1

1. FAZNO UVO\ENJE ISO 14000 u RO

Iako je ISO 14000 dobrovoljan standard ali zbog eventualnog izlaska na svetsko tr`i{te koje zahteva sartifikaciju, a da nebi do{lo doograni~enja, ukayala se potreba za njegovim usvajanjem i uvo|enjem u RO. Savezni zavod za standarizaciju usvojio je integralno standard ISO 14000 kao JUS ISO 14000. Faze uvo|enja sistema SEM u RO Ekolo{ka politika - planiranje - sprovo|enje- proveravanje- preispitivanje- kontinuirano pobolj{anje. Ekolo{ka politika je u stvari izjava organizacije o namerama i principima koje se odnose na njen celokupni u~inak. Ekolo{ka politika mora da utvrdi op{te i posebne ekolo{ke ciljeve. Prvi korak pri utvr|ivanju Ekolo{ke politike je po~etno ekolo{ko preispitivanje (trernutni polo`aj organizacije u odnosu na `ivotnu sredinu). Da bi organizacija mogla sertifikovati svoj sistem ekolokog upravljanja njena ekolo{ka politika mora zadovoljiti 6 glavnih zahteva. -Da bude usagla{ena sa zakonskim i dr. propisima; -Da odgovara prirodi i obimu aktivnosti na `ivotnu sredinu; -Da uklju~i kontinuirano pobolj{anje i spre~avanje zaga|enja `ivotne sredine; -Da obezbedi osnovu za zapostavljanje i preispitivanje ekolo{kih ciljeva; -Da bude dokumentovana; -Da bude dostupna javnosti; Od svih navedenih zahtev da ekolo{ka politika bude usagla{ena sa Zakonom i propisima je najva`niji. Planiranje Defini{u se ekolo{ki aspekti koja organiizacija mo`e da kontroli{e. Identifikuje se ekolo{ki uticaji. Na osnovu rezultata identifikacije EA i EU kao i zakonskih normi utvr|uju se op{ti i posebni uslovi. Program ekolo{kog upravljanja utvr|uje: -Odgovornost pojedinca (na svim fazama) za postizanje ciljeva; -Sredstva (finans.materijalnatehni~ka) za ___ -Rokovi za postavljanje ciljeva. Sprovo|enje Ukoliko se pri sprovo|enju kontroli uo~i neka opasnost mora se pristupiti potrebnim izmenama Proveravanje Proveravanje je obaezno i sastoji se iz: -Merenja uticaja aktivnosti organizacije na `ivotnu sredinu, -Upore|ivanje neusagla{enosti i sprovo|enje odre|enih mera, - Proveravanje samog EMS-a. Sve se mora dokumentovati. Preispitivanje Na osnovu rezultata preispitivanja utvr|uje se dali su potrebne neke promene (ekol.politike, ciljeva i sl.). Promena uslovljava vi{e faktora: -Promena zakonskih normi, -Promena tehnolgije, - Iskustva,-Obaveze kontinualnog pobolj{anja i sl. Kontinualno pobolj{anje Kontinualno pobolj{anje je veoma bitno i kao proces treba da traje a sve u cilju postizanja pobolj{anja celokupnog ekolo{kog u~inka u skladu sa ekolo{kom politikom orgnizacije. Uvo|enjem standarda pored pobolj{anja `ivotne sredine RO pobolj{ava imid` i ostvaruje prednost na tr`i{tu.

2. PREDNOSTI UVO\ENJA SEM U RO

Standardi su pomo} da se ispune obaveze RO prema `ivotnoj sredini ali su s druge strane i pomo} za istu i koristi joj za:

- Pobolj{anje imid`a i prednosti na tr`i{tu,

- Lak{eg dobijanja kredita,

- Mnogo lak{eg eventualnog ekolo{kog incidenta,

- Pove}ano zadovoljstvo vlasnika firme sa rukovode}om strukturom.

- U{tedu smanjenjem utro{ka materijala i energije pojedinih proizvoda,

- Lak{i izlazak na me|unarodno tr`i{te.

3. VAZDUH

Vazduh kao bitan ~inilac u odr`anju `ivog sveta sve vi{e biva napadnut raznim {tetnim komponentama koje ga ~ine zaga|enim. Iako zaga|enje vazduha nije nov civilizaqcioni fenomen (po~etkom 14 veka u Engleskoj parlament raspravljao o spaljivanju uglja) u novije vreme uzima velikog maha. Tako se posle II svetskog rata po~eli pojavljivati i incidenti u zaga|enju vazduha , prvi u Americi a drugi u Engleskoj koje se ogledalo u velikoj koncentraciji sumpornih, ugljenih oksida i ~vrstih ~estica. Pored navedenog zaga|enja koje prouzrokuje industrija (sumporni smog) postoji i fotohemijsko yaga|enje koje se naj~e{}e javlja u urbanim sredinama toplijeg klimatskog podru`ja. Nastaje usled emisije oksida ugljenika, azota i razli~itih isparljivih organskih komponenti koje u atmosferi u prisustvu svetlosti svaraju "foto smog". Obe vrste aero zaga|enja moraju biti predmet zakonodavstva i pra}enja a naro~ito u urbanim sredinama. ^ist vazduh te{ko definisati iz razloga {to se sastoji iz velikog broja komponenti. Mo`emo razlikovati zagadjenja prirodnih fenomenima (prirodni po`ari, erupcije vulkani i sl) i zaga|enja od strane ~oveka i te emotivne komponente senazivaju antropogeni zaga|ivati. Tako imamo da aero zaga|enje vazduha mo`e biti u gasovima, parnom i ~vrstom agregatnom stanju. Dejstvo zaga|enja vazduha na eko sistem zavisi od vi{e faktora me|u kojima su: vrsta zaga|uju'}e komponente, njene koncentracije, du`ine uticaja, me|usobne reakcije zaga|iva~a. Posledi~ni efekti mogu se definisati kao : Neposredni (24-48 ~asova); -Zakonski (vi{emese~na izlo`enost zaga|enja); -Hroni~ni (vi{egodi{nji uticaj zaga|uju}ih komponenti). Primena zaga|enja - nazivamo kada zaga|iva`i direktno u atmosferu emituju zaga|uju}e komponente (gasovi i ~vrste ~estice). Sekundarna zaga|enja- kada se zaga|iva~i formiraju u atmosferi kao posledica raznih fizi~kih i hemijskih procesa. Najve}i broj primarnih zaga|enja nastaje kao posledica sagorevanja, mlevenja, ~i{enja, isparavanja i sl. Procesi sagorevanja su jedan od najzna~ajnijih izvora zaga|enja. Neki produkti sagorevanja nebi se tretirali kao zna~ajni zaga|iva~i, me|utim velike koli~ine CO2 u atmosferi otvaraju efekat staklene ba{te. Fotohemijski smog pri kome nstaje ozon formira se reakcijom ugoljovodonika (HC) i drugih organskih komponenti npr. produkti transportnih sredstava). Za razliku od stratosferskog ozona koji {titi od ultra violetnog zra~enja prizemni ozon je {tetan za zdravlje ljudi.

