Ekonomika inovacija

E k o n o m i k a i n o v a c i j a_______________________ _______________________

UvodUvod

Kada se govori o ekonomici inovacija onda se misli na nastojanje koje će pod

postojećim uslovima (kadar, oprema, finansijska sredstva) pružiti što bolje rezultate-

efikasno i što šire inoviranje. Inovativnost je velika sposobnost preobražavanja postojećih

ideja u korisne nove oblike ili kombinacije koje su toga časa drugačije da izgledaju sasvim

nove. To omogućava da se dosegnu ciljevi razvoja kao sasvim nove stvari i da se omogući

korišćenje naučnih i tehnoloških rezultata i potencijala. Koncept i proces usaglašavanja

ciljeva valjani su samo ako se izvode na jasno definisanoj strukturi i hijerarhiji strategije.

U današnjim složenim uslovima dvostruka je uloga i inovativnosti i razvoja. Za

inoavtivnost je, s jedne strane, karakteristična potreba da se ideje sve više umnožavaju, s

druge strane, da se pretaču u tehnološke inovacije. Razvoj vođen informacionim

tehnologijama, s jedne strane, doprinosi ubrzanom povećanju produktivnosti i, za razliku

od prethodnih tehnologija, utiče na globalizaciju jačajući stvarne i finansijske veze. S

druge strane, ne samo da podstiče promet proizvoda, nego i stvara informatičke proizvode

velike tržišne vrednosti. Ono što je kod informacijskih tehnologija važno, jeste delovanje

znanja na samo znanje kao glavni izvor produktivnosti. A, inovativnost doprinosi da se

obezbede adekvatne kvalifikacije za obavljanje određenih poslova u privredi i društvu.

Pristup ovom problemu se zasniva na tezi da je inovativnost inicirana mudrošću.

Zato se na inovativnost gleda kao na izuzetno složeno pitanje, jer se ne uklapa uvek u

društveni kontekst, pošto svaka inovacija stvara potpuno nove životne uslove. Mnogi novi

događaji su čak nalik na prethodne, ali razvoj postaje moguć tek zahvaljujući tom

proizvođenju novine, unutar neke kategorije slučajeva. To su, u osnovi, procesi

strukturnog preobražaja do kojih treba što dublje da se pronikne, jer su promene nužno

povezane sa vremenom i saglasno očekivanjima usredsređene su na razlike među

pojedincima.. Tako konkurencija, na primer, deluje potpuno drukčije od one koja bi

delovala u stacionarnom procesu, jer ekonomski napredak znači nemir i stalno se

ostvaruju nove inovacije koje zahtevaju nova ulaganja. Važna je konkurencija novih

dobara, novih tehnologija, novih izvora potreba, novog tipa organizacije. Zato, ako je

tržište onaj krajnji, odsudni i presuđujući test preduzetničkog angažovanja i utroška široke

lepeze različitih resursa, onda je očigledno da inovativnost u celom procesu dobija ključnu

ulogu, jer je za bavljenje pitanjima razvoja privrede i društva nezaobilazna. Ta uloga je u

____________________________________________________________________ 2


samoj razlici i ogleda se u specifičnom značenju i snazi koju pojedina društva pridaju

inovativnosti i njenoj realnoj zastupljenosti prema mogućnostima kojima neka zemlja

raspolaže. Neke to čine kao nastavak već osvojenih, odnosno primenjenih izuma, a neke

tragaju za novim, potpuno svesne tih vrednosti penjući se pokretanjem novih mehanizama,

stimulišući razvoj. To osvetljava društvo u pokretu i pojave dugog trajanja u kontinuitetu

što, istovremeno, omogućava sve veću zastupljenost onih inovacija koje su najsloženije i

njihove refleksije na razvoj sve povoljnije, kako bi se relevantna znanja, karakteristična za

informacione tehnologije, ponudila i bila pogodna za integracione procese. Značajno je,

ipak, pri tom da li inovativnost zauzima adekvatno mesto zbog karakteristika uloge, koja

izokreće odnose između društvene baze i nadgradnje, odnosno prirode i kulture i koliko to

utiče na sve vidove ljudskog života.

Razvojno jezgro i suština inovacija

Suština svih razvojnih promena, po svemu sudeći, ogleda se u inovativnosti. To što

je toliko prisutna u celokupnom području ljudske aktivnosti, inovativnost postaje uvodna

tačka prilikom analize kompleksnosti nove ekonomije, društva i kulture u nastajanju,

uključujući i individualnu invenciju, pa konačni rezultat ovisi o složenom obrascu

interakcije. Inovativnosti, u suštini, prethodi invencija (invencija = dosetljivost , dosetiti

se) koja predstavlja ideju, opis ili model za novo poboljšano sredstvo, proizvod, proces ili

sistem. Najpre, dakle, nastane invencija, a zatim potencijalna inovacija, kao moguće

upotrebljiv ili drugačije koristan novi izum, utemeljen u inovativnosti. Završni član u

invecijsko-inovacijskom lancu je inovacija, kao dokazana korisna novina. A, invencija je,

u osnovi, taj novi izum koji bi, možda, nekada mogao da bude upotrebljiv i koristan. U

osnovi, prisutna su dva načina razmišljanja: konvergentno i divergentno razmišljanje. Pri

konvergentnom razmišljanju sve su misli usmerene ka traženju jednog rešivog problema.

