Ekonomika Drvne Industrije-1

7/24/2019 Ekonomika Drvne Industrije-1

1/49

EKONOMIKA DRVNE INDUSTRIJE

4. TRZISTE I TRZISNO PRIVREDJIVANJE

Trziste je ukupna vrednost ponude i traznje, kao i medjusobni odnosi izmedjuucesnika koji se na odredjenom prostoru i u odredjeno vreme uspostavljaju, sve u

cilju razmene robe i usluga.Osnovne funkcije trzista su:

- Povezivanje proizvodjaca i poro!aca ostvaruje se svakodnevnihkupoprodajnim vezama i transakcijama i kao rezultat obostranih potreba iinteresa

- U!"#adjivanje pon$de i poraznje vrsi se kroz trzisnu cenu proizvoda iusluga, koja predstavlja osnovnu ekonomsku velicinu u procesu razmene

- %$n"cije ra!pode#e odnosi se na raspodelu nacionalnog dohotka, kojipredstavlja ukupan rezultat proizvodnje svakog pojedinacnog proizvodjaca

& %$n"cija re'$#aora privredni( "reanja

Ceste trzisne situacije:

. )ic!i *onopo#i ekstremna situacija na trzistu, na kome postoji samojedno preduzece

!. Do*inanna +r*a jedno preduzece ima dominaciju na trzistu sa preko,-ucesca

". )vr!i o#i'opo#i prva cetiri preduzeca na trzistu, zajedno zauzimaju poreko/-ukupnog trzista

#. 0a1avi o#i'opo#i cetiri preduzeca zajedno zauzimaju ispod 4-$. Monopo#i!ic"a "on"$rencija postoji mnogo preduzeca sa malom

trzisnom snagom, niko pojedninacno nem vise od 2-trzisnog ucesca%. Pop$na "on"$rencija postoji mnogo preduzeca na trzistu, pri cemu ni

jedno od njih nema ozbilniji uticaj na trziste

4.2. TRZISNO PRIVREDJIVANJE

&redstavlja sistem privredjivanja, koji se zasniva na prvatnom preduzetnistvu i kojipored trzista roba i usluga i trzista radne snage, obuhvaa i trziste kapitala tj.'nansijko trziste.

4.3. TRZISTE KAPITA0APOJAM I VRSTE ARTIJA OD VREDNOSTI

(artija od vrednosti je pismena isprava, kojom se njen izdavalac obavezuje daispuni obavezu upisanu na toj ispravi, njenom zakonitom primaocu.&rema zakonu o hartijama o vrednosti, mogu se emitovati sledece hartije od

vrednosti:)enica, deonica, obveznica, blagajnicki zapis, certivikat, komercijalni zapis.DEONI)A hartija od vrednosti, koja glasi na deo osnovnog kapitala deonicarskogdrustva ili komandnog drustva na deonice. Ona simbolizuje vlasnistvo i sastoji se odplasta i odredjenog broja kupona.&ravo iz deonice, proizilazi iz prava nad deonicama.


2/49

*malac deonice ima proporcionalni udeo u vlasnistvo preduzeca, medjutim njegovaodgovornost za imovinu i dugove preduzeca je ogranicena samo do iznosavrednosti njegovih deonica.+akonom o hartijama od vrednosti, predvidjena su sledeca prava imaoca deonice:

. Povrda o v#a!ni!v$ 5ceri+"a i pravo na upis u registar vlasnika, glasina ime i sluzi vlasniku kao dokaz- legitimacija za ostvarivanje prava u

upravljanju drustvom, kao i drugih prava koja proisticu iz vlasnistva naddeonicama.

!. Pravo '#a!a pri iz1or$ $prave pred$zecai kod donosenja drugih vaznihposlovnih odluka.

&osoje dve vrste ovog prava:RE6U0ARNO 5!a$arno7 svaka deonica nosi jedan glas i ono omogucavaimaocu ,-deonica da ostvari kontrolu nad preduzecem.KUMU0ATIVNO postoji u pojednim drzavama i omogucava manjini, koja imamultiplikovani broj glasova u odnosu na vecinu ostalih deonicara, da nametne svojstav, obicno prilikom izbora uprave preduzeca.lasinici deonica imaju pravo na dividendu, odnosno na ucesce u podeli dobiti. obit

se odicno deli po jednoj deonici. ividenda moze da se isplati i kad je preduzeceostvarilo negativan 'nansijski rezultat, sto se cini na racun kapitala preduzeca.isplacuje se na " nacina: 6OTOVINI/ne podleze porezu, IMOVINI, DEONI)AMA.ividenda moze biti: PROMEN0JIVA/redovne deonice u zaivisnosti od rezultataposlovanja,%IKSNA/ povlascene i povlascene kumultativne deonice, kod kojih je visinaneovisna od ostvareniljive i rezultata i STIMU0ATIVNA/povlascne i participativnedeonice, koje pored 'skong iznosa donose i promenljivi stimulativni deo ucesca idobiti.eonicari imaju i jos:

. &ravo na udeo u novoj emisiji deonica pod odredjenim uslovima!. &ravo na prenos vlasnistva

". &ravo na udeo u imovini prilikom likvidacije preduzeca#. &ravo na uvid u poslovne podatke preduzeca

Obzirom da deonica predstavlja proporcionalni deo vlasnistva nad preduzecem,postoje " vrste deonica:

. O1icne 5redovne7 nose najveci rizik, ali je kod njih mogucnost dobiti!. Pov#a!cene izdaju se u drugoj ili ostalim emisijama, a dividende na njih su

cesto unapred garantovane i izrazavaju se u procentima /npr. $0 godisnje1 slucaju bankrota iz likvidacione mase, prvo se isplacuju obveznice, zatimpovlascene deonice, pa tek na kraju ako ostane sredtava, obicne deonice.

". O"$p#jive pov#a!cene 5"onveri1i#ne7 mogu se konvertovati po zeljivlasnika u obicne deonice, pod unapred odredjenim i poznatim uslovima.

2mitovanje deonica, moze biti:. 3avno /eksterno!. &rivatno /interno

Odluka o emisiji deonice, sadrzi sledece elemente:. Odluku da deonica glasi na ime ili na donosioca!. 1kupan iznos emisije". 4ominalnu vrednost deonice#. 5roj deonice$. 5roj glasova po deonici /ako su sa pravom glasa


3/49

%. 4acin i rok upisa deonice6. 4aziv banke kod koje se vrsi uplata i rok za uplatu7. 4acin povracaja sredstava, ako emisija ne uspe8. &ostupak distribucije deonica i nacin oglasavanja

eonica se sastoji od ! osnovna dela: P0ASTAi KUPONA

O94O4* 22)24T* &;9T;: oznaka da je deonica, oznaka vrste deonice, 'rma isediste izdavaoca deonice, 'rma i sediste kupca deonice /ako je na ime, minimalniiznos deonocie, visina emisije te serije deonica, serijski i kontrolni broj, rokovi isplatei dividendi, mesto i datum emisije, faksimil i potpis ovlascenog lica emitenta.O94O4* 22)24T* .?aksimil potpisa ovlascenog lica emitenta

4.3.9.80A6AJNI)KI ZAPIS

To je hartija od vrednosti, kojom se njen izdavlac obavezuje da ce kupcu o rokudospeca platiti odredjenu sumu primljenog novca, sa pripadajucom kamatom.


4/49


5/49

PREDUZETNIK 'zicko lice, koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u viduzanimanja obavlja zakonom dozvoljene delatnosti. *ndividualni poljoprivrednik nijepreduzetnik.&reduzetnik obavlja delatnost pod svojim licnim imenom, imenom nekog drugog licaili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa +akonom.%IRMA naziv pod kojim preduze posluje.

NOV)ANIM U0OZIMA/u smislu zakona, smatraju se ulozi u stvarima i pravima,radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim drustvima.

4.9.2. ORTA)KO DRUSTVO

To je privredno drustvo, koje osnovaju ! ili vise 'zickih@pravnih lica, u svojstvuortaka drustva radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnimimenom.Ortaci ortackog drustva, solidarni su za sve obaveze drustva, celokupnom svojomimovinom, ako sa poveriocem nije drugacije ugovoreno.Clanoci svoje odnose ugovarju slobodno, medjutim, odnos drustva prema trecimlicima je regulisan zakonom. 9olidarna odgovronost JEDAN ZA SVE. isina udela

je interna stvar i ne tice se trecih lica.4ovac, stvari i prava mogu biti ulog ortaka u ortacko drustvo, kao i rad ili usluga kojisu izvrseni ili tek treba da budu.Ortak ima pravo i obavezu, da vodi poslove drustva /bude poslovodja.;ko pravo na poslovanje imaju ! ili vise ortaka, svaki od njih ima prava da postupasamostalno, osim ako se najmanje jedan ortak usprotivi tom pravu.;ko je ugovorom odredjeno da za svaki posao ortaci mogu da postupaju zajedno, zasvaki posao je potreba saglasnost svih ortaka drustva, osim ako bi odlaganje teodluke prouzrokovalo stetu drustvu.4a karaju poslovne godine, ortaci usvajaju 'nansijski izvestaj, kojim se utvrdjujedobit@gubitak ortackog drustva i ucesce svakog ortaka u [email protected] dobiti koji pripada ortaku ortackog drustva, isplacuje se najkasnije u roku od "

meseca, od dana usvajanja 'nansijskog izvestaja.

4.9.3.KOMANDITNO DRUSTVO

To je oblik drustva lica, u kome jedna kategorija clanova odgovara za obavezedrustva neograniceno solidarno /komplementari, dok druga kategorija clanovadrustva snosi rizik njegovog poslovanja, do visine svog uloga /komanditom.


6/49

8. )#anovi dr$!va *o'$ !#o1odno ra!po#a'ai !voji* $de#i*a *edj$!o1o*.

2-. Za o!nivanje dr$!va nije propi!an ni"a"av *ini*a#ni o!novni"apia#.

22. %#e"!i1i#ni o1#i" dr$!va; a dire"or je !a*o o1avezni or'an.

