Embed Size (px)
Citation preview
ekonomska misao YU ISSN 0015-323 X
Casopis SA VEZA EKONOMISTA SRBUE za pitanja ekonomske teorije i prakse
GODINA XXlll BEOGRAD, JULI 1990. BROJ 3 (Str. 199-30~)
SA VET: Cobeljic dr Nikola, predsednik, Kovacevic dr Mladen, Macura dr Milos, Madfar dr Ljubomir, Maksimovic dr Ivan_fyiulina Tripo, Nikolic dr Miodrag, Perie dr Aleksandar, Pjanic dr Zoran, Popov dr Zoran, Stanisic dr Petar, Todorovic Srbislav, Zarkovic dr Dragoje. REDAKCIJA: Gnjatovic dr Dragana, Jankovic dr Novak, KovaCic dr Zlatko, Labus dr Miroljub, Madfar dr Ljubomir, Marinkovic gr Radosav , Popov dr Sofija, Radmilovi~ dr Stanko, Savin dr Davor, Sekulovic dr Marko, Suvakovic dr Dorde, Veselinov dr Dragan, Zelic dr Nikola. Glavni i odgovorni urednik: MadZar dr Ljubomir -Tehni~ko uredenje: Stana Andelkovic, sekretar Redakcije
17.daje: SA VEZ EKONOMISTA SRBIJE, Beograd, Matsa,la Tita 16, tel. 644-980. _ Casopis lziazl_ cetlrl puta godisnje. Godisnja prctplata za organizacije 700,00 _, za pretplatnike u inostranstvu 1.500.00 -Ziro ractm:60806-678 .. ll 721 sa naznakom za .. Ekonomsku misao".
- 3EKOI-IOMH4ECi<"NI MblCJlh )KYPHAJI COI03A 3KOHOMHCTOB CEPSHH OCUElllAET -EOnPOCbI 3KOHOMH4ECK6~ TEOPHH H nPAKTHKH COEET: t.Ioc5c11bH4 ..ap HuKona, npc..acc;xaTe!lb, Kooattes114 .!lp Mna.11.;.KeH, Mauypa .llp Munow, Ma..liKap ..!lp .nooo~mp, MaKCHMOBU4 .!lp HsaH, My1mHa Tpuno, HHKOIUN .llp MHO.!lpar, nepH4 .'.lp A;1C!\CaH.!lap, n~IHlltf Jlp 3opaH, nones .zip 3opaH, CTam_IWll4 .lp DcTap, TO.llOpOBH'{ Cpo11c:1an, A<apKonu\1 .zip .llparoc. PE.[lAKUH )KYPllAJJk ruuonH4 ..!lp -LI.paraua, ~llKODH\f .llp HonaK, Kona4114 .llp 3naTKO, Jlaoyc .a.p Ms-ipomoo, Ma.a.iKap .llp J1J06o~mp, Map11HK08114 .lp Pa.:rncaB I nonoa ;ip Coctrn.i1, Pa.!1~11~non114 .a.p CTaHKO, Canam ;ip llanop, CcKy11on111.( .a.p MapKo, lliynaKODH4 ;xp .UjKop.a.;.f(e, Bccc."111HOB ..lp ll.paraH, 3cm1l.f .zip HnKo;,a. rnan1ndt H OTBCTUTBCHllHA pc.llaKTOp: Mait;.f(ap .!lp JI1000~1Hp CcKt>CT"Jpl» Pc.ll.aKuHH: AH.!1;.f(CJlKOBUll CTaHa
lh)laTCncTBo: COIOJ 3KOHOMHCTOB CEPEHH, Eenrpa.a., Mapwana TuTa 16, TCJl. 644·980. :_)KypHa/l B XO.lUT 4CT blne oaJa B ro.l. no.:tnllCKa Ha ;.f(ypHaJl .l;1a JarpaHHU 1.500,00.-.lUlHapoa.
"E.Ku~tJMIC THOUGH.I"' COUNCIL: Cobeljic dr Nikola, President, Kovacevic dr Mladen, Macura dr Milos, Madfar dr Ljubomir, Maksimovic dr Ivan, Mulina Tripo, Nikojic dr Miodrag, Perie dr Aleksandar, Pjanic dr Z-oran, Stanisic dr Petar, Todorovic Srbislav, Zarkovic dr Dragoje, Popov dr Zoran. EDITORIAL BOARD: Gnjatovic dr Dragana, J ankovic dr Novak, Kovacic dr Zlatko, Labus dr Mir-oljub, Madfar dr Ljubomir, Marinkovjc dr R~sav ., Popov dr Sofija, .Radmilovic dr Stanko, Savin dr Davor, Sekulovic dr Marko, Suvakovic dr Dorde, Veselinov dr Dragan, Zelic dr Nikola. Editor-in-Chief: Madfar dr Ljubomir Technical Editor: Stana Andelkovic, Secretary
Publisher. SERBIAN ECONOMISTS ASSOCIATION, Belgrade, Marsala Tita 16, Tel. 644-980. _ . Journal is published four times a year. Abroad annual subscription is 1.500,00 dinars.
Prema obja~njenju Republi~kog sckretarijata za kulturu SR Srbije br.473-6mo2 od 10. januara 1973. godine ne
podlefo placanju poreza na promet.
U FINANSIRANJU CASO PISA UCESTVOVALA JE REPUBLICKA ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE
YU ISSN 0015-323 X
EKONOMSKA MISAO, Godina XXIII, Broj 3
Beograd, 1990.-.· ·.
SAD .RZAJ
DRUSTVENA SVOJINA NA :RASKRSCU
Ljubomir l\tJ\DZAR: UVODNE NAPOMENE • It ~ •• · - • • • • 199
.MOGUCI PREOBRAZAJ. DRUSTVENE SVOJINE: ALTERNATIVE I NEDOUMICE . . .