4. IZVORI AERO ZAGA\ENJA

Emisiju zaga|uju}ih komponenti defini{u tehnolo{ki procesi, tehni~ka ispravnost ure|aja, kao i eksploatacione karakteristike postrojenja. Na sl. 1 prikazani su najzna;ajniji procesi kao izvor zaga|uju}ih komponenti u industriji. Slika Jedan od naj{irih i najzna~ajnijih aero zaga|iva~a je sumpor dioksid koji kao i drugi gasovi reaguje sa vodom i atmosferskim kiseonikom stvaraju}i sumpornu kiselinu . Nastaje pri sagorevanju raznih vrsta uglja i drugih goriva u industrijama. Me|utim ima i prirodnih izvora SO2 a to su isparenja pri erupcijama vulkana i geotermalnim gajzorima tople vode. Kisele ki{e nastaju kao posledica integralnog dejstva oksida sumpora i vodene pare i veoma su {tetne kako za vegetativni sistem tako i za ljudska dobra i `ivi svet u op{te. Sumpor vodonik H2S je jako otrovan gas koji naj`e{}e nastaje u rafinerijama nafte i gasa. I ugljenikovi oksidi su zna~ajni zaga|iva~i i emisija ugljenihoksida stalno raste. Kao posledica nepotpunog sagorevanja ugljenika nastaje ugljenmonoksid .^ak oko 77% emisije CO poti~e iz transportnih sredstava pa ga najvi{e ima u urbanim sredinama. Ako su dobro isprocentovani izgra|ena enoretska postrojenja imaju maksimalno sagorevanje i proizvode manje od 0,5%. Ugljen monoksid je veoma {tetan za ljudsko zdravlje zbog brzog vezivanja u krvi ~ime potiskuje kiseonik. Oksidi CO2, CO, CH4 i isporljivi organska jedinjenja su ozbiljni zaga|iva~i atmosfere stvaraju}i efekt "staklene bate" pri ~emu se menjjaju i klimatski uslovi na zemlji. Pored navedenog i mirisu su zaga|iva~i a naj~e{}e pri biolo{kim otpadnim rakcijama (prerada biljnih i `ivotinjskih proizvoda) stalnim formama livnicama. Pored gasovitih imamo i negasovite supstance: -Pra{ina direktno iz materijala u procesu; - Zagu{ljive pare - ~vrste ~estice nastale kondenzacijom; -Izmaglica, -dim - nepotpuno sagorevanje, - sprejevi- te`nost pod pritiskom. Azbest, `iva, benzin,olovo su opasni po ljudsko zdravlje i treba pratiti njihovo prisustvo. Slovo je jedan od zna~ajnih aero zaga|iva~a (slovo oksid ili slovohlorid). Izduvni gasovi automobila, boje na bazi olova proizvodnji olovnih beterijai drugih predmeta od genortora ovog zaga|iva~a. Zato se olovo izbacuje kao materija za izradu cevi uvodi eko benzin za motorna vozila.

5. RASPROSTRANJENJE ZAGA\UJU]IH KOMPONENTI U VAZDUHU

Rasprostranjenje zaga|uju}ih komponenti u vazduhu zavisi od stabilnosti atmosfere. Vazdu{na kretanja kao posledica promene pritiska u osnovi imaju prose~nu temperature. Za rasprostrarnjenje emisije u atmosferu bitna je vertikalna stabilnost atmosfere. U normalnim vremenskim uslovima pri stabilnom temperaturnom polju raspored zaga|ujuih komponenti je povoljan. Slika U slu`aju temperaturnih udara (tople vazdu{ne mase iznad mesta emisije) dolazi do prepreke produktu sagorevanja za vertikalno kretanje ri ~emu se i misija poveava u blizini generatora zaga|enja kao na Sl. 2. Za `eljeno rasprostiranje zaga|iva`a je vrlo bitna visina temperaturskog gradijenta odnosnovisinske temperaturne razlike. Tako|e, da bi se usled nepovoljnih vremenskih prilika i nestabilnsti u atmosvferi smanjila i misija u blizini generatora zaga|enja i okoline, kao {to se vidi na Sl.2 potrebno je graditi dimnjake {to ve}e visine a opet u zavisnosti od zaga|uju}ih komponenti ( koje zahtevaju najve}u visinu).