9T;T19


7/49

>.Dr$!vo !pada $ >e"!i1i#ne


8/49

strane akcionara osnivaca i raspisivanjem javnog poziva za upis za otkup akcija/propspekt od strane treceg lica.POSTUPAK SUK)ESIVNO6 OSNIVANJA za razliku od simultanog /koje jedaleko jednostavnije i po fazama krace, sukcesivno osnivanja obuhvata visefaza:- +akljucenje ugovora o osnivanji

- =aspisivanje propspekata- 1pis akcija- 1plata akcija- 9azivanje i odrzavanje osnivacke skupstine- onosenje statuta- *zbor organa drustva- =egistracija drustva;kcionarsko drustvo moze biti zavorenoili ovoreno/otovreno je ako u osnivckom aktu nije navedena vrsta akcionarskog drustva.

4.9.,.JAVNO PREDUZE)E

4a ove forme preduzeca, shodno se primenjuju pravila koja vaze za formepreduzeca, koje ne obavljaju delatnost od javnog interesa, s tim sto na speci'cnostnjihovog statusa, posebno utice cinjenica, da obavljaju delatnost od javnog interesa,te da drzava ima odredjene ingerencije u ovim preduzecima sa stanovista poterebe

javnog interesa.

4.9./.POVEZIVANJE PREDUZE)A

9ve forme preduzeca, mogu se medjusobno ili uzajamno povezivati, ako to nijesuprotno pravilima o monopolima i oligopolima i stvarati tzv. 'r$pe dr$!va/grupacije preduzeca, povezana preduzeca.&ovezivanje se moze vrsiti, ne samo putem ucesca kapitala i statusnih ugovora, vec

i putem raznih neimenovanih ugovora obligacionog prava /ugovor o kartelu, ugovoro konzorcijumu, ugovor o fransizingu.KON)ERN- preduzece nastalo udruzivanjem veceg broja preduzeca razlicitihdelatnosti.Pred!v#ja rajno povezivnje pred$zeca $ ci#j$ o1ez1edjenja !iovina;!*anjenja proizvodni( ro!"ova; o1ez1edjenja prodaje i !a1i#no!i pro+a.&reduzeca u


9/49

,. SREDSTVA I UPRAV0JANJE SREDSTVIMA PREDUZE)A

&reduzece pri osnivanju mora raspolagati odgovarajucim sredstvima i imovinom.?unkcije sredstava preduzeca, je u njihovoj namenskoj upotrebi.Ona se sastoji u stalnom kretanju i kruzenju sredstava iz jedne faze reprodukcijepreduzeca u sledecu.

4a tom kruznom putu, sredstva se u svakoj fazi ciklusa proizvodnje javljaju udrugom obliku.Mea*or


10/49

1 novcanom obliku dobijaju svoju univerzalnu upotrebljivost, pa mogu biti ponovoupotrebljena za neku funkciju.Osnovni zahtev mezoekonomije preduzeca, u ondnosu na sredstva, jeste njihovstalna robna upotreba u izvrsavanju funkcije koju imaju u preduzecu.

,.2.2.NEUTRA0NI O80I)I SREDSTVA PREDUZE)A

&roces poslovanja preduzeca se izrazava kao proces transformisanja upotrebnihkvaliteta i svojstava sredstava, kao i proces trosenja energije i rada zaposlenih.

&o funkciji u proizvodnji i pojavnim oblicima, sredstva se dele na:. O!novni *aerija#a za o1av#janje e(no#o!"o' proce!a predstavlja

supstancu novog proizvoda i sluzi za njegovu izradu!. Po*ocni *aerija# njegova supstanca ulazi u novi proizvod". Sred!va za rad sacinjavaju:

)asine, posrojenja i uredjaji, kao i alati za obavljanje rucnih i kontrolnihposlova i poeracija

)aterijal se trosi i izvan samog osnovnog tehnoloskog procesa. On se trosi naorganizacionim i drugim radnim mestima.

Tu se on javlja kao POTROSNI MATERIJA0, a njegov uticaj na rezulatateproizvodnje je indirektan.9peci'cna ekonomska karakteristika, ovih sredstava jeste nacin njihovog trosenja uprocesima rada i nacin njihovog reprodukovanja. Ova sredstva se trose 'zicki, sto jeposledica funkcije u procesu rada i ekonomski, sto je funkcija vremena.

,.2.3.EKONOMSKI O80I)I SREDSTAVA

2konomska funkcija sredstava u proceu reprodukcije pocinje njihovim unosenjem upreduzeca, kao odredjene ekonomske vrednosti.eo te nove vrednosti, je vrednst sredstava koja su utrosena u proizvodnji i cija jeupotreba vrednost ponistena tim trosenjem.

rednost utrosenih sredstava za proizvodnju, prenosi se u vrednost novogproizvoda.9redtva se u ondnosu na ciklus preduzeca dele na:

. O1rna !red!va u jednom ciklusu preduzeca potpuno gube svojuupotrebnu vrednost

!. O!novna !red!va u jednom ciklusu reprodukcije proizvoda delimicnoprenose svoju vrednost, zadrzavajuci upotrebne karakteristike do kraja svogradnog veka.

,.3. OSNOVNA SREDSTVA

O!novna i#i !a#na !red!va !$ rajni; *aerija#ni o1#i" !red!va pred$zeca.Osnovna sredstva su deo ukupnih sredstava, koja se postepeno trose u procesuposlovanja i to u duzem vremenskom periodu i kroz vise radnih ciklusa.4isu sva sredstva za rad osnovna sredstva /sitan inventar, deo ambalaze, odredjenavrsta alata.Osnovna sredstva sacinjavaju i gradjevinski objekti, sume, zemljiste i druga prirodnabogatstva.1 njih spadaju i odredjena prava dugorocnog karaktera /koncesije, patenti, licence,dugorocna 'nansijska ulaganja, kao i nematerijalna ulaganja.


11/49

,.3.2.OSNOVNA SREDSTVA PREMA STANJU 5%UNK)IJI7

&rema stanju osnovnih sredstava, u odnosu na proces poslovanja preduzeca, ona sejavljaju u sledeceim oblicima:

. O!novna !red!va $ pripre*i cine ih glavnom investicije u toku,

namenjene za pripremu delatnosti preduzeca.!. O!novna !red!va $ $pore1i u njih se ubraja: zemljiste /za privredne

upotrebe, gradjevinski objekti /privrednog karaktera i sredstva za rad.". O!novna !red!va izvan $pore1e ova sredstva nisu u funkciji

poslovanja preduzeca i sluze kao rezerva u obavljanju delatnosti

,.3.3.OSNOVNA SREDSTVA PREMA POJAVNIM O80I)IMA

*skazuju se kao stalna sredstva ili imovina preduzeca, koju sacinjavaju:2. Ne*aerija#na $#a'anja 5prava7

Ovu kategoriju sacinjavaju raznovrsna dugorocna ulaganja i plasmani sredstavapreduzeca za razlicite namene: osnovacka ulaganja u raznovrsne oblike preduzeca,

uaganja u razvojna istrazivanja, kao i ulaganja u probnu proizvodnju.rugu grupu cine:

- KON)ESIJE dugorocna ulaganja ili ustupanja imovine i prirodnih bogatstava- PATENTI I 0I)EN)E predstavljaju odredjene isprave kojima se stiti neki

pronalazak ili otkirice. One su iskljucivo prava pronalazaca.Paen je preno!ivo pravo $ ce#ini i#i de#i*icno.


12/49

9. Novcana !red!va $ o1#i"$ d$'orocni( +nan!ij!"i( p#a!*ana&redstavljaju osnovna sredstva preduzeca, u novcanom obliku i tu spadaju:

- 1laganja kapitala preduzeca u ,,vezana preduzacaA, sa kojima se ostvarujuodredjene poslovne funkcije.

- 1cesce u kapitalu drugih pravnih lica

- ugorocni krediti- ugorocne hartije od vrednosti

,.3.9.IZVORI OSNOVNI SREDSTAVA

&reduzece vrsi zamenu dotrajalih ili zastarelih osnovnih sredstava, da bi mogloobnavljati svoju reprodukciju, da zadrzi i jaca poziciju na trzistu.DO8IT pred$zeca je o!novni izvor +nan!iranja o!novni( !red!ava.*zvori 'nansiranja osnovnih sredstava, dele se na:

. Sop!vene investitor ih obezbedjuje raspodelom stvarne dobiti i iz fondaamortizacije. 1 njih se ubrajaju sredstva koja investitor prima od drugih licabez obaveze vracanja.

3. Udr$zene". Kredine krediti su osnovni i pretezni nacin pozajmljivanja sredstva.4. Izvore !o#idarno!i

2laborat o ekonomskoj opravdanosti, sadrzi tehnicko- tehnolsoki i ekonomski deo.1 tehnicko- tehnoloskom delu potrebno je obrazloziti tehnicko- tehnoloska svojstva ikarakteristike opreme i gradjevninskih objekata.

,.3.4.KAPA)ITETI OSNOVNI SREDSTAVA

Kapacie- proizvodna moc sredstava za rad u izvrsavanju odredjenog rada udatom vremenu.a bi se utvrdio kapacitet sredstava za rad, potrebno je odrediti uslove pod kojima

ce se ostvarivati koriscenje kapaciteta /kolicina ucinka i njihovo kvalitet, predmetirada i njihove karakteristike, radna snaga i strucna osposobljenost, nivoorganizacije, tehnoloski postupci.


13/49

Otklanjanje pojava uskog grla u praksi, najcesce se resava uvodjenjem u processpoljnih kooperanata, invenstiranjem u nova sredstva, uvodjenjem novih smena isavremenijom organizacijom.

?aktori koji uslovljavaju iskoriscavanje kapaciteta u osnovi su:

SU8JEKTIVNI- faktori koji deluju unutar preduzeca /mogucnosti obezbedjenjapredmetima rada, kadrovima, sredstvima i O8JEKTIVNI mere kreditno-monetarne politike.9tepen iskoriscenja kapaciteta, izracunava se stavljanjem u odnos ostvarenekolicine proizvodnje /ucinka sa planiranom proizvodnjom.