Aleksandar IVIC: KONCEPTUALNA PITANJA I PRAKSA OSTVARIVA~JA DRUSTVENE SVOJINE U_ JuGOSLAVIJI - Matcrijal za raspravu - . . . · . . . ~ · • . ·, . · • · . . . . . 203
Raclomir D. LUKIC: DRUSTVENA ·svOJINA NA RASKRSCU: STARE ZABLUDE I NOYE VARKE ._· .- . . .... . - . ~ ; . . . . . . . . 213
Alojzij FINZGAR: ULOGA I P.ERSPEKTIVE -ORUSTVENE SVOJINE U USLOVIMA TRZISNE PRIVREDE · . . . __ . .. . __ . . . • . . . . . . 217
Ljubomir MADZAR: LAVIRINTI ·oRUSTVENE. SVOJINE U USTAVU I VAN NJEGA . - . 225 . . . . . . . . _ _ - --· . . . . . . -. .- . . . . . . .
KONCEPT DRUSTVENE SVOJINE I _PUTEV-I NJENOG PRAVNOG UOBLICENJA
Stevan LILIC: DA LI SU SREDSTVA DRZAVNE UPRAV~ DRUSTVENA !LI DRZAVNA _SVOJINA? _.· . . . . . • . . . . . 239
Rajko JELIC: NEKE NEDOSLEDNOSTI U UPRAVNOM KONCEPTU , DRUSTVENE SVOJINE . . . . . . . . . . .· . . . . . . . 245
Andrej BERDEN: TRI PITANJA IZ PODRUCJA SUSTINE, IZUCAVANJA l .RAZVOJA DRUSTVENOG VLASNISTVA . . . . . . . . . . 255
Svcta TAllAROSI:REFORMA SOCIJALISTICKOG PRIVREDNOG SISTEMA - TRAZENJE "NOVE" DRUSTVENE SVOJINE . . . . . . 259
Tomislav DA1\1ILOVIC: UZAJAMNA USLOVLJENOST DRUSTVENE SVOJINE I SA~'10UPRAVLJANJA . . . . . . . . . . 271
EKONOMSKI ASPEKTI DRUSTVENE SVOJINE '
Petar DUKIC : DETERMINANTE I DILEME DRUSTVENE SVOJINE 281 Jovan ANDRIJASEVIC: SAYRE.MEN! VLADAJUCI OBLIK EKONOMSKE
STRUKTURE I SVOJINE . . . . . . . . . . . . . . • . . 289 RadiSa l\'IIRCETIC: DRUSTVENA SVOJINA - DRUSTVENI KAPITAL,
MOMENT! ISTORIJSKE FUNKCIONALIZACIJE ROBNE PROIZVODNJE (SOCIJALIZAM) . . . . .. . . . . . . . . . 297
ECONOMIC THOUGHT, XXIII Year, No. 3 Belgrade, 1990
CONTENT
SOCIAL OWNERS.fill:' GN THE ·CROSSROADS
SOCIAL OWNERSHIP ON THE CROSSROADS . . . . · · · · ·
POSSIBLE TRANSFORMATION OF THE SOCIAL OWNERSHIP: ALTERNATIVES AND DILEMMAS
M~\~sandat" \VlC: C.ONC.EPlUAL QU E..SllON'S A.ND PRAC:HCE OF \HE SOCIAL OWNERSHIP REALIZATION IN YUGOSLAVIA
199
- M aterial for Discussion . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 Radomir D. LUKIC: SOCIAL OWNERSHIP ON THE CROSSROADS . old
mist:ikcs and new illusion . . . . . . . . , . . . . . . . . ." 213· -Alojzij FINZGAR: ROLE AND THE PERSPECTIVE OF THE SOCIAL
OWNERSHIP IN THE CONDITION OF .MARKET ECONOMY . 217 Ljubomir MADZAR: LABYRINTHS OF THE SOCIAL OWNERSHIP IN THE
CONSTITUTION AND OUT OF IT . ............ . · 225
CONCEPT OF THE SOCIAL OWNERSHIP AND THE WAYS OF THE LESAL FORMING
Stcvan LILIC: ARE THE MEANS OF THE STATE ADM.INISTRATION SOCIAL OR STATE OWNERSHIP . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Rajko JELIC: SOME INCONSISTENCIES IN ADMINISTRATIVE CONCEPT OF SOCIAL OWNERSHIP . . . ·. . . . . · . . : . . . . . . . 245
Andn~j llERDEN: THREE QUESTIONS FRROM THE FIELD OF THE ESSENCE, STUDYING AND DEVELOPMENT OF THE SOCIAL OWNERSHIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
Sn~ta TABARO~I: REFORM OF THE SOCIALISTIC ECONOMIS ECONOMIC SYSTEM - SEARCHI NG FOR THE "NEW" SOCIAL OWNERSHIP 259
Tomislav DANILOVIC: MUTUAL DEPENDENTS OF THE SOCIAL OWNERSHIP AND SELFMANAGEMENT . . . ·. . . . . . . . . . . . . . 271
ECONOMIC ASPECTS OF THE SOCIAL OWNERSHIP
Pctar DUKIC: FACTORS AND THE DILEMMAS OF SOCIAL OWNERSHIP 281 Jovan ANDRIJASEVIC: CONTEMPORARY RULLING FORl\·1 OF THE
ECONOMIC STRUCTURE AND OWNERSHIP . . . . . . . . . . 289 Radisa MIRCETIC: SOCIAL OWNERSHIP - SOCIAL CAPITAL, MOMENTS OF
THE MARKET ECONOMY HISTORICAL FUNCTIONALIZATION (SOCIALISM) . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
