Dr Marinko Bošnjak, Ministarstvo finansija · Javni i privatni sektor kod novog zaduživanja potrebno je da vode računa da u slučaju platnobilansne krize rizik otplate uzetih kredita

Dr Marinko Bošnjak, Ministarstvo finansija KLJUČNE MAKROEKONOMSKE NERAVNOTEŽE KAO IZAZOV EKONOMSKE POLITIKE*

U V O D

Socioekonomski napredak Srbije u periodu od 2001. do 2008. rezultat je dosadašnjih institucionalnih reformi i ekonomske i socijalne politike. Visoka stopa privrednog rasta postignuta je uz rastući fiskalni i spoljnotrgovinski deficit, visok nivo inflacije, nisku domaću štednju i visok nivo spoljnog duga. Makroekonomske neravnoteže i rizici su nesumnjivi i već se manifestuju u dovoljno visokom stepenu. Oni iz godine u godinu narastaju, prvenstveno zbog neizgrađenosti institucija i visoke javne potrošnje, sporog procesa približavanja Srbije EU i nedovoljnog priliva stranih direktnih investicija.

Privreda Srbije u proteklih osam godina tranzicije je ostvarila visoke stope rasta. Prosečna godišnja stopa rasta BDP u periodu 2001-2008. godine iznosila je 5,6%. Glavni razlozi brzog realnog rasta BDP su drastično smanjivanje nivoa proizvodnje početkom i krajem devedesetih godina (efekat niske baze) i subvenconisanje državnih i društvenih preduzeća. Srbija je sprovela značajne ekonomske reforme u skladu sa celovito formulisanom strategijom restrukturiranja bankarskog sektora, odabranim modelom privatizacije društvenog kapitala, strategijom privlačenja stranih investicija i, po osnovu tih reformi, jačala je privatni sektor koji je nosilac ubrzavanja privrednog rasta, kontinuiranog uvećavanja produktivnosti, povećavanja izvoza i podizanja standarda stanovništva. Bankarski sektor ostvaruje brzi rast svojih performansi, a privatni sektor privrede najzad je, kao celina, postao rentabilan i ostvario neto finansijski dobitak u 2006. (108 mlrd dinara) i u 2007. (53,5 mlrd dinara). Međutim, u celini posmatrano privreda Srbije se još uvek nalazi u fazi nadoknađivanja dubokog pada nastalog početkom i potkraj devedesetih godina 20. veka. Srbija se 2008. nalazi na oko 80% BDP iz 1990. i na oko 50% industrijske proizvodnje iz 1990. Iako je rast BDP prvenstveno oslonjen na impulse tražnje, on se sve više temelji na faktorima na strani ponude (investicije, konkurentnost i produktivnost - kao plod i rezultat privatizacije i sprovedenih strukturnih reformi). Doprinos produktivnosti privrednom rastu bio je značajan,što pokazuju prosečne godišnje stope rasta produktivnosti u periodu 2001-2008. od 6,2%. Rast privredne aktivnosti i izvoza relativno je široko raspoređen po privrednim delatnostima. Najznačajniji sektorski doprinosi rastu potiču od sektora usluga, posebno od telekomunikacija, trgovine na veliko i malo i finansijskog posredovanja.

Standard stanovništva u proteklih osam godina tranzicije značajno je poboljšan. BDP per capita je povećan sa 1700 evra u 2001. na procenjenih 4.700 evra u 2008. zahvaljujući visokom realnom rastu BDP, ali i efektu aprecijacije dinara prema evru. Na bazi brzog rasta realnih zarada, penzija i socijalnih transfera smanjeno je siromaštvo u Srbiji sa oko 11% stanovništva u 2001. na oko 7% u 2007. Pri tome, nije došlo do smanjivanja regionalnih razlika, tako da je najsiromašnije stanovništvo pretežno locirano u ruralnim nerazvijenim područjima Srbije.