,.3.,.VREDNOSTI OSNOVNI SREDSTAVA

*skazuju se preko naturalnih pokazatelja ili vrednosno. rednosni pokazatelji moguse iskazivati na bazi tekucih ili stalnih cena.rednost osnovnih sredstava, je vrednost osnovne imovine preduzeca.Osnovna sredstva imaju razlicite vrednosti, a ekonomski gledano, razlikuju se

sledece vrednosti osnovnih sredstava:. Na1avna vredno! sacinjava fakturna cena, uvecana za troskove

transporta, troskove montaze i ugradnje, carine, poreze, odracunavanjekadrova za rad na odredjenom sredstvu.9luzi za obracun amortizacije osnovnih sredstava u preduzecu.

!. A*orizovana vredno! to je knjigovodstveno- tehnicka kategorija.+a iznos te otpisane ili amortizovane vrednosti je umanjena nabavnavrednost osnovnog sredstva, a pomocu nje se knjigovodstveno stanjeprilagodjava stalnom stanju.

". Sada!anja vredno! dobija se po odbitku amortizovane, od njihovenabavne ili realizovane vrednosti. =elikuje se od vrednsoti osnovnihsredstava, po kojoj se ona mogu nabaviti.

#. Rea#izovana vredno! predstavlja ponovno utvrdjivanje vrednostiosnovnih sredstava. =ealizacijom osnovnih sredstava uskladjuju se njihoveknjigovodstvene vrednosti, sa njihovom stalnom vrednoscu.

,.3./.TROSENJE OSNOVNI SREDSTAVA ? AMORTIZA)IJA

Osnovna sredstva se neprekidno trose u procesu rada i poslovanja preduzaca, atrosenjem se smanjuje njihov upotrebni vek i njihova vrednost.AMORTIZA)IJAje novcno izrazeno trosenje osnovnih sredstava u procesu rada iposlovanja preduzeca. Po!epeno ro!enje- postepeno prenosenje vrednosti nanovi proizvod u vidu odredjenog iznosa amortizacije.;mortizacija je ekonomska kategorija, koja kroz smanjenje vrednosti osnovonogsredstva, prenosi deo te smanjene ili otpisane vrednosti da novi proizvod.

Treba razlikovati pojam amortizacije, kao ekonomske kategorije i pojam BotpisA, kojije knjigovodstveno- tehnicki izraz i ne odnosi se samo na sredstvo za rad.9redstva amortizacije se mogu koristiti za prostu ili prosirenu reprodukciju osnovnihsredstava.%IZI)KA AMORTIZA)IJA 'zicko trosnje i dotrajalost osnovnih sredstava


14/49

Tehnicki napredak, dovodi do koriscenja u proizvodnji novijih i savremenijihsredstava, vece funkcioalnosti i e'kasnosti, takodje dovodi i do brze ekonomske ilimoralne amortizacije osnovnih sredstava.

2. VREMENSKA I %UNK)IONA0NA AMORTIZA)IJA1 zavisnosti od vrste osnovnog sredstva i delatnosti preduzeca u iskazivanju'nansijskih rezultata i troskova, primenjuju se razlicite metode obracuna

amortizacije.AMORTIZA)IONA KVOTA predstavlja iznos amortizacije, koji je u odredjenomvremenskom periodu prenet na nove proizvode i obracunat u amortizacioni fondpreduzaca.+a toliki iznos je umanjena vrednost osnovnog sredstva u istom vremenskomperiodu.PROPOR)IONA0NA VREMENSKA AMORTIZA)IJA- ako se izracunava uravnomernim godisnjim iznosima.4jena osnovna prednost je u jednostvnoj tehnici obracuna, a pored proporcionalnogkoriste se i:

. Vre*en!"i de're!ivan po!$pa" pri kom se svake godine, u odredjenomiznosu povecava amortizaciona stopa ili amortizovna kvota.

!. Pro're!ivan po!$pa" polazi od njegove upotrebe, a ne vremenoskogtrajanja.?unkcionalnost se vezuje za upotrebu i koriscenje osnovnog sredstva/ucinak.

6odi!nji izno! a*orizacije; !e do1ija "ada !e a*orizaciona "voapo*nozi o!vareno* "o#iicino* proizvoda.

,.9.O8RTNA SREDSTVA

Pred!av#jaj$ i*ovin$ i deo po!#ovni( !red!ava; "oja !e $ ce#o!i $ro!e $proce!$ reprod$"cije.&od obrtnim sredstvima se smatraju ona poslovna sredstva, koja se jednokratnim

upotrebama trose u poslovnim procesima i cija se supstanca /vrednost manjanajmanje jednom godisnje.4jihov vek upotrebe je kraci od jedne godine.PREDMETI RADAcine pretezni deo obrtnih sredstava.


15/49

&reduzece moze imati raspoloziva obrtna sredstva, jednaka ukupno potrebnim, alise zbog poremecaja u njihovoj strukturi, moze pojaviti nedostatak raspolozivihobrtnih sredstava.

,.9.3. VRSTE I K0ASI%IKA)IJA O8RTNI SREDSTAVA

)ogu se klasi'kovati prema:ulozi u ciklusu poslovanja preduzeca, prema izvorima, nacinu pribavljanja ivremenskom angazovanju.&rema ulozi koju vrse u ciklusu proizvodnje, dele se na:

2. Sred!va $ *aerija#no* o1#i"$3. Sred!va $ novcano* o1#i"$9. Sred!va i pravno* o1#i"$

9irovine i ostali repromaterijali, se javljaju u obliku osnovnih, pomocnih, energetskihi potrosnih materijala.&rema stepenu izvrsenja obrade, predmeti rada se pojavljuju u vidu materijala,poluproizvoda, delova nedovrsenih proizvoda.&rema svrsi kojoj sluzi, reprodukcioni materijal moze biti: o!novni; po*ocni i

poro!ni.+a razliku od materijala, koji je vec bio predmet odredjene delatnosti, sirovine supredmeti uzeti iz prirode, koji nisu pretpeli bitne promene.

&omocni materijal, sluzi kao dodatak osnovnom materijalu ili kao sredstvo zaodrzavanje i pojavljuje se:

& Po*ocni *aerija# izrade& A*1a#aza; "oja !#$zi za c$vanje; pa"ovanje i opre*$ ro1e.

AM8A0AZAse pojavljuje kao odvojiva /povratna, koja duze traje i vraca seproizvodjacu ili trgovini i kao neodvojiva, koja se izracunava odjednom u cenukostanja.PO0UPROIZVODIsu prdmeti rada na kojima nisu izvrsene sve faze obrade.NEDOVRSENI PROIZVODIpredstavljaju rezultat proizvodne delatnosti preduzeca,koji treba da zadovolji odredjene licne ili proizvodne potrebe, a realizuju se natrzistu.NOV)ANA SREDSTVAcine i devizna sredstva u bankama, kao i raznovrsnapotrazivanja po osnovu prodaje i 'nansijskih aranzmana preduzeca.0I)EN)Ekoje se isplacuju na teret troskova poslovanja, se takodje ubrajaju uobrtna sredstva, koja se sticu po osnovu odredjenih prava.&rema nacnu pribavljanja u njihovom koriscenju, obrtna sredstva mogu biti kreditnotrajna tj. sredstva za obavljanje redovnog poslovanja i obrtna sredstva zainvesticiona ulaganja.

Trajna obrtna sredstva preduzeca, obrazuju izdvajanjem iz dobiti ili iz sredstvakredita.

,.9.9. KOE%I)IJENT O8RTA KAO POKAZATE0J )IRKU0A)IJE O8RTNISREDSTAVA

9a stanovista ekonomije i 'nansiranja preduzece, potrebno je da se procesposlovanja odvija kontinualno i sto brze, pa se zbog toga se prati brzina obrtanjaobrtnih sredstava i u tu svrhu izracunava koe'cijent obrta.


16/49

Odno! iz*edj$ $ro!eni( i "ori!ceni( o1rni( !red!ava pred!av#ja 1rzin$o1ranja i( !red!ava $ odredjeno* period$.5rzina obrtanja ukupnih sredstava preduzeca, dobija se uporedjivanjem ostvarenogprometa sa prosecnim stanjem koriscenih /angazovanih obrtnih sredstava.4ajjednostavniji nacin izracunavanja prosecnog stanja obrtnih sredstava, jeste kadase pocetno stanje i konacno stanje obrtnih sredstava saberu i podele sa !.

&rosecno koriscena obrtna sredstva:5PO)ETNO STANJE @ 23 MESE)NI STANJA7 = 29

Koe+cijen o1ra $"$pni( o1rni( !red!ava; pred!av#ja *er$ za ocen$$!pe!no!i $prav#janja $"$pni* o1rni* !red!vi*a.

5UKUPAN PRIOD po ceni "o!anja7 = 5PROSE)NO KORIS)ENA o1rna!red!va7


17/49

&roizvodnja ucinaka /proizvoda@usluga, moguca je samo ako se ostvari svrsishodnakombinacija ljudskog rada, osnovnih sredstsva i predmeta rada.

Trosenje elemenata proizvodnje, klasi'kuje se kao:. 4eutralno izrazeno trosenje UTROS)I!. ?inansijski izrazeno trosenje TROSKOVI

1trosci elemenata proizvodnje, uslovljeni su tehnickim faktorima, koji deluju u dato

procesu reprodukcije, kao i organizacionim faktorima tj. subjektivnim slabostima napolju iskoriscenja tehnickih uslova privredjivanja.

Tehnicki /subjektivni faktori trosenja elemenata proizvodnje, uslovljavaju minimalnekolicine, koje je potrebno utrositi, da bi se proizveo proizvod planiranihkarakteristika.Objektivno uslovljeni utrosci, de'nisu se norativima, koji pored toga sto sluze zapravljenje planova, sluze i za kontrolu stvarnih utrosaka u proizvodnji.&ovecani utrosci u proizvodnji, u obnosu na objektivnouslovljene, rezultat je vecegbroja fakotra /nabavka osnovnog materijala losijeg kvaliteta od planiranog,povecanje procenta otpadaka, zastoji u procesu usled kvarova na masinama, lomovialata.

