Dragiša D. Vasić 5 Austrougarska

7/18/2019 Dragiša D. Vasić 5 Austrougarska

http://slidepdf.com/reader/full/dragisa-d-vasic-5-austrougarska 1/16

65

УСОРСКО-ТЕСЛИЋКИ КРАЈ ПОД

АУСТРОУГАРСКОМ ВЛАШЋУ (1878-1918)

ТЕРИТОРИЈАЛНО-ПОЛИТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ИДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА

1. Територијално-политичка организација

Послије неуспјеха великог српског устанка у БиХ (1875-1878)

велике силе су на Берлинском конгресу (13. јун – 13. јул 1878) дале мандатАустроугарској да на неодређено вријеме окупира ту турску покрајину, собразложењем да султан није у могућности да у њој заведе ред.1

Земаљска влада у Сарајеву дјеловала је oд 1. јануара 1879. Нањеном челу, све до краја аустроугарске владавине био је поглавар, и тогенерал који је једновремено био на челу војске и полиције у БиХ. Земаљска влада је од 1882. године била подређена Заједничкомминистарству финансија Аустроугарске, којем је повјерена врховна управанад БиХ. Аустроугарска није мијењала затечену територијално-политичкуорганизацију БиХ. Остала је подјела на земаљски (покрајински), окружнии срески степен власти. Санџаци или ливе су преименовани у округе, казеу котаре (срезове), а нахије у котарске (среске) испоставе. Валија је постаоземаљски поглавар, мутесарифи (управници санџака) окружни

предстојници (начелници), кајмаками или мудири (управници срезова)названи су котарским предстојницима (среским начелницима). Цијеловријеме аустроугарске владавине котар Тешањ са својом испоставомДобој, као дио бањалучког округа, остао је у истим границама.2

Котарски уреди су били најниже инстанце власти. Они суобједињавали управну, финансијску и судску власт.3

Један од основнихзадатака котарских уреда био је да се брину о реду и миру на својојтериторији. Стога је котарским предстојницима била подређенажандармерија (оружништво) у њиховом котару. Жандармеријски корпус у

1 Дио овог поглавља о територијално-политичкој организацији је увелико заснован на

дијелу чланка: Драгиша Д. Васић: „Органи локалне управе у Босни и Херцеговини у добааустроугарске владавине 1878-1918“, Гласник Удружења архивских радника РепубликеСрпске, број 2, Бањалука, 2010, стр. 245-248.2 Окружне области су биле друга инстанца у свим административним и финансијскимпословима. Вршиле су контролу над радом котарских уреда и испостава. 3 Имали су право контроле над радом вјерских и просвјетних институција, одговарали су

за убирање редовних пореза и расписивали прирезе, у аграрним споровима измеђукметова и земљопосједника били су власт првог степена. Котарски уреди су обичноимали шумског референта, љекара, ветеринара, порески уред, надцестара. Од 1. јула

1906. из котарских уреда су издвојени котарски судови. Шеријатске судије су рјешавалепородична и насљедно-правна питања муслимана.



66

БиХ дијелио се на крила, водове и станице. У саставу III крила у Бањалуциналазио се вод са сједиштем у Тешњу који је обухватао котаре Тешањ иКотор Варош. Од 1904. године тешањски котар је са прњаворским идервентским котарима покривао вод са сједиштем у Дервенти. На

данашњем теслићком подручју биле су жандармеријске станице у Клупама4

и Комушини. Заједнички министар финансија Иштван Буријанпотписао је 17. октобра 1906. одлуку о оснивању жандармеријске станицеу индустријском мјесту Теслићу. Предвиђено је да има седам људи.

5 Од

1909. године жандармеријска станица је из Комушине пресељена уБлатницу, која је у међувремену израсла у центар експлоатације шуме угорњем дијелу слива Велике Усоре.

6

Турска је Босанским вилајетом управљала са 120 чиновника. Сааустроугарском окупацијом започела је ера бирократије у БиХ.7

Двадесетак људи је службовало у Котарском уреду у Тешњу. Као и уцијелој БиХ, огромна већина чиновника су били странци. Не ради се самоо недостатку стручне спреме за више положаје у домаћих људи, већ и онеповјерењу режима да ће они радити на остварењу циљева окупације.8

Фот. бр. 11: Разгледница Тешња из времена аустроугарске управе

4 Клупе су засеок Прибинића на Борјима, гдје су се некада на дрвеним клупама одмарали

путници на путу Тешањ–Бањалука. 5 АБиХ, ЗВ, 71, 28-128, 1906.

6 Босански гласник (Bosnischer Bote) про 1909, Сарајево, 1909, стр. 153.

7 Само у котарским уредима и испоставама број чиновника се повећао од 277 у години1883. на 1.041 у 1902. години. – Tomislav Kraljačić: Kalajev režim u Bosni i Hercegovini(1882-1903), Banja Luka – Srpsko Sarajevo, 2000, стр. 438-439; Peter F. Sugar:

Industrialization of Bosnia-Hercegovina 1878-1918, Seattle, 1963, стр. 29; F. Hauptman:

„Privreda i društvo BiH...“, стр. 199. 8 Босански гласник (Bosnischer Bote), сва годишта



67

Котарска вијећа, градске и сеоске општине, као органе локалнесамоуправе, аустроугарска власт је наслиједила од турске власти.

