Milica Nedović

Efikasnost pravosudnog sistema u suzbijanju ekstremizma u Novom Sadu

Rad je nastao u okviru projekta „Suzbijanje ekstremizma i građanski otpor - Srbija 2018“ koji realizuje Centar za podrškuženama u partnerstvu sa Vojvođanskom an�fašis�čkom koalicijom, uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Srbija 2018-------------------------------------

MapiranjeMapiranjeMapiranjeekstremizma i

građanski otpor

Sinopsis

Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik”, br. 98/2006) - član 49. Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje - propisuje da je „zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i pods�canje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnos�, mržnje i netrpeljivos�“. Ipak, u javnom prostoru brojni su primeri kršenja ove ustavne norme, a posebno na društevim mrežama, koje ekstremis�čke organizacije koriste kao pla�orme za širenje neofašis�čkih ideja, te pods�canje mržnje, neretko i nasilja, u najvećoj meri prema drugim nacionalnos�ma i seksualnim manjinama, ali i drugima za koje smatraju da su po bilo kom osnovu drugačiji od matrice koju oni smatraju jedino prihvatljivom. Neke od takvih organizacija delovale su i danas deluju i u Novom Sadu. Zbog toga u ovom radu istražujemo na koji način pravosudni sistem š�� ustavni poredak Republike Srbije, odnosno koliko su efikasni tužilaštva i sudovi na teritoriji Novog Sada u pokretanju postupaka, odnosno donošenju presuda za krivična dela koja u sebi sadrže elemente fašizma, netrpeljivos� i nasilja nad onima koji su žrtve takvih krivičnih dela. Uz analizu postupanja pravosudnih organa, predstavljamo i proces koji se pred novosadskim sudom, već duže od decenije, vodi pro�v članova organizacije „Nacionalni stroj“ zbog incidenta na građanskoj šetnji „Stop fašizmu!”.

2

Uvod

Sudska vlast predstavlja jednu od tri osnovne grane vlas�. Ona je nezavisna i samostalna u svom radu, a njena osnovna funkcija je da primenjuje i tumači zakone. Među�m, kad je reč o našoj sudskoj praksi, veliki broj pritužbi odnosi se na sporost postupaka, zbog čega je glavni razlog obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu upravo povreda prava na suđenje u razumnom roku. Parametri koji se primenjuju u međunarodnom pravu u pogledu tog pravnog ins�tuta su složenost spora, broj stranaka i druge okolnos�. Stav Evropskog suda za ljuska prava je da nijedan postupak ne bi trebao da traje duže od dve godine, što uključuje i istragu koju sprovodi javni tužilac u krivičnom postupku. Tokom našeg istraživanja zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja¹ upućeni su tužilaštvima i sudovima, u kojima smo tražili podatke o broju postupaka za krivična dela sa elemen�ma nacionalne, verske i druge vrste netrpeljivos� i mržnje – za period od 01.01.2007. godine do 31.12.2017. Konkretno, u našem zahtevu pitanja su se odnosila na broj krivičnih postupaka i okrivljenih lica za određena krivična dela iz njihove nadležnos�, na ishod �h postupaka i broj postupaka u toku, te na broj, pol i starost lica pro�v kojih se vode, kao i na vrstu i trajanje izrečene sankcije. U postupku istraživanja nije postojala mogućnost obraćanja Prekršajnom i Višem prekršajnom sudu sa zahtevom za uvid u predmete već spomenutog elementa, makar ne ona mogućnost koja bi rezul�rala odgovorom. Takav organ osnovan je 2010. godine, tako da je sagovornik – tužilac Prekršajnog suda - iskazao iznenađenje pitanjima vezano za organ koji više ne postoji (Organ za prekršaje). S druge strane, zbog poštovanja ljudskih prava, podataka ličnos� – Prekršajni sud ne vodi evidenciju o oštećenima koji se deklarišu kao pripadnici neke od nacionalnih, rasnih, verskih manjina ili LGBT zajednica. Zbog toga nisu bili u obavezi, sve do 2014. godine, da sarađuju sa drugim pravosudnim organima više istance, tako da, dvostruka svedočenja, koja se ne poklapaju, nisu ni ispraćena sankcijama, ni� na bilo koji drugi način propraćena. U nezvaničnim izjavama tužioca Prekršajnog suda i nekadašnjeg tužioca Višeg suda, nakon 2007. godine i napada, odnosno, kako kažu, „značajnijeg ispoljavanja netrpeljivos�“ šrema an�fašis�čkoj povorci u Vojvodini nije bilo.