UTOS)I OSNOVNO6 MATERIJA0A

1 ovu kategoriju se ubrajaju svi oni predmeti rada, cije 'zicko trosenje u proizvodnjiima:

. 1lzazi svojom supstancom u sastav novog proizvoda!. 5itno opredeljuje karakteristike novog proizvoda". +nacajno utice na izbor tehnoloskog postupka#. Obim njegovog trosenja je u direktnoj zavisnosti od obima proizvodnje

&roporcionalsnost izmedju promena obima proizvodnje i utrosaka osnovnogmaterijala, uslovljavaju tehnicki faktori, koji se ispoljavaju kroz:

.


18/49

UTROS)I REZIJKO6 MATERIJA0A

Ove vr!e *aerija#a !e nazivaj$ REZIJSKIM; a po!#ovi pripre*e reiraj$ !e"ao REZIJA.1trosci mogu biti:

. UTROS)I PO6ONSKE REZIJE materijal za odrzavanja sredstava za rad i

uredjenje mikroklime!. UTROS)I RAZMENSKE REZIJE nastali u vezi nabavke, skladistenja,

prodaje i dr.". UTROS)I UPRAVNE REZIJE administrativni troskovi, kancelarijski

materijal, troskovi komuikacijeObzirom da uslovljenost ovih troskova i njihovu vezu sa nastajanjem proizvoda,

javljaju se sledece karakteristike utrosaka rezijskom materijala:. 9vojom supstancom ne ulazi u sastav proizvoda, u vezi sa cijim nastajanjem

se trosi.!. 4e doprinosi formiranju karakteristika proizvoda.". 4e utice na karakteristike tehnoloskog procesa.#. Obim njegovog trosenja nezavisan je od obima proizvodnje.

$. elicina njegovog trosenja, uslovljena je velicinom proizvodnog kapaciteta-organizovanjem njegovog iskoriscenja.

UTROS)I SREDSTAVA ZA RAD

Nji(ova "ara"eri!i"a izrazava !e $ nji(ovoj VISEKRATNOJUPOTRE80JIVOSTI.

& %IZI)KO TROSNJEOsnovni oblik 'zickog trosenja sredstava za rad, jeste njihovo postepenodotrajavanje, koje nastaje habanjem.1 savremenim uslovima proizvodnje, sredstva za rad najcesce se javljaju kao slozenitehnicki sistemi, ciji rad izazaiva razlicit intezitet habanja.

& EKONOMSKO TROSENJEKada $!#ed e(nic"o' proce!a dodje do pojave *oderni( i prod$"ivni(!redava za rad; do#azi do za!arevanja; "oje !e naziva EKONOMSKO5MORA0NO7 TROSENJE.UTROS)I RADNE SNA6E=adna snaga /kao element prozvodnje, se die'nise kao skup 'zickih ili umnihsposobnosti coveka da radi, odnosno da se ispoljava u odredjenoj delatnosti.

2konomska teorija razlikuje seldece vrste utorsaka radne snage:. Uro!ci radne !na'e na izradi proizvoda- to je speci'can utrosak, u

odnosu na proces trosenja ovog elementa proizvodnje, u drugim delovimaciklusa reprodukcije. Ogleda se u seldecem:

- Odredjuje karakteristike proizvda- 1tice na formiranje tehnoloskog postupka- Trosi se u srazmeri sa obimom priozvodnje!. Uro!ci radne !na'e na po*ocni* po!#ovi*a- sastoji se u sledecem:- 4e uslovljavaju kvalitet proizvoda- 4e uticu na izbor tehnoloskog postupka i sredstava za rad- 1 srazmeri su sa obimom proizvodnje


19/49

". Tro!i !e $ !raz*eri !a o1i*o* proizvodnje = $ro!ci radne !na'e napripre*no- zavrsni i upravljackim poslovima9padaju u kategoriju rezijskih poslova i ovi utorsci nisu u direktnoj vezi sakarakteistikama proizvoda, niti sa tehnoloskim procesom i izborom sredstavaza rad.

/.2. MODE0SKI PRIKAZ PROIZVODNJE I PROIZVODA %UNK)IJA

9vaka proizvodnja se zasniva, na odredjenim proizvodnim postupcima, kojipredstavljaju kombinaciju raspolozivih elemenata proizvodnje, tako da se sazadatom kolicinom elemenata mogu proizvesti zeljene kolicine gotovih proizvoda.

Raz#i"a iz*edj$ $"$pni( pri(oda i $"$pi( ro!"ova je PRO%IT /cilj postizanjasvakog preduzeca.U)INAK %UNK)IJA 5"apia#; radna !na'a7 B < 5K;07

&roces proizvodnje je opisan jednacinom D < 5K;07 i on pretvara polazne materijale/reprodukcioni u gotove stolice.

Precizno 'ovoreci; !a !anovi!a e"ono*ije; proizvodi $ ovo* proce!$ ni!$!o#ice; vec DODATA VREDNOST po#azni* *aerija#i*a.%IKSNI %AKTORI oni koji se u posmatranom vremenu ne mogu brzo promeniti,izuzev mozda uv vrlo velike izdatke.VARIJA8I0NI %AKTORI su oni koji se mogu lako menjati u vrlo kratkom roku.KRATKI ROK razdoblje u kojem je barem jedan faktor 'ksanDU6I ROK razdoblje u kojem su svi faktori varijabilni.PROIZVODNA %UNK)IJA jednacina, tabela ili gra'kon koji pokazuje maksimalnuproizvodnju dobara, koju preduzece po razdoblju moze proizvesti sa svakim skupomfaktora.)arginalni proizvod svakog inputa u procesu proizvodnje, jeste povecanje kolicineautputa, koje se dobija od jedne dodtne jedinice tog inputa.

Za"#j$ca"C Ka"o !e 1roj radni"a povecava; a"o *ar'ina#ni proizvod opada;a proizvodna


20/49

Troskovi prema . &etrovicu, predstavljaju u novcu izrazenu vrednost utrosenograda, svih sredstava i dobara koja su u preduzecu utrosena u cilju proizvodnje novihproizvoda ili ostvarivanja odredjenih ucinaka.9.


21/49

ISP0ATA je svako gotovinsko placanje preko blagajne preduzeca. *splata je siripojam od pojma troska.IZDATAKje pojam siri od pojma isplata i oznacava svako izdavanje novca,materijala i slicno u okviru preduzaca, a koji nastaje radi odvajanja procesareprodukcije.

Troskovi se temelje na izdacima, ali se ni sadrajno, ni vremenski ne moraju

poklapati.remenski se izdatak i trosak ne poklapaju u slucaju kada:

. Izdaa" pre(odi ro!"$ 5p#acena pre*ija o!i'$ranja3. Izdaa" !#edi na"on ro!"a /el. energija se trosi svakodevno, a racun se

placa do $ og u mesecu za prethodni period.RASODje pojam siri od troska i sva namenska i nenamenska trosenja u preduzecapredstavljaju rashod

Troskovi su kategorija izvedena iz realnog toka trosenja elemenata proizvodnje.&ostoje troskovi koji ne podrazumevaju rashode /masina dobijena kao donacija, atakodje postoje rashodi koji ne podrazumevaju troskove.Ra!(odi !e de#e na POS0OVNE i NEPOS0OVNE.Po!#ovni !e de#e na UKA0KU0ISANE RASODE i VANREDNE RASODE.

&oslovni rashodi nastaju u procesu poslovnja preduzeca i u njih se najcesceubrajaju:materijalni troskovi, amortizacija, nematerijalni troskovi, ukalkulisani troskovi rada.1 materijalne troskove se ubrajaju: troskovi materijala, energije, rezervnih delova,sitnog inventara, itd.1 nematerijalne troskove se ubrajaju: troskovi reklame, troskovi sajmova, premijeosiguranja, topli obrok radnika, ukalkulisani porez i doprinosi, troskovi zastite naradu.RASODI %INANSIRANJA nastaju kao posledica 'nansijskih transakcjija preduzecai njih se ubrajaju: kamate na zajmove, revalorizacija dugovanja, negativne kursnerazlike.VANREDNI RASODIne nastaju kao posledica redovnih aktivnosti preduzeca.

:.3. VRSTE TROSKOVA

. POREK0U troskovi predmeta rada, sredstava za rad, troskovi rada, tudjihusluga

!. %UNK)IJI U PREDUZE)U troskovi nabavke, proizvodnje, prodaje,upravljanja

". URA)UNAVANJU U )ENU KOSTANJA direktni i indirektni#. STEPENU REA6OVANJA NA PROMENE O8IMA PROIZVODNJE varijabilni

i 'ksni$. MO6U)NOSTI VEZIVANJA ZA JEDINI)U PROIZVA pojedinacni i

zajednicki%. NA)INU EVIDENTIRANJA ukupni i zajednicki6. POTRE8AMA UPRAV0JANJA stvarni, planski, standardni7. MO6U)NOSTIMA OTK0ANJANJA otklonjivi i neotklonjivi

:.3.2.TROSKOVI E0EMENATA PROIZVODA

&odela troskova prema elementima proizvodnje predstavlja prirodnu podelutroskova.


22/49

Osnovni elementi proizvodnje su: predmeti rada, radna snaga i sredstava za rad.TROSKOVI RADA cine ugradnju nove, do tada nepostojece vrednosti u noviproizvod, a izracunavaju se tako sto se utrosci rada vremenski izrazeni, pomnoze sacenom rada.TROSKOVI SREDSTAVA ZA RAD su vrednosni izraz utrosenih sredstava za rad/amortizacija.

&arametri za utvrdjivanje troskova sredstava za rad su: njihova nabavna vrednost ivek trajanja.TROSKOVI PREDMETA RADA su vrednosni izraz utrosenih predmeta radanastalih u proizvodnji ili prometu.