Privredni rast Republike Srbije u proteklih osam godina tranzicije je ostvaren zahvaljujući brzom rastu agregatne tražnje (domaća tražnja i, u znatno manjoj meri, izvoz) zasnovanom na fiskalnoj i kreditnoj ekspanziji. Sa pojavom svetske finansijske krize neminovno je smanjenje domaće tražnje kroz smanjenje javne i lične potrošnje i smanjenje kredita, kao i usporavanje izvoza zbog smanjenja uvozne tražnje u EU i svetu. Nepovoljan sticaj navedenih činilaca usporiće privredni rast Srbije u narednim godinama. Dosadašnji brzi rast BDP uz visoke i rastuće neravnoteže neodrživ je na duži rok. Potrebno je da se sprovedu predviđene reforme da bi rast privrede bio održiv. Makroekonomske neravnoteže onemogućavaju ne samo ubrzavanje nego čak i održavanje aktuelnog tempa privrednog rasta, stoga je potrebno smanjivanje javne potrošnje, pre svega tekućih rashoda, a potom i uvođenje konkurencije u javni sektor gde god je to moguće. Naporedo sa ovim promenama moraće i da se intezivira __________________________ * Autor se zahvaljuje profesoru Ljubomiru Madžaru za veoma korisne sugestije kojima je poboljšan tekst ovog rada, Jeleni Rančić i Snežani Jovičić za redakturu teksta, Snežani Jovičić, Veselinki Kralj i Milici Jovanović za izradu tabelarnog pregleda, Neveni Petković za kompjutersku pripremu teksta.

2

privlačenje stranih direktnih investicija kroz povoljan privredni ambijent, kontrolu rasta zarada u javnom sektoru, smanjenje aprecijacijskog jaza i niz mera koje su implicirane ovim strateškim opredeljenjima.

Makroekonomska stabilnost u Srbiji narednih godina zavisiće od doslednosti sa kojom bude realizovana naznačena strateška orijentacija u ekonomskoj politici i izgradnji institucija, a potom i kretanja na svetskom tržištu novca i kapitala, te od stabilnosti domaćeg bankarskog sistema i ukupnog finansijskog sektora. Novac i kapital svuda u svetu postaju sve skuplji, bez obzira na smanjenje referentnih kamatnih stopa i na intervencije države usmerene na poboljšanje adekvatnosti kapitala banaka.

Pored jačanja bankarskog sektora, za makroekonomsku stabilnost potrebna je čvrsta monetarna i fiskalna politika, koje će doprinositi snižavanju inflatornih očekivanja i inflacije, a time i smanjenju referentne kamatne stope i pojeftinjenju dinarskih kredita. Restriktivna monetarna politika i fiskalno prilagođavanje na prihodnoj i rashodnoj strani neophodni su u uslovima smanjenih privatizacionih priliva i pogoršavanja uslova zaduživanja na domaćem i svetskom finansijskom tržištu.

Ključni uslov uspostavljanja i održavanja makroekonomske stabilnosti na duži rok jesu strukturne promene, pre svega okončanje privatizacije društvenog kapitala, restrukturiranje velikih javnih preduzeća i pokretanje stečaja gde privatizacija nije uspela.

Jako bankarstvo, čvrsta monetarna i fiskalna politika i ubrzane strukturne promene neophodni su uslovi za rešavanje fiskalne neravnoteže, deficita tekućeg računa, inflacije i visoke nezaposlenosti, što su istovremeno izazovi ekonomske i strukturne politike. Makroekonomske neravnoteže u 2008. ogledaju se u visokom fiskalnom deficitu (2,0% BDP), visokom deficitu tekućeg računa (18,3% BDP), visokoj inflaciji (9,5%) i visokoj stopi nezaposlenosti (18,6%) i one upozoravaju na mogućnost duboke ekonomske i platnobilansne krize u zemlji. Smanjivanje ovih neravnoteža na održiv nivo iziskuje zaokret u ekonomskoj politici, a efektno i neopozivo uklanjanje neravnoteža zahteva završetek ekonomskih reformi.

2. Rastuća fiskalna neravnoteža Prva ključna makroekonomska neravnoteža, a sa njom i prateći rizik, uslovljena je rastućim udelima, javne potrošnje i fiskalnog deficita u BDP na nivou konsolidovanog bilansa sektora države, kao i na nivou uže definisanih bilansa javne potrošnje. Debalansi su nastali i produbljuju se i pored toga što je Srbija u proteklih osam godina tranzicije značajno unapredila fiskalni sistem i stvorila pravni i institucionalni osnov za vođenje čvrste fiskalne politike. Prema proceni za 2008. udeo javne potrošnje u BDP biće oko 43%, a fiskalnog deficita oko 2% BDP, računato u skladu sa metodologijom MMF. Fiskalna neravnoteža je rezultat ekspanzije javne potrošnje i ubrzanog rasta realnih zarada koje su se kretale neočekivano visokim ritmom, osetno iznad tempa rasta BDP. Brz rast zarada i javne potrošnje, kao i nagla kreditna ekspanzija, doprineli su visokom spoljnotrgovinskom deficitu i inflaciji. Tabela 1. Konsolidovana javna potrošnja i javni dug Srbije 2005-2008. godine, u % BDP