Задржала их је у истом облику и требали су да послуже као њен додатак,без ширих овлашћења и самосталности у одлучивању. У дјелокруг

котарских вијећа су убрајани: јавни радови у котару, мјере за унапређењепољопривреде, школство, сајмови, помоћ унесрећенима и уопштехуманитарни рад, сарадња у управи „котарске припомоћне закладе изакладе за гојење стоке“, надзор над руковођењем сеоских општина.Располагали су веома ограниченим материјалним средствима. Вијећници

су се састајали двапут годишње на позив котарског предстојника. Међу 32

члана прољећног засједања Котарског вијећа у Тешњу 1913. године било је 16 муслимана (од којих су седморица у имену имали титулу бега илиаге), 10 Срба и 5 католика.9

Селима је старјешину именовао котарски уред. У хришћанскимселима старјешина се звао кнез, а у муслиманским селима муктар. Ако јесело било сложеног вјерског састава свака вјерска заједница је имала својекнезове или муктаре. Примјер таквог села је Врућица, која се дијелила наВрућицу Српску, Врућицу Католичку и Врућицу Турску. У усорско-

теслићком крају постојале су и Каменица Турска и Каменица Католичка

(Каменица Шокачка – по попису из 1879. године). Село Теслић имало је икнеза и муктара.

10 Мандат сеоских старјешина није био временски

ограничен. У принципу, служба им је била бесплатна. „Сви кнезови имуктари котарског подручја скупе се једном на недјељу код котарског

уреда (испоставе) на уредовни дан (тембија), да приме одредбе котарскогуреда, публикације, поуке, инструкције и т. д., а са своје стране да поднесусве оно, што имају тражити од котарског уреда. (...) Тај уредовни даннадомјешћује сав писмени саобраћај с опћинама (...)“.11

Представницивласти који су залазили у села као жандарми, порезници, шумари и др.обавезно су се обраћали кнезу.

Предак Кнежевића у Врућици носио је гаће (кошуља и гаће су билеоснова мушке ношње) чији су крајеви ногавица били опшивени тракомцрвеног или црног платна, што је био знак кнежевског достојанства.12

За

кнежеве су бирани добри домаћини, бистри и отресити људи. У9 За записничара И. Комљеновића тешко је рећи којој хришћанској цркви је припадао.

Предсједник вијећа био је Смаилбег Феризбеговић, а потпредсједник Михајло Нишевић. 10 АБиХ, ЗВ, 127, 47-4, 318412/13.11

„Село бира без икакве форме меџлис, т. ј. одбор поузданих људи, што га обично икотарски уред потврди (...) Чланови меџлиса, у народу меџлиси звани, којих је број посве

различит те се равна према величини опћине, морају понајприје заступати кнеза имуктара, ако је запријечен, надаље код свих уредовних дјела и послова на пољупосредовати, особито код пописа десетине, код пољских штета, код уредовнихповјеренства, код здравствених одредаба и т. д.“ – Izvještaj o upravi Bosne i Hercegovine1906 , стр. 76-77.12

Milenko S. Filipović: Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, стр. 45.



68

Шњеготини су запамтили да им је Глиго Димитрић код првог свог избораза кнеза давао вола да га не изаберу, а код другог давао је два вола да гаизаберу.13

Очито, власт осваја људе.

На сједници Котарског вијећа у Тешњу 12. априла 1913. Михајло

Нишевић је критиковао постојеће сеоске самоуправе. Замјерио им јенеодржавање и затварање сеоских путева, гомилање пољских штета,„једном ријечју немар и нехај гдје год човјек погледа“. Рекао је да сеоскиодбори не маре за мјесне проблеме већ изазивају раздор и странчарење, патиме више штете него што користе. „Тежаци сами већ увидјеше да одсвојих меџлиса немају никакве користи, па услијед тога код изборанегледају на то, да бирају људе ваљане, заузетне и поштене, него обичнонеколикицина људи, која води главну ријеч у селу намеће читавом селусвоје кандидате, који се послије морају покоравати вољи оних, који су

њихов избор протурили.“ Констатовао је да Котарски уред нема моћи да„овом злу стане на пут“ јер пространи котар броји преко 90 села. Нишевић је предложио организовање општине у Блатници која би обухватала селаМладиковине, Очауш, Угодновић, Бјелобучје, Језера и Брић. ВијећникТомо Тошић предложио је обнављање некадашње велике општине уОсињи. Котарски предстојник Херш Давид је као сврсисходно и кориснооцијенио организовање сеоске општине која би обухватала Теслић,

Стењак, Ружевић и Врућицу, „јер Теслић има велики промет па су тамосви предувјети за опстанак једне повеће организоване општине“.14

Са

становишта Котарског уреда, састављање Теслића са околним селима у једну велику организовану општину са правом убирања општинскихданака знатно би олакшало функционисање локалне управе.15

У закључку овог прољећног засједања Котарско вијеће је„уважавајући велику даљину и пространост котара, те признавајућ даданашњи систем сеоски општина не одговара потребама народа нитизахтјевима савремене управе“ позвало Котарски уред „да предузме сходнуакцију међу сеоским меџлисима и да гдје буду повољни увјети и приликеуспостави сеоске општине обећајућ подједнако да ће по могућности и

материјално притећи у помоћ оваким општинама“.16 Котарско вијеће је 9. јуна 1913. предложило Земаљској влади, поред горе наведених, и стварањеопштина Станари и Прибинић. Прибинићкој општини би се придодалосело Булетић.17

13 М. Спасојевић: Шњеготина..., стр. 64.

14 АБиХ, ЗВ, 127, 47-4, 1913.15

Пред Котарским уредом те године се постављало питање побирања од становништваопштинског приноса за народну основну школу у Теслићу. – АБиХ, ЗВ, 232, 87-174/9,

1913.16 АБиХ, ЗВ, 127, 47-4, 1913.17

Исто.



69

Сеоска општина Блатница основана је фебруара 1914.18

Организовање теслићке општине је запело због супростављених интересауправе Bosnische Holzverwertungs-Ak tiеngesellschaft и досељених радника,са једне стране, и околних села и пословних људи независних од

предузећа, са друге стране. Старјешине и заступници села Стењак, Теслић,Ружевић, Врућице Турске, Врућице Српске, Врућице Католичке иЖарковине су код Котарског уреда у Тешњу 5. августа 1913. сачинилизаписник у коме су изразили готовост да се њихова села споје у „повећуорганизовану сеоску општину са сједиштем у Стењаку односно Теслићу“. Њиховој молби су се придружили и сеоски одбори (меџлиси) истичући дасе за „уздржавање нове општине уведе у цијелом подручју побирањеувознине, месарине, кантарије и бехије и то према тарифи која постоји уосталим сеоским општинама Босне и Херцеговине“.