Troskovi materijala su proizvod * fukcija utrosaka materijala i nabavnih cena pojedinici utrosaka.Tro!"ovi $dji( $!#$'a usluge drugih preduzeca mogu biti *=2


23/49

:.3.4.TROSKOVI PREMA O8IMU PROIZVODNJE

&rema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje, razlikuju seVARIJA8I0NIi %IKSNItroskovi.VARIJA8I0NI troskovi koji se menjaju pod uticajem promena oblika proizvodnje

/troskovi materijala za izradu.%IKSNI TROSKOVI ne reaguju na promene obima proizvodnje.VARIJA8I0NI TROSKOVI reaguju na promene obima proizvodnje, tako sto saporastom obima proizvodnje rastu, a sa opadanjem obima proizvodnje opadaju.arijabilni se dele na:

. Proporciona#ne menjaju se istim smerom i intezitetom kojim se menja iproizvodnja.1 njih se ubrajaju: troskovi materijala za izradu, zarade proizvodnih radnika,pomocni materijal, amortizacija obracunata funkcionalnom metodom.

!. De're!ivno varija1i#ne sa promenom obima proizvodnje, menjaju se umanjem procentu nrego sto je promena obima proizvodnje i u njih seubrajaju: troskovi pogonske energije, troskovi pomocnog materijala i putni

troskovi.". Pro're!ivno varija1i#ne sa promenom obima proizvodnje za jedinicu

mere, menjaju se vise nego za jedinicu vrednosti procenat u kojem sepromene troskovi je veci od procenta u kojem se promeni obim proizvodnje.Oni su izraz poremecenih odnosa u proizvodnom procesu i u njh se ubrajau:troskovi odrzavanja preopterecenih sredstava za rad, dodatni troskoviprodajne sluzbe /reklama, rabati u slucajevima neuskladjenosti proizvodnje irealizacije i troskovi uvodjenja prekovremenog rada.

%IKSNI TROSKOVI troskovi koji se ne menjaju sa promenama obima proizvodnje.&ostoji jedna komponenta ukupnih troskova, koja ostaje ista od trenutka nastankapreduzeca, koje jos nije pocelo sa proizvodnjom, pa sve do punog koriscenjakapaciteta.

1slovljeni su predvidjenim obimom proizvodnje i izborom tehnoloskog metoda.9vi 'ksni troskovi se ne ponasaju na isti nacin, te neki su apsolutno nepromenljivi,bilo da se koristi -ili 2--kapaciteta, dok su drugi nepromenljivi samo u okviruiste zone proizvodnje.?iksni se dele na:

. Ap!o#$no +"!ne ne menjaju se u masi sa promenama proizvodnje/prometa.1 njih se ubrajaju: troskovi amortizacije, osnivacki troskovi, upravno-prodajnerezije, kamate na kredite za osnovna sredstva, troskovi osiguranja i troskoviistrzivanja i razvoja.)enjaju se proporcionalno u proteklom vremenu /troskovi godisnjeamortizacije su vece od troskova mesecne.+avise od velicine kapaciteta preduzeca i cesto se nazivaju TROSKOVIKAPA)ITETA.&ovecavaju se sa povecanjem kapaciteta, a smnjuju sa njihovim smanjenjem.

3. Re#aivno +"!ne ro!"oveREA6I8I0NOST TROSKOV; kvantitativno izrazena uslovljenost promenatroskova, promenama obima proizvodnje.=azlicita je za svaku vrstu troskova.


24/49

STEPEN REA6I8I0NOSTI izrazava se odnosom koe'cijenata proimene iznosatroskova i koe'cijenata obima proizvodnje.

KOE%I)IJENT REA6I8I0NOSTI 5Kr7 5procena povecanja +"!ni( ro!"ova7 =5 povecanja proizvodnje7Kr 5 %T7 = 5 F7

APSO0UTNO %IKSNI TROSKOVI NE REA6UJU NA PROMENU O8IMAPROIZVODNJE.

RE0ATIVNO %IKSNI TROSKOVI imaju karakter 'ksnih troskova, samo u okvirupojednih zona zaposelenosti i u njih se ubrajaju:

. Troskovi materijala za odrzavanje!. Troskovi licnih dohodaka radnika na poslovima odrzavanja". Troskovi tehnicke kontrole

egresija relativno 'ksnih troskova, se moze javiti pri porastu, kao i pri smanjenjuobima proizvodnje. &rilikom porasta obima proizvodnje, degresija ovih troskova jepojava gde se oni sporije povecavaju od obima proizvodnje.


25/49

Troskovi rada na rezijskim poslovima

Trokovi sredstava za rad u slucajevima obracuna vremenske amortizacije

+ajednicka karakteristika zajednickih troskova, je da se ne mogu normirati pojedinici proizvoda.

:.3./.TROSKOVI PREMA NA)INU EVIDENTIRANJA

ele se na:- UKUPNE predstavljaju zbir svih troskova elemenata proizvodnje, koji se

odnose na odredjenu kolicinu proizvodnje. eci ukupni troskovi, pri istomobimu prihoda smanjuju 'nansijski rezultat i obratno.

- PROSE)NI predstavljaju troskove po jedinici proizvoda.

:.3.:.PODE0A TROSKOVA SA STANOVISTA UPRAV0JANJA

1 preduzecu, troskovi se posmatraju kao:- STVARNI su izraz utosaka elemenata proizvodnje i stvarnih cena tih

utroska.- P0ANSKI troskovi koji se predvidjaju, odnosno planiraju za odredjeni planski

period.- STANDARDNI izrazavaju koliko treba da iznose stvarni troskovi i oni moraju

biti utvrdjeni na osnovu naunih metoda i iskustava iz prakse.

:.3.G.PODDE0A TROSKOVA PREMA MO6U)NOSTI OTK0ANJANJA

- NEOTK0ONJIVI troskovi predstavljaju onu kategoriju troskova u proizvodnji,koja ne moze da se otkloni variranjem obima proizvodnje.4a njih se ne moze uticati, vec ce svoje poslovanje mora prolagoditi njihovompostojanju.

- OTK0ONJIVI troskovi koji se mogu izostaviti sa variranjem obimaproizvodnje.

:.9. DINAMIKA UKUPNI TROSKOVA

1kupni troskovi su zbir svih troskova nastalih u jednom obracunskom periodu.U"$pni ro!"ovi 5UT7 !e *o'$ pred!avii "ao z1ir +"!ni( 5%T7 i $"$pni(varija1i#ni( 5VT7.UT %T @ VT

Pro!ecni $"$pni 5p7 pred!av#jaj$ cen$ "o!anja proizvoda; a izrac$navaj$

!e a"o !o !e $"$pni ro!"ovi pode#e od'ocaraj$ci* o1i*o* proizvodnje5B7.p UT = B

1 tacki B&A su ukupni troskovi i ukupna realizacija izjednaceni i u toj tacki preduzecene ostvaruje gubitak niti dobitak PRA6 RENTA8I0NOSTI i#i PRA6 EKONOMSKEKORISNOSTI.


26/49

4ajveca razlika izmedju realizacije i troskova, oznacena je tackom BOA, kojapredstavlja zonu optimalnosti poslovanja, jer se u njoj ostvaruju najveci efekti usmislu dobiti, koje preduzece ostvaruje.Da#ji* povecanje* o1i*a proizvodnje iznad ac"e H6; pred$zece ponovoo!var$je ne'aivne +nan!ij!"e rez$#ae; z1o' o'a !e ac"a H6 naziva6RANI)A RENTA8I0NOSTI i#i 6RANI)A EKONOMSKE KORISNOSTI.

Optimalni stepen iskoriscenja kapaciteta, nalazi se u tacki gde se izjednacuje uticajdegresije apsolutno 'ksnih i progresivnih troskova.Obicno to stanje nije samo jedna tacka, vec to predstavlja jedan interval iskoriscenjakapaciteta ZONA OPTIMA0NOSTI.9vako nastojanje da se ugradjeni kapacitet iskoristi 2--- entno, moze se pokazatipotpuno neracinalno zbog prenaprezanja organizacije.

:.4. REMANENTNOST TROSKOVA


27/49

ne'o da !e poveca o1i* proizvodnje; a proizvodi prodaj$ po ranije vazeci*cena*a.

:./. REA6I8I0NOST TROSKOVA

Rea'i1i#no! ro!"ova 5r7 i#i e#a!icno! ro!"ova; pred!av#ja odno!

iz*edj$ "reanja ro!"ova; $ odno!$ na !epen i!"ori!cenja "apaciea.

r T = B pora! $"$pni( ro!"ova 57 = pora! o1i*a proizvodnje 57

"oe+cijen rea'i1i#no!i po"az$je; za "o#i"o ce procenaa !e povecairo!"ovi; $"o#i"o !e o1i* proizvodnje poveca za 2.

G. KA0KU0A)IJE TROSKOVA U PRERADI DRVETA I PROIZVODNJINAMESTAJA

Ka#"$#acija ? ORA)UNSKI POSTUPAK $vrdjivanja ro!"ova po no!ioci*a i#i

prozvodi*a i pre*a jedinici proizvoda.Obracunom troskova, utvrdjuje se ne samo cena kostanja proizvoda ili usluga, vec icena kostanja nedovrsenih proizvoda, poluproizvoda, nabavne, prodajne i drugecene.9luze i kao osnova za donosenje poslovnih odluka, kontrolu troskova poslovanja, kaoi pracenja i analize ekonomicnosti u preduzecu.Ka#"$#acijo* !e ocenj$je !vr!i!(odno! ro!enja $ pred$zec$, sagledavapovezanost troskova i proizvoda /rezultata i vrsi raspored troskova prema mestunastajanja, nosiocima itd.4jima se rasporedjuju troskovi u preduzecu, a to predstavlja popisivanje troskovaprema odredjenim kriterijumima i njihovo prenosenje na proizvode.&rema vremenu izrade, razlikuju se sledece vrste kalkulacija:

. Pre"a#"$#acije 5pre(odne "a#"$#acije7 sastavlja se pre pocetkaobavljanja aktivnosti, na osnovu procenjenog iznosa troskova ili normativatrosenja. &ruza preliminarni uvid u ekonomsku opravdanost odredjenog posla.

!. Medj$"a#"$#acije sastavlja se u toku procesa proizvodnje, sve u ciljukontrole troskova i poredjenja ostvarenih i planiranih troskova.