6. POSTUPCI I URE\AJI ZA PRE^I[]AVANJE GASOVA

Proizvodna postrojenja i postupci emituju u vazduh {irokspektar zaga|uju}ih supstanci. Da bi se smanjio uticaj tih supstanci vr[i se pre~i{}avanje gasova. To pre~i{}avanje zavisi od vrste zaga|uju}ih kompomenti i koriste se razli`iti ure|aji i postupci. Tako imamo ure|aje i postupke za izdvajanje ~vrstih ~estica i ure|aja za izdvajanje ~estica.Slika: Slika 1 postupci za smanjenje zaga|enosti. Kao {to se sa slike 1. Vidi ima vi{e na~ina u postupcima za izdvajanje koji zavise od karakteristika zaga|ujuih komponenti. ^vrste `estice se mogu izdvojiti na slede}e na~ine: Suv postupak Mehani~kim komorama za izdvajanje krupnih ~estica -talo`ene komore Ciklonima - Filterima- za ~estice manje granulacije mogu biti izra|eni od vi{e vrsta materijala {to zavisi od temperature u kojoj }e se na}i. Po oblsti mogu bitirukovni i vrreasti. Elektrofilterima za gasove do 450 C. Mo`e biti vl`an ili suv postupak (zavisno od vrste filtera) Vla`an postupak Ovim postupkom se ~estice vezuju za te~nost. Raspr{ivanjem te~nosti, Mehurovi kroz sloj te~nosti, Ussmeravanjem struje gasa sa prahom na ni`e slojeve te~nosti To su u stvari ure|aji za pranje gasova i ima ih vi{e vrsta. -Izdvajanje gasovitih zaga|uju}ih komponenti. Iza izdvajanje gasovitih komponenti iz gasova ima vi{e na~ina i metoda i koju }emo primeniti zavisi od zapreminskog protoka, koncentracije, okoline, stepena izdvajanja i sli~no. Tako imamo -apsorpciju, adsorpciju, kondezaciju ioksidaciju

7. KVALITET VAZDUHA U ZATVORENOM PROSTORU

Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru je vrlo bitan faktor za zdravlje ljudi iz razloga {to se upravo najvi{e vremena provodi u njemu. Svakodnevno se organizam izla`e velikom broju hemikalija i ~estica u zatvorenim prostorima. U zatvorenom prostoru se brzo pove}ava koncentracija zaga|enja za razliku od otvorenog. Slika: Kao {to se vidi iako TE ima veliku emisiju zaga|enja, zbog odlaska u atvmosferu delovanje na ljudski organizam je mnogo manje od duvanskog dima. I u doma}instvu usled raznih aktivnosti: kuvanje, pe~enje, sagorevanje, grejanje i sl. dolazi do produkovanja ugljovododnika, azotdioksida, ugljen monoksida i sl. Dim cigareta je jedan od naj{tetnijih po ljudsko zdravlje jer u sebi sadr`i pored ugljen monoksida benzena, aldehida i jo{ oko 4ooo hemikalija. Tako npr. kombinacija duvanskog dima i Radona (radio aktivni gas) je sirtna kombinacija. Azbest je nekada bio {iroko zastupljen kao gra|evinski i termoizolacioni materijal ali je zbog svojih {tetnih osobina izba~en iz upotrebe u `ivotnom ambijentu. Pored ovih u doma}instvima su prisutni i biolo{ki zagadjiva~i gljivice, bakterije i drugi mikroorganizmi. Zaga|enja iz zatvorenog prostora se mogu odstraniti infiltracijom ili ventilacijom a jedan deo razgradio tokom vrermena.

8. BUKA KAO ZAGA\IVA^

Iako je zvuk osnovni oblik komunikacije mo`e da bude {tetan ukoliko je valikog intenziteta. Neprijatan zvuk se naziva buka i nju ~esto emituju transportna sredstva, industriske ma{ine i sl. Buka mo`e da bude veliki remetila~ki faktor pri nekom radu.Intenzitet (ja~ina) zvuka defini{e se kao krajnja energija koju zvu~ni talas prenosi u 1cm/1m2 povr{ine normalno ostavljene na pravac prostiranja talasa i izra`ava se u W/m2.Intenzitet se izra`ava : I=P -amplituda talasa

-gustina sredine

C-brzina (koja zavisi od sredine)

Sa intenzitetom zvuka raste i intenzitet pritiska na prijemnik (u na{em slu~aju bubnu opnu). Najmanji intenzitet zvuka koje na{e uho mo`e da registruje iznosi oko lo-l2 W/m2 ose}a se bol u uhu i to nazivamo prag bola.Intenzitet zvuka ili zvu~nog pritiska se meri u decibelima (db) koja je standardna ali sa razli~itim skalama tako da su na isti intezitet razli~ite reakcije. Za `ivotne uslove je te{ko napraviti granicu u radnom prostoru izme|u buke i normalnog zvu~nog okru`enja ali je potrebno definisati intezitet ambijentalnog radnog zvuka koji ne}e remetiti zdravstvene i radne sposobnosti zaposlenih. Tako imamo da je nivo zvuka od 90 db za maksimalno izlaganje 8 ~asova dnevno a da ne {teti ljudskom organizmu. Prekomerna buka pored fizi~kog delovanja ima i psihofizii i fiziolo{ki efekat (za du`e izlaganje). Kontrol zvuka je mogu}e posti}i na slede}e na~ine: -Redukovanjem izvora buke; -Umanjenjem zvu~nog izvora; -Za{titom recipijenta.

9. VRSTE I IZVORI ZAGA\ENJA VODA

Veliki problem predstavlja {to se svaka koli~ina upotrebljene vode u raznim procesima ponovo vra}a u okru`enje.Izvori zaga|enja vode: -poljoprivreda; -industrija; -termoelektrane i toplane. Poljoprivreda zaga|uje vodu pesticidima, |ubrivima i solima. Grad zaga|uje otpadom biolo{kih i sanitarnih aktivnosti . Industrija- hemijski zaga|iva~i i organski odpad Termoelektrana i toplane prouzrokuju termi~ko zaga|enje. [tetne komponente u vodi ispoljavaju svojstva: -Sanitarno -toksi~na (otrovna); - Op{te -sanitarna (imaju osobinu samopre;i{}avanja); Organolepti~ka (vodi daju boju , mirns i ukus). Prema pona{anju u vodi imamo: -materije koje se u vodi ne razgra|uju; - materije koje se razgra|uju. Svi zaga|iva~i se mogu kategorisati pa imamo: - potajne organizme (bakterije, virusi, gljivice); -hranljive materije koje sa sobom donose hemijske elemente; - soli (katjane i anjone); -toplotno zaga|enje;- te{ki metali; -pesticidi (insekticidi, herbicidii fungididi; -isparljive organske komponente (karakteristi~no za podzemne vode). Jedna od najzna~ajnijih veli~ina koja iskazuje kvalitet vode je, koli~ina rastvorenog kiseonika (VRK) potrebnog za potpunu biolo{ku razgradnju prisutnih organskih materija (Mg/c). Obi~no se kre}e od 8-l5 mg/c. Kvalitet vode tra`i od njenih korisnika ali i od u`e i {ire zajednice pravilno identifikovanje izvora zaga|enja i vrste da bi se mogli preduzimati neophodni korodi i mere.