Истога дана, котарском предстојнику се писмено обратило

Bosnische Holzverwertungs-Ak tiеngesellschaft дописом, у којем се истиче давласници предузећа „као утемељитељи Теслића“ имају „велики интерес заоснивање општине“, те да је у власништву предузећа велики комплекс

арондираног земљишта на територији будуће општине. Предложили су

организовање теслићке општине по узору на општину у Лукавцу кодТузле. Тако организована општина обухватала би индустријско мјесто, неи околна села.

Стање на терену се заоштравало. На једној страни су била околнасела и „неодвисни људи“ настањени у индустријском мјесту, а на другој

страни индустријско предузеће са страним радницима који су становали уфабричкој колонији. Отпор оснивању теслићке општине долазио је и изТешња. Већ на поменутом засједању Котарског вијећа богати трговац ипредузетник Адемага Мешић приговорио је да би организовање општине уТеслићу могло бити на штету града Тешња. Котарски предстојник јеодговорио да је та „бојазан посве неоправдана, јер баш данашње стањевише штети граду и већу му конкуренцију прави“. Додао је и да „морајубити мјеродавне мјесне околности а не какви нузгредни обзири“.19

Упозадини става тешањских трговаца је страх да ће успоном Теслића њихов

промет падати. „Неодвисни људи“ у Теслићу су у обраћању Котарском уреду 10.маја 1914. испољили бојазан да ће организовањем градске општине битибрзо уништени. Свим силама су се залагали за стварање велике сеоскеопштине. Њихова депутација је ишла у Сарајево да изнесе своје ставове

18 У односу на првобитни приједлог изостављено је село Очауш, за које се наводи да биод сједишта општине у Блатници било удаљено преко 24 км. (АБиХ, Покрајинска управаза Босну и Херцеговину (даље: ПУ), 18, 47-187/4-7, 1919.) Због непостојања пута крозклисуру Велике Усоре између Очаушке и Кривајске котлине, Очауш није имао добру

комуникацију са осталим селима Планине. 19

АБиХ, ЗВ, 127, 47-4, 1913.



70

Земаљској влади. Кроз писање Хрватског дневника 25. априла и 7. маја1914. и кроз поднеске Босанском сабору нападано је предузеће због

штетног пословања фабричког конзума, рада фабрике и недјељом. Изгледада је у овој акцији предњачио Анто Шуњић, жупник и декан.20

Фот. бр. 12: Давид и Роза Голбергер су били за стварање велике општине

Са друге стране, радници из индустријског мјеста у обраћањуЗемаљској влади 23. маја 1914. одлучно су се успротивили стварању

сеоске општине „која би све терете околишњих села“, како наводе, нањихова „леђа свалила и која би двије сасма различите заинтересованестранке спојити имала“. Они су подржавали оснивање само „једнетворничке“ општине. Радници су упозоравали на могућност пресељењафабрике изван БиХ. Тврдили су да осим упосленика предузећа у Теслићустанује свега девет породица, „које се највише трговином баве“ и које роваре против предузећа. У основи акције трговаца, по њима, је жеља дасе укине фабрички конзум, који им конкурише у пословању. „Пошто овихнеколико становника у Теслићу, и сељаке из околице, који код нас вишеили мање њихову храну зарађују, драже (...) ако би дошло до озбиљног

сукоба, ми никакве одговорности не примамо“, пишу у име радника ГеоргШтицер, Андрија Петек, Стојан Зовко, Иван Шарић, Кристијан Туро иФранц Скорњак. Састанак 10. маја 1914. којем су присуствовалезаинтересоване стране и котарски предстојник није успио. Власти су збогосјетљивости проблема одлагали доношење одлуке. У посљедњем

20 Уз њега су били Саво Илић, православни свештеник, Јефто Вуковић, ДавидГолдбергер, Роза Голдбергер, Роза Р. Симић, Јово А. Симић, Хамдо Побрић Чаушевић,Никифор Бајић и Душан Благојевић, затим муктар Турске Врућице Мујо Ботић, муктарСтењака Ахмо Кадрић, кнез Жарковине Саво Шкребић, кнез Српске Врућице Перо

Стојановић, кнез Католичке Врућице Карл Хаберлер и старјешине села Теслића кнезКоста Липић и муктар Шабан Зукановић.



71

обраћању по овом питању Котарског уреда Земаљској влади 28. јуна 1914.

помиње се да конфликт различитих интереса може отклонити само зубвремена.21

Тога дана у Сарајеву је Гаврило Принцип извршио атентат нааустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда. Тај догађај је

био повод за Први свјетски рат (1914-1918), који је прекинуо расправе о реорганизацији сеоских општина у тешањском котару.

2. Становништво усорско-теслићког краја (1878-1910)

Турска администрација није иза себе оставила поузданестатистичке податке о БиХ. Зато је аустроугарска управа већ 1879. године

организовала попис становништва. До краја своје владавине она је провела

још три пописа: 1885, 1895. и 1910. године. Различити принципи по којимасу вршени ти пописи отежавају проучавање демографских промјена уБиХ. Сама аустроугарска управа је признала да резултати пописа из 1879.године нису били поуздани и сигурни. Није био завршен повратакизбјеглица из времена устанка 1875-1878. и окупације 1878. године. Пописсу вршили слабо извјежбани и нестручни пописивачи. Други попис, 1885.године, вршен је по сличним принципима као и претходни, али устабилнијим општим приликама и са бројнијим и стручнијим особљем.Као одсјек Земаљске владе, у Сарајеву је 1. јануара 1894. године започелоса радом Статистичко одјељење које је припремало, проводило иобрађивало резултате пописа из 1895. и 1910. године. Ови пописи су

вршени према савршенијим правним одредбама, принципима и методимаи са стручнијим особљем у поређењу са прва два пописа.22

На демографске промјене у БиХ послије 1878. године утицало јевише фактора: успостављање мира и правног поретка, појачана привреднаактивност, политичка атмосфера.23

Демографска кретања у усорско-

теслићком крају и тешањском котару су дио општих кретања у БиХ. Одинтереса су одступања изазвана специфичним развојем краја.

