ISTORIJA EVROPEDRAGOLJUB R. IVOJINOVI

USPONEVROPE(1450 1789)

MATICA SRPSKA

NADI I BRANI NEDELJKOVIsa potovanjem

SADRAJUVODPRVI DEO (1450-1598)I. HUMANIZAM I RENESANSAPolitike i ekonomske prilike u Italiji 19: Firenca 21; Humanizam 22;Potraga za antikom 22; Filozofi i teolozi 23; Humanizam i obrazovanje24; Renesansna umetnost 24: Pozna renesansa 26; Renesansa u Evropi28; Humanizam severne Evrope 28: Erazmo i Tomas Mor 29; NikoloMakijaveli 30II. TEHNIKA, NAUKA I OTKRIAtampa 32; Nova ratna tehnika 35; Poeci moderne nauke 36; Filozofijanauke 38; Geografska otkria 40; Kolumbo i novi svet 43; FernandoMagelan 43; Poeci panske kolonizacije u novom svetu 44; Portugalskaimperija 46III. REFORMACIJAVerske prilike u predveerje reformacije 48; Luter i njegovo delo 50;Luterovi sledbenici 52; Nemaki seljaki rat 53; Minsterski eksperiment55; irenje reformacije u Nemakoj 55; irenje reformacije u Evropi 56;Reformacija u vajcarskoj. Cirih 57; an Kalvin 58; eneva u dobaKalvina 59; Reformacija u Engleskoj 60; Puritanci 62; Politike teorijeprotestantizma i katolianstva 62; an Boden i teorija suvereniteta 64;Verski radikalizam 64IV. KATOLIKA REFORMACIJA I PROTIVREFORMACIJAKatolika crkva i reforma 66; Crkveni redovi 67; Ignacije Lojola i jezuiti68; Sabor u Trentu i reforma crkve 70; Protestantizam i NemakoCarstvo 71; ovek i vera 73V. PRIVREDA I DRUTVODemografske promene 75; Gradovi 76; Selo i seljatvo 78; Industrijski

razvitak 80; Profiti, kamate, mobilnost 81; Revolucija cena 82; Posledice revolucije cena 83; Trgovaka revolucija 86; Antverpen 89; Bankarstvo 906VI. APSOLUTISTIKA MONARHIJAAdministracija 94; Oruane snage 96; Finansije 97; Odnosi izmedu crkve i drave 99; Apsolutistika monarhija u ratu 101; Italijanski sistern101; Italijanski ratovi (1494-1559) 102; Rivalstvo Habsburgovaca i Valoa103; Sveto Rimsko Carstvo 105; Venecija 107VII. ZAPADNA EVROPA U DRUGOJ POLOVINI XVI VEKAMir u Kato-Kambreziju 111; Pitanje nasleda u Francuskoj 112; Hugenoti112; Katarina Medii i verski ratovi 114; Bartolomejska no 115; Filip IIi Morisci 116; Poetak i tok revolucije u Nizozemskoj 116; Alba u Nizozemskoj 118; Pomirenje u Ganu 119; panija i Portugalija 120; Anri III iLiga u Francuskoj 121; Engleska, panija i Nizozemska 122; Nepobedivaarmada 123; Anri IV Navarski 124: Kraj panskih ratova 126VIII. SEVERNA I ISTONA EVROPAvedska 128; Poljska 131; Rusija 134IX. OSMANSKO CARSTVOPoeci 139; Turska kao velika sila 140: Opadanje turske moi 142; Temeljiosmanske drave 144; Privreda i drutvo 146; Kulturni ivot 148X. UMETNOST I KNJIEVNOSTSlikarstvo, vajarstvo i arhitektura 150; Muzika 153; Knjievnost 155DRUGI DEO (1598-1713)I. PRIVREDA I DRUTVODemografske promene 161; Gradovi 162; Selo i seljatvo 164; Drutvenamobilnost. Plemstvo 168; Industrija i manufaktura 170: Amsterdam 172;Pomorstvo i kolonijalizam 172; Kolber i merkantilizam 1 74:II. VERSKI IVOTKatolianstvo 177; Papstvo 178; Katolianstvo u Francuskoj 180; Protestantizam 180; Jansenizam. Blez Paskal 184; Vera i razum 185; Progonivetica 187; Pravoslavlje 1887III. ORUANE SNAGE I RATOsnovne karakteristike 191; Francuska armija 197; Pruska armija 199;Ruska vojska 199; Mornarica 200IV. POBUNI: I USTANCIPobune u zapadnoj Evropi 207; Pobune u srednjoj i istonoj Evropi 210V. TEORIJA I POLITIKAVladar i zakon 217; Tomas Hobs 218; Baruh Spinoza 219; Samjuel Pufendorf 220; Don Lok 221; Instrumenti politike vlasti 222; Predstavnikatela 225; Poreski sistem 227VI. NAUKA I UMETNOSTBiologija i medicina 230; Hemija 231; Isak Njutn 231; Uena drutva iakademije 232; kolstvo 233; Knjievnost 236; Pozorite 236; Muzika 238;Umetnost baroka 238; Umetnost u Francuskoj i Engleskoj 241VII. TRIDESETOGODINJI RAT (1618-1648)eka i ustanak 244; Kato}ici i protestanti 244; Danska 247; Edikt o restituciji 248; vedska invazija Nemake 249; Francusko-vedski rat 250;Ratna razaranja 251; Vestfalski mir 251; Uspon Brandenburga - Pruske iAustrije 252; Austrija 254; Sveto Rimsko Carstvo 256

VIII. FRANCUSKAAnri IV 257; Regentstvo 259; Rielje i hugenoti 260; Spoljna politika 262;Mazaren 262: Fronda 263; Vladavina Luja XIV 265; Linost Luja XIV 265;Finansije 266; RatovI Luja XIV 267; Verska politika 268; Kulturne prilike269; Novi zapleti 270; Rat za pansko naslede 271; Utrehtski mir 272IX. ENGLESKADems i (1603-1625) 273; arls I. Zaotravanje sukoba 275; Graanskirat (1642-1649) 278; Kromvelova republika 279; Restauracija. arls II281 ; Dems II i slavna revolucija 284; Ustavni dokumenti i vlast vladara285; Ratovi sa Francuskom 2868X. PANIJAFilip III 289: Proterivanje Moriska 290; Filip IV i Olivares 292; panija i ratovi u Evropi 293; Ustanci u Kataloniji i Portugaliji 294; panija posle Olivaresa296; panija u drugoj polovini XVII veka 297; pansko naslede 298XI. NIZOZEMSKAPolitiki sistem 300: Sukobi u Nizozemskoj 302; Nizozemska republika(1650-1672) 304; Restauracija Oranskih 307: Nizozemska posle 1688. 309XII. SEVERNA EVROPADanska 310; vedska 314; Poljska 319XIII. RUSIJA I TURSKARusija 324; Vrerne nereda 324; Stabilizacija u Rusiji 325; Ratovi sa Poljskom i kozaei 329; Unutranji razvitak 330 Poetak vladavine Petra Veli-kog 332;Osmansko Carstvo 333; Pobune i nemiri 334; Ratovi u Aziji iEvropi 336 Poraz Turske i Karlovaki mir 340TREI DEO (1713-1789)I. PRIVREDNI IVOTDemografske promene i njihove posledice 345; Poljoprivreda 34 7 ; Industrija 350; Banke i bankarstvo 354: Meunarodna trgovina 356; Ekonomske teorije i praksa 360II. DRUTVOSeljatvo 367; Zemljoposednici i plemii 370; Gradovi i gradani 373;III. VLADA I BIROKRATIJAPriroda kraljevske vlasti 377; Dravna administracija 379; Provincijskauprava 382; Finansije 384; Sudstvo 387; Kameralizam 3889IV. ORUANE SNAGESuvozemne snage 389; Mornarica 395V. EPOHA PROSVEENOSTIKoreni prosveenosti 403; Filozofi 404; Ljudi i dela 405; Didro i Enciklopedija 408; Drutvene nauke 410; Knjievnost 412: Muzika 413: kolstvo414; Fizike nauke 416VI. VERSKI IVOTPapstvo 418: Ukidanje jezuitskog reda 420; Katolika crkva u Francuskoj. Jansenizam. 421; Prosveeni apsolutisti i crkva 425: Pravoslavna crkva 427: St.aro i novo u verskom ivotu 428VII. MEUNARODNI ODNOSI I DIPLOMATIJARavnotea snaga 433; Diplomatska revolucija 436; Priroda evropske diplomatije 437VIII. PIRINEJSKO I APENINSKO POLUOSTRVOpanija 444; Unutranje reforme 445; Spoljna politika 447; Portugalija

449; Apeninsko poluostrvo 451; Kulturne prilike 455IX. SEVERNA EVROPANizozemska 458: Privredno opadanje 460; vedska 462; Severni rat(1700-1721) 463: vedska posle severnog rata 465; Poljska 467; Rat zapoljsko naslede (1733-1735) 468; Prva deoba Poljske 469X. PRUSKA I AUSTRIJARat za austrijsko naslede (1740-1748) 474; Sedmogodinji rat (17561763) 476; Posledice rata 4 7 7 : Austrija 478: Spoljna politika 482; Rat zabavarsko naslede 484XI. RUSIJA I TURSKAVladavina Petra I 487: Petrovi naslednici 489; Katarina II (1762-1796) 492;Ustanak Pugaova 493; Spoljna politika 494; Osmansko Carstvo 49610XII. FRANCUSKARegentstvo (1715-1726). Don Lo 503; Politika kardinala Flerija (17261743) 505; Vladavina Luja XV 506; Luj XVI i zaotravanje krize 509; Reforme Tirgoa 510; Francuska i rat za nezavisnost amerikih kolonija 511;Put u revoluciju 511: Trei stale 513; Pad Bastilje 515XIII. VELIKA BRITANIJAPrevlast vigovaca 517; Volpol na vlasti 519; Vilijam Pit 521; Sedmogodinji rat 522; Vladavina Dorda III i politike slobode 525; Rat za nezavisnost amerikih kolonija 527; Radikalizam i reforma 529XIV. BORBA ZA KOLONIJALNA CARSTVAEnglesko-francuski rivalitet 1689-1713. 532: Ratovi Engleske, panije iFrancuske (1718-1744) 535; Rat kralja Dorda (1744-1749) 539; Francuski i indijanski ratovi (1754-1763) 537; Indija 538; Evropska ekspanzijaposle l 763. 540; Otvaranje Pacifika 542; Dems Kuk i njegovi prethodnici543GENEALOKE TABELE 549ODABRANA BIBLIOGRAFIJA 553REGISTAR LINIH IMENA 56911UVODOva knjiga je pokuaj da se uoe i prikau u odreenimvremenskim razdobljima najvanija zbivanja, pokreti, ideje ilinosti. To razdoblje evropske istorije ispunjavaju mnogobrojnei duboke promene - geografska otkria, razvitak nauke i tehnike,humanizam i renesansa, verski ratovi, usponi i padovi pojedinih drava i carstava, industrijska, drutvena i politika revolucija. To je doprinelo da se u mnogo emu izmeni nain ivota ishvatanja ljudi.Promene su dramatine, a najoitije su u verskom ivotu,poto reformacija dovodi u pitanje dotada neosporavane istine.Pronalazak i irenje tamparske prese podstie diskusije o starim i novim vrednostima i doprinosi pojavi i irenju novih uenja. Sklad izmeu neba i zemlje, boga i oveka, kao i njihov hijerarhijski odnos, nestaju u aru verskih sukoba. Protestantizamunitava vezu izmeu boga i oveka tako to uklanja hijerarhiju.Time nestaje i stari drutveni poredak, a predstavnici niih stalea poinju da se uzdiu u hijerarhiji, politici, privredi. KrajemXVI veka teorija dravnog suvereniteta daje vladaru mogu

nost da odreuje prava i odluuje o ivotima svojih podanika.Uspon kapitalizma podstie koncentraciju ekonomske moi urukama pojedinaca, a stege hrianskog uenja o kamati guberaniji znaaj.Sline promene nastavljaju se u narednim vekovima. Obimindustrijske proizvodnje i trgovine stalno raste, kao i akumulacija kapitala. U XVII veku nastaju snane dravne administracijeprotiv kojih krupni feudalci ne mogu da se bore. Gradovi rastuvelikom brzinom, dok njihovi bogatiji itelji sve ee kupujuzemljine posede u elji da obezbede svoj drutveni poloaj. Istovremeno se iri pojava kupovine zvanja i poloaja, a mnogi vladari uspevaju da novosteeni drutveni poloaj pojedinaca poveu sa slubom dravi. To omoguava veu drutvenu mobilnost iprua priliku sposobnima da se uzdignu u drutvenoj hijerarhiji.U XVIII veku takva stremljenja se zavravaju apsolutizmom : o m. ind ustrijskom i francuskom revolucijom, pravom kulminacijom raskida sa prolou. Mon.arhije i monarsi predstavljajupoluboansku ustanovu i bia, sistem vladavine ustanovljen odboga. Zapadna Evropa uiva privrednu stabilnost, iako mnogenove ideje i shvatanja postepeno zamenjuju stare. Velika Britani,ja igra sve vidniju ulogu u tome, obezbedujui industrijsku, finansijsku, trgovaku i kolonijalnu premo nad ostalirn dravama. Veze sa prekomorskim zemljama snano se razvijaju Promene u duhovnom ivotu, nauci i filozofiji obezbeuju osnovecivilizaciji i kulturi modernog vremena.Istovremeno, primetni su prigovori i otpori promerzama takvih razmera i snage. Njihovi kritiari zahtevaju obnovu hrianskih vrednosti u nameri da drutvo odbrane od zloupotrebe poli12tikih i ekonomskih centara moi. Pobune protiv kraljevskog apsolutizma i snage gradova javljaju se u skoro svim zenzljama. Toima za posledicu jaanje predstavnikih tela i stalea. Verski sukobi pruaju priliku da se ogranii kraljevska vlast. Svi drutvenislojevi nastoje da obezbede uee u politikom odluivanju i netrae povratak na stari poredak. Ustanci seljaka postaju svakodnevna pojava; njihovo nezadovoljstvo upravlja se protiv stegafeudalizma, ali i promena koje su suprotne njihovim interesima.Seljaci oekuju spas u milenijumu ili povratku na davna vremena.U XVII veku otpori promenama su vidljivi na mnoginz stranama. Snage protivreformacije zaustavljaju na izgled neodoljiz oirenje protestantizma; uprkos poetnih uspelza, tokom vekagradani ne uspevaju da obezbede preraspodelu politike i ekonomske moi u svoju korist. Upravo zbog toga Evropa prolazkroz periode velikih nemira i, periode nestabilnosti. Za to vremeizraz kriza predstavlja olienje jednog stanja. Evropska kriza prvih decenija XVII veka ima odredeni sadraj i znaenje,kao to ih ima i kriza evropske svesti izmedu 1680. i 1 7 15. godine. U XVIII veku filozofske i naune norme sporo prodiru usvest ljudi, pa razvita.k egzaktnih nauka nenza revolucionarneposledice Uprivredi, politiei, drutvu i intelektualnom stvarala-tvu otpori sumnogobrojni i snani.

