-
UniverzitetuNovomSaduPrirodno‐matematičkifakultet
h b h š ž
dDepartmanzahemiju,biohemijuizaštituživotnesredineUdruženjezaunapređenjezaštiteživotnesredine„NoviSad“Fondacija"DocentdrMilenaDalmacija"
Razvoj PSVza distributivni sistem‐ opšta razmatranja
Dr Srđan Rončević
NoviSad23‐25.septembar,2015.
-
• Plan za bezbednu distribuciju vode za piće moraPlan za
bezbednu distribuciju vode za piće morada obuhvati distributivnu
mrežu.
• Voda za piće koja izlazi sa postrojenja za pripremu• Voda za
piće koja izlazi sa postrojenja za pripremumože biti u skladu sa
Pravilnikom, međutim,potrošaći mogu da konzumiraju vodupotrošaći
mogu da konzumiraju voduneodgovarajućeg kvaliteta zbog
neadekvatnedistribucije vode.
-
Sa aspekta kvaliteta vode distribuciona ž j t ž lj jmreža je
mnogo teža za upravljanje u
odnosu na sam tretman vode:
• cevovodi se nalaze u zemlji,• prostiru se na velikoj
površini,
i i j k l k• sistem cevi je kompleksan,• često u lošem stanju,•
vremenom postaju hemijski i mikrobiološki reaktori sa velikom
površinom i širokim spektrom potencijalnih interakcija,•
potrebna su značajna sredstva za razvoj, održavanje i popravku,•
više su izloženi potencijalnoj spoljnoj kontaminaciji u
poređenjuviše su izloženi potencijalnoj spoljnoj kontaminaciji u
poređenju
sa postrojenjem za pripremu vode i• lakši je pristup od strane
trećeg lica.
-
UPRAVLJANJERIZIKOMKODDISTRIBUCIONIHSISTEMA
•
Distribucioni sistem je možda manje podložan kontaminaciji j
j p
jod otvorenog vodozahvata površinskih voda, ali činjenica da u slučaju kada ipak dođe do kontaminacije, ne postoji mogućnost
primene odgovarajućih procesa za redukciju
rizikamogućnost primene odgovarajućih procesa za redukciju rizika od unešenih opasnih i štetnih materija, čini distribucioni sistem jednim od najkritičnijih faktora vodosnabdevanja.
NEKAD SAD
-
Obezbeđivanje vode za piće dobrog kvaliteta
uObezbeđivanje vode za piće dobrog kvaliteta u distribucionom sistemu zavisi od:
• dizajna i operativnosti sistema, • od
procedura za održavanje i prevenciju
kontaminacijeod procedura za održavanje i prevenciju kontaminacije, •
kao i prevencije i uklanjanja unutrašnjih naslaga.
Potrebno je odrediti koje su štetne i opasne materije od
interesaPotrebno je
odrediti koje su štetne i opasne materije od interesa (identifikacija štete) i na koji način one mogu prodreti u distribucioni sistem (karakterizacija rizika).Di
ib i i i d lj k j j b ij š d•
Distribucioni sistem predstavlja krajnju barijeru pre nego što voda dospe do brojnih potrošača.
• Zbog prirode distribucionog sistema
(više kilometara cevovoda, rezervoari, interni
priključci sa industrijskim korisnicima, greške
i vandalizam)
mogućnosti mikrobiološke i hemijskekontaminacije su mnogobrojne.j
g j
-
Sledeći korak je EVALUACIJA POTENCIJALNE jRANJIVOSTI SISTEMA s aspekta prodora štetnih i opasnih materija:
•
kada kontaminacija prodre unutar distribucionog sistema usled niskog unutrašnjeg
pritiska ili usled povratnog toka (koji nastaje padom pritiska)
iunutrašnjeg pritiska ili usled povratnog toka
(koji nastaje padom pritiska) i fizičke veze između kontaminirane vode i sistema za distribuciju,
•
preko ne dovoljno bezbednih cevovoda, koji su potencijalno osetljivi na površinsko
oticanje sa zemljišta fekalnu kontaminaciju od strane životinja
ipovršinsko oticanje sa zemljišta, fekalnu kontaminaciju od strane životinja i vandalizam,
• preko pukotina cevi,• usled ljudske greške npr nehotičnim
povezivanjem cevovoda otpadnih•
usled ljudske greške npr. nehotičnim povezivanjem cevovoda otpadnih
voda sa distribucionom mrežom ili, pak, usled nelegalnog priključivanja na mrežu,
• izluživanjem kontaminanata iz materijala kao što su cevi
sredstava za•
izluživanjem kontaminanata iz materijala kao što su cevi, sredstava za lemljenje i hemijskih sredstava koja se koriste za čišćenje i dezinfekciju distribucionog sistema i/ili dolazi do difuzije kroz zid plastičnih cevi.
-
•
Sanitarni aspekt kvaliteta vode distribucionog sistema, p
g
,značajna je karika u ovom lancu, obzirom da u slučaju, da voda sadrži patogene ili opasna hemijska jedinjenja, postoji značajna
verovatnoća da će potrošači biti izloženi
njimaznačajna verovatnoća da će potrošači biti izloženi njima.
•
Čak i primenom reziduala dezinfekcionog sredstva u cilju sprečavanja mikrobiološke kontaminacije, ovi reziduali mogu biti neadekvatni za postojeću kontaminaciju ili mogu biti neefikasni protiv nekih ili svih vrsta patogena.
-
• “U kontekstu PSV kontrolne mere predstavljaju sve aktivnostip
j jkoje se preduzimaju u cilju prevencije ili eliminacije
opasnosti,ili njene redukcije na prihvatljivi nivo.K t l id tifik
kl d d j ć• Kontrolne mere su identifikovane u skladu sa
odgovarajućomštetom koja može prouzrokovati kontaminaciju vode,
direktnoili indirektno, kao i aktivnostima koje mogu smanjiti rizik
odtakvih događaja (WHO, 2004).”
-
Z j PSV k di ib
ijZa razvoj PSV sa aspekta distribucije, važno je uskladiti:upravljanje imovinom, zbog razumevanja uslova i performansi p
j j , g j
pmreže i razvoja prikladnih kratkoročnih i dugoročnih programa održavanja,hidrauličko
upravljanje mrežom koje je suštinski vezano
zahidrauličko upravljanje mrežom, koje je suštinski vezano za performanse kvaliteta vode,finansije i naplatu, jer održavanje sistema zahteva značajna l
julaganja,
potrošače, koje treba uveriti da dobijaju vodu za piće visokog kvaliteta, što svakako zahteva dugoročne investicije, kao i konstantno ulaganje u održavanje sistema.
-
•
Nivo poznavanja i neophodnih resursa za razvijanje obimnog p
j p j j
gPSV znači da je potrebno vreme za potpunu implementaciju plana, naročito ako se radi o velikim i/ili kompleksnim distribucionim
mrežamadistribucionim mrežama.
•
Kao prioritet treba usvojiti i sprovoditi sve potrebne obuke i procedure u skladu sa PSV.