Од насеља усорско-теслићког краја највећи пораст имао је Стењак – 998 житеља или 450%! Овај раст се збио између посљедња два пописа из

1895. и 1910. године – са 315 на 1.200, и посљедица је оснивања предузећаза хемијску и механичку прераду дрвета. У аустроугарском попису

21 АБиХ, ЗВ, 127, 47-4, 1914.

22 Важно је знати да је у свим аустроугарским пописима евидентирано присутностановништво, што значи да су пописани сви становници који су се у дану пописазатекли у мјесту пописа, независно да ли су били стални становници тог мјеста или су сеу њему налазили из одређених разлога. Такав приступ је могао задовољити потребе увријеме релативно мале покретљивости становништва. – Резултати пописа житељства

у Босни и Херцеговини од 27. септембра 1910, Сарајево, 1912, стр. III-VII; Stanovništvo Bosne i Hercegovine. Narodnosni sastav po naseljima, Zagreb, travanj 1995, стр. 7. 23 Iljas Hadžibegović: Postanak radničke klase u Bosni i Hercegovini i njen razvoj do 1914.

godine, Sarajevo, 1980, стр. 54; I. Hadžibegović: Bosanskohercegovački gradovi..., стр. 19.



72

Табела бр. 2: Прираштај становништва усорско-теслићког краја 1879-1910.

Бр. Насеље 1879. 1885. 1895. 1910. + %

1. Бјелобучје 373 414 524 653 +280 +75

2. Блатница 413 462 529 1025 +612 +148

3. Брић 128 130 206 218 +90 +704. Булетић 638 744 867 1051 +413 +65

5. Витковци 302 350 430 547 +245 +81

6. Врела 154 184 197 251 +97 +63

7. Врућица 1261 1358 1465 1784 +523 +41

8. Жарковина 126 168 133 176 +50 +40

9. Језеро 234 259 307 354 +120 +51

10. Каменица Католичка 136 111 155 176 +40 +29

11. Каменица Турска 306 298 311 306 +0 +0

12. Комушина 824 822 887 1115 +291 +35

13. Младиковина 469 499 592 827 +358 +76

14. Осивица 292 299 329 418 +126 +4315. Очауш 317 308 350 428 +111 +35

16. Прибинић 650 729 1226 1164 +514 +79

17. Радња Доња 176 191 222 227 +51 +29

18. Радња Горња 298 323 358 462 +164 +55

19. Рајшево 218 208 204 328 +110 +50

20. Ранковићи 470 518 570 678 +208 +44

21. Растуша 315 361 363 509 +194 +62

22. Ружевић 443 483 520 667 +224 +51

23. Стењак 222 244 315 1200 +998 +450

24. Студенци 87 113 138 195 +108 +124

25. Теслић 1099 1211 1471 1829 +730 +66

26. Угодновић 299 323 387 461 +162 +54

27. Укрњица 317 360 393 477 +160 +50

28. Чечава 1020 1054 1165 1528 +508 +50

29. Шњеготина Ађулаг. 179 194 195 327 +148 +83

30. Шњеготина Горња 306 341 372 501 +195 +64

31. Шњеготина Омерб. 292 292 615 535 +243 +83

32. Шњеготина Средња 330 337 372 458 +128 +39

Свега усорско-тесл. крај 12694 13688 16168 20875 +8181 +64

Град Тешањ 5372 5807 6736 3068 -2304 -43

Град Добој 1351 1749 2768 3380 +2029 +150Ужи котар Тешањ 29477 32027 37400 45397 +15920 +54

Котарска испостава Добој 3743 4470 6240 8031 +4288 +115

Цијели котар Тешањ 33220 36497 43640 53428 +20208 +61

Округ Бањалука24 190043 265456 329499 403817 +213774 +112

Босна и Херцеговина 1158164 1336091 1568091 1898044 +739880 +64

24 Разлози великог раста броја становника у бањалучком округу између прва два пописа

су повратак избјеглица из устанка 1875-1878. и, још више, промјена територијалногобима, јер су између прва два пописа, из бихаћког округа бањалучком округу придодати

срезови Приједор и Босанска Костајница, а из бањалучког округа издвојен је срез Жепчеи припојен травничком округу.



73

становништва БиХ из 1879. године наведена су сљедећа села: Теслић-

Барић, Теслић Горњи, Теслић Ђулић, Теслић Станојевић и ТеслићВлајић.25

У попису из 1895. године, непосредно прије утемељењаданашњег града Теслића, налазимо политичку општину (мјесто) Теслић

која је бројала 1.471 становника са саставним дијеловима: Барић, Ђулић,Ирице, Симичевина, Станојевић, Теслић Горњи, Влајић и Вујановић.Стењак је имао 315 становника.26

По сљедећем попису становништва из1910. године, политичка општина Теслић је бројала 1.829 становника, аСтењак је због оснивања индустријског предузећа нарастао на 1.200становника.27

Дакле, у троуглу који чине Велика Усора, Мала Усора ипланина Борја више је насеља која су носила или носе име Теслић. Сеоскаопштина Теслић обухватала је највећи дио троугла који чине Мала Усора,Велика Усора и прва виша узвишења планине Борја. Врх троугла на којем

је настао град називан је и Табор поље. На аустроугарској топографскојкарти, двије групе кућа, једна на сјеверном рубу данашњег града близусастава Велике и Мале Усоре, а друга узводно уз Велику Усору, гдје секасније проширио град Теслић, означене су именима Табор.28

Босанско а.д. за прераду дрвета редовно је називало Теслићем мјесто гдје јеизградило 1896-1897. године своју фабрику за хемијску прераду дрвета. У

једном документу шумског одсјека у Земаљској влади за БиХ разликују сеOber Teslić (Горњи Теслић) и Unter Teslić (Доњи Теслић).29

У реду вожњеиз 1906. године на жељезничкој прузи Усора–Прибинић, разликују се

станице Теслић и Горњи Теслић.30

Назив Теслић за индустријско мјесто јеконачно послије Првог свјетског рата потиснуо назив Стењак. Дазакључимо: индустријско насеље Теслић настало је углавном наненастањеном дијелу села Стењака, али је понијело име Теслић јер је однастањеног дијела атара Стењака одвојено ријеком Великом Усором, докприродне границе са сеоском општином Теслић, која је уз то била многовећа од Стењака, није било.