To pokazuje da uporedo sa promenama i novinama, opstajumnoge stare vrednosti i uverenja. Mnoge nove ideje prodiru podplatom starih i bivaju lake prihvaene. Mnogi smatraju da jestaro drzztvo jednostavnije i razumljivije. Neizvesnosti, patnje koje donose gladne godine i zarazne epidemije, kratkotrajnost ivotai drugo podstiu oveka da trai zatitu u veri i bogu, uveren da onini uda. Slino se primeuje i u narednim vekovima Istovremeno postojanje starog i novog, zaostalog i naprednog, boan.skog iateistikog duhovnog i materijalnog predstavlja sliku zbivanjau Evropi u ovom razdoblju. Staro ne uspeva da ugui novo, kojese probija na povrinu i namee svm drutvima i narodima.Raznovrsnost pojava i vrednosti predstavlja izvor snage idostignua evropskog drutva. Mark Blok to najbolje objanjavaovim reima: Evropska civilizacija je nastala i razvijala se svedok nije obuhvatila itavu zemlju. To je izuzetan uspeh kad sezna da Evropa raspolae relativno ogranienim ljudskim i materijalnim snagama. U ovom razdoblju Evropa doivljava nevidenu ekspanziju, nameui svoje vrednost i civilzaciju mnogimdalekim zemljama. U mnogim delovima sveta ukljuujui tu onanajudaljenija, i drutvima, podrazumevajui i ona najotpornijana promene, vidljivi su naune ideje, vojnika tehnika, dravnaorganizacija i drutveni poredak, kao i nain miljenja svojstveni Evropi i Evropljanima. Sputana svojim prostorima, brojemstanovnika i prirodnim bogatstvima, otvorena napadma sa kopna i mora, Evropa uspeva da potini vei deo sveta i nametne musvoje duhovne vrednosti i materijalistika shvatanja.Uporedno posmatranje evropskog razvitka otkriva mnogespecifinosti i osobenosti pojedinih naroda i drava. Zapadna13Evropa se razlikuje od istone ili srednje u svojim institucijama,etikim vrednostima, psihologiji i mentalitetu ljudi. Klima, susedi i vera utiu na razvitak pojedinih naroda, odredujui stepennjihove pripadnosti evropskom drutvu u irem smislu. Pojedinedrave (Turska, Rusija) dugo se nalaze zvan optih okvira, da bineke od njih (Rusija) u XVI77 veku postale sastavni deo evropskepolitike scene.Pored ovih, postoje razlike unutar pojedinih drava kojepotvrduju svu raznolikost izmedu njih. Kastilja Kata.lonija, Napuljska Kraljevina, Papska Drava i Lombardija, Fretanja, Normandija i Il de Frans potvrduju koliko je neopravdano svakouoptavanje ak u okvirima pojedinih drava. Svaka oblast ljubomorno uva svoje tradicije, institucije, vrednosti, usporavajuiprodor kraljevskog apsolutizma i dravnog centralizma. Predstavnika tela u raznim zemljama (Engleska, vedska Nizozem-ska, panija)pokazuju snagu pojedinih drutvenih. .stalea i njihovu ulogu u dravnim poslovima. Slinih primera raznolikostiima unedogled.U hronolokom pogledu knjiga obuhvata razdoblje od sredine XV veka do francuske revolucije. Otkrie Novog sveta posledica je novih saznanja, pre svega irenja tampane rei, naunih dostignua, tehnikih i tehnolokih novina koji se mogu zapa

ziti od sredine XV veka. Humanizam i renesa.nsa podstiu ljudsku radoznalost, odvanost i avanturizam. Plovidbe portugalskih i panskih pomoraca su posledica novosteenih znanja, anjihovi uspesi rezultat samopouzdanja evropskog oveka u eribrzih promena i novih znanja.14PRVI DEO(1450 1598)15IHUMANIZAM I RENESANSARenesansa je preporod svih vidova ivota. Pored postojanjamnogih vrednosti hrianskog srednjeg veka, renesansa obnavljaveze sa klasinom kulturom i otvara put modernoj civilizaciji.Povezivanju klasike i modernog vremena doprinose humanisti,ljubitelji starine i pristalice novog naina obrazovanja. Od sredine XV veka oni istiu da se bore za obnovu umetnosti, knjievnosti i nauke. Veina obrazovanih tvrdi da u svetu poinje novodoba svetlosti, posle hiljadu godina mraka. Iako ve u XII vekufilozofija, umetnost i knjievnost doivljavaju uspon, oni jouvek pripadaju tradicionalnoj kulturi i stilu srednjeg veka. Sahumanistima u Italiji poinje novi, renesansni pogled na sveti ljude. Uobiajena predstava o renesansnoj Italiji - velelepnidvorovi, napredni gradovi, senzualna umetnost i samouverenost- ipak ne daje pravu predstavu o tom vremenu i njegovim protivrenostima. Seljaci i gradska sirotinja, iako predstavljaju veinu, ive u bedi, a glad, ratovi i predrasude ispunjavaju njihovsvakodnevni ivot. Dok humanisti nastoje da oive prolost, svetu pokau klasine rukopise, shvate prirodu i unutranji ivotoveka, podstaknu svetovne sklonosti i individualizam, mnogiizraavaju uverenje da je to pretnja tradicionalnim shvatanjima,vrednostima i idealima. Renesansa je doba heroizma i kriminala,preteranih nada u beznadenosti, idealizma koji je istovremenopovod za zadovoljstvo i zabrinutost.Politike i ekonomske prilike u Italiji. - Prvi znaci novogdoba, suprotno nekim tvrdnjama, pojavljuju se u vreme ekonomskih kriza i razaranja. itava Evropa preivljava duboku krizu utrgovini i poljoprivredi. Cene padaju, nemiri su sve ei, obimtrgovine se smanjuje, a propast mnogih bankarskih i trgovakihkua postaje svakodnevna pojava. S druge strane, pojedinci, kao Fugeri, postajufinansijeri vladara i kneeva. Gradovi i sela doivljavaju povremene periode gladi i smanjenja stanovnitva,to usporava izlazak iz depresije. Nain obrade zemlje i medicinska znanja ne napreduju. Epidemija kuge - crna smrt, kojasredinom XIV veka hara Evropom, odnosi milione ljudi u Italiji,paniji, Francuskoj, Poljskoj, Engleskoj i drugde. Zaraza ponovo izbija u XV veku. Bokaov Dekameron svedoi o kugi u Firenci i bekstvu njenih itelja u unutranjost. Zaraza dovodi do opadanja proizvodnje i prometa i smanjenja izvoza i uvoza iromEvrope. Oko 1500. godine proizvodnja tkanine u Firenci opadasa 100.000 truba na svega 30.000 godinje. U trenucima kad kuga

slabi, ratovi i pobune nanose veliku tetu. To doprinosi da seekonomsko i duhovno oivljavanje odvija sporo.16U XIV i XV veku u Italiji postoji arenilo velikih i malihdrava, koje su esto u sukobu i borbi za nezavisnost. Borba sevodi za zemlju, podanike i sirovine. Ratovi i nedostatak ljudstvaprisiljavaju gradove da se oslanjaju na najamnike, predvodeneambicioznim kondotjerima. Oni vremenom postaju pretnja gradovima i esto preuzimaju vlast u njima. Papa se nalazi uAvinjonu, to potrvuje njegovu slabost. Polovinom XV vekaApeninsko poluostrvo je podeljeno izmeu pet drava - Venecija, Firenca, Milansko Vojvodstvo, Papska Drava i NapuljskaKraljevina. Pored njih nalazi se mnotvo malih drava gradova,koji nisu u stanju da ouvaju svoju samostalnost. Meusobniiako esto kratkotrajni savezi i rivalstvo podstiu sukobe iugroavaju stabilnost. Milanske vojvode (Viskonti, Sforce) prednjae u tome, iako njihova snaga nije dovoljna da se nametnudrugim dravama. Ravnotea spreava jedinstvo, a podeljenostpretvara poluostrvo krajem XV veka u predmet politike velikihsila.Unutranje prilike i elja da se suprotstave neraspoloenjupodanika doprinose pojavi tiranije i tirana u Italiji. Republikanska vladavina ustupa mesto tiranima. Model je bio identian:gradovi drave ive od trgovine i nalaze se pod kontrolom velikih trgovako-bankarskih kua. Udrueni branim vezama, gildama i drugim nitima, oni su, istovremeno, podeljeni zbogporodinih sukoba, konkurencije i podrke papstvu ili carstvu.Sukobi izmeu velikih porodica i manjih trgovakih kua stalnose obnavljaju, i povremeno zaotravaju sukobima sa siromanimgradskim stanovnitvom. Pobune i ustanci su esti. Krupne porodice zanemaruju zahteve masa i, istovremeno, tee da sauvajuslobodu delovanja i poslovanja. To otvara vrata prvo privremenoj. a potom stalnoj tiraniji.Tiranija i republika u renesansnoj Italiji predstavljaju razliite sadraje, koji su nekad pozitivni, a ponekad despotski. Tirani su esto samovoljni avanturisti koji se ne obaziru na verske dogme ili ustavnenorme. U elji da svojoj vlasti daju legitimitet,oni ispunjavaju politiki ivot italijanskih drava zaverama iprotivzaverama, intrigama, obmanama. Protivnici se nalaze podprismotrom ili nasilno uklanjaju. Stvara se uverenje da je u politici sve doputeno. Vladavina Viskontija u Milanu (do 1450), kadih zamenjuju Sforce, ispunjena je svirepou, sukobima i ratovima. Pojedini ljudi su sa mnogo ukusa, predstavnici renesansnogvremena Franesko Sforca se zanima arhitekturom i poziva humaniste da vaspitavaju njegovu decu. Federiko da Montefeltre(1444-1482), despot Urbina, bio je, po reima svog biografa Vespazijana, prouavalac klasine literature i teologije, mecena arhitekata, slikara i vajara. Njegov odnos prema podanicima jeumeren. S druge strane, republike se nekad nalaze pod kontrolom svemonih oligarhija, ija se vlast granii sa tiranijom. U

