VIII OSNOVE OBRAUNA TROKOVA I UINAKA1. Objasnite odnos izmeu obrauna trokova i uinaka i finansijskog raunovodstva OTU FR Interno orijentisan Eksterno orijentisan Prati robne, odnosno vrednosne tokove + novanim tokovima Uvek je analitiki obraun (moe biti po Vidi celinu preduzea pogonima, f-jama, uincima i sl.) Kratkoroni obraun rezultata Na godinjem nivou 2. Koji su ciljevi u osnovi OTU? Ciljevi OTU su obezbeivanje informacija: - o ceni kotanja za potrebe bilansiranja rezultata - kratkoronog analitikog obrauna rezultata za potrebe god. planiranja i kontrole - za potrebe regulisanja politike cena - za potrebe odluivanja 3. Da bi mogao da ispuni sve ciljeve OT je organizovan u 4 dela 1) OT po vrstama u nadlenosti FR, a UR koristi info za CK, bilansiranje i odluivanje. Moe da preuredjuje i dopunjuje podatke iz FR u zavisnosti od svojih potreba. 2) OT po mestima - u nadlenosti UR, za potrebe planiranja i kontrole i kalkulacije. Po f-jama, IC ili Pcentrima. 3) OT po nosiocima u nadlenosti UR, za utvrivanje CK po pojedinanim proizvodima 4) Kratkoroni obraun rezultata koristi info o nosiocima trokova sa jedne i info o ph sa druge strane. Na osnovu toga vri se obraun rezultata u kraim vremenskim intervalima i analitiki. Omoguava da se sagleda doprinos delova rezultatu celine. 4. Definiite obraun trokova i uinaka i navedite ta on obuhvata Obraun trokova predstavlja skup metoda, tehnika i postupaka koji se koriste u procesu obraunavanja stvarno nastalih trokova preduzea u jednom obraunskom periodu (ova def vai za sve SOT). Obuhvata SO po 2 kriterijuma 5. Navedite kriterijume podele i vrste sistema obracuna troskova prema tim kriterijumima Sistemi obrauna trokova mogu se razlikovati po: 1) vremenskom kriterijumu sistem obrauna po stvarnim trokovima (bavi se prolim, istorijskim tro.) sistem obrauna po normalnim trokovima (proseni istorijski trokovi) sistem obrauna po standardnim trokovima (standardnim, buduim tro.) 2) kriterijumu sadrine cene kotanja uinaka apsorpcioni ili sistemi obrauna po punim trokovima o SO po punim stvarnim trokovima o SO po punim standardnim trokovima delimini ili sistemi obrauna po nepotpunim trokovima (po varijabilnim) Najee se koriste: - SO po stvarnim trokovima (apsorpcionim) - SO po standardnim trokovima (apsorpcionim) - SO po standardnim varijabilnim trokovima (deliminim) 6. Navedite vrste sistema obracuna troskova sa stanovista sadrzine cene kostanja i ukratko objasnite sustinu ove podele? Razlikuju se: SO po punim trokovima (po punoj CK), u CK u fazi proizvodnje ulaze odgovarajui iznosi (stvarni, normalni ili stand.) svih trokova proizvodnje, a u rashode realizovanih proizvoda u fazi realizacije jo i odgovarajui iznosi svih trokova uprave i prodaje.

SO po deliminim trokovima, u CK u fazi proizvodnje ukljuuju priradajue iznose samo odreenih, najee VT proizvodnje, a u rashode realizovanih proizvoda u fazi realizacije jo i odgovarajue iznose samo nekih , najee samo VT uprave i prodaje.

7. Problem periodizacije trokova u uslovima primene SO po stvarnim trokovima Predstavlja podelu trokova izmeu razliitih perioda. Problem je vezan za trokove PROIZVODA, a NE za trokove perioda. Trokovi nabavke Tr. prodaje Tr. dir. materijala PCK Zalihe Tr. perioda Tr. dir. plata Tr. OU i A OVT proizvodnje OFT proizvodnje Tr. IR Tr. prod. Raun proizvoda dob/gub Posebni poj. tr. proizv.Ph od prod.

8. Sutina obrauna po stvarnim trokovima Sve vrste trokova za svaki obraunski period zaraunava nosiocima trokova, ne pojavljuju se nikakva odstupanja u trokovima. Podjednako vai i za trokove proizvodnje i za trokove neproizvodnih funk. podruja. U PKC se zaraunavaju svi stvarni trokovi proizvodnje. Jedan deo zaliha preko tro. prodatih proizvoda zavrie u BU, drugi deo koji nije prodat u BS. Neproizvodni trokovi e svi kao trokovi perioda zavriti u BU. Osnovne karakteristike CK po SOT po stvarnim trokovima: - nestabilna CK - meuperiodino neuporediva CK - CK koja je uvek obraunata unazad 9. Uticaj SO po stvarnim trokovima na rezultat (Zato je npr. u tom i tom kvart. rezultat pao?) 10. Ukratko objasnite da li je i zbog ega prilikom primene sistema obrauna po stvarnim trokovima mogua situacija da visina periodinog neto rezultata opada uprkos poveanju obima prodaje? odgovor pod f Ovaj sistem obezbeuje trokovno najveu PCK. Meu trokovima proizvodnje ne prepoznaje tro. perioda. a) Ovaj sistem obrauna ne razlikuje trokove proizvoda i trokove perioda b) Periodian rezultat uslovljen je ekonominou troenja faktora i efikasnou rada u periodima kada su proizvedeni proizvodi kojima je ostvaren tekui prihod c) Rezultat je uslovljen i obimom proizvodnje i njegovim odnosom prema obimu prodaje d) U periodima ka da je obim proizvodnje = obimu prodaje svi sistemi izbacuju isti rezultat e) Period formiranja zaliha - obim proizvodnje > obimu prodaje najpovoljniji periodini rezultat prenose se za naredne periode najvei deo trokova proizvodnje (odlae se vei iznos OFT proizvodnje od OFT poetnih zaliha. DO porasta rezultata moe doi ak i ako obim prodaje opadne, ali ne u tolikoj meri da anulira efekte degresije fiksnih trokova po jed. u tek. periodu) f) Period likvidiranja zaliha - obim proizvodnje < obimu prodaje nepovoljan rezultat 11. Slinosti i razlike izmeu apsorpcionih sistema (pored stvarnih trokova) I na planu obrauna Komercijalne CK slinost u obraun KCK uzima u obzir sve stvarno nastale neproizvodne trokove (i VT i FT) (pretpostavka da su tro. IiR alocirani na pojed. proizvode) razlika je u iznosu neproizvodnih trokova po jedinici !!! SO po stvarnim= stvarni nepr. tr./obim prodaje SO po standardnim= stvarni nepr. tr./praktini kapacitet, nudi trokovno laku CK, jer nije optereena onim delom trokova koji su posledica neefikasnosti (rada ili troenja materijala) ili neiskorienosti kap. II na planu obrauna Proizvodne CK slinost u obraun PCK ukljuuje sve vrste proizvodnih trokova, sadri i VT i FT proizvodnje razlika je u pogledu iznosa koji zavravaju u PCK SO po stvarnim svi stvarni

SO po standardnim neophodni planirani trokovi proizvodnje, nudi trokovno laku SO po stand. obuhvata samo standardne delove VT i FT proizvodnje, dok ostatak predstavlja trokove perioda zajedno sa neproizvodnim trokovima. 12. Da li je istina da se u osnovi SO po punim standardnim tro. nalaze stvarni trokovi? Predmet obrauna u svakom sistemu obrauna su stvarni trokovi. SOT po standardnim trokovima slui se standardnim trokovima kao merilom, normalom, kontrolnim sredstvom za stvarne trokove. 13. Problem periodizacije trokova po SO po standardnim trokovima Trokovi nabavke Tr. prodaje -stand. trokovi -odstupanja Tr. dir. materijala Tr. OU i A -stand. trokovi -odstupanja Tr. dir. plata Zalihe Tr. perioda -stand. trokovi Tr. IR -odstupanja OVT proizvodnje -stand. trokovi -odstupanja OFT proizvodnje Tr. prod. Raun Ph od prod. proizvoda dob/gub -stand. trokovi -odstupanja Posebni poj. tr. proizv. -stand. trokovi -odstupanja Odstupanja ne mogu da se prenose u druge periode Samo stand. trokovi mogu biti odlagani 14. Koje su prednosti sistema obrauna po standardnim trokovima na planu info. podrke procesu odluivanja o prodajnim cenama? Prednosti sistema obrauna po standardnim trokovima su: 1) omoguava realnije bilansiranje rezultata - stabilna PCK ne dozvoljava vetake periodine oscilacije vrednosti zaliha 2) politika cena - unapred poznata stabilna PCK bolja je podloga za formiranje cena 3) u procesu planiranja i kontrole - standardni trokovi su budui trokovi, kao takvi obezbeuju pouzdaniju kontrolu 4) usmeravanje panje rukovodstva samo na odstupanja od standardnih trokova to dovodi do uteda u vremenu i poveavanja efikasnosti 5) motivisanje - obezbeivanje osnova za stimulativno nagraivanje po osnovu ekonominosti troenja i doprinosa rentabilnosti preduzea 6) interno polaganje rauna - poveava ekonominost internog obrauna 7) omoguava preventivnu kontrolu - sam in standardizovanja trokova pretpostavlja odreeno preispitivanje poslovne aktivnosti to ve u toj fazi moe ukazati na propuste 15. Navedite osnovne karakteristike CK po SO po standardnim trokovima? 1) Nudi stabilnu CK (jer se utvuje za dui vrem. period, CK je osloboena svih odstupanja), i ovde se vidi prednost u odnosu na prethodni SO, jer stabilna PC ne dozvoljava periodine oscilacije vrednosti zaliha! 2) Nudi meuperiodino uporedivu CK 3) nudi unapred poznatu CK 16. Objasnite u emu se ogleda kvalitativna jednakost PCK i KCK kod apsorpcionih SOT.

I jedna i druga uzimaju u obraun i PCK i KCK i FT i VT. Jedina razlika izmeu ove dva sistema je u iznosu, tj. to se pri metodi standardnih trokova odreuju standardni trokovi, a sva odstupanja se raunaju u trokove perioda. Na periodizaciju trokova i rezultata ne utie podela trokova na standardne unutar neproizvodnih funkcija, ali unutar proizvodnje ima velikog uticaja. (ovo ne spada direktno u ovo pitanje, ali morala sam negde da naglasim ljubi vas vaa Zoja ) 17. Navedite dve osnovne slinosti izmeu sistema obrauna po stvarnim i sistema obrauna po standardnim trokovima (Objasnite sutinu apsorpcionih sistema)? Osnovne 2 slinosti apsorpcionih sistema su obavezan zajedniki predmet obrauna i kvalitativna jednakost cene kotanja. PCK u oba sluaja sadri i VT i FT proizvodnje, a KCK jo i VT, FT marketing i opteg upravljanja. Ova dva sistema se ipak principijelno razlikuju u pogledu iznosa trokova koji se alociraju na proizvode u fazi proizvodnje, ali i u fazi prodaje. Obraun po standardnim tro. bitno suava pojam trokova proizvoda, prepoznajui meu njima trokove perioda. On alocira na nosioce trokova u fazi proizvodnje samo standardne delove VT i FT, a u fazi prodaje samo standardni deo trokova marketinga i opteg upravljanja i administracije. 18. Ukratko objasnite od ega zavisi da li e karakter odstupanja stvarnih od standardnih trokova biti pozitivan ili negativan? Karakter odstupanja stvarnih od standardnih trokova odreen je karakterom standardnih trokova upotrebljenih u obraunu. Pri dovoljno strogim, objektiviziranim standardnim trokovima odstupanja su obino negativana. Ako su standardni trokovi zasnovani na proceni, odstupanja su uglavnom pozitivna. 19. Na emu poiva ideja SO po standardnim varijabilnim trokovima? Direct costing (SO po st. var. trokovima) ne naputa ni stvarne, ni ukupne trokove, ve ih samo drugaije obraunava. On se zasniva na marginalnim trokovima proizvodnje i prodaje i marginalnom= kontribucionom rezultatu. (ako se trokovi ponaaju pravolinijski, VT jedinice aproksimiraju MT). Dakle, on prihvata ideju o odgovornosti proizvoda za njegove VT i KR. U trokove perioda on ubraja i celokupne OFT proizvodnje i sva odstupanja od stand. var. trokova. A u KCK na PCK dodaje samo varijabilne trokove prodaje. Nudi trokovno najlaku CK, jer najmanji iznos trokova ulazi u CK. 20. Problem periodizacije trokova po SO po standardnim trokovima Trokovi nabavke -stand. trokovi -odstupanja Tr. dir. materijala -stand. trokovi -odstupanja Tr. dir. plata -stand. trokovi -odstupanja OVT proizvodnje -stand. trokovi -odstupanja OFT proizvodnje Posebni poj. tr. proizv. -stand. trokovi -odstupanjaTr. prodaje

Tr. OU i A

Zalihe

Tr. perioda Tr. IR

Tr. prod. proizvoda

Raun dob/gub

Ph od prod.