". Na"nadne; o1rac$n!"e 5!varne7 sastavlja se po obavljenom poslu, naosnovu stvarno nastalih troskova.

)etode kalkulacije, prevashodno zavise od vrste proizvoda i tehnoloskog procesapreduzeca i mogu se svrstati u " osnovne grupe:

.


28/49

G.2.2.DE0ID8ENA 5DEVIZIONA7 KA0KU0A)IJA

Cista deviziona kalkulacija se primenjuje, u slucajevima proizvodnje samo jednevrste proizvoda ili homogene proizvodnje. Troskovi za citavu proizvedenu kolicinu, sedobijaju jednostavnim sabiranjem svih troskova preduzeca, koji se zatim podele

proizvedenom kolicinom proizvoda tako se dobija cena kostanja proizvoda.ele se zajednicki troskovi izrade, kao i rezijski troskovi, ukoliko se izradjuje samo

jedan proizvod.Cista deviziona se primenjuje kod industrijskih preduzeca sa masovnomproizvodnjom jednog proizvoda /drvne palete, briketi.

G.2.3.KA0KU0A)IJA POMO)U EKVIVA0ENTNI 8ROJEVA

)etod se primenjuje u uslovima proizvodnje vise proizvoda, koji su medjusobnosrodni /od iste vrste drveta, isti tehnoloski postupak.&rimenjuju se u slucajevima kada se ne moze precizno odrediti, koji je deozajednickih troskova prouzrokovan od strane proizvoda, odredjenog odeljenja ili

pogona u okviru preduzeca ovo se odnosi na rezijske troskove, kao i na troskoveizrade.+ajednicki troskovi izrade, se javljaju u slucajevima kada se iz istog tehnoloskogprocesa izlazi kao rezultat niz srodnih proizvoda. +a svaki od ovih proizvoda postojenormativi pojedinacnih utrosaka neophodnih za izradu pojedinih proizvoda.&omocu ove metode, prenosi se na proizvode i neki rezijski troskovi /pogonskaenergija, tehnolosko gorivo.S$!ina ove *eode "a#"$#acija; je!e $ o*e da ro!"ovi pojedini(proizvoda; z1o' nji(ove !rodno!i; !oje $ odredjeno* odno!$.

G.2.9.KA0KU0A)IJA )ENE KOSTANJA VEZANI PROIZVODA

&rimenjuje se kada iz jedne polazne sirovine, dobija vise proizvoda kao rezultatjedinstvenog tehnolskog procesa /rezana gradja razliciti sortimenti.1 takvim uslovima, nije moguce razluciti cak ni troskove materijala po pojedinimvrstama proizvoda /sortimenata.Re!enje je $ o*e; da !e odrede '#avni proizvodi; cij$ cen$ "o!anja re1aizrac$nai; a zai* !e procenj$je vredno! !poredni( proizvoda po rzi!ni*cena*a.Ovako dobijeni iznos vrednosti sporednih proizvoda, se oduzima od ukupnihtroskova elemenata proizvodnje, a preostali iznos se raposredjuje deljenjem kolicinaglavnog proizvoda.

G.2.4.DODATNA KA0KU0A)IJA

Pri*enj$je !e "od proizvodnje "oj$ "ara"eri!e raznovr!no! a!ori*ana;"od "oje !e ne *o'$ $vrdii !vi ro!"ovi no!ioci*a.


29/49

4a iznos direktnih troskova, za svaku jedinicu, dodaje se deo zajednickih/indirektnih troskova, utvrdjenih prema odredjenom kljucu za raspodelu.K#j$c pred!av#ja procenjeni odno! $ce!ca pojedini( proizvoda $zajednic"i* ro!"ovi*a.Ova metoda se koristi samo kada su u pitanju zajednicki troskovi pogonske, upravnei prometne rezije.

Ova metoda obracune cene kostanja, primenjuje se u proizvodnji razlicitihproizvoda, koji se izradjuju od istih ili razlicitih materijala, pri cemu troskovi tihproizvoda ne stoje u odredjenim stalnim odnosima.Ovde je potrebno odrediti kljuc ili srazmeru za obracun ovih troskova, da bi se svakaproizvodnja opteretila njihovim odgovarajucim iznosom.


30/49

.2. PRODUKTIVNOST RADA.2.2.POJAM I ZNA)AJ PRODUKTIVNOSTI

PRDUKTIVNOST je princip po!#ovanja; "oji* !e o!var$j$ rez$#ai; $z

*ini*a#no ro!enje radne !na'e.&roduktivnost izrazava stvaralacku delatnost coveka.2'kasnost drustva i svakog ljudskog rada, meri se njihovo produktivnoscu.9iri znacaj tog principa proizilazi iz uloge radne snage u procesu proizvodnje.9vaka vrsta proizvodnje je uslovljena odredjenim trosenjem radne snage.rustveni znacaj produktivnosti, ogleda se u njenom uticaju na zivotni standard.Povecanje* prod$"ivno!i; povecava !e *a!a $"$pno proizvedeni(*aerija#ni( do1ara; ci*e !e o!var$j$ $!#ovi za pop$nije zadovo#javanjepore1a #j$di i rzi!a.&ovecanje zivotnog standarda i drustvenih potreba za potrosnjom, moze se ostvariti:

2. Povecanje* $"$pne proizvodnje3. Povecanje* radno' $cin"a po!ojece radne !na'e.

&ovecanje ukupne mase proizvodnje, omogucava povecanje potrosnje.9a stanovista drustva, produktivnost preduzeca, je izraz njegovih proizvodnihmogucnosti "oj$ "o#icin$ proizvoda i $!#$'a !av#ja dr$!v$ nara!po#a'anje; pre"o rzi!a.

.2.3.%AKTORI PRODUKTIVNOSTI

9a stanovista ekonomike i poslovanja i mogucnosti delovanja preduzeca, faktori sedele na:

. O8JEKTIVNE oni koji deluju nezavisno od preduzeca i mogucnosti da nanjih utice, a to su:

.. TENI)KI %AKTORI koje sacinjavaju sva materijalna i tehnickasredstva /sredstva za rad, koja sluze obavljanje delatnosti preduzeca. njihcine i sva naucna i tehnicka dostignuca, za koja postoji ekonomskamogucnost njihove primene u preduzecu.

&o stepenu tehnicke opremljenosti, meri se nivo ekonomske razvijenosti, nesamo pojedinih preduzeca, vec i privrede u celini.9tpen koriscenja kapaciteta sredstva za rad, takodje je znacajan faktorproduktivnosti preduzeca. svako povecanje koriscnja kapaciteta postojecihtenickih sredstava, vodi porastu obima proizvodnje- povecanjuproduktivnosti.

Tehnicke karakteristike proizvoda, uslovljavaju utroske sredstava za rad, takoi utroske radne snage i na osnovu njih se odredjuju normativi izrade, kojipredtavljaju objektivno potrebne utroske radne snage, po jedinici proizvoda..!. DRUSTVENI spadaju sve drustvene institucije kao i mere drzave,

koje preko ekonomske politike, deluju na uslove rada i poslovanjepreduzeca. 1koliko su zaposleni ukljuceni u proces reprodukcije, kaosuvlasnici preduzeca, veca je njihova motivisanost za ukupne rezultate iposlovanje preduzeca. rustveni faktori su najmanje podlozni uticajupreduzeca, na vodjnje poslovne politike.


31/49

&rilagodjavanjem svoje organizacione strukture drustvenom ambijentu,inicijativama i blagovremenom predlaganjem mera organima drusvenezajednice, u resavanju pitanja akumulativnosti, prostornih, zivotnih iradnih uslova preduzece moze indirektno da utice i na ove faktore i timepoveca svoju i ukupnu produktivnost drustvenog rada.

.". PRIRODNI oni su subjektivno uslovljeni i na produktivnost radadeluju pozitivno ili negativno, u zavisnosti od znacaja tog faktora uprocesu preduzeca.

Tu spadaju prirodni faktori vezani za zemljiste /kvalitet, sastav i svojstva,prirodne sirovine /sume, klimatski uslovi /koji zahtevaju vece ili manjekolicine energije

!. SU8JEKTIVNE/unutrasnji - predstavljaju osnovni kvalitet ekonomijeposlovanja i deluju unutar preduzeca. ele se na:!.. RADNU SNA6U 5#j$d!"i


32/49

=adi povecanja produktivnosti, preduzimaju se mere na raznimorganizacionim nivoima.

.2.9.UTVRDJIVANJE I MERENJE PRODUKTIVNOSTI

&rimenjuju se razlicite metode i svako od tih ima svoje prednosti i nedostatke:

2. PRO80EMI ISKAZIVANJA PROIZVODNJE;ko preduzece proizvodi jednu vrstu proizvoda ili grupu slicnih, koji se iskazujuistom jedinicom mere i imaju iste normative rada, ta se proizvodnja moze sabrati uukupnom iznosu.1 tom slucaju ne postoje problemi iskazivanja proizvodnje.4ajcesa grupa je kod heterogenih proizvoda, koji se razlikuju po kvalitetu,dimenzijama, asortimanu itd. +ivotni vek proizvoda /usled razvoja nauke i tehnikese skracuje na trzistu, sto uslovljava da preduzeca menjaju svoje proizvodneprograme uvode nove.Pro1#e* i!"azivanja !e jav#ja; $ !#$caj$ "ada po!oji nedovr!enaproizvodnja i a"o je proizvod iz vi!e de#ova.9vaki proizvod se iskazuje odredjenom jedinicom mere, ako preduzece proizvodi

samo jednu vrstu proizvoda, ta se proizvodnja moze sabrati u neutralnimjedinicama.Sa !anovi!a *erenja prod$"ivno! rada; ne$ra#no i!"azivanje jenajpo'odniji nacin za rea#no izrazavanje prod$"ivno!i; *edj$i* on !e ne*oze $ve" pri*enii.


33/49

Prod$"ivno! rada !e *eri odno!o* o1i*a proizvodnje i $ro!ene radne!na'e.DINAMIKA PRODUKTIVNOSTI- &romena produktivnosti iz jednog perioda u drugi.&romena kolicine proizvoda i utrosaka radne snage, mogu biti: "vaniaivne i"va#iaivne.9ve promene produktivnosti, direktno se odazavaju na ukupni kvalitet ekonomije

poslovanja.