10. TRETMAN VODE ZA PI]E

Danas je veoma malo kvalitetne vode za pi}e koja se bez odre|enog tretmana mo`e koristiti. U zavisnosti koju vodu koristimo (povr{nsku ili podzemnu) imamo i razli~ite postupke tretiranja koji jo{ zavise i od postavljenog zahteva za kvalitetom. A)Povr{inska voda se uzima iz ve}ih akumulacija i pre upotrebe tretira na slede}i na~in. Slika: Sl.1.{ematski prikaz tretiranja. Kao {to se sa sl.1. vidi prva faza je udaljenje grupe ne~isto}e koja mo`e o{tetiti postrojenja pri daljem pre~i{}avanju. Slede}i proces je koagulacija - hemijski proces destabilizacije kaloidnih ~estica u cilju ukrupnjavanja. Posle kaogulacije se odvija proces flekulocije (izdvajanje ~estica na povr{inu te~nosti sa nastalim mehurima. Slede}i proces je talo`enje ukrupljenih ~estica u talo`niku gde se stvara mulj koji se izdvaja i dalje prera|uje. Kada se zavr{i proces talo`enja vr{i se proces filtracije kada se odstranjuju preostale ~estice. Kao finalni proces je hlorisanje - dezinfekcija. B) Za razliku od povr{inskih voda podzemne vode nemaju mehani~kih zaga|enja ali mogu imati ve}a zaga|enja druge prirode. Tada se posle ispumpavanja vr{i aeracija - talo`enje izdvajanja Fe i Mg ako je potrebno, (omek{ivanje), dezinfekcija, skladi{tenje i distribuiranje.

11. TRETMAN OTPADNIH VODA

Standardni tretman otpadnih voda se sastoji od: -primarnog tretmana; -sekundarnog tretmana; -parcijalnog tretmana. Slika:Sl. 1. {ematski prikaz tretmana otpadne vode primarni i sekundarni. -Primarni tretman se sastoji u odstranjivanju ili usitnjavanju krupnih ne~isto}a u vodi koja se dalje provodi kroz krupan pesak ili granulisan {ljunak i ide u primarni talo`nik (mogu biti raznih oblika) {to zavisi od protoka, koncentracije talo`nih komponenti i sl. -Sekundarni (biolo{ki tretman). Ovaj proces po~inje aeracijom tako {to sistem prska otpadnu vodu preko sloja krupnog {ljunka koji na sebi ima biolo{ki film koji razgra|uje otpad pri prolazu kroz sloj. Biolo{ki film se sastoji od bakterija, gasova, algi, pu{enja i sl. ~iji deo povremeno sklizne u talo`nik odakle se kasnije izdvaja kao aktivni mulj. Mikroorganizam razgra|uje materije naj~e{}e u forme CO2 i H2O kao i neke druge stabilne forme istovremeno umno`avaju}i se pri tome. Pre~i{}ena voda iz talo`nika usmerava se prema manjim jezerima (lagunama) ukoliko nije potrebno sprovesti tercijalni tretman ili dezinfekciju. Aktivni mulj se delom vra}a u proces aeracije a deo ide sa primarnim u ure|aj za ugu{}avanje. Naj~e{}i metod za preradu mulja je anaerobna razgradnja (digestija) koja zavisi od prisutnih bakterija. -Tercijalni prosec je dodatni oksidacioni proces koji se obavlja u prisustvu svetlosti i mikroorganizama u povr{inskim vodama (lagunama).Proces mo`e biti areoban (pri povr{ini) i anaeroban uve}aj dubini.

12. Tretman indjstrijskih voda

Toplotno zaga|enje je sve ve}i zaga|iva~ vode, a za potrebe hla|enja tro{i se 45% potro{nje vode u industriji. Hla|enje vode se sprovodi putem zatvorenog i otvorenog vodnog kru`nog toka. Zatvoreni tok radi sa temperaturnim razmenjiva~em bez gubitka vode, a hla|enje se obavlja okolnim vazduhom. Kod otvorenog sistema voda se hladi predavanjem toplote okolnom vazduhu putem isparenja. Usled razlika u industrijskim procesima razlikujemo i niz specifi~nih tretiraju}ih procesa i to: 1. Uparavanje otpadnih voda se koristi za obradu visokokoncentrisanih voda malih protoka, u cilju pove}avanja koncentracije soli u njima, ~ime se ubrzava kristalizacija. 2. Kristalizacija je proces koji se zasniva na razli~itim rastvorljivostima komponenti u vodi u zavisnosti od temperature, pri ~emu se promenom temperature rastvora mo`e dobiti prezasi}eni rastvor, a zatim i kristali. Koristi se za nivo otpadne vode sa velikom koncentracijom zaga|iva~a. 3. Isparivanje se odvija na bilo kojoj temperaturi. Zahtevana povr{ina isparivanja zavisi od meteorolo{kih uslova, protoka vode i sl.. 4. Ekstrakcija je metod koji se zasniva na fenomenu da su u sme{i dve uzajamno nerastvorljive te~nosti svaka komponenta koja se nalazi u rastvoru vezuje se u tre}oj te~nosti. Za ovaj proces se primenjuju organski rastvara~i koji se ne me{aju sa vodom. 5. Adsorpcija je proces koji se zasniva na izdvajanju rastvorenih komponenti na povr{inu ~vrstog tela tj. sorbenta i koristi se za pre~i{}avanje otpadnih voda sa malom koncentracijom zaga|iva~a. 6. Neutralizacija je proces gde se otpadnim vodama dodaju kisele ili bazne komponente u cilju postizanja neutralni reakcija vode. Za neutralizaciju kiselih voda se koriste kre~ i kre~njak, dok se za neutralizaciju baznih voda koristi sumporna kiselina.7. Flotacija je proces u kome se ~estice izdvajaju na povr{inu te~nosti zajedno sa gasnim mehurovima, usled potisne sile.