21. Ukratko objasnite najvanije prednosti sistema obrauna po standardnim varijabilnim trokovima? Prednosti sistema obrauna po varijabilnim trokovima su:

1) omoguava najrealnije bilansiranje - eliminisana je mogunost popravljanja tekueg rezultata na teret navedenih obraunskih perioda forsiranjem obima proizvodnje iznad obima prodaje 2) plansko kontrolne prednosti neposrednije i jednostavnije projektovanje nivoa trokova 3) kada su u pitanju zahtevi analitikog planiranja i kontrole trokova i rezultata 4) uvek kada je u igri kontribucioni pristup formiranju cena 5) na podruju alternativno poslovnog odluivanja npr. optimizacija proiz. asortimana 22. Ukratko objasnite najvanije nedostatke sistema obrauna po standardnim varijabilnim trokovima? Trokovi perioda i dalje ine samo VT proizvoda, rashode tekueg perioda ine odstupanja od standardnih VT proizvodnje, ukupnoh OFT proizvodnje i neproizvodnig trokova. Nudi info o ukupnimm FT ne i o odstupanjima, a ona su vana u procesu upravljanja. 23. Ukratko objasnite zbog ega se kod sistema obrauna po standardnim varijabilnim troskovima ne pojavljuje problem izbora adekvatne metode za obracun kretanja zaliha? Zbog toga to se kod ova 2 SOTa dobija PCK koja je ista u svim kvartalima (jer su trokovi standardizovani pre nego to je proizvod nastao, tj. unapred su poznati), pa je svejedno da li koristimo FIFO ili LIFO metodu. Koje god zalihe prvo da prodamo, njihov izlaz bie obraunat po istoj PCK. 24. Ukratko objasnite cime je motivisano iskljucivanje fiksnih troskova proizvodnje iz obracuna proizvodne cene kostanja prema SO po standardnim varijabilnim trokovima? Umesto ideje o doprinosu svake jedinice proizvoda neto rezultatu, SO po standardnim varijabilnim trokovima prihvata ideju o odgovornosti proizvoda za njegove varijabilne trokove i kontribucioni rezultat. Radi se o odgovornosti ukupnog obima i asortimana za pokrie fiksnih trokova proizvodnje i prodaje i potom formiranje neto rezultata celine poslovnog subjekta, to iskljuuje potrebu alokacije fiksnih trokova po proizvodima. 25. Navedite ime je uslovljeno razgranienje izmeu tro. proizvoda i tro. perioda i navedite trokove perioda koji se ne alociraju na prodate proizvode (tretiraju se kao rashod preduzeca) u uslovima primene SO po standardnim varijabilnim trokovima? Trokovi perioda koji se ne alociraju na prodate proizvode (tretiraju se kao rashod preduzeca) su odstupanja od standardnih varijabilnih trokova proizvodnje i ukupni fiksni trokovi proizvodnje. 26. Ukratko objasnite razloge zbog kojih sistem obrauna po varijabilnim trokovima u svim situacijama odbacuje najrealniji rezultat (Koji obraun odbacuje najreaniji rez.)? Sistem obrauna po varijabilnim trokovima u svim situacijama odbacuje najrealniji rezultat zato to je eliminisana mogunost popravljanja tekueg rezultata na teret narednih obraunskih perioda forsiranjem obima proizvodnje iznad obima prodaje. Iz CK iskljuena su sva odstupanja od VT ali i ukupan iznos OFT. To znai da rezultat ne zavisi od ekonominosti troenja proizvodnih inilaca, efikasnosti rada i odnosa obima prodaje i obima proizvodnje. Rezultat zavisi samo od obima prodaje i cena! 27. Grafiki predstavite problem periodizacije trokova po SO po stvarnim trokovima, standardnim trokovima i po standardnim varijabilnim trokovima (videti 7, 13 i 20) 28. Objasnite sutinu razvijenog oblika Direct Costing-a (obrauna postepenog pokria FT)? Ideja o tro. proizvoda i tro. perioda ostaje nepromenjena. Rashodi tekueg perioda su odstupanja od VT prooizvoda (posledica propusta u troenju), FT proizvoda i svi neproizvodni trokovi osim onih koji se eventualno kao VT realociraju na mesta trokova kao deo varijabilnih trokova IiR i deo tro. upravljanja. Glavna novina je to to se iz kontribucionog rezultata proizvoda ne vri pokrie ukupnih fiksnih trokova kao jedinstvenog bloka, ve postepeno pokrie odgovarajuih slojeva fiksnih trokova i saglasno tome, viestepeno iskazivanje kontribucionog rezultata po pokriu odgovarajuih fiksnih trokova. Proizvod odbacuje KR za pokrie FT grupe proizvoda tek po pokriu svojih FT. 29. Zato se neproizvodni trokovi tretiraju kao trokovi perioda? 1) prema tradicionalnom shvatanju neproizvodni tro. predstavljaju definitivan odliv vrednosti u trenutku njihovog nastanka zato ih u celini treba ukljuiti u tekui BU 2) postoji problem nepostojanja fizikog objekta u situacijama kada bi se ovi trokovi odlagali za naredne obraunske periode

3) postoji neizvesnost u pogledu moguih buduih efekata po osnovu eventualno odloenih neproizvodnih trokova 4) tekoe merenja efekata po osnovu odloenih neproizvodnih trokova Kljuni razlozi su 3. i 4. Neizvesnost efekata i problem njihovog merenja. Uvek kada ovi razlozi postoje ide se na trokove perioda. 30. Koji su razlozi za razmiljanje da li neproizvodne tro. treba tretirati kao tro. tekueg perioda? 1) znaajno optereuju BU (visoki su trokovi) 2) esto se radi o trokovima koji znae ulaganje sada, a nastanak efekata u budunosti Ne naputa sae ideja da su to tro. perioda pitanje je samo da li su tro, tekueg perioda ili ih treba podeliti na naredne godine (ukljuiti u BU u okviru nematerijalnih ulaganja) 31. Obraunajte ukupne trokove perioda ili trokove perioda vezane za trokove proizvodnje Zadaci!

IX SISTEMI OBRAUNA TROKOVA I PERIODINI REZULTAT1. ta podrazumevamo kada kaemo polaganje rauna? Polaganje rauna moe biti: - interno (pre svega o uspehu, uglavnom na kratak rok, i po podrujima za rentabilnost) - eksterno (o stanju i uspehu, uglavnom godinje, zvanino izevetavanje) 2. Navedite ciljeve obrauna trokova u vezi sa bilansiranjem poslovnog rezultata? - obezbeivanje informacija za potrebe zvaninog bilansiranja rezultata - obezbeivanje informacija za potrebe kratkoronog obrauna rezultata - obezbeivanje informacija za potrebe obraun rezultata po uim organizacionim delovima 3. Ukratko objasnite ciljeve obrauna trokova u vezi sa zvaninim bilansiranjem rezultata Pri sastavljanju zvaninih godinjih izvetaja (BS i BU) FR ne moe da se osloni samo na naela, principe, politike i propise preduzea (koji odstupaju koliko smeju od zvaninih), ve su mu potrebne i informacije iz pogonskog raunovodstva. Pre svega se radi o CK uinaka za potrebe procene zaliha (sledea 2 pitanja). Kao zakljuak, FR ne moe da obezbedi relevantne podatke za vrednovanje zaliha uinaka (jer se iz njega ne moe zakljuiti podela trokova po f-onalnim podrujima, na FT i VT, na direktne i opte, na normalne i nesvrsishodne), to moe samo pogonski obraun. Zato on mora uvaavati informacione zahteve zvaninog polaganja rauna, ali na nain da ne bude ugroeno zadovoljenje drugih ciljeva pogonskog obrauna. 4. Navedite na kom podruju je vazna primena MRS 2 Zalihe i obrazlozite zasto? Finansijsko knjigovodstvo u BU iskazuje rezultat koji zavisi od info. iz pogonskog obrauna. One se odnose na cene kotanja uinaka za potrebe procene njihovih zaliha to je jedan od kritinih obraunskih koraka u fin. knjigovodstvu. Zato je vano imati na umu odredbe Meunarodnih raunovodstvenih standarda. 5. Navedite kako treba vrednovati zalihe prema MRS 2 i definiite te vrednosti Zalihe prema MRS 2 treba vrednovati po PCK ili po neto prodajnoj vrednosti i to samo u onim situacijama ako je neto prodajna vrednost ispod PCK. Gornja granica za bilansiranje zaliha je PCK. PKC obuhvata tro. materijala, tro. plata, OVT proizvodnje - samo objektivno potrebne VT i FT proiz. koji odgovaraju normalnom korienju kapaciteta. Neto prodajna vrednost je razlika izmeu procenjene prodajne vrednosti na odreeni bilansni dan i procenjenih tro. prodaje i tro. zavretka proizvodnje za nedovrenu proizvodnju. (Proc. prodajna vrednost tro. prodaje = za gotove proizvode) 6. Navedite ciljeve obracuna troskova u vezi sa kratkoronim obraunom rezultata? Kratkoroni obraun rezultata treba da se odnosi na krae vremenske intervale (kvartale, mesece) i sutinski u kratkoroni obraun spada i polugodinji obraun. Ali, kada se kae kratkorono izvetavanje, uglavnom se misli na meseno, za interne potrebe preduzea. Da bi se dobro upravljalo preduzeem, nije dovoljno donositi samo mudre odluke, ve i pravovremene. To se preko godinjieg i polugodinjeg izvetavanja ne moe postii, pa se mora uvesti ee izvetavanje. To izvetavanje moe da odgovara formi zvaninog BU, ili da bude po sadrini isti, samo sa saetom emom BU.

Tada su informacioni zahtevi isti kao za zvanino izvetavanje, samo to smo prevazili problem pravovremenosti. To nije jedini problem koji treba reiti kako bi se pravilno upravljalo poslovnim rezultatom. Kratkoroni obraun bi trebalo da se bavi samo poslovnim rezultatom i na taj nain eliminie efekte neutralnih Ph i Rh iz FR. Takoe, on mora ui dublje u poslovni rezultat preko analitikog obuhvatanja (sistem stalnog inventara). Ali, potrebna je jo jedan bitan korak: fakturisana realizacija (ostvaren Ph) mora biti umanjena za trokove prodatih uinaka u analitikom BU (aurno skontiranje izlaza proizvoda i kalkulaciju KCK jedinice proizvoda). Takoe za obraun doprinosa menadmentu je od koristi vie marginalni rezultat, pa je potrebna i info o PVT. Najbolji za promenu SO po stand. var. trokovima, pa SO po standarnim, pa tek onda po stvarnim! 7. Navedite karakteristike kratkoronog obrauna rezultata (Navedite ciljeve obracuna troskova u vezi sa kratkoronim obraunom rezultata)? a) po obimu i sadrini moe da odgovara zvaninom BU b) po pravilu se bavi samo poslovnim aktivnostima c) podrazumeva dublju analizu (sagledavanje doprinosa proizvoda, grupa proiz. i dr. segmenata uspehu preduzea) d) podrazumeva primenu metode prodatih uinaka koja omoguava segmentiranje po vertikali i horizontali e) neophodan je varijabilni obraun trokova zbog toga to se procena profitabilnosti proizvoda vri na osnovu KR 8. Navedite ciljeve obrauna troskova u vezi sa decentralizacijom preduzea? Menaderi preduzea mogu imati informacioni interes o doprinosu odreenih delova preduzea rezultatu, pa samim tim i za ralanjivanje Ph, Rh i rezultata po: - proizvodima, grupama proizvoda - tritima - kanalima prodaje - grupama kupaca Za ove informacije od presudnog znaaja je KR, pa samim tim i info o PCK i KCK, a vidi se i potreba za varijabilnim trokovima prodaje i proizvodnje ili direktnim FT proizvoda, trita i sl. U divizionalnim preduzeima od posebnog je znaaja decentralizacija rezultata, pa se stoga javljaju investicioni i profitni centri. Ali, i u okviru tih centara trebalo bi da postoji podela na trita, proizvode i sl., tj. i oni bi trebalo da imaju sistem internog izvetavanja. 9. Ukratko objasnite upotrebnu vrednost pojedinih sistema obrauna trokova na podrujima kratkorocnog obracuna rezultata i decentralizacije periodicnog rezultata? 1) sistem obrauna po stvarnim trokovima kratkoroni rezultat nije dovoljno auran (jer obraun ukupnog periodinog uinka je neizvodljiv bez podataka naknadne kalkulacije koja obino dospeva prekasno za potrebe menadmenta kratkoroni rezultat nije dovoljno informativan zato to su periodini rezultati meusobno neuporedivi i zato to je diferenciranje rezultata po vertikali mogue samo u 2 nivoa 2) sistem obrauna po standardnim trokovima kratkoroni rezultat je dovoljno auran (relativno stalna CK) kratkoroni BU znatno je transparentniji omoguava viestepenu diferencijaciju poslovnog rezultata 3) sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima kratkoroni rezultat je dovoljno auran Poboljanja informacione prozirnosti kratkoronog BU celine i delova kriterijumi Stvarni Sandardni Standardni varijabilni Neauran jer nudi Auran jer nudi unapred poznatu jer nudi unapred poznatu Auran Aurnost naknadno poznatu CK CK CK Ne dovoljno Informativniji Najinformativniji Iformativnost

10. Rangirajte SOT prema aurnosti informacija koje oni kao takvi obezbeuju menadmentu preduzea i objasnite ime je takvo rangiranje uslovljeno? 1) sistem obrauna po stvarnim trokovima 2) sistem obrauna po standardnim trokovima 3) sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima 11. Rangirajte SOT prema visini iskazanih trokova perioda u proizvodnom funkcionalnom podruju i objasnite ime je takvo rangiranje uslovljeno? 1. SO po standardnim varijabilnim trokovima 2. SO po standardnim trokovima 3. SO po stvarnim trokovima U SO po stvarnim trokovima ne postoje trokovi perioda u okviru funkcije proizvodnje, ve svi idu u trokove proizvoda, pri SO po standardnim trokovima u trokove perioda u proizvodnji ulaze samo odstupanja, a pri SO po standardnim varijabilnim trokovima najvei su trokovi perioda unutar funkcije proizvodnje, jer tu spadaju svi FT i odstupanja od VT proizvodnje.