Veneciji, na primer, jedino plemstvo, iako sainjava svega 5 procenata stanovnitva, uestvuje u politikom ivotu. Zemljomupravljaju aristokratske trgovake porodice u svom interesu i po17svom nahoenju Vee desetorice nadgleda politike prilike u republici, protivnike reima proteruje ili kanjava smru. Politikiporedak Venecije odisao je samouverenou klase koja upornotei suverenoj vlasti.Firenca. - Republika na Arnu se smatra drukijom. Republikansko ureenje predstavlja zaklon za delovanje krupnih porodica. Ono odgovara mnogima, ukljuujui porodicu Medii.Firenca se uzdie u vrh italijanskih renesansnih republika zbogsvog uredenja, umetnosti, knjievnosti i filozofije, zahvaljujuiupornosti njene vladajue klase i bogatstvu i preduzimljivostinjenih graana. Kao jedan od najveih bankarskih i trgovakihcentara Evrope, Firenca preivljava este unutranje krize. Dolaskom Mediija na vlast tridesetih godina XV veka ona jaa, abankarski poslovi obavljaju se irom Evrope, od Londona do Rima. Kozimo Medii, tipina linost renesanse, koristi bogatstvo iuticaj na nain koji potvruje njegovu mo i snagu. Pored svojihposlovnih interesovanja, Kozimo odrava bliske veze sa humanistima, prouava Platonovu filozofiju i spise crkvenih otaca.Njegov unuk Lorenco Velianstveni je otelovljenje renesansnihideala, koje se ogleda u stavu prema umetnosti, knjievnosti i arhitekturi. Lorencovom krugu pripadaju najslavn.ija.imena renesansne Firence, slikari Sandro Botieli i Domeniko Girlandajo,filozof Marsilio Fiino, vajar Andrea Verokio i drugi.Lorencova najvea snaga je politika vetina: spretno drivlast u svojim rukama, uva republikanske tradicije i vodi miroljubivu diplomatiju. Koristi sva raspoloiva sredstva - braneveze, lini ugled i novac. To mu stvara mnoge neprijatelje, pa se1478. godine protiv njega i porodice Medii priprema zavera.Ona ne uspeva, iako Lorenco biva ranjen. Njegov ugled jo vieraste, pa preostale godine svog ivota provodi u nastojanju daouva mir u Italiji. Lorencov sin Pjero mora da bei iz Firence1494. godine, posle francuske invazije na Italiju. Poetkom XVIveka Medii se vraaju u Firencu i nastavljaju svoj politiki rad.Porodica daje dva pape - Lava X (1513-1521) i Klementa VII(1523-1534), francusku kraljicu i druge istaknute linosti.Humanizam. - Franesko Petrarka (1304-1374), iz Areca,je jedna od najistaknutijih linosti humanizma. Pie poeme i sonete, ali njegova veliina poiva na otkriu i irenju antike kulture i njenih vrednosti. U vreme studija u Monpelijeu ita delaCicerona i sv. Avgustina. Prouavanje njihovih spisa objanjavasklonost humanista da ne dovode u pitanje uenje katolike crkve, i da, istovremeno, pokazuju razumevanje za klasine, presvega, rimske starine. Upoznavi se sa Ciceronovim spisima, Petrarka u njima otkriva republikanske vrline i slabosti i povezujeih sa svojim vremenom. Takve sklonosti podstiu traganje za novim, nepoznatim klasinim rukopisima, kritikim prouavanjemi proiavanjem poznatih dela. Leonardo Bruni, Petrarkin bio

graf, tvrdi da se u Firenci prouavaju grki i latinski pisci u ori18ginalu, umesto preko ravih prevoda. Petrarka tei da shvati Cicerona u njegovom vremenu. Time podstie kritiko prouavanjeistorijskih izvora. Antika se otkriva u pravom svetlu, a njene duhovne vrednosti postaju dostupne mnogima. Razumevanje vremena i sagledavanje istorijske perspektive dobijaju posebanznaaj. Antika ostaje vremenski daleko, ali postaje intelektualnobliska. Izmeu propasti Rimske Imperije i novog vremena nalazise mrano doba u kome dominira katolika crkva. Za Petrarku to nije napad na hrianstvo, ve napor da potpunijeshvati prolost.Petrarka stalno nastoji da ukae na vanost pojedinca i otkrie njegove svesti. U Petrarkinoj linosti sreu se protivrenosti pesnika koji tei optem, dvoranina koji idealizujeusamljenost, pamfletiste i hrianina koji je sklon razmiljanju,individualiste renesanse koji oboava aktivnost, pristalice linihi politikih sloboda koji provodi ivot u Milanu Viskontija,upornog istraivaa kome nepotpuno znanje grkog jezika nesmeta da prouava dostignua klasine Grke. Humanisti XIV iXV veka - ovani Bokao, Koluio Salutati, Leonardo Bruni idrugi - smatraju se njegovim sledbenicima.Potraga za antikom. - U XIV i XV veku, podstaknuti Petrarkinim primerom, humanisti tragaju po arhivima i bibliotekama za starimrukopisima. Salutati otkriva Ciceronova Pismaprijateljima (Epistulae ad familiares), Podo Braolini Lukrecijevspis O prirodi stvari i neke Ciceronove govore, a erardo Landrini, biskup Lodija, rukopis Ceceronovog Bruta, Besednika i Obesednitvu. Rukopisi Tacita, Katula, Propercija i drugih izlazena svetlost dana. Oni podstiu stvaranje velikih biblioteka, odkojih su najpoznatije porodice Medii, Petrarke i drugih, u kojima se uva ogromno kulturno blago. Naredni korak je izdavanjedokumenata, u emu Petrarki pripada posebna uloga za izdavanje Rimske istorije Tita Livija. Otkrivanje, uvanje i izdavanjeantikih dela doprinosi da ona postanu deo kulturnog naslea ipredmet stalnog prouavanja. To doprinosi da interpolacije nastale u srednjem veku ili dodaci umetnuti u poeziju Ovidija, filozofiju Seneke ili radove Vergilija budu otkriveni i uklonjeniiz teksta.Kritiki pristup humanista i njihova erudicija imaju politike posledice. Petrarka obezvreduje 1361. godine tvrdnje vojvode Rudolfa IV koji, pozivajui se na privilegije Cezara i Nerona, tvrdi da je Austrija suverena drava. Firentinski humanistaLorenco de la Vala dokazuje da je Konstantinova darovnica, zakoju se tvrdilo da je rimski car dao papi u IV veku, nastala u VIIIveku. Napori humanista podstiu upotrebu klasinog latinskogjezika i napadaju jezik i stil teologa i pisaca srednjeg veka.Filozofi i teolozi. - Napori humanista ukazuju na novi nain gledanja na oveka i svet. Zbog nedovoljnog poznavanja klasike humanisti ne uspevaju da stvore novu filozofiju. Oni koji pi19

u o antikoj filozofiji podeljeni su na platoniste, aristotelijance iantiskolastiare. U njihovim spisima primetni su esto neznanjei konfuzija, a uenja Platona i Aristotela esto se meaju. Neoplatonisti posveuju posebnu panju mistinim i teolokimaspektima Platonove filnzofije. Zbog toga njihovo uenje o Platonu ostaje prihvatljivo za katoliku crkvu. Delo Marsilija Fiina,Platonova teologija predstavlja meavinu platonizma, neoplatonizma i tomizma. Aristotelova filozofija bolje je poznata i shvaena od Platonove. U XV veku humanisti prihvataju njegovouenje, koristei ga kao orue u borbi protiv skolastiara. Problem sa kojim se suoavaju humanisti sastoji se u tome kakoukljuiti klasino naslede u hriansku filozofiju i teologiju. Toje vidljivo u nastojanju Lorenca Vale da pomiri hrianstvo i epikurejstvo. Humanisti stvaraju mesto za kritiare vere i crkve. Time paganska filozofija postaje, iako tek u XVI i XVII veku, deoevropske kulture. Renesansa tada predstavlja prolost. U tompogledu, ona ostaje doba irenja svetovnih pogleda, a ne napadna veru ili njeno odbacivanje.Uvereni u snagu ljudskog uma, humanisti posveuju punupanju oveku, njegovim vrednostima i dostojanstvu. Delo firentinskog humaniste anoca Manetija Dostojanstvo i uzvienostoveka odgovor je na raspravu pape Inoentija III o ljudskoj bedii slabosti. Krajem XV veka Piko de la Mirandola, Fiinov uenik,iznosi sutinu stava prema oveku u delu Beseda (Oration).Tvrdi da je Bog stvorio oveka poslednjeg, to mu namee potrebu da sam odreduje svoju sudbinu. To je, istovremeno, ovekova obaveza da odredi put koji najvie odgovara smrtnim stvorenjima.Humanizam i obrazovanje. - Humanisti nisu filozofi veuitelji, oni ele da obrazuju druge. Njihovo ime ukazuje, prvobitno, da su uitelji humanistikih nauka (studia humanitatis) -gramatike, poezije, istorije, etike i retorike. Njihova retorikapredstavlja poduavanje; koriste takode svaku priliku da izraze svoju elokvenciju, to treba da znai uverljivost. Biti uverljivznai obrazovati druge. Veina humanista su uitelji, koji to zvanje koriste da ire humanistike ideale. Pojedinci piu pedagokerasprave i objanjavaju svoje metode. Time se svrstavaju medumoraliste. Po njihovom shvatanju, klasino obrazovanje je idealno, iako medu klasike ukljuuju i sv. Avgustina. S obzirom na to,humanisti ne veruju u progres i tvrde da savremenici treba daprihvate sve to su klasici stvorili. Da potvrde svoja gledita neprekidno i neumorno sakupljaju, prepisuju, izdaju i prevode delaklasinih pisaca. Klasino obrazovanje, tvrde humanisti, jedinoje vredno slobodnog oveka.Na univerzitetima i u kolama humanisti neumorno propovedaju svoja gledita. Tehnike nauke, matematika, fizika i druge oblasti za koje se humanisti posebno ne zanimaju, dobijajutakode podsticaj zahvaljujui njihovim naporima. Oni podstiuideju o lepom ponaanju u drutvu, sklonom raznovrsnim zaba20vama. Najznaajnije delo ove vrste je Knjiga o dvoraninu Balta

zara Kastiljonea (1526). Prirunik predstavlja, kao ideal, ugladenog, univerzalnog oveka, sa klasinim obrazovanjem, prijatnog u ophodenju, sa sklonostima prema muzici, slikarstvui drugim slinim interesovanjima.Renesansna umetnost. - Renesansa doivljava najpotpunijiizraz u umetnosti, a italijanski gradovi su najbolje svedoanstvoo njenom sjaju: gradevine Filipa Bruneleskija, ornamentika Lorenca Gibertija, otova kupola katedrale u Firenci, freske Masaija i skulpture Mikelandela. Dela potvrduju miljenje savremenika da je to u svemu doba preporoda, oivljavanje umetnostikoja se dugo nalazi u mraku. U tome je slinost sa humanistima u knjievnomstvaralatvu. Renesansna umetnost predstavlja takoe izraz kulture i duha vremena. Uzajamno preplitanje slikarstva poezije, klasike i vajarstva je nesumnjivo, a Giberti, Bruneleski, Donatelo, Masaijo, Alberti i Montenj prouavaju klasinestarine, poseuju stare gradove ili ispituju ostatke skulptura.Flavio Bjondo, humanista, sastavlja sredinom XV veka katalogantikih spomenika u Rimu.Oduevljenje za antike uzore ne dovodi do njihovog imitiranja. Renesansni umetnici pokazuju unutranju slobodu kojaim omoguava da antike uzore koriste na novi nain. Bruneleskijeva bolnica za naputenu decu u Firenci, jedna od najlepihgradevina renesanse, podsea na lokalne graevine iz okoline Firence. Klasika prua slobodu stvaranja i otvara pristup prirodi.Unutranja sloboda dobija viestruki izraz. Lepota ljudskogtela, koje se u srednjem veku skriva, postepeno dobija pravo graanstva Gibertijev Goli deak Isak i Donatelov Mladi David pokazuju fiziku lepotu. Oblik i sloboda izraza predstavljaju raskid sa hrianskom tradicijom. Obnaeno ljudsko telodobija pravo gradanstva irom Italije.Uivanje u ljudskom telu otkriva interesovanje za ljudskolice. Renesansa predstavlja epohu portreta ljudi i ena svih doba,uzrasta i stalea. Portreti se slikaju na zidovima, u crkvama ilina grobovima. Mnogi predstavljaju linosti iz svakodnevnogivota, esto sa neeljenim detaljima. Verokijeva statua Bartolomeja Koleonija u Veneciji i Girlandajov portret. Dede sa unukom obiluju realizmom. Masaijeve freske u Firenci predstavljaju likove humanista, vajara, trgovaca i drugih lica.Otkrie oveka i njegove fizike lepote dovodi do otkriaprircide. Ona nema mesto u srednjovekovnoj umetnosti, pa njenaprivlanost biva prihvaena u renesansi. Pejzai na slikama Hristovog raspea, portretima Bogorodice sa detetom u naruju divno su naslikani, puni svetlosti i senki. U XV veku slikanje prirode dobija potpuni izraz, pa ona u renesansnoj umetnosti postajetema za sebe.Slikanje oveka i prirode, iako teme za sebe, nije jedini doprinos umetnika sjaju renesanse. Njihovi radovi esto predstavljaju linosti, mitove i filozofiju klasike uobliene od humanista.21Botielijevi radovi Radanje Venere i Prolee nastaju na Policijanovoj poemi o vladavini Venere. Druga dela prikazuju neo

platonizam ili primitivnu kulturu.Umetnost renesanse odraava bliskost sa verom. Pored vladara i trgovaca, visoki prelati crkve postaju uticajni zatitniciumetnosti i umetnika. Pape uzimaju umetnike da grade crkve,ukraavaju zidove slikama i skulpturama. Verske teme nalazemesto u vilama svetovnih lica. oto slika freske u kapeli Arena PRVI DEO (1450- 1598)u Padovi, a Mikelandelo i fra Aneliko po nalogu Kozima Mediija, obnavljaju i ukraavaju samostan Sv. Marko u Firenci. Mikelandelo projektuje Baziliku sv. Petra u Rimu, a po nalogupape slika Svetu porodicu i Poslednju presudu i vaja Davida, Mojsija i Pijetu. Rafaelove i Leonardove Madone nalaze se u mnogim svetskim muzejima. U njihovim delima primetnaje promena u kvalitetu vere. Dela Mikelanela, ispunjena neoplatonskim temama, lepotom ljudskog tela i svetlou, daju renesansnoj umetnosti paganski karakter i tako je odvajaju odhrianske umetnosti. Promena predstavlja izraz proirenih iobogaenih vidika i iskustava. Prisustvo profanih scena pokazuje vie naina da se izrazi boansko delo. Renesansni umetniciostaju hriani.Pozna renesansa. - Sredinom XV veka veliki firentinskiumetnici (Bruneleski, Giberti, Donatelo) umiru i njihovo mestozauzimaju Verokio, Domeniko Girlandajo, Filipino Lipi i Sandro Botieli. Njihova dela zauzimaju istaknuto mesto u renesansnoj umetnosti. Krajem XV i u prvoj polovini XVI veka stupa nascenu generacija najveih umetnika renesanse - Leonardo daVini (1452-1519), Rafaelo Santi (1483-1520) i MikelandeloBuonaroti (1475-1564) - koja daje peat itavoj epohi. Iako Milano, Rim i Venecija zauzimaju vidno mesto, Firenca zadravaprimat.Leonardo studira kod Verokija, ali njegovi radovi brzo prevazilaze sposobnosti uitelja. Odlazi u Milano 1482, gde na dvoru Ludovika Sforce provodi petnaest plodnih godina; slika Madonu na steni i Tajnu veeru. Posle 1503. vraa se u Firencu,gde slika Mona Lizu. Posle vie godina provedenih u Milanu iRimu, gde slika, projektuje, posmatra i belei, umire u Francuskoj. Leonardova darovitost je nesluena, pa sve ono ime se bavi ima izuzetnu vrednost. Njegove karikature su ive, anatomskiopisi precizni, skice lia i drvea potpune. Arhitektonski nacrtiotkrivaju talenat, a njegov autoportret je primer realizma i otvorenosti. U Leonardu se ujedinjuju umetnik i pronalaza, matarpotinjen stalnom posmatranju i merenju. Njegove slike otkrivaju unutranja htenja. Svojim zagonetnim osmehom, Mona Liza odavno privlai panju. Tajna veera pokazuje izuzetansmisao za dramatinost, a prikaz Hrista i Jude potpuno je nov.Mesto prvog je centralno, osvetljeno, dok se lice drugog nalazi u senci.22Rafaelo oliava koncentraciju. Nakon studija u Urbinu,dolazi 1504. u Firencu, gde se susree sa Leonardovim radovima.Njegove mnogobrojne Bogorodice pokazuju slobodu izraza i