¹Na osnovu člana 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10)

3

Podaci koji nose oznaku ”-” (cr�ca) predstavljaju informaciju da nikada nije vođen, odnosno pokrenut postupak – što se zapravo odnosi na većinu posmatranih krivičnih dela. Zaključno, pred novosadskim sudom ukupno su vođena svega če�ri postupka za krivična dela pro�v sloboda i prava čoveka i građanina. U pitanju su postupci pokrenu� po privatnim tužbama za oba navedena krivična dela. Postupak za krivično delo povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnos� okončan je tako što je doneto rešenje o obustavi postupka na zahtev punomoćnika koji je odustao. Razlog nije poznat. Za krivično delo povrede ravnopravnos�, takođe se radilo o privatnim tužbama. Jedan optužni predlog odbačen je³ , a dva su odbijena⁴ . Nisu date informacije za razloge obustave postupka, ni� odbacivanje optužnice.

Odgovor na zahtev - Osnovni sud u Novom Sadu

Podaci koji su dostavljeni obuhvataju period od 2010. do kraja 2017. godine. U nastavku sledi sta�s�čki prikaz dobijenih podataka.

Tabela 1. Sta�s�čki prikaz odgovora Osnovnog suda (2010 – 2017)

²Krivični zakonik („Sl. glasnik“ br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013,108/2014 i 94/2016)³Optužnica se može odbaci� rešenjem, ako se utvrdi (nekumula�vno) da sud nije stvarno nadležan da postupa u datoj stvari, da se postupak vodi bez zahteva ovlašćenog tužioca, bez predloga oštećenog ili odobrenja nadležnog državnog organa, ili se pojave druge okolnos� kojeprivremeno sprečavaju vođenje krivičnog postupka; Termin druge okolnos� je fleksibilan i primenjuje se po oceni sudskog veća. Te, odbacivanje može da se odnosi i na situaciju kad je kod okrivljenog nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog kojetrajno ne može učestvova� u postupku.⁴Kad ispituje optužnicu javnog tužioca podnesenu bez sprovođenja istrage ili privatnu tužbu, Veće će odbi� optužbu, ako utvrdi da postoje razlozi (nekumula�vno) da predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednos�; je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnes�jom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnos� koje trajno isključuju krivično gonjenje; nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe. Ako Veće ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca,potrebnog predloga ili odobrenja za krivično gonjenje, ili da postoje druge okolnos� koje privremeno sprečavaju gonjenje.

4

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu u odgovoru na zahtev navelo je da nije u mogućnos� da dostavi podatke za period od 2007. do 2012. godine, uz obrazloženje da u tom periodu „nije vođena zasebna sta�s�ka” već spomenu�h krivičnih dela, kao i da sta�s�ka ne postoji kad su u pitanju starost i pol lica u postupku. U tabelarnim prikazima dobijenih podataka obuhvaćen je period od pet godina, od 2013. do 2017, zasebno za svaku godinu.

Odgovor na zahtev - Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu

Tabela 2.1 Sta�s�čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2013 - 31.12.2013.)

Tabela 2.2 Sta�s�čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2014 - 31.12.2014.)

5

Tabela 2.3 Sta�s�čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2015 - 31.12.2015.)

Tabela 2.4 Sta�s�čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2016 - 31.12.2016.)

6

Na osnovu prikazanog konstatujemo da je za period od pet godina tužilaštvo sumnjičilo ukupno 61 osobu za navedena krivična dela, da je odbačeno 28 prijava, 33 postupka se još uvek vode, ali da nijedna od prijava pro�v osumnjičenih nije rešena. Svi slučajevi zapravo su s�gli tek do pretkrivičnog postupka.

