P1·ikazi P1·ilozi. 32. Sa1·ajevo. 2003 .. stг. 333-425.

Dr.lvo Goldstein, Hrvatska povijest. Zagreb, Novi LiЬer, 2003., 519 str.

Dг. lvo Goldsteiп гedovitije profesor па Odsjekн za povijest Filozofskog fakнl­teta Ll Zag1·ebLJ i sef katedre za орсн povijest sгedпjeg vijeka. Bizaпtologija, l1гvatska povjjest raпog sгedпjeg vijeka SLI 111LI нzа specjjalпost, alj SLI 111LI predmet zпarlstve­пog iпteresi1·aпja lн·vatska povijest ХХ stoljeca i povijest Zidova LJ Њvatskoj.

Nakoп pгvjll kпј jga о povjjesti Kr-aljevstva Hгvatske ј Dalmacjje l vапа Lвciнsa Ll XV!I stoljecн ijos 11ekoliko autoгa koji SLI poodavпo пapjsali kapjtalпa djela obLJ­Ilvatajвci пjima cjelokнpвllllrvatsktl povijest (Smiciklas Tadija, Klaic Vjekoslav, Si­sic Feгdo), пovije povijesti Trpjmjra Масава i пајпоviје Ludwiga Steiпdo1·ffa, svje­tlo dапа нgledalaje pocetkom 2003.g. zaпimljivo koпcipiraпa kпjiga Ive Goldsteiпa. Ne LJiazeci Ll vrijedпosпa prosш1ivaпja, at1torв se mogн tlplltiti гijeci ргizпапја ј po­stovaвja. Koliko пasp1·am l1rabгostj da se tlptlstj Ll svojevr·st1LI iпtelekttJaiJш avaпtLJПJ, toliko па нропюsti da zamisljeпi p1·ojekat па оsоЬеп ј osobiti пасiп za koji se opгe­dijelio, dovede do k1Ћја povijesti (па svoj, а пе Fukojamiп пасiп!). р,-; pгvom koп­

takttl sa Goldsteiпovom kпjigom, р а i паkоп пjenog iscitavaпja, пeodolj ју о т ј se пa­metпLJio sјесапје па 60-te godj11e proslog stojeca (!) kada se kod паs (LI ех Jнgosla­vjji) cesto elabo1·jгala te01·ija distance, а "vaпi"- н Paгjztl прг., kod Galimaгa, Fajar·a. Seja - Ll poljcama veljkjJ, izdavackil1 kLJca, mogla koJlSLJitiJ·ati пајгесепtпiја liter-attl­'-a о tek оkопсююј Suezkoj kt-izi ili izraelsko-arapskim sнkobima.

U spiskн liteгatшe Goldstei1юve kпjige па 490. straпici поtiЈ·а1ю је djelo aka­demika F1·апје Saпjeka о bosaпsko-lннnskim krstjaпima i povjesпim vrelima tiska­пoj tl Zagгebtl s pocetka 2003. godiпe, а пetom 11аkоп izlaska promoviгaпoj н Sat-a­jevtt. Nemalo sam se jzпeпadio tekstн ispod slike vojvode Voj islava Seselja: "Do­bгovoljпo se ргеdао sttdtt н De11 Haagu 2003.g." (str·. 383). Dva stt to paгadjgmati­cпa pt·imjera koji па specificaп пасi11 dopuпjuju osпovпi tekst. Navedeпa bibliogt-af­ska jediпica akademikove kпjige i sljkajedпe ћistorijske spodobe, koja се svoj poli­tjckj ··dапсе tпасаЬге" tek dozivjeti, SLI, poпavlja111, vise пеgо zпakoviti za Goldste­iпovLt kпј јgн. Као ј veciпa potpisa па ostal ј т sl jkama. Oda\'110 је poznata koпstata­cija i tvгdпja daje R01'01' slike јеdап od пajнпivet-zalпijill i пajsнgestivпijil1. Nat'Э\'110 da је 450 st1·at1ica osпovnog teksta, koga dорнпјаvа 250 fotosa, ilнstracija ilj sliko­vпill pгiloga i 23 povijesпe kat1e, н ovoj kпjizi пeupitпo pt·imal'llo. Ali, zbog atttoгo­vog metoda izlagaпja, а роsеЬпо оргеdјеlјепја da Ll obt-adi tnateгije seze, bLJkvaltю.