2005 2006 2007 2008 p Javni prihodi Javni rashodi Fiskalni rezultat Javni dug

42,741,8

0,952,0

43,545,1-1,637,2

43,2 45,2 -2,0 30,2

41,143,1-2,025,1

Izvor: MFIN

Republika Srbija, iako u dužem periodu ostvaruje fiskalni deficit, ne prelazi granicu propisanu po mastrihtskim kriterijumima za nivo zaduženosti države (60% BDP) i za nivo fiskalnog deficita (3% BDP). Po uporedivoj metodologiji, deficit budžeta Srbije u prve tri godine tranzicije iznosio je -0,5% BDP u 2001, 2,5% BDP u 2002. i -2,6% BDP u 2003. U 2004. i 2005. ostvaren je suficit budžeta Republike od 0,6% BDP i 0,7% BDP, respektivno. Deficit konsolidovanog sektora države u poslednje tri godine je imao tendenciju povećanja sa -1,6% BDP u 2006. na -2,9% BDP u 2007. i na očekivanih -2,0% BDP u 2008. Učešće spoljnog duga Srbije iznosi oko

3

60% BDP. Postojeći nivo fiskalnog deficita i nivo spoljnog duga neodrživ je zbog toga što je u Srbiji inflacija na visokom nivou i što raste deficit budžeta Republike, posebno u oblasti tekućih rashoda, usled rasta plata iznad rasta produktivnosti, kao i zbog smanjenja mogućnosti za novo zaduživanje države u uslovima globalne finansijske i privredne krize.

Javni dug Republike Srbije u tranzicionom periodu je imao tendenciju smanjivanja i apsolutno i realativno u odnosu na BDP i servisiran je redovno. Ukupni spoljni dug Republike Srbije (javni i privatni sektor) imao je tendenciju rasta od 2005. Pri tome, spoljni dug javnog sektora (država i javna preduzaća) je smanjivan, dok je spoljni dug privatnog sektora rastao, posebno od 2005. godine. Javni i privatni sektor kod novog zaduživanja potrebno je da vode računa da u slučaju platnobilansne krize rizik otplate uzetih kredita pada na poreske obveznike u Srbiji, kako za javni tako i za privatni spoljni javni dug. Tabela 2. Javni dug Srbije

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 I-IX

Javni dug Srbije 14.167 13.434 11.529 11.023 9.676 10.283 9.352 8.875 8.740

Unutrašnji dug 4.108 3.871 4.152 4.240 4.065 4.255 3.837 3.413 3.211 Spoljni dug 10.059 9.561 7.230 6.564 5.267 5.364 4.745 4.616 4.632 Učešće javnog duga u BDP, u %

169,3 102,2 69,5 64,3 53,3 50,2 36,2 29,4 25,2

Izvor: Uprava za trezor

Tabela 3. Spoljni dug Srbije

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 I-X

Ukupni spoljni dug, u mil.evra 12.359 10.766 10.858 10.355 13.064 14.885 17.789 21.437Učešće spoljnog duga u BDP, u % 94,3 64,0 60,3 52,5 62,0 61,4 60,3 63,3 Spoljni dug javnog sektora, u mil. evra 10.007 8.441 8.352 7.112 7.714 6.421 6.130 6.590Spoljni dug privatnog sektora, u mil. evra 2.352 2.325 2.506 3.242 5.350 8.465 11.659 14.847

Izvor: NBS

Sa stanovišta stabilnosti i rasta privrede Srbije neodrživ je sadašnji nivo javne potrošnje i neprihvatljiv je trend rasta fiskalnog deficita, kao i tendencija rasta zaduženosti države i privatnog sektora. Nastavak trenda rasta javne potrošnje povećao bi unutrašnju i spoljnu neravnotežu i uslovio rast javnog duga Srbije. Fiskalna situacija je postala teža, kada je došlo do smanjenja donacija i privatizacionih priliva i do poskupljenja inostranog zaduživanja; smetnje su se, dakle, javile kod osnovnih izvora finansiranja deficita. Stoga je neminovno fiskalno prilagođavanje, kako bi se izbegle negativne makroekonomske posledice visokog nivoa i brzog rasta javne potrošnje (istiskivanje privatnih investicija, usporavanje privrednog rasta, rast inflacije, rast deficita tekućeg računa platnog bilansa, rast zaduživanja države).