KOHOMYNECI<AJI MbICJib, foJlXXIII, N° 3 Eenrpa.r:t, 1990
CO.ZJ;EP~AHHE
OEmECTBEHHAHCOECTBEHHOCTbHAPACilYTbE
OEIUECTilElll-INI COiicrBEHI-IOCTbHA PACTIYfhE ......... ·. . 199
E03M0)KHQE IlPEOEP A)KEHHE OEmECTBEHHOCI COECTBEHHOCTI I: AJib TEP HA THBhI H HE,UOYMEHlUI
A:1cm::111.l:ip lIBHt.I: KOHUErITY AJibllblE IlOrIPOCbl H rIPAI<TifI<A OCYlUECTilJIEI-IH.51 OlilUECTilEIUIOf°l COGCTilEHIIOCTH B IOYfOCJL-'\BI m - MaTcp11a..1 il.UI .illlCKYCCHll - • • . • . • • . . • 203
Pa..:to:\mp )l.JIYI,llt.I: OfilUECTI3EllIIA5I COGCTllEIIIIOCTbllA PACfIYThE: Cf APblE 3AfiJ1Y)l(llEIIH5! H IIOilbIE HJUII03HH . . . . . . . . . . 213
A.1oibuii <l>JUij'KfAP: POJib H rIEPCTIEICTHBbl OElUECTBEIIIIOfi COfiCfl3ElllIOCTH D YCJ10I3H51X PbIII04IIOro· X035IfICTilA . . . 217
JiaooO:\lllP l\IAL{jl(AP: JIAEHPHlffhl Or>UIECTBEHHOfI COl>CrBEIIHOCm B KOIICHITYUIUI H BIIE HEE ........ · . . . . . . . . . . . . 225
KOHUEITT OolUECTBEHHOfl COECTBEHHOCTH H IlYTH EE lOPH,Ullt.IECKOfO O<l>OPtvUIEHIUI
Crcn:m JIEJUP·I: CPEllCrBA rocYnAPCrnEIIIIOro rIPAllJIEHH.51: 0GlUECrI3EI-IILVl HJlH fOCY,llAPCTllEHIINI COGCfBEHHOCTh 239
Paii1~0 EJUlt.f: HEKOTOPhlE HECTOCJ1EllODATEJihIIOCTH B YrIPAilJ1EII4ECKOM I<OHUECTTE OEillECTBEIUIOl1 COGCTllEllHOCTH ........•...... ·. . . . . . . . . . . 245
Au.lpcii GEP ~EH: TPH DOrIPOCA HJ C<I>EPbl CYlUIIOCTH, HCCJIEJIOBAHH51 H PA3I3HTH.51 O"GlUECTllEHHOfl COECTBEIIIIOCTH . . . . . • . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . 255
Cm."'ra TAIJAPlllllll: PE<I>OPMA COUHAJIIICTH4ECKOH X03.51f!CTBEIIHOfI CliCTEMblrIOHCK ,,IIOilOfl" OTlUECrBEI-IIIOn CO.GCTBEHHOCTH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Toi\mc:1:rn .LI:AilHJIOlll-It.I: B3AlIMOEYCJIOBJIEHHOCTb OTlUECTBEIUIOH COfiCrDEIHIOCTH H CAMOYTIPABJIEHI15l . . . . . . . . . . . . . 271
3KOHOMHt.IECKHE ACCTEKThI OEIUECTBEHHOH COECTBEHHOCTH ITCT.lp .lJ./l{YI<HlJ: JlETEPMHI-W-IThI H JlHJIEMMbl OGlUECTBEHHOfI
COECTBEHHOCTH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 fiouan AIUI.PH5IlllEBHt.f: COEPEMEHliblE rocrro.ncruYIOlUHE Cl>OPMhI
3KOIIOMiltIECKOfI CTPYICTYPHbl I1 COGCTBEHHOCTH . . 289 Pa.mnua MlIPlJETUtI: 0 ElUECTBEHI-INI CO ECrBEHHOCTh-
OElUECTBEHHbIH KAIIHTAJI, MOMEHThI HCTOPUtIECKOI':J: <I>YHKUHOHAJIH3Alll1H
TOEAPHOfO IIPOH3Il0LlCTI3A (COUHAJII13M) . . . . . . . . 297
EKONOMSKA MISAO, . 1990, 23, (3) str. 239-244
'* Stevan LILIC
DA LI SU SREDSTVA DRZAVNE UPRAVE DRUSTVENA ILi DRZAVNA SVOJINA?
I. Narocito u proteklih desetak godina, puno se govori i cuje o raznim aspektima .,drustvene svojine" . Na brojnim savetovanjima i skupovima, raspravlja.no je mnostvo otvorenih, protivrccnih i spomih pitanja pravnog, ekonomskog i politickog aspekta ovog specificnog i.nstituta naseg drnstvenog i ekonomskog sistema. Tako je pre par godina, na ovon1 istom mestu, povodom rasprave na temu .. Tcorijsko-metodoloski problemi izucavanja dmstvene svojine u Jugoslaviji "1
, u uvodnom izlaganju, izmedu ostalog, istaknuto: .Drnstvcna svojina u Jugoslaviji, u aktuelnom i teorijskom smislu, ima izuzetan znacaj za sistem u celini ( ... ) svi veliki sistcmii naucni i socijalni, uspostavljali su ~e tako sto su, pored ostalog, ncgirali i prevazilazili ranije oblike svojine i usponstavljali nove. ( ... ). Koncept drnstvcne svojine u Jugoslaviji je, kao sto je pomato, konkretizacija i razrada Marksovog i marksistickog koncepta svojine uopste. "2
.