Divergentno razmišljanje je, u suštini, stvarni pokušaj otkrivanja što više rešivih varijanti.

Za inovativnost je karakteristična velika sposobnost preobražavanja postojećih ideja u

korisno nove oblike ili kombinaciju koja je toga časa drugačija da izgleda sasvim nova.

Invencija je, dakle, ideja, zamisao razvijanja do robe koja služi konačnoj upotrebi. Pa, ta

individualna inventivnost je očajnička potraga za znanjem, prosvešćenosti, inspiracijom.

Utilitarni mehanički pronalasci do kojih su dolazili ljudi zanatlijskog tipa ranije, stajali su

na izvoru moderne fizike.

____________________________________________________________________ 3


Progres je ranije, tako, transformisao uslove života, dok su njegovi bitni uzroci ostali

netaknuti. Sadašnji intelektualni progres utiče da se ljudi menjaju, s obzirom na to da

promena dolazi iznutra, što pomaže da se definišu razvojna rešenja, koja će omogućiti

njihovo ostvarenje. Ali intelektualci su zapravo ljudi koji poseduju moć govorne i pisane

riječi, a jedina osobina po kojoj se razlikuju od ostalih ljudi koji rade to isto, jeste

pomanjkanje izravne odgovornosti za praktične stvari. To objašnjava jedan drugi

nedostatak - nedostatak izvornog znanja, koje može pružiti samo zbiljsko iskustvo. Može

se pretpostaviti da u toj metodološkoj neizvesnosti postoje neki koliko-toliko prihvatljivi

teorijski sistemi. Oseća se duh koji je stajao iza izuzetnih poduhvata, duh racionalnog

induvidualizma, duh koji je privlačio na to područje ljude jake volje i intelekta. Genije je

jednostavan um koji pronalazi ono što niko ranije nije umeo da pronađe.Zato se u tome ne

vide neki viši ciljevi i smisao, nego način na koji se pospešuje razvitak privrede i društva,

tj. bolji način društvene primene novih, posebno, informacionih tehnologija, za

zaposlenost, razvoj zanimanja i kvalitet radnog mesta.

Razvoj je, inače, pun protivurečnosti koje se ne mogu jednostavno ukloniti. Novo

društvo je toliko snažno i globalizirajuće da preokreće čitav svet sebi u korist. Pri tome, iz

igre izbacuje svoje protivnike kao i sve one, zapravo, sve veće delove stanovništva, koji

mu nisu od koristi. A, izvanredno je veliki jaz između naše tehnološke prerazvijenosti i

naše društvene podrazvijenosti. Pa, suočiti se sa bezobzirnošću realnog sveta i

nedostatkom smisla u istoriji, može samo ona osoba koja je iznutra tome dorasla svojim

školovanjem i iskustvom.

Inovacije u ekonomiji

Smatra se da se ključno razumevanje pokretačkog duha nalazi u inovatinosti. A, u

informacionom načinu razvoja posebno je snažno delovanje znanja na samo znanje, kao

glavni izvor produktivnosti Pa, dok su produktivnost, kao i konkurentnost

(competetiveness) činioci koji podstiču visoki ekonomski rast, inovacije su pokretači nove

ekonomije. U suštini, inovacija je funkcija visoko izučenog (veštog) rada i postojeće

znanjem kreirane organizacije. A, inovacija je, opet, sama po sebi, funkcija tri glavna

činioca: prvo, kreiranja novog znanja u nauci, tehnologiji i u menadžmentu (bazičnih u

____________________________________________________________________ 4


inovacijama); drugo, raspoloživosti visoko obrazovane, same sebom programirane radne

snage, koja može da koristi nova znanja za unapređenje produktivnosti; treće, postojanja

preduzetnika sposobnih i voljnih da preuzmu rizik transformacije inovacije u biznis. Ta se

nadarenost dovodi u vezu sa postojanjem preduzetničke kulture, ali i sa otvaranjem

institucija društva u pravcu preduzetništva. Tako su tehnološke inovacije, prema

Schumpeterovoj verziji, preduzetništvo. A, inovacije i preduzetništvo su u srcu nacionalne

konkurentnosti. Zato bi značajan obrt mogao da se dogodi brzo, ukoliko bi na pomolu bila

ogromna ulaganja u istraživanja i razvoj informacionih tehnologija (IT), za koje treba

stvoriti arhitekturu koja zadovoljava potrebe kod svih tipova korisnika: prvo, onih koji se

bave informacijama; drugo, onih koji se bave razvojem programa; treće, IT odeljenja koja

održavaju sisteme i pružaju podršku, povezujući odgovarajuće programe (bez obzira na

kojem su programskom jeziku pisani). Na polju razvoja (softvera, na primer) afirmisaće

se, upravo, oni koji budu imali najmoćniji alat za razvoj i mogućnost da se informacija

prilagodi standardu koji ljudi već koriste i na koji su se navikli. U međusobnoj

povezanosti se menja tehnologija, društvo, privreda, kultura, zapravo sva područja koja je

inovativnost zahvatila, tj. u koja je ona ušla ili upravo ulazi. To ukazuje na široke

integracije znanja na novim osnovama, jer se stvara umrežena inovacijska sredina čija su

dinamika i ciljevi postali, u velikoj meri, neovisni. Inovativnost je jedina mogućnost da se

bude uključen u univerzalni (digitalni) jezik i čistu logiku umrežavanja sistema i da se

stvaraju tehnološki uslovi za vodoravnu, globalnu komunikaciju.