34/49

E"ono*icno! pred!av#ja e"ono*!"i princip po!#ovnja pred$zeca; "ojio1ez1edj$je *a!"i*a#an proizvodni $cina"; $z *ini*a#no ro!njee#e*enaa proizvodnje.E"ono*icno! izrazava !epen e+"a!no!i ro!enja $ pred$zec$; "rozza(ev da !e $ro!eni* !red!vi*a o!vari !o veci proizvodni $cina".E"ono*!"i ci#j po!#ovanja pred$zeca; je $pravo da o1ez1edi raz#i"$

iz*edj$ o!varene vredno!i; $ vid$ rez$#aa po!#ovanja i $ro!eni(vredno!i 5ro!"ova7.2konomicnost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada, jer obuhvataracionalnije koriscenje, ne samo zivog rada, vec i sredstava za rad i predmeta rada.2konomicnost je jedan od sirih instrumenata kontrole ekonomske uspesnostiposlovanja preduzeca, jer ona odrzava odnos preduzeca prema ukupnimtroskovima.Ostvarivanje vecih rezultata, uz smanjeno trosenje elemenata, postize sekvalitetnijim poslovanjem preduzeca.+nacaj ekonomicnosti se ogleda u smanjivanju troskova preduzeca, time se ismanjuje cena kostanja proizvoda ili usluga, a smanjivanjem cene kostanja,povecava se konkuretnost perduzeca na trzistu i stvara mogucnost smanjivanja

prodajnih cena proizvoda.&ovecavanjem potrosnje, stvaraju se uslovi za vecu proizvodnju, a time i razvojpreduzeca.

.3.3.%AKTORI EKONOMI)NOSTI

?atkori koji deluju na produktivnost su istovremeno i faktori ekonomicnosti.Oni su brojniji, jer je i ekonomicnost siri princip od produktivnosti.?aktori ekonomicnosti, sa stanovista njene uslovljenosti i dinamike cine:

. PRIRODNI u mnogim preduzecima, prirodni uslovi deluju na velicinuutorsaka i troskova.Cene materijala za reprodukciju, takodje trpe uticaj prirodnih faktora, preko

troskova u proizvodnji tog materijala.!. DRUSTVENI dejstvuju preko mera ekonomske politike, politike cena, carina

i sl. koje se javljaju kao objektivan faktor sa stanovsta troskova preduzeca.)ere koje se donose u obliku propisa, deluju kao objektivno uslovljeni faktorsa stanovista ekonomije i troskova preduzeca.

". TENI)KO& TENO0OSKI deluju kao objektivni faktori na troskove, a timei ekonomicnost.Oni se nalaze u samom preduzecu, predstavljaju uslove proizvodnje i deluju uprocesima proizvodnje. 1ticu na sva " elementa proizvodnje, koji se ugradjujuu proizvodnju.eluju i na trosenje sredstava za rad: preko kvaliteta tih sredstava, njihovihradnih svojstava, veka trajanja materijala od kojih su izradjeni itd.2konomijom predmeta rada, uz pomoc tehnicko- tehnoloskih faktora,ostvaruju se ustede u materijalu prilikom projektovanja i konstruisanja, kao iustede u neposrednoj proizvodnji.

#. OR6ANIZA)IONI celokupna organizacija preduzeca u datom vremenu iuslovima uslovljava funkcionisanje preduzeca i deluje na ekonomicnostpreko svih faktora preduzeca: materijal, sredstava za rad i radne snage.


35/49

To su i sledece mere: ustede u materijalu, rasipanja, pravilno odrzavanjamesina, racionalno koriscenje materijala pri odrzavanju, racionalno koriscnjealata, opreme, pribora i alatnog inventara.

.3.9.METODE UTVRDJIVANJA EKONOMI)NOSTI

E"ono*icno! !e izrazava "ao odno! rez$#aa i ro!enja $ proce!$ rada.Ona se moze utvrdjivati ne$ra#noi vredno!no, ali se iskazuje posebno za svakielement preduzeca.421T=;4* *+=;+ 2


36/49

4a obe kategorije deluju isti faktori, ali i spreci'cni.Do1i je pre !ve'a rez$#a de#ovanja


37/49

Neo do1i je ve#icina; "oja pred$zec$ o!aje za !op!ven$ $pore1$ ira!pode#$.

1tvrdjivanjem rentabilnosti, po osnovu bruto i neto dobiti, takodje se dobijapokazatelj o tome koliki iznos dobiti po jedinici angazovanih sredstava preduzeca,usmerava drzavi na ime raznovrsnih dazbina i poreza koje je preduzece duzno daplati.

2-. REZU0TATI POS0OVANJA I RASPODE0A REZU0TATA POS0OVANJAPREDUZE)A


38/49

+a svaki posao je neophodno poznavati potrebno radno vreme, odnosno normacasova rada. )nozenjem pojedinih asortimana, sa norma casovima po jediniciproizvoda@usluga, dobija se ukupno potrebno radno vreme za odredjeni posao.?izicki obim poslovanja raznovrsnog asortimana, moguce je svesti na jedinstvenmerni izraz i perko standardnih ili stalnih prodajnih cena.


39/49

#. 4agrade sa sajmovima i izlozbama$. 4aplate steta i otpisanih potrazivanja iz ranijih godina.

2-.2.9. UKUPNI RASODI

&redstavljaju sve materijalne izdatke i trosenja, koje je preduzece ostvarilo u

poslovanju u odredjenom vremenskom periodu.*z ukupnih prihoda, nadoknadjuju se samo oni rashodi, koji su uslov za obavljanjedelatnosti preduzeca, odnosno predstavljaju uslov za ostvarivanje prihodapreduzeca.&rema zakonskoj regulativi, ove rashode cine:

. POS0OVNI RASODI nastaju poslovanjem preduzeca i obuhvataju najvecideo ukupnog rashoda preduzeca. 4jega cine:. Tro!"ovi *aerija#a/troskovi materijala, eergije, sitnoh inventara, itd.!. Ka#"$#i!ane zarade obuhvataju zarade, koje se isplacju radnicima za

izvrsni rad u preduzecu, kao i svi porezi i doprinosi na zarade, predvidjenikolektivnim ugovorom.

". Ne*aerija#ni ro!"ovi/za marketing, za reklamu i propagandu,

sajmove, izlozbe, itd.!. RASODI %INASIRANJA nastaju iz 'nansijskih transakcija preduzeca,

koriscenjem sredstava drugih preduzeca ili banaka. 4jih cine:. Ra!(odi +na!iranja iz odno!a !a povezani* pred$zeci*a/kamate,

revalorizacije i kursne razlike sa povezanim preduzecima ciji su izdaci uskladu sa zakonoskom regulativom.

!. Pa!irane "a*ae* revo#arizacije dinar!"i( o1aveza, smanjenjevrednosti dugorocnih 'nansijskih ulaganja, negativne razlike efekatarevolarizacije, negativne kursne razlike i ostali rashodi 'nansiranja izodnosa sa poslovnim partnerima izvan povezanih preduzeca.

". VANREDNI RASODI nastaju zbog nepredvidjenih okolnosti i uticu naumanjenje rezultata poslovanja i njih cine:

. 4eamortizovani deo osnovnih sredstava, koja su otpisana zbogzastarelosti !. )anjkovi materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, gotovihproizvoda, robe i novca. ".


40/49

elicina dobiti zavisi do velicine ukupnog prihoda i od velicine ukupnih rashoda kojepreduzece ucini za realizaciju dobiti.1kupni prihod svojim rastom i opadanjem, deluje na rast i opadanje dobitka u istomsmeru.


41/49

!. *zboru odgovarajuceg asortimana proizvodnje

2-.3. RASPODE0A OSTVARENI REZU0TATA

=aspodela dobiti /kao pozitivnog 'nansijskog rezultata preduzeca je 'nalna faza,kojom se zakljucuje poslovna godina, u kojoj se vrsi obracun.

;ko je poslovni rezultat preduzeca negativan, tada ono nema sta da raspodeljuje,vec se preduzimaju mere sanacije i pokrice gubitaka, da bi se omogucio opstanak iposlovanje preduzeca.=aspodela rezultata predstavlja raspodelu dobiti preduzeca=aspodelom se dobit preduzeca usmerava za razlicite namene:

2. Op!$ i zajednic"$ poro!nj$ $ vid$ poreza i doprino!a i do1ii!. Razvoj pred$zeca- po osnovu izdvajanja za akumulaciju". Povecanje !andarda zapo!#eni( po osnovu izdvajanja i zajednicke

potrosnje1kupna bruto dobit se deli na:

. O1avezna izdvajanja iz do1ii/porezi i doprinosi iz 'nasiranja opste izajednicke potrosnje drustva- drzavne administracije, skolstva, zdravstva,

nauke, kulture i dr.3. Neo do1i

&rednost u rasporedjivanj dobiti, na osnovu zakonskih propisa ima izdvajanjePOREZA NA DO8IT.rzava takodje propisuje doprinose, kao nacin zahvatanja iz dobiti preduzeca, radi'nansiranja pojedinih drustvenih delatnosti javnih potreba.

2-.3.2.2. RASPODE0A NETO DO8ITI

Kae'orija rez$#aa po!#ovanja; "oja o!aje pred$zec$ na ra!po#a'anj$ jeNETO DO8IT.

Ta kategorija je limitirana velicina, odredjena zakonski propisanim obavezama odstrane drustvene zajednice.&ovecanjem udela neto dobiti u ukupnoj ostvarenoj dobiti, stvaraju se uslovi zapovecanje akumulacije- razvoja preduzeca na duzi rok.Neo do1i pred!av#ja raz#i"$ iz*edj$ $"$pne 51r$o7 do1i i o1avezni(izdvajanja iz do1ii.=acunski utvrdjena neto dobit preduzeca, deli se na:

. A"$*$#acij$ deo za razvoj i rezerve preduzeca!. Poro!nj$ za zarade zaposlenih i njihove zajednicke potrebe

&otrosnja je deo dobiti, koja sluzi za:2. Zarade zapo!#eni(3. Zajednic"$ poro!nj$ pred$zeca.