Istovrcmcno, jos jc tada konstatovano daje u teorijskom izucavanju drustvene svojine .doslo do odredenog zamora" 3
• Iz ovih razloga (cak i nakon tolikih godina), tesko je bilo sta novo reci u vezi sa ovim pitanjima 4
.· Ipak, ukoliko se rukovodimo razlozima da razmcna misljcnja na ovom skupu ne bude svcdena samo na ,.akademsk"U raspravu ·, vec da od nje ima i ncke "prakticne koristi", cini se da se povo<lom nekih nepotrebno nejasnih pitanja mogu izvcsti odrcdena poboljSa.nja, i to pre svega one .. popravke" koje se odnose na upotrebu sadrzinski, logicki i jezicki odgovarajuCih, tj. adekvatnih pojmova i temtina . . Polazcci od toga, smatramo da je racionahtije, logicnijc i celishodnije, sredstva koja koriste organi dmstveno-politiCkih zajednica (tj . "drzavni organi "), jednostavno odrediti kao .. drzavna ~, a ne kao "drustvena" svojina, kako je to sada slucaj. U tom smislu, ista argumentacija odnosila bi se i na sredstva koja koriste organi uprave. Kako su organi uprave dmstveno-politickih zajednica (Federacija, repubiika, pokrajina, opstina i dr.), pre svega drzavni organi, to i sredstva koja oni koriste u ostvarivanju svojih funkcija , zadataka i poslova imaju karakter drtavne, a ne drnstvene _svojine. Ova oeigledna i jednostavna konstatacija, po prirodi stvari proizlazi iz sustine i smisla uloge i mesta organa drustveno-politickih zajednica u nasem sistemu, a u okviru njih i organa uprave. 5
II. U vezi postavljenog pitanja "da Ii sredstva kojima raspolaiu organi uprave imaju karakter dmstvene, iii, pak drzavne svojine"?,cini se da nema neceg posebno spomog, tj . cini se da je stvar jasna u smislu da je ,.odmah jasno sta nije jasno" . Ovakav stav sc sam po sebi namece, pogotovo ukoliko je rukovodni motiv da se u okviru postojeceg sistema na na.Uednostavniji, .. najjeftinijih", ali istovremeno i na najefikasniji nacin dopri-
• Pravni fakultet, Beograd
239
--nese poboljsanju postojeeih, iii iznala.zenju boljih resenja (e.g. u vezi preciziranja i rea-lizacije pravnog re.Zima, tj. ovlascenja i odgovomosti u vezi koriscenja .. drt.avne" svojine). Odmah pada u oei o kakvim se nelogicnostima i nedoslednostima radi.
Ukoliko se, recimo pode od stava da je drnstvena svojina poseban tip drustvenih odnosa (gde je .. samoupravljanje" njihova bitna komponenta; gde se radi o .. udru.zivanju" ill .. slobodnoj" razmeni rada itd.), ocigledno je da ovakva konceptualna konstrukcija ne odgovara kada se radi o sredstvima koja drzava, odnosno njeni organi uprave koriste u svom radu. Koliko je ova konstmkcija .. neprirodna", pokazuje (i dokazuje) analiza odredbi pojedinih propisa iz oblasti driavne uprave (e.g. Zakon o osnovama sistema dr:Zavne uprave4
, kao i odgovarajucih republickih i pokrajinskih zakona\ u okviru kojih se, na jedan veoma komplikovan i nekonzistentan nacin elaboriraju situacije kao sto su ,.odnosi izmedu organa uprave i tzv. radnih zajednica organa uprave"; .. sticanje i raspodela sredstava od strane organa uprave i radne zajednice organa uprave" i slicno. Kao sto je istaknuto, stvari bi sc rclativno lako moglc pojednostaviti i razgraniCiti time sto bi se .. dmstvcna" sredstva organa uprave, jcdnostavno odrcdila kao .. drzavna •. Ovakva solucija odgovara Mo iz fornmlnili, tj. term.inoloskilJ, razloga (s obzirom da su orga11i uprave drta vni organi), tako i iz sadrzinskih, tj. pojmovnih razloga (s obzirom da se .. sredstva za rad organa upravc obczbcduju u budzctu drnstvcno-politickc zajcdnice'"3
). . .
Mozda sam izraz .. drzavna svojina • za nekoga, iz odrcdcnih razloga mozc imati .. los prizvuk·, ali Cini se da jc krajnje vrcmc da sc oslobodimo potrcbc da po svaku cenu budemo .. originalni", cak i u onim slucajcvima kada za to ncma ncke posebne potrebe. Medutim, ukoliko sc pocle od prctpostavkc cla je celishodno stvari nazivati onako, kakve u sustini i jesu, sam po scbi namcc·c sc zakljucak da srcdstva koja koristc organi upravc ociglcdno ncmaju karaktcr .. dmstvenc", vcc .clrzavnc" svojinc. Ovo .. malo" tcrminolosko i pojmovno .razjasnjcnje", po mom miSijcnju, mozc biti koristan doprinos nasim sadasnjim naporima ka promcnama i rcformi, narocito u pravcu uspostavljanja ncke vrstc .cistog racuna" ijasne situacije po ovom pitanju. Prcma tome, ukolikoje rec o svojini i sredstvima koja koristi drzava, odnosno njcni organi upr vc, po prirodi stvari, najadekvatniji bi bio izraz .. drzavna svojina" (odnosno .. drzavna srcdstva").9
III. Ono sto je vcoma bitno, a na to je ukazano i u ovoj raspravi, jeste da sc pri razmatranju mogucih resenja, -a posebno pri njihovoj rcalizaciji, mora voditi racuna o savremenim tendencijama i konccpcijama. Izglcda · da je nas stalni problem u tome, sto refcrentne modclc za odrcdcna konceptualna, institucionalna i prakticna resenja trazimo u proslosti, umcsto da se orijetisemo na rcfercntnc modele koji su savremeni i aktuelni, i koji sluze kao osnove razvoja post-industrijske privrcde i post-modcmog drnstva. Naravno, ukoliko se resimo da stvari .. rasCistimo· (npr. da drzavnu svojinu nazovemo .. drzavnom", privatnu svojinu, ,.privatnom" itd.), treba se pripremiti i na odredene, najbla:le receno, psiholoskc posledice toga - u uslovima kada se nasa planeta pretvara u tzv. globalno selo, svet nas stalno posn-iatra i vcrovatno ce nam ncko i postaviti pitanje: .. sta ste zapravo svim tim ,specificnim koncepcijama' hteli, tj. na koji nacin je preko njih poveeana opsta dobrobit dmstva?"10• Licno, nisam siguran da bih mogao da dam zadovoljavajuci odgovor.