Najviše postupaka je pokrenuto za krivično delo iz člana 128 KZ⁵ . Čak 55 vođenih pretkrivičnih postupaka prema isto toliko lica. Za krvična dela po članu 131 pokrenuto je po tri postupka, ali su prijave odbačene ili postupci još nisu rezul�rali pokretanjem istraga.

još nisu rezul�rali pokretanjem istraga.nacionalne ili druge pripadnos� Tužilaštvo je pokrenulo po tri postupka, ali su prijave odbačene ili postupci Zbog povrede slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda i povrede ugleda zbog rasne, verske,

Na osnovu dobijenih podataka, može se, dakle, zaključi� da za da� period nikada nije pokrenut ni� jedan postupak za krivično delo po članu 130 KZ-a.

Tabela 2.5 Sta�s�čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2017 - 31.12.2017.)

⁵Povreda ravnopravnos�, član 128: (1) Ko zbog nacionalne ili etničke pripadnos�, rase ili veroispoves� ili zbog odsustva te pripadnos� ili zbograzlika u pogledu poli�čkog ili drugog ubeđenja, pola, invaliditeta, seksualne orijentacije, rodnog iden�teta, jezika, obrazovanja, društvenogpoložaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva, drugome uskra� ili ograniči prava čoveka i građanina utvrđenaUstavom, zakonima ili drugim propisima ili opš�m ak�ma ili potvrđenim međunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlas�ceili pogodnos�, kazniće se zatvorom do tri godine. (2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom odtri meseca do pet godina.

7

U odgovoru na zahtev Višeg suda u Novom Sadu dostavljeni su nam podaci za period od 2010. do 2017. godine.

Odgovor na zahtev – Viši sud u Novom Sadu

Tabela 3. Sta�s�čki prikaz odgovora Višeg suda u Novom Sadu (1.1.2010 - 31.12.2017.)

Tabela 3.1 Sta�s�čki prikaz odgovora Višeg suda u Novom Sadu za krivično delo član 317 KZ

8

U 14 predmeta je pro�v 20 lica pokrenuta istraga, u 12 predmeta pro�v njih 16 je podignut optužni akt, anije bilo predmeta u kojima je istraga u prekidu. Navodi se i da je pro�v 5 lica u 3 predmeta istraga obustavljena, „zbog nepostojanja elementa krivičnog dela“.

Odgovor na zahtev dobili smo za period 1.1.2007-31.12.2017. Navodi se da je u datom periodu vođeno ukupno 43 pretkrivičnih postupaka samo po članu 317 KZ, dok za ostala krivična dela postupak nikada nije pokrenut. U postupcima za krivično delo „izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivos�“ istragom je obuhvaćena 71 osoba.

Odgovor na zahtev - Više javno tužilaštvo

Od osnivanja Višeg suda u Novom Sadu, 1. januara 2010. godine, pokrenuto je 12 krivičnih postupaka zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivos�. Do danas je pravosnažno okončano osam u kojima je bilo ukupno 12 okrivljenih.

Sta�s�ka vezana za pol dalje navodi kako je od pomenu�h 71 lica, 10 lica ženskog pola, a ostatak čine muškarci. Što se �če staros�, raspon se odnosi na tek punoletno lice do najstarijeg od 72 godine. Dve osobe imaju po 18 godina, 6 lica 19, 5 lica po 20, odnosno 24 godine. Za�m po dve osobe imaju 21, 37, 48 i 58 godina.

Nije bilo ni predmeta u kojima je nastupila zastara, ni� postoje predme� koji su još uvek u toku, ali je u 29 predmeta krivična prijava odbačena.

Uočljivo je i da nije bilo procesa vezanih za krivična dela sa elemen�ma terorizma, iako se u našoj javnos� često govori o tome da pojedini državljani Republike Srbije dobrovoljo pristupaju oružanim snagama stranih zemalja, a te informacije u javnost neretko iznose i najviši državni zvaničnici. Sudeći po dobijenim podacima, Sud nije vodio ni� jedan postupak koji sadržava elemenete krivičnog dela „rasna i druga diskriminacija“. Podse�mo, zakonski član⁶ podrobno precizira elemente različitos�, te uzima u obzir situacije kada je u pitanju delo činjenja (npr. pravljenje razlika, širenje ideja, tekstova, teorija kojima se pods�če mržnja, negiranje genocida, umanjivanje značaja događaja, pretnja). S obzirom da je reč o pojavama koje se u javnos� apostrofiraju kao sve učestalije, nejasno je kako je moguće da nikad nijedno takvo krivično delo nije procesuirano.