X ANALIZA PRELOMNE TAKE1. Zato se esto koristi analiza prelomne take? esto se koristi: 1) zato to je jednostavna za upotrebu 2) omoguava praenje globalnih tokova rentabiliteta preduzea (ph, tr, obim, cene, rezultat) 3) koristi se u kratkom roku na podruju planiranja i kontrole 4) podesna je ta vie nivoe menadmenta Ne analiziramo profitabilnost zato to ne uzima u obzir visinu angaovanog kapitala 2. Ukratko objasnite glavne pretpostavke na kojima poiva analiza praga rentabilnosti? Da bismo mogli da vrimo analizu praga rentabilnosti neophodno je da budu ispunjene sledee pretpostavke: 1) odvojiti ukupne trokove na fiksnu i varijabilnu komponentu 2) kretanje VT je apsolutno proporcionalno kratanju obima aktivnosti 3) FT su konstantni u datom rasponu aktivnosti 4) pravolinijsko kretanje prihoda i trokova 5) analiza PT je analiza tokova rentabiliteta u kratkom roku 6) analiza PT zahteva jednakost obima proizvodnje i obima prodaje mi uvodimo tu pretpostavku, ali nije tano da se analiza PT ne moe vriti u dugom roku 7) vri se i koliinski i vrednosno (Q se obino vezuje za monoproizvodna preduzea) Prva 4 su neophodna! Poto se spominje VT i FT znamo da se radi o kratkom roku 3. Koje prednosti donosi pretpostavka o pravolinijskom kretanju trokova (prihoda) 1) omoguava brze projekcije UT (UPh) za alternativne obime aktivnosti 2) izjednaava MT sa PVT i tako ih ini konstantnim (MPh sa PPh) 3) eliminie progresiju trokova (degresiju prosenog prihoda) pri visokim nivoima aktivnosti 4. Definiite PT najmanje na 2 naina I definicija PT je onaj obim aktivnosti (proizvodnje, prodaje) gde se izjednaavaju ukupni prihodi i ukupni trokovi (VT za taj obim aktivnosti i FT celog perioda). Na tom nivou je neto rezultat jednak nuli. II definicija PT je onaj obim aktivnosti gde se izjednaava kontribucioni rezultat i FT. Na tom nivou su neto rezultat i mara sigurnosti jednaki su nuli. PT se nalazi na granici izmeu zone neto dobitka i zone neto gubitka (mrtva taka, prag rentabilnosti). 5. Grafiki predstavite PT zasnovanu na konceptu neto rezultata, kontribucionog rezultata i zasnovanog na kontribucionom dobitku i obimu. Slike na kraju ove glave 6. Definiite maru sigurnosti i predstavite istu na grafikonu prelomne take?

Mara sigurnosti je razlika izmeu PT i tekuieg OA. Ona predstavlja moguu stopu smanjenja aktivnosti u odnosu na planirani prihod bez opasnosti ulaska preduzea u zonu gubitka. Mara sigurnosti na grafikonu prelomne take slika na 300. strani 7. Objasniti kako izolovano rast cena utie na PT i rezultat, a kako sa drugim faktorima? Izolovano poveanje prodajnih cena dovodi do poveanja kontribucionog rezultata po jedinici i njegove stope, do smanjenja prelomne take, poveanja kontribucionog dobitka u masi i poveanja neto dobitka ili smanjenja neto gubitka. (Izolovano smanjenje prodajnih cena suava podruje marginalnog dobitka, odnosno dovodi do pada kontribucionog rezultata po jedinici i stope KR, do poveanja prelomne take, i pada neto dobitka ukoliko je marginalni dobitak dovoljan da se ne pojavi neto gubitak.) Izolovane promene su retkost, pa poveanje prodajnih cena uz promenu drugih faktora moe anulirati pozitivne efekte poveanja PC po poslovni rezultat ili ga ak smanjiti. Smanjenje PC moe obezbediti toliki dodajni obim proizvodnje i prodaje, koji moe biti prihvatljiv uprkos tome to prelomna taka moda raste. 8. Objasniti kako izolovano smanjenje prosenih VT utie na PT i rezultat, a kako sa drugim faktorima? Izolovanim smanjenjem prosenih VT po jedinici proizvoda postie se poveanje KR po jedinici i stope KR, to omoguava izjednaavanje ukupnog marginalnog dobitka i FT, odnosno prihoda i ukupnih trokova na niem OA. Ovo vodi veem neto dobitku. (Izolovano poveanje VT po jedinici dovodi do pada kontribucionog dobitka po jedinici i stope marginalnog rezultata, to uslovljava rast PT i pad neto dobitka za planirani OA) esto nisu mogue izolovane promene VT, ve dolazi i do promene FT. Dodatni FT mogu anulirati pozitivne efekte porasta KR. Takoe, smanjenje VT moe biti nautrb kvaliteta proizvoda u toj meri da dovede do smanjenja tranje, obima proizvodnje i prodaje. 9. Objasniti kako izolovano smanjenje FT utie na PT i rezultat, a kako sa drugim faktorima? Izolovano smanjenje diskrecionih FT ne menja kontribucioni dobitak po jedinici niti stopu KD. Zbog toga to su PC i VT po jedinici jedini inioci kontribucionog dobitka po jedinici i stope KD, a oni po pretpostavci miruju. Meutim smanjenje FT smanjuje PT, jer je sada potreban manji OA za izjednaavanje KD sa FT, odnosno prihoda sa ukupnim trokovima. (Izolovano poveanje FT dovelo bi do porasta PT, suenja zone neto dobitka i proirenja zone pokria FT iz marginalnog rezultata. Dolo bi do smanjenja neto dobitka, uprkos nepromenjenom kontribucionom dobitku) Izolovane promene FT su mogue, ali najee nisu. Smanjenje FT sa ciljem popravljanja poslovnog rezultata, moe doneti pad tranje i obima prodaje, to uz ostale nepromenjene uslove moe usloviti toliko smanjenje KD da pozitivni efekat smanjenja FT bude anuliran ili da dodje i do pada dobitka (tada je razumno odustati od akcije smanjenja FT iako ona smanjuje PT). Dodatni FT mogu doneti dodatni obim proizvodnje i prodaje, porast ukupnog kontribucionog i neto dobitka i porast MS tako da akciju dodatnih fiksnih ulaganja treba prihvatiti uprkos 10. Definiite FT, objasnite ih, navedite vrste i po 2 primera za svakog od njih? FT su svi oni trokovi za ije se apsolutne iznose oekuje da u kratkom roku ostanu nepromenjeni. Njihov ukupan iznos uslovljen je veliinom kapaciteta, a ne obimom aktivnosti. Postoje dve vrste FT: 1. nekontrolabilni unapred dati dugoronim odlukama (trokovi amortizacije, trokovi zakupa) 2. kontorlabilni (diskrecioni) pod uticajem su menadera, koji tekuim odlukama mogu da utiu na njih (trokovi istraivanja i razvoja, trokovi propagande, reklame) 11. Zato promena obima aktivnosti ne utie na nivo prelomne take? 12. ta e biti sa PT i neto dobitkom ako preduzee povea obim aktivnosti (obim prodaje) za 10%? Izolovano pomeranje OA nema uticaja na poloaj PT, zbog toga to linije prihoda, VT i FT ostaju nepromenjene (FT, KD po jed. i stope VT i KD zadravaju prvobitne vrednosti). Ukupni kontribucioni i neto rezultat rastu usled injenice da rast OA donosi dodatni ph i dod. VT, a njihova razlika predstavlja prirast KD. esto nema izolovanih promena OA, ve je posledica obaranja PC, poveanja VT ili dodatnih FT. Usled toga mogu se promeniti odnosi izmeu ph i trokova tako, da poveanje OA ne donese dodatni neto dobitak.

Pomeranje ostalih faktora rezultata moe ne samo kompenzirati negativne efekte pada obima, ve i poboljati neto rezultat. 13. Koji su to efekti promene asortimana? Ukratko objasnite problem uticaja promena u asortimanu na prelomnu taku, maru sigurnosti i dobitna ostvarenja? 1) pomeranje proizvodnje i prodaje ka rentabilnijim proizvodima (sa veim KD) dovodi do obaranja PT, porasta prosenog i ukupnog KD, do poveavanja neto dobitka i do rasta mare sigurnosti. 2) pomeranje proizvodnje i prodaje ka manje rentabilnim proizvodima izaziva obrnute efekte 3) vano je paljivo praenje relativnog rentabiliteta pojedinih proizvoda ili barem grupa proizvoda, to je ozbiljan obraunski izazov 4) ukoliko je propusna mo trita prodaje jedini ograniavajui faktor, onda je KR pouzdan kriterijum ocene rentabiliteta proizvoda i podloga upravljanja aortimanom. U uslovima ogranienog kapaciteta, koliina direktnog materijala ili nekog drugog ulaznog faktora, uloga kriterijuma premeta se na preraunati KR po mainskom asu ili asu izrade, po jed. direktnog materijala ili po jedinici drugog ogranienog ulaznog inioca proizvodnje 5) promene u asortimanu su esto skopane s paralelnim promenama nekih ostalih inilaca PT i poslovnog rezultata, to namee potrebu paljive izrade predrauna ph, trokova i rezultata 14. Objasnite zato je proseni rezultat nepouzdana osnova za upravljanje asortimanom? Zbog fiksnih trokova 1) Proseni KR je najbolji pokazatelj individualne profitabilnosti proizvoda u asortimanu jer nastaje kao razlika izmeu dve veliine za koje je odgovoran svaki pojedinani proizvod 2) Ovde nema mesta za FT iz 2 razloga - formalnog ne postoji pouzdan kriterijum za razgranienje FT po proizvodima, pa bi njihovo alociranje bilo arbitrarno i iskrivilo bi rentabilitet proizvoda - sutinskog promene u odnosu izmeu proizvoda se u najveem broju deavaju kada se preduzee nalazi ispod pune iskorienosti kapaciteta. Kako god uradili preraspodelu ukupni FT e ostati isti 15. Ako pomeramo VT i FT ta se deava na grafikonu? Pria na osnovu grafika. 16. Zato se mainski kapacitet smatra retkim faktorom? Mainski kapacitet je ograniavajuci faktor zato to se u kratkom roku ne mogu da izgraditi novi kapaciteti. S obzirom na injenicu da mi analizu izbora asortimana vrimo za kratak rok (koristimo i varijabilne i fiksne trokove) onda mainski kapacitet smatramo ograniavajuim faktorom. Ako je re o dugom roku onda to ne bi bio ograniavajuci faktor vec bi smo mogli tada izgraditi nove kapacitete. 17. ematski prikaite negativnu maru sigurnosti i objasnite ta karakterie takvu situaciju u preduzeu Nacrtati normalno grafik prelomne tacke i samo tekui obim aktivnost staviti da je manji od prelomne take. Preduzee svojim prihodima ne pokriva trokove, odnosno stvara gubitke pri tekuem obimu aktivnosti. (To je Miodrag rekao, ja nisam ovo uila pa ne znam. Teodora ;) )

Slika za pitanje 5.1. UPh 2.zona dobitka

UPhzona dobitka

Ph, Tr, rezultatzona gubitka

Ph, Tr, rezultatUTrzona gubitka

UTr

PT FT3.

