podrazumeva da je osnovni izvor ekonomskog rasta što veća ponovna upotreba velikog broja materijala dobijenih iz proizvoda koji su završili svoj životni ciklus, a što manja ekstrakcija novih resursa. Za razliku od nje, tradi-cionalna linearna ekonomija sledi jednostavnu putanju „uzmi – proizvedi – odloži“, odno-sno zasniva se na stalnoj ekstrakciji novih resursa i odlaganju upotrebljenih proizvoda na otpad bez mogućnosti njihove ponovne upotrebe kao inputa u proizvodnji istog ili nekog drugog proizvoda.

U radu se primenom analize obavijenih podataka (engl. Data envelopment analysis – DEA) analizira dinamika i dostignuti stepen razvoja cirkularne ekonomije u zemljama Evropske unije. DEA metodologija se koristi za određivanje promene efikasnosti zemalja Evropske unije u izgradnji cirkularne ekonomije tokom vremena. DEA numerički izražava dostignutu efikasnost procesa razvoja cirkularne ekonomije i samim tim predstavlja po-godan alat za određivanje efikasne ili neefikasne pozicije zemlje koja je predmet analize. U radu će se upotrebom DEA analize pokazati da li zemlje Evropske unije međusobno konvergiraju po pitanju stepena razvijenosti cirkularne ekonomije ili dolazi do pojave njihove međusobne divergencije. Stepen razvijenosti cirkularne ekonomije će prvo biti izmeren kreiranjem kompozitnog indikatora putem DEA analize, a zatim i upotrebom naprednijeg pristupa analize obavijenih podataka – Malmkvistovog indeksa produktiv-nosti. Kompozitni indeks omogućava statičko posmatranje dostignutog nivoa efikasnosti konkretne zemlje u razvoju cirkularne ekonomije u odnosu na ostale zemlje. Za razliku od njega, primena Malmkvistovog indeksa produktivnosti omogućava dinamičku analizu efikasnosti zemalja Evropske unije u razvoju cirkularne ekonomije tokom vremenskog perioda 2010-2017. godina uzimajući u obzir interne i eksterne pretpostavke razvoja cirkularne ekonomije, ekonomskog rasta i konkurentske pozicije.

Posle uvoda i razmatranja ekonomskog konteksta razvoja cirkularne ekonomije, u drugom delu rada će biti objašnjena metodologija analize obavijenih podataka, izbor indikatora koji predstavljaju inpute i autpute za izračunavanje kompozitnog i Malmkvistovog indek-sa produktivnosti, kao i sam način njihovog izračunavanja i tumačenja. U trećem delu rada se analiziraju dobijeni rezultati i na osnovu izračunatih vrednosti indeksa ukazuje

TRANZICIJA KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE – KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA30na osnovne trendove u razvoju cirkularne ekonomije u zemljama Evropske unije, kao i na moguće faktore koji ograničavaju njihovu bržu tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji. Četvrti deo sadrži glavne zaključke i preporuke, kao i smernice za buduća istraživanja u ovoj oblasti.

2. DEFINISANJE CIRKULARNE EKONOMIJEIndustrijska proizvodnja u zemljama Evropske unije je tokom XX veka bila zasnovana na linearnom modelu upotrebe resursa, odnosno na linearnoj ekonomiji (engl. linear eco-nomy). Ovaj model proizvodnje sledi jednostavnu putanju „uzmi – proizvedi – odloži“. U ovom modelu proizvodnje resursi se direktno preuzimaju iz prirode („uzmi“). Resursi se dalje prerađuju i primenom energije i rada stvaraju finalni proizvodi („proizvedi“). Krajnji kupac odbacuje proizvod onog trenutka kada se proizvod pokvari ili više ne može da služi svojoj prvobitnoj nameni („odloži“).3 To znači da finalni proizvod, a samim tim i svi resursi koji su uloženi u njegovu proizvodnju, završavaju na kraju na deponiji ili u spalionicama otpada. Samim tim u modelu linearne ekonomije ne postoje (ili su veoma ograničeni) podsticaji za smanjivanje otpada u fazi proizvodnje i potrošnje, odnosno za njegovu valo-rizaciju i ponovnu upotrebu.