Zbog toga, pri razmatranju i realizaciji ,.novih" resenja, neophodno je optirati za one solucije koje su savremene i koje odgovaraju savremenim razvojnim tendencijama u civilizacijski i telmoloski razvijenom svetu. Evo i jcdnog veoma ilustrativnog primera za to. U nasem aktuelnom drustveno-politickom trenutku veomaje cesto pozivanje na potrebu
240
uspostavljanja "pravne drzave" (i ostvarivanja nacela zakonitosti). Naravno to veoma "dobro" i napredno zvuci, ali ono sto laicima i veCini nije poznato je okolnost daje tzv. pravna dr:Zava konceptualna i organizacijska tvorevina kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog veka i da je ona kao referentni model savremenog sveta danas "prevazid~na". Pravna drzava kao takva niti je cilj, niti je referentni model razvijenog post-industrijskog drustva. Paradoksalno, razlog ovome je veoma jednostavan - pravna dr:Zava, tj. fundamentalni principi ovog koncepta (npr. vladavina prava, nacelo zakonitosti i sl.) podrazaumevaju se kao prethodne pretpostavke organiazovanja i funkcionisanja drzave u savremenom telmoloskom, ekonomskom, kultumom i politickoma okrut.enju. Kako u fmlkcionalnom (tj ... pravom regulisani oblici vrsenja vlastn, tako i u organizaciono1!1 smislu (tj ... princip hijerarhijske subordinacije"), pravna drzava bila je progresivni konceptualni oblik u odnosu na tzv. apsolutisticku drzavu kasnog feudalizma, i kao takva bila je osnovni rcferencijalni model naprednog industrijskog sveta krajem proslog i pocetkom ovog vcka.
Za razliku od pravne drzave, savrcmcna drzava post-industrijskog drnstva je tzv. informaticka drtava ( .. computcr-state"1
\ Cija SC funkcija prvenstveno mora posmatrati Sa stanovista .. procesiranja podataka i informacija ... Savrcmcna SC drt.ava sus.tinski transformisala od .. vrsioca vlasti", u velikog .. mobilizatora", tj. animatora, ianicijatora, organizatora i rcalizatora komplcksnih tclmoloskih (npr. informaticka industrija), naucno-istraiivackih (npr. svcmirska instrazivanja) i komunikacijskih (npr. satelitska tclevizija) poduhvata, i to zahvaljujuCi ogoronmim kolicinama informacija kojim raspolaic i koje, na odgovarajuCi naCin, stavlja zaintercsovanim subjcktima (privrcdnim firmama, naucnim ustanovama isl.) na raspolaganjc. 12 Iz ovih razloga, mote se reci, daje refcrcntni model .. pravnc drt.avc" (per sc), model koji je od stranc razvijenog svcta prevazidcn. S toga, i u n.-isi m raspra vama treba bi ti obazri v i ne zalctati sc .. na prvu loptu", vec rcfercntne modcle traziti u savrcmcnim drnstvima, naravno imajuci u vidu njihovu .. adaptaciju" na nase uslove.
U vezi s tim, postavlja sc pitanje, gdc pronaci odgovarajuce referentne modcle" · (e.g. u pogledu oblika svojine) koji bi doprineli celishodnom i cfikasnom ostvarivanju nase aktuelnc reforme?. Ovo pitanje, svakako, nije jcdnostavno. Ukoliko se previsc "otvorimo" prcma inostramim modclima, postoji realna opasnost da te "multi-nacionalni faktori koji kmze planetom" za trcn oka (npr. tclmoloski ili financijski) "smaii1". Vclikim multi-nacionalnim kompanijama nijc nikakav problem mobilisati i seliti svoj kapital za jednog na drngi kraj svcta - od Singapura do Mcksika, od Mcksika do Manile, od Manile · do Afrike - u roku od 24 sata (i brzc), i to iz razloga sto se (prakticno brzinom svetlosti) pre~acuju podaci, informacije i znanje, odnosno sofisticirani i dobro cuvani "know-how". Veoma je bitno da u aktuelnom trcnutku nasa zem.Jja na pravilan nacin apsolvira ravnotezu izmedu napustanja prevazidenih rcferentnih modcla (u ckonomiji, pravu, drzavnoj organizaciji itd.), sa jedne, i otvaranja prema stranom kapitalu i ulaga11jima, komuanikacijskim i kultumim tokovima sa Evropom i svetom, sa drnge strane. Istovremeno, postavlja se pitanje kako "optimalno" iskoristiti sve komparativne prednosti, geografske, intelektualne i drnge prednosti koje imamo, ali tako da u potpunosti zadrzimo svoju politicku i ekonomsku nezavisnost. Mote se reci da je tehnoloski i finansijski multi-nacionalni kapital u odredenoj mcri i zagazio kod nas, te sto pre treba izraditi odgovarajuce programe resavanl~ ovih, za nas dosta nepovoljnih situacija "tehnoloskog i financijskog kolonijalizma" . .:>
241
Polazeci od ovog, referentne modele koje treba da akceptiramo moraju biti ,.efikasni i jeftini", tj. da daju dobre rezultate za male pare. Mozda bi trebalo da se donekle ugledamo primer Japana iz nedavne proslosti, Cija je (ekonomska) politika bila orijentisana na .. podraiavanju", ali i ,.unapredivanju" onoga sto su drugi izmislili i proizveli (e.g. tranzistori, kompjuteri, automobili itd.). Ovakav pristup bi mogao da budu poucan i za nas, posebno u vezi aktuelnih politickih i privrednih tokova u socijalistickim zemljama. Tako, trebalo bi razmisliti da Ii nam, u vezi odredenih solucija, neki postojeCi model u nekoj socijalistickoj zemlji moze posluziti kao referentni model (recimo, Madarska po pitanju kako da se na osnovu racionalnog i osmisljcnog projekta .. otarasimo balasta" drnstvene, zapravo drzavne, svojine nad stanovima14
). Medutim, kako komentarisati dramaticno .. uznemiranje javnosti" koje je ovih dana izazvao Nacrt Zakona o stambenim odnosima, prema kojem (clan 23) korisnici drnstvenih stanova treba da plate 5 % vrednosti stana u roku od pet godina da se ne bi nasli na ulici15
• Pri tome, ostalo je da se odredi po kom osnovu treba da se utvrdi stvama vrcdnost stana, iz kojih razloga je bas odredcn iznos od 5 % i slicno (naravno, u ovakvim okolnostima, ne moze se iskljuCiti ni opcija da je bilo potrebno .. jednokratno prikupiti pare·). Tck intcrvencijom najviSeg politickog i drtavnog autoriteta ovaj Nacrt je povuccn radi .doradc· !