13. Integralno upravljanje ~vrstim otpadomIntegralno upravljanje ~vrstim otpadom je postupak koji ima za cilj da se optimalno iskoriste korisni materijali iz otpada, a da samo neupotrebljivi otpatci dospeju na deponiju. Ovaj postupak se naziva integralni jer podrazumeva ve}i broj kompatibilnih postupaka. Ovakvim upravljanjem se smanjuje zapreminsko optere}enje deponije do 85%. U ovom postupku osnovni procesi su:1. Minimizacija otpada. Ovaj proces je najpo`eljnija aktivnost jer elimini{e sve ostale faze u upravljanju otpadom, smanjuje tro{kove i negativne ekolo{ke posledice. 2. Revitalizacija postokorisni~kih predmeta i stvari. To je proces koji podrazumeva produ`enje veka upotrebe kori{}enih stvari iz doma}instva uz manje ili ve}e repariranje. 3. Recikla`a otpada. To je proces koji neke materijale iz ^KO, kao {to su staklo, plastika, gume i sl. prikuplja, sortira, demontira, a zatim se ovi materijali prera|uju u osnovnu sirovinu, koja je spremna za proizvodnju novih proizvoda. 4. Biolo{ki tretman otpada tj. komlostiranje. To je proces biolo{ke razgradnje dela komunalnog otpada u stabilne forme koje se mogu odlagati i oplemenjivati zemlji{te. Komlostiranjem se mo`e posti}i zapreminsko smanjenje i do 50% i preraditi 50% organskog otpada. 5. Termi~ki tretman otpada tj. spaljivanje. To je proces koji ima za cilj smanjivanje koli~ine otpada i iskori{}enje energije. Postrojenja u kojima se obavlja spaljivanje su po svojim eksploatacionim tehni~kim karakteristikama sli~ni toplanama i termoelektranama.6. Deponovanje otpada. To je bio osnovni oblik upravljanja otpadom u skoroj pro{losti. Postoje tri klase deponija. Prva klasa su obezbe|enje deponije koje su projektovane za upravljanje opasnim otpadom. Druga su deponije za pojedine specifi~ne vrste materijala, dok tre}u klasu predstavljaju sanitarne deponije projektovane za deponovanje ~vrstog gradskog otpada.Svaki od ovih postupaka preventivno ili posledi~no {tedi resurse ili ih transformi{e u druge resursne oblike.

14. Recikla`a ~vrstog otpada

Recikla`a je proces koji neke materijale iz ^KO, kao {to su: papir, plastika, staklo i dr. prikuplja, sortira, dekontaminira, a zatim se ti materijali prera|uju u osnovnu sirovinu, koja je spremna za proizvodnju novih proizvoda. Recikla`a je prevo|enje materijalnih dobara iz faze potro{nje u fazu produkcije. Zna~aj recikla`e se ogleda u tome {to recikla`a: {tedi energetske resurse, smanjuje tro{kove deponovanja, smanjuje zaga|enje okoline, pobolj{ava kulturu i estetske uslove `ivljenja i dr. Recikla`ni program se sastoji iz 3 faze: prikupljanja, sortiranja materijala sa dekontaminacijom i transport. Recikla`ni materijal se sortira u doma}instvu ili u recikla`nom centru. Program recikla`e mo`e biti dobrovoljni i tad ga sprovode grupe gra|ana, pojedine grupe ili samostalni reduzetnici, ili obavezuju}i i njega postavlja gradska administracija, a karakteri{e ga visok procenat u~e{}a gra|ana, ~ak do 98%. Prikupljanje recikla`nog materijala se mo`e obavljati na 5 na~ina i to:1. dobrovoljni sistem depozita; 2. postavljanje kontejnera na odgovaraju}e lokacije; 3. izno{enje sortiranih materijala na uli~ne ivi~njake; 4. sistem depozita za boce; 5. automati za prijem ambala`e. Najzastupljeniji recikla`ni materijal u gradskom otpadu je papir, ali se dosta koriste i plastika, staklo, guma, tekstil i sl. Od svih sastojaka komunalnog otpada, ~elik je najpovoljniji za recikla`u jer je 100% reciklabilan i mo`e se reprocesirati neograni~en broj puta.

15. Deponovanje ~vrstog otpada

Deponovanje je bio osnovni oblik upravljanja otpadom u skoroj pro{losti. Postoje 3 klase deponija. Prva klasa su obezbe|ene deponije i one su projektovane za upravljanje opasnim otpadom. Druga klasa su deponije za pojedine specifi~ne vrste materijala, kao {to je pepeo iz elektrana ili otpadni mulj, dok tre}u klasu predstavljaju sanitarne deponije projektovane za deponovanje ~vrstog gradskog otpada. Proces izgradnje sanitarnih deponija zahteva dugu i slo`enu proceduru. Izgradnja se realizuje u 4 faze i to: 1.odre|ivanje lokacije; 2. utvr|ivanje lokacije i izrada uslova za njeno privo|enje nameni; 3. izrada tehni~ke dokumentacije za izvo|enje ; 4. izgradnja deponije. Svaka od ovih faza podle`e reviziji. Deponije mogu biti locirane na horizontalnom ili terenu pod nagibom, mada su u eksploataciji naj~e{}e horizontalne deponije. Veli~ina deponije zavisi od koli~ine otpada koji se dnevno doprema i od planiranog `ivotnog veka deponije. Tako|e, na vreme eksploatacije deponije uti~u i gustina otpada i opremljenost mehanizacije za njeno sabijanje. Sanitarna deponija se popunjava otpadom u slojevima koji se izravnjavaju i svakodnevno pokrivaju. Kada slojevi otpada dostignu visinu oko 2,5 m prekrivaju se slojem internog materijala, naj~e{}e zemljom, ~iji je cilj da {titi otpad od {irenja mirisa, dolazak insekata i `ivotinja i razno{enja otpada vetrom. Pored ovog svakodnevnog prekrivanja postoji i zavr{no prekrivanje deponija koje ima sli~nu funkciju kao i dnevno.