-
Specifične mere smanjenja rizika :p j j
efektivne radne procedure i dobro obučeno i kompetentno osoblje,poboljšanje
održavanja i zaštite osetljivih tačaka na samoj mreži
(rezervoari)poboljšanje održavanja i zaštite osetljivih tačaka na samoj mreži
(rezervoari),razvoj i unapređenje znanja o uslovima na mreži, hidrauličkim performansama i kvalitetu vode,pravilno upravljanje
distribucionim sistemom kako bi se minimizirale p
p j
joscilacije u protoku i pritisku vode,dugoročna strategija održavanja u cilju minimiziranja radova na uklanjanju kvarova cevi i akumulacije naslaga na njima,sprečavanje razvijanja biofilma
na površini cevi održavanjem protoka vode na odgovarajućem nivou, kao i korišćenjem dezinfekcionih sredstava,unapređenje znanja i podizanje svesti kod potrošača o rizicima koji potiču od
k d ( if i j l d d i i k ) i k
ihpovratnog toka vode (sifoniranjem usled pada pritiska) i unakrsnih veza,efikasna komunikacija sa potrošačima u cilju brzog odgovora ukoliko se pojavi problem.
-
PUMPNASTANICAU S C
Glavni rizici:i k i i k ć j d h di• visok pritisak ‐
povećano rastvaranje vazduha u vodi
‐„zamućena“ ili „mlečna“ voda,
• varijacije u pritisku ‐ poremećaj taloga u
cevima,varijacije u pritisku
poremećaj taloga u cevima, •
negativan pritisak,
kada pumpe prestanu sa radom ‐ ulazak
kontaminanata,k i ili k j ( k l k•
kvar na pumpi ili nestanak struje
(ukoliko ne postoje rezervne pumpe) ‐
gubitak pritiska: ‐ ulazak kontaminanata, ‐
gubitak kritičnog kapaciteta mešanja (npr. mešanje
vode sa niskim i visokim sadržajemnitrata
kako bi se postigla koncentracija
nitratanitrata kako bi se postigla koncentracija nitratau skladu sa pravilnikom) i dr.
-
Minimiziranje rizika: • ispravan hidraulički
dizajn u cilju održanja balansiranog i
odgovarajućeg pritiska kroz mrežu,• efektivna
dugoročna strategija održavanja,• zaštitni uređaji
na crpnim stanicama u cilju zaštite od oscilacija j
p j j
u pritisku i prenapona,• dodatne rezervne pumpe
na kritičnim tačkama distributivne
mrežemreže,•
instalacije vazdušnih ventila za smanjenje pritiska.
Kontrola mera:
merenje pritiska na kritičnim strateškim tačkama u distribucionom sistemu.
-
REZERVOARI
• posebno podložni kontaminaciji –
voda nije pod pritiskomp p j j p p
•
što pre reagovati u slučaju kontaminacije
-
Ri i iRizici: • mikrobiološka kontaminacija ‐
ulazak kontaminirane površinske
vode kroz oštećenja na krovu i/ili zidovima rezervoara ili kroz j
/neispravne zaptivače na otvorima za pristup ili cevovodima,
•
namerno oštećenje sa mogućnošću namernog ili slučajnog izlaganja širokom
spektru kontaminanataširokom spektru kontaminanata,
•
pogoršanje kvaliteta vode usled zadržavanja ili slabog mešanja, što može dovesti do mikrobiološkog rasta iznad propisanih vrednosti i/ili
ih lji i i i
ki/ili neprihvatljivog mirisa i ukusa,
•
interakcije sa materijalom od kog je tank napravljen prouzrokujući neprihvatljiv miris i ukus vode ili podstičući rast mikroorganizama,
•
taloženje nečistoća koje se mogu povremeno poremetiti i ulaskom u mrežu izazvati obojenje ili mutnoću vode.
-
Smanjenje rizika:•
opsežnim pregledom rezervoara i•
planom upravljanja.
Tip, lokaciju, stanje i performanse svakog rezervoara pojedinačno
trebalo bi zabeležiti u registar imovine i
napravitipojedinačno trebalo bi zabeležiti u registar imovine i napraviti dugoročan i kratkoročan plan održavanja.
-
Dizajn i bezbednosni aspekti:
•
zatvorene strukture, da spreče spoljnu kontaminaciju,•
obe bediti mešanje i cirk lacij skladištene ode
Dizajn i bezbednosni aspekti:
•
obezbediti mešanje i cirkulaciju skladištene vode,•
obezbediti uslove za prilaz
rezervoarima, za dreniranje i čišćenje•
omogućiti isključenje iz rada rezervoara bez uticaja na potrošače
(k d likih i d j iš d j ih k
)(kod velikih rezervoara izgradnjom više odvojenih komora),•
konstrukcioni materijali odobreni za korišćenje za vodu za piće,•
otvori i ventili ‐
osigurani i dizajnirani da se spreči kontaminacija,
l ž
kpristup pticama, malim životinjama i insektima,•
mogućnost nesmetanog uzimanja reprezentativnog uzorka,•
dugačke distribucione mreže ‐
rezervoari mogu da posluže za
dodatnu dezinfekciju,• sigurnosne procedure ‐
ograničavanje pristupa životinjama i
sigurnosne brave za otvore za pristup.
-
Pregledi i održavanje:
• eksterni i interni pregledi –
zabeležiti sva oštećenja ili bilo koji vid
Pregledi i održavanje:
rizika – dodatno održavanje ‐
problem sanirati •
rutinski monitoring u skladu sa dizajnom, uslovima i operativnim
karakteristikama
Program održavanja :•
zamena ili popravka neispravnih poklopaca, ventila ili sigurnosne
opreme,•
menjanje neispravnih spojeva ili krovnih membrana (folija) sa
odgovarajućim materijalima,j j i ih k bl i i•
menjanje neispravnih kablova i cevi,
•
čišćenje akumuliranih naslaga u rezervoarima,•
čišćenje i dezinfekcija zidova i drugih površina.
-
Kontrolne tačke za procenu rizika u
rezervoarimaKontrolne tačke
za procenu rizika u rezervoarima ‐
dve osnovne smernice i pristupa ovom problemu:
• uzorkovanje i analiza –
redovno operativno uzorkovanje vode koja napušta rezervoar
ili vode koja se u njemu nalazi daje bitnu informaciju
orezervoar ili vode koja se u njemu nalazi daje bitnu informaciju o potencijalnim problemima sa kvalitetom vode za piće. Često uzorkovanje sa analiziranjem manjeg broja ključnih parametara je efikasnije od uzimanja manjeg broja uzoraka i sprovođenja većeg broja analiza. Ključni u
a ja a jeg b oja u o a a sp o ođe ja ećeg b oja a a a
jučparametri mogu biti mikrobiološki testovi (E. coli, koliformi, brojnost heterotrofa) i hemijski testovi (hlor, mutnoća). Kao što je već pomenuto, bitno je ispravno napraviti plan i metod uzorkovanja na način da ne dođe do kontaminacije vode u rezervoaru.
• integritet imovine ‐
redovne česte eksterne kontrole strukture (poklopci, ograda) mogu dati kritične kontrolne tačke za procenu kvaliteta vode, koje su lake za implementiranje. Takođe, pored eksternih, potrebno je vršiti i interne kontrole.