Zato se ne mogu zaobići istraživanja Roberta Soloua, koji je utvrdio da porast

prihoda po radnom satu nije bio rezultat dodavanja više radne snage sa manje kapitala, već

je proizašao iz nekog drugog izvora (koji je izražen kao statički dodatak u jednačini

proizvodne funkcije) - ostatak je ekvivalent tehnoloških promena. Tako je dokazano da je

produktivnost, koja podstiče ekonomski napredak, funkcija tehnoloških znanja i da se

svodi na privredni rast, a da su odlike društva ključni činilac koji čini pozadinu privrednog

rasta svojim uticajem na tehnološke inovacije. Tako se još temeljitije aktivira pitanje

strukture i dinamike informacijske ekonomije.Pa, ipak, produktivnost neće motivisati

tvrtke, već profitabilnost, u kojoj produktivnost i tehnologija mogu biti važna, ali, sigurno,

ne i jedina sredstva. Produktivnost i konkurentnost stvarne su odrednice tehnološke

inovacije i porasta produktivnosti. U tome i jeste osnova za razumevanje promena u

produktivnosti. Veoma je značajan vremenski razmak između inovacije i produktivnosti,

karakterističan za prošle tehnološke revolucije, jer da bi se tehnološka otkrića mogla

____________________________________________________________________ 5


rasprostraniti kroz celokupnu privredu i na taj način, znatno, povećati porast

produktivnosti kroz kulturu i društvene institucije, poslovne firme, činioci koji sudeluju u

proizvodnom procesu, moraju biti podvrgnuti značajnim promenama. A, promene koje

nastaju širenjem tehnologije (registracija firme, na primer) obavljaju se elektronski - kroz

virtualnu < one - stop shop >. Dokumenti za registraciju podnose se imejlom, smanjujući

vreme i troškove, pa je zato neminovno povećati prohodnost kanala komunikacije, samim

tim što informacione tehnologije svuda prodiru.

Inovacija nastaje, uglavnom, u inovacijskim sredinama. Pod inovacijskom sredinom

razumem poseban skup odnosa proizvodnje i upravljanja koji se temelji na društvenoj

organizaciji koja ima zajedničku radnu kulturu i instrumentalne ciljeve namijenjene

stvaranju novog znanja, novih procesa i novih proizvoda.... Ključni elemenat u tom

smeštajnom obrascu čini odlučna važnost kompleksa proizvodnje inovacija za celi sistem.

Inovacijske sredine temeljni su izvori inovacija i stvaranja dodatne vrednosti. Stvaraju

vlastitu dinamiku i privlače znanje, investicije i talente iz čitavog sveta. Njihovu sirovinu

čini novo znanje strateški važno za područje primene. Takav rad zahteva koncentraciju

velikog broja visoko obrazovanih naučnika i inženjera iz različitih lokalnih škola. Njihov

kapital je osobit, spreman da podnese visoki rizik ulaganja u početnu visoku tehnologiju.

Jednom kada su ustanovljene, inovacijske sredine nadmeću se i sarađuju u različitim

područjima, stvarajući mrežu interakcije koja ih povezuje u zajeničku industrijsku

strukturu bez obzira na njihov geografski diskonituitet. Stvaraju se međusobni polovi

unutar novog prostornog mozaika globalnih inovacija. Treba predočiti da je spoosbnost

stvaranja inovacijske sredine na osnovu znanja i informacija direktno povezana s

industrijskom proizvodnjom i komercijalnim primenama. Kultura i poslovna snaga čine

povlašćenu okolinu za novu tehnološku revoluciju i zapravo demistifikuju ideju o

besprostornosti inovacija u informatičkom dobu. Tako novi industrijski sistem nije ni

svetski ni lokalni, nego novi izraz svetske i lokalne dinamike. Globalizacija u tom

kontekstu ne znači sveprožimajući uticaj univerzalnih procesa nego, naprotiv, proračunatu

sintezu kulturne raznovrsnosti u obliku diferencirane logike i mogućnosti regionalnih

inovacija. Sav ključni tehnološki razvoj, koji je vodeći na internetu tehnološkog razvoja,

dizajniran je kao tehnologija slobodne komunikacije. Iinternet nije specijalni slučaj u

istoriji tehnološke inovacije. Kontinuirani pristup tehnologijama omogućio je dostupnost

tehnoloških sredstava svakome ko ima tehničko znanje i računarsku opremu. Arhitektura

mreže je tehnološki otvorena, što proizlazi iz neprestanog procesa inovacija i slobodnog

____________________________________________________________________ 6


pristupa mreži. Tako OECD definiše tehničko-tehnološke inovacije kao: prvo, upotrebu

znanja i tehnologije za novu namenu sa komercijalnim učinkom, koji vodi do ostvarenja

novog proizvoda; drugo, sniženje proizvodnih troškova za željene proizvode.