PT

OAzona dobitka zona gubitka

OA

Ph, Tr, rezultat

Kontribucioni rezultat

PT OA

Napomena: u zadacima kriterijum za odluivanje nije PT, ve rezultat (PT je samo instrument za planiranje i kontrolu). Uvek uz tendenciju PT pogledati i ta se deava sa neto dobitkom, a ta sa KR.

XI INFORMISANJE ZA POTREBE FORMIRANJA CENA1. Koji su to faktori politike cena? 1) tranja 2) konkurencija na strani ponude 3) ekonomska politika i druge dravne mere 4) trokovi Racionalna politika cena podrazumeva adekvatno uvaavanje svakog od ovih faktora. Ulogu trokova nikako ne treba ni preceniti ni potceniti. 2. Zato je primena ekonomsko-teorijskog modela esto sporna pri odreivanju cena u stvarnosti? 1) Zbog pretpostavke da je kriva tranje poznata proizvoaima (menadment uglavnom ima samo grubu predstavu o njoj) 2) Zato to se zasniva na pretpostavci da se proizvoai rukovode samo ciljem maksimizacije dobitka 3) Osim cene postoje i drugi znaajni inioci obima tranje i prodaje proizvoda (promocija, posebne prodajne usluge, kreditiranje kupaca i sl.) Poslovni ljudi uglavnom poseu za pragmatinijim pristupima i metodama formiranja cena, koje se baziraju na informacijama iz obrauna trokova.

3. Zato su trokovi vani za formiranje prodajne cene? Vei broj razloga: 1) krivu tranje za svojim proizvodima poznaje veoma mali broj preduzea 2) u dugom roku da bi opstala preduzea moraju da obezbede pokrie prosenih PUNIH trokova 3) u kratkom roku VT predstavljaju donju granicu za formiranje PC 4) iznos trokova preduzea priblino odgovara iznosu trokova konkurentskih preduzea, pa su oni dobra osnova za poreenje 5) predstavljaju polaznu determinantu u uslovima pregovaranja o PC 6) u uslovima dravne regulacije cena cilj je da se pokriju neki opravdani trokovi 7) u uslovima proizvodnje po porudbina kupaca PC se po pravilu zasnivaju na trokovima 8) u inflatornim uslovima nastoji se da se obezbedi pokrie realnih trokova i reprodukcionih tro. 9) u uslovima kada se formiraju transferne cene imaju veoma vanu ulogu 4. Koja 4 glavna pitanja poslovni ivot preduzea moe da postavi u vezi sa cenama? 1) koje cene ponuditi za nae proizvode? Mogu se kretati od nivoa VT pa sve do pokria punih tro. U kratkom roku VT su donji nivo za formiranje cene, a u dugom preduzee mora da pokrije ukupne tro. 2) koje cene prihvatiti za nae proizvode? Zavisi od toga da li postoje slobodni kapaciteti i od roka. U kratkom roku i u uslovima nedovoljnog korienja kapaciteta donji nivo su VT (proseni varijabilni/ marginalni tro). Relevantni su marginalni tro. tro. kojih ne bi bilo da posao i cenu ne prihvatimo. 3) Kako formirati interne (transferne) cene? 4) Kako formirati PC u inflatornim uslovima? Taj problem zahteva este promene PC, aktuelizacije trokova i njihovo dovoenje na realni nivo. PC se u ovakvim uslovima esto rauna po reprodukcionim trokovima, odnosno po trokovima zamene. - problem formiranja PC pojedinanih proizvoda menaderi moraju da prepoznaju proizvode na kojima gube i one proizvode koje im donose najvie profita. On mora poznavati svoje trokove. Vane su im i info o strukturi tro. (da li dominiraju FT ili VT) - ako formiramo cene na osnovu trokova, na koji nain to treba da uradimo? 5. Ako preduzee formira cene prema konkurentskim trokovima da li treba da poznaje svoje trokove? Kupce ne interesuju trokovi preduzea, oni nisu spremni da plate viu cenu zbog viih trokova ako mogu da prodju jeftinije kupovinom proizvoda drugog preduzea. Ali, i kada se cena formira na bazi trinih cena, vani su trokovi. Menader mora da prepozna proizvode na kojima gubi i one koji mu donose najvie profita. On mora poznavati svoje trokove. to je bolja informaciona podrka donosie bolje odluke. Vane su informacije o visini i strukturi trokova (nije svejedno da li dominiraju FT ili VT, ako dominiraju FT, proseni trokovi e opadati sa rastom OA) 6. Objaniste od kojih pretpostavka polaze metode za formiranje cena? Prve tri metode metod punih tro, tro. prerade i marginalnih trokova polaze od pretpostavke da se do predloga PC dolazi zaraunavanjem karakteristine stope dobitka na odgovarajui koncept trokova jedinice proizvoda, po emu se one meusobno razlikuju. Metod stope prinosa na angaovana sredstva u formiranje cena ukljuuje i angaovana sredstva zajedno sa karakteristinom stopom prinosa na ta sredstva po proizvodima, grupama proizvoda i pogonima i sl. 7. ime se slui metoda punih trokova u formiranju PC? Slui se prosenim punim trokovima proizvoda, odnosno punom (komercijalnom) cenom kotanja i stopom neto rezultata.

8. Navedite prednosti primene metode punih trokova? 1) primena ove metode omoguava pokrie prosenih punih trokova, to je potrebno u dugom roku 2) doprinosi stabilnosti ponude proizvoda, a time i stabilnosti ukupnog trita 3) najsigurnija, jer obezbeuje pokrie punih trokova u dugom i u kratkom roku, ali nije i najefikasnija jer ignorie marginalnu tehniku pri formiranju PC 4) ponuda proizvoda po cenama ispod punih trokova moe izazvati sumnju kod kupaca u pogledu kvaliteta proizvoda 5) po pravilu se koristi u uslovima proizvodnje po porudbinama 6) jednostavna za primenu to omoguava da se odluke o cenama prenesu i na nie upravljake nivoe 9. Navedite nedostatke primene metode punih trokova? 1) ne uvaava elastinost ponude to izaziva este adaptacije cene 2) ignorie ponaanje konkurencije injenicu da konkurencija moe proizvoditi po niim trokovima, to e opet zahtevati adaptaciju postojeih cena 3) ignorie mogunost popravljanja rezultata prihvatanjem porudbina po cenama koje su ispod postojeih cena 4) veliki problem jeste alokacija FT po pojedinanim trokovima ako alokacija OFT nije dobro uraena, to e imati za posledicu netane PC 10. Objasnite sutinu metode trokova prerade za potrebe formiranja PC? Metoda trokova prerade polazi od pretpostavke da materijal izrade ne donosi dobitak, odnosno sa tzv. dodata vrednost u proizvodnji treba da bude osnov za raunavanja karakteristine ciljne stope dobitka. Kada su vreme prerade i trokovi prerade isti, isti su i iznosi zaraunatog dobitka po jedinici. Tada bi ponuene PC bile razliite zbog razliitih iznosa trokova materijala izrade koji takoe ulaze u prodajnu cenu. Ovo opravdava upotrebu stope dobitka na trokove prerade. Po internoj logici ova metoda podsea na kalkulaciju prodajnih cena i usluga. Tada se operie sa PC norma sata ili mainskog asa. Podobna je za sluajeve gde uz proizvodnju u sopstvenoj reiji postoji i usluna prerada materijala domaeg ili stranog kupca. 11. Objasnite sutinu metode marginalnih trokova za potrebe formiranja PC? Ova metoda odgovara kontribucionom pristupu formiranja PC. Zasniva se na pretpostavci da je KR podobnije analitiko sredstvo odreivanja cena od neto rezultata (posebno tano ako se radi o kratkoronoj politici i formiranju cena za posebne porudbine). Relevantni tro. su samo oni koji e dodatno nastati ili nestati prihvatanjem ili odbacivanjem proizvoda. Iskljuuje se potreba alokacije OFT po proizvodima, to olakava kalkulacioni proces i eliminie jedan od glavnih osnova za greku. KCK ukljuuje samo varijabilne tro. proizvodnje i prodaje. Oni predstavljaju najniu granicu PC. 12. Navedite prednosti primene metode marginalnih trokova u procesu formiranja PC? 1) u procesu formiranja PC nudi kontribucioni pristup stvaranje informacione osnove da se cene formiraju na osnovu VT i da se prati doprinos pojedinanih proizvoda ostvarenju KR, a preko toga pokriu FT i ostvarenju neto rezultata 2) nudi fleksibilan (diferencijalan) pristup formiranja PC (na nivou izmeu VT i PC zasn. na m. punih tr.) 3) izbegava se alokacija FT koja je uvek arbitrarna (subjektivna) i glavni uzronik netanosti kalkulacije 4) posebnu vrednost ima u kratkom roku u uslovima nedovoljnog korienja kapaciteta, jer omoguava popravljanje rezultata 13. Navedite nedostatke primene metode marginalnih trokova u procesu formiranja PC? 1) zanemarivanje potrebe pokria ukupnih trokova u dugom roku 2) u sluaju specijalne porudbine prerastu u stalnu proizvodnju postoji opasnost da cene zasnovane na marginalnim trokovima prerastu u stalne cene 3) ukoliko preduzee snizi svoje cene na nivo VT ili neto vie od toga postoji opasnost da konkurencija reaguje tako to e jo vie sniziti svoje cene koje bi mogle da budu i ispod VT preduzea

14. Objasnite sutinu metode stope prinosa i navedite kalkulacione postupke koje zahteva primena ove metode u procesu formiranja PC? Formiranje PC po ovoj metodi uvaava angaovana sredstva. Ova metoda polazi od pretpostavke da vrhovni cilj preduzea nije maksimiziranje poslovnog rezultata u masi, ni stope dobitka u odnosu na prihod, niti stope dobitka prema trokovima, ve maksimiziranje odnosa ostvarneog rezultata i u tu svrhu angaovanih sredstava. Realna je i pretpostavka da angaovana sredstva nisu srazmerna tro. njihove proizvodnje i prodaje, odnosno da imaju razliitu brzinu obrta i vreme vezivanja uloenih sredstava od proizvoda do proizvoda. Ova metoda pretpostavlja sledee kalkulacione postupke: a) obraun angaovanih sredstava = standardni trokovi/planirani koeficijent obrta b) obraun potrebnog dobitka po proizvodima =(ang. sredstva*plan. stopa prinosa/uk. br. jed. proizvoda) c) kalkulacija prodajne cene 15. Navedite prednosti i nedostatke primene metode stope prinosa? Kljuna prednost jeste uspostavljanje veze izmeu formiranja PC i ciljne stope prinosa i to preko dobitka koji treba zaraunati svakom proizvodu. Osnovni nedostatak vezan je za neto obraun angaovanih sredstava po proizvodima. To najee nije jednostavno i pouzdano. 16. Predstavite formalnu strukturu kalkulacije PC zasnovanu na metodi punih trokova, trokova prerade, marginalnih trokova i metode stope prinosa (a, b i c)? Strane 326, 327,329, 331 i 332. 17. Zato kompanije nekada obrnu metod: Trokovi+ciljani dobitak=Prodajna cena? Jer je cena esto unapred odreena, pa koriste: Prodajna cena- ciljani dobitak= ciljani trokovi. Ako su njihovi trokovi od stvarnih trokova, onda je situacija dobra. Ako utvrde da su njihovi trokovi vei od ciljanih, onda je dobra stvar to su unapred poznati, pa znaju da nee proizvoditi. 18. Grafiki prikaite krug meuzavisnosti Prodajna cena

Dobitni ciljevi

Predvieni obim prodaje

Proseni trokovi jedinice

XII RAUNOVODSTVO ODLUIVANJA1. Zato se menaderi ne razmatraju sve informacije pri odluivanju izmeu alternativa, nego razmatraju samo one relevantne? a. lako otklanjaju nagomilane i potencijalno zbunjujue podatke b. korisno kada ne mogu sve info blagovremeno da prikupe c. time tede svoje vreme 2. Objasnite faktore poslovnog odluivanja Postoje kvantitativni i kvalitativni faktori poslovnog odluivanja. Kvantitativni su faktori koji se mogu izmeriti jezikom cifara. Mogu biti finansijske prirode (trokovi materijala, prihodi od prodaje) ili nefinansijski (procenat tanosti sletanja aviona, skraenje vremena razvoja novog proizvoda). Kvalitativni se ne mogu iskazati preko cifara, ve samo opisno, ali to ne umanjuje njihovu relevantnost (uticaj odluke na moral zaposlenih i sl.) Donosioci odluka ne smeju podlei cifarskoj zavodljivosti kvantitavnih fakotra. 3. Kako UR gleda na trokove? 3 podruja trokova u UR Sve uprvaljake potrebe za info o 3 koncepta informacija o trokovima trokovima potiu iz 3 podruja Polaganje rauna Koncept punih (ukupnih) trokova Upravljaka kontrola Koncept kontrolabilnih trokova i uinaka Poslovno odluivanje Koncept dif. trokova i uinaka 4. Prikaite proces donoenja odluka iz perspektive menadera (menaderski pristup)

Kod procene alternativnih smerova aktivnosti sagledavaju se slabosti i prednosti sa aspekta kvalitativnih i kvanitativnih informacija (pitanje 2). Nadgledanje i kontrola slue testiranju da li odluka rezultuje ono to su planirali. Cilj ove faze je uneti feedback informaciju u proces. Feedback informacije mogu biti: 1) pozitivne menader je doneo odluku koja je u liniji sa njegovim oekivanjima doneta je dobra odluka 2) negativne - znai da je dolo do greke i da je doneta neadekvatna odluka koja troi vie resursa nego to smo planirali. U tom sluaju, moramo se vratiti unazad, bolje u taku 3, nego u taku 1 (ako smo pogreno analizirali problem). Greka moe nastati u fazi donoenja odluke (jeftinije) ili prilikom identifikovanja i prepoznavanja problema.