kompozicije, a ona u Sikstinskoj kapeli je najuspelija. Boje upotrebljava uverljivo,to licima daje trajnu vrednost i izraajnost,lepotu i mir. Pored slikarstva Rafaelo projektuje gradevine u Rimu, pravi skice za tapiserije i koristi se ivotima apostola. Ukraava freskama stance i lode i druge gradevine u Vatikanu, dok velike zidne freske - Atinska kola i Rasprava, pored vrstekompozicije, otkrivaju sposobnost za prikazivanje pojedinosti.Mikelanelo ui kod Girlandaja u Firenci. Njegova prvaPijeta, divna skulptura mlade ene sa mrtvim detetom u naruju, otkriva puni talenat. U Firenci nastaje njegov David,statua mladog oveka, koja pokazuje oseaj za pojedinost. Napoziv pape Julija II Mikelandelo odlazi 1505. u Rim, gde vajaMojsija i vie Robova i ukraava Sikstinsku kapelu. Slike sujedva vidljive zbog visine, a Poslednji sud, na zidu kapele,nadmauje strop i lunete scenama iz Starog zaveta. Po povratkuu Firencu, 1520, Mikelandelo ukraava pogrebnu kapelu Mediija u crkvi San Lorenco. Biste malih Mediija u sedeem stavuupotpunjuju kompoziciju, dok Madona otkriva ideal lepotepozne renesanse. Poslednje godine ivota, priznat od svih, Mikelandelo provodi u Rimu radei na Bazilici sv. Petra. Dela poznerenesanse ostaju svojom zrelou vrhunski izraz umetnosti jedneepohe, doba koje zadrava trajnu vrednost u istoriji.Renesansa u Evropi. - Pod uticajima Italije, iako kasnije,renesansa dobija svoj posebni izraz u severnoj Evropi. Njeni najistaknutiji predstavnici - Erazmo Roterdamski, Albreht Direr iNikola Kopernik - nastavljaju vrednosti renesanse u drukijimuslovima. Uprkos medusobnih uticaja, izmedu Italije i ostaleEvrope postoji primetna razlika i samostalnost u tehnici i nainu istraivanja. Direrovi bakrorezi i duborezi govore vie ostanju duhova podstaknutih Reformacijom, a manje otkrivajuuticaj italijanske tehnike u slikarstvu; flamansko slikarstvootkriva boje i pejzae, iako se zadrava na tradicionalnim temama i tehnici. Slike Roe van den Hejdena i Hansa Memlingaotkrivaju, vie nego u Italiji, privrenost verskim temama, iako supune svetlosti i prirode. Portretisti Luka Kranah stariji, HansHolbajn mladi i Direr pokazuju slobodu izraza. Na njihovim slikam a se nalaze i obini mahom poboni ljudi. Direrova dela ispunj ena su -.-er;kim temama, iako svedoe i o poznavanju antikogpaganstva i pokazuju oseanja za srazmeru. Direrove gravureVitez. Smrt i davo i Melanholija pokazuju linosti u pokretu. dok Sv. Jeronim otkriva mir, svetlost i vrednou sveca.Humanizam severne Evrope. - Humanizam u Engleskoj,Francuskoj. Nemakoj i Holandiji ima odredene karakteristike,iako se razvija pod uticajem italijanskih humanista. Krajem XV veka mnogiitalijanski i grki humanisti ive u Parizu, predaju23grki jezik i napadaju skolastiku filozofiju. Francuski humanisti Gijom Bide i ak Lefevr d'Etapl inspiriu se primerima iz Firence i Padove. Slino je i sa Englezima. Vilijam Kakston, tampar, Don Tiptoft, Vilijam Grocin, Tomas Linakr, Don Kolet idrugi studiraju u Italiji i u svojim redovima pokazuju renesansne

uticaje. Tomas Mor prihvata stavove italijanskih humanista,iako nije nikad bio u Italiji. Nemaki humanisti, poev od teologa Nikolasa Kuze do Ulriha fon Hutena trae znanje i podsticaje na jugu. Znanje ire preko univerziteta, knjievnih drutava, grupa okupljenih oko pojedinaca i akademija kao to jeona u Erfurtu. U njima se prouava antika, pie latinska poezijai istrauje prolost Nemake. Neoplatonizam, Aristotelova filozofija i grki jezik zauzimaju istaknuto mesto. Pokret se irina novostvorene univerzitete i dobija podsticaj verskim nezadovoljstvom.Humanisti severne Evrope zalau se za proiavanje vere icrkve. Njihov ideal je uena pobonost. Put ka istoj veri vide unauci koja treba da oslobodi hrianstvo svega to je ovozemaljsko. Istina se nalazi u spisima svetih otaca i Sv. pismu, a svetovna znanja (jezik, pravo, prirodne nauke) otkrivaju put ka pobonosti. Humanisti severa su, kao i u Italiji, uitelji i pedagozi.Rasprave Gijoma Budea o rimskom pravu i prevodi Plutarhapodstiu reformu postojeih institucija u skladu sa razumom.Njegovi napori dovode do otvaranja Kole de Fransa oko 1530,ime se prekida tradicija srednjovekovnog univerziteta. Grki,hebrejski, matematika i latinski predstavljaju prve predmetei ideal humanista. D'Etapl prevodi 1523. na francuski tekst Novog zaveta i pie komentare dela crkvenih otaca. Humanistikouenje prodire duboko u svest Engleza, u crkvu, na dvor i univerzitete. Humanistike ideale ire svetenici, medu kojima Kolet zauzima posebno mesto. On otvara u Oksfordu kolu, gde1496. dri predavanja o pismima sv. Pavla. Reforma metodapodstie zahteve za irom reformom crkve i drave, to otkrivapolitiku stranu humanistikih stremljenja na severu Evrope.Erazmo i Tomas Mor. - Najistaknutiji predstavnik humanizma u severnoj Evropi je Erazmo Roterdamski (1466-1536).Obrazovan u Parizu, Erazmo putuje po Evropi (Engleska, Venecija, vajcarska) i rano pokazuje ogromnu erudiciju. Erazmopristupa filozofskim i verskim problemima uzdrano, zalauise za proiavanje tekstova i bolje razumevanje meu ljudima.Naunik i popularizator znanja, Erazmo 1500. objavljuje svojedelo Zbirka izreka, (Adagiorum collectanea), zbirku izreka klasinih mislilaca sa objanjenjima. Time pribliuje humanizam itaocima, a saklasinog obrazovanja uklanja mistiku. Njegovoizdanje sv. Jeronima i grkog teksta Novog zaveta potvrujeodanost kritikom idealu humanista. Svoje poglede na drutvena i verska pitanja Erazmo iznosi na razne naine: prepiskom sa izdavaima, kardinalima, kraljevima, humanistima iu didaktikim spisima Prirunik za hrianskog viteza (1503),24Obrazovanje hrianskog vladara (1515). Njegovo najpoznatijedelo ostaje Pohvala ludosti (1509). Pisano sa mnogo duha i lakesatire, delo ima oblik deklamacije, iako predstavlja pogled nasavremeni svet i njegove slabosti. Najotriju kritiku upuujesvetenstvu, svetovnom ivotu, neznanju i stavljanju naglaskana ritual, a ne sutinu vere. Pohvala ludosti otkriva Erazmov

stav, ija je sutina Hristova filozofija. Erazmova misao pokazuje nezavisnost i udaljavanje od Rima i reformacije. Ouvanjejedinstva crkve, umerenost i obrazovanje odvajaju ga od Lutera injegovih sledbenika. Umerenost, tolerancija, preciznost i uverljivost ine ga neprihvatljivim za katoliku crkvu i protestante.Slina sudbina oekuje Tomasa Mora (1478-1535), linostvrstih principa, prijatnog i uenog, u Engleskoj. Pod uticajemKoletovog humanizma, Mor pie svoje najpoznatije delo Utopija(1516). Pravnik, poboan i odan nauci, Mor se brzo uzdie u istaknutog dravnika. Iako kancelar Engleske, Mor ne zanemarujesvoje humanistike studije. U Utopiji eli da pokae u kakvomstanju se nalaze pojedine drave, pre svega Engleska. U prvomdelu prikazan je ideal savrene zajednice, podeljene u oblasti igradove, pravedne i liene privatne svojine. Drugi deo je osudarata, bogatih, drutvene nepravde i ogradivanja. Po njegovimreima ovce postaju toliko gladne da jedu ljude i gutaju polja,kue i gradove. Mnogi kritiari napadaju Morove utopijskepredloge kao intelektualnu zabavu humanista, otpor srednjovekovnih ljudi kapitalizmu ili predvidanje budueg drutva. Morpredstavlja paljivog posmatraa prilika i radikalno nastrojenogreformatora. Njegova satira je iskrena i otvorena. Kao kancelarMor nije u prilici da iri svoje ideje, a sukob Henrija VIII sa Vatikanom dovodi do njegove ostavke. Odbijanje da poloi zakletvukojom priznaje kraljevu suprematiju u verskim pitanjima, Morplaa glavom. Sukob izmedu politike i ideje zavrava se pobedom prve.Nikolo Makijaveli (1469-1527) je najistaknutiji politikimislilac i teoretiar renesanse. Roden u siromanoj plemikojporodici. NTakijaveli ostaje itavog ivota vezan za Firencu. Nakon zbacivanja Mediija, od 1498-1512, Makijaveli obavlja razliite diplomatske misije i dunost sekretara republike. Svojebogato iskustvo dopunjava itanjem dela klasinih pisaca. Poznanstvo sa mnogimdravnicima i politiarima otkriva mu slabosti ljudske prirode, dok ga poznavanje vojnih pitanja uveravada su najamnici smrtna pretnja republici.Po povratku Mediija u Firencu, Makijaveli odlazi u proonstvo Tu se bavi pisanjem politikih spisa, istorijskih knjiga,rasprava o vetini rata, knjievnih radova. Njegova najvanijadela su Vladalac, Rasprava o prvih deset knjiga Tita Livija i Istorija Firence, od kojih prve dve predstavljaju remek-dela politike teorije. Pronicljiv um i izvanredan stilist, Makijaveli u Vladaocu daje izvanrednu analizu prirode politikog procesa i ulogeoveka u njemu. Otvorenost i sadraj knjige izazivaju mnoga25protivrena miljenja o njenom autoru. Tema knjige je problempolitikog vodstva, a njegova razmiljanja najavljuju poetaknovog doba u politici Evrope. Kao humanista, Makijaveli eli daprimeni iskustva antikog sveta, a kao savremenik tih zbivanjanastoji da uoi zakonitosti koje politiku pretvaraju u nauku. Makijaveli se zalae za republiku i protivnik je svake plutokratije.svestan je da srea predstavlja monu snagu, a da samo odlu