Inovativnost u funkciji razvoja privrede

Karakteristično za moderno doba je nastojanje da se postigne održiv ekonomski rast,

zaposlenost, poveća životni standard i permanentno vodi borba da se zakoni i bogatstvo

prirode upoznaju kako bi čovek svoj rad učinio lakšim, što sve više dovodi do

pronalazaka. Ti pronalasci namenjeni tehnološkom razvoju i povećanju produktivnosti

sporo su prodirali u praksu već samim tim što se neophodni preduslov za ostvarivanje

održivog privrednog rasta i povećanja zaposlenosti sastojao u velikim investicionim

ulaganjima i stvaranju nove privredne strukture. Pa, ipak, odnos prema pronalascima i

inovacijama počinje vremenom da se, postepeno, menja. Oni počinju da se smatraju

pokretačkom snagom ekonomskog rasta i razvoja, naročito u 20. veku. Gvozdeni plug,

visoka peć, točak, mikrofon, gramofon, električna sijalica, indukcioni elektromotor,

fotografski aparat, kino-projektor, veštački materijali, radar, tranzistor, avion, raketa,

kompjuter, internet i druga otkrića snažno su uticala na privredni i društveni život, zbog

čega i jeste ta jaka sprega između ekonomije i nauke. To sve dobija novo ubrzanje ne

samo u proizvodnji nego i upravljanju, pa promene postaju brže i dublje. Najznačajnija

dostignuća u tehnici (u 20. veku) nastala su sledećim redom: automobili, vasionski letovi,

električna energija, mehanizacija u poljoprivredi, avioni, integrisana kola za računare,

klimatizacija i hlađenje, primena kompjutera u tehnologiji, bioinžinjerstvo, kodovi i

standardi. Redosled je sačinjen prema korisnosti i praktičnosti samog tehničkog rešenja,

kao i prema onome što ona donose u životu i radu ljudi, prema prihvaćenosti u raznim

domenima ljudskog života. Tako su ti izumi u svim oblastima življenja, a, posebno, na

radnom mestu uticali na čovekov rad, jer inovativna oprema prati i inicira promene

proizvodnog procesa. U pretvaranju ideja u proizvod prednjače one zemlje koje ostvaruju

najbrži ekonomski rast. To se ogleda u upravljanju u privredi, a i u kulturi, obrazovanju,

informatičko-tehnološkoj pismenosti. Vidi se i na otvorenom tržištu, u organizacionim

promenama, partnerstvu, finansijskim i poslovnim modelima i trajnom učenju. Procesi

____________________________________________________________________ 7


teku takvom brzinom kakva u istoriji još nije zabeležena. Mobilizacija po principu dobiti

podrazumeva da u akciju krenete tek kada vidite svoju prednost Sa operativnog aspekta to

podrazumeva upotrebu tehnologije, procesa i upravljačkih procedura koje uvećavaju

organizacionu konkurentnost kroz stratešku upotrebu elektronskih informacija. Stavlja se

akcenat na prihvatanje inovacija, što uveliko određuje stepen i način na koji će neko

tehnološko dostignuće biti prihaćeno. Tako postoji veliki broj definicija koje veoma

različito definišu, na primer, elektronsku trgovinu. Sa aspekta usluga, elektronska trgovina

se definiše kao nstrument koji zadovoljava potrebe preduzeća, potrošača i rukovodstva

sniženjem troškova, poboljšanjem kvaliteta i ubrzanjem usluga. Unosi se niz inovcija u

proces tradicionalnog poslovanja, pogotovo se smanjuje broj posrednika. U svakom

slučaju, elektronska prodaja omogućava nastup na tržištu i sasvim novim proizvodima i

uslugama. Generalna perspektiva na koju se gleda kroz privredu i razvoj i dalje je

specifikovana tako što se odvojeno razmatra kakva je uloga inovacija u razvijenim, a

kakva u nerazvijenim zemljama, ili tačnije u našoj zemlji. Tako je neophodno suočiti se sa

modernizacijom, jer naša privreda nema proizvodnje, izvoza, vrhunskih tehnoloških

inovacija. Zapanjujuće se širi nezaposlenost koja je, u najvećoj meri, posledica razlika u

tehnologijama, odnosno u tehnološkim inovacijama, a i siromaštvo proističe iz tih razlika.

Prema Evropskoj strategiji zapošljavanja, postizanje pune zaposlenosti predviđa se do

2010. godine. Od naše zemlje se do tada traži uspostavljanje stabilnog i održivog trenda

rasta zaposlenosti praćenog rastom učešća odraslog stanovništva na tržištu rada, odnosno

rastom stope aktivnog stanovništva. To bi značilo osetnije poboljšanje situacije na tržištu

rada, koje se očekuje po prestrukturiranju velikih (državnih) preduzeća (2007. ili 2008.

godine) i kompletiranju procesa privatizacije. Presudna snaga koja bi uticala na rast

zaposlenosti trebalo bi da bude osnivanje novih preduzeća uz privlačenje stranih direktnih

investicija i bolje korporativno upravljanje, kao i nove tehnologije, bazirane na

inovacijama da bi se dosegla globalna konkurentnost.