Posebno nepovoljna tendencija jeste rast tekućih rashoda, koji su povećali učešće u BDP sa 38,7% u 2005. na 39,3% u 2008. godini. U ovom periodu registrovan je brz rast kapitalnih rashoda koji su povećali učešće u BDP sa 2,7% u 2005. na 3,1% u 2008. prvenstveno zahvaljujući Nacionalnom investicionom planu. Na formiranje tendencije brzog rasta tekućih javnih rashoda u velikoj meri su uticali izbori i populistička ekonomska politika, pre svega fiskalna politika, zajedno sa politikom dohodaka u javnom sektoru, kao njena ključna komponenta. Posebni teret javnih finansija Srbije predstavljaju rashodi za penzije. Neprihvatljiva su politička nastojanja da se penzije brže povećavaju, imajući u vidu da je i udeo isplaćenih penzija u BDP prekomeran (13,6% u 2008.) i da se deficit Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja pokriva velikim transferima iz budžeta Republike, čije je učešće u rashodima Fonda PIO smanjeno sa 40,7% u 2005. na 35,5% u 2008. godini.

4

Tabela 4. Primanja i izdaci Fonda penzijsko-invalitskog osiguranja u mlrd dinara 2005 2006 2007 2008 p

1. BDP 1.691,9 1.987,8 2.329,4 2.739,62. Penzije sa doprinosom za RZZO 209,9 256,5 292,0 372,1

- u BDP (2/1) 12,4 12,9 12,5 13,6 3. Rashodi PIO 227,0 281,5 310,8 394,1 4. Doprinosi PIO 135,1 171,2 196,9 236,7

- u rashodima PIO (4/3) 59,5 60,8 63,4 60,15. Transferi iz budžeta Republike 92,4 111,2 110,1 140,0

- u rashodima PIO (5/3) 40,7 39,5 35,4 35,5 Izvor: NBS

U narednom srednjoročnom periodu (2009-2011) neophodna je čvrsta fiskalna politika usmerena na makroekonomsko prilagođavanje, kako bi se smanjivalo učešće javne potrošnje u BDP i tako oborilo sa procenjenih oko 43% u 2008. na planiranih oko 42% u 2011. Pri tome, planirano je da tekući rashodi smanje udeo u BDP sa 39,3% u 2008. na 37,4% u 2011, a da kapitalni rashodi povećaju udeo u BDP sa 3,1% u 2008. na planiranih 4,4% u 2011. Fiskalni rezultat bi i u naredne tri godine bio ohrabrujući, uz smanjenje deficita sa -2,0% BDP u 2008. na -0,7% BDP u 2011. godini. Tabela 5. Projekcija konsolidovanog sektora države 2009-2011. godine, u % BDP

2009 2010 2011Javni prihodi 41,9 41,6 41,6Javni rashodi i neto pozajmice 43,3 42,7 42,3Fiskalni deficit/suficit -1,4 -1,0 -0,7Izvor: MFIN

Restriktivna fiskalna politika, u skladu sa planiranim srednjoročnim fiskalnim okvirima, doprinela bi smanjivanju visoke inflacije i velikog deficita tekućeg računa platnog bilansa, kao i jačanju likvidnosti budžeta, što podrazumeva sprovođenje reformi u sektoru javnog finansiranja, pre svega penzijskog sistema, te sistema finansiranja zdravstva i javne administracije. Reč je o institucionalnim promenama koje bi prvenstveno obezbedile smanjenje udela plata, subvencija i rashoda za nabavku robe i usluga u BDP. Smanjenju javne potrošnje doprinela bi i eliminacija skrivenih deficita i raznih neplaćanja kod javnih preduzeća na republičkom i lokalnim nivoima. Odlaganje ovih reformi povećava javnu potrošnju. Uvođenje finansijske discipline u javna preduzeća zahteva odgovarajuću ekonomsku regulaciju za pojedine infrastrukturne delatnosti i sprovođenje restrukturiranja i privatizacije tih preduzeća, čime bi se uvelo tvrdo budžetsko ograničenje i u njihovom poslovanju eliminisao uticaj politike.