Početkom XXI veka kreatori ekonomskih politika u zemljama Evropske unije počinju da shvataju da ekonomski sistem ne može da bude dugoročno održiv ukoliko funkcioniše na osnovama linearne ekonomije. Veliki broj naučnika iz različitih disciplina u razvijenim zemljama još šezdesetih godina XX veka počinje da ukazuje na negativan uticaj linearne ekonomije na stanje prirodnih resursa i životne okoline. Veliki ekološki problemi koji su vremenom počeli da se pojavljuju su uslovili potrebu da se tradicionalni linearni model ekonomskog razvoja postepeno transformiše u noviji model koji ima više obzira prema prirodnim resursima koje je potrebno sačuvati za naredne generacije.

Jedan od rodonačelnika budućeg novog koncepta korišćenja resursa jeste američki eko-nomista Kenneth Boulding. On je prvi 1966. godine upotrebio pojam cirkularna ekono-mija u svom članku „The economics of the coming spaceship earth” u kojem je planetu Zemlju uporedio sa svemirskim brodom u kojem su ograničeni resursi i koje je zbog toga neophodno stalno reciklirati i ponovo proizvoditi.4 Drugim rečima, Zemlja je zatvoren eko-nomski sistem u kojem privreda i životna okolina nisu linearno, već cirkularno povezani.

Ograničenost linearne ekonomije je počela da dolazi do izražaja već tokom sedamdesetih godina XX veka. Dve energetske krize su pokazale visok stepen neusklađenosti između ekonomskog rasta i ograničenih resursa. Zbog toga je u izveštaju Rimskog kluba „Ograni-čenja rasta“ izneta ideja o ekonomskom modelu kao zatvorenom sistemu koji je baziran na ograničenim resursima i koji predstavlja alternativu dotadašnjem linearnom modelu rasta.5 Cirkularna ekonomija kao zatvoreni model ne predstavlja novi privredni model koji je isključen iz međunarodne trgovine, već model koji može da ostvari ekonomski rast sa

3 Lacy & Rutqvist (2015)4 Boulding (1966)5 Meadows et al. (1972)

31EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

što manjim učešćem novih resursa, a što većom upotrebom resursa koji su dobijeni iz proizvoda koji su završili svoj životni ciklus.

Švedski ekonomista Karl Goran-Maler je usmerio svoj istraživački rad na ekonomske efekte nelinearnih dinamičkih eko-sistema, kao jedno od polja istraživanja ekonomije životne sredine. Godine 1974. je objavio knjigu pod nazivom „Environmental Economics: A Theoretical Inquiry” u kojoj je razmatrao odnos između ekonomskog rasta, kvaliteta životne sredine, potrošnje i društvenog blagostanja.

Argumentacija u korist smanjenja ekstrakcije novih resursa i češćeg korišćenja materijala koji su dobijeni iz proizvoda čiji je životni vek prošao su počeli da se pojavljuju u literaturi još u poslednjoj deceniji XX veka. Pearce and Turner (1990) su u svojoj knjizi „Economics of Natural Resources and the Environment“ dali veoma detaljan opis međusobnog uticaja ekonomije i životne sredine. Posebnu pažnju su posvetili zagađenju i iscrpljivanju pri-rodnih resursa. U ovom radu oni upotrebljavaju i pojam cirkularne ekonomije. Američki ekonomista Herman E. Daly je 1992. godine u svom radu „Allocation, distribution and scale: toward an economics that is efficient, just, and sustainable” izrazio zabrinutost za budućnost, kako on smatra, neefikasnog, nepravednog i neodrživog privrednog razvoja.