342

P1·ikazi P1·ilozi. 32. Saгajevo. 2003 .. str. 333-425.

do пasill dана ove 2003. g. sa posebпim z11acenjem i svjesnom namjerom ova dva spomeвuta, toliko paradigmaticпa primjera (јеdпа ЬiЫiografska jediвica i јеdав fo­tos) sa ( opet toliko paгadjgmaticпim potpisom)-a ј jed11il1 i dt·Ligjll ј та sijaset u Gold­steiвovoj kвjjzj, stl u Љnkciji ilustriraпja ј jsticaпja frapi1-ajuce receпtnosti tl iвfоЈ·­тјгапјu cjtatelja.

DODACI tl k11jjzj (od str. 449) mogli Ьi se, па ргvј pogled, doimatj kao вesto se­ktllldaпю, а tl Sllstjпi imajtl svojtl, ј te kako пaglaseпll, informativnu ftlllkcjjtl. Роте­пнti fotosj, sfjke ј dodaci kojj cjeloktlpпom atitorovom projekttJ dajll 11ekt1 JIOVtl, do­sad, геkао bil1 веvјdещ1 trecu "dimenziju", reztJitat Stl aпgazmana, LJ svako111 st1cajt1 izvanгedвjll stJ.LJCвjaka jz razпjfl jвstjttJcjja ј "kгjjtl" odgovor kako se t!Spjelo in ulti­ma linea, ostvaJ·jtj dosege vjsestruke jllformjгaпosti. U сјеfјпј gledajt1cj, sa ftlllkcjo­пalвog aspekta 011i Stl, btJdtJCi sјајпо ukотропјгапј, takva dopt1пa osпovпog teksta da Ьј bez пјјl, sveLJkt!pпi utjsak о k11jjzi Ьiо, zasjgнrno, drt1gaciji. Aпgaziгaпi djela­tнjcj iz Nacionalne i Slleucilisпe knjiinice tJ Zag1·ebt1, Њ·vatskog po11ijesnog ти::е­ја, Eu,.opa press holdinga, Muzeja za umjetnosl i obrt. svakj па svoj пасјn, tltkafj stl svoje zпапје tl ovu kпjjgtJ ј potvrdjlj sve predпosti timskog 1·ada, пjcim ве ugюzava­jLJci Jюsjtelja i osпovпog •·ealjzatoгa pюjekta. Dapace. Iz svil1 tjl1 razloga vjerLJjem, pleoпastjckj rесево, da се vefjka vесјва citatelja jscitavati tekst, ј(ј ga mocj sa svo­jom dozom роtгеЬа ј(ј zajпteresjrallostj dopunjavatj kako ЬiЬfjografijom tako i '·go­''orom sljka" od пajstaгjjeg пatpisa ва kame11LJ па prostortJ danas11je Hrvatske. do oпil1 posljedпjil1 slika sa skt1pova "Svj smo mi Norac" - (2001.), ili gay parade (lю­пюsekstJalaca - 2002. tl ZagrebtJ), kao ј sjajпjl1 ј sјајпо izabгaпjh plata11a Vјпсевtа jz Kastva, Jt1ljja Klovjca, Oto11a Ivekovjca, 1. Tjsova, Ј. Lackovjca Croate, К. Hege­dLJsjca, Ј. Vaпjste sa temama jz vjerskog zivota, graditeljstva, politjcke, орсе jfj klll­tume fljstoгjje Hrvatske.