nost i mudrost nisu dovoljni ukoliko nje nestane. Zbog toga Makijaveli trai da vladar pokae energiju, strpljenje, snagu i preduzimljivost.Svoje nepovoljno miljenje o ljudskoj prirodi Makijavelipotvrduje primetnim pesimizmom, koji izbija na stranama njegovih dela. Tvrdi da ljude treba maziti ili unititi. Stoga mudarvladar ne treba da se pridrava zadate rei kad je svestan da emu se to osvetiti i kada razlozi zbog kojih je daje vie ne postoje.Da su ljudi dobri, takav savet ne bi bio dobar; ali poto oni tonisu i ne pridravaju se zadate rei, ovek nije obavezan da sepridrava svojih obeanja, pie Makijaveli. U celini, njegovasposobnost da prodre u duu vladara predstavlja posebnu vrednost; u njegovim knjigama otkriva se moderno doba u kome politika mo postaje svetovna, osloboena verskih obzira i moralnih stega, pa postaje sebi cilj. Otvoreno i preutno Makijavelipotvruje svoje saznanje o usponu novih monarhija u Evropi.26IITEHNIKA, NAUKA I OTKRIAIako je iroko prihvaeno miljenje da Kolumbovo otkrieNovog sveta 1492. ili plovidba Vaska de Game oko Afrike 1498.znai poetak novog doba, druge pojave i zbivanja krajem XVveka imaju jednako znaajno mesto u istoriji Evrope, iako se onjima manje govori. Pojava tampane knjige, koje Evropljani itaju ve pedeset godina ranije, predstavlja izuzetan dogadaj. Urazdoblju od 1450. do 1525. uobliava se nova tehnika vodenjarata. Kopernikova teorija izneta 1500. u Rimu pokazuje da seZemlja okree oko svoje osovine i zajedno sa drugim telima okoSunca. Ta i druga saznanja i zbivanja odreduju, umnogome, pravac budueg razvitka Evrope i delom sveta. Stvaralaki duh,upornost i konkurencija medu dravama doprinose usponuEvrope. Raskid sa starim nasledem postaje neminovan, pa veoko 1500. Evropa prenosi svoja dostignua i vrednosti drugimnarodima i kulturama.tampa. - Tehnika tampanja kakva se primenjuje i danas,sa pokretnim metalnim slovima, pronaena je i usavrena oko1450. u Majncu. Zasluga za to pripada Johanu Gutenbergu, Johanu Fustu i Peteru eferu. tampanje knjige ima svoju predistoriju u Kini, gde se ranije zna za tamparski blok i hartiju. Sobzirom da se blok nije mogao koristiti zbog naina pisanja uEvropi, problem je reen tako da se svako slovo pravi za sebei slae prema potrebi. To dovodi do prihvatanja i irenja tampe:prvo se tampaju karte za igru i crkvene knjige. irenje trita zaknjigu daje novi podsticaj usavravanju tampe. Tome takodedoprinosi i proizvodnja hartije. Potapanjem u vodu koe, starihkrpa, kudelje i drugog stvara se pulpa iz koje se istiskivanjemvode dobijaju suvi listovi. Hartija se koristi u Gutenbergovo vreme, kao i mastilo,metalne ploe i presa. Knjige tampane uMajncu, pre svega uvena Gutenbergova Biblija., pokazuju savrenstvo tehnike, dugo vremena neprevaziene Knjiga Psalmi(1457) je najlepi i najstariji primerak tampan u Majncu. Crkve

ne knjige i njihov oblik slue kao estetski model Gutenbergu idrugima. Stampanje knjige je doprinos nemakih kulturnih iverskih centara renesansi.Prve knjige pokazuju kolika je potreba za itanjem meuiteljima gradova i crkvenim licima (trgovci, inovnici, uitelji,lekari, svetenici, zanatlije). Za knjigu se interesuje i plemstvo,dok seljatvo, iako najbrojnija grupa stanovnitva, nepismena ineobrazovana, nema potrebe za njom. Trite za knjigu stalno seiri. Stari i novi univerziteti i gradovi su najvei korisnici. Knjiga podstie intelektualne i obrazovne potrebe njihovih itelja.27Najvie se trae knjige duhovnog i svetovnog sadraja - Sv.pismo, spisi crkvenih otaca, gramatike, renici, enciklopedije,matematiki, medicinski i astroloki tekstovi, zbirke zakona,istorije, prirunici, dela klasine literature i humanista i druge.Knjige se tampaju na latinskom i jezicima pojedinih naroda.Brzo irenje tampe potvruje i veliki broj tamparija koje niuirom Evrope: Strazbur (1458), Keln (1465), Augsburg (1468),Nirnberg (1470), Lajpcig (1471), Be (1482). Iz Nemake tampase brzo prenosi u Italiju (1467), vajcarsku i eku (1468), Francusku i Holandiju (1470), paniju, Englesku, Ugarsku i Poljsku(1474-1476), Dansku i Svedsku (1482-1483), a 1493. u jugoslovenske zemlje (Obod). Do 1500. tampano je irom Evrope okoest miliona knjiga.Brzo irenje knjige izaziva znaajne kulturne promene.Nauka ima od nje najvie koristi, nauni tekstovi postaju pristupani mnogima i greke ispravljene. Kopernikovo delo O kruenju nebeskih tela (1543), privlai panju naunika irom Evrope.tampanje knjiga podstie naunu diskusiju i polemike i timeubrzava reenje mnogih problema. tampana knjiga doprinosiirenju znanja uopte, naroito na univerzitetima.Posle 1500. tampa pomae irenje umetnosti i ideja uopte. Slike, gravure, freske i drugi vizuelni izrazi postaju dostupnimnogima; radovi Mikelanela postaju poznati, kao to Erazmove rei stiu u sve delove Evrope. U verskim sukobima izazvanimreformacijom tampa dobija potpuni izraz, svi zainteresovanimogu da prate polemiku, argumente i protivargumente obejustrana. Reformacija podstie irenje tampe i tamparija. irenjetampane knjige dovodi do uvoenja cenzure u pojedinim dravama. Zabrane i spaljivanja knjiga postaju metod u borbi protivirenja ideja neprihvatljivih za crkvu, dravu i dvorove. U vremezaotrenih verskih sukoba (1559) Vatikan poinje da objavljuje PPVI DEO (1450- 1598)spiskove zabranjenih knjiga (Index), koje pripremaju katolikiuniverziteti (Sorbona, Luven). Oko 1560. godine cenzura se primenjuje u svim delovima Evrope, pa sukobi izmeu autora i izdavaa, s jedne, i crkvene i svetovne cenzure. s druge strane,ukazuju na otrinu intelektualnih sukoba epohe.Nova ratna tehnika. - U razdoblju od 1450. do 1550. tehnologija proizvodnje predmeta za ratne potrebe i ratna tehnika doivljavaju burne promene. Korienje baruta menja dotadanji

nain ratovanja i odreduje politike i drutvene promene u Evropi, slino kao to pojava tampane knjige ubrzava intelektualnakretanja. Barut postaje oruje kad ljudi poinju da ga koriste dametku (puanom, artiljerijskom) da veu brzinu i snagu. Usrednjem veku barut slui za razbijanje zamkova i utvrenja aTurci ga koriste prilikom opsade Carigrada. Bitka kod Merinjana 1515. pokazuje korist od primene baruta u artiljerijskim orudima, iako njihova efikasnost nije ujednaena zbog neprecizno28sti. Moderne armije se sve vie naoruavaju runim vatrenimorujem.Bitke se dotada vode uglavnom izmedu protivnikih konjica, sastavljenih od plemia. To se menja upotrebom vatrenogoruja u emu prednjae vajcarci i Englezi. Bitke u XVI vekupostaju sudari izmedu peadije, naoruane arkebuzama i kopljima, i konjice. vajcarski najamnici, zajedno sa panskim forma-cijama terciosa,napadaju konjicu u falangama i nanose jojteke gubitke. Upotreba peadije naoruane vatrenim orujemdovodi do revolucije u nainu vodenja rata. Upotreba arkebuzapostaje stalna od poetka XVI veka, a od 1521. panci upotrebljavaju muketu - primitivnu puku. Ona izbacuje zrno nadaljinu do 200 m. Ubrzo potom veina armija prihvata upotrebuarkebuza i muketa. panski general Fernando de Avalos pokazuje efikasnost upotrebe novog oruja u ratovima u Italiji1520-1525. Zahvaljujui njemu on trijumfuje u bici kod Pavije1525, kad zarobljava kralja Fransoa I. Francuske trupe. mahomkonjica, snanije i mnogobrojnije, trpe velike gubitke od panskevatre koja unitava cvet francuskog plemstva. Ve 1530. konjicasainjava svega jednu jedanaestinu francuske, a jednu dvanaestinu panske armije. Plemstvo se gorko ali da seljaci koji jedusir i piju mleko novom tehnikom pobeduju armije sastavljeneod plemstva.Nova ratna tehnika ima i druge dalekosene posledice Potreba za orujem, u eri stalnih ratova, dovodi do veih ulaganja ipoveanja proizvodnje metala u Evropi. Topovi, arkebuze i mukete zahtevaju mnogo metala, lanaca, kuka, drveta i ostalog;kamena topovska dulad zamenjuju se metalnim, to vai i za lako oruje. Potreba zametalnom rudom dovodi do irenja starihi otvaranja novih rudnika, a koriste se i novi tehnoloki procesi(pei za topljenje rude). U periodu od 1460. do 1530. ratne potrebe dovode do petostrukog poveanja proizvodnje gvoda. Poveava se potranja za bakrom i drugim metalima.Korienje baruta i metala dovodi do stvaranja snanih armija koje upotrebom vatrenog oruja, kao i drugih sredst.ava, rcavaju sudbine mnogih drava, pa i kontinenata. Vatreno orujcje skupo i zbog toga mnogim (plemstvo, sitni kneevi) nije dostupno. Zbog toga vodenje rata prelazi u ruke vladara, koji moguda obezbede vie sredstava. Otpor feudalaca njihovoj vladavini icentralizmu postaje stoga manji nego dotada. Put ka stvaranjuapsolutistike monarhije bio je otvoren promenom u tehnici ra

tovanja i proizvodnji za nju.Nadmonost vladara i opadanje snage plemstva dovode doznaajnih drutvenih promena. Obian ovek, dotada zapostavljen u drutvenoj hijerarhiji srednjeg veka, postepeno izbija uprvi. plan. Savremenici zapaaju promene i izmenjeni poloaj iulogu plemstva. Francuski vitez zarobljen u bici kod Pavije1525. tvrdi da bi Bog uinio mnogo bolje da nikad nije pronaaoovo oruje. Ne bih nosio na sebi rane koje imam danas, niti bihbio toliko zaplaext. Dodao je da ne bi izginulo toliko hrabrih29ljudi od ruku kukavica, koji obaraju ljude mecima iz daf jine. Rei ovog viteza r_isu upravljene protiv krvavog rata ve protiv toga to obian ovek. seljak, ubija i pobeuje vlastclu. Pcsnik Ludoviko Ariosto peva protiv prokletog i glupog pronalaska, ko,jinalazi mesto u ljudskom srcu. On pomae da se uniti slava ratnika, rat postane neasna stvar, a hrabrost i izdr]jivost malc> cene. Nostalgija za starim je primetna u Ariostovim reima. On neshvata da se ne radi o hrabrosti pojedinaca, ve o novom naoruanju, taktici, disciplini, koji razdvajaju srednjovekovni odnovog naina ratovanja. Makijaveli to uvia i tvrdi da je u ratusve dozvoljeno. Upotreba baruta dovodi do slabljenja riterskihideala. Smrt Bajara, viteza bez mane i straha, od metka unitava mit. kcji traje vekovima.Prenoenje vodenja rata sa plemstva na kralja i na,jamnikei upotreba nove tehnike i oruja, najavljuju promene u Evropi.Iako je proces razliit u raznim delovima Evrope, rezultat jesvugde bio isti: slabljenje uticaja plemstva i smanjenje njegovepolitike i vojnike snage i moi. Plemstvo ratuje i dalje, a novutehniku prihvata sa mnogo cinizma. Ono prihvata nastalo stanjei zadrava komandne poloaje u armijama evropskih dravaStupanje u slubu vladara dovodi do potinjavanja plemstvanjegovim eljama i stvaranja novih odnosa izmedu vladara ipodanika.Pretvaranje rata u masovna ubistva, mereno srednjovekovnim merilima, izaziva nove reakcije. Teolozi i pacifisti osudujusurovost i nemoralnost rata. Anabaptisti zahtevaju da se svetpridrava zapovesti da se ne ubija; teolozi tvrde da se rat pretvara u pljaku i da ljudi u njemu nemaju vere ni pijeteta; vojskapostaje omrznuta i nedostojna panje. Vojnici su lopovi, izdajice,obmanjivai spremni da prekre boju re i ine zlodela; gde dodu donose nemoral, pijanenje, kocku i druge poroke. Uticajni ibogati tvrde, pak da se svi ratovi ne mogu staviti u istu kategoriju, da ima pravednih, osvajakih i odbrambenih ratova. Rat postepeno postaje tema za umetnika, pa dela poznorenesansnihumetnika sadre mnoge predstave ratnika (Mars i Venera). Ratpostaje deo svakodnevnog ivota i nalazi mesto u poeziji, tradiciji, romantici i istoriji.Poeci moderne nauke. - Uspon Evrope podudara se vremenski sa uobliavanjem i razvojem moderne nauke i naunemisli uopte. U periodu izmedu pojave Kopernikovog dela Okruenju nebeskih tela (1543) i Njutnovog Matematiki principi