Göttsching (1996) je proučavao razvojni put Nemačke od uvoznika do izvoznika pa-pirnog otpada u periodu od sedamdesetih do devedesetih godina XX veka. Schwarz et Steininger (1997) su proučavali funkcionisanje mreže preduzeća u kojoj svako preduzeće koristi kao input otpad koji je stvorilo prethodno preduzeće. Strebel (2004) je smatrao da ekonomski modeli treba da slede model prirode, odnosno da cirkulisanje materijala i energije u privredi treba da sledi ono koje je karakteristično u prirodi. Wedekind et Haasis (2004) smatraju da proizvođači moraju da prate i budu odgovorni za ceo životni ciklus svog proizvoda. Illge et Schwarze (2009) uvode ekonomske koncepte tržišnih neuspeha, eksternalija i državne politike u koncept cirkularne ekonomije. Prema njihovom mišljenju jednosmeran tok materije „potrošnja resursa – proizvodnja – emisija“ treba da bude za-menjen cikličnim tokom materije „upotreba resursa – proizvodnja – obnavljanje resursa“.

Početkom XXI veka, najveći doprinos promociji, teorijskim i primenjenim istraživanjima u vezi sa cirkularnom ekonomijom je dala Ellen Macarthur Fondacija (http://www.ellenma-carthurfoundation.org/) koja je osnovana 2010. godine. Ellen Macarthur je bila britanski mornar. Iako se ona ne smatra modernim utemeljivačem cirkularne ekonomije, zasluge njene fondacije u domenu podizanja svesti, obrazovanja i ubrzavanja tranzicije ka cirku-larnoj ekonomiji su veoma značajni.

Potreba za razvojem novog koncepta ekonomskog rasta je proistekla iz težnje preduzeća da pronađu odgovor na porast cena resursa i energije, odnosno njihovih troškova, i sma-njenja prihoda zbog stagniranja tražnje. Cirkularna ekonomija podrazumeva da je osnovni izvor ekonomskog rasta što veća ponovna upotreba velikog broja materijala dobijenih iz proizvoda koji su završili svoj životni ciklus, a što manja ekstrakcija novih resursa. Zbog toga su proizvodi dizajnirani tako da mogu lako da se ponovo upotrebe, rastave i reparira-ju ili recikliraju. Resurs kao što je rad dobija centralnu ulogu u ekonomskom sistemu, dok ograničeni prirodni resursi dobijaju ulogu podrške. Razlike između linearne i cirkularne ekonomije su predstavljene na slici 1.

TRANZICIJA KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE – KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA32Međutim, cirkularna ekonomija je danas još uvek mnogo više teorijski nego praktičan koncept jednog ekonomskog sistema. S obzirom da je cirkularna ekonomija multidiscipli-narni koncept, veoma je teško postaviti jedinstvenu definiciju koja bi u potpunosti pokrila sve ono što ona obuhvata. Cirkularna ekonomija je nešto što tek dolazi i predstavlja kon-cept u razvoju. Kao što se vidi iz priloženog, još uvek ne postoji precizna definicija koja bi obuhvatila ekonomske, društvene i ekološke stubove održivosti na kojima se zasniva cirkularna ekonomija.

SLIKA 1. TRANZICIJA OD LINEARNE KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI

Izvor: Bonnet (2014)

Dosadašnji pregled literature ukazuje na četiri komponente koje bi trebalo da sadrži de-finicija cirkularne ekonomije kako bi se ona mogla smatrati sveobuhvatnom. Te četiri komponente su 1) recirkulacija resursa i energije, minimiziranje tražnje za resursima, obnavljanje vrednosti iz otpada, 2) pristup na više nivoa (engl. multilevel approach), 3) značaj postizanja održivog razvoja i 4) bliska veza sa načinom na koji društvo inovira.6

U velikom broju naučnih radova se postavlja pitanje da li se razvojem cirkularne eko-nomije može lakše inkorporirati koncept održivog razvoja u razvoj privrede i društva u celini i kakav je odnos između ova dva koncepta.7 Odnos između intenzivnijeg uvođenja koncepta održivog razvoja i razvoja cirkularne ekonomije je odnos povratne sprege. Cirku-larne ekonomija se uvodi kako bi se generisani otpad nastao u jednoj zemlji, u što većoj količini, ponovo uveo u proces proizvodnje i time smanjio negativan pritisak na životnu sredinu, kako u potrebi odlaganja sve većih količina otpada, tako i u potrebi što veće potrošnje prirodnih resursa. Istovremeno, jačanja koncepta održivog razvoja pozitivno utiče na osnaživanje cirkularne ekonomije. Ono što su svakako faktori koji utiču na razvoj cirkularne ekonomije jesu razvoj tehnologije, infrastrukture, aktivnosti na istraživanju i ra-zvoju, inovacije, ali i demografski razvoj i razvoj obrazovanja,8 kao i mere na ublažavanju negativnih efekata klimatskih promena.9