-
TRANZITNICEVOVODI
•
cevi velikog prečnika (≥ 200 mm) ‐
za transport vode iz vodovoda do lokalnih
distribucionih mrežalokalnih distribucionih mreža
•
mali broj potrošača koristi vodu direktno iz ovog dela mreže •
ukoliko se pravilno dizajnira, nije veliki izvor nastajanja problema sa
kvalitetom vode• veliki prečnik ‐
teže održavanje ‐
imaju manje pristupnih tačaka,
komleksniji su za popravke i radovi su dugotrajnij
p p g jRizici:
•
može doći do depozicije taloga, do pojave zamućene ili obojene vode,•
iako su manje podložni kontaminaciji, rizik postoji i potrebno je voditi
računa o koroziji
na cevima i spojnicama
-
Mere smanjenja rizika:
• idealno ‐
dizajn takav da prilikom popravke ili redovnog održavanja mogu da
se isključe iz sistema, bez posledica za potrošače
Mere smanjenja rizika:
da se isključe iz sistema, bez posledica za potrošače •
dupliranjem na mreži ili obezbeđivanjem alternativnog izvora vode za
lokalnu distribucionu mrežu • ukoliko to nije
moguće ‐ imati dobro isplanirane procedure koje bi se•
ukoliko to nije moguće ‐
imati dobro isplanirane procedure koje bi se
sprovele bez uticaja na potrošače
• redovan pregled –
problem zabeležiti i rešiti kao deo PSV•
mogu se napraviti i planovi za čišćenje radi lakšeg i redovnijeg održavanja,
uzimajući u obzir i uticaj na potrošače
Najčešće kontrolne tačke su:Najčešće kontrolne tačke
su:•
monitoring kvaliteta vode na kraju tranzitnog cevovoda
pre ulaska u distribucionu mrežu,• redovne
provere intergriteta mreže•
redovne provere intergriteta mreže.
-
PROMENAIZVORIŠTAILIMEŠANJEVODAIZVIŠEIZVORIŠTA
• povećanje pouzdanosti
snabdevanjapovećanje pouzdanosti snabdevanja• PSV ‐
opis treba da uključi detaljnu procenu različitih karakteristika
svake vode pojedinačnod d l k k l•
podaci o prirodnim mineralnim i organskim konstituentima, ali i
opseg u kome mogu da variraju tokom godine •
uključiti rizike za vodozahvat iz kog voda dolazi, i kapacitet
postrojenja
da se izbori sa bilo kojom vrstom neočekivanog zagađenja sirove vode
• neophodno je dobro poznavanje distributivnog sistema koji
seneophodno je dobro poznavanje distributivnog sistema koji se planira napajati vodom sa različitih izvora
-
Problemi:Efekti usled hidrauličikih promena
depozicija naslaga i resuspenzija
P i di produkti korozije u sistemu usled ranijeg transporta
tvrdePromene u prirodi mrežnih naslaga
produkti korozije u sistemu usled ranijeg transporta tvrde podzemne vode mogu se destabilizovati i kontaminirati vodu ukoliko se mreža napaja sa mnogo mekšom npr. brdskom vodom
promena pH i alkaliteta, narušavanje karbonatne ravnoteže ‐
Korozija
voda bi trebalo da ima neutralan ili blago pozitivan saturacioni indeks u odnosu na kalcijum‐karbonat ‐
rastvaranje metala iz cevi kao što su olovo, bakar ili mesing
Organski i mikrobiološki faktori
POM – biofilm ‐ ukus vode
• pojava mirisa, boje i ukusa vodel d
ć
Ostali problemi
• promene u mineralnom sastavu, tvrdoći•
vodovodi obično ne garantuju tačan sastav mineralnih komponenti u vodi, ali za industriju ova informacija je od značaja j
•
procedure za upozoravanje potrošača da se sastav vode menja
-
Kontrolne tačke•
Sve promene pažljivo razmotriti od strane iskusnog osoblja
kako bi se identifikovali potencijalni rizici•
Prikladne mere za smanjenje rizika bi trebalo da budu
usvojene i uključene u PSV
-
VODOSNABDEVANJESAPREKIDIMA
•
nestašica vode, loša infrastruktura i neadekvatno održavanje•
ciklus konstantnog menjanja pritiska (smanjenja i povećanja)•
ciklus konstantnog menjanja pritiska (smanjenja i povećanja)
Rizici: • Unos kontaminanata ‐
smanjenje pritiska: mikrobiološki indikatori i j
j p
hemijsko zagađenje. Rizik se povećava ukoliko se izvori kontaminacije nalaze u lošem stanju (kanalizacija...
• Stagnacija u mreži ‐ zadržavanje više od 24 sata ‐ hemijske
reakcije• Stagnacija u mreži ‐
zadržavanje više od 24 sata ‐
hemijske reakcije, mikrobni rast, talog, ukus, prenosive bolesti ‐
kada se pritisak vrati, voda koja je stajala u sistemu može dospeti do potrošača.K
i ij d ći k lj j d i b k• Kontaminacija u domaćinstvu ‐
sakupljanje vode u cisterne, betonske rezervoare za vodu, kopanje bunara
-
Mere za smanjenje rizika:• dugotrajno rešenje ‐
promena načina snabdevanja nadugotrajno rešenje
promena načina snabdevanja na
konstantno snabdevanje (24/7) ‐
zahteva značajna finansijska ulaganja, i moguće institucione promene (diskusija o kvalitetu d
fi ij ij l i it ji klj či j dl ž
ihvode, finansijama, socijalnim pitanjima, uključivanje nadležnih
institucija i ministarstava, donošenje novih zakona)•
kratkoročna rešenja ‐mere identifikovane kod unosa j
kontaminanata u sistem, nedozvoljenog pristupa mreži, kontratoku vode u mrežu, procedura popravki na mreži i mikrobnog
rasta i dezinfekcije
mrežemikrobnog rasta i dezinfekcije mreže
-
KOROZIJAISTVARANJENASLAGA
• ključno rešenje ‐
tretman vode visokog kvaliteta ‐
ulazak hemijski i biološki stabilne vode u distribucioni sistem
• “hemijski stabilna voda” ‐
sa minimiziranim sadržajem TOC, koji tokom distribucije vode može da reaguje sa rezdualnim j
g
jdezinfekcionim sredstvom formirajući niz dezinfekcionih nusprodukata
• kontrola brzine degradacije kvaliteta vode:
obezbeđivanjekontrola brzine degradacije kvaliteta vode: obezbeđivanje reziduala dezinfekcionog sredstva, ili primenom unapređenih tretmana da bi se TOC maksimalno uklonio
i d k i ti k kl diš i ili di t ib i i i t i•
mere nisu od koristi ako su skladišni ili distribucioni sistemi kontaminirani ili s otvorenim pristupom ‐
i rezervoari i cevi moraju biti čisti i neoštećeni
-
Osnovne operacije za održavanje kvaliteta distribuirane vode : •
smanjenje vremena zadržavanja velikih količina vode•
smanjenje vremena zadržavanja velikih količina vode, •
održavanje pozitivnog pritiska u mreži, •
kontrolisanje pravca i brzine protoka vode, •
održavanje reziduala dezinfekcionog sredstva,•
zaštita unakrsnih spojeva i
š i d k d• zaštita
od povratnog toka vode.
Treba pronaći optimalnu kombinaciju ovih operacija ‐d
j ći d i đ šk b d
iodgovarajući odnos između troškova, potrebe za vodom i
kvaliteta vode za piće.
-
• sporo kretanje vode –
taloženje suspendovane čestica: smanjenje kapaciteta
cevi i‐ smanjenje kapaciteta cevi, i
‐
razvoj mikroorganizama usled smanjenja reziduala dezinfekcionog sredstva
•
najčešće kod cevi uzvodno od postrojenja za pripremu vode za piće•
može doći do resuspenzije taloga usled promene uslova u cevima•
može doći do resuspenzije taloga usled promene uslova u cevima
kao što je promena protoka
-
Faktori koji dovode do taloženja:•
Rezidual iz tretmana vode: npr. koagulanti na bazi Fe i Al, prirodno prisustvo
Fe, Mn i Al. POM može da koprecipitira sa katjonima u mreži i da formira organsko/neorganske taloge.