⁶Član 387 h�ps://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

9

Problemi već na samom početku

Odlukom od 2. juna 2011. Ustavni sud je zabranio delovanja ove organizacije.

Slučaj Nacionalni stroj

Incident u kojem su učestvovali pripadnici te organizacije na An�fašis�čkoj šetnji „Stop fašizmu!“, održanoj 7. oktobra 2007. godine u Novom Sadu, predmet je dalje analize, jer predstavlja paradigmu kad je reč o odnosu pravosudnih instanci, te ins�tucija uopšte, prema ogoljenom nasilju i promovisanju profašis�čke ideologije. U navedenom incidentu građani su napadnu� od strane grupa pripadnika Nacionalnog stroja, koji su se okupili u Domu vojske, uprkos policijskoj zabrani. Napadači su prethodno zapalili navijačke baklje, dizali ruke u znak nacis�čkog pozdrava i uzvikivali parole poput: „Srbija, Srbima”, „Ubij pedera” i „Ratko Mladić”. Kamenicama je pogođeno nekoliko građana, među kojima i šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji, koji je tom prilikom zadobio povrede glave, nakon čega su pripadnici žandarmerije reagovali i priveli najveći broj članova Nacionalnog stroja. Optužnica pro�v njih podignuta je decembra 2008. godine, a njome su bili obuhvaćeni Goran Davidović, Nedeljko Pešić i Dolf Pospiš. Zbog nasilničkog ponašanja optuženi su i drugi pripadnici ove organizacije: Radomir Dickov, Uroš Stojanović, Danijel Petrović, Vladan Negovanović, Predrag Milovanović i Predrag Golubović.

Kao otežavajuće okolnos� za postupak suđenja, koji već traje duže od decenije, sudski organi navode vođenje postupka pro�v većeg broja ljudi (u pitanju je bilo devetorica, a za�m sedmorica okrivljenih), što za sobom povlači problema�ku urednog pozivanja okrivljenih, branilaca, svedoka. U skladu sa naredbom Vrhovnog kasacionog suda za rešavanje predmeta kojima pre� zastara, Sud je bio u komunikaciji sa odeljenjem pretrage Policijske uprave Novi Sad, u cilju ubrzavanja postupka, a radi provere adresa stanovanja lica i utvrđivanja tačne adrese njegovog prebivališta, odnosno boravišta. Za�m, zahtevi okrivljenih za izuzeće postupajućeg zamenika javnog tužioca, nedolazak branilaca zbog štrajka advokata (2015.). Kao jedan od krucijalnih razloga koji se navode kao opravdanje neefikasnos� jeste i odlaganje postupaka zbog vođenja prekršajnih postupaka pro�v nekih od okrivljenih za is� događaj, kako ne bi došlo do povrede načela ne bis in idem.

Organizacija Nacionalni stroj u svom statutu⁷ definiše se kao „poli�čka organizacija propagandno- eduka�vnog karaktera“ i „savez rasno svesnih nacionalista“, čiji je cilj „očuvanje i preporod zdravihvrednos� srpske nacije kao sastavnog dela bele rase i umni i telesni napredak svakog pojedinca unutar nacije“, te „ujedinjenje svih srpskih zemalja u jedinstvenu srpsku nacionalnu državu koja osigurava postojanje i preporod srpske nacije u veličini slovenskog arijevskog nasleđa“.

10

U toku postupka promenjeno je sedmoro sudija i pet zamenika tužilaca. Objašnjenje se, takođe, nalazi u legisla�vi. Naime, kao razlozi za promenu kadra navode se odlasci sudija u penziju zbog navršenog radnog veka, izbor sudija u drugi sud, premeštanje⁸ ili upućivanje⁹ postupajućih sudija zbog potreba u reformi i nove unutrašnje organizacije poslova u sudu. Ovo poslednje je malo komplikovanije, ako uzmemo u obzir načelo o nepremes�vos� sudije. Sudija može samo uz svoju saglasnost izvrši� premeštaj ili upućivanje u drugi sud. U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnos� suda za koji je izabran, sudija izuzetno može¹⁰ , bez svoje saglasnos�, bi� trajno premešten ili upućen u drugi sud.