42/49

2-.9. 8ONITET PREDUZE)A

Pred!av#ja !ineizovan$ ocen$ o +nan!ij!"oj !a1i#no!i; #i"vidno!i i!o#venno!i; !r$"$ri "apia#a; pro+a1i#no!i; rizi"$ o!varenja+nan!ij!"o' rez$#aa; or'anizovano!i i rena1i#no!i.*zvestaj o bonitetu, sadrzi sledece delove:

2. OSNOVNE PODATKE!. SAZETI 8I0ANSI STANJA I USPEA- sadrze vremenske serije

racunovodstvenih podataka relevantnih za izracunavanje pokazatelja i zaocenu 'nasijskog polozaja i uspesnosti pravnog lica ili preduzetnika

9. POKAZATE0J ZA O)ENU 8ONITETAPOKAZATE0J IMOVINSKE STRUKTURE

- Inezie $#a'anja $ o!novna !red!va ucesce materijalnih ulaganja uukupnoj proizvodnoj a"ivi; po pravi#$ 'ene!"i oprede#jen upucuje nastepen dugorocno vezane imovine, koja trazi sopstveno ili dugorocno'nansiranje.

- Inezie +nan!ij!"i( $#a'anja ucsce 'nansijskih plasmana u ukupnojaktivi, dugorocno vezana imovina sa mogucnoscu reltivno lakog

mobilizovanja.POKAZATE0J STRUKTURE KAPITA0A

- Racio !op!veno' "apia#a pokazuje ucesce sopstvenog u ukupnomkapitalu, cija je visina diktirana potrebom sopstvenog 'nansiranja stalnihsredstva i iznosom leverage.

- Sepen $"$pne zad$zeno!i pokazuje sa koliko dinara sopstvenogkapitala je pokriven svaki dinar pozajmljenog kapitala, sto je narocitoznacajno u slucaju niske proi'tabilnosti i povecanog rizika u poslovanju.

POKAZATE0J 0IKVIDNOSTI- )e!( >o 5$ --- dinara7 pokazuje oslobodjena sredstva, upotrebljiva za

re'nansiranje, dodatno investiranje i razduzenje.1laganja preko njega, dopustiva su u slucaju preterane likvidnosti.

POKAZATE0J POS0OVNE AKTIVNOSTI- Koe+cijen o1ra $"$pne i*ovine broj obrtaja ukupne imovine u toku

godine, a reciprocna vrednost ovog pokazatelja, pokazuje trajanje jednogobrta.1sporavanje obrta indicira 'nansijske teskoce, obrnuto znacenje imapovecanje broja obrta.

- Koe+cijen o1ra porazivanja od "$pca ukazuje na brzinu oslobadjanjapotrazivanja.

- Koe+cijen o1ra o1aveze pre*a do1av#jaci*a ukazuje na brzinuizmirivanja obaveza prema dobavljacima, a pri pokrivenosti zaliha netoobrtnim kapitalom, treba da odgovara brzini naplate portazivanja.;sinhronizacija ova dva pokazatelja ukazuju na otezanu ili preteranulikvidnost.

POKAZATE0J PRO%ITA8I0NOSTI- Sopa prino!a na !op!veni "apia# 5po!#e oporezivanja7 pokazuje

stopu ukamacenja prosecnog sopstvenog kapitala posle oporezivanja.1poredjuje se sa zeljenom, ocekivanom i granskom stopom.

- Pro+na *arza pokazuje stopu prinosa jedinice prihoda. 1koliko jekoe'cijent obrta imovine nizi, ova stopa treba da bude visa.


43/49

1pucuje na razloge promene stope prinosa na sopstveni kapital i ukupnasredstva.

4. PODATKE O REVIZIJI %INANSIJSKI IZVESTAJA,. PODATKE O DANIMA NE0IKVIDNOSTI

)isljenje o bonitetu i skoringu, utvrdjuje se na osnovu podataka o danima

nelikvidnosti za poslednjih$ godina, a najmanje na osnovu podataka iz 'nansijskih izvestaja za poslednje "godine primenom analize islunjenosti sledecih 'nansijskih principa poslovanjaprivrednog drustva:

. PRO%ITA8I0NOSTI ukazuje na uspesnost poslovanja privrednog drustva nadugi rok.

!. SI6URNOST I 0IKVIDNOST ukuazuju na stepen zastite poverilaca isposobnost privrednog drustva da izmiruje obaveze, a njegovi pokazetelji suvisina sopstvenog kapitala i pro'tabilnosti poslovanja, kao i adekvatnost'nansiranja.

". NEZAVISNOST ukazuje na stpene minimiziranja nepovoljnih zahtevapoverilaca i utvrdjuje se analizom pro'tabilnosti, neto obrtnog kapitala,

usaglasenim obrtanjem potrazivanja i kratkorocnih obaveza i permenantnomsposobnoscu placanja.

#. %0EKSI8I0NOST ukazuje na sposobnost kratkorocnog prilagodjavanjaprivrednog drustva izmenjenim uslovima poslovanja, odnosno sirenja ilisuzavanja trzista, sto uslovljava potrebu za dodatnim kapitalom ili vracanjempozajmljenog kapitala.

$. %INANSIRANJE U SK0ADU SA RIZIKOM predstavlja zahtev za zastitom odprezaduzenosti.

%. OPTIMIZIRANJE TRZISNE VREDNOSTI PRIVREDNO6 DRUSTVA ukazujena politiku raspodele, koja treba da omoguci optimiziranje trzisne vrednostiakcija tog drustva.

:. 8UDU)E6 RASTA

22. RA)UNOVODSTVO I %INANSIRANJE KAO POS0OVNA %UNK)IJAPREDUZE)A

=acunovodstvo predstavlja centralnu i jednu od vaznih informacionih funkcijasvakog preduzeca.)oze se de'nisati kao uredjen sistem poslovnih informacija, koji se bazira na #informaciona sistema /dvojnom knjigovotstvu, racunovodstvenoj analizi,racunovodstvenom planiranju i racunovodstvenoj kontorli.Najznacajniji za"oni "oji re'$#i!$ o1#a! +nan!ij!"o' po!#ovanja !$ ZAKONO PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ AMDINISTR)IJI; !a nizo* dr$'i(za"ona; "oji re'$#i!$ pojedine o1#a!i po!#ovanja i ZAKON ORA)UNOVODSTVU I REVIZIJI/sl. glasnik br.#%@!>>%.+;


44/49

zasnivaju na osnovama: nabavne vrednosti, tekuce vrednosti, neto prodajnevrednosti i sadasnje vrednosti.

- Sa!av#janje i pri"azivanje 5!e +nan!ij!"i( izve!aja7; do!av#janje;o1e#odanjivanje i o1rad$ 'odi!nji( +nan!ij!"i( izve!aja/oprimenama na kapitalu i izvestaju o tokovima gotovine.

& U!#ovi i nacini vr!enja revizije +nan!ij!"i( izve!aja

- Inerna revizija/kontorla.4avedeni +akoni se odnose na:

. &ravna lica!. ?izicka lica". &ravna lica i druge oblike organizovanja, koje je domace pravno pice

organizovalo u inostranstvu#. Ogranke i druge organizacione delove stranih pravnih lica, sa sedistem u

inostranstvu, a koji svoju privrednu delatnost obavljaju u =epublici 9rbiji.&ravna lica i preduzetnici, duzni su da vodjenje poslovnih knjiga vrse u skladu sa:

. +;


45/49

EKONOMIKA DRVNE INDUSTRIJE

3.2. AKTUE0NO STANJE PRERADE DRVETA I PROIZVODNJENAMESTAJA U SR8IJI

4ajzastupljenija delatnost /posmatrano po broju preduzeca, u okviru prerade drvetaje:

- &roizvodnja rezane gradje /,,preduzeca- &roizvodnja gradjevinske stolarije i elemenata 9:- &roizvodi od drveta 323- ;mbalaze od drveta 2//- ?urniri i ploce 42- *mpregnacija drveta 4

elatnosti najveceg broja preduzeca za proizvodnju namestaja u !>>7. godini:- &roizvodnja namestaja /razno 3,-


46/49

3.3. O)ENA STANJA PRERADE DRVETA I PROIZVODNJE NAMESTAJASA SOT ANA0IZOM

&roces vlasnicke transformacije je zavrsen i sva preduzeca su u privatnomvlasnistvu. Od ukupnog broja preduzeca, koja se nalaze u privatnom vlasnistvu, oko/se nalazi u grupi malih preduzeca, 3.u grupi srednjih i 2.2.u grupivelikih preduzeca.4ajznacajnije kategorije namestaja, koje se uvoze su: namestaj za trpezarije idnevne sobe, namestaj za spavace sobe i kuhinjski namestaj.=esursi sumarstva su vazan potencijal, koji treba racionalno staviti u funkcijuukupnog razvoja prerade drveta i proizvodnje namestaja u 9rbiji. &ri tom, pojam

racionalno podrazumeva pre svega, specijalizaciju za one proizvode i usluge, kodkojih se mogu postici maksimalne konmparativne vrednosti u odnosu na sveizrazeniju konkurenciju na medjunarodnom trzistu.

9. SUMSKI %OND SR8IJE KAO %AKTOR RAZVOJA PRERADE DRVETA USR8IJI

9manjivanje povrsina pod sumama je nastavjeno sve do sredine EE veka, kada jekonstatovana najniza sumovitost, od svega 32.4.

9.2. O)ENA STANJA I MO6U)NOST SUMARSTVA U SR8IJI 5SNA6E;S0A8OSTI; MO6U)NOSTI I PRETNJE7

&odaci 4acionalne *nventure suma, koja je izvrsena u periodu 3--/& 3--G. godinipokazuju da sume u 9rbiji /bez


47/49

1 odnosu na vste drveca, najzastupjenije su sume 5ukve //- 4-- a, pa zatimsume Cera,


48/49


49/49

Documents

Ekonomika Drvne Industrije-1