3. Rastuća spoljna neravnoteža Druga ključna makroekonomska neravnoteža i njoj inherentan rizik jesu rastući deficiti u platnom bilansu Srbije. Oni su sistematski povećavali udele u BDP tokom osam godina tranzicije. Deficit na tekućem računu povećao je udeo u BDP sa 7,6% u 2001. na 18,3% u 2008, dok je udeo spoljnotrgovinskog deficita povećan sa 19,9% BDP u 2001. na procenjenih 22,8% BDP u 2008. Registrovan je deficit na svim računima platnog bilansa, osim na računu doznaka, gde Srbija ostvaruje suficit. Pokrivenost uvoza izvozom robe bila je ispod 50%, osim u 2006 i 2007. kada je bila 51,0% i 50,1%, respektivno. Tabela 6. Deficiti na računima platnog bilansa i povezani indikatori 2001-2008. godine

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 pSpoljnotrgovinski deficit, mlrd evra -2,6 -3,4 -3,5 -5,2 -4,2 -5,0 -6,7 -8,3Spoljnotrgovinski deficit, u %BDP -19,9 -21,0 -20,3 -27,2 -20,8 -21,0 -22,9 -23,8Deficit tekućeg računa, mlrd evra -1,0 -1,8 -1,7 -2,7 -2,0 -3,1 -4,3 -6,4

5

Deficit tekućeg računa, bez donacija u % BDP -7,6 -11,4 -9,6 -14,1 -10,0 -13,1 -14,7 -18,4

Stopa rasta izvoza robe i usluga, u evrima,% 21,6 15,3 23,0 16,1 18,7 29,0 25,8 20,5

Stopa rasta uvoza robe i usluga, u evrima, u % 32,3 27,7 12,8 31,9 0,3 24,0 27,1 23,9

Pokrivenost uvoza izvozom, u% 44,1 40,7 45,2 38,7 48,4 51,0 50,1 47,9*Udeo izvoza robe i usluga u BDP, u % 21,0 19,3 22,0 23,4 26,0 29,0 29,6 29,9Udeo uvoza robe i usluga u BDP, u % 38,8 39,5 41,3 49,8 46,8 50,2 51,7 53,8Devizne rezerve, u mlrd evra - - 3,5 3,8 5,5 9,6 10,9 10,1**Devizne rezerve/uvoz robe i usluga, u mesecima - - 5,9 4,8 6,9 9,7 8,7 6,8

*Januar-oktobar 2008. godine **Kraj oktobra 2008. godine Izvor: MFIN, NBS

Visok spoljnotrgovinski deficit prvenstveno je generisan nedovoljnim obimom i niskim udelom izvoza robe u BDP, koji je na početku tranzicije iznosio 15,7% u 2001. a zatim povećan na 22,1% u 2007. Udeo ivoza robe i usluga u BDP je nešto veći (21% i 29,9%, respektivno).

Zemlje slične veličine razmenjuju sa svetom između 50% i 80% BDP (uvoz+izvoz), što pokazuje upravo veličinom uslovljenu veću otvorenost njihove privrede. Pozitivna tendencija je brzi rast izvoza robe i usluga od preko 20% godišnje, ostvaren u sve tri završne godine posmatranog razdoblja. U strukturi izvoza vodeći izvozni proizvodi su gvožđe, čelik, gume, aluminijumski limovi, šećer, kukuruz. Poljoprivredni proizvodi su znatno povećali udeo u ukupnom izvozu zahvaljujući preferencijalnom statusu Srbije na tržištu EU i liberalizaciji razmene zemalja Zapadnog Balkana. Pored toga, izvesnom poboljšanju izvozne strukture doprineo je rast izvoza tekstilnih proizvoda na bazi preferencijalnog tretmana ove robe od strane EU. Ubrzanom rastu izvoza Srbije doprineo je i porast svetskih cena osnovnih metala i rast svetske privrede. Na strani uvoza dominira uvoz nafte i gasa, putničkih automobila i lekova.