•
Produkti korozije: razvoj različitog obraštaja unutar cevi, što dovodi do smanjenja kapaciteta i pritiska vode, estetski kvalitet narušen rastvaranjem nusproizvoda korozije. Može smanjiti vreme upotrebe cevi.
• Biofilm: može doći do vezivanja reziduala metala, što vodi
formiranjuobojenih kompleksnih bioloških naslaga. Korozija usled
obrazovanjamineralnih ili organskih kiselina, produkcije amonijaka
i redukcije sulfata.Oksidirajući mikroorganizmi vrše oksidaciju
redukovanih oblika Fe i Mn iprodukuju depozite.
-
problem koji se javlja tek nakon dužeg vremenskog perioda - mere
bi trebale da budu deo plana
lj j i i đupravljanja imovinom, raspoređene na odgovarajuću
vremensku skalu, sa prioritizacijom
delova sistema gde je najveći rizik
Mere za smanjenje rizika:•
Upravljanje rezidualima u vodovodu: na što je moguće nižem, ekonomski
isplativom, nivou ‐ boljom optimizacijom i/ili poboljšanjem
postojećihisplativom, nivou
boljom optimizacijom i/ili poboljšanjem postojećih tretmana
•
Program za čišćenje naslaga i isipranje sistema: gubitak vode, treba pažljivo odabrati. Upozorenje potrošača da bi se minimiziralo eventualno nezadovoljstvo
•
Dizajn mreže: najmanje moguće zadržavanje vode u sistemu, i minimizirati rizik od oscilacija u protoku i pritisku vode u sistemu
• Program rehabilitacije mreže:
dugoročni program za delove sistema koji su podložni koroziji
• Upravljanje mešanjem vodeU lj j bi fil•
Upravljanje biofilmom
-
Procena uzroka :•
broj potrošača koji se žale na obojenu vodu,•
hemijske/mikroskopske analize taloga kako bi se utvrdio potencijalni
izvorizvor,•
vizuelni pregled debljine naslaga, kao i podaci o pojavi korozije,
kada su cevi otvorene radi opravke i sl.
•
Analiziranjem ovih podataka upotrebom GIS sistema ili nekog drugog modela, može se doći do podataka o tome šta i u kojoj meri izaziva promenu boju u distribucionom sistemu.
-
Kontrolne tačke uključuju:•
koncentraciju ključnih parametara u vodi koja napušta j
j p j p
vodovod (npr. Fe, Al, Mn, mutnoća,...),•
redovnost dogovorenog programa ispiranja sistema, •
održavanje odgovarajućeg pritiska i stepena promenljivosti
protoka vode u mreži,• modelovanje kako bi se
osigurao konstantan protok vode
krozmodelovanje kako bi se osigurao konstantan protok vode kroz
sistem, bez zadržavanja i starenja vode.
-
Korozioni potencijal
Sam tretman sirove vode pre puštanja u mrežu može da poveća korozivnost: •
instalisanjem jedinice za omekšavanje vode (uklanjaju se zaštitni
elementi
Korozioni potencijal
•
instalisanjem jedinice za omekšavanje vode (uklanjaju se zaštitni elementi Ca
i Mg, a unosi se Na
koji ima veliku provodljivost),
•
aeracionim segmentom (kojim se uklanjaju mirisi, Fe(II) i H2S, dodaje se kiseonik
koji je jako agresivan u
vodi),kiseonik koji je jako agresivan u vodi),
•
povećanjem temperature vode (povećanjem brzine ili fizičkih oštećenja cevovoda),
•
hlorisanjem vode (snažan oksidans koji potpomaže koroziju).
•
Iako se smatra da odnos pH i alkaliteta ima najveći uticaj na korozioni potencijal, ne sme se zanemariti mineralni sastav voda, uključujući odnos hlorida
i sulfatahlorida i sulfata.
Parametar VrednostpHAlkalitet (HCO3-)Tvrdoća (Ca2+)
8-8,540-100 mg/l15-30 mg/lTvrdoća (Ca )
Hloridi (Cl-)Sulfati (SO42-)
15-30 mg/lnajmanje mogućanajmanje moguća
-
Mere za smanjenje rizika:•
poboljšanje kondicioniranja vode u vodovodima, kao što je
unapređenje puferskog i kapaciteta alkaliteta,•
pažljivo dizajniranje i upravljanje mrežom kako bi se minimiziralo
vreme zadržavanja vode u sistemu, kao i neodgovarajuće mešanje j
, g j jvode,
•
odabir adekvatnih materijala za cevi koje služe za transport vode.
• Tipične kontrolne tačke
se odnose na merenje ključnih korozivnih indikatora, kao što su pH ili koncentracija inhibitora korozije, na strateškim mestima unutar same mreže.
-
MIKROBNIRASTIDEZINFEKCIJAMREŽE
•
Obično čak i u „biološki čistim“ mrežama može se detektovati prisustvo od 104bakterija/cm2
površine cevi, dok se u „biološki prljavim“ sistemima ovaj broj značajno povećava.
•
rezidualni dezinfektanti se koriste za kontrolu ponovnog rasta mikroorganizama unutar
mreže kao i za kontrolu kontaminacije mreže
mikroorganizmimaunutar mreže, kao i za kontrolu kontaminacije mreže mikroorganizmima
•
do formiranja biofilma dolazi nakon mikrobiološke kontaminacije vode, gde mikrooganizmi bivaju zarobljeni u delovima sporog protoka, u slučaju nekih preprekau cevima ili u slepim delovima sistemap
•
Vreme zadržavanja vode u svakom delu rezervoara i distribucione mreže stoga predstavlja značajan podatak za planiranje dodatnog ispiranja slabo protočnih delova, sa ciljem da se uspori razvijanje biofilma.
-
Problemi prisustva biofilma u mreži uključuju:•
nezadovoljavajući ukus ili miris vode na slavini potrošača,
t d ih i ( A ll ti ) čij i t di j•
rast vodenih organizama (npr. Asellus aquaticus), čije prisustvo u vodi je neprihvatljivo za potrošača,
•
obojenje vode usled pokretanja biofilma, •
potencijalno „maskiranje“ patogena i neželjenih bakterija.
Parametri stabilnosti vode za pićeParametar Vrednost
Komentar
AOC 10 μg/l Usvajanje AOC od strane biofilma ograničeno je
navrednost nižu od 10 μg/lAOC
-
Mere za smanjenje rizika :•
nadogradnja i poboljšanje rada u vodovodima ‐
ova mera može redukovati
zasejavanje mikroorganizama
u mreži i smanjiti količinu organske materije u finalnoj vodi,
•
poboljšano upravljanje distribucionom mrežom kako bi se minimiziralo vreme zadržavanja vode u sistemu,
•
pažljivo upravljanje dezifekcionim rezidualima u mreži kako bi njihova koncentracija bila na odgovarajućem nivou (0,2‐0,5
mg/l hlora) –dodatnim stanicama za dezinfekciju duž mreže može se izbeći visok rezidual na izlasku sa postrojenja i može se postići fino podešavanje reziduala duž mreže,
• odabir rezidualnog dezinficijensa,•
poznavanje i poboljšanje strategije čišćenja i ispiranja sistema,•
sagledavanje dugoročne strategija rehabilitacije mreže da se poveća
stepen zanovljenja cevi
koje su u lošem stanju.p j j j j
-
Kontrola biofilma zahteva odgovarajući monitoring, održavanje,
tretman vode i upravljanje, a ne samo
•
Merenje biomase biofilma ili zamućivanja ispuštenih voda pruža podatke o k
i i j i i bi fil i b j d i čišć j
održavanje, tretman vode i upravljanje, a ne samo upotrebu dezinfekcionih sredstava.