U ovom osvt·ttJ ima гazloga tlkazatj, afj ј jstakвtJti па (opet) Љпkсјопаlпоst kю­пoloskjll taЬijca ј bjЬfjografije- ove роtопје poseboo zbog пjjlюvog ј kvantiteta, ali i kvaljteta, рај osobenog stava atJtoJ·a. U osam odjedaнaest poglavlja svakj cjta­telj t1 svakoj p1·jlici. ako ga bude j11teresirala пеkа vladarska jfi poljtjcka fjcпost od "аЬ ovo'' do Stjpe Mesjca jfi lvice Rасапа zakljllcllo, mozda sportska jfj pak spolt­ske ekjpe iz 1юgometa ilj kosarke, sve do "vat1·eпjl1", svjetskil1 пJkometJljfl p1·vaka jz 2003., svjetskjll ј oljтpjjskill prvaka i pobjed11jka- Јапјсе ј Jvjce Kosteljc, пасј се pouzdaнe podatke о пjilюvim rezLJitatirna tl Goldstei11ovoj " Нrvatskoj povjjesti". о korisпostj takvjll jпformacjja lle treba trositj rijecj. Ako citatelje btJdtl jпteresiJЋie пр г. pol jtjcke stt·aпke, 11ј ilюvi 1 ideгj , koaljcije, sekretaгj КР J/S KJ, mozebltпo akttJai­Jle politjcke stгaпke - 110tjra11 је ј пеdаvпо нovojzabJЋJlj sef Libeгalпe stгaпke, tl llle­dtlvt·emeпн пovoiпstal јгапi 111 jпjstar okolisa Racaнove vlade -J,j sto•·jcar ргоf. dc 1 vo Вапас!- moCi се jedllostavпo otvoJ·jti i pouzdaпo koпztlltiratj GoldsteitlOVtl kпjjgtl.

343

Prikazi P1·ilozi. 32. Sarajevo. 2003 .. str. 333-425.

U DODACIMA poseb11o mjesto zallzjтa "BjЬijografija". Nekoljko паротепа Ll koпteksttl jzvaп•·edпo rasporedeпjl1 ј оЬгаdепј!Ј 11 gп1ра Sll пеорћоd11е za lakse ј

jedпostavпije р1-асепје ko1jko •·educiгa11og osпovпog teksta, to1iko za pгosLJdbLJ пјzа tгetj1·at1il1 pojava, dogadaja, рюсеsа ili licпosti ll ovakvom "dajdestira11om" djelн (vi­semileпijska povijest на 450 straпica). Naglasitj је da ovakva осјепа пi tl pгimisli, а kaпюli tt гealizaciji projekta tl cje1iпi, пе bi mogla svesti aLJtoгovo ор•·еdје1јепје па sjтplifici•-aпost. At1toг se, пaime, пiје zadovoljjo samo popisom ko•·isteпe ljteгattJ­•·e. lole pomпije citaпje teksta, od straJlice do stralljce, jzaziva kod citate\japotJ·ebu za podюbпijim eksplikacjjama, оЬјаsпјепјјта пе samo kada, sta se шadilo i kako, пеgо i zasto se пesto dogodilo. KoJjkogod da se tгнdio alltoг, н elaboгiгa11jt1 ovako vt·emeпski dнgog per·ioda пе Ьi mogao пi pomis1jati da LJгadi опо sto Ьi moglo i t•·eba­lo da гаdе iпstitLJcije ј]ј timovi strtJcпjaka. Da Ьi нsрјеsпо pгevazisao ргоЫете koji stJ mt1 se llameta1i ргiтјепот os11ovпog metodoloskog priпcipa -1·eci, оdпоsпо нka­zati па SVe StO је Ьitпо, па Zllai1StVel10 provje1·eп пасi11, а пе otici ll kгajпost -Пapisa­ti р•·еорsiпю djelo, d1· Goldsteiп se op•·edijelio za salomoпsko 1јеsепје: citateljLJ pпl­ziti vr·lo siюktl ј poнzdallll iпfoгmacijtl о ћjstoriografskoj produkciji ll llгvatskoj po­vijesti. Eksplicjtпo se vгlo пшdю (salomonski) ogradio, пazпacivsi da stJ kпjjge па­vеdепе "пeovisпo о kvalitetj, mogt1coj jedпostJЋJIOsti ј pr·istгasпostj пjilюvi\1 aнto­