25 Štatistika miesta i puč anstva Bosne i Hercegovine, стр. 42.

26 Главни резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 22. априла 1895., саподацима о територијалном раздјељењу, јавним заводима и рудним врелима, стр. 220-

221. 27 Резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 27. септембра 1910, стр. 218-

219.28 У том троуглу изван села Теслића била је Врућица Турска, како се означавају на

аустроугарској топографској карти из тог раздобља насеља Бардаци и Гомјеница. – АРС, ПЈД, ДДТ, Несређено, Кутија: Карте (Види стр. 13. ове књиге.) 29

АБиХ, ЗВ, 202, 166-33, Сарајево, 10. 12. 1904; И Ћиро Трухелка пишући 1901. године опраисторијском налазишту у Врућици наводи да се хемијска фабрика налази у Стењаку. – Ćiro Truhelka: „Rezultati prehistoričkog istraživanja u Bosni i Hercegovini (Tečajem godine

1900.)“, Glasnik Zemaljskog muzeja, XIII, Sarajevo, 1901, стр. 14-15.30

АБиХ, ЗВ, 202 ,166-27, Сарајево, 1906.



74

Блатница је од 1895. до 1910. године као центар експлоатацијешуме готово удвостручила становништво. У исто вријеме, Прибинић јегубио значај због исцрпљивања шумског блага у његовој околини,отварања богатијег шумског ревира у сливу Велике Усоре, изградње

фабрика у Теслићу (Стењаку). Између пописа 1885. и 1895. године бројстановника Прибинића се повећао са 729 на 1.226, а у периоду 1895-1910.

године смањио се на 1.164.

У првим годинама аустроугарске окупације политичке прилике сусе стабилизовале и већина избјеглица се вратила на своја огњишта, што се

одразило на изузетан пораст становништва БиХ између прва два пописастановништва (1879-1885). Како у устанку 1875-1878. године у усорско-

теслићком крају није било великих борби, те ни већих ратних пустошењаи егзодуса избјеглица, његово учешће у укупном становништву

бањалучког округа и БиХ између та два пописа је значајно опало (1879 – 1,10%, а 1885– 1,02%). Значајан пораст удјела у посљедњем међупописном

периоду (1895-1910) узрокован је досељавањем шумских, жељезничких ииндустријских радника за потребе новооснованог индустријског предузећау Теслићу.

Табела бр. 3: Процентуални удио усорско-теслићког краја у укупномстановништву тешањског котара, бањалучког округа и БиХ

1879. 1885. 1895. 1910.

Ужи котар Тешањ 43,06 42,74 43,23 45,98

Котар Тешањ 38,21 37,50 37,05 39,07Округ Бањалука 6,68 5,16 4,91 5,17

БиХ 1,10 1,02 1,03 1,10

У укупној површини БиХ усорско-теслићки крај је учествовао саприближно 1,76%, а цијели тешањски котар са 2,99%.

31 Рјеђе насељени

дио тешањског котара био је усорско-теслићки крај, што је посљедицањеговог брдско-планинског рељефа, мале површине обрадивог земљишта,удаљености од важних путева, натуралне привреде.

Табела бр. 4: Површина и густина насељености краја, котара, округа и БиХ 1879-1910.

Површина у км² 1879. 1885. 1895. 1910.

Усорско-тесл. крај 912 13,92 15,01 17,73 22,89

Котар Тешањ 1533 21,67 23,81 28,47 34,56

Округ Бањалука 9018 (од 1885. г) ? 29,44 36,53 44,78

БиХ 51199 22,62 26,10 30,63 37,06

31 Тешањски котар био је 1910. године гушће насељен од котара у јужном, планинском

сусједству – травничког (29 становника на 1 км²) и котор-варошког (26), а рјеђе насељен

од претежно брежуљкасто- равничарских котара у сјеверном сусједству – прњаворског(39) и дервентског (60). – F. Hauptman: „Privreda i društvo BiH...“, стр. 114;



75

Стопа смртности била је висока крећући се у просјеку између 20 и30 промила.32

Због слабе медицинске заштите нарочито је била високасмртност дјеце.33

У Добоју и Тешњу су 1884. године отворене апотеке. УБиХ их је 1910. године било 47. Болница је на крају аустроугарске

владавине било 27, али ни једна у тешањском котару, упркос његовојвеличини и постојању два града (Добоја и Тешња) и два индустријскамјеста (Теслића и Усоре). Већина котарских уреда, међу њима итешањски, имали су љекаре. Од 141 запосленог љекара у БиХ 1914.године, само њих 5 није било смјештено у мјестима са статусом града, јерсу ординирали за велике индустријске фирме у Завидовићима (2),

Лукавцу, Грахову и Теслићу. Несумњив успјех постигнут је у сузбијањуепидемија. Посљедњи масовни помори народа били су за турске власти – 1856. и 1865-1875. године.34