kvantitivnoj prisutnosti biofilma i potrebnoj proceduri za čišćenje vodovoda ‐
za utvrđivanje koliko često je potrebno vršiti čišćenje ili kakva je korelacija između stanja površine cevi i degradacije kvaliteta vode. Z
d j j fik ij k l k čišć j d d k j j•
Za sada ostaje najefikasnija aktuelna praksa čišćenja vodovoda koja je zasnovana na degradaciji kvaliteta vode, kao što je gubitak ostatka dezinfektanata, povećana koncentracija bakterija i žalbe potrošača. P
b i j k l j fik iji tkl j j bi bi fil•
Prebrisavanje se pokazalo najefikasnijim za otklanjanje biomase biofilma u Sidnejskom vodovodu
μg/ml
-
Kontrolne tačke mogu uključiti:•
koncentraciju ključnih parametara u vodi koja napušta vodovod, npr.
dezinfekcioni rezidual, mutnoća, nusproizvodi dezinfekcije, organski nutrijenti,
•
koncentracija mikrobioloških indikatora, npr. E. coli, koliformi, heterotrofni organizmi, na određenim lokacijama na mreži,
•
koncentracija i varijacije u koncentraciji dezinfekcionih reziduala u mreži,j
j j j ,•
koncentracija relevantnih nusproizvoda dezinfekcije u mreži,•
broj pritužbi na miris i ukus vode za piće.
-
PRISUSTVOBESKIČMENJAKAUVODIZAPIĆE
• valjkasti crvi nematode ukoliko tretman vode nije dovoljno•
valjkasti crvi, nematode ‐
ukoliko tretman vode nije dovoljno efikasan
mnoge jedinke mogu da prežive, pa čak i da se razmnožavaju, unutar distribucione mreže koristeći organsku materiju
prisutnu u
sistemumateriju prisutnu u sistemu
•
larve mnogih vrsta komaraca (lat. Chironomidae) mogu biti prisutne u distribucionom sistemu u velikom broju
•
rizik od pojave beskičmenjaka je veći kada se radi o starijim mrežama koje su u lošem stanju ili su uslovi posebno pogodni za razvoj ovih organizama (npr. velika količina hrane, topla voda i j
g ( p , pslabo kretanje vode)
-
Mere za smanjenje rizika:•
U fabrikama vode:
bitno je obezbediti efikasno upravljanje filterima npr.
adekvatnim povratnim pranjem i prevencijom kolonizacije
filteraadekvatnim povratnim pranjem i prevencijom kolonizacije filtera•
U rezervoarima:
efikasno održavanje rezervoara kako bi se sprečio
pristup insekata, npr. kroz nepokrivene otvore ili oštećene poklopce•
U mreži:• U mreži:
‐
obezbediti rutinsko održavanje i upravljanje mrežom‐minimizacija
pojave korozije i depozicije taloga i naslaga ‐minimizacija
pojave mrtvih uglova“ i slabog protoka vodeminimizacija
pojave „mrtvih uglova
i slabog protoka vode‐
ukoliko se pojavi zaraza sprovesti odgovarajuće mere uključujući i fizičko čišćenje‐
da bi se smanjila rekolonizacija očišćene mreže, sistem koji je tretiran j
j , j
jne bi trebao da prima vodu koja dolazi iz netretirane distribucione mreže‐
u nekim ekstremnim situacijama, neophodan je ihemijski tretman
-
•
redovan monitoring populacije prisutnih jedinki daće podatke g
p p j p j
po prisutnosti jedinki u različitim delovima sistema, kao i o promeni njihove brojnosti ‐
izvođenje kontrolnih mera na planiran način u
odgovarajuće vreme pre nego što se
pojaviplaniran način u odgovarajuće vreme, pre nego što se pojavi problem sa povećanom brojnošću jedinki u sistemu
•
uobičajeni metod uzorkovanja u cevima vode jeste ispiranje cevi sa standardnom količinom vode iz hidranta pod kontrolisanim pritiskom, i zadržavanjem čestica, uključujući i beskičmenjaka
koji su prisutnibeskičmenjaka koji su prisutni
-
PROCEDUREPOPRAVKEDISTRIBUCIONEMREŽEDISTRIBUCIONEMREŽE
•
Zanemarena curenja cevi mogu dovesti do prodora zagađujućih materija u distribucioni sistem, kao i do značajnog gubitka vode.
•
Skupa zamena zastarele infrastrukture može biti odložena nekoliko godina, ukoliko su popravke i rehabilitacija izvršene pre značajnijeg pogoršanja stanja.
•
Distribucioni sistem treba da ima proverene ventile za prevenciju od povratnog toka, kako bi se sprečilo ili bar izolovalo zagađenje, kao i da sadrži opremu za praćenje promene pritiska u mreži.
•
postoji rizik da dođe do kontaminacije vode u sistemu tokom popravki –
uglavnom mikrobiološka kontaminacija ‐
stroga propisana pravila
-
Većina rizika može biti minimizirana usvajanjem
prikladnih radnih procedura
•
Obuka opšte higijenske prakse. Obuka i spoljnih izvođače radova. Zapisi o svim licima koja su uključena u rad.
•
Nadzor nad osobljem i spoljnim izvođačima radova.
Supervizori ‐iskusno i obučeno osoblje.
• Planiranje radova Obezbeđivanje neophodne opreme ili•
Planiranje radova.
Obezbeđivanje neophodne opreme ili materijala.
• Obaveštavanje potrošača.•
Alati i oprema. Čisti i nekontaminirani.
-
Procedure u toku radova na mreži:•
Ulaz vode u sistem.
Kanal u kome se vrši popravka bi trebalo održavati
suvimsuvim.• Kontaminacija otpadnom vodom ‐
ukoliko je pukla kanalizaciona cev ‐
dodatna dezinfekcija cevi, bakteriološko testiranje vode i obaveštavanje
potrošača da mogu da koriste samo prokuvanu
voduobaveštavanje potrošača da mogu da koriste samo prokuvanu vodu.
• Ulja i druge tečnosti ‐
pravilno skladištenje
P d k d žiProcedure nakon radova na mreži:•
ponovno punjenje sistema na način da se ne podigne talog,•
korišćenje dodatnih sredstava dezinfekcije na delovima mreže gde su
d i š iradovi vršeni,•
pravovremeno obaveštavanje call centra,•
beleženje potrebnih podataka.
-
Glavni pristup kontroli je zasnovan na:•
održavanju kompletne i ažurirane baze obuka kako za interno
zaposlene, tako i za ljude koji su zaposleni u firmi koja je izvođač radova,
•
provera mikrobiološke ispravnosti vode u sistemu, kako bi se video da li je došlo do nenamerne kontaminacije vode,
• konstantan nadzor od strane iskusnog i dobro obučenog osoblja
nadkonstantan nadzor od strane iskusnog i dobro obučenog osoblja nad mestima gde se radovi vrše kako bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da su sprovedene sve propisane procedure.
-
ULAZKONTAMINANATAUDISTRIBUCIONUMREŽUDISTRIBUCIONUMREŽU
•
Pritisak minimizira rizik od ulaska kontaminanata u sistem. P
d iti k l i k ži č ki j l i• Pad pritiska
‐planirane popravke na mreži, neočekivanog pucanja glavne cevi ili prevelikog opterećenja sistema (npr. u slučaju požara).
K t i ij ž d diti i iš
lKontaminacija se može dogoditi iz više razloga:•
kontaminirana voda curi u podzemne tankove mreže (npr. kroz ventile,
otvore, hidrante),•
kontaminanti iz različitih izvora (stara industrijska postrojenja, postrojenja za
otpadne vode) mogu dospeti u mrežu koja je u lošem stanju ukoliko se pritisak smanji.