Iz svega ovoga proisti.ce (kako to ccsto isticc nas populami profesor LukiC), potreba da jc razjasne .. terminoloska" pitanja, a ja bih dodao, kako jc slikovito rckao jcdan nas poznati j:ivni radnik, trcba izraditi .prirncnik protiv zbunjivanja naro<la ". Tzv. drustvcna svojina, z:ijedno sa jos jcdnim brojcm drngih nasih .origimlnih • tvorcvina kojc .dobro zvuce", ali kojc su konccptualno i jczicki nejasne, odnosno ako se iolc ozbiljnije .. proccprka • po njihovoj sadrzini, i potpuno protivrccnc (e.g .• nagradivanje prenu radu i rczultatinu rada ·, .socijalisticka demokratija kao poscban oblik diktature prolctarijata ·, da spomcncmo samo tcrmfne kojc u okvirn Osnovnih naccla izricito koriti Ustav SFRJ 16
),
jc upravo takav tcrmin i konccpt koji ne samo da .naroct• nc razumc, vcc se zbunjuju i ljudi od stmke i naukc, politicari, pravnici, ckonomisti i drngi.
Dozvolitcjosjcdan .ilustrativni primer· ncposrcdno n vczi sa ovim, tj. sa sclckcijom refcrctnog modclom koji je prevazidcn, iako .dobro zvuci •. To je ujcdno i izvanredan primer opste prihvacenc zablude u vczi .proizvodnje". U nasim uslovima, dmstvene snagc i sredstva treba mobilisati u pravcu .. razvijanja proizvodnje" i utvrdivanja dmstvene uloge .. proizvodaca". No, da Ii je bas to savremcna svctska tendencija i da Ii smo mi ba5 apsolutno sigumi da hocemo .. proizvodnju·? Prcma kritcrijima razvijenosti, uzima se da je jedna zcmlja razvijena ukoliko se manje od 30 odsto stanovnistva b.avi .. proizvodnjom" (npr. SAD, Holandija, i dr.), odnosno ukoliko je najmanje 70 odsto radno aktivnog stanovnistva zaposleno u scktom usluga i informatickoj delatnosti i sl. Za proizvodnju, narocito za tzv. ncposrednu proizvodnju, moze se rcCi da odumire: industrijska proizvodnja (automobili, rudnici, celicane) se automatizuje, odnosno robotizuje, a neposredni proizvodaci pretvaraju se u .. neposrcdne upravljace" i .. manipulatore procesa" ( .. process-managers"). Jcdnostlvan zakljucak je, da je .. proizvodnja" (i .. proizvodac") nesto cemu se u razvijenom svctu uopste ne tezi. Upravo je iz ovih razloga neophodno voditi racuna o jasnom diferenciranju savremenog od prevazidenog referentnog modela.
IV. Iz svega recenog, mislim da ova vrsta razgovora moze da ima neke svrhe, pa cak i odredenih pozitivnih efekata ukoliko smo u stanju da nekim .. minimalnim" doprinosom, izazovemo .. maksimalnu" efikasnost, po tzv. mini-max principu. Kao izuzetan doprinos koji mininulnom intervencijom moze dati maksimalan efekt zeleo bih da navedem
242
neka resenja iz Zakona o stranim ulaganj inui17. Zao nn Je ~to profesor MadZar nije trenutno ovde, jer je opste poznato da je on bio .. spiritus movens" ovog zakonskog akta. Ukoliko ovom prilikom ostavimo po strani znacaj same sadI"Zine ovog Zakona, moze se reci da ovaj propis ima dve bitne karakteristike koje ga izdvajaju iz nase uobicajene zakonodavne prakse. Prvo, nasuprot praksi donosenja .. kilometarskih" zakona od po 400,500, pa i 600 clanova. Zakon o stranim ulaganjima ima svega tridesetak clanova, i drugo, termin koji oznacava instituciju koja se ovim Zakonom rcgulise (tj. strana ulaganja), ne samo sto je uobicajen za ono na sta se odnosi (tj. na strana ulaganja), vec je i prevodiv na strane jezike, tako sto i u tim jezicima postoje uobicajeni termini koji se za to koriste (
c . . .. 18) e.g . .,1ore1gn mvestments . U Zakonu o stranim ulaganjima nalazi se i jcdno jednostavno i .. jeftino" resenje
kojim se uloga organa uprave u vezi stranih ulaganja transformiSe od stereotipa .. birokratske svesti", u prototip .. administrativne efikasnosti". Rcsenje koje je ovim Zakonom predvideno dijametralno je, mada u pozitivnom smislu, suprotno resenju predvidenom Zakonom o opstem upravnom postupku19 u slncaju tzv. cntanja upravc. Zakon o opstcm upravnom postupku prcdvida (clan 218, st. 2) da se u slucaju da nadlczni organ uprave ne donese resenje po zahtcvu stranke u odrcdenom roku (najccsce 30 dana) ima uzeti kao da je doneto tzv. negativno rescnjc,tj. ima se nzcti daje zahtcv strankc odbijen (tzv. negativna opcija). Na osnovu ovakvc zakonskc konstmkcijc, stranka mozc ulagati pravna srcdstva (npr. zalbu dmgostcpcnom organu) i na taj nacin ostvarivati i/ili stititi svoja prava i intcrcse. Zakon o stranim ulaganjima, mcdutim, opredclio se za resenje orijentisano na ostvarivanje administrativne efikasnosti i poc.lrske organa uprave dinamickim privrcdnim tokovima. Tako, u slucaju .. cutanja" nadlci.nog (savcznog) organa upravc u vezi izdavanja odobrcnja za obavljanje odrcdcne dclatnosti u vidu konccsije (clan 18)~ odnosno .. cutanja" u vezi odobravanja rcgistracije ugovora o zajcdnickom ulaganju (clan 22), ima sc uzcti da je zahtcv stranke prihvaccn (tzv. pozitivna oapcija).