filozofije prirode (Principia matematica, 1687) evropska naukadobija svoje prave oblike i filozofiju. Razvoj nauka predstavljadeo drutvenih i intelektualnih promena u Evropi u tom periodui esto se naziva nauna revolucija. Mnoga nauna otkria predstavljaju nastavak srednjovekovne nauke ili renesansne misli.Krajem XV veka opte prihvaena predstava o svetu je da jezemlja centar univerzuma. Oko nje se nalazi savrena nebeskasfera u kojoj se nalaze Sunce, Mesec, planete i zvezde. Hijerar30hijski poredak i zakoni prirode nalaze mesto u teolokim i filozofskim studijama. Mnogi naunici dovode krajem XV veka u pitanje takve predstave o svetu i univerzumu.Novi nauni metod, korak napred u evoluciji nauke, rezultat rada mnogih, predstavlja sintezu logike, eksperimentalizma imatematike. Njihovo zajedniko korienje omoguava ovekuda ostvari korak napred u razumevanju prirodnih pojava okosebe. To je najznaajniji doprinos renesanse razvoju modernenauke. Logika i njena ograniena upotreba dovode do primenematematike kao sredstva za proveru naunih hipoteza. Rezultattoga su stalni eksperimenti, to je veliki korak napred u razvitkunauke. Italijanski slikari i graditelji u XV i XVI veku, vie praktiari nego teoretiari, pokazuju sklonost ka posmatranju, analizi i proveravanju. Oni prouavaju prirodu, ptice, cvee, optikezakone u perspektivi i ljudsko telo. Otkrie prostora predstavljanovu vrednost i dovodi do stvaranja zakona o klasinoj mehanici u XVII veku. esto se koristi hirurki skalpel i nastaju vanredni crtei i skice o disekciji; prouavanje antikih graevina prisiljava slikare igraditelje da obave razliita merenja i uporedenja. Leonardovi crtei i beleke najbolje pokazuju njegov metod posmatranja, koji je opte prihvaen. Mudrost je erka eksperimenta, pie Leonardo.Oko 1500. radovi grkih i rimskih matematiara (Papus,Apolonije, Diofant, Hero i drugi), pre svega Arhimeda, prevodese na latinski. Oni postaju deo svakodnevnih diskusija i kritike.Matematika dobija mnogo njihovim objavljivanjem, pa se postepeno stvara uverenje da je priroda u osnovi matematika. Novinain razmiljanja pretpostavlja visoki stupanj apstrakcije kojie omoguiti da se raznovrsnost vidljivog sveta objasni i izrazimatematikim formulama.Primena novih naunih metoda i shvatanja sporo napreduje. Njen antihrianski karakter uzbuduje mnoge teologe ifilozofe. Nauni metod potpuno menja ovekovu predstavu osvetu i njegov odnos prema prirodi. Prvi korak u tome je Kopernikovo delo O kruenju nebeskih tela (1543). Nikola Kopernik (1473-1543), poljski matematiar i astronom, provodi ivotu posmatranju, merenju i opisivanju pojava. Klasino nasledeizgleda mu neuverljivo i matematiki neodrivo. Ptolomejevateorija o zemlji kao centru univerzuma nailazi na kritiku Kopernika i drugih naunika. Posmatranje kretanja nebeskih telauverava ga da ureeni univerzum ne postoji. Kopernik zasnivaheliocentrinu teoriju na racionalnim i matematikim osno

vama. Ona je nova, smela i izazovna, iako ne potpuno argumentovana. Prihvatanje Kopernikove teorije je spor proces,to pokazuje njen revolucionarni karakter i potpuni raskid sasrednjim vekom.Kopernikova teorija o univerzumu, po miljenju mnogihsubverzivna, postaje predmet naune i verske polemike krajemXVI i u XVII veku. Njenom prihvatanju mnogo doprinosi danskiastronom Tiko Brahe (1546-1601), koji provodi ivot u posma31tranju nebeskih tela, raunanju i pravljenju karata. Svojim radom Brahe potvrduje opravdanost kritike Ptolomejevog sistema,iako odbacuje uenje da se zemlja okree oko svoje osovine. Johan Kepler (1571-1630) istaknuti nemaki astronom, prihvataKopernikovo uenje, a u svom delu Nova astronomija (Astronomia nova, 1609) proiruje i potvrduje njegova gledita. Pristalica neoplatonizma i astrologije, Kepler se koristi rezultatima iteorijama drugih naunika. Njegovi zakoni o celestijalnom kretanju, tvrdnja da Sunce isputa magnetsku snagu, da pokreeplanete u orbiti i da se one ne kreu u krugovima ve u elipsastimputanjama, znaajan su prilog razvoju nauke. U Keplerovom sistemu preovladuje potpuna harmonija, ime njegova astronomija dobija potpuni oblik.Korak napred u potvrivanju Kopernikove teorije i uobliavanju uaunog metoda predstavlja rad Galilea Galileja (15641642). On koristi pronalazak uveliavajueg stakla i gradi tele-skop kojim posmatraplanete i njihovo kretanje. Otkriva Meseeve planine, Mleni put, Jupiterove mesece, Veneru i pege naSuncu. Ova otkria dovode Galileja u sukob sa inkvizicijom.Njegovo delo Rasprava o dva glavna svetska sistema, (Dialogo...sopra i due massimi sistemi del Mondo, 1632) potvrda je Kopernikovog uenja. Knjiga je stavljena na Index, a Galilej provodiostatak ivota u kunom zatvoru. Njegovo delo postavlja temeljeuenja o dinamici, a zakon o inerciji odbacivanje Aristotelovoguenja da mirovanje predstavlja prirodno stanje tela koja se kreu samo kad ih neko gura. Astronomska otkria, zakon o inercijii matcmatika potvrda Kopernikove teorije imaju dalekoseneposledice. Njegov nauni metod - posmatranje, eksperimenti iprimena matematike - odreduju budui razvitak nauke. Galilejje naunik koji ne prihvata teoloke i filozofske okvire i vrednosti. On iri opseg naunog miljenja, objektivnost i kvantitet.Njegov rad otkriva mogunost jedinstvene fizike nauke i njenoobjanjenje orbitalnog sistema.Filozofija nauke. - Zajedno sa teorijama, otkriima i njihovom odbranom od teologa i skolastiara, postepeno se izgraujefilozofija nauke. U tom procesu fiziolozi Andreas Vesalijus i Vilijam Harvi i filozofi Frensis Bekon i Rene Dekart zauzimaju posebno mesto. Nauka o ljudskom telu je predmet stalnog istraivanja i interesovanja. Grki lekar Galen, iz drugog veka naeere, ostavlja mnoge rasprave o anatomiji, fiziologiji i mediciniuopte. Njegove postavke i autoritet su smetnja razvoju medici

ne jer se svi pozivaju na njih kao nepromenljive. Prouavanjeljudskog tela poznatog fiziologa XVI veka Andreasa Vesalijusa(1514-1564) otkriva nesklad sa Galenovim uenjem. Vesalijusovo delo O sastavu ljudskog tela (1543), nastalo na disekciji i posmatranju znai krupan korak napred u poznavanju skeleta,miia, arterija, vena, nervnog sistema i mozga. Ilustracije predstavljaju primer preciznosti i empirizma. Uprkos tome, Vesalijus32nije u stanju da se potpuno oslobodi Galenovog uticaja. UenjeVilijarna Harvija (1578-1657), engleskog anatoma, u stvari jeraskid sa Galenom, iako se na njega esto poziva. Njegovi eksperimenti otkrivaju cirkulaciju krvi i potvruju napredak naunog metoda.Frensis Bekon (1561-1626), filozof, pravnik, esejist i dravnik. prvi uoava znaaj naunih otkria i njegove posledice. Iakonedovoljno upoznat sa radovima Kopernika, Galileja, Harvija idrugih, Bekon shvata znaenje nauke u potpunosti. Medu prvima shvata noveputeve ljudske misli i njihove posledice. Njegovadela Unapreenje nauka (1605) i Novi organon (Novum Organum Scientiarum, 1620) imaju ogroman uticaj na razvoj nauke.LT njima iznosi shvatanje da oveanstvo mora da preispita i obnovi iz osnova nauku, umetnost i znanje uopte i postavi ih naprave temelje. On ukazuje na ona znanja koja ovek moe da prihvati i koristi. Medu njima je otkrivanje i uklanjanje svega tooveka ometa - jezik, predrasude, neosnovane tvrdnje - da shvati istinu. Posebno se osvre na idole iz prolosti kao smetnjutome. Zalae se za primenu induktivnog metoda koji otvara puthipotezama i optim teorijama i ponavljanje eksperimenata ukojima se mogu postavljati i proveravati postavke. Uoivi sloenost naunog istraivanja, Bekon predlae da se razgranieproblemi i istraivanja uine specijalistikim. Deoba mora bitiorganizovana, a nauka javna, udruena i kumulativna. Po njegovom shvatanju, novi nauni metod je pragmatian, znanje predstavlja snagu, a ovek postaje kova svoje sudbine.Rene Dekart (1596-1650), filozof i matematiar, prihvataBekonove stavove. Dekartovo delo Rasprava o metodu (1637) jeprilog prouavanju naunog metoda, korienju razuma i traganju za istinom i naukom. On se oduevlj ava novim rezultatima iosuduje staru nauku. Dekart trai da ovek ovlada i shvati prirodu. To se moe postii jedino racionalnim posmatranjem. Da sedo toga dode, Dekart uobliava etiri pravila: prvo, prihvatitisamo oevidne ideje; drugo, analizirati ih; tree, urediti ih uskladu sa sloenou, polazei uvek od lakih ka teim, i etvrto,navesti primere i pregled naina miljenja. Svojim nainom miljenja Dekart stvara osnov za sagledavanje i proveravanje ist ine. Kao i Bekon, Dekart otkriva viziju oveanstva i njegove budunosti - snagu da se izvue iz nasleda prolosti, produi i olaka ivot, izbegnu bolesti i njihove posledice i manje radi.Geografska otkria. - Uspon Evrope, zapoet upotrebom nove tehnike u tampi, nainu ratovanja, umetnosti i nauci, dobijaposeban izraz i znaaj putovanjima i istraivanjima pomoraca sa

obala Atlantika. Vrhunac dostignua renesanse podudara se saprenoenjem centara moi iz Sredozemnog mora na Atlantskiokean. Oivljavanje trgovine i demografske promene burniji su naZapadu nego u Italiji, to objanjava njegovu politiku, ekonomsku i intelektualnu supremaciju u XVI veku i kasnije.33Izraz premoi atlantskih drava predstavljaju putovanja iotkria novih zemalja i kontinenata. Interesovanje pomoraca iavanturista za nove zemlje i njihova bogatstva primetno je i usrednjem veku, ali u XV i XVI veku dobija potpuni izraz i postievidljive rezultate. Podsticaji za istraivanja su mnogi i raznovrsni - verski, profani iekonomski. U interesu svojih drava, vladari finansiraju ekspedicije u nepoznate zemlje. Njihovi naporidovode do politike i ekonomske kolonizacije irokih razmera,pretvaranja novootkrivenih zemalja u izvor sirovina i plemenitih metala i privodenja katolianstvu domorodakog stanovnitva. To daje snaan podsticaj privredi Evrope i dovodi donametanja njenih kulturnih i verskih vrednosti veem delu sveta. Geografska otkria otvaraju eru dominacije Evrope u narednim vekovima.Putovanja i otkria portugalskih i panskih pomoraca zapoinju novu eru. Portugalska osvajanja u Africi, zapoeta 1415.godine, znae epizodu u borbi hrianstva i islama, ali i izrazelje da se ovlada trgovinom zlata. Prvi korak u tome je prikupljanje i prouavanje geografskih podataka. Na tome radi HenriMoreplovac (1394-1460), portugalski princ, koji itav ivot posveuje moru, prikupljanju znanja o razni.m zemljama, morima inarodima, navigaciji i drugim pitanjima. este portugalske ekspedicije koje alje Henri proiruju znanje o zapadnoj obaliAfrike; njegov cilj je da morskim putem dode do Indije. Za Henrijevog ivota Portugalci dopiru do obala Gvineje i Zelenortskihostrva. Program ostaje kao naslede potonjim generacijama portugalskih pomoraca i vladara. Kralj Zoao II (1450-1495) nastavlja da podstie istraivanja i gradnju utvrdenja. Indija ostajecilj novih napora. Oni se i zavravaju plovidbom BartolomejaDijaza (1450-1500), koji 1487. stie do Rta Dobre Nade (Capo diBuona Speranza). Plovidba do Indije odlae se deset godina, kad1497. portugalski kralj upuuje etiri broda da istrauju i pronadu zaine. U maju 1498. Vasko de Gama (1469-1524) dolazi naMalabarsku obalu u Indiji.Traganje za zlatom, koje podstiu prie o ogromnim bogatstvima u Sahari, ostaje glavni cilj. Zlato se sakuplja i prenosi dogradova na njenoj ivici - Niani, Dene, Valata i Tambuktu, odakle se dovozi karavanima u sredozemne luke - Alir, Bone, Tunisi druge. Portugalci ele da dre u svojim rukama trgovinu zlata iizbegnu posredniku ulogu muslimana. U tom nastojanju poinje i trgovina crncima-robovima. Ova delatnost je podstaknutapotrebom za plemenitim metalima u kojima Portugalci, kao i itava Evropa, oskudevaju. Putovanja portugalskih moreplovacanisu izleti u nepoznato. Iza njih stoje znanje, iskustvo, upornost,

