- Izvoline, prevashodstvo, - ree joj on.
Ona je htela neto da kae, ali je glas odbio da proizvede bilo
kakve zvuke; pogleda u starca s molbom
krivca, i brzim lakim koracima poe uz stepenice. Pognuvi se sav
napred, i
zakainjuji kaljaama za stepenice, Kapitoni je potrao za njom
trudei se da
je prestigne.
- Tamo je uitelj, moda je neobuen. Idem da javim.
Ana je i dalje ila uz poznate stepenice ne razumevajui ta joj
govori
starac.
- Ovamo, levo izvolite. Oprostite to je prljavo. Oni su sada u
.zadihan od umora ree vratar. - Dopustite, priekajte,
prevashodstvo, da
pogledam - ree on, i obiavi je otvori visoka vrata i izgubi se
iza njih.
Ana zastade, oekujui. - Tek to se probudio - ree vratar izlazei
na ista
vrata.
U tom trenutku, dok je vratar to govorio, Ana je ula zvuk deijeg
zevanja. Po
samom glasu zevanja ona je prepoznala sina i vide ga kao ivog
pred sobom.
- Ostavi me, ostavi, idi! - progovori vrataru i zamae/udje za
visoka vrata. Desno
od vrata stajao je krevet i na njemu je sedeo. deko u jednoj
raskopanoj kouljici I nagnuvi se telom, proteui se, dovravao je
zevanje. U trenutku kad su se usne
njegove sastavljale/spajale, one se sklopie u blaeno sanjivi
smeak i s tim se
osmejkom/smekom on opet lagano i slatko svali nazad.
- Serjoa! - proaputa ona neujno mu prilazei.
Za vreme rastanka od njega, i pri toj plimi ljubavi koju je
doivljavala sve ovo poslednje vreme, zamiljala ga je kao
etvorogrdinjeg deaka, kakvog ga je
najvie volela. Meutim, on sad nije bio onakav kakvog ga je
ostavila; on je dalje odmakao od etvorogodinjeg deaka, jo je
izrastao, i smrao.
Zar takav!/ta je to? Kako mu je mravo lice, kako mu je kratka
kosa! Kako su mu dugake| ruke!
Kako se promenio otkako ga je ostavila! Ali to je ipak bio on,
sa njegovim
oblikom glave, njegovim usnama, njegovim mekim vratiem i irokim
ramenima.
- Serjoa! - ponovi ona nad samim uhom deteta. On se pridie opet
na
lakat, klimae bunovnom glavom na
obe strane kao da neto trai, pa otvori oi. Tiho i upitno gledae
nekoliko
sekundi u mater, koja je nepomino stajala pred njim, zatim se
odjednom blaeno
osmehnu, i zatvorivi opet sanjive oi svali se, ali ne natrag,
nego prema njoj, na njene ruke. - Serjoa! Milo moje dete! -
progovori ona guei se/zadihano i grlei njegovo bucmasto/punako
telo. - Mama! - progovori on, kreui se pod njenim rukama da bi se
raznim mestima
tela dotakao njenih ruku.
Smeei se sanjivo, sa sve/ neprestano zatvorenim oima, on prebaci
svoje
punake ruice sa naslona kreveta na njena ramena, navali se na
nju, obli
je prijatnim sanjivim dahom/mirisom i toplotom kojih ima samo u
dece, i poe trljati
licem po njeno vratu i ramenima.
- Znao sam - ree otvarajui oi. - Danas je moj roendan. Znao sam
da e
doi. Odmah u ustati.
I govorei to, opet zadrema.
Ana ga tuno gledae: videla je kako je porastao promenio se u
njenom otsutvu.
Poznala je i nije poznala njegove gole, sad tako velike, noge,
koje se izvukoe
ispod pokrivaa, raspoznala je te mrave obraze, te oiane kratke
kovrdzice napotiljku u koji ga je tako esto ljubila. Doticala se
svega toga ali nije
mogla govoriti; suze su je guile.
- to plae, mama? - ree on rasanivi se potpuno. - Mama, to plae?
-
povika planim glasom.
- Ja? Neu vie plakati... Plaem od radosti. Tako odavno te nisam
videla. Neu,
neu - ree gutajui suze I okreui se. - Hajde, vreme je da se
oblai -
pribravi se, dodade ona, utei i ne putajui njegovu ruku sede
kraj njegovog kreveta na
stolicu na kojoj je bilo spremljeno njegovo odelo.
- Kako se oblai bez mene? Kako... - Htede da pone s njim veseo i
prost
razgovor, ali ne mogae, i opet se okrete.
- Ne perem se hladnom vodom, tata mi ne da. A jesi li videla
Vasilija Lukia?
On e sad doi. A, sela si na moje haljine! Serjoa se glasno
nasmeja. Ona
pogleda u njega i osmehnu se.
-- Mama, duice, mamice! - povika on padajui joj opet u naruje i
grlei je.
Kao da je tek sada, spazivi njen osmejak, jasno razumeo ta se
dogodilo. -
Ovo ti ne treba - govorio je, skidadjui joj eir. I kao da je
sadponovo ugleda bez eira, on se opet baci da je ljubi.
- A ta si mislio o meni? Jesi li mislio da sam umrla?
- Nikad nisam u to verovao.
- Nisi verovao, mili moj?
- Znao sam, znao sam! - ponovi svoju omiljenu reenicu, i
dohvativi
njenu ruku koja ga je milovala po kosi, poe pritiskivati njen
dlan na svoja usta i
ljubiti ga.