6 Prieta-Sandoval et al. (2017)7 Schroeder et al. (2018); Škrinjarić (2020)8 Škrinjarić (2020)9 Abramović et al. (2016)

33EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

3. METODOLOGIJA

3.1 Kompozitni indeksKreiranje kompozitnog indeksa u kontekstu poređenja zemalja po stepenu njihove razvije-nosti, a uzimajući u obzir različite oblasti, smatra se jednim od „korisnih alata u analiza-ma politike i javne administracije“.10 Dakle, korišćenjem jednog kompozitnog indikatora praktično se pojednostavljuje analiziranje kompleksnih tema poput razvoja, a izbegava se poređenje između zemalja po pojedinačnim indikatorima. Kroz metodu analize omeđenih podataka (engl. Data Envelopment Analysis - DEA) kreira se jedan takav kompozitni indeks – Indeks cirkularne ekonomije (CEI) koji ukazuje na glavne razlike u stepenu razvi-jenosti primene koncepta cirkularne ekonomije unutar posmatranog prostora (ovde pro-stora zemalja Evropske unije). DEA je vrsta metode koja počiva na tzv. granici efikasnosti baziranoj na pojedinačnim pokazateljima za svaku zemlju, a korišćenjem matematičkog linearnog programiranja. Ona određuje najbolje rešenje merenjem relativne pozicije svake zemlje u odnosu na vrednost seta izabranih pokazatelja. Ovakvo prezentovanje razvoja cirkularne ekonomije po različitim oblastima (pojedinačni pokazatelji) i preporuke za mo-guća poboljšanja daleko su jasnija širem auditorijumu i nenaučnoj javnosti.

Sam proces kreiranja kompozitnog indeksa nije previše komplikovan. Sastoji se od četiri faze: (1) identifikovanje i analiziranje individualnih indikatora, (2) popunjavanje (impu-tiranje) nedostajućih podataka, (3) normalizacija i, (4) određivanje pondera za svaki od pojedinačnih indikatora, što je i najosetljiviji korak u čitavom procesu.

Kalkulacija kompozitnog indeksa podrazumeva prethodni izbor pojedinačnih indikatora, tj. njihovih pondera. Prema raspoloživoj literaturi iz ove oblasti, najjednostavniji način za to je da se dodeli jednak značaj, tj. isti ponder svim pojedinačnim indikatorima.11 Za potrebe ove analize, ponderi za svaki pojedinačni indikator i za svaku zemlju su određeni tzv. „Benefit of Doubt“ pristupom.12 Ovaj pristup podrazumeva da su ponderi određeni endogeno – kroz analizu performansi i poređenje zemalja Evropske unije, a u osnovi se oslanja na linearno programiranje. Takva kombinacija pondera, izračunata kroz linearno programiranje, omogućava da ukupan relativni kompozitni indeks autputa za svaku ze-mlju bude najviši mogući.

Kako bi se prema DEA metodologiji odredili ponderi, odnosno kompozitni indeks na kraju, neophodno je uraditi i normalizaciju. Ova faza je od posebnog značaja, jer više vrednosti nekih pojedinačni indikatori označavaju bolju poziciju (kao, na primer, veličina BDP-a), dok kod drugih indikatora označavaju lošiju poziciju date zemlje (kao, na primer, stopa inflacije). Vrednosti se normalizuju u intervalu od 0 do 1 (indikatori koji imaju veće vrednosti ukazuju na bolje performanse date zemlje i obrnuto).