•
povratni tok (sifoniranjem) iz nezadovoljavajuće ili loše instalirane opreme,•
nedozvoljen pristup distribcionoj mreži,•
popravke na mreži,•
dotok vode sa prekidima.
-
Glavne kontrolne tačke su zasnovane na:•
inspekciji osetljivih tačaka u sistemu, kako bi se uočilo
eventualno oštećenje sistema ili rizik od kontaminacije,•
rutinski mikrobiološki monitoring distributivne mreže,•
žalbe potrošača na kvalitet vode.
-
POVRATNITOK UMREŽUOV O U U
•
Kada je mreža direktno povezana sa kontaminiranom vodom ili nekim tečnostima
usled pada pritiska u mreži može doći do
kontratokatečnostima, usled pada pritiska u mreži može doći do kontratoka.
•
Do toga može doći i kada je mreža povezana sa privatnom vodovodnom mrežom.P
i ik i d đi j i it t f k ij i it d•
Procena rizika i određivanje prioriteta:
procena frekvencije i magnitude ocilacije pritiska, stanja mreže, delova mreže gde najverovatnije može doći do kontratoka tj. sifoniranja. P
ć i ik j d l i di t ib i i t d i t d•
Povećan rizik je na delovima distribucionog sistema gde se interno voda pumpa kako bi se povećao pritisak, npr. velike zgrade, fabrike, bolnice ili blokovi zgrada.
-
Mere za smanjenje
rizika:Mere za smanjenje rizika:
•
dobar dizajn da ne dolazi do ukrštanja sistema koji nose čistu i t
d dotpadnu vodu
• Edukacija i podizanje svesti.• Sertifikati.•
Nadzor. Zakonom obavezujuća prijava radova ‐
nadležna
inspekcija• Zakoni. Razvijanje legislative
uključuje:Zakoni. Razvijanje legislative uključuje:
sertifikate vodoinstalatera,minimalne standarde za vodoinstalaterske materijale, di
ajn i
instalacijedizajn i instalacije,obaveštavanje o novim ili izmenjenim vodovodnim sistemima.
-
Potencijalne kontrolne tačke mogu obuhvatiti:
•
broj vodoinstalatera sa odgovarajućim obukama/sertifikatima,
• identifikovan/pregledan broj visokorizičnih tačaka na mreži•
identifikovan/pregledan broj visokorizičnih tačaka na mreži,
•
obezbeđivanje informacija o potencijalnim rizicima od povratnog
toka tj
sifoniranjapovratnog toka tj. sifoniranja.
-
NEOVLAŠĆENPRISTUPMREŽIOV ŠĆ S U
•
vandalizam, upotreba vode za komercijalne aktivnosti, i nelegalno priključivanje
na distributivni
sistempriključivanje na distributivni sistem
Rizici mogu da se dogode iz dva razloga: •
direktni kontratok širokog spektra kontaminanata na mestu pristupa•
direktni kontratok širokog spektra kontaminanata na mestu pristupa
mreži, uključujući fekalne materije, industrijske hemikalije i druge materijale,i
di kt j j iti k d d l i d ć j i ik d•
indirektno, smanjenjem pritiska vode, dolazi do povećanja rizika od povratnog toka bilo gde u blizini.
Sprečavanje nelegalnih i neovlašćenih
pristupaSprečavanje nelegalnih i neovlašćenih pristupase zasniva na dva pristupa:
• Bezbednost. • Obrazovanje.
-
Glavne kontrolne tačke su:•
Pregled. Najlakši način kontrole koji se može implementirati
jeste redovna inspekcija i pregled tačaka gde najčešće dolazi do nelegalnih ulaza, kako bi nadležne vlasti mogle da budu obaveštene. Ukoliko „treće lice“ dobije dozvolu da pristupi „
j p
pmreži, tada je potrebno utvrditi da li je ta osoba prošla obuku i da li su sve procedure ispoštovane.P
iti k ži Uk lik iti k ži j t b j•
Pritisak u mreži. Ukoliko se pritisak u mreži menja, potrebno je utvrditi na kojim tačkama najčešće dolazi do varijacija u pritisku i potražiti razlog za ovakva dešavanja (npr. neovlašćeni pristup).
-
ISPIRANJEIČIŠĆENJEDISTRIBUCIONOG
SISTEMADISTRIBUCIONOGSISTEMA
•
Program ispiranja se preporučuje kada sistem ima teškoće oko održa
anja re id ala de infekcionih sredsta a pojedinim delo
imaodržavanja reziduala dezinfekcionih sredstava u pojedinim delovima distribucionog sistema ili u slučaju specifičnih kontaminacija vode.
Prihvatljive metoda:Prihvatljive metoda:•
Indirektno ispiranje.• Konvencionalno ispiranje.•
Kontinualno izduvavanje ‐
najviše se koristi kod sistema sa velikim
brojem slepih cevi i sa problematičnom cirkulacijom vode.
• Implementacija programa ispiranja
uključuje: određivanjepropisane brzine
ispiranja; donošenje standardnih
radnihprocedura; obezbeđivanje bezbednosti javnosti i
l ih j j k lj j d t k izaposlenih; javno
upozoravanje; skupljanje podataka imenadžment i propise
izveštavanja.
-
•
Činjenica da su pojedini mikroorganizmi (npr. Cryptosporidium oociste), rezistentni na visoke doze hlora daje akcenat na fizičko uklanjanje svih naslaga iz unutrašnjosti cevi i ventila, pre njihovog ponovnog spajanja na mrežu.
•
Preporuke u pogledu procedura čišćenja i dezinfekcije cevovoda, važan su segment PSV. Preporuke se u praksi najčešće razlikuju u zavisnosti od toga da li se postavlja nova konstrukcijanova konstrukcija
ili pak vrši popravka postojećepopravka postojeće.
Preporučena praksa(AWWA, 1999)
Preporučena praksa(Water UK, 1998; WAA,
1988)Uklanjanje naslaga Ispiranje sistema dok ne
Preporučena praksa(AWWA, 1999)
Preporučena praksa(Water UK, 1998; WAA, 1988)
Popravke na delimično ili u Popravke na aktivnom sistemu bezd
iti k i d j j d lUklanjanje naslagaispiranjem ili čišćenjem
Ispiranje sistema dok nebude čist
Dezinfekcija pri inicijalnojdozi slobodnog hlora od25 mg/l tokom
24 hRezidual hlora od 10
Dezinfekcija pri inicijalnojdozi hlora od 20 mg/ltokom 16 h ili
ekvivalenta
ppotpuno ispražnjenoj mreži pada pritiska i odvajanja
delovamrežeDezinfikovati odvojeni deo mrežei ventile sa rastvorom
hipohloritakoncentracije 10000 mg/l
Dezinfikovati deo mreže i ventile sarastvorom slobodnog hlora od
1000mg/l. Pustiti u rad
Ispirati cevi do nestanka bojene Popravke pri isključenju dela
mrežeRezidual hlora od 10mg/l pri kontinualnomhlorisanjuIspiranje
sve dokrezidualna koncentracijahlora nije jednaka
Ispiranje do nestankarezidualnog sadržajadezinfekcionog
sredstva
Ispirati cevi do nestanka bojenereakcije za identifikaciju
hlora.Ako je moguće ispirati ovaj deosistema sa obe strane.Kada se
praktično izoluje deocevi i ventila, hlorisati kao novi
Popravke pri isključenju dela mrežeIsključeni (odvojeni) deo
mrežeisprati sa rastvorom slobodnog hlorakoncentracije 1000
mg/l.Isprati sa vodovodskom vodomAko postoji mogućnost interne
normalnoj koncentracijipri hlorisanju
Punjenje sistemavodovodskom vodomnaredna 24 h
deo mreže (doze se mogupovećavati do 300 mg/l tokom 15min) i
onda isprati sistem dopotpunog uklanjanja rezidualahlora.
kontaminacije usled blizinepopravke, vodu zameniti
rastvoromhlora koncentracije 20 mg/l tokom 2h ili 50 mg/l tokom 30
min, a zatimisprati.