⁷h�p://srbskiporedak.blogspot.com/2009/07/blog-post_21.html.

⁸Premeštaj se može izvrši� samo uz saglasnost sudije, i to u drugi sud iste vrse i istog stepena. Te on funkciju nastavlja trajno da vrši u drugomsudu.⁹Upućivanje u drugi sud se može izvrši� uz saglasnost sudije. Odnosi se na sud iste vrste i istog ili neposedno nižeg stepena (izuzetno, višegstepena). Najduže do godinu dana.¹⁰Može – termin kao mogućnost, ne i obavezno.

Tužilaštvo je 2015. godine odustalo od daljeg gonjenja petorice pripadnika organizacije, jer su 2007. prekršajno osuđeni zbog istog incidenta, pozivajući se na načelo ne bis in idem, za koji su organi imali svest još osam godina pre pokretanja postupka. Time je delilac pravde izjednačio prekršaj sa krivičnim delom, ne uzimajući u obzir nega�vne efekte po zajednicu. Ovo rela�vizovanje je dodatna doza data već pasivnim građanima, kao i prikaz nejednakog postupanja organa prema okrivljenima u postupku, jer su spomenu� Pospiš i Milovanović svoje kazne odslužili.

Među�m, zaključivanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela ostvaren je cilj Suda u pogledu povećanja efikasnos� krivičnog postupka, bržeg rešavanja predmeta, smanjenja troškova, uštede na vremenu i izbegavanje nepotrebnih zakonskih formalnos� uz očuvanje i zaš�tu osnovnih prava subjekata u krivičnom postupku (ovo poslednje se najviše odnosi na okrivljenog). Na takav način možemo zaključi� da su se još jednom iskoris�le one mogućnos� unutar sistema kojima je poslata poruka građanima da nisu zaš�ćeni, te da sam događaj nema veliki značaj za zajednicu. Ne treba zanemari� ni činjenicu o zakonski propisanoj granici kazne zatvora pri kojoj se može primeni� ovaj ins�tut.

Zakonom je, inače, omogućeno izreći kaznu ispod zakonskog minimuma, ali samo izuzetno. Sporazum se primjenjuje kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u s�caju za koje propisana kazna zatvora do 12 godina.

Priroda krivičnog dela je takva da je raspisivanje poternice obavezno, što znači da bi prilikom ulaska u zemlju na bilo kom graničnom prelazu odmah bio lišen slobode i priveden. Sud ipak ostaje pri stavu da is� efekat ima već spomenuto suđenje u odsustvu.

Postavlja se i pitanje zašto nadležni sud nije naredio oduzimanje dokumenata optuženom Davidoviću, ili držanje pod prismotrom, kada je za to imao mogućnos�. Davidović, naime, iz nepozna�h razloga, nijednom nije doveden u sud radi davanja iskaza, iako je u jednom periodu služio zatvorsku kaznu u Somboru zbog ranije presude za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivos� (zbog upada na an�fašis�čku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, novembra 2005. godine). Davidović je nakon te odslužene kazne, a pre početka suđenja za novo krivično delo (odnosno ponavljanje tog dela), izbegao u Italiju. Branilac kojeg je Davidović angažovao se nije uredno odazivao na sudske pozive, pa je nakon pet godina od događaja, Viši sud iskoris�o mogućnost postavljanja branioca po službenoj dužnos�, u svrhu nepotrebnog odlaganja glavnog pretresa. Višem sudu je još ranije dostavljena adresa Davidovića u inostranstvu, kako bi mu ovaj uručio poziv/e za glavni pretres. To je bilo učinjeno preko međunarodne pravne pomoći, što je vremenski iscrpljujuća procedura, zbog korespondencije sa ministarstvima, overenim prevodima i sl. Sud je u dopisima i zahtevima za međunarodnu pravnu pomoć uvek is�cao hitnost u postupanju. Zašto država ne zahteva njegovo izručenje? Zašto MUP Srbije nikada nije raspisao (međunarodnu) poternicu? Pitanja su koja su ostala bez odgovora.