16. Industrijski ~vrsti otpad

Pod industrijskim otpadom se podrazumeva otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog procesa i po svojim osobinama mo`e biti inertan i opasan. Inertni je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu, a koji se po svojim osobinama ne mo`e svrstati u otpadne vode niti u opasan industrijski otpad. Ova vrsta otpada se naj~e{}e mo`e bezbedno odlagati na sanitarno odlagali{te ~vrstog komunalnog otpada. Koli~ina industrijskog otpada je znatno ve}a od koli~ine urbanog. Najve}i deo otpadnog materijala nastaje u rudarskoj industriji.. Minimizacija otpada je osnovna preventivna industrijska aktivnost u cilju spre~avanja njegovog nastanka. U metode minimizacije otpada spadaju smanjenje koli~ina otpada na izvoru i recikla`a. Da bi se proces recikla`a otpadnih materijala optimalno sproveo neophodno je poznavati sastav i resursne vrednosti otpadnog materijala. U tom slu~aju otpad postaje sekundarna sirovina, koja kompletira zahtev privrede za novim resursima. Deponije industrijskog otpada su znatno jednostavnije od komunalnih. Postoje vi{e vrsta deponija industrijskog otpada {to zavisi od konstrukcije i bezbednosti na deponijama. U Japanu postoje 3 vrste: 1. Strogo kontrolisana sanitarna deponija industrijskog otpada koji izlu~uje opasne za ljudsko zdravlje i sredinu (tip A); 2. Kontrolisana sanitarna deponija za nestabilne otpade koji izlu~uju {tetne supstance po `ivotnu sredinu, ali ne vrlo opasne (tip B);3. Najmanje kontrolisana sanitarna deponija industrijskog otpada za odlaganje stabilnih supstanci (tip C).

17. Opasni otpad kategorizacija i klasifikacija (1)Pod opasnim otpadom podrazumeva se opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost zapaljivosti i sagorevanju, sklonost oksidaciji, otpornost, infektivnost...) kao i ambala`a u kojoj je spakovan ili je bio opasan otpad. - U praksi podrazumevamo dve vrste otpada: hemijski, biohemijski.. - Zapaljivost, korozivnost, toksi~nost, eksplozivnost su osnovne karakteristike opasnih otpada koja svojim delovanjem ugro`avaju zdravlje ljudi i `ivotnu sredinu - Po ... konvenciji Aneks I prema mestu nastajanja imaju slede}u klasifikaciju: 1. Tehni~ki otpadi nastali usled le~enja; 2. Otpadi farmaceutskih proizvoda; 3. Otpadi iz proizvodnje kori{}enje hemikalija za drvo; 4. -"- kori{}enja organskih rastvara~a; 5. -"- kori{}enje boja, lakova, farbi ...; 6. -"- kori{}enja smole, lepkova, lepka...; 7. -"- kori{}enje fotografskih hemikalija; 8.-"- kori{}enje fitofarmaceutskih proizvoda; 9. -"- priprema farmaceutskih proizvoda; 10.Otpadna mineralna ulja; 11. Otpadne hemijske supstance nastale u istra`iva~kom radu; 12. Otpadi pri separaciji zagrevanja i sagorevanja; 13. Otpadi eksplozivne prirode; 14. Otpadi kod povr{inskog tretmana metala i plastike; 15. Otpadi iz procesa prerade nafte, destilacije; 16. Otpadi RSVv, RST2; 17. Otpadne sme{e ulja i joda i me{avine ugljovodnika vode; 18. Ostaci od operacija odlaganja industrijskog otpada.

17. Opasni otpad kategorizacija i klasifikacija (2)- Otrovan otpad je {tetan po ~oveka i druge `ive organizme i mo`e biti: kancerogen, {utagen ili feratogen i mo`e prouzrokovati smrt. - ERA je identifikovala 750 vrsta otpada koji se mogu grubo svrstati u 3 kategorije. 1. Nespecifi~ni otpadi nastaju u razli~itim radnim i industrijskim procesima. 2. Specifi~ni otpadi nastaju od specifi~nih industrijskih aktivnosti; 3. Komercijalni hemijski proizvodi i hemijski dodatci. Da bi se moglo pravilno upravljati sa opasnim otpacima neophodno je pre svega izvr{iti njegovu identifikaciju kako bi se sa njim kasnije znatno lak{e upravljalo u mogu}im procesima njegovog tretmana.

18. Opasan otpad upravljanje, tretman, deponovanje (1)- Upravljanje ~vrstim otpadom kao segment upravljanja opasnim otpadom ima hijerarhiju upravlja~kih postupaka: - redukovanje otpada; - izdvajanje otpada i smanjenje koncentracije; - razmena otpada; - ponovo kori{}enje materijala; - spaljivanje; - sigurno deponovanje. U proizvodnom procesu eliminacija odnosno smanjenje opasnog otpada je najva`niji element u upravljanju otpadom. Ova preventivna mera smanjuje koli~inu otpada koji bi se u nekim narednim postupcima trebao reciklirati, prevesti u bezopasan otpad ili uputiti na bezbedno deponovanje. Upravljanje ima za cilj da uspostavi sistem kontrole stvaranja opasnog otpada sa ciljem ~istijih tehnologija. U Americi najve}i generator opasnog otpada su hemijski i industrija prerade metala. Menad`ment plan opasnog otpada: priprema i popis, minimalizacija otpada, skladi{tenje i transport, gubitak od rasipanja i tretman odlaganja. - U Srbiji nepostoji nijedna zvani~na deponija za odlaganje otpada, odnosno problemu upravljanja opasnim otpadom nije posve}ena dovoljna pa`nja. Koli~ina opasnog otpada u Srbiji se kre}e: u`a Srbija 10271 t; Vojvodina 71812 t i Kosovo 20209 t. Ova koli~ina nastaje iz oko 900 generatora opasnog otpada a pregled odlaganja je slede}i: na mestu nastanka 31%, na komunalne deponije 17% u krugu fabrike 48%.