Prema jednom broju autora,13 bazični DEA model pretpostavlja da se kompozitni indeks (CI) za svaku zemlju j (j=0,1,...,m) izračunava kao suma ponderisanih n pojedinačnih

10 Nardo, M., et al. (2005); Vidoli, F. et al. (2015)11 Zhou et al. (2007)12 Charnes et al. (1978)13 Zhou et al. (2006); Vidoli at al. (2015); Cherchye et al. (2007); Fusco (2015)

TRANZICIJA KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE – KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA34indikatora gde su ponderi endogeno određeni tako da je vrednost kompozitnog indeksa za svaku zemlju maksimalno moguća. Optimalne pondere je moguće odrediti rešavanjem sledećeg problema linearnog programiranja:

𝐶𝐶𝐶𝐶𝑗𝑗 = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚�𝑦𝑦𝑖𝑖𝑗𝑗 𝑤𝑤𝑖𝑖𝑗𝑗

𝑛𝑛

𝑖𝑖=0

(1)

gde je

�𝑦𝑦𝑖𝑖𝑗𝑗 𝑤𝑤𝑖𝑖𝑖𝑖 ≤ 1𝑛𝑛

𝑖𝑖=0

i

𝑤𝑤𝑖𝑖𝑗𝑗 ≥ 0

za svako i=0,1,...,n, svako j=0,1,...,m, i svako k =0,1,...,m.

Drugi izazov u primeni DEA tiče se veličine seta podataka. Postoji više različitih mišljenja kada je u pitanju optimalan broj indikatora. U analizi koja je korišćena u ovom radu, preovladalo je „pravilo palca“ koje je predloženo u literaturi,14 a koje kaže da broj ana-liziranih zemalja mora biti najmanje dva puta veći od broja pojedinačnih indikatora koji se posmatraju.

Posle izračunavanja pondera za svaki pojedinačni indikator koristeći klasični pristup „Be-nefits of Doubt“, upotrebljen je DEA model unakrsne efikasnosti (engl. Cross Efficiency model), a u cilju da se izračunaju konačne vrednosti. Iako je klasična DEA analiza po-godna za identifikovanje najbolje granice efikasnosti za svaku zemlju, u literaturi je dosta kritikovana njena karakteristika samoevaluacije. U ovom radu korišćena je metoda matri-ce unakrsne efikasnosti koja je razvijena kao proširenje klasičnog DEA modela. Pomenuti alat za interpretiranje rezultata DEA analize predstavljen je tabelom gde su brojevi redova (i) i kolona (j) jednaki brojevima zemalja u analizi. Za svaku ćeliju (ij) vrednost pojedinač-nog indikatora za svaku zemlju pomnožen je sa odgovarajućim ponderom j.15

3.2 DEA i Malmkvistov indeks produktivnostiMalmkvistov indeks produktivnost predstavlja u literaturi prvi primer uvođenja dinamičke komponente u analizu obavijenih podataka. Ovaj indeks ocenjuje promene u produktiv-nosti posmatrane jedinice (zemlje) između dva perioda i predstavlja primer komparativne statističke analize.16 Malmkvistov indeks produktivnosti se definiše kao proizvod promene

14 Golany et al. (1989)15 Doyle & Green (1994)16 Fare et al. (1998)

35EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 38 | SEPTEMBAR 2020.

u relativnoj efikasnosti upotrebe inputa (engl. catch-up effect) i promene (pomeranja) granice efikasnosti (engl. frontier shift effect).17 Prvi efekat (efekat sustizanja) pokazuje da li je zemlja poboljšala svoju relativnu efikasnost upotrebe inputa, odnosno da li zemlja ostvaruje rast ili nazaduje. Drugi efekat meri pomeranje granice proizvodnih mogućnosti (tehnološko ograničenje) u vremenu, odnosno promenu tehnologije i, u ovom radu, poka-zuje da li zemlja primenjuje novi koncept cirkularne ekonomije (eko-inovacije) ili ostaje pri postojećim. Izračunavanje Malmkvistovog indeksa, promene relativne efikasnosti upo-trebe inputa i pomeranje granice proizvodnih mogućnosti je u daljem tekstu prikazano na osnovu metodološkog objašnjenja datog u Sánchez (2018).