Усорско-теслићки крај је имао већу неравнотежу мушког и женскогстановништва у односу и на котар и округ којима је припадао, а и напросјек читаве БиХ. Та неравнотежа је нарочито изражена према пописуиз 1895. године – 54,96% мушкараца и 45,04% жена! Највећа неравнотежау полној структури становништва била је у Прибинићу (780 мушкараца и446 жена) и у Шњеготини Омербеговој (438 мушкараца и свега 177 жена).Очигледно, неприродан вишак мушкараца су већином шумски радници. Међутим, и на почетку периода, 1879. године, несразмјера у полнојструктури је доста велика – 52,80:47,20. Изузетак су планинска селаЈезера35

и Брић, гдје оба прва пописа региструју неприродно мали број

мушкараца у односу на жене. Разлог је прост: велики број мушкараца био је у вријеме пописа изван села код стоке, а пописивачи су регистровалисамо присутно становништво. Разлози већег броја мушкараца у односу нажене су у општој демографској законитости по којој се рађа више мушке уодносу на женску дјецу, али и у одликама натуралне привреде и

феудалних друштвених односа из којих је проистицао положај и

32 Аустроугарска је у БиХ затекла 1878. године само једну болницу, једну апотеку, једнушколовану бабицу, четири љекара, „па и они не беху сви дипломирани и, најзад, легијуврачара, бајалица, видара, бербера, Шпањола лечника и апотекара, неколико литотома и

једног реклинатора“. – Р. Јеремић: н. д., стр. 81. 33 Најбогатији човјек у тешањском котару А. Мешић је имао 13 „што мртво што живо

рођене“ дјеце од којих је сахранио 11! – A. Mešić: н. д., стр. 2-3.34

У БиХ је од 1887. до 1903. године вакцинисано 1.301.323 лица. – Р. Јеремић: н. д., стр.18-25. и 86-87; I. Hadžibegović: Bosanskohercegovački gradovi..., стр. 77; Р. Јеремић: н. д.,стр. 107; У ужем дијелу тешањског котара је 1913. године амбулантно лијечено 1.326особа, а у болници 33 особе. Међу муслиманима је број пацијената био више негодвоструко већи у односу на број пацијенткиња – у тешањском котару 1913. године је тајоднос био 725:309. Број пацијената међу осталим конфесијама био је незнатно већи уодносу на истовјерне пацијенткиње. – АРС БЛ, ОО БЛ, 646/1914. 35

Језера се налазе испод Вучје планине. Добила су име по језерцету које се налази у

засеоку Кусићи, гдје извире Језерачка ријека. – Даринка Богданић: Језера испод Вучјепланине. Сјећања једне учитељице, Бањалука, 2008, стр. 18.



76

активности мушкараца и жена у породици и друштву. Мушкарци су, за разлику од надолазећег времена робноновчане привреде, радиле мањетешке физичке послове. Бављење земљорадњом и сточарством носило јемного мањи ризик насилне смрти у поређењу са тешким и често

погибељним пословима у шумарству, рударству, саобраћају и индустрији.Важан узрок неравнотеже у полној структури су ратови. Како хришћанинису служили у турској војсци, гинули су много мање у ратовима у односуна муслимане, па је био већи несразмјер хришћана и хришћанки у односуна муслимане и муслиманке. Усорско-теслићки крај није узимао нивеликог учешћа у бунама и устанцима.

Да су поједине вјерске групације имале различит прираст показујесљедећа табела:

Табела бр. 5: Прираст вјерских заједница 1879-1910.

Православни Римокатолици Муслимани Остали

+ % + % + % + %

Усор.-тесл. крај +5410 62,93 +1942 100 +849 43,72 +193 -

Котар Тешањ +8326 51,08 +5842 138,76 +5436 42,81 +604 4646,15

Округ Бањалука +121726 106,28 +53693 161,95 +28323 67,37 +3599 1187,79

БиХ +328933 66,25 +224670 107,30 +163524 36,45 +22753 619,13

Православни Срби су искључиво или у огромној већининастањивали брдска или планинска села усорско-теслићког краја: БијелоБучје, Брић, Витковце, Језера, Младиковине, Очауш, Радњу Доњу, Радњу

Горњу, Растушу, Угодновић, Укрњицу, Чечаву, Шњеготину Ађулагину,Шњеготину Средњу и Жарковину. Са индустријском експлоатацијомшума у сливовима Усоре и Укрине села Блатница, Прибинић, Булетић,

Шњеготина Горња и Шњеготина Омербегова, која су по попису из 1879.

године била искључиво или у великој већини српска добијају становникедругих вјера. У укупном броју Срба у БиХ 1910. године усорско-теслићкиСрби су учествовали са 1,70%.36

Срби усорско-теслићког подручја су диоисточног дијела српске масе која је у апсолутној већини настањивалавелики простор сјеверозападне Босне („између Саве (од Брода до ушћаУне у Саву), Уне (од ушћа Саве до извора), босанско-далматинске границе(од изворишта Уне до планине Троглава), линије источно од Троглавапреко Гламоча и Доњег Вакуфа до Добоја (између Јајца и Травника), десне

стране долине ријеке Босне од Добоја до Модриче и линије од Модриче доБрода“),37

дијелове Хрватске (Банија, Кордун и Лика) и сјевернеДалмације (Книнска Крајина, Буковица и Равни Котари).

36 Тешањски котар са 46,09% Срба је те године био претпосљедњи од 27 котара у БиХ са

српском већином. У граду Тешњу број Срба је из пописа у попис опадао. Трговци изСрпске Вароши су пресељавали из Тешња у напредније средине, саобраћајна и

индустријска мјеста у успону, као што су били и оближњи Добој и Теслић. 37

Ђ. Пејановић: Становништво БиХ , стр. 23.