18. Opasan otpad upravljanje, tretman, deponovanje (2)Tretman i deponovanje Ako je ponovno kori{}enje industrijskog otpada neekonomi~no ili bar ne postoji interesovanje za njega kao sirovinu a u stanju u kakvom je ne mo`e se kvalitetno deponovati neophodno je pre nego {to se uskladi{ti utvrditi tretman sa njim. Za neke vrste opasnog otpada sprovodi se kvalitetno podzemno skladi{tenje. Kada je otpad nemogu}e deponovati zavisno od vrste naj~e{}e se primenjuju tretmani sa otpadom: fizi~ki, hemijski, biolo{ki i proces spaljivanja. - Industrija kojoj je nemogu}e da skladi{ti otpad u krugu fabrike ili da ga ispusti ima na raspolaganju tri opcije: - posebne zapremanje u za to odre|enu deponiju; - zajedni~ko deponovanje sa gradskim otpadom; - doprema u postrojenja za njegovu preradu; - Opasan otpad pre tretmana ili deponovanja se prikuplja u privremeno skladi{te. Ono se mora klasifikovati i oblo`iti. Privremeno skladi{te je posebno opremljen prostor i mora da zadovolji slede}e uslove: - deponovati od naselja najmanje 5 km; - deponovati od obale reke 2 km; - deponovati od za{ti}enog prirodnog dobra 3 km; - teren ne sme biti podlo`an plavljenju; - nivo podzemnih voda je udaljen najmanje 1 m od donje strane; - obezbe|ena za{tita `ivotne sredine. Pored ve{ta~kih deponija opasni otpadi se mogu skladi{titi: - u napu{tenim i iscrpljenim rudnicima ako nema opasnosti od prodiranja podzemnih voda; - na stenovitoj podlozi sa izgra|enim prostorima za skladi{tenja - Kapaciteti deponija opasnih otpada naj~e{}e se planiraju za 25 godina unapred, ili prema potrebi.

19. Ekolo{ki rizik (1)Ekolo{ki rizik je verovatno}a doga|anja koja uzrokuje opasnosti po ljude, njihova mateirjalna dobra i okolinu. Takve opasnosti mogu biti produkt razli~itih uzroka prema kojima se dele na: - prirodne: zemljotresi, poplave, po`ari, su{e, sne`ne me}ave, oluje i grom, klizanje zemlji{ta, biljne {teto~ine itd; - dru{tvene proizvode socijalni konflikti, ili dru{tvene katastrofe kao ratovi, revolucija; - tehni~ko-tehnolo{ke koje prouzrokuju industrijske havarije, katastrofe i tehni~ki rizici. U savremenoj literaturi tehnolo{ki rizik se defini{e kao verovatno}a nepovoljnih doga|aja po ljude i okolinu koja prouzrokuju jedna ili vi{e supstanci pri nekoj proizvodnoj aktivnosti i rpedstavlja veliku neposrednu opasnost po ~oveka. Teorijski rizik se mo`e predstaviti ra~unom verovatno}e: R = K x P x M gde je: K socijalni koeficijent; P verovatno}a njegovog doga|anja; M dimenzija mogu}nog gubitka. Rizici su ~injenice individualnog i dru{tvenog `ivota koje mogu biti manje ili vi{e prihvatljive za `ivot. Potrebna je minimizacija svih vidova rizika radi obezbe|enja spokojnog i kvalitetnog na~ina `ivota. Rizik tehnolo{kog sistema zavisi od: strategije privrednog razvoja, stepena industrijske razvijenosti, lokacije, stanja proizvodnog procesa, vrsta proizvodnje, obu~enosti, preventivne ekolo{ke za{tite i ukupnog sistema ekolo{ke bezbednosti..

19. Ekolo{ki rizik (2)- Tehnolo{ki oksident defini{e se kao pojava nekontrolisanog osloba|anja u `ivotnu sredinu supstanci ili visoko toksi~nih materija koje prouzrokuju ozra~ivanja, trovanja ili infekcije ~oveka, biljaka i `ivotinja. - Opasnosti od okcidenta, hemijsko-tehnolo{kog rizika zavise od slede}ih faktora: - stepena toksi~nosti i fizi~ko hemijskih karakteristika supstanci do finalnog proizvoda; - proizvodnih skladi{nih i transportnih kapaciteta; lokacija industrij.objekta; - sveukupna organizacija da se za{titi od hemijskih okcidenata. Naj~e{}i uzroci okcidenta su: - nemaran ili neodgovoran odnos ljudi; - nedostatak radne discipline; - nepridr`avanje propisa i uputstva za rad; - nizak stepen ekolo{ke kulture; - zastarela mehanizacija; - prljave tehnologije; - teroristi~ka dejstva; - ratna dejstva itd.

- Po razmerama `ivotne sredine okcidenti se klasifikuju: I stepen lokalni (fabri~ka skladi{ta, pogoni); II -"- komunalni poga|a lokalnu zajednicu; III -"- regionalni zahvata ve}u regiju ili dr`avu; IV -"- internacionalni velikih razmera za ~ije saniranje je potrebna me|unarodna pomo}. - Nekontrolisano osloba|anje hemijskih agensa mo`e da prouzrokuje {tetne posledice po ljude. [tetnost po ljude razli~ite je prirode i te`ine.