Zato je to potrebno ostvarivati na dva nivoa: prvo, boriti se za ideje koje se odnose

na makro pristup; drugo, pretvarati ideje u inovacije, odnosno u tehnologije koje se

primenjuju. U Kini se to, na primer, ogleda kroz otvaranje novih preduzeća i novih radnih

mesta u procesu postepene privatizacije. Tako je u Kini donela najveće smanjivanje

siromaštva zabeleženo u istoriji. To ukazuje da je neminovna revizija principa na kojima

se bazira privreda, iako su primene informacionih i telekomunikacionih tehnologija, već

sasvim moćni alati, jer informacije su u novoj ekonommiji isto što i nafta u industrijskoj

____________________________________________________________________ 8


eri. Principi su, ipak, živi instrument koji pruža neobavezujuće standarde da se pomogne

vladama zemalja u njihovim naporima da poboljšaju pravni, institucionalni i regulativni

okvir za koorporativno upravljanje, kao i da se obezbede smernice i predlozi za berze,

investitore, korporacije i druge učesnike u procesu razvoja dobrog koorporativnog

upravljanja. Ali, ne treba samo to isticati. Poznavanje tržišta, razvojnih potreba i

potencijala u celini, regionalno i po pojedinim sektorima, i utvrđena investiciona strategija

i strategija industrijskog razvoja, neophodni su radi identifikovanja poželjnih investiora

koji žele jasan uvid u stanje i potencijale pojedinih sektora, da bi investirali u ono što ih

interesuje. Treba doneti i sveobuhvatnu nacionalnu antikorupcijsku strategiju sa jasnom

podelom zadataka i odgovornosti. Neophodne su inovacije u kodeksima ponašanja, koje bi

potekle od samih pripadnika profesije, pogotovo, u pojedinim profesijama finasiranim iz

budžeta, jer su one najviše obolele od korupcije. Oslonac je u inovacijama koje se odnose

na organizovanje, pregovaranje i upravljanje, jer ekonomski proces nije ni izbliza sazreo,

što se može pripisati činiocu institucionalne neuređenosti i privrednom zaostajanju naše

zemlje. Ukrštanjem informatičke tehnologije, ekonomije i društvene dinamike nastaju

nove stvarnosti. Tako, ekonomski rast ne prouzrokuje porast kvaliteta života, ali porast

kvaliteta života predvodi ekonomski rast.

Inovativnost u kontekstu integracije u EU

Strukturni programi pridruživanja EU-i odražavaju, u osnovi, inovativnost

ekonomskog globalizma. To su, uglavnom, efekti od korišćenja prednosti tržišta, koje je

moguće postići ako su tehnološki modernizovani proizvodni kapaciteti i visoko obučena i

stručna radna snaga. Isto tako, ako je konkurentna i usklađena domaća ponuda sa tražnjom

na evropskom tržištu značajna bi donelo mnogo koristi, a u razvoju bi došlo do čvršće

saradnje. Radi usmeravanja takvih aktivnosti u EU-i postoje kriterijumi: veza između

trgovine i razvoja; regionalna integracija i saradnja; podrška makro-ekonomskoj politici;

tansportu; bezbednosti hrane i održivom seoskom razvoju; gradnji institucionalnih

kapaciteta, naročito u zemljama sa dobrim upravljanjem i zakonskim propisima. Pitanje

razvoja postaje tako značajnije nego ikad ranije. Porast broja partnera, uvođenje novih

instrumenata i porast finansijskih resursa zahtevaju, dakle, definisanje čiste i stalne

strategije razvoja. Strategija treba da koordinira i zaštiti: ekonomiju, trgovinu, institucije

____________________________________________________________________ 9


društva, kulturu i aspekte okruženja, kao i politiku. Razvojna politika EU temelji se na:

održivom razvoju, pravednom razvoju, participirajući u humanom i društvenom razvoju.

Unapređenje ljudskih prava, demokratije, pravnih pravila i dobrog upravljanja integralni

su deo toga. Glavni cilj takve politike razvoja je smanjivanje pa i, konačno, iskorenjivanje

siromaštva. Održivi razvoj, mada nije dovoljan sam po sebi, nužan je za smanjenje

siromaštva. Inovativnost treba, zato, svestrano podsticati i pripremati se odlučnije i

spremnije, nego ranije, jer ima mnogo više problema, a daleko manje ljudskih resursa,

energije i strpljenja da se obezbedi stabilniji položaj svakoj od zemalja, bilo da su u

procesu integracije u EU-u ili su, već, unutar njenih granica. To podrazumeva i potrebu za

inovativnosti i u kontekstu priznanja novih granica, već ekonomskih, socijalnih i kulturnih

granica. Pa činjenica, koga će u novom sistemu predstavljati oni koji upravljaju, a koga

oni kojima se upravlja, u velikoj meri, određuje sistem dominacije i proces oslobađanja

informacionog društva. Kriza je bitno sadržana u samaom modelu razvoja ako se na razvoj

ne gleda dugoročno. Tako su ukinute unutrašnje granice u EU (Šengenskim sporazumom

1993), ali su pojačane spoljne državne granice. Unutrašnje granice su, inače, prepreka

državnoj integraciji. Spoljne granice, opet, imaju protekcionistički uticaj. Te spoljne

granice koji, u zavisnosti od konjukture, situacije na tržištu rada i odmeravanja interesa

radnika i kompanija, omogućavaju utvrđivanje uslova za zapošljavanje stranih radnika.