5. Proces donoenja odluka iz perspektive raunovoe (raunovodstveni pristup)

6. Koje informacije trokovi moraju da zadovolje da bi bili relevantni za reavanje odreenog problema? (kriterijum relevantnosti) Relevantni (koji se mogu izebei) Irelevantni (koji se ne mogu izbei) Pogoeni (izazvani) odlukom Ne zavise do odluke Budui (planirani) trokovi Sunk trokovi Trokovi koji su razliiti izmeu Trokovi koji se ponavljaju u identinom alternativa koje se razmatraju iznosu za razmatrane alternative 7. Navedite osnovne karakteristike irelevantnih trokova u procesu poslovnog odluivanja 8. Ukratko objasnite da li se sa aspekta inf. podrke poslovnom odluivanju mogu izjednaiti relevantni i irelevantni trokovi? Podela trokova na relevantne i irelevantne se temelji na kratkom roku. U dugom roku su svi trokovi relevantni. 9. Da li je podela trokova na FT i VT vana za odluivanje? U kom kontekstu stoji podela na FT i Vt u odnosu na relevantne i irelevantne trokove? Podela na FT i VT nema nikakvog uticaja na poslovno odluivanje. Bilo koji troak e biti relevantan ako zadovoljava uslove relevantnih trokova. U kratkom roku razlikujemo relevantne i irelevantne trokove, dok su u dugom roku svi trokovi relevantni. 10. Ukratko objasnite da li se uvek i zbog ega za potrebe poslovnog odluivanja mogu izjednaiti relevantni i budui trokovi? Jedino informacije o buduim trokovima se mogu smatrati relevantnim. To iz prostog razloga to jo niko nije doneo odluku kojom je promenio prolost, tako da pri razmatranju alternativa istorijski (ili sunk) torkovi- trokovi koji su nastali kao posledica ve donetih odluka, se mogu smatrati kao irelevantni. Ali, to ne znai da su svi budui trokovi relevantni. Budui trokovi koji su jednaki za razliite alternative ne treba razmatrati. Dakle, pri odluivanju, moemo bezbedno zanemariti istorijske trokove i trokove koji se pojavljuju u identinom iznosu kod svih raspoloivih alternativa. 11. Definiite, navedite primere i ukratko objasnite situacije u kojima su oportunitetni trokovi relevantni za poslovno odluivanje Oportunitetni trokovi predstavljaju uinjenu rtvu ili izgubljenu korist od sledee najbolje odbaene alternative. Primer: proputena korist (prihod, profit, prinos, KR ili ak uteeni troak) od proizvodnje patika, jer smo se odluili za proizvodnju cipela. Oportunitetni trokovi su relevantni za poslovno odluivanje onda kada su kapaciteti preduzea ogranieni i kada ti kapaciteti mogu imati alternativnu upotrebu. Naime, menadment ih razmatra samo onda kada treba da donese odluku koju od moguih alternativa da primeni. Vano je jo naglasiti da su OT procenjena vrednost, jer samo realizovane alternative kreiraju transakcije, a poto OT to nisu, njih procenjuje UR. iz sveske: OT su uvek relevantni kada su kapaciteti ogranieni, potpuno uslovljeni i kada imaju alternativnu upotrebu. 12. Ukratko objasnite zbog kojih razloga menaderi u praksi u nedovoljnoj meri koriste koncept oportunitetnih trokova prilikom donoenja poslovnih odluka Najee je to iz 2 razloga: 1) jer teko prepoznaju situaciju kada e oportunitetni trokovi biti relevantni 2) jer se oficijelno finansijsko raunovodstvo ne bavi obuhvatanjem oportunitetnih trokova

13. Objasniti slinosti i razlike inkrementalnih i diferencijalnih trokova Sinonimi su samo sa aspekta odluivanja. Inkrementalni troak predtavlja realno poveanje (dodatak, prirastak) ukupnih trokova izazvano nekom alternativom. Ako se radi o smanjenju trokova diskrementalni trokovi. Ista pria za prihode. Diferencijalni trokovi predstavljaju razliku izmeu 2 inkrementalna troka. Iz ovoga sledi da je inkrementalni troak iri pojam, ali nezavisno po kojim trokovima odluujemo, odluka e biti ista. 14. Ukratko objasnite da li se sa aspekta inf. podrke poslovnom odluivanju mogu izjednaiti istorijski i irelevantni trokovi? Svi istorijski trokovi su irelevantni trokovi, ali nisu svi irelevantni istorijski. U irelevantne trokove mogu spadati i budui trokovi koji imaju istovetne iznose u svim alternativama. (za dodatno videti pitanje br. 6 i 9) 15. Ukratko objasnite koncepte diferencijalnih i oportunitetnih trokova (13 i 11) 16. Na kom roku se temelji donoenje poslovnih odluka? Zato? Temelji se na kratkom roku- manjem od godinu dana. Samo u kratkom roku imamo ogranienost kapaciteta, tj. ne moemo menjati kapacitete. I takodje, alternativne odluke se odnose na to kako na najbolji nain iskoristiti postojee resurse preduzea. I treba napomenuti, da, s obzirom da se radi o kratkom roku, nije potrebno respektovanje koncepta vremenske vrednosti novca. 17. Problem uspostavljanja optimalnog odnosa izmeu postojeih proizvoda u asortimanu. 3 razliite situacije u kojima poslovanje preduzea (pored propusne moi trita): 1. nije izloeno dejstvu nijednog drugog ograniavajueg faktora 2. izloeno je dejstvu barem jo jednog internog ograniavajueg faktora 3. izloeno simultanom dejstvu veeg broja internih ograniavajuih faktora Zadaci! 18. Ukratko objasnite u kojim uslovima je visina KR dovoljna za donoenje odluke o uvoenju novog proizvoda Kada nema dodatnih FT. 19. Problem uvoenja novog proizvoda Zadaci! 20. Problem eliminisanja proizvoda Zadaci! 21. U kojim situacijama se pojavljuje problem proizvoditi ili kupovati? Pojavljaje se u situacijama kada preduzee: - IMA SLOBODNE KAPACITETE Postoji alternativna upotreba - problem kako ih na najcelishodniji nain uposliti? Ne postoji alternativna upotreba slobodnih kapaciteta - NEMA SLOBODNE KAPACITETE Problem oslobaanja potrebnih kapaciteta? (Vodi rauna o OPORTUNIT. TR.) problem zakupa (nastanak dodatnih FT) Problem izgradnje dodatnih kapaciteta? (Ulaganje kapitala INVEST. odluka) 22. Zato se u sluaju kada nema ograniavajuih faktora i u sluaju kada postoji jedan ograniavajui faktor pojavljuje kontribucioni rezultat? Zato to se radi o razmatranju poslovnih odluka na KRATKI ROK, to ini FT irelevantnim, stoga se pri razmatranju doprinosa proizvoda gleda samo kontribucioni rezultat (Ph-VT). Ne razmatramo FT jer pretpostavljamo da preduzee raspolae sa slobodnim kapacitetima i da zbog toga nisu potrebna ulaganja u njihovo proirenje i pretpostavljamo da kombinovanje razliitih odnosa izmeu proizvoda u postojeem asortimanu ne zahteva nikakva dodatna ulaganja.

23. Navedite kvalitativne informacije koje mogu biti od znaaja za alternativu proizvoditi ili kupovati Za proizvoditi: elja za uspostavljanjem direktne kontrole nad dizajnom, kvalitetom, rasporedima isporuke delova, ouvanjem tajnosti proizvodnog postupka, poreske pogodnosti, slab kvalitet ponude i sl. A u korist kupovine: elja da se samnji organizacija i da se fokus stavi na osnovne kompetencije, kada nema dovoljno iskustva, kada eli da iskoristi pratee usluge dobavljaa... Ali, treba znati da oslanjanje na dobavljae moe biti dosta rizino (poveanje cena, kanjenje isporuke, opdanje kvaliteta moe ugroziti poslovanje preduzea). Zato treba teiti partnerskim odnosima sa dobavljaima 24. Objasnite OFT koji se mogu i koji se ne mogu izbei Trokovi su relavantni ukoliko se mogu izbei, OFT koji se mogu izbei su: trokovi IiR, tr. reklame, tr. nadzora (kontrole), zakup koji se moe otkazati i dr. Irelevantni trokovi su oni koji se ne mogu izbei i postoje sve dok kapacitet nije u potpunosti iskorien. OFT koji se ne mogu izbei su: tr. amortizacije, kamata, osiguranja, porez na imovinu, razni doprinosi, zakup koji se ne moe otkazati i dr. 25. Zato je proseni kontribucioni rezultat bolji od prosenih fiksnih trokova? Zato je PKR dobra osnova? 1) nastaje kao posledica sueljavanja 2 veliine za koje je iskljivi krivac proizvod 2) nemogue je u praksi pronai pravi kriterijum za alokaciju fiksnih trokova (precizno) po proizvodima (krive rezultat) 3) iznos istorijskih fiksnih trokova potpuno je nebitan za analizu 26. Zato proseni ukupni rezultat nije dovoljan? ne ynam da li sam ovo pitanje dobro zapisala 27. Koje su to nove raspoloive alternative kada postoji alternativna upotreba slob. kap? - proizvoditi potrebnu komponentu - kupovati i ostaviti kapacitete neupoljenim - kupovati i iznajmiti slobodne kapacitete - kupovati i slobodne kapacitete iskoristiti u proizvodnji drugih proizvoda 28. Nabrojte bar 4 razloga koja idu u prilog alternativi proizvoditi - neiskorieni kapaciteti - ouvanje tajnosti proizvodnog postupka - kontrola dizajna i kvaliteta - nestabilna i slaba ponuda - rizik zavisnosti od dobavljaa - poreske pogodnosti/olakice - ouvanje zaposlenosti radnika 29. Nabrojte bar 4 razloga koja idu u prilog alternativi kupovati - nedostatak iskustva u proizvodnji - nedostatak kapaciteta - neravnomerna proizvodnja - irina izbora - prenoenje rizika na dobavljae - korienje kompetencija dobavljaa za smanjenje trokova - specijalne usluge dobavljaa i sl.