r-a". Mt1dюst пнtје sad1·zaпa ј tl e1ega11tпoj koпstatacjji: "Pt-eostaje ko1·jsпikt1 ЬiЬ/jo­grafije da se о tome SAM iпfоплi1-а". Da пе Ы Ьilo slucajпo t-azocю-aпj11tl izboг spi­ska dг Goldsteiп opomiпje da "ј losije k11jige mogll Ьагет jedпim dijelom biti vгelo l1 isto1·iografskog podatka" ( 4 7 Ј). Zbog zапјт lj jvosti tr·eba нavestj samo 11eke od je­dallaest сје1 iпа: ttl је vazпija 1 ite1-atuгa па stгап ј т јеzјсјта, zatjт vazпij ј jzvoгi ј se­•·jje jzvoгa, meпюa1·jstika, povjjest vje1·skjl1 zajedпjca, eпcjkfopedistika, ра pt·iгLJcпj­cj, dje1a iz sгedпjeg i пovog vijeka, modeпюg doba, sнv1·eme1юstj. Nazпacjo ј\1је do 2002., a1i i tt 2003.g.

U ovo111 osvrttl dozvo1javam si dvije opaske bez plediгaпja da sн mi krite1·ij i p1·j­llvat1jivj. U "memoaгisticj" stJпavedeпa tr·j dje1a Kar1a Stajпera i1ijedaп, zaista, efe­memi Pasko Romac, а пета, p•·iшjerice, пiti јеdпе kпjige sjeca11ja dг Ivaпa Riba­гa, po1iticaгa kojjje оЬпаsао zпасајпе Љпkсiје tt оЬје Jttgos1avjje, i1i, pak, Svetozмa P•·iЬicevica, koga d1· Go1dsteiп, inace s р1ЋУО111, па пekoliko mjesta tl kпjizi, dotice. а1ј пе i па stгaпi 248 kao sto stoji tl Kazalu imena. U cjeliпi "VI"- Њ·,,ati i::11ш1 HI'­\JOfske (патјепю se пе пavode) izostav1jeпj st~пekj od анtога koji Stl, rесiпю, пezao­Ьilazпi kadaje гiјес о l1istoriografskoj literatшi iz perioda 111011ar·11isticke Jt•gos1avi­je. lпfoгmacije гadi, pollzdaпo је da se пеkе od takvj1l kпjiga па1аzе i tl Nасiопа/по i Sll(!lfCilisnoj knjiinici tl Zag•·ebн. U drt1gom izdaпjнmog1a Ьi se паСi ј 1·есепtпа stlldi­ja Регос11е G: Histoiгe de !а Cmatie et des nations slaves du Sud cfe 395-1992. Pш·is 1992. Skl·ecem pazпjtl citate1jima da obavijest kojll lllOgll pi'Ocitati 113 stг. 471 da Sll ·'sva imeпa анtога spomenllta tl Kaza1ll imeпa", sto Ьi t1·ebalo da "o1aksava tгаzепје".

344

Prikazi P1·ilozi. 32. S:н-a_jc::vo. 2003 .. str. 333-425.

moze Ьiti aktualпa tt eveпtнalпom drнgo111 izda11jtt ove kвј ige. Takoder, ttkazao Ьil1 11а jos jedщt kaгakteгisticпtt osobeпost aнtoгovog stava koj i iпdiгektoпo moze da i11-

dicit·a 11jegov odtюs ргеmа lнvatskoj povijesti, i рагсiјаlпо i tt cjeliпi. PODNASLO­vr tl veciпi od jedaпaest cjefiпa Stl tako zпafacki ј tОСПО fоппнfiгапi da 11е sапю Stl­stiпski izгazavajLt sadгzitllt odjeljka, пеgо citateljн omogocavajtt rekogпosciгaпje aн­toгovill stavova i осјепа.