Tako radnici iz trećih zemalja, nastanjeni u nekoj od članica EU, mogu da se slobodno

kreću po celoj teritoriji EU; njihovo zapošljavanje, ipak, podleže zakonima svake

pojedinačne države u kojoj su zaposleni. To se odražava kao preobražaj nacionalnog u

evropski EU identitet. Oni, koji se nalaze s druge strane šengenske granice, napolju,

odsutni su. Ipak, služe kao zaštitni bedem, kako bi se unutar EU, unutrašnji zajednički

prostor slobode, bezbednosti i prava, mogao dalje da izgrađuje kako je predviđeno

Amsterdamskim sporazumom. Međutim, posebne odredbe postoje za one koji prelaze

granicu i za lica iz pogranične zone. Za zaposlene unutar EU, Nemačka je, na primer,

uspela da nametne granicu za upućivanje-prema kojoj uslove rada i prava određuje mesto

proizvodnje, a ne sedište preduzeća. Zaključuju se podugovori i iznajmljuje radna snaga,

kako bi se omogućila razlika kako u primanjima, tako i u socijalnim davanjima. Pripadnici

trećih zemalja mogu se angažovati u nekoj zemlji članici EU, samo ako raspolažu

dozvolom za rad u državi u kojoj je sedište kompanije. Ipak, glavnu prepreku ograničenju

slobode zapošljavanja predstavlja sama nezaposlenost.

____________________________________________________________________ 10


Kao što se vreme razlikuje, bilo ono linearno, pa liminalno, epohalno, ili zamrznuto,

tako se i inovativnost razlikuje u zavisnosti od značaja koji pripada ovim vremenskim

dimezijama. Inovativnosti to, u osnovi, omogućava da se na konceptu, koji se hrani

budućnošću i rešavanjem konkretnih problema, prevrednuje u skladu sa proticanjem

vremena. Polazište je u pretpostavci da se podsećanjem na važna otkrića u prošlosti i

njihovim uvažavanjem mogu postići valjani rezultati u budućnosti. Svakako se može

govoriti o sprezi izmejdu vremena i inovativnosti u odnosu znanja i moći. Zato glavna

tema postaje strategija kojom je znanje dobilo ulogu nužnog i pratećeg saučesnika. Toj

koncepciji neprekidno je potrebno dodavati impulse da bi se održala u zaokretu i

omogućiti sve veću zastupljenost onih inovacija koje su najsloženije. Njihove refleksije na

razvoj postaju sve povoljnije da bi se relevantna znanja, karakteristična za informacione

tehnologije, ponudila i bila pogodna za integracione procese.

Ideja razvoja podređena je relativnom standardu, prema kojem uvek mora postojati

najviša vrednost, a koja tokom vremena treba da bude dostignuta ili oponašana, vrednost u

samom jezgru, koja sve druge komponente čini nužno perifernim, uvek nedovoljnim. To

samo pokazuje da je za postizanje višeg standarda kompletno inovativno standardizovanje

i preovlađujuće tranzicijske regulative radi preuzimanja zapadnih elemenata evropskog

državnog modela. To povezivanje bi trebalo da bude na nešto samostalniji način, u našoj

zemlji, na primer, da bi se osvetlili društvo u pokretu i pojave dugog trajanja u

kontinuitetu. Tako potencijal za inovacije ne bi bio izgubljen, nego otvoren za prihvatanje

novih ideja i pronalazaka. Međutim, neravnoteža koja u ponudi i potražnji na tržištu rada

nastaje zbog emigracije, što predstavlja unutrašnji ekonomski problem zemlje iz koje se

ljudi iseljavaju, zanemaruje činioce spoljnjeg uticaja, koji proizlaze iz ekonomske

integracije i uzročno izazivaju migracije. Shvatanje inovativnosti podrazumeva i kako

tehnološke inovacije uvoditi u privredu i društvo pošto gobalni problemi zahtevaju i

globalna razmatranja i globalna odlučivanja. EU se sastoji od potpuno izgrađenih

nacionalnih država, a naša zemlja to još nije. U tome kontekstu se može povući razlika

između slike sveta, s jedne i pogleda na svet, s druge strane. Tu treba usmeriti pažnju na

tržište rada koje je uređeno novim smernicama i uredbama a koje, istovremeno, znače još

dugo povlačenje novih granica između pripadnika EU i novih kandidata za EU, tj. između

starih i novih članica EU. Treba, pri tom, imati u vidu da ekonomski rast ne prouzrokuje

porast kvaliteta života, ali porast kvaliteta života predvodi ekonomski rast. Inovativnost,

____________________________________________________________________ 11


po svemu sudeći, obezbeđuje znatno sigurniji oslonac za sopstvenu egzistenciju, u našim

uslovima, a i čovek, u velikom delu, ne računa ni na koga osim na sebe.

Ekonomika inovacija u Srbiji

Visok stepen tržišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu

odrednicu i komparativnu prednost malih preduzeća. Ona su često i izvor inovacija i kao

takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzećima dolazi do izražaja

preduzetnička inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.