-
POSTAVLJANJENOVEDISTRIBUTIVNEMREŽEDISTRIBUTIVNEMREŽERizici :
• Planiranje radova Call
centarPlaniranje radova. Call centar•
Stanje zemljišta. • Izbor cevi i opreme.•
Dizajn mreže.•
Puštanje u rad nove mreže ‐
dokumentovati procedure
•
ispiranje i/ili brisanje cevi dok ne budu čiste,•
strogu dezinfekciju novih delova mreže ‐ idealno, inicijalna
koncentracijastrogu dezinfekciju novih delova mreže
idealno, inicijalna koncentracija
slobodnog hlora bi trebala da bude 20‐25 mg/l tokom 16‐24 sata,•
ispiranje cevi kako bi se uklonio višak hlorisane vode vodeći računa o zaštiti životne
sredine,j j d i d ž j 16 24 t•
ponovno punjenje vodom i zadržavanje 16‐24 sata,
•
uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizu duž mreže,•
puštanje u rad mreže ukoliko se dokaže odsustvo mikroorganizama i ukoliko voda
ima zadovoljavajuće organoleptičke osobine.j j g
p
-
Kontrola je zasnovana na:•
održavanju kompletne i ažurirane baze obuka kako za interno
zaposlene tako i za ljude koji su zaposleni u firmi koja je
izvođačzaposlene, tako i za ljude koji su zaposleni u firmi koja je izvođač radova,
•
konstantan nadzor od strane iskusnog i dobro obučenog osoblja nad i
d d i š k k bi i šć l di i
dmestima gde se radovi vrše kako bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da
su sprovedene sve propisane procedure,•
provera da li cevi zadovoljavaju propisane standarde,•
provera mikrobiološke ispravnosti vode u sistemu pre puštanja u
rad, kako bi se videlo da li je došlo do nenamerne kontaminacije vode.vode.
-
DIZAJNMREŽEJ
•
obezbeđivanje dovoljnog protoka i pritiska vode na svim tačkama u sistemu•
što je veći prečnik i odnos između zapremine i površine cevi, to je manji
kontakt između materijala i vode ‐međutim, cevi većeg prečnika usporavaju protok vode, što dovodi do povećanog rizika od stagnacije
•
razgranatost sistema utiče na protok, odnosno na hidraulične karakteristike sistema
• hidranti ‐
važni ne samo za vatrogasnu službu, već i za ispiranje same mreže •
cevi u zemlji treba da se nalaze ispod granice zamrzavanja, a visoki delovi
sistema da sadrže ventile za oslobađanje vazduha•
ventili koji su oštećeni, polomljeni ili ne funkcionišu ispravno mogu da j
p j p g
izazovu prenos vode mnogo dalje od potrebnog, da redukuju pritisak i povećavaju vreme zadržavanja vode u sistemu.
-
•
Faktori koji se moraju razmotriti su:•
Prekoračenje kapaciteta (buduće povećanje potreba) –
duže zadržavanje• Nizak protok mrtvi“ krajevi i petlje ventili
za ispiranje• Nizak protok, „mrtvi
krajevi i petlje ‐
ventili za ispiranje•
Unakrsni priključci za hitne slučajeve ‐
potrebno ih je obeležiti i moraju biti
ispoštovane stroge procedure kako bi se obezbedila sigurnost da se priključci
uključuju samo kada je to zaista
neophodnopriključci uključuju samo kada je to zaista neophodno.
• Održavanje pritiska ‐minimalno 20 psi.•
Održavanje ‐može se lako prići bez uticaja na protok i pritisak vode:
instaliranje bajpasa za opremu kao što su merači protoka i ventili za regulisanje pritiska tako da se oni mogu isključiti iz sistema radi servisa,dizajniranje prostorija sa ventilima tako da budu dovoljno velike da je moguće njihovo održavanje i zamena, kao i da se održavaju suvim,instaliranje tačaka za dodatnu dezinfekciju sistema.
-
Kontrolne tačke: redovna kontrola procedura kako bi se osiguralo
da su sveprocedura kako bi se osiguralo da su sve tačke kvaliteta
vode uzete u obzir prilikom dizajna mreže. Takođe je veoma značajno
da na implementaciji procedura radi dobro
b č bljobučeno osoblje.
Zoniranje mreže. Iako su zone u pogledu vodosnabdevanja, u
određenom smislumeđusobno nezavisne, često su njihovi cevovodi
međusobno povezani različitimventilima koji omogućavaju protok vode
između zona u slučaju da za tim postojipotreba.Benefiti - lakša
kontrolu kvaliteta vode u slučaju incidentnog zagađenja,
boljakontrola curenja i upoznavanje sa potrebama odnosno,
potrošnjom vode u datomkontrola curenja i upoznavanje sa potrebama
odnosno, potrošnjom vode u datomregionu, kao i lakši dizajn i
interpretaciju programa za monitoring kvaliteta vode.Nedostaci -
mogućnost povećanja protoka što može dovesti do resuspenzijetaloga
ili pak smanjenje protoka što povećava depoziciju i starenje vode.
Posebno
diti č d i t t j t “ t čk čitse mora voditi računa da u sistemu
ne postoje „mrtve“ tačke, naročito nakrajevima i počecima zona.
-
MATERIJALIZAIZGRADNJUMREŽEMREŽE
• gvožđe i čelika, bakar, olovo ‐
korozija • nanovija istraživanja su identifikovala novi izvor
olova u vodi za piće –•
nanovija istraživanja su identifikovala novi izvor olova u vodi za piće –
pocinkovane čelične cevi• polietilen ‐
čvrst, lagan, jeftin, fleksibilan, lak za rukovanje, otporan na
zamrzavanje i ne provodi električnu
energijuzamrzavanje i ne provodi električnu energiju
Važno je uzeti u obzir sve parametre kvaliteta kao deo PSV
prilikomdizajna i odabira materijala za izgradnju nove ili
poboljšanje i/iliproduživanje stare mreže.Neki od ovih problema ne
moraju biti vidljivi odmah, već se mogupojaviti nekoliko godina
kasnije.
•
Kontrola se zasniva na redovnim inspekcijama kako bi se
sa sigunošću
obezbedilose sa sigunošću obezbedilo adekvatno sprovođenje svih propisanih procedura.
-
MODELOVANJEMREŽEO OV J
• modelovanje mreža se oslanja na analize hidraulike i
njihovaprimarna upotreba jeste za hidrauličko upravljanje zalihama
vode,ali našlo je svoju primenu i u upravljanju kvalitetom
vode.
• Neki noviji softveri mogu obuhvatiti ne samo kvantitet nego
ikvalitet vode, mogu se vezati za GIS model, uzimajući u
obzirfaktore kao što su topografija terena, upotreba zemljišta,
tipzemljišta itd.