U Jugoslaviji najugro`nija mesta od hemijskih okscidenata su u blizini; - metalur{ki kombinati (Bor, Kosovska Mitrovica, Smederevo); - neorganskih hemijsko indust.postr. ([abac, Pan~evo, Novi Sad); - refinerija nafte (Pan~evo, Novi Sad); - industrija ve{ta~kih |ubriva (Prahovo, Pri{tina).

20. Radiaktivni otpad (1)Atomska era i nuklearna energija donele su ~ove~anstvu veliki napredak, ali pri tom stvaraju}i i negativne efekte po `ivotnu sredinu. Pored problema u eksploatacionoj bazi dolazi i do problema pri formiranju radioaktivnog otpada. Radioaktivnim otpadom smatraju se one supstance i materije u kojima je sadr`aj radioaktivnih izotopa iznad dozvoljene koncentracije radionukleida u `ivotnoj sredini. Upravljanje radiaoaktivnim otpadom zahteva poznavanje mesta nastanka i efekata alfa, beta, gama zraka kao i emisije neutrona. Izvori nastajanja radiaktivnih materija svrstava se u 3 grupe: 1. Radioaktivni otpad iz H.E.; 2. Nuklearno istra`iva~ki centri; 3. Medicinske ustanove, univerziteti i industirja. 1. Nuklearno gorivo ispoljava negativno delovanje na ljudsko zdravlje i okolinu u vi{e segmenata nastanka, transformacija, eksploatacija i odlaganje otpada nastalog u tim fazama svrstava se u otpade niske srednje i visoke aktivnosti.- Najve}i deo otpada niske aktivnosti nastaje u procesima prerade uranove rude. - Otpad srednje aktivnosti nastaje u nuklearnim reaktorima. - Otpad visoke aktivnosti se formira u postrojenjima za preradu istro{enog nuklearnog goriva.

20. Radiaktivni otpad (2)2. U istra`iva~kim centrima izvori otpada su istra`iva~ki reaktori, pilot postrojenja i produkti dekontaminacionih radova. 3. U medicinskim ustanovama se upotrebljavaju otvoreni i zatvoreni izvori zra~enja. - Zatvoreni radioaktivni izvori zra~enja su takvi izvori kod kojih je radiaktivni materijal zatvoren na na~in koji onemogu}ava kotaminaciju okoline. SRJ danas ima oko 60.000 ovakvih izvora zra~enja. Naj~e{}e posle eksploatacije ovakvi izvori zavr{avaju kao radioaktivni otpad. Neki od njih mogu se reciklirati pri ~emu se formira vi{e radiaktivnih izvora ni`eg intenziteta. U upravljanju radiaktivnim otpadom vrlo je zna~ajna prva faza prikupljanje, privremeno skladi{tenje i evidentiranje. Islu`eni izvori koji naj~e{}e zavr{avaju kao otpad zahtevaju posebne skladi{ne uslove po vrsti izotopa i nivou radioaktivnosti. Deponovanje radiaktivnog otpada vr{i se u deponije koje se grade na bazi ~injenice da se ne sme iz njih dozvoliti prodiranje radionukleida u okolinu u narednih 100-300 godina. Na~ini deponovanja otpada prisutni su u praksi od ukopavanja u ~vrstu stenu (tunele, napu{tene rudnike) do betonskih bazena u koji se pola`u kontejneri sa otpadom a zatim zatrpavaju {ljunkom, peskom i glinom. Pre kona~nog odlaganja zavisno od osobina on prolazi kroz nekoliko faza: - predtretman (presovanje, spaljivanje); - kondicioniranje (transformisanje otpada); - privremeno odlaganje. Cilj kona~nog odlaganja otpada jeste da on izgubi svoju radioaktivnost, a ona se od 300-500 godina smanji za oko 1000 puta.

21. Ekolo{ka etikaEtika je sistemska analiza morla. Moral je ose}aj ispoljen kroz kriterijume {ta je dobro a {ta lo{e. Zna~ajan deo civilizacije je okarakterisan kao eksploatacija i nebriga o okru`enju. Mi `ivimo u vrlo razli~itim kriterijumima moralnih vrednosti. Ekolo{ka etika je eti~ka kategorija. Ona se mo`e posmatrati iz tri istorijske perspektive: - ekolo{ka etika kao ljudsko zdravlje; - -"- kao konzervacija i prevencija; - -"- kao briga o okru`nju Prva eti~ka forma podrazumeva kori{}enje resursa i uslovljena je ljudskim aktivnostima u cilju o~uvanja zdravlja. Izgradnja vodovoda, sanitarnih deponija, kanalizacija i sl. samo su deo aktivnosti za odr`anje higijene i ljudskog zdravlja. - Druga forma ekolo{ke etike podrazumeva da ~ovekovo okru`enje ima vrednosti za ~oveka a posledi~no i zna~ajno za ljudsko zdravlje. Reka na primer ima vrednost za neke kao prostor za ribolov i zaga|enjem se uzima ne{to sa pravom i `ivotnih vrednosti ovih ljudi. Koncept da priroda ima vrednosti je novijeg datuma. Ispu{tanje zaga|enja u vodotokove i vazduh ugro`ava resurse. Zbog toga ljudi danas zaga|enje posmatraju kao uticaj na njihovo zdravlje. Ovde se javlja potreba za konzervacijom prirode. Ekolo{ka etika zahteva za{titu okoline drve}a, `ivotinja, povr{ina i sli~no. U prvom slu~aju mi `elimo na{u vodu, vazduh, hranu i `ivotni prostor ne zaga|ene jer ne `elimo biti bolesni. U drugom slu~aju ne `elimo zaga|enje jer nam smanjuje kvalitet `ivota. Da li je zaga|enje moralna gre{ka? Tok i nivo zaga|enja i njegovi konzumenti nemaju vrednost kroz eti~ke standarde. Danas postoje in`injeri i nau~nici koji svojim instrumentima objektivno defini{u vrednost problema. Ekolo{ka etika nam poma`e da razvijamo sopstvene eti~ke keriterijume prema okru`enju, ne kao prema klasi~noj etici ve} kao prate}em odnosu prema ljudskoj populaciji.