Inovacije treba shvatiti kao kontinuirano poboljšanje proizvoda, usluga i procesa

unutar preduzeća. U poslednjih nekoliko godina mnoga preduzeća u Republici Srbiji bila

su u situaciji da se bore za opstanak na tržištu i nisu imala resurse koje bi investirala u

poboljšanje i razvoj proizvoda i usluga. Postojeći kapaciteti za podršku preduzećima u

razvoju i testiranju novih proizvoda ili poboljšanju postojećih biće identifikovani i

procenjeni u narednom periodu na osnovu čega će biti kreiran programa za podršku

razvoju i primenu inovacija. Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj pripremiće pravni

okvir za razvoj Republike Srbije kao inovativnog društva kojim će se regulisti formiranje i

rad inovacionih centara, poslovno-tehnoloških inkubatora i naučno-tehnoloških parkova,

transfer znanja i rezultata naučnih i razvojnih istraživanja u preduzeća u cilju razvoja

inovativnih i meńunarodno konkurentnih proizvoda i korišćenje i zaštita intelektualne

svojine. Konkurentnost na stranom tržištu predstavlja ključno pitanje za Republiku Srbiju

i MSP. U skladu sa tim, značajan doprinos pružiće projekat organizacije USAID o

konkurentnosti i ekonomskoj efikasnosti u Republici Srbiji. Tokom godinu dana, koliko

traje projekat (novembar 2002.g. – novembar 2003.g.), ispitaće se problem konkurentnosti

sa kojim se suočava Republika Srbija. Rezultati projekta ukazaće na potrebne korake koje

Republika Srbija treba da preduzme da bi razvila efikasnu i internacionalno konkurentnu

privredu, uključujući i sektor MSP. U cilju povećanja konkurentnosti, podsticaće se razvoj

tržišta privatnih obrazovnih i konsultantskih usluga za potrebe malih i srednjih preduzeća

u Republici Srbiji oslanjajući se i na tehničku pomoć stranih donatora. Ministarstvo za

nauku, tehnologiju i razvoj će u saradnji sa Republičkom agencijom za razvoj malih i

srednjih preduzeća i preduzetništva u 2003.g. pripremiti programe za podršku razvoju i

primeni inovacija, kao i uvońenja sistema kvaliteta i elektronskog poslovanja u sektoru

____________________________________________________________________ 12


malih i srednjih preduzeća. U cilju efikasnijeg poslovanja malih i srednjih preduzeća

posebno će se podržati integrativni pristup primene standarda kvaliteta poslovanja,

kompjuteruzacije poslovnih procesa i direktnog povezivanja sa partnerima i kupcima

posredstvom Interneta.

Zaklju čak

Invencija je proces stvaranja ideja, a inovacija je proces kojim se te nove ideje

prenose u praksu. Po def. Inovacija-prva praktična primena tj. komercijalizacija nove ideje

o proizvodu (invencije). To je prevođenje u praksu, tj. proizvodnju, prvobitne invencije, i

kao takva podrazumeva razvojni rad.

Kada su u pitanju zaista krupne tehnološke promene, često je vrlo teško sagledati

koristi koje će imati potencijalni kupci, pa i samo preduzeće-inovator. Tehnologija bi,

nakon pojave proizvoda na tržištu, trebalo da prati smer zasnovan na marketing

istraživanjima. Promene u tehnologiji smanjile su optimalnu veličinu proizvodne jedinice

u pojedinim granama; umesto velikih preduzeća sa niskim troškovima, koja su

nefleksibilna, akcenat se premešta na manje i fleksibilne proizvodne kapacitete. Takođe se

smatra da velika tržišta i velika preduzeća imaju prednost nad drugima kao izvori

inovacije proizvoda.

Izvesna istraživanja ukazuju na to da preduzeća sa visokim kvalitetom i velikim

tržišnim učešćem zaračunavaju oko pet puta višu stopu profita od preduzeća sa niskim

kvalitetom i malim tržišnim u češćem. Uspeh neke inovacije treba meriti boljim

pozicioniranjem preduzeća na tržištu. Prilikom primene neke tehnološke promene

potrebno je koristiti strategijski pristup-sagledati kako će se promena odraziti na

strategijsku poziciju preduzeća. U praksi nije uvek jednostavno da se za neko preduzeće,

koje želi da menja svoju strategijsku poziciju, pronađe adekvatna međuzavisnost između

tehnologije i marketinga, i da se ona primeni u strategiji rasta i razvoja preduzeća. Opšte je

prihvaćeno razlikovanje između inovacija nastalih guranjem tehnologije i inovacija

nastalih privlačenjem tražnje.

Da bi neka inovacija bila rentabilna, potrebna je kako tehnološka tako i marketing

stručnost. Dok invencija može biti rezultat trenutne ideje ili strpljivog rada, dotle uspešna

inovacija zahteva veliki broj sinhronizovanih aktivnosti u preduzeću, kao i njegovu

saradnju sa privrednim i društvenim organizacijama i institucijama. Najvažnije je da se,

____________________________________________________________________ 13


putem balansiranja marketinga i tehnologije, pronađe strategijski pristup koji će omogućiti

da investicije imaju povoljan efekat na rentabilnost, diferentnu prednost, učešće na tržištu i

strategijsku poziciju preduzeća u grani i privredi. Svet u oblasti proizvodnje, tehnologije,

organizacije i upravljanja poslednjih decenija preživljava burne i duboke promene.