Izračunavanje Malmkvistovog indeksa podrazumeva određivanje vrednosti θ DEA mode-lom i primenom linearnog programiranja pomoću sledeće jednačine (s predstavlja broj granica proizvodnih mogućnosti i uzima vrednost 1 i 2, a t broj posmatranih perioda i uzima vrednost 1 i 2, odnosno oznake dva perioda koji se međusobno porede):18

𝛿𝛿𝑠𝑠(𝑚𝑚0,𝑦𝑦0)𝑡𝑡 = min𝜃𝜃 ,𝜆𝜆 𝜃𝜃 (2)

pri čemu je

0δ λ≥s t s

ix X

0 λ≤t s

iy Y

λ≤ ≤iL e U

0λ >i

0,1 , 2, , = …i N

Navedeni DEA model je input orijentisan, jer se traži kombinacija najmanjih mogućih količina inputa kojima se može proizvesti zadati autput. Za razliku od tog modela, autput orijentisan model izračunavanja Malmkvistovog indeksa polazi od toga da je potrebno odrediti potencijalni autput koji posmatrana zemlja može da ostvari datim inputima uko-liko bi te inpute koristila kao i zemlje koje se nalaze na samoj granici proizvodnih moguć-nosti (najefikasnije zemlje).19

U slučaju autput orijentisanog model, izračunavanje Malmkvistovog indeksa i θ vredno-sti bi se odvijalo putem linearnog programiranja preko sledeće jednačine i postavljenih ograničenja

(𝑚𝑚0,𝑦𝑦0)𝑡𝑡 = min𝜃𝜃 ,𝜆𝜆 𝜃𝜃 (3)

17 Fare et al. (1994)18 Zhu (2011)19 Fare et al. (1994)

TRANZICIJA KA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE – KONVERGENCIJA ILI DIVERGENCIJA36pri čemu je

0 λ≥t s

ix X

01 λθ ≤

t siy Y

λ≤ ≤iL e U

0λ >i

0,1 , 2, , = …i N

U našem prethodnom jednostavnom primeru, ovaj model, odnosno problem linearnog programiranja bi se sastojao od četiri jednačine. Vektor λ=( λ1, λ2,…, λN) predstavlja niz od N promenljivih λi kojima se konstruiše granica efikasnosti, odnosno granica proizvod-nih mogućnosti, dok e predstavlja vektor e=(1, 1, …, 1) veličine 1×N. X predstavlja matricu u kojoj su uneseni inputi, a Y matricu u kojoj se nalaze podaci o vrednostima autputa za svaku posmatranu zemlju, odnosno DMU (broj redova u matricama X i Y odgovara broju inputa i autputa respektivno, a broj kolona broju posmatranih jedinica, odnosno zemalja). Za svaki par vrednosti (s, t) model se izračunava N puta, gde N pred-stavlja broj posmatranih jedinica (DMU).

Ukoliko je (L,U)=(1,1) onda je u pitanju model koji efikasnost posmatranih jedinica izra-čunava sa varijabilnim prinosima (BCC model).20 Ovakav model je pogodan ukoliko su DMU različitih veličina. Ukoliko je (L,U)=(0,∞) onda je u pitanju model koji efikasnost posmatranih jedinica izračunava sa konstantnim prinosima (CRS model). Ovakav model je pogodan ukoliko su DMU slične, odnosno približnih veličina.

TABELA 1. MALMKVISTOV INDEKS PRODUKTIVNOSTI I NJEGOVE KOMPONENTE

VREDNOST INDEKSA

(POKAZATELJA)

MALMKVISTOV INDEKS PRODUKTIVNOSTI (MI)

EFEKAT SUSTIZANJA (EC) – PROMENE U RELATIVNOJ EFIKASNOSTI

TEHNOLOŠKA EFIKASNOST (TC) – POMERANJE GRANICE PROIZVODNIH

MOGUĆNOSTI

Veća od 1 produktivnost raste porast relativne efikasnosti porast tehnološke efikasnosti

Manja od 1 produktivnost opada smanjenje relativne efikasnostismanjenje tehnološke

efikasnosti

Jednaka 1 produktivnost ista relativna efikasnost je nepromenjenatehnološka efikasnost je

nepro