77

Искључиво римокатоличка села, у којима је у том временупревладавала хрватска национална свијест, била су Комушина, КаменицаКатоличка и Студенци. Сва три се налазе у средњем дијелу слива ВеликеУсоре. Нешто узводно налазило се мјешовито муслиманско-

римокатоличко село Рајшева. На ову компактну масу римокатоликанадовезивало се римокатоличко становништво конфесионално мјешовитеТеслићке котлине. Највише их је било у Врућици (1910. године – 983

католика). У мјесту Теслић-Барић 1879. године пописани су искључиво римокатолици - 81. Ружевић је тада имао 10 римокатолика. И Врела, селона граници теслићког и тешањског краја, су имала мјешовито српско-

хрватско становништво. Но, тамошњи римокатолици су дио

римокатоличког подручја које се даље простирало према Добоју. Уосталим мјестима усорско-теслићког краја није пописан ниједан римокатолик. Њихов број је најбрже растао од свих конфесија,првенствено захваљујући усељавању странаца разних националности,прије свих Хрвата из хрватских земаља, Нијемаца, Мађара, Чеха, Пољака,Словенаца, Италијана и др. У атару села Стењака расло је фабричконасеље у којем су били најбројнији римокатолици (1910. године – 608). И

у сеоској општини Теслић повећао се број римокатолика усељавањем. Доких је 1879. године било 81, попис 1910. године биљежи их 258. Значајноповећање броја римокатолика и раст њиховог учешћа у укупномстановништву је појава уочљива у већини котара БиХ, а посебно уградовима и мјестима капиталистичке привредне активности, као и

сеоским колонијама. Римокатоличка села тешањског котара нису ималаконтинуирану везу са масама истовјерника које су у апсолутној већининасељавали југозапад БиХ (од Травника до далматинске границе) и удијелу Сјеверне Босне, уз ријеку Саву.38

Два искључиво муслиманска мјеста усорско-теслићког краја биласу Каменица Турска и Стењак. Каменица Турска, село које се наслања на римокатоличку Комушину, 1879. је имало 306 становника, баш колико и1910. године. Стењак је биљежио константан раст броја муслимана (1879 – 222, 1910 – 305), али је постао вишеконфесионалан, јер је на његовом

атару насељен велики број фабричких радника разних националности.Измијешани са Србима муслимани су живјели у Осивици, Ранковићима иРужевићу, а са Хрватима у Рајшеви. Припадника све три вјере било је увећем броју у Врућици и Теслићу. Мање муслиманске енклаве супостојале од раније у Прибинићу и Булетићу. Спорији раст бројамуслимана у усорско-теслићком крају у односу на друге конфесијеодразио се на њихов процентуални пад у укупном броју становника у свимпописима. Али, није то посебност само овог краја; сви пописи региструју

пад процената муслимана и у тешањском котару и у бањалучком округу и

38 Исто, стр. 22.



78

у цијелој БиХ. Ова демографска појава се објашњава првенственоисељавањем муслимана у Турску. Муслимани тешањског котара су билина сјеверозападној граници муслиманске масе која је у апсолутној већининасељавала „широку област Средње, Јужне и Источне Босне омеђену,

углавном, линијом: идући од Добоја, широким појасом са лијеве странеБосне до изворишта Босне (захватајући котаре: маглајски, тешањски,жепачки, зенички и височки), од извора Босне до Коњица, од Коњица,широким појасом с лијеве стране Горње Неретве, до извора Неретве, одизвора Неретве, кроз Подриње, до Вишеграда, од Вишеграда,обухватајући Кладањ, Тузлу, Градачац и Грачаницу до Добоја“.39

Поред православних, римокатолика и муслимана, пописи из 1879. и1885. године не биљеже у усорско-теслићком крају припаднике осталихконфесија. Појављује их се 31 у попису 1895. године, од којих 21 у

Прибинићу. Значајан раст ове категорије становништва имамо од 1895. до1910. године, периоду оснивања и израстања Теслића као индустријскогмјеста. Од укупно 191, у фабричком насељу Стењаку их је пописано 153.Од 191, била су 42 Јевреја, и то 7 сефарда и 35 ашкеназа,

40 те 118

протестаната (аугсбуршке и хелветске вјероисповијести), од којих 93 уСтењаку и 31 гркокатолик (унијат), од којих 25 у Стењаку. Присуствокатегорије осталих у структури ондашњег становништва индикатор јеурбанизације, индустријализације, уопште развијености капиталистичкепривреде.

Страним колонијама је аустроугарска управа поклањала посебнупажњу јер су оне биле њена јака упоришта у окупираној БиХ. Тешањскикотар је још 1883. године био у комбинацијама за насељавање Нијемаца изЈужног Тирола (данас у Италији), сиромашне области која је билапогођена неродним годинама, појавом штеточина у виноградима ипоплавама. Наиме, неколико прњаворских и тешањских земљопосједника је тражило да им странци обрађују кметовска селишта. До насељевањаТиролаца у тешањском котару није дошло јер њихови изасланици нисунашли довољно погодног земљишта.41

У тешањском Котарском уреду је1894. године направљен списак од 18 комплекса парцела које сунамијењене колонизацији странаца. У тадашњој сеоској општини Теслић,

39 Исто; Муслимани су имали већину у градовима. Међутим, са развојем капиталистичкепривреде та већина се смањивала. Зато је Тешањ задржао апсолутну већинумуслиманског становништва, а Добој је изгубио. 40

Сви ашкенази су били у Стењаку. Ашкенази су пољски или њемачки Јевреји, док суСефарди Јевреји поријеклом из Шпаније досељени у Босну за турске владавине. 41

Đorđe Mikić: „O kolonizaciji stranih seljaka u Bosni i Hercegovini u vrijeme austrougarskeuprave“, Migracije i Bosna i Hercegovina, Sarajevo, 1990, стр. 185; Ferdo Hauptmann:

„Regulisanje zemljišnog posjeda u Bosni i Hercegovini i počeci naseljavanja stranih seljaka u

doba austrougarske vladavine“, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine, XVI,Sarajevo, 1965, стр. 162-169.