Savremeno poslovanje donosi nova pravila, nove metode, nove ljude, jednom rečju,

nastupa period promena koje se dešavaju u preduzećima širom sveta. Promene stvaraju

temelje nove poslovne kulture i novih kriterijuma poslovne uspešnosti. Osnovni cilj

promena je unapređenje konkurentnosti i bolja tržišna pozicija. Promenama se teži kao

odgovor i reakcija na uticaje iz okruženja ili usled potrebe da se okruženju nametne

promena u cilju ostvarenja značajne prednosti u odnosu na konkurente. Uspešno

upravljanje promenama je od presudnog značaja za opstanak i rast preduzeća.

Strategija stalnih inovacija i dinamičnost promena je odgovor na zahteve koje

postavlja tržišna borba. Sve je veći broj preduzeća koja prihvataju ulogu lidera u uvođenju

inovacija. Gubitak liderske pozicije dovodi do primene komplikovanih i teških strategija

sledbenika, i kratkog vremena prihvatanja promena u cilju zadržavanja tržišne pozicije.

Kontinualno uvođenje promena, proaktivna strategija inovacija, prilagođavanje,

fleksibilnost i responzivnost preduzeća u odnosu na promene u okruženju, primenljive su

kako u uslovima zdravih ekonomija, tako i u uslovima krize ekonomskog sistema. Naša

ekonomija se dugi niz godina nalazi u uslovima krize ekonomskog sisteme i privrednih

teškoća. Jedini izlaz iz takvog stanja predstavljaju neophodne promene. Takve promene

mogu biti radikalne (potpune) ili inkrementalne (postepene). Za radikalne promene

potrebna su veoma velika novčana sredstva koja je veoma teško obezbediti. Inkrementalne

promene je moguće sprovesti u preduzećima koja su i u toku ekonomske krize poslovala

na zadovoljavajućem nivou. Inovativnost predstavlja pojam koji se vezuje za samu

organizaciju, dok inovacija predstavlja proces usvajanja novih ideja.

Inovativna organizacija predstavlja novu, kvalitativno izmenjenu organizaciju koja

predstavlja učesnika u poslovanju u uslovima stalnih promena. Stalne promene u

okruženju, ekonomskom, pravnom, političkom, a naročito inovacije u oblasti tehnologije

proizvoda i procesa i informacionih tehnologija, uslovile su potrebu prilagođavanjasvih

delova i funkcija organizacije dinamici promena. Savremena organizacija je neophodno da

bude otvorena ka inovacijama, fleksibilna, kreativna, uz preispitivanje i preciznije

određivanje optimalne strategije, oblikovanja organizacione kulture, odlučivanja i

upravljanja. Takav vid postepenih promena se ostvaruje uspostavljanjem trenda stalnih

inovacija u svim delovima preduzeća. Teži se inovacijama bez obzira na njihovu veličinu,

____________________________________________________________________ 14


već posmatrajući kumulativni efekat za dugi niz godina. Osnovni cilj je uspostaviti

inovativnu organizaciju u kojoj inovacije neće predstavljati retkost ili samo periodičnu

pojavu, već cilj kome svaki zaposleni teži u toku svakog radnog dana.

Preduzetništvu pripada središnje mesto u sistemu tržišnog privređivanja.

Preduzetnik je nosilac promena i razvoja, nosilacj inovacija i resursa. Shodno tome,

preduzetništvo je proces realizacije inovacija i ostalih postignuća koje čine napredak

privrednih subjekata.

Za potpuno sagledavanje ekonomike inovacija, potrebno je sagledati detaljnije

njihovu strukturu, sa stanovišta njihove moguće primene. U proizvodnoj organizaciji

inovacije se mogu ostvariti: u održavanju strukture, u reorganizaciji strukture, u adaptaciji

strukture, u količinskim promenama i zamenama, u izmeni proizvoda i programa

delatnosti. Ekonomski efekti inovacija se utvrđuju kao razlika između planirane

komercijalne vrednosti inovacije i planiranih izdataka za njeno ostvarivanje i uvođenje. Na

bazi toga se može utvrditi očekivana vrednost inovacije i očekivana dobit.

____________________________________________________________________ 15


Literatura

Dr Vlajko Petković, Preduzetništvo, Čačak, 2006

Dr Vojislav Božić Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, Beograd

Dostić, M. (1996). Preduzetništvo i menadžment u malom biznisu. Sarajevo: autor

Ilić, M. (2001). Ocena stepena koncentracije i monopolske moći u industriji. U

Strategija razvoja i strukturne promene u uslovima tranzicije. Kragujevac:

Ekonomski fakultet, Niš: Ekonomski fakultet

P. Kotler, Marketing Management, Analysis, Planning and Control, Third edition,

Prentice Hall International, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1976;

W. Candiff, R. R. Still, Basic Marketing - Concepts, Decisions and Strategies,

Second edition, Prentice Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1971;

Internet adrese:

www.anu.edu.au

www.wikipedia.com

www.eto.org.uk

www.internet.fon.bg.ac.yu

____________________________________________________________________ 16

http://www.internet.fon.bg.ac.yu/

http://www.eto.org.uk/

http://www.anu.edu.au/

Documents

Ekonomika inovacija