smelost i primena vatrenog oruja. Portugalci postepeno stavljaju pod svoju vlast znaajan deo trgovine Afrike. Zlato se prenosimorskim putem do Lisabona i Antverpena, to dovodi do ekonomskog uspona Portugalije i ekonomske krize u zemljama severne Afrike. Pored zlata, dovozi se slonova kost, abonosovodrvo, biber i drugo, to obezbeduje velike zarade. Do 1530. trgovina zlatom ostaje34najvanija delatnost, kada ustupa mesto trgovini robovima; zapadna Afrika postaje potom glavni izvor radnesnage za plantae u Novom svetu.Nain ishrane podstie takode ar za geografskim otkriima i potragu za zainima. Evropljani se hrane jednolino irdavo; ne zna se za kukuruz i krompir, malo se jedu mleni proizvodi, a voe i povre samo u sezoni. eer se uzima u malimkoliinama, a svee meso najvie u jesen. Najee se jedu hleb,kuvano meso, kiseo kupus, pasulj, repa i soivo. Da jela dobijuukus, postanu raznovrsna i ovek otporan prema bolestima,neophodni su zaini. Oni se koriste kao lek, enski parfemi, mirisi i u verske svrhe. Potreba za kamforom, cimetom, vanilom, biberom, oraiem, dumbirorn, karanfiliem i drugim zainimastalno raste.U vreme dolaska Vaska de Game u Indiju, u Kalkutu, trgovina zainima izmedu Evrope i Azije odvija se vekovima. Kineske dunke iz Kantona i pomorci iz istone Indije donosezaine trgovcima u Malaki, na zapadnoj obali Malajskog poluostrva. Odatle ih trgovci muslimani prevoze na Malabarskuobalu, u Kalkutu. Zaini se prevoze karavanima preko Ormuza uPersijskom zalivu, dolinom Eufrata do'Alepa i Bejruta, ili prekoAdena i Crvenog mora do Sueca i Aleksandrije. Tu ih prikupljajuEvropljani, mahom Mleani i enovljani, koji u XV veku imajumonopol u trgovini, i prevoze u Evropu.Dolazak Portugalaca u Indiju ugroava monopol muslimana, Mleana i enovljana. Portugalci uzimaju u svoje ruke trgovinu zainima i alju ih oko Rta Dobre Nade u Lisabon i drugaevropska trita. Sudari sa muslimanskim trgovcima neobinosu esti i krvavi. Portugalska flota, u nameri da ouva i uvrstimonopol u trgovini zainima, unitava 1509. veliku mamelukuflotu, a snage pod komandom Alfonsa Albukerka, guvernera Indije, u periodu od 1509. do 1515. unitavaju Kalkutu, zauzimajuOrmuz i Gou, pretvorivi je, istovremeno, u centar trgovine zaina na Malabarskoj obali. Malaka pada u ruke Portugalaca 1511,to omoguava stvaranje portugalske imperije na istoku. Tako jeobezbeden stalan priliv velikih koliina zaina i drugih dobara uLisabon, Antverpen i druge evropske luke.Poloaj Portugalaca na istoku osigurava njihovu dominaciju u trgovini zainima na evropskom tritu. Ve 1515. Mleanikupuju biber u Lisabonu, iako plovidba oko Afrike ne predstavlja kraj sredozemne trgovine. Oko 1560. koliina bibera i drugihzaina koji stiu preko Aleksandrije jednaka je onoj koja stie uLisabon oko Afrike. Portugalci ukidaju monopol muslimana, aline uspevaju da u potpunosti nametnu svoj. Na kraju, prvenstvo

pripada Atlantiku, a putovanje Vaska de Game poetak prenosa centra evropsketrgovine iz Sredozemlja i Italije u Holandiju, Portugaliju, Francusku i Englesku. Taj proces dobija puniizraz u XVI veku.35Kolumbo i novi svet. - Neposredno posle putovanja Portugalaca na istok, moreplovci u slubi panskog dvora plove premazapadu, preko Atlantika. Motivi za putovanje slini su portugalskim - sticanje bogatstva i irenje hrianske vere. KristoforKolumbo (1451-1506), enovljanin u slubi panskog dvora,smatra, kao i Henri Moreplovac, da su mnogi ljudi izgubljenizato to veruju u idole. On trai nove zemlje da bi domorocepreveo u hrianstvo i da bi se obogatio. Jedan od Kortesovih saradnika tvrdi da panci dolaze u Ameriku da bi sluili Bogui kralju i da bi se obogatili.Kao i njegovi savremenici, Kolumbo trai put za Indiju, aliveruje da se do nje moe stii plovidbom na zapad. Ideja se zasniva na pretpostavci da je Zemlja okrugla. Pripremajui se zaput na zapad, Kolumbo prouava srednjovekovne pisce (biskupAj, Isidor Seviljski), kartografe (Toskaneli) i koristi svoja pomorska iskustva. Predlae plan putovanja na zapad portugalskomkralju oau II 1483. i trai od njega da finansira taj poduhvat, aliovaj to odbija. Kolumbo se obraa panskoj kraljici Izabeli samolbom da mu dodeli sredstva za putovanje, to ona, posle mnogo oklevanja, prihvata. Ekspedicija od etiri broda polazi iz lukePalos u leto 1492. i posle mirnog putovanja stie, 12. oktobra istegodine, do Bahamskih ostrva. Kolumbo je uveren da je otkrioazijsko kopno i to uverenje ne menja ni nakon svoja tri narednaputovanja (1494, 1498, 1504). Na njima otkriva Portoriko, Jamajku i druga Karipska ostrva, Trinidad, delove June i SrednjeAmerike. Iako prvo slavljen, a potom poniavan, Kolumbo - Admiral okeana, ne shvata znaaj svoga putovanja.Fernando Magelan. - Kolumbova otkria nepoznatih zemalja, koja ubrzo dobijaju svoje istraivae (Amerigo Vespui),podstiu upuivanja drugih ekspedicija u potragu za novim zemljama. Pedro Kabral, u ime Portugalije, stie 1500. do obala Brazila, a 1513. panac Vasko Nunjez de Balboa prelazi preko Paname i otkriva Tihi okean. To podstie traganje za pomorskimprolazorn izmedu Atlantskog i Tihog okeana. Sa odobrenjempanskog kralja Karla I (1517-1555), Portugalac Fernando Magelan predvodi 1519-1522. ekspediciju u potrazi za prolazom.Njegovi brodovi plove uz obalu Atlantika prema jugu i poslemnogih tekoa i zadravanja (Rio Plata) otkrivaju toliko traeni prolaz - Magelanov tesnac - i izlaze na Tihi okean. Nakondugotrajnog i munog putovanja, iji je opis ostavio poznati putopisac i pustolovAntonije Pigafeta, preostali Magelanovibrodovi stiu na Marijanska i Filipinska ostrva, gde Magelan gine u sukobu sa urodenicima. Samo brod Viktorija sa kapetanom Sebastijanom Elkanom stie u paniju. Pored otkria novihzemalja i prolaza iz Atlantskog u Tihi okean, Magelanova ekspedicija prvi put oplovljava oko zemlje i potvrduje teoriju o nje

nom obliku. Plovidba odreduje takode veliinu kopna i mora nazemlji u odnosu dva prema jedan. U Dubrovniku se saznaje zapoduhvate ovih pomoraca i njihove rezultate.36Otkria novih zemalja imaju za posledicu i prvu deobu sveta u interesne sfere. panija i Portugalija trae od pape Aleksandra VI Bordije da povue granicu izmedu njihovih teritorija unovootkrivenim zemljama. Papa povlai liniju tako da sve zemlje udaljene 360 milja na zapad od Zelenortskih ostrva pripadajuSpaniji, a ostale Portugaliji. Ovakvom deobom, kojoj se suprotstavljaju kraljevi Francuske i Engleske, Portugalija dobija dananji Brazil. Ugovorom u Tordesilasu 1494. dve zemlje prihvatajupredloenu deobu, zanemarujui prigovore Londona i Pariza.Znaaj otkria ostaje neko vreme nezapaen, iako borba izmedu evropskih sila odmah poinje. Ve 1496. engleski kraljHenri VII Tjudor daje povelju ovaniju i Sebastijanu Kabotuda za Englesku istrauju severni Atlantik. Oni otkrivaju Njufaundlend i obale Nove Engleske, ali Engleska nema snage iinteresovanja da nastavi istraivanja. Kralj Fransoa I (15151547) pokazuje ivo interesovanje za prekomorske teritorije. Tokom 1520-1530. ekspedicije koje predvode ak Kartje, Robervali drugi pomorci ispituju obale Kanade, reku Sv. Lorenca i dolazedo Kvibeka. Otre zime, neprijateljstvo domorodaca i neprekidniratovi u Evropi spreavaju Francusku da vidnije uestvuje unaseljavanju i eksploataciji Novog sveta. Tada se naziru obrisibuduih imperija evropskih sila u Americi, iako e oni dobitisvoje potpune oblike tek u XVII veku.Poeci panske kolonizacije u Novom svetu. - Iako panci,kao i Portugalci, tee da dodu do zaina, bisera i blaga Indije,njihovi napori i putovanja donose drukije rezultate. Oni otkrivaju srebro i zlato u ogromnim koliinama. To odreduje razvojdve iberijske drave i uslovljava razlike u njihovim kolonijalnimsistemima. Dok Portugalci grade na istoku utvrdenja i uporita ine ulaze u unutranjost kontinenta, panija pretvara svoje posede u veliku rudarsku zajednicu. Otkrie srebra i zlata predstavlja najvaniji podsticaj za osvajanje i kolonizaciju Amerike. Izmedu Spanije i Portugalije uspostavlja se direktna veza: panskosrebro i zlato koristi se za plaanje portugalskih zaina. Sirenjetrgovine izmedu Evrope i Istoka, koja odnosi plemenite metale,omogueno je njihovim otkriem i eksploatacijom u Americi.Raspored rudnika srebra i zlata odreduje oblasti za naseljavanje. Spanske kolonije zatvorene su za neke evropske narodei pripadnike drugih vera. Rudarstvo, kao i jeftina domorodakaradna snaga, odreduju ekonomski, socijalni i administrativnirazvitak panske Amerike. Zlato se otkriva prvo na Hispanioli,Kubi i Portoriku. Poto se nalazi na povrini, u plitkim jamama inanosima reka, njegova eksploatacija je brza i laka. Korienjeradne snage Indijanaca doprinosi da je ono veoma jeftino. Iscrpljivanje, glad i zarazne bolesti dovode do naglog smanjenja domorodakog stanovnitva. U vreme Kolumbovog putovanja naHispanioli ivi oko milion stanovnika, a 1510. svega oko sto hi

ljada. Zbog toga mali broj doseljenika ostaje na ostrvu, gde sebavi gajenjem stoke i proizvodnjom eerne trske. Sve vie se ko37risti radna snaga afrikih robova. Veina doseljenika prelazi nakopno, prvo u Meksiko, a potom u Peru, u nadi da e tamo naiplemenite metale i Indijance da ga vade iz nedara zemlje.Pokoravanje carstva Acteka i Inka predstavlja primerepanskog osvajanja Novog sveta. Jedan od konkvistadora (osvajaa), Hernan Kortes, prelazi 1519. sa Kube u Meksiko. Ve 1532.Spanci dre pod kontrolom visinski plato, koji nazivajuNova panija. Naredne godine, 1533, drugi konkvistador, Francisko Pizaro, zauzima, sa grupom avanturista naoruanih sa nekoliko muketa, grad Kusko, prestonicu carstva Inka. CarstvaActeka i Inka padaju za kratko vreme, bez mnogo borbe i otporau ruke panaca. Oni dre pod svojom vlau najnaseljenije delove kontinenta sa oko dvadeset dva miliona stanovnika. Kortessakuplja ogromna bogatstva zemlje Acteka; slino postupa i Pizaro u zemlji Inka. Koristei vlast i vatreno oruje, Kortes, Pizaro i njihovi sledbenici otkrivaju najvee naslage i rudnike zlata isrebra - Zakatekas i Gvanahuto u blizini dananjeg Meksiko Sitija i rudnik Potosi, u brdima Bolivije.Rudarstvo ubrzo postaje osnovna grana privrede Novogsveta a Potosi najvaniji rudarski grad na svetu, sa oko 120.000itelja. Vei je od svih panskih gradova i izjednauje se sa Londonom i Parizom. Potosi i Zakatekas su sr kolonijalne privrede panske imperije. Stanovnitvo koje ne radi u rudnicimaproizvodi hranu za rudare ili dovodi radnu snagu. Izvoz zlatai srebra omoguava uvoz evropskih manufakturnih dobara ukolonije.Tehnika eksploatacije srebra stalno se usavrava, a koliine proizvedenog metala bivaju sve vee. Evropski metodi topljenja rude koriste se u Potosiju i drugde. Upotreba ive u procesuodvajanja srebra ima, od sredine XVI veka, veliki znaaj zarazvoj amerikog rudarstva. Ona poveava procenat izvadenogsrebra tako da se koristi i ruda slabijeg kvaliteta. Od 1555. do 1556, kad se novatehnologija primenjuje u Potosiju, koliina izvadenog srebra se uveava etiri puta u poreenju saranijom.Tokom XVI veka priliv plemenitih metala u Evropu jeogroman. Od 1505. do 1535. u Evropu se najvie uvozi zlato, akasnije srebro zauzima prvo mesto, tako da 1590. dostie koliinu od deset miliona unci. U to vreme najvei evropski rudnici(Saksonija, Ugarska, eka) proizvode ukupno tri miliona unci.Ogromne koliine plemenitih metala koje kolaju Evropom imajuizuzetan znaaj za privredni, drutveni i politiki razvitakEvrope.Ogromna bogatstva panske Amerike privlae razliitisvet. Servantes opisuje ljude u kolonijama sledeim reima: Toje bilo stecite i raj za sve siromane avole panije, pribeitepropalih, utoite ubica, raj za kockare, obeana zemlja za damelakih vrlina, sjaj i razoarenje za mnoge i lino spasenje za malo