Kao sto se na ovom primcrn vidi, rcscnje je nc samo .jcdnostavno i jcftino", vec je istovrcmcno i najcfikasniji naCin "rcvitalizacijc_· okostalc upravnc stmkture. Ovo se, takode moze dobro vidcti na jos jcdnom (ovog puta hipotcticnom) primcrn u . vezi Zakona o stranim ulaganjima, a odnosi se na podnoscnje zahteva za rcgistraciju ugovora o stranim ulaganjima u vezi proizvodnjc i prometa naomzanja i vojne opreme. Strano ulaganje u ovoj oblasti podlczc poscbnim ograniccnjima (clan 21). Tako, ukolik6 bi se zahtev podneo, a nadlei.ni organ uprave ne donese resenje (s obzirom na prirodu stvari pretpostavimo da treba doneti resenje 0 odbijanju zahtcva) u prcdvidcnom roku od 30 dana, strani ulagac ima pravo da otpocne proizvodnju i promet naornzanja i vojnc opreme. Na ovaj nacin posti:lu sc dva komplementama pozitivna efckta: a) nadlei.ni organ mora voditi racuna da predmete resava o roku, ali tako da se ne sputava privredna inicijativa i dinamika, i b) nadlezni organ ne samo deklarativno, vec i rcalno snosi sve poslcdice svog ncodgovomog i neefikasnog rada.
Y. Navedena i slicna resenja samo su jos jedan od niza dokaza da se i tzv. malim koracima moze postici nmogo efikasnih i pozitivnih efekata. U tom kontekstu, siguran sam da bi u zakonskim i dmgim tekstovima bila korisna prcformulacija koncepta i termina .. drustvena svojina" kada su u pitanju srcdstva koja koriste drzavni organi, odnosno organi uprave. Stoga, umesto neadekvatnog izraza .dmstvena svojina ·, odnosno .. dmstvena sredstva", za oznacavanje svojine, odnosno sredstva kojim raspo1'1Zu drzavni organi, i u okviru toga organi uprave, jednostavno treba koristiti izraz .. drzavna svojina", odnosno
243
1.drtavrra ·srecfstva"; . ~ koji je ikako. poj~cwno; tiko i ·ferminoloski ·adekvatn.iji' stvarnoj prirodi. svojih6,-· odno no nameni sredstaV'a· koj-a OYi-"organi Jcorist~: Daje to celishodno, n dam se da ·pot-vrduju izneti primeri. i ~: _ ... : • •• : • ' '. -..
'~( . ·.. ·. ! ·1- .... 1~ t tf°~ -· .. :.J '; .. _J.- .:~ ~ ... , , ~ J . . 1 Vidi: ',,Teorijslfo-metod9lpski p'roblem~. izufo~·~nja; dru~tl'~ne ~vojine u. Jugo"~laY.iji~; Zbornik
radova sa. saveto.vanja 1odr1anog : I~. i 17. , decembra 1982,. godine na· Pravnom . fakultetu µ Beogradu,
Centa.r za Marksiza1n' Univ~rzitet~ .. u B~ogradu i Pravni 'r akultct I u~ Beogradu, Beogra~. 1984. 2 ·'nr" Afoksartdar . Ivie: ,;tcorijsko~mcto'doloski" i>robkuii lzuea'vartja '. arust'Y~ne svojfne u
Jugoslav{ji" 'cuvodno1 iilaganje), zbdmik,' sti. 4-5.' - .. ·.. : !c' ' . . . .:·;'' J ·';: d - . _, -
•. '.3 Dr -Vladimir .llorvao ,..~cki · mctodoloski ·· aspcktii, jzu~v:mja drt!slv.~nog \'lasnmya na pravnim fakultctima", Zbornik, str. 24. · . , ;· J: . ~ _, .. , . , ,
4 Vecina stavova (O<;in9sno .. upozqrenja") sa ranije rasprave i da9as .. j~ .~k~ueln~ i _ ~k.utna". Tako: ,,_ni do danas msmo' sasvim na~isto u teoriji, a mislim ni u praksi· ~ta je priinarno u naSem
dru~tvu; '; da ·ti ckonomska ' bshova i druStvena -s\-ojina lz •itrn;:"' tfofivlra)U' ekonofoske '..'iakonitdsti iii prooukcioni odnos ·sh\;accR kao !iiStem' 1;pra-.;:a, ltShtvnih u{lravnih
0
0\! la~-c°enja, ' daklc U OSJlOVi : jedna nm~matirna. konccpcij:t1 : ~oja ,. mr~ , ~to tr~ba ~ da !,hue!>; ~es.t-o- idcntifikuj~ sa <?Pim . ~to · Jc~Je.:. (podvukao . S.~,) - . dr .. Iv.an .MaksimoYJc: .• Osyrt na o9nos .. e,konumije i pJ:<JYa µ vezi ,sa reprodu~cijom druStvcne svojinc u . p0sius1'av~;oin: zakonoduvstvu~: Zbornt( ' str~ - 20-22: . I • • I . _. •
' .. DruStv~n~ svoji1~a ' prdds1a\i1ja rsc k~o';pra"Vni ·i ~korromski fen~me~ i d:l bi ~~ rcgulisa·la· podrazumeva nove pra\'llC1i ~ ekonoill'sk e'< . i11Stit;~1c. Mcdutini, •od:'iog micclilog sbva da realizacije "put nijc predcn. (-) tini mi -sc .da: ako ·d '.sada1• za ·ovih tridcsct -godipa. JliS!lHt uspcli· da prp,1ad~mo novu Pf!lJY~I I jekon-01~1sku .. sustjnu .,drnsh:cr:e :~vojine. -~nda ;\crovatno da ·Qar, .za~,s-a,da , tih instril1~1cqata I . .J,cm,a.•
. <P99v~kao S.~.) -: dr ~li~~ljub La~us: ... Ncki , !nstrumcnti os\va,rivanja. dry.~tr~~nc sy?jinc_~ . z~~nik, str. 63. s .. o·ru~tvo kao si.to}.!kt niF rravno organi:1zo\·ano, a ·c1rfani mole h'iti 'saiuo subjckt dr:l:n·nc
nojlnc:" (poth:uka6" s :t :) !. ;"dr Radbrtrir .i t 'ukic: i ~o· organizc)vanosti druSt\'Cnc ' 'svojinc · (>smisfu njcriog naziva'"; Zbornik; sir. 119: , . ': . """ ~ ,: _ .. .-" . L ~· ;; -
6 Zakon o osnorn!n~ _sistcma 1 ~ .~fa~·1~e . l!pr;a~·~ .i; o sa\'C~110111 . iitH~JlOJU ,·ce·.u i savcz11i111 organima upr_a,·1:. ~lutbeqj I~~ SFRJ Br. )3178 ,(sa ;kasnijirn . .;i?-°m~n:una .i dopu11aqrn),r~lanovi 138.158~ i 128-13'1: · ... -· ' . , .. I .••• " ··" •• J•-· .. - .