Zatlimljivo је нkazati da је alltot· od 446 straпica osrюvпog teksta, т isl ј т s рга­vоп1 ј pttпo t-azloga. cak 122. posvetio dogadajjr11a ј lietюstjma iz posljedt1jil1 85 go­djtla lн·vatske povijesti. Ne podcjeпjttjllcj pretlюdпa stoljeca (cetЩI ј zasto?) 0\'0 po­sljedпje, dvadeseto, је predstavljalo kvaljtativtш t·azmedtr. ttvjetпo govor·ecj izmedtt "staгe'' ј "поvе" moderпe ћjstoгije. Опо sto је tt-ajalo kao рюсеs jlj dogadaпje dtt­gog tгајапја sa prvom i dгнgom svjetskom katakl izmom dozivjelo је, kada је гјјес о l1rvatskoj povijestj, jedatl logjcaп kгај, оdпоsпо kvalitativtю пovi i to dyostпrki po­cetak: zavгsпi ргосеs sazrijevaпja l1rvatske пасiје i ostvaгeпje lнvatske samostalпo­sti, оdпоsпо drzave.

Cjelolшpпi tekst kгasi jos jedatl kvalitet koji је zacнdнjttci, ltSpгkos atttoюvoj specijal11osti (sгedпjovjekovlje i ХХ stoljece)- ura11noteienost izlagaпja. lpak, ttz ovtt пеоsропш koпstatacijll, dozvolio Ьil1 seЬi jed110 pitaпje па koje пisam. pгizl1a­jem, 1110gao пасi zadovoljavajuci odgovor: zasto је, ј to ll cjeJiпi, pt·eпebгegtшta bo­saпskollercegovacka kоtпропепtа l1t·vatske povijesti, spometшћ. toliko zпасај поg ХХ stoljeca. Bttkvaltю, ta se dimeпzija spomiпje еп passent па stгaпici 196. tt sYezj sa lstocпim pitaпjem. Objektivtю SYA, bukvalпo sva pita11ja l1rvatske povijesti ju­goslavistickog peгioda (lнvatsko pita11je, l1rvatsko-sгpski odnosi, djelovaпje пајvе­се l11·vatske gradaпske stt·ш1ke izmedtt dva svjetska гаtа HRSS/HSS pogotovo) pгela­mala Slt se upгavo па bosat1skoћercegovackim prostorima. Bez te kompoпeнte malo se sta moze objasнiti i razшпjeti (sнstiпski) u пovovjekoj l1rvatskoj povijesti. Ne­dvojbetю је јаsпа kompliciratюst tog aspekta, ali pometшto pitaпje ostaje оtvогепо.

Zaпimljivo је DATIRANJE tt Њ·џatskoj povijesti тапје vise vazпil1 dagadaja. S obziгom da је za povjesпicare i пjilюva djela to pt·imaгпo pitaпje, пеrлат sttvisli odgovor· па pita11je zasto se atJtor op•·edUelio za, da tako kazem, ''zemljopisпe tet-­miпe", jet· је, ро 11jegovom misljeпjtt, HRSS pt·omijeпila ime "potkt-aj ozttjka" (str·. 24 7), OktюitЋJ1 i ttstav нsvојеп је "u јеsеп", ateпtat па Stjepaпa Radica se dogodio tt liрпјн, а оп ttmгo pocetkotп kolovoza! Ovo, u svakom slttcajtt пеоЬiспо, пetko bi ге­kао oгigiпal110 dati1Ћ11je, bi, пюZdа i Ьi1о opravda11o, imalo svoj mison d'etN: da se гadi о пesigttпlim datш11i111a! Npr. Sttpet· vaza11 dogadaj kakav је bio spoгazttm Cve­tkovic- Macek sklopljeп је, ро atttOJ'Lt н kolovoztt, 11 А VNOJ је zasjedao tt stttde-110111. Za веkе dogadaje- pocetak гаdа prve radio postaje па Balkaпtt, jli Maгkov pгotokol, пе пavodi se пi godiпa, а пi godisпje doba!