brojne.38Prisustvo domorodakog stanovnitva - pagana - postavljapred pance odredene dileme. Prvo, imaju li pravo da ratuju,osvajaju i oduzimaju zemlju Indijanaca, i drugo, na koji nain ihtreba prevesti u hrianstvo. Svi su saglasni da se to mora ostvariti. Jedni tvrde, ukljuujui kraljeve Karla V i Filipa II da se tomoe ostvariti preko papskih bula; drugi odbacuju pravo papama da se upliu u svetovna pitanja i tvrde da paganstvo nije dovoljan razlog da se oduzimaju zemlje.Postupak prema Indijancima izaziva reakciju svetenstva.Borba izmeu njih i kolonista poinje 1511. U njoj se istiu dominikanci, koji u eksploataciji Indijanaca vide ruenje strukturenjihovog drutva i porodice. Obe strane, dominikanci i kolonisti,zahtevaju od krune da prihvati njihove predloge. Vodea linostu toj borbi je Bartolomej de las Kazas, koji provodi ivot dokazujui da Indijanci nisu nia bia od panaca. Karlo V donosi1542. Nove zakone sa ciljem da zatiti Indijance. Uprkos tome,kolonisti nastavljaju sa svojom praksom i politikom, esto adbijajui da sprovedu zakon. Najgore zloupotrebe i svireposti suipak izbegnute.Portugalska imperija. - Dolazak Vaska de Game 1498. uIndiju trijumf je napora vie generacija pomoraca i vladara.Podsticaj za prekomorska putovanja je idealistike i materijalistike prirode: borba protiv Mavara u severnoj Africi, prevoe-nje divljaka uhrianstvo i potraga za zlatom, zainima i robovima. Dolazak Portugalaca na Istok predstavlja teak udarac zamuslimane i Arape koji imaju monopol u prikupljanju i trgoviniorijentalnim dobrima, pre svega zainima.Vatikan podrava portugalska i panska osvajanja i stvaranje kolonijalnih carstava. Nizom papskih bula (1493) potvre-no je pravoevropskih zemalja na te krajeve. Poetkom XVI vekakralj Manuel I uzima titulu Gospodara osvajanja, plovidbe itrgovine Etiopije, Indije, Arabije i Persije. Uprkos takvim pretenzijama, Portugalija nema snage da ih ostvari. Portugalski pomorci ne ulaze u unutranjost kontinenata, ve stvaraju baze iutvrdenja du obala, pomou kojih kontroliu pomorske puteve itrgovinu. Oni nastoje da nametnu svoj monopol na trgovinu zainima. Za to koriste ne samo trgovake, ve i verske razdore.Borba sa muslimanima i irenje hrianstva odvijaju se istovremeno sa jaanjem njihove trgovine. U tim borbama i jedna i druga strana ini mnoge svireposti i zloine; irenje katolianstvanailazi na otpor domorodakog stanovnitva. Pojedini crkveniredovi (dominikanci, jezuiti) nastoje da ublae najtee poslediceosvajanja, kolonizacije i pohlepe belog oveka. U tome imajunajvie uspeha u Brazilu, koji posle 1500. prelazi pod kontroluPortugalaca.Portugalski dvor zahteva da svi hriani, bez obzira na boju koe, budu jednaki pred zakonom. To se potvrduje kraljevskim dekretima donetim 1562. i 1572. Portugalski kolonisti i kolonijalni kler, kao i u sluaju panije, zanemaruju odredbe zako

39na. Vremenom, Indijanci i Afrikanci ulaze u redove svetenstva,kolonisti se ene domorodakim enama, ime se sukobi ublaavaju, mada potpuno ne prestaju. uveni ep portugalskog pesnikaKamoensa, Luzijadi opisuje portugalske napore u periodu otkria i kolonizacije.40IIIREFORMACIJAOd 1517. do 1564. Evropa prolazi kroz krize velikih razmera i otrine. Nekoliko originalnih verskih reformatora i mislilacapodstiu verski ar miliona vernika, stvaraju nova hrianskauenja, vere i crkve, neprijateljski nastrojene prema Vatikanu irue duhovno i politiko jedinstvo Evrope. Reformacija, pokretkoji zapoinje Martin Luter protiv zloupotreba Vatikana i katolike crkve, ne predstavlja delo pojedinaca. Ona je izraz ekonomskih, politikih, socijalnih i verskih zbivanja koje pojedinci (Luter, Kalvin, Cvingli) koriste da stvore novu veru kao alternativukatolianstvu.Verske prilike u predveerje reformacije. - Katolika crkvaje u srednjem veku istovremeno boanska i svetovna institucija ukojoj ljudi, u ime vere, sprovode svoje ideje, elje i politiku.Zloupotrebe su neminovne i vidljive, kao to su primetna nastojanja da se razlike izmeu idealnog i stvarnog ublae i crkvi vrati oreol svetosti. Savremenici osuduju sekularizaciju episkopata,korienje vie crkvenih poloaja, odsustvovanje biskupa i klerauopte iz svojih dijeceza i upa. U XV i XVI veku nii kler, estoveoma siromaan, neobrazovan, sujeveran i zanemaren od crkvenih vrhova, ivi u nedozvoljenim vezama i ima decu. U samostanima se retko primenjuju pravila, a disciplina crkvenih redova slabi. Takvo stanje traje nekoliko vekova. Renesansne pape,kao svetovni vladari, vode raskoan ivot i zanemaruju duhovneobaveze, i slue se svim sredstvima da pribave novac. Da ostvaresvoje ciljeve, koriste ekskomunikaciju i interdikt, a nepotizampostaje normalna pojava u crkvi i kuriji. Prodaja crkvenih poloaja esto slui svetovnim vladarima kao primer kako da doudo potrebnih finansijskih sredstava.U predveerje reformacije, kao i ranije, vernici trae uvoenje reformi i uklanjanje najteih oblika zloupotreba iz crkve.Franjevci i dominikanci osuuju grabeljivost, nadmenost i svetovni nain ivota klera. Humanistiki naklonjeni teolozi osuu-ju oboavanjeikona, relikvija i krstakih ideala. Pariski parlament upuuje 1512. trupe da nametnu reformu monakog ivota,a nadbiskup Kanterberijski zahteva iste godine od svetenstvada ivi u skladu sa Hristovim uenjem. Peti Lateranski sabor,odran u Rimu od 1512. do 1517, istie potrebu uklanjanja zloupotreba iz crkve i vraanja na stare vrednosti. Sabor donosi propise o nainu izbora biskupa, borbi protiv jeresi, bogohuljenja ikonkubinata. Osniva se Udruenje za boansku ljubav, koje sezalae za povremene rasprave o prilikama u crkvi i njenoj obnovi41

u skladu sa Hristovim uenjem. Evropom krstare reformatori,ukazuju na zloupotrebe i nastoje da ih otklone.Iako se tvrdi da pojava Lutera dovodi do nestanka jedinstva hrianske zapadne Evrope, ona je ve od ranije podeljena iLuter je toga svestan. On priznaje doprinos njegovih predhodnika takvom stanju. Meu njima najznaajnije mesto zauzimaDon Viklif (1328-1384), engleski teolog i mislilac. Viklifovasklonost ka jeretikim mislima, reformi crkve i teolokoj istoiprethodi Luteru, naglasak na veri i direktnoj vezi oveka sa Bogom osnovi su protestantskog uenja. Iako se crkva obraunavasa njegovim uenjem, Viklif ima mnoge pristalice u XV i XVI veku i tako se ukljuuje u tokove reformacije. Jan Hus (1369?1415), eki reformator, takoe je Luterov prethodnik u razvojuteologije. Iako je Husovo uenje umerenije od Viklifovog, on istie papsku pogreivost i primat Sv. pisma. Njegova smrt pruapristalicama crkvene reforme oruje u borbi protiv papstva.Uenje i pokreti XIV i XV veka izraz su drutvenih sukoba,ekonomskih patnji, politikih ambicija buroazije, lokalnih tenji i sklonosti pojedinaca. Sukobi u drutvu u predveerje reformacije dobijaju izrazito verske oblike i izraz. Ljudi toga vremena, sa izuzetkom pojedinaca, doivljavaju svet kroz veru i njensadraj; politika i privredni ivot predstavljaju njen sastavnideo. U predveerje reformacije prisustvo vere primetno je u raznovrsnim vidovima i delatnostima pojedinaca i grupa. Oni su esto izraz beznadenosti, nesposobnosti da se suoe i shvate odredene pojave - glad, epidemije, smrt. Versko uverenje izraava seu svemu to izgleda neobjanjivo i neobino: verovanju u vetice,uticaju zvezda, predstavama o raju na zemlji, raspravama o prirodi stvarnosti i tokovima istorije. Marsilio Padovanski u svojojraspravi Branilac mira (1324) predvia mnoge ideje potonjihvremena - potpunu samostalnost svetovne vlasti, ravnopravnostsvetenstva, izjednaavanje crkve sa hrianstvom i primat Hrista nad papom ucrkvi. Poetkom XIV veka Vilijam Okam,engleski teolog, tvrdi da znanje dolazi preko iskustva, ime stavlja u sumnju crkveno uenje. Dovodei u pitanje razum, Okamotvara put pojavi misticizma i pijetizma. U XIV veku primetna jeu Engleskoj, Nemakoj, Flandriji, severnoj Italiji i drugde tenjapojedinaca da napuste formalnu teologiju i uspostave line vezesa Bogom preko mistinog sjedinjavanja. U tome je vidljiv uticajJohana Taulera na Lutera. To je suprotno uenju crkve, kojaodbacuje vezu izmedu Boga i oveka, postavljajui sebe kaoposrednika izmedu njih.Misticizam nalazi izraz u sklonosti vernika da zanemareteoloke rasprave i posvete se bogougodnom radu. Krajem XIVveka osniva se udruenje Brae zajednikog ivota, u kome ljudiive zajedno, ali kao svetovna lica pomau bolesne, prouavajuSv. pismo, poduavaju decu. Pijetet ove vrste predstavlja deoLuterovog uenja, iako je njegov naglasak drukiji. Svojim radom pijetisti pripremaju duhove za versku pobunu. Njihovi uenici su Nikola Kuza, Tomas Kempis, Erazmo Roterdamski i dru42

gi. Drugi prihvataju ideju o novom svetu u budunosti. Ideja omilenijumu, rezultat naglaenog pesimizma, dovodi do neosnovanog optimizma. Ideja je poznata u XII veku, a u uenju Joakima iz Flore postaje sistem. Novo doba bie doba trajnog jevanelja i milosra U njemu e vladati opte siromatvo, duhovnastremljenja, sloboda od pritiska crkve i drave. Ideja milenijumaprimetna je u uenju Lutera, puritanaca i anabaptista.Luter i njegovo delo. - Luter (1483-1546), poreklom iz Ti-ringije, oliavastremljenja poznata u Evropi u XV i XVI veku.On uobliava razliite ideje, nadanja i strahovanja u posebnu veru. Odluan, dobro obrazovan, sa oseanjem za humor, pun predrasuda i otrih reakcija, konzervativan i grub u govoru, Luter jesuta suprotnost Erazmu. Luter je ovek sela, veruje u zle duhove i protiv njih se bori do kraja ivota. Postaje lan reda sv. Avgustina i stie potpuno versko obrazovanje. Studira teologiju uErfurtu, gde ukazuje na razliku izmedu razuma i otkrovenja. Tomu omoguava da se humanistiki obrazuje i veruje u misteriozni univerzum. Kao redovnik zahteva stalno ispovedanje, uverenda je nemoan grenik. Njegovi unutranji sukobi pods.:iupotrebu za stvaranjem nove vizije sveta. Postaje profesor naUniverzitetu u Vitenbergu (1508), gde se zalae za humanistikestudije i napada skolastiare; tu stie doktorat teologije (1512),kad poinje da dri predavanja o Sv. pismu, psalmima, Rimljanima i Galima.Luterov verski razvoj prati se kroz njegova predavanja,razmiljanja o Sv. pismu i doivljavanja vere. Njegov cilj je da umanji razlikuizmedu Boga i oveka, a metod da se to ostvariostaju mistika i razmiljanje. Veza izmeu njih moe da se otkrije i doivi samo u veri, koja je dar Boji, u koga ovek moe daveruje. Onaj ko dospe kroz pravednost do Boga ivee, pieLuter. Kod njega poverenje i vera zamenjuju strah i dobra dela.Vera dopire do oveka Hristovom rtvom, koji je iveo i umro zaljude. Sutina vere odgovara uenju Jevandelja, gde Bog otkrivaplan za spasenje: Evangelium est promissio. Nada oveanstva uspasenje lei u Bojem obeanju. Trenutak kad Luter iznosimiljenje da se ovek moe spasti verovanjem, najverovatnije1516, znai poetak uobliavanja nove teologije. To je osnovnasnaga reformacije; iz nje proistie uverenje da istinu treba traiti u Sv. pismu, koje stoga mora biti pristupano i razumljivosvima. To se podstie propovedima, koje postaju snano oruereformacije i Lutera.Prodaja oprotaja grehova (indulgencije) je za Lutera povreda njegovog uenja da dobra dela ne mogu da zamene pravuveru. Luter objavljuje 31. oktobra 1517. svojih devedeset pet tezana crkvi zamka u Vitenbergu. Poziva Johana Tecela, papskog legata, koji prodaje indulgencije, na javnu diskusiju. Pitanje indulgencija je davnanji problem. Luterove teze - Spor o moi ikorisnosti indulgerz.cija - su umerene i podstaknute eljom zaistinom. On tvrdi da je pokajanje i priznanje grehova potvrda ve43re, pa otkupljivanje novcem nema vrednosti. Luter trai da papa

iz ljubavi oslobodi vernike istilita, a ne za zlato. Njegove tezenailaze na iroko odobravanje u mnogim delovima Nemake.Neuspeh diskusija sa kardinalom Kajetanom (1518) i JohanomEkom (1519) dovodi do Luterovog otvorer.og sukoba sa papomLavom X. Potom se on stavlja pod zatitu Fridriha Mudrog, kneza Saksonije, dovodi u pitanje papino boansko imenovanje iizraava naklono