79

комплекс парцела Луг имао је 859,890 дунума42. Налазио се између села

Барића и ријеке Мале Усоре, надомак будућег града Теслића.43 У једном

документу Заједничког министарства финансија наводи се да је утешањском котару до прољећа 1903. године насељено 59 породица

колониста од укупно 1.571 колико је насељено у ниже наведене котаре.44

Према Извјештају о управи Босне и Херцеговине 1906. укупно 54 колонијеса 9.660 колониста су се налазиле у котарима: Прњавору (22), Бањалуци(3), Дервенти (9), Босанској Градишци (4), Тешњу (6), Босанској Дубици(2), Босанском Новом (1), Зворнику (2), Жепчу (3) и Зеници (2).45

Прваколонија у тешањском котару је основана у Уларицама, близу Добоја. Јошвећа колонија створена је на територији сеоске општине Детлак. УДубрави, на сјеверној граници Шњеготине, у прњаворском котару, накрају XIX вијека колонизовани су Галицијани. Под њиховим утицајем у

Шњеготини је раширено гајење кромпира и парадајза, као и вјештинаградње савременијих кућа и других објеката у домаћинству. „Донијели су,између осталог жагу, чекрк и натру.“46

Познато је да сточарска привреда у планинским селима није моглаупослити прираст становништва. Пренасељеност је узроковала миграцијеу ниже крајеве. Сточари са усорске Планине у јесен су спуштали својастада у Жупу, а у прољеће их враћали назад. Неки су и остајали у Жупи,прелазећи на нови, мање суров начин живота него на Планини. ВладиславСкарић је 1918. године тврдио, на основу крсних слава, имена, обичаја идр., да православци Влашића и области између отприлике доњег Врбаса идоње Босне чине једну етничку цјелину. Шири простор Влашића сматрао је матицом великог дијела становника између доњег Врбаса и доње Босне,изричито оних родова који славе св. Симеона.47

Бројна презимена у нижимдијеловима усорско-теслићког краја свједоче о насељавању у посљедњимвијековима из усорске Планине. Тако се вјерује да су врућички Павловићи

поријеклом из Угодновића,48

у Младиковинама су Карпићи и Тодићи изБрића, Дероњићи из Угодновића, Кљечанини из Очауша, Багићи иТривуновићи из Бијелог Бучја. У Прибинићу и Булетићу су бројне

породице поријеклом из Очауша. Тако на обје стране Борја, и у Очаушу и

у Прибинићу, постоје Бабићи, Благојевићи, Богданићи, Марковићи.Вуковићи из Прибинића и Булетића су такође поријеклом из Очауша. УБулетићу је настало презиме Очаушанин. За велики број породица у

42 Дунум (дулум) је комад земљишта од 1.000 м² (10 ари).

43 АБиХ, ЗВ, 315 26-76/6, 1894.

44 T. Kraljačić: н. д., стр. 514. 45

Izvještaj u upravi Bosne i Hercegovine 1906 , стр. 309. 46

М. Спасојевић: Шњеготина..., стр. 117. 47

Владислав Скарић: „Поријекло православнога народа у сјеверозападној Босни“,

Гласник Земаљског музеја, година 1918, свезак 1-4, Сарајево, стр. 261-264.48

М. С. Филиповић: Прилози етнолошком познавању сјевероисточне Босне, стр. 43.



80

Прибинићу сматра се да су им преци доселили из Липља (Божићи,Липовчићи, Остојићи, Стојановићи, Сувајци) и планинских селакоторварошког краја.49

Јовичићи у Ђулићу су сродници Јовичића изМладиковина. Кузмановићи из Кузмана и Укринице потичу од

Кузмановића из Угодновића. Јотановићи у Чечави су доселили из Липља,а „Петковићи (с огранцима: Савићи, Лукићи, Томићи, Васићи иПетковићи) из Планине“. Становништво из усорско-теслићког крајаселило се на сјевер. Тако код Славонске Пожеге на обронцима Псуња сунастала српска села Чечавац и Чечавски Вучјак. М. Филиповић језабиљежио и топоним Чечавци код Босанског Брода.50

Светозар Ст.Душанић је записао да је презиме Усорчевић у XVIII вијеку носио једанправославни свештеник у Хрватској.51

У сјеверној Босни и данас постоје

презимена Чечавац и Усорац.Званична државна статистика је, из политичких разлога,

заобилазила имиграције и емиграције или је публиковала податке о њимавише узгред. Да су многи странци ускоро по доласку стицали статусбосанскохерцеговачких држављана, показује сљедећа табела.

Табела бр. 6: Становништво тешањског котара према матерњем језику 1910.

држав-

љан-

ство

с-х

језик шпан-

ски њемач-

ки

ма-

ђар-

ски

чешки пољ-

ски русин-

ски слове-

начки сло-

вачки итали-

јански циган-

ски

БиХ 50029 102 175 2 97 76 66 1 - 5 319

Аус-

трије

151 - 303 17 287 153 63 106 2 34 -

Угар-

ске 791 - 267 154 7 4 3 23 26 5 -

страно 48 - 24 - - 4 1 - - 59 -

укупно 51019 102 769 173 391 237 133 130 28 103 319

У тешањском котару је било 2.409 становника чији матерњи језикније био српско-хрватски. Од њих су 848 имали држављанство БиХ. Изузев „Цигана“ (Рома) и дјелимично Јевреја Сефарда (шпански језик каоматерњи) готово је сигурно да су становници са матерњим језиком којиније био српско-хрватски досељеници у котар за вријеме аустроугарске

управе.52 У фабричкој колонији у Теслићу највише је било Нијемаца, а упословодству предузећа били су велика већина. Тако је индустријскомјесто Теслић у вријеме аустроугарске владавине имало увелико њемачкообиљежје („Мали Берлин“).

49 Ј. Б. Душанић-Липљански: Прибинић..., стр. 15-23.50

М. С. Филиповић: „Чечава“, стр. 124-125; Б. Перић: н. д., стр. 13-14.51

С. Ст. Душанић: Белешке, стр. 104. 52

Поред наведених језика у табели, још је било 9 са румунским језиком, 5 са бугарским ,

10 са арнаутским. – Резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 27.септембра 1910, стр. 48-49.

Documents

Dragiša D. Vasić 5 Austrougarska