30. Ukratko objasnite zbog ega sa stanovita informacione podrke odluke o pitanju proizvoditi ili kupovati nazivamo jo i trade off problemima? Odluke o pitanju proizvoditi ili kupovati nazivamo jos i trade off problemima zato to set trokova koji se odnosi na predloenu alternativu predstavlja trade off (zamenu) za trokove koji nastaju u vezi sa bazinim sluajem. Ukoliko ima vie predloenih alternativa treba usvojiti onu koja ima najnie inkrementalne trokove. 31. Ukratko objasnite u kakvim okolnostima se javlja i zato je prilikom reavanja problema "prodati ili dalje preraivati" vano identifikovanje take razdvajanja proizvoda? Objasnite problem relevantnosti prihoda i trokova u procesu donoenja odluke prodati ili dalje privreivati Karakteristian je za preduzea sa vezanim ili kuplovanim proizvodnim procesom, kada se iz jedne sirovine dobija vie proizvoda (rafinerije nafte, fabrike za preradu drveta, mlinovi, strugare, hemijska, tekstilna, prehrambena industrija i dr.) Taka osamostaljivanja predstavlja trenutak kada se razdvajaju proizvodi na osnovne i nusproizvode. Kritina dilema je da li proiz. A treba prodati neposredno po dostizanju take osamostaljenja ili ga moda treba iskoristiti kao sirovinu u proizvodnji proiz. B uzrokujui nastanak dodatnih ph i tro. Taka razdvajanja je vana jer je sve nakon nje relevantno za odluivanje. 32. Zato su zajedniki trokovi (tro. kuplovanog proiz. procesa) irelevantni za donoenje odluka? Nisu relevantni zato to: a. pojedinani proizvodi se ne prepoznaju do take osamostaljivanja b. ne mogu da se alociraju trokovi po proizvodima c. su to sunk (istorijski) trokovi 33. Grafiki predstavite problem "prodati ili dalje preraivati" sa svim potrebnim finansijskim elementima za njegovo reavanje Slika na strani 373. 34. Objasnite o kojim trokovima i zbog ega treba voditi rauna prilikom poslovnog odluivanja ukoliko su kapaciteti preduzea ogranieni i ukoliko oni imaju alternativnu upotrebu Treba voditi rauna o oportunitetnim trokovima (pitanje 10) 35. Ukratko objasnite o kojim oportunitetnim trokovima treba voditi rauna prilikom reavanja reavanje problema "prodati ili dalje preraivati"? Pri kuplovanoj (vezanoj) proizvodnji vano je uoiti taku osamostaljivanja, jer su svi trokovi pre te take irelevantni (jer se ne mogu prepoznati, a ni alocirati po jedinicama proizvoda), a posle te take relevantni. Ukoliko razmatramo izmeu prodati ili doraivati, imamo 2 vrste prihoda: redovni (ukoliko odmah posle take osamostaljivanja prodamo) i dodatne (ako doradjujemo, pa tek onda prodamo). Ali, ako se opredelimo za doraivanje, javljaju se i dodatni trokovi. Oportunitetni troak pri odabiru alternative prodati bio bi izgubljeni prohod ukoliko bismo doraivali, a OT ukoliko se opredelimo za doradu, bio bi proputeni prohod inicijalne pordaje i proputena uteda u trokovima (jer sada imamo dodatne trokove) 36. Navedite kako se kvantitativno obraunavaju odstupanja po osnovu promena u strukturi asortimana i po osnovu promena u koliinama ako se ona mere efektom na prihode?344-349 37. Definiite sunk trokove i navedite primere takvih trokova Trokovi nastali kao posledica ranije donetih odluka mogu se nazivati jo i sunk ili potopljenim trokovima. esto se navodi primer Titanika kako bi se oni lake razumeli. Oni se tretiraju kao irelevantni trokovi, odnosno trokovi koji se ne razmatraju pri donoenju poslovnih odluka. Mada, ne sme se zanemariti vanost ovih trokova za projektovanje buduih trokova na kojima se temelji poslovno odluivanje, bar kada su finansijski aspekti u fokusu razmatranja.

38. Ukratko objasnite zbog kojih razloga su trokovi koji nastaju nakon dostizanja take razdvajanja proizvoda u kuplovnom proizvodnom procesu, relevantni za reavanje problema "prodati ili dalje preraivati"? (376. strana) Relevantni su zato to su: a. budui trokovi/prihodi b. nakon take osamostaljivanja lako je uoljiv objekat trokova (odvojivi trokovi koji se mogu identifikovati sa pojedinanim proizvodima) Tek posle take osamostaljivanja dobija se poluproizvod koji se moe odmah prodati ili dalje preraivati. Pre te take, pojedinani proizvodi se ne prepoznaju i trokovi se ne mogu alocirati na pojedinane proizvode, zato te trokove tretiramo kao sunk, tj. istorijske trokove. Posle take osamostaljivanja moemo se opredeliti za jednu od alternativa, tako to emo uporediti redovni prihod sa dodatnim prihodom i dodatnim trokovima (pitanje 14).

XIII INFORMISANJE ZA POTREBE PLANIRANJE I KONTROLE1. Navedite glavne razloge koji su doveli do razvoja raunovodstva odgovornosti i ukratko objasnite koncept upravljanja pomou izuzetka. - pojava krupnih i sloenih preduzea sa naraslim upravljakim problemima i izazovima, - proizvodna diversifikacija i geografska disperzija poslovnih aktivnosti i njima uslovljene divizionalizacija preduzea i decentralizacija upravljanja, - neophodnost efikasnog upravljanja poslovnim portfoliom, to podrazumeva kontinuirano planiranje i praenje ostvarenja delova preduzea, kontrolu trokova, prihoda i rezultata i alociranje kapitala na najprofitabilnija poslovna podruja i - neophodnost identifikovanja poslovnih podruja na kojima preduzee moe da ostvari konkurentske prednosti. Primena koncepta upravljanja pomou izuzetka podrazumeva da preduzee povlai granicu izmeu odstupanja koja su po iznosu relevantna i ona koja zahtevaju upravljaku akciju od onih koja se mogu tolerisati. 2. Ukratko objasnite raunovodstvo kao raunovodstveni i upravljaki problem Prepoznavanje raunovodstvenih celina koje bi predstavljale osnovu za izvetavanje, reavanja razliitih problema na podruju merenja performansi i kreiranja izvetaja koji zadovoljavaju upravljake potrebe. Ono je i upravljaki problem, jer je vaan instrument za ostvarenje ciljeva. 3. ta sve omoguava raunovodstvo odgovornosti? 1. obuhvatanje ph, rashoda i rezultata po raunovodstvenim podrujima odgovornosti 2. pripremanje (internih) izvetaja 3. kontrolu ostvarenih rezultata 4. interpretaciju izvetaja, rezultata 4. Koji su to elementi raunovodstva odgovornosti? definisanje odgovornosti formiranje organizacionih subjedinica, decentralizacija ovlaenja, individulana i timska odgovornost postavljanje ciljeva u budetima formiranje bud. celina, postavljanje realno dostinih ciljeva, primena standardnih trokova merenje performansi formulisanje raunov. podruja odgovornosti (vana za merenje ostvarenja. Ima svoje inpute i autpute. Razlikuju se po tome ro njihovi menaderi imaju razliita ovlaenja. Mogu da odgovaraju org. strukturi p-a, ali to i ne mora da bude sluaj. Mora da postoji potpuna jednakost u definisanjubud. celina i ra. podruja odgovornosti) , konrolabilna vs. nekontrolabilna ostvarenja, finansijske i nefinansijske mere kontrola ostvarenja stvarna vs. standardna ostvarenja, odsupanja i odgovornost, kontrolna akcija razvijanje razliitih podsticajnih programa poveanja plata, dobijanje bonusa, unapreenje i druge privilegije

5. Grafiki predstavite elemente raunovodstva odgovornosti. (strana 384) 6. Koji su to tipovi raunovodstvenog podruja odgovornosti? 1) centri standardnih trokova segmenti koji se nalaze unutar f-je proizvodnje. Kontroliu se putem odstupanja stvarnih od standardnih trokova 2) centri budetiranih rashoda ne nalaze se unutar proizvodnje, menaderi imaju zadatak da maksimiraju autpute u okviru odreenog budeta, to je osnova za njihovu kontrolu 3) centri prihoda su u okviru marketinga, menaderi mogu da utiu na iznos ph, ali ne i na kritinu masu trokova. Kontroliu se putem poreenja planiranog i ostvarenog, a zatim se odstupanja dekomponuju. 4) profitni centri menaderi imaju ovlaenja da odluuju o ph, tro i rez, a kontroliu se putem dobitaka 5) investicioni centri - menaderi imaju ovlaenja da odluuju o ph, tro, rez i visini i vrsti ulaganja, kontroliu se putem SP i rezidualnog dobitka. 7. Navedite kriterijume za formiranje nekog centra odgovornosti Osnovni kriterijum jeste da taj centar ima svoje inpute i produkuje autpute 8. Objasnite do koje 2 vrste konflikata moe doi pri kreiranju standarda - izmeu onog to je realno i onog to je poeljno - problem u odreivanju realno dostinih standarda 9. Navedite osnovne kriterijume centra odgovornosti i navedite 5 osnovnih Osnovni kriterijum je da ima svoje inpute i da produkuje autpute. U zavisnosti od prirode inputa i autputa i time uslovljenog naina konrole postoje: - centri standardnih trokova - diskrecioni centri rashoda - centri prihoda - profitni centri - investicioni centri 10. Ukratko objasnite uticaj raunovodstva odgovornosti na ponaanje zaposlenih. Prilikom dizajniranja raunovodstva odgovornosti mora se imati u vidu kako menaderi i zaposleni reaguju na informacije koje ono obezbeuje, odnosno kako te informacije utiu na njihovo ponaanje. S tim u vezi, svi prethodno pomenuti elementi raunovodstva odgovornosti (definisanje odgovornosti, postavljanje standarda u procesu planiranja, merenje performansi i kontrola ostvarenja) u manjoj ili veoj meri utiu na ponaanje. Zato treba voditi raunao tome da ovlaenja i odgovornosti budu u ravnotei, o dostinosti standarda postavljenih u bzdetima, mogunosti participiranja u postavljanju standarda, primeni raunovodstvenih postupaka i tehnika u procesu merenja performansi i sl. U sloenijim i veim preduzeima znaajni problemi tiu se usklaivanja parcijalnih ciljeva sa ciljevima celine i motivisanja zaposlenih ka ostvarivanju ciljeva preduzea. Podsticaji se kreiraju u vidu napredovanja, poveanja plata i dodeljivanja bonusa koji se zasnivaju na proceni finansijskih ostvarenja, odnosno na proceni doprinosa ostvarenju ciljeva preduzea, to je podruje gde raunovodstvo odgovornosti igra glavnu ulogu. 11. Grafiki predstavite mesto finansijskih planova u plansko-kontrolnom procesu preduzea. (391.) 12. Navedite osnovne pretpostavke operativnog planiranja? 1) obuhvata sve delove p-a, sveobuhvatan i kontinuiran proces 2) ureen proces zna se kada poinje, koko tee, kako se zavrava, kako se odobravaju pojedinani i master budeti 3) u manjim preduzeima operativno planiranje prati jedno lice, u veim se formira odeljenje ili odbor za budet 13. U emu se ugleda najznaajnija sutinska razlika izmeu strategijskih i operativnih budeta? Sutinska razlika izmeu strategijskih i operativnih budeta u pripremi planova ogleda se u postojanju znaajno razliitog stepena ogranienja u moguim varijacijama elemenata koji odreuju sadrinu datog

poslovnog plana (u slobodi odluivanja). Znaajno vea sloboda postoji u pripremi strategijskog budeta kada se esto moe optirati izmeu razliitih kapaciteta, razliitog nivoa tehnike opremljenosti proizvodnih linija, razvijanja novih proizvoda, preduzimanja istraivakih projekata i alociranja resursa izmeu delova preduzea. U kraim vremenskim intervalima u kojima se pripremaju godinji budeti neke promene je mogue napraviti, ali su tada najvea strategijska pitanja uglavnom reena, ime je u dobroj meri odreen nain ponaanja menadmenta u kratkom roku. Tekue aktivnosti su dobrim delom ograniene akcijama preduzetim u prethodnim periodima, te su napori u kratkom roku usmereni na to efikasnije korienje raspoloivih resursa. U kratkom roku je daleko vei broj fiksnih a manji broj varijabilnih inilaca koji odreuju poslovni plan, nego to je to sluaj u dugom roku. Operativni budeti, pri tome, nastaju kao posledica prethodnih odluka donetih u okviru dugoronog planskog procesa. * Strategijski budet nudi veliku slobodu (novi pogon, nova trita, projekcije za razliite scenarije). Operativni budet - nain ponaanja odreen strategijskim budetom. Ali oni su tesno povezani! 1. strategijski odreuju okvire operativnih, a 2. od realizacije operativnih zavisi uspeh strategijskih. 14. Navedite ograniejna sa kojim se susreu nosioci procesa operativnog planiranja 1. raspoloivi potencijali preduzea su izraeni kroz postojee kapacitete i postojanje ranije preuzetih obaveza preduzea 2. u praktinoj izvodljivosti, koja se ocenjuje kroz projekcije zadovoljavajuih dobitnih ostvarenja, sinhronizovanost novanih tokova i projektovanje zdrave finansijske strukture. 15. Navedite osnovne karakteristike budeta. - budeti jesu formalizovani i podesno strukturirani planovi izraeni u kvantitativnim jedinicama mere (monetarnim i nemonetarnim), - budeti se zasnivaju na unapred definisanim budetskim celinama (raunovodstvena podruja odgovornosti), to moe da bude preduzee kao celina, ali i delovi preduzea kao to su funkcije, proizvodne linije, odeljenja, pogoni, divizije, programi, projekti i slino, - budeti se uvek odnose na odreeni budui vremenski period, kojio je u sluaju operativnog poslovnog planiranja godinu dana (unutar koga se budeti mogu priprmati na kvartalnom i mesenom nivou), dok se dugorono planiranje odnosi na period preko godinu dana (esto tri do pet), - budeti za ishodite imaju raspoloive potencijale, te su u tom smislu povezani sa prolou , ali razumljivo primarno gledaju u budunost i prikazuju se u pro-formi raunovodstvenih izvetaja i - razvijanje budeta podrazumeva odreenu proceduru i precizan kalendra odvijanja budetskih aktivnosti. 16. ta ini master budet? - projektovani BU - projektovani BS - projektovani izvetaj o NT - kapitalni budet koji ponekad izostaje, on je specijalan budet, ima dugoroni karakter, vaan u onom delu gde je realizacija u tekuoj godini 17. Koja su to podruja u kojima proces budetiranja dolazi do znaaja? (o svakom, narednih 7pitanja)

18. Objasnite upotrebnu vrednost budeta na podruju planiranja? Kroz budete se deskriptivni planovi prevode u formalno kvantitativne projekcije. Pored toga budetiranje stimulie menadment preduzea da planira, odnosno da razmilja unapred ta e se desiti i da takvim aktivnostima daje prioritet. Budetiranje ne reava problem, ali omoguava da menadment bude svestan problema unapred i da im se na odgovarajui nain postavi. 19. Objasnite upotrebnu vrednost budeta na podruju koordiniranja aktivnosti? Budetiranje omoguava efikasno usklaivanje brojnih aktivnosti na razliitim organizacionim nivomia i njihovo povezivanje u jedan opti plan preduzea kao celine. Budeti u tom kontekstu treba da pomognu da se aktivnosti delova usklade na nain da parcijalni interesi budu stavljeni u funkciju ostvarenja ciljeva preduzea kao celine.