; 1 Rccimo, Zakowo dr:la\'1io} u1>ri\'i : • s-ft;).~ni ·glasnik ~S-R Srbijc~ •tir. 9/80 (lsa kasnijim izmcn:ima dopunama), tlanovi 139-149 i 198-222 . . i '.. 1"i " • 1 _ ••
• 8 Vidi, rccimo Z,ak9n -o, o.snO\'ama. si~teQ"1-aAr~~1·n}e. upra\·c .(~I. 128); Zako_n ·o ~ drtav.noj upravi SR
~rbijc_ ~I. 198)~ -. ."- "i tr ·' . .. ·-; · . _ 1.,. 1 • ·'
. . Ukoliko SC radi 'o svojfoi ·drugih subj.ik"ata; i:ccimo 1.privrednih Si1bjc).:tlta, korporacija, zadrµga,
:.poFdinaca i sl., "tako.dc t.r ... ba i.1j,otrcbljavafr uobi~aje'1\c . i ade.hatnc · izraze: 1••• ~. • •
· U tom smislu, odgovaraj(1cc o_snove je· 'postavio i 'odrcdcne·: pc-i's}X!kti\ic otvorio. nedavno d6rie-t .Zakon o , preduzcCima (S]u2l?_cni .Jis~ SfR~ · 77/88). . - . · , _ .. ··. · . · _ .,. . ,'· · · • . ·
, · .. ~0 Primera ra,di: -efi~asnosl k:iko kapit:}la, ta~~ Lrada . vcum;1, jc- .(p J~gos}a .. :iji). niskil u porcdcnju sa r.1edu_na~odn_i1'!1 st:lndardi~na, poseb!lo: ,u O<lno~u na kvaH!ct pr~izvoda.:.", ~~os~c; __ upo~cdna_. a~aliZil
' produktivnosti rada (7.a 1985) izgl~da ovako: ~OECD - 1901; EEZ - 76; · Austrija' -168; Spanija - $7; Gr~ka - -44; Jugoslavij:i - ·19.'" - " : · · ~ · " ' · ·
OECD Economic Stir\'eys . - ·Ytrg.oslavfa, Organization· for Econom.ic Co-Operation and Dzye. lopment, Paris, 1988, str. 50. i · 83. · . · . . . . ..- · . . .. . .
,_ ~ 1.· P,a~i~ .. Burp~ain: "Tl~e Rise or ThcConn>til~r :State", Nc~---York, 197~. S!_r:-7· . " . , . 12•stevan liliC: ~Efikasna ttpra,·a - prctposta\'ka sancll
1
1cne ckonomijc i drfaYc", Marksisti~ka misao", 'Beograd, br. '6/88. . ' . - - . r •
13 0 ovim pitanjiama, veoma ubedljivo, Dragoljub :l.arkoviC: "Da Ii · Jc .. mogut.a ; pr.ivredna rcforma?", Pravni tivot, Beograd, hr. 7-8,. 1988,. str~ · 1069-1074. ,
. 14
. Zanimljivo jc · napomenuti da s.e u Ma<Jarsk~j izja~IJµjc dil~··bi, po OdrcdeQim pitanjima, Zil
Madarsku Finska bila <lobar rcfercntni moocl! . _, 15 Nacrt · Zakona 'o sta~1bcnim .odno-,ima-, Izvrfoo vecc Skup~tine SR Sroije-0 4. maj 1989 .
. [ 16• Usfav SFR~,. Slutbcni list SFRJ, bf. 9174, Osnovna . na~ela pod III i pod ·IV. 17
. ~akon ~ .. s.tra1,im ulaga.njima1 Slu ... zbcni list SFRJ br. 77/88 - . . ·· 18 . U tom smislu vidi ~ dr Ljubomir . Mad2ar. · "Im·esting ill Yugosla\·ia - C.ballengcs
Opportunities" - Introduction, Jugoslovenski prcgled, Bcograd, 1989. ·· • _19 Zakon o opstem -upraYnom ·postupku, Slnt.beni ··list SFRJ or: 47/86.
244
![Seminar Ski] - Drustvena Misao Safeta Krupica](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/54109d447bef0a47758b474a/seminar-ski-drustvena-misao-safeta-krupica.jpg)