Sa stanovišta održivosti spoljne ravnoteže uz njeno neodgodivo konsolidovanje, a potom i obezbeđivanja eksterne likvidnosti u narednom srednjoročnom periodu neophodno je smanjivanje deficita tekućeg računa. To bi trebalo da bude postignuto ubrzanim rastom privredne aktivnosti i izvoza, povećavanjem investicija i smanjivanjem javne potrošnje. U tranzicionim privredama deficit tekućeg računa je neminovan u procesu dostizanja razvijenih privreda, ali on može da izazove finansijsku i valutnu krizu zbog impliciranih strukturnih neravnoteža praćenih slabim nadzorom u bankarskom sistemu, odlaganjem fiskalnih reformi i nedovoljno radikalnim merama na planu prilagođavanja poreskog sistema i javne potrošnje. Takvo pogoršavanje makrofinansijskog položaja može da bude dodatno produbljeno zaoštravanjem problema u servisiranju kamata na kredite. Usporavanje rasta deviznih rezervi javlja se kao signal za verovatne teškoće u pokrivanju visokog deficita tekućeg računa.

U 2008 po prvi put od početka tranzicije registrovano je upozoravajuće pogoršanje platnobilansnih tokova. Deficit tekućeg računa već premašuje 18% BDP i ne može da se kompenzuje suficitom ostvarenim u finansijskim i kapitalnim transakcijama. To je sasvim očekivano rezultiralo smanjenjem deviznih rezervi centralne banke. Ukupan bilans kao razlika između deficita tekućeg računa i svih izvora za njegovo finansiranje krajem oktobra bio je u deficitu od 588 mil. evra.

Deficit tekućeg računa u prvih deset meseci 2008. iznosio je 5,2 mlrd evra. Pogoršanje salda tekućih transakcija nastalo je zbog povećanja deficita bilansa robe i usluga za 1,1 mlrd evra u odnosu na uporedivi period prethodne godine, a manjim delom zbog povećanja deficita na poziciji dohotka za 265 mil. evra. Na poziciji tekućih transfera ostvaren je za 145 mil. evra veći suficit u odnosu na uporedivi period prethodne godine.

6

Deficit tekućeg računa u prvih deset meseci 2008. finansiran je suficitom na kapitalnom računu od 13,5 mil. evra, prilivom investicija i kredita od 4,5 mlrd evra, suficitom na poziciji „greške i propusti“ od 56,6 mil. evra i smanjenjem deviznih rezervi za 588 mil. evra.

Pokriće visokog deficita tekućeg računa platnog bilansa u periodu januar-oktobar 2008. vršeno je iz više izvora. Na poziciji direktnih stranih investicija ostvaren je suficit od 1,7 mlrd evra, dok je na poziciji portfolio investicija ostvaren pad od 62 mil. evra. Na računu finansijskih transakcija u poređenju sa istim periodom prošle godine povećano je korišćenje finansijskih kredita za 346,6 mil. evra, uz porast otplate kamate i otplate glavnice.

Bilans roba i usluga je pogoršan u prvih deset meseci 2008 zbog većeg rasta uvoza robe i usluga (2,6 mlrd evra) od rasta izvoza robe i usluga (1,5 mlrd evra) za1,1 mlrd evra. Bilans dohotka je pogoršan zbog veće otplate kamata od naplaćenih kamata za 704 mil. evra. Na poziciji finansijskog računa povećan je priliv za 1,1 mlrd evra, pre svega neto priliv stranih direktnih investicija za 568 mil. evra. Portfolio investicije su smanjene za 695 mil. evra. Kod međunarodnih kredita došlo do porasta neto korišćenja finansijskih kredita za 346,6 mil. evra. U ovom periodu ostvaren je deficit u ukupnom platnom bilansu od 588 mil.evra, a suficit od 750 mil. evra u istom periodu 2007. Neto zaduženje Srbije iznosilo je 2,8 mlrd. evra, i korišćeno je kredita u iznosu od 4,8 mlrd evra (sa kratkoročnim kreditima), a otplata je iznosila 2 mlrd. evra. Tabela 7. Deficit tekućeg računa u 2007. i 2008. godini – porast i finansiranje, u mil. EUR

I-X 2007 I-X 2008A Tekući račun -3.773,1 -5.020,2 Tekući račun bez donacija -3.908,7 -5.198,6 Bilans robe i usluga -5.525,6 -6.653,2 Dohodak -439,6 -704,1 Tekući transferi 2.192,1 2.337,1