20. Objasnite upotrebnu vrednost budeta na podruju komuniciranja? Sama logika razvijanja parcijalnih budeta, koja izmeu ostalog podrazumeva popreno usklaivanje aktivnosti delova i odobravanje budeta na viim budetskim instancama, ini budete veoma podesnim sredstvom za prenoenje informacija u razliitrim pravcima: po horizontali, po vertikali, odozdo na dole i odozgo na gore. Bazinim budetskim preporukama 21. Objasnite upotrebnu vrednost budeta na podruju kontrole? Budeti su vani za kontrolu ostvarenja podruja odgovornosti, ali i za kontrolu efikasnosti menadmenta. Efikasna kontrola je zasnovana na budetima i bez nje nema puno smisla. Budeti su osnova za poreenje planiranog sa ostvarenim, identifikovanje odgovornosti i preuzimanje korektivnih akcija. To je tzv. povratna (feedback) kontrola. Mogua je i prethodna (feedforward) kontrola i ona omoguava identifikovanje potencijalnih probelma u poslovanju u proizvodnoj, prodajnoj ili finansijskoj sferi koji stoje na putu ostvarenju eljenih rezultata unapred i preuzimanje aktivnosti kako bi se oni izbegli pre nego to se pojave. 22. Objasnite upotrebnu vrednost budeta na podruju alokacije resursa? Resursi su po pravilu ogranieni, pa se oni moraju racionalno usmeravati i koristiti. Budeti u velikoj meri olaksavaju velikim kompanijama odluivanje o alokaciji kapitala. Zbog toga to su oni u isto vreme i sredstvo za predstavljanje atraktivnosti organizacionih delova na svojevrsnom internom tritu kapitala. Namera menadmenta da kapital usmeri ka podrujima najproduktivnije upotrebe, naglaava znaaj pojedinanih budeta delova i njihovog meusobnog poreenja. 23. Objasnite upotrebnu vrednost (ulogu) budeta na podruju eksternog finansiranja? Kroz sueljavanje planiranih primanja i izdavanja gotovine otkrivaju se potrebe preduzea za eksternim finansiranjem. Dinamika potreba za eksternim izvorima moe sugerisati kvalitet kreditnog aranmana, ostavljajui prostor da se u ovom procesu pronae onaj nain finansiranja koji e minimizirati trokove. Mogunost sagledavanja vikova gotovine iz poslovnog procesa olakava menadmentu voenje politike likvidnosti, ali i ukazuje na potrebu plasiranja osloboenih sredstava u cilju maksimiziranja rentabilnosti. 24. Objasnite upotrebnu vrednost budeta na podruju motivisanja? Budeti su sredstvo za procenu ostvarenja menadera, oni su u isto vreme i sredstvo kojim se moe uticati na ponaanje menadera i ostalih zaposlenih i sredstvo pomou koga se mogu kreirati pozitivni motivacioni podsticaji. Ovo utoliko pre ukoliko se primenjuje participativan pristup, ako su ciljevi postavljeni kao realno dostini, ovleenja i odgovornosti u ravnotei i ako se budeti razumeju i u njima prepoznaju veze izmeu uloenih napora u ostvarivanje ciljeva i satisfakcija koje slede po tom osnovu. 25. Navedite koje informacije moe da ponudi raunovodstvo trokova u procesu bidetiranja. - informacije o standardnim trokovima direktnog materijala, rada i optim varijabilnim trokovima proizvodnje, ako proizvodu izmeu usvojenih standarda i planiranog obim aktivnosti, - oekivanim trokovima direktnog direktnog materijala, rada i optim varijabilnim trokovima proizvodnje, koji praktino predstavljaju dopunu standardnih trokova za iskustvena odstupanja u kontekstu potrebe njihovog ukljuivanja u proces budetiranja, - standardnim i oekivanim trokovima marketinga po jedinici i u ukupnom iznosu, - masi fiksnih trokova proizvodnje i prodaje, ali i fiksnih trokova drugih neproizvodnih poslovnih funkcija, primarno u delu koji se tie tzv. sunk trokova, kako bi se kompletirala trokovna strana u projektovanom bilansu uspeha, - standardnoj varijabilnoj i punoj proizvodnoj ceni kotanja za potrebe razgraniavanja vrednosti izmeu projektovanog bilansa uspeha i projektovanog bilansa stanja, - standardnoj varijabilnoj i punoj proizvodnoj ceni kotanja za potrebe formiranja prodajnih cena. ime se stvara kvalitetna informaciona podloga za mogue postavljanje prodajnih cena u irokom rasponu od varijabilnih trokova kao donje granice do zasnivanja cena na nekoj varijanti metoda trokova plus - planiranom kontribuscionom rezultatu kao izuzetno korisnom instrumentu kratkoronog planiranja rezultata. 26. Objasnite raunovodstvenu podrku procesu budetiranja? svaka stavka posebno pitanje 1) vanost istorijskih informacija u procesu budetiranja ukoliko bi ove info bile irelevantne postojala bi opasnost da se planski proces udalji od realnosti i da bude vie izraz menaderskih

elja. Istorijske informacije nisu najvanije, ali se ne smeju ignorisati. Proces budetiranja je usmeren na budunost, ishodite procesa budetiranja su potencijali preduzea (oprema, OI, zalihe u BS), ali i postojea optereenja u smislu zaduenosti. Istorijske info su vane zbog zaliha, amortizacije, potencijali zavise i od preuzetih obaveza. Istrorijske info doprinose realnosti projekcija 2) vanost standardnih trokova oni mogu biti teorijski (realno se ne mogu ostvariti) i realistiki (teorijski minus neka realna odstupanja). Bolje je ako imamo realistike. Ra. tro. moe da ponudi info o standardnim trokovima, o masi FT, CK, o KR. 3) obraunska, izvetajna podrka u procesu budetiranja mora se koristiti neki obraun trokova prilikom projektovanja, najbolje su inforamcije o standardnim varijabilnim trokovima. Raunovodstvo trokova nudi kontribucioni pristup gde se trokovi postepeno pokrivaju. 27. Navedite i ukratko objasnite ciljeve koji se postavljaju pred raunovodstvo odgovornosti i kreiranje njegove informacione ponude. determinisanje trokove i uinaka po organizacionim delovima preduzea, poslovnim jedinicama, funkcijama kreiranje informacionim potrebama primerenih izvetaja i to kako ex post tako i ex ante koparaciju planiranih i stvarno nastalih trokova uinaka i rezultata u vremenu i prostoru u cilju kontrole ostvarenja i izgradnje kvalitetnog motivacionog sistema interpretaciju pripremljenih informacija u cilju pruanja pomoi menadmentu u procesu voenja p-a

1) 2) 3) 4)

28. Ukratko objasnite u emu se i zbog ega ogleda raunovodstvena informaciona podrka budetskom procesu kada je re o proceni oekivanih efekata planiranih poslovnih transakcija. Procena oekivanih efekata poslovnih transakcija- misli se na standardne trokove i Ph. (pitanje 26/2) 29. Ukratko objasnite u emu se ogleda upotrebna vrednost istorijskih informacija prilikom poslovnog planiranja. Na kreiranje budeta, pored informacija koje se vezuju za oekivanja, utiu i neke istorijske informacije. Na primer, to su prvo raspoloivi potencijali preduzea, (kao to su kapaciteti, proizvodne hale, oprema, zalihe i sl.), postojea optereenja u smislu zaduenosti preduzea, informacije o postojeim fiksnim trokovima koji su posledica ranije iznetih odluka, zatim iskustveni podaci o potrebnom nivou zaliha, dostignutom obrtu pojedinih delova imovine i njihovom uticaju na performanse preduzea, postojanju ili odsustvu finansijske ravnotee, dovoljnosti ostvarenih prinosa i sl. Kvalitetna finansijska analiza koja nudi istorijske informacije jeste ishodite razvijanja smislenih planova. One se koriste jo u fazi stvaranja preliminarnih budeta, kada njihovo poreenje sa ostvarenjima u prethodnim periodima moe biti dobra osnova za konrolu razumnosti procene i samim tim osnova za odreene korekcije u planu pre nego to njegova implementacija zapone. 30. Navedite glavne pretpostavke raunovodstvenog planiranja. - zasnovanost procesa budetiranja na utvrenoj poslovnoj politici preduzea, optim i specifinim ciljevima preduzea i odgobvarajuim upravljakim odlukama - podudarnost budetiranja sa upravljakim stilom (potreba stavljanja budetiranja u kontekst integrisanog upravljakog procesa) - zasnovanost buetiranja na organizacionoj strukturi preduzea (pretpostavla lakeg agregiranja parcijalnih budeta u master budet) - metodoloka podudarnost budetiranja sa raunovodstvenim izvetavanjem o ostvarenjima (emitovanje izvetaja po raunovodstvenim podrujima odgovornosti koji su istovremeno i budetske celine u procesu planiranja) 31. Ukratko objasnite ta podrazumeva organizaciono-tehnika podrka budetskom procesu. Organizaciono-tehnika podrka budetskom procesu podrazumeva propisivanje procedure i postupaka, odreivanje nosilaca budetskog procesa, kao i naina pripreme, usklaivanja, revidiranja i odobravanja budeta. U manjim preduzeima sa jednostavnom organizacionom strukturom ove aktivnosti ne moraju da budu formalizovane u smislu postavljanja odreenih organizacionih reenja i pisanih postupaka. U veim i