Pored svih izne�h činjenica, zasnovanih na fleksibilnos� tumačenja zakona, kao odgovor na pitanje zašto građani dugo čekaju na sam početak suđenja, Sud odgovara da za to nisu odgovorni sudski, već zakonodavni organ koji pravnim propisima određuje koja i kakva dela će se smatra� društveno neprihvatljivim, pa u skladu sa �m klasifikova� ih u teže delikte ili prestupe, kao i odredi� redovne, vanredne rokove, postupanja po hitnos� (hitno, naročito hitno). Dakle, na ovom mestu ostaje nam da se zapitamo - da li krivično delo iz člana 317 stav 1, za koja je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina, zaista nije bitno za naše sudske vlas�?

Dvojica pripadnika ove neonacis�čke grupe su sa Višim javnim tužilaštvom sklopili sporazum o priznanju krivice, te su dobili minimalne zatvorske kazne, iako raniji događaji ukazuju na njihovu osuđivanost. Radi se o Dolf Pospišu (sada Dajana Pospiš), koji je odslužio kaznu od devet meseci zatvora zbog člana 317 KZ¹¹ , i Predrag Milovanović¹² , koji je osuđivan dva puta po tri godine zatvora. Olakšavajuće okolnos� pri odmeravanju kazne su bile da su se „iskreno pokajali“, i da su „mladi i nezaposleni“.

¹¹27. mart 2006. godine osuđen na godinu dana zatvora zbog napada na maloletnog tamnoputog dečaka D.J.¹²Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu, 22. mart 2010. zbog krijumčarenja, osuđen na 5 meseci i 20 dana zatvora. Za�m, presudomVišeg suda u Užicu 16. septembra 2010. osuđen na 2 godine zatvora, zbog neovlašćenog držanja opojnih droga.

11

Za sada se postupak u Višem sudu vodi pro�v Gorana Davidovića i Nedeljka Pešića. Pešić je odbacio svoju krivicu za krivično delo član 317 koje mu se stavlja na teret. U međuvremenu, Prekršajni sud u Novom Sadu potvrdio je da su uništene sve presude pripadnicima zabranjene neonacis�čke organizacije Nacionalni stroj, odnosno, presude tadašnjeg Opš�nskog organa za prekršaje pro�v neonacista koje su donete 2007. godine. One su, naime, tri godine kasnije prebačene u Istorijski arhiv Novog Sada na čuvanje¹⁷, gde su nakon obaveznog roka čuvanja od godinu dana, uništene.

Sve navedeno sa sobom povlači i problema�ku izvođenja dokaza, kao što je opšta dužnost svedočenja učesnika mirne šetnje i pripadnika policije koja je u to vreme obezbeđivala kolonu. Uzimajući u obzir vremenski period dešavanja i ljudski element, odnosno suges�je i ugibljivost ljudskog sećanja. S druge strane, sud nije prihva�o predlog odbrane da se kao svedoci ispitaju i dvojica učesnika incidenta Dolf Pospiš i Predrag Milovanović. Kao razlog za to navedeno je da su oni priznali krivicu i nagodili se sa tužilaštvom. Nije bilo inicija�ve tužilaštva da se uzme iskaz od novinara koji su prisustvovali tom događaju, ni� su od svedoka pogođenih kamenicama tražili medicinske izveštaje¹⁶ .

Pe� po redu zamenik tužioca je 19. jula 2018. godine izmenio optužnicu, kojom se sad okrivljeni Davidović i Pešić terete da su izvršili krivično delo izazivanje nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivos� iz člana 317, stav 3¹⁴ . Zaprećena kazna je od dve do deset godina. Na ovakav način, među�m,produžen je rok zastare, koji iznosi 15 godina (za rela�vnu zastarelost, te 30 godina za apsolutnu zastarelost ¹⁵ ).

Takođe, i na ovom primeru vidi se da je preferencija države u prekršajnim postupcima novčana kazna, odnosno punjenje budžeta. Uočavamo da se radi o upotrebi legalnih mehanizama za odugovlačenja postupka i zataškavanje. Takva reakcija organa iako legalna, nije legi�mna, ni� korisna za građane, koji su već i zaboravili na napade, jer se ulazi u dvanaestu godinu bez prvostepene presude.