-
Faktori:• jasni dugoročni planovi za dizajniranje modela, kao i
načini razvijanja,
upotrebe i održavanja u budućnosti,• početni i tekući podaci o
mreži i njenoj lokaciju,• validovanje modela kako bi se osiguralo
da reflektuje stvarno stanje mreže,
č šć bl k kl č b f h h• učešće osoblja, kao i uključivanje
posebno formiranih operativnih timovamože pomoći pri validovanju
modela,
• korišćenje ažuriranih podataka o količini proizvedene vode,
potrošnji ivarijacijamavarijacijama,
• stroge procedure za upravljački sistem. Ovo se posebno odnosi
na rad saventilima i druge značajne promene koje mogu uticati na
hidraulikusistemasistema.
-
N či i h i d lNačin i svrha primene modela:•
Procena uticaja novog izvora ili mešanja voda. •
Upravljanje lošim kvalitetom vode ‐
da se identifikuju načini minimiziranja
vremena transporta do potrošača.•
Planiranje dodatne dezinfekcije u sistemu.•
Održavanje integriteta i pritiska mreže. •
Procena uticaja problema kvaliteta vode na potrošače
‐ npr. identifikacija
najrizičnijih događaja i blagovremeno
obaveštavanje potrošača o problemima na mreži. Modelovanje mreže može identifikovati potrošače koji će najverovatnije biti pogođeni novonastalom situacijom i alarmirati ih.
• Analiziranje žalbi potrošača.
-
MODELPSVZADISTRIBUTIVNUMREŽUS U V U UWHO,2005
Vrsta problema Uzrok Visina rizika Kontrolna meraKritični limiti
Korektivna mera
Cilj Akcija
Rezervoar –mikrobiološkakontaminacija
Životinje (ptice)
Nev
erov
atno
/ ka
tast
rofa
lno
Obezbeditirezervoare odptica i životinja
Svi ventili pokriveni, poklopciza preglede na mestu izaključani,
bez grana drvećaiznad rezervoara, ograda okorezervoara
Ventili ili poklopci za preglede su oštećeni, oštećena ograda,
grane drveta oštećuju tank
Popravka i zamena oštećenih ventila i poklopaca za preglede.
Odseći grane drveća.
Rezervoar – biofilm Biofilm i spiranje o/ Isključiti rezervoar
iz mreže e e vo b oi/ili talog usledmikrobiološkekontaminacije
p jtaloga
Ver
ovat
noni
zak Upravljanje
biofilmom italogom
Unutrašnjost rezervoara čista, minimalan talog ineuznemiren
Biofilm se razvija, povećanje potrošnje hlora
jtokom čišćenja i ispiranja. Isprati cevovode posle upotrebe
hlorisanom vodom.
Rezervoar – ulazakProcurivanje u rezervoar pod zemljom ili s
ro
vatn
niza
k Strukturniintegritet i Struktura rezervoara bez
Drenažni kanali začepljeni, pukotine u strukturi
Čisti drenažni kanali. Isključiti rezervoare iz upotrebe radi
opravke
zagađene vodezemljom ili s površine
Nev
ero/
n integritet idrenaža
pukotina, u dobrom stanju pukotine u strukturi
rezervoaraupotrebe radi opravke. Isprati rezervoar i mrežu pre
upotrebe.
Rezervoar – ulazakzagađenja krozventile na rezervoaru
Ventili supotopljenizagađenompovršinskom Sr
ednj
i/ gl
avni Strukturni
integritet idrenaža
Ventili sa propustljivom osnovom i adekvatnom drenažom
Voda izgrađena sa ventilima, drenaža oštećena ili
zahtevačišćenje
Opravlja drenove koji cure, kao i ventile. Opravlja ventile ako
pokažu znake slabosti.ventile na rezervoaru
vodom
Glavni ventili –ulazak zagađenja
Glavni ventili supotopljenizagađenom vodom
Sred
nji/
velik
i
Strukturniintegritet iodržavanješahtova
Šahtovi sa propustljivom osnovom i adekvatnom drenažom
Šahtovi potopljeni, oštećenjedrenova ili treba čišćenje
Opravlja curenja drenova šahtova sa ventilima. Opravka ventila
ako pokažu znakove slabljenja.
Promenlljiv ili slab / Obezbediti Obezbediti savetPovratni tok –
unoszagađenja iz velikihinstitucija
pritisak dovodi do kontratoka
Ver
ovat
no/
sred
nji prevenciju od
kontratoka –nepovratniventili
Nepovrani ventili rade korektno i razvijen je plan upravljanja
kvalitetom vode.
Kvar ili nema zaštite odkontratoka. Odsustvo planaupravljanja
kvalitetom vode
institucijama o planuupravljanja kvalitetom vode. Opravka
zaštite odpovratnog toka.
-
Vrsta problema Uzrok Visina rizikaKontrolna
meraKritični limiti Korektivna mera
Cilj Akcija
Curenje iz cevi u i
Smanjiti prekide i
Smanjiti prekide. Program kontrole curenja. Gde su
Povratni tokzagađene vode
Curenje iz cevi u kombinaciji sapadom pritiskadozvoljava ulaz
vodesa patogenima izfekalijama er
ovat
no/ s
redn
ji mogućnost promene pritiska limitirajući direktne veze na
Program kontrole curenjai pozitivan hidrostatičkipritisak.
Pregradni zidovi. Ograničeni udari vode.
Nagli gubitak hlora, povećanje mutnoće, procena pritiskaukazuje
na visok rizik.
prekidi neizbežni razvitistrategiju dezinfekcije. Pregradni
zidovikonstruisani za zone visokog rizika. Smanjititalase
promenljivogjzagađenog zemljišta V
e veze na glavnoj pumpi
talase promenljivogpritiska.
Ukrštanjeinstalacija –
Curenje kanalizacijeu blizini vodovodne tn
o/
fala
n
Dobar dizajn programa Sistem dizajniran da štit Nagli gubitak
hlora,
Curenje iz vodovoda i kanalizacije treba brzo popraviti;
prepravka u s c j
zagađenje usledukrštanja sakanalizacijom
u b vodovod ecevi i omogućendirektan ulazpatogena V
erov
atka
tast
rof p og
kontrole curenja i kanalizacije i vodovoda
S s e d j d šod ukrštanja u svimsituacijama
N g gub o ,procena rizika ukazuje na povećan rizik
pop v ; p ep v ucilju unapređenja hidrostatičkog pritiska;
pregradni zidovi u zonama visokog rizika
Popravke – Higijenski Obezbediti da je ulazakzagađenjatokom
popravkinadistribucionomsistemu
Niska higijena tokomradova omogućavaulaz zagađenja Sr
ednj
i/ ka
tast
rofa
lan protokol za
rad na distributivnoj mreži
Razvijen higijenskiprotokol dostupan svomosoblju
Dokaz da higijenski protokol nije poštovan
higijenski protokol pripremljen i dostupan svim radnicima. Obuka
tima za opravke za održavanje dobre higijene tokom radovasistemu
tokom radova.
Spiranjebi fil
Visok AOC inedostatak strategijekontrole. Hidrauličke ji/
niz
ak
Smanjenje nastanka bioflima hlorinacijom ili
Mali razvoj biofilma i ograničen rizik od
Povećana mutnoća, gubitak hlora, promena
Zamena cevi odmaterijala pogodnog zarazvoj biofilma, unapređenje
biološkestabilnosti vodebiofilma promene dovode do
otkidanja biofilma Sred
nj upotrebom biološki stabilne vode
gspiranja
g , pboje optimizovanom
pripremom vode, unapređen ravnomeranprotok
-
HVALA NA PAŽNJI!HVALANAPAŽNJI!