sloenijim preduzeima u cilju efikasnijeg upravljanja budetskim procesom najee se formiraju Odeljenja za budet i Odbor za budet. 32. Navedite ko po pravilu ini Odbor za budet i kakva je njegova uloga. Odbor za budet po pravilu ine lanovi upravljakog tima, pre svih finansijski direktor, direktor marketinga i direktor proizvodnje. U velikim divizionalno strukutriranim preduzeima mesto dobijaju i izvrni direktori poslovnih jedinica . Odbor za budet je najee odgovoran za utemeljenje opte politike budetiranja i praenje njene realizacije. Njegova uloga je kontrolne i savetodavne prirode i on u tom kontekstu brine o reavanju moguih konflikata koji u budetskom procesu mogu da nastanu izmeu segmenata, realistinosti postavljenih ciljeva, odobrava finalne budetske projekcije i prati i izvetava o ostvarenju budetskih ciljeva. 33. Navedite aktivnosti odeljenja za budet Odeljenje za budet se uglavnom locira u okviru finansijsko-raunovodstvenog sektora ili se neposredno vezuje za top menadment kada hoe da se naglasi vanost budetiranja. U okviru ovog odeljenja mogu se obavljati aktivnosti objavljivanja procedura i formi za pripremanje budeta, bazinih korporativnih pretpostavki koje su ishodite za spremanje budeta, obezbeenje podesnog komuniciranja informacija, obezbeenja pomoi subordiniranim nosiocima u pripremanju budeta, analiziranje predloenih budeta i davanje preporuka subordiniranim menaderima za ispravku, upravljanje moguom revizijom budeta tokom godine... (str. 410) 34. Navedite radne pretpostavke? 1) moraju da budu usklaeni sa ciljevima, politikom i strategijom preduzea zato to je budetiranje integralan proces 2) usklaivanje procesa budetiranja sa upravljakim stilom centr. nain planiranja bud. u cent. p-u 3) usklaivanje sa organizacionom strukturom preduzea 4) proces budetiranja usklaen sa raunovodstvenim izvetavanjem po delovima preduzea 35. Ukratko objasnite sutinu koncepta upravljanja pomou izuzetka. Primena ovog koncepta pretpostavlja da se stepen tolerancije odstupanja determinie unapred za svaku poziciju iz budeta, kako bi bilo mogue podvojiti ona odstupanja koja su podnoljiva i kao takva ne zahtevaju korektivne akcije, od onih koja su materijalno znaajna i otuda moraju biti predmet detaljnog prouavanja. Tako se panja usmerava samo na glavne uzroke koji su uslovili odstupanja od planiranih ostvarenja, ime se tedi vreme i podie efikasnost ukupnog upravljakog procesa. 36. Navedite mogue pristupe koji se koriste u procesu razvijanja budeta i navedite osnovne karakteristike pristupa ija je primena naroito zastupljena u divizionalno strukturiranim preduzeima. Ukratko objasnite sutinu participativnog pristupa? - direktivni ili centralistiki (top-down) pristup - najvie poslovno rukovodstvo namee ciljeve i zadatke odozgo na dole u organizacionoj i upravljakoj strukturi, menaderima i drugim zaposelnima koji su odgovorni samo za njihovu realizaciju. Osnovne karakteristike (vrsta kontrola sa vrha): sve info dolaze sa vrha, priprema budeta odozgo na dole, menaderi delova preduzea ne utiu na proces budetiranja. Nema veliku primenu u praksi. Koristi se u malim funkcionalno struktuiranim preduzeima, u stabilnom okruenju sa malim brojem homogenih proizvoda. - ista verzija bottom-up pristupa izgradnja budeta ide odozdo na gore. Segmenti samostalno pripremaju budete. Master sumira samo te pojedinane planove. Velika je sloboda u odluivanju na niim nivoima, ali je loa poprena komunikacija. Problem je to bez obzira na decentralizaciju preduzee treba da predstavlja smisaonu celinu, to podrazumeva kreiranje barem nekih osnovnih usmeravajuih inf. delovima preduzea - participativni pristup - u divizionalno strukturiranim preduzeima naroito je prisutna primena participativnog pristupa i njegove osnovne karakteristike su viestepeno komuniciranje informacija, popreno usklaivanje parcijalnih budeta, odobravanje budeta na viim upravljakim nivoima tek kada su oni usaglaeni i aktivno uee menadera i zaposlenih u pripremanju budeta. 37. Ukratko objasnite izvetaj o budetskim preporukama? Izvetaj o budetskim preporukama se priprema pre svih planova za masater budet. U skladu sa participativnim pristupom priprema ga centralna uprava i potpisuje direktor kompanije. Tu se nalaze osnovne smernice, oekivanja od budetskih projekata. Tu se nalaze ciljevi preduzea, politike, strategije, osnovna

oekivanja u budetskoj godini, prihvaene ekonomske politike (da li se oekuje poveanje zarada, kontrola cena i sl.), oekivanja vezana za stopu rasta, oekivane promene u grani u pogledu tranje, konkurencije.. 38. Koja su 2 osnovna cilja za razvijanje izvetaja o bazinim budetskim preporukama? 1) da nosiocima budetskog procesa ukae na oekivanja u pogledu ostvarenja budeta oekivanja 2) da centralna uprava na taj nain svojim prisustvom u ovom procesu ukae na znaaj procesa budetiranja i podri ovaj proces. 39. Koji su najvaniji ciljevi Izvetaja o osnovnim budetskim preporukama? Dva su bitna cilja Izvetaja o osnovnim budetskim preporukama: 1. da se odgovorni menaderi na niim nivoima upoznaju sa oekivanjima na nivou preduzea i moguim ogranienjima i da u skladu sa tim kroz inicijalne budetske predloge odgovore iznetim oekivanjima u okviru mogunosti sopstvenih podruja odgovornosti i 2. da se proces budetiranja podri sa najvieg nivoa u preduzeu i da se na taj nain ukae na vanost koja se pridaje ovom procesu. 40. Grafiki predstavite tokove informacija u procesu razvoja plana prodaje. (str. 418) 41. Da li je plan prodaje zapravo prognoza prodaje? Ne. Prognoze predstavljaju najvaniji input za sastavljanje plana prodaje. One su pokuaj sagledavanja prodajnih ostvarenja u nekom buduem periodu pod datim pretpostavkama. Plan prodaje mora da sadri upravljake procene i odluke vezane za obim, asortiman, cene, prodajne napore i sl. U procesu budetiranja prognoze prodaje se uzimaju kao date, modifikuju ili potpuno odbacuju. 42. Ukratko opiite plan proizvodnje. Pripremanje plana proizvodnje za potrebe stvaranja master budeta podrazumeva specificiranje obima i asortimana proizvodnje kao odgovora na zahteve sadrane u planu prodaje. Pored toga, moraju se imati u vidu i raspoloivi kapaciteti i politika zaliha. Tranja moe biti najvaniji ograniavajui faktor i tada je plan proizvodnje primarno odreen zahtevima iz plana prodaje i usvojenom politikom zaliha. Ako nema ogranienja na strani prodaje, onda je veza izmeu plana proizvodnje i plana prodaje dvosmerna. Tada su proizvodni kapaciteti korektivni faktor plana prodaje koji aktuelizuje problem traenja optimalnog asortimana i optimalne politike zaliha. Plan prodaje je najvaniji ishodini element u procesu budetiranja proizvodnje, pri emu kvalitetna priprema budeta proizvodnje podrazumeva viesmerno komuniciranje: izmeu menadera proizvodnje i centrale preduzea, popreno komuniciranje izmeu menadera proizvodnje i menadera prodaje, ali i menadera drugih poslovnih funkcija i, konano, komuniciranje unutar same proizvodne funkcije izmeu razliitih centara odgovornosti. 43. Kako se u planu proizvodnje utvruje koliina proizvoda koju treba proizvesti u budetskom periodu? Planirana proizvodnja se utvruje uzimajui u obzir planiranu prodaju i utvrenu politiku zaliha. Pri emu se planirana prodaja sabira sa planiranim zalihama na kraju i umanjuje za koliinu zaliha na poetku. 44. Razlika izmeu direktnih i optih trokova proizvodnje Direktni trokovi proizvodnje su trokovi koji se mogu direktno povezati sa odreenim uincima. Njihova osnovna karakteristika je da bez njih ne moe da nastane ni jedna jedinica proizvoda i oni se menjaju proporcionalno sa promenama u obimu proizvodnje. Zbog ovakvog ponaanja, planiranje je zasnovano na kalkulaciji trokova po jedinici. Opti trokovi porizvodnje se ne mogu direktno vezati za pojedinane proizvode. U pitanju su ostali trokovi proizvodnje mimo trokova direktnog materijala i trokova direktnog rada. To su heterogeni trokovi i po vrsti, a i po ponaanju u odnosu na obim aktivnosti. Pr: trokovi ostalog mat., trokovi odravanja, kontrole, direktnih poreza, energije, amortizacije, osiguranja... Oni se utvruju u apsolutnom iznosu, a onda se preko kljueva alociraju na proizvode. Najjednostavnije se planiraju na osnovu istorijskih trokova, ali je mnogo bolje planiranje ako se razloe na VT i FT. 45. Grafiki predstavite tokove komuniciranja u procesu razvijanja plana proizvodnje. (str.422) 46. Navedite i ukratko objasnite tri kljuna informaciona inputa u procesu pripremanja plana trokova direktnog materijala. Ukratko objasnite osnovne informacione inpute koji su potrebni za izradu budeta trokova direktnog maerijala.

Kljuni informacioni inputi za pripremanje plana trokova direktnog materijala su: 1. planirani obim proizvodnje u budetskom periodu, 2. planirana potronja materijala po jedinici i 3. oekivane nabavne cene materijala. Planirani obim proizvodnje je sadran u planu proizvodnje i on se kao takav u celosti iz njega preuzima. Sadrina i kvalitet plana proizvodnje direktno odreuju sadrinu i kvalitet plana trokova direktnog materijala i preko njega kvalitet samog master budeta. Potrebni materijal za proizvodnju se utvruje merenjem ili procenom potrebne potronje, bilo da je u pitanju iskustveno sagledavanje potronje materijala iz prethodnih perioda ili tekue procene strunih lica ili precizni inenjerski prorauni. Informacije o cenovnoj komponenti trokova materijala, odnosno o nabavnim cenama dobijaju se iz nabavne slube. 47. Ukratko objasnite problem planiranja potronje direktnog materijala. Potrebni materijal za proizvodnju se utvruje merenjem ili procenom potrebne potronje, bilo da je u pitanju iskustveno sagledavanje potronje materijala iz prethodnih perioda ili tekue procene strunih lica ili precizni inenjerski prorauni. Za nosioce budetskog procesa najjednostavija je trea situacija kada su standardi razvijeni, struno utemeljeni i u praksi ve potvreni. Tada ostaje pitanje da li su standardi razvijeni kao realistini i kao takvi ukljuuju i oekivana odstupanja pri normalnim uslovima poslovanja, kada ih u budetskom periodu treba neposredno preuzeti, ili su oni postavljeni kao idealni, kada ih treba korigovati za pomenuta odstupanja. 48. Ukratko objasnite kljune informacione inpute u procesu pripremanja plana trokova plata izrade. Kljuni informacioni inputi za pripremanje plana trokova plata izrade su: 1. planirani obim proizvodnje u budetskom preiodu, 2. standardno vreme izrade po jedinici proizvoda i 3. planirana cena rada po asu. Zahtevane informacije o obimu proizvodnje su sastavni deo plana proizvodnje i potreba za njima jo jednom potvruje neraskidivu povezanost izmeu datih budeta. Potrebno vreme za izradu po jedinici proizvoda mogu da utvruju inenjeri neposrednim testiranjem na mainama gde se proizvodi izrauju. Standardno vreme za proizvodnju jedne jedinice proizvoda se moe utvrivati i korienjem informacija iz nekoliko uzastopnih perioda, standardima koji su razvijeni u okviru raunovodstva trokova ili procenama tehnikog osoblja. Planirana cena rada po asu predstavlja sastavni deo ukupne politike plata, u koju moe biti inkorporirana podesna politika bonusa i ona je predmet dogovaranja na relaciji menadment proizvodnje menadment preduzea. 49. Ukratko objasnite problem odgovornosti u vezi sa sadrinom budeta nabavke. Iako u procesu razvijanja plana nabavke operativne budetske aktivnosti sprovode nosioci budetskog procesa u tom odeljenju i iako menader nabavke ima odgovornost za njegovu strukturu, kvalitet i rokove prema nosiocima budetskog procesa na viim nivoima, odgovornost za sadrinu budeta nabavke je podeljena. Nosiosi budetskog procesa u proizvodnji nose ogovornost za specificirne potrebe za materijalom u pogledu vrsta, kvaliteta i vremenskog rasporeda tih potreba, Nosioci budetskog procesa u nabavci brinu o efikasnostinabavke, uslovima snabdevanja, izboru dobavljaa, usaglaavanju potrebnih zaliha materijala sa potrebama proizvodnje, trokovima nabavke, trokovima dranja zaliha i slinim pitanjima. 50. Ukratko objasnite probleme i faktore koji opredeljuju voenje adekvatne politike zaliha prilikom izrade budeta nabavke. Navedite kljune faktore koji utiu na formulisanje politike zaliha. Politika zaliha apsorbuje razlike koje poizilaze iz potreba proizvodnje i nabavljenih koliina. Problem definissanja potrebnog nivoa zaliha esto nije jednostavan, budui da neki inioci mogu govoriti u prilog veim zalihama, dok trokovi dranja zaliha mogu biti toliko visoki da znaajno redukuju uspenost preduzea. Kljuni faktori koji utiu na formulisanje politike zaliha jesu: - mogunost sinhronizacije nabavke potrebnog materijala sa potrebama proizvodnje,

-

politika nabavke, problemi vezani za skladitenje, finansijska ogranienja i drugi rizici vezani za zalihe, kao to su zastarevanje, opasnost od poveanja cena, nedovoljna ponuda i sl.

51. Ukratko opiite plan trokova prodatih proizvoda. Plan trokova prodatih proizvoda proizilazi iz planova trokova proizvodnje: plan trokova direktnog materijala, plan direktnih trokova plata i plan optih trokova proizvodnje. Kada nema poetnih i krajnjih zaliha, odnosno kada je obim proizvodnje jednak obimu prodaje, postoji jednakost izmeu plana trokova proizvodnje i plana trokova prodatih proizvoda. U praksi ova situacija je esto izuzetak i tada se javlja potreba za obraunskim podvajanjem ukupnih trokova proizvodnje na deo koji se odnosi na realizovane i deo koji se odnosi na nerealizovane uinke. Plan trokova prodatih proizvoda ima za osnovu plan trokova proizvo