Inače, tadašnji Organ za prekršaje, koji je vodio postupak za nasilničko ponašanje, nije naveo da su optuženi, pored vređanja, gađali kamenjem i drugim predme�ma učesnike mirnog skupa, ni� se igde navodi da je usled toga došlo i do povređivanja nekih lica.¹³

¹³Član 344 stav 2 KZ.¹⁴Izmena je u vezi prethodnodne optužnice za isto krivično delu, po stavu 1.Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivos� Član 317Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) (1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem,ugrožavanjem sigurnos�,izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika,spomen-obeležja ili grobova, učinilac će se kazni� zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana vrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja ili ako je usled �h dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etničkih grupa koje žive u Srbiji, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.¹⁵Kod apsolutne zastarelos�, rok teče uvek i za vreme obustave i za vreme prekida zastarelos�.¹⁶Poli�kolog Pavel Domonji je zadobio povredu u predelu glave, koja je kao posledicu imala kopču. Takođe, u to vreme asistent snimateljatelevizije B92, Ivan Stevanović pretrpeo je istovetni scenario.¹⁷Ovo je učinjeno u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, a na osnovu odredbi o izlučivanju bezvrednog registraturskog materijala, jer im jeistekao rok čuvanja. Vidi član 37 i član 63.

12

organizacijama, grupama i pojedincima iz profašis�čkog, neonacis�čkog ili ekstremis�čkog miljea. Uostalom, o tome svedoče gotovo svakodnevne ekstremis�čke pojave i inciden�, kojima su izloženi svi oni koji se ne uklapaju u matricu ovih isključivih i opasnih ideologija. A u društvu u kome se neki pojedinci ili organizacije stavljaju iznad zakona i kojima se dozvoljava da nekažnjeno koriste fašis�čke metode u obračunu sa neistomišljenicima - ozbiljno je ugrožena bezbednost svih građana.

Utoliko je teže objasni� da većina tužilačkih postupanja ostaje u fazi pretkrivičnog postupka, ili pak prijave bivaju odbačene. Takvim delovanjem, ili bolje rečeno odsustvom delovanja pravosudnih organa, ne samo da krivična dela ugrožavanja ljudskih prava ostaju nekažnjena, već se šalje poruka da je širenje rasne,nacionalne, verske mržnje i netrpeljivos� prihvatljivo, te da su takva inkriminišuća ponašanja normalna, ako ne i poželjna. A to je veoma opasna poruka koja urušava vladavinu prava, a �me i sam demokratski poredak. Postupak u slučaju „Nacionalni stroj“ nesumnjivo traje dugo, taman toliko da se umanji značaj nemilog događaja i iskoriste sve „pogodnos�“ koje legisla�ve pruža. Na ovaj način građanima se šalje poruka da delilac pravde umanjuje značaj efekta netolerancije, grubos� i delikvencije.

Govor mržnje je veoma prisutan na poli�čkoj i javnoj sceni. Ekstremis�čke organizacije poslednjih godina za promovisanje fašis�čkih i drugih zakonom kažnjivih stavova i sadržaja nesmetano koriste društvene mreže.

Prikazani podaci pravosudnih organa su zabrinjavajući jer pokazuju da ugrožavanje ljudskih prava uglavnom ostaje nekažnjeno. Pre svega, nesrazmeran je sam broj postupaka, bilo istražnih ili sudskih, kvan�tetu pojava sa elemen�ma posmatranih krivičnih dela u društvu. Naime, u javnom prostoru gotovo su svakodnevno prisutni primeri širenja govora mržnje i podstrekivanja nacionalne netrpeljivos�, a u kojima prednjače takozvani tabloidi, koji bez imalo zadrške naslovnim stranama šalju poruke mržnje i pozivi na linč najčešće novinara, NVO ak�vista i poli�čara/ki iz redova opozicije.

Zaključak

Neefikasnost pravosudnih organa otvara put i daje pods�caj, ne samo okrivljenima, već i drugim

13

Page 1Page 2Page 3Page 4Page 5Page 6Page 7Page 8Page 9Page 10Page 11Page 12Page 13