345

Pгikю:i

Prilozi. 32. S:~щjevo. 2003 .. str. 333-425.

Na kraju, zakljнcio Ьiћ da је aнtor Њ·vшske pm,ijesti dг. lvo Goldstein m1 пa­

dasve o1·igiпalaп пасiп, koji podrazшnijeva оsоЬеп metod, stil, 1jecпik aгtikнli1·aпja l1гvatske povijesti, rесе1ю је, аЬ m•o do nasil1 dana, 11apisao kO!'ektпo, роt1·еЬпо је podvt1ci . objektivвo, 11adasve iвfoпnativ1ю djelo, t1 kojem је t~spio pomi1·iti iпter·es

ZllaJlstveпika, раsјопiгапоg koпzllmeпta l1istorije ili pak amatera. St1d im daje перr·i­јерогав dojam паkоп сјtапја Њ·l'atske p011i}esti da 11 iti јеdап citatelj п е се biti li Skгa­

cell za kompletпu iлforтacijtl, ali istodobпo ј llpl!tll gdje се ј kako moci doc i do osta­lill detaljпjjill relevaпtвil1 пaslova.111

Toшislav lsek

Franjo Sanjek: Bosansko-humski krstjani и povijesnim vrelima (1 3-7 5 stoijece). Barbat, Zagreb 2003, str. 39Т.

Ukopпi гezllltati koje је ll sko1·o t1·i ј ро vijeka dt~gog trajaвja postigla l1isto1·ija l1isto1·iografije Воsве i Hercegoviвe, Ьrојве dileme, веrапiјеsева pitaпja cesto ргеd ovog izlagaca postavlja dilemtl kojt1 је davпo iz1·ekao t1gledвi fiЋПCttski mediavelist Lisjeп Fevr (Lllcjeп Febvгe) о tome da Ј ј Ll l1jsto1·jjskoj паt1сј јта kопаспо istп1zeпj!J tema? Ljsjeп Fev1· је, bez dvol!mljeпja, odgovorjo пegatjvпo, је1·, ро вјеgоvоп1 mi­s lj eпjtl, svako vrjjeme "koпstruise" Iюvo vjdeпje aпtjCk:e povjjestj, sredпjovjekovнe pгoslosti, doba lшmaвizma i •·епеsапsе, пovog i пajвovijeg vijeka, sto је pojava kqje se l1isto1·jcю· пе tгеЬа plasiti пiti је izbjegavatj. Vremeвom, pogled ti pюslost. povi­jest, l1i stoгij ll ili istorijtl, Ьiva sтјгепiјi, prepoznajll se .veljke l1jsto1·jjske teme, 11 пe­kim ist1-azivacki пapori pokazujtt se zreiUim i ev ideпtпo је kvaljtet11ije роsшаtгапје ј гаzтј§Јјапје о proteklim lli stoгjj skjт pe•·iodima.

Od Heгodota do daвas, sапю se savjesпim, iscrpпim i kritjckim odпosom pr·emn pгoslosti (l1isto1·jji, povjjesti, istorUi), temeljпim ј svestгaпjrп i stJЋZ.ivaпjjrпa 11i stor·ij­skog desavaпja moze identificirati l1istorjj ska i st jпa о оrювн~ .sto se desj[o 11 pr·oslo­sti. Samo se tako moze tJsmjeriti l1istor·ijska misao ј(ј misao о pюslosti , ka tешеlј­попl zпaпjtl о brojпim p1·ocesima kojj SLI sada zapreteпj postideoloskim ншюsiта ili zшюsјта. Na taj se насiп l1istorijska нauka moze oslobact.ati sпazпog pt·itiska, J"i! ll i· jjl1, t1 staljeпil1 sl1епщ ро kojima se l1istorica1· bavi sш11о ideпtifikacijoш p•·oslosti i

346