B Kapitalni račun -303,6 13,5V Finansijski račun 3.866,6 4.950,0 Direktne investicije - neto 1.138,7 1.706,4 Portfolio investicije - neto 632,8 -61,7 Trgovinski krediti - neto 264,9 11,9 Finansijski krediti - neto 2.521,6 2.868,2 Sredstva rezervi (povećanje) -750,0 588,0

G Greške i propusti - neto 210,0 56,6 UKUPNI BILANS 750,0 588,0

Izvor: NBS Deficit tekućeg računa i u prethodne tri godine (2005-2007) je imao visok nivo, i to: -10,0% BDP u 2005. -13,1% BDP u 2006. i -14,7% u 2007. Deficit tekućeg računa u ovom periodu je finansiran najvećim delom stranim direktnim investicijama koje su u ovom periodu iznosile 6,3 mlrd evra. U 2007. deficit tekućeg računa finansiran je i iz neto portfolio investicija koje su iznosile 665 mil. evra. Povrh toga, deficit tekućeg računa u prethodne tri godine finansiran je neto prilivom dugoročnih kredita (priliv – otplata) u iznosu od 7,1 mlrd evra. U periodu od 2005. do 2007. ostvareni suficit na kapitalnom finansijskom računu premašivao je deficit na tekućem računu i omogućio je rast deviznih rezervi Narodne banke Srbije u ovom periodu od 6,8 mlrd evra. Tabela 8. Glavni izvori pokrića deficita tekućeg računa 2001-2007. godine, mil. evra 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

DEFICIT TEKUĆIH TRANSAKCIJA (bez donacija) -977 -1.843 -1.675 -2.688 -2.050 -3.092 -5.228

Strane direktne investicije, neto 184 502 1.206 777 1.245 3.492 1.602Portfolio investicije, neto - - - - - - 665Strani krediti, neto 241 719 881 1.254 1.765 2.264 3.071UKUPNO STRANI KAPITAL 425 1.221 2.087 2.031 3.010 5.756 5.338 Izvor: NBS

7

Od posebnog značaja za buduće smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže jeste visok priliv stranih direktnih investicija, pre svega grinfild investicija u izvozno orijentisane sektore privrede u kojima one treba da povećaju produktivnost, izvoz i devizni priliv. Ovi sektori jačaju izvoznu ponudu i smanjuju uvoznu tražnju, te time poboljšavaju platnobilansnu poziciju zemlje i vode finansiranju deficita tekućih transakcija bez rasta zaduživanja države. Ključnu ulogu u tome ima priliv stranih direktnih investicija u sektor razmenljivih dobara.

4. Rastuća inflacija i aprecijacija kursa U proteklih osam godina tranzicije Srbija nije postigla održivu jednocifrenu stopu inflacije kao ključni indikator makroekonomske stabilnosti. Registrovana je uglavnom dvocifrena stopa inflacije, a jednocifrena je bila samo u 2003. i 2006. sa izgledima da i u 2008. inflacija bude jednocifrena (9,5%). Tabela 9. Kretanje inflacije 2001 – 2008. godine, stope rasta, u%

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 p

Ukupna inflacija, kraj perioda 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 9,5Bazna inflacija, kraj perioda 20,5 4,4 6,1 11,0 14,5 5,9 5,4 10,5Regulisane cene, kraj perioda 60,8 27,3 11,1 16,8 20,2 7,4 14,3 7,6

Izvor: MFIN, NBS

Umerenijem rastu inflacije značajno je doprinosio aranžman Srbije sa MMF koji je sistematski insistirao na restriktivnosti monetarne i fiskalne politike. Inflacija je generisana rastom cena nafte, struje i hrane te simultanim rastom domaće tražnje izazvane ekspanzijom javne potrošnje i zarada kao i naglo ubrzanom ekspanzijom bankarskih kredita. U uslovima ekspanzivne fiskalne i umereno restriktivne monetarne politike, visoku i rastuću inflaciju pratila je aprecijacija deviznog kursa koja smanjuje konkurentnost privrede, destimuliše izvoz i generiše rast deficita tekućeg računa platnog bilansa. Aprecijacija dinara i realni rast zarada nisu bili pokriveni rastom produktivnosti, što je smanjivalo konkurentnost privrede. Tabela 10. Zarade, produktivnost i kurs dinara 2001-2008. godine, u %

Stope rasta realnih neto zarada

Stopa aprecijacije - deprecijacije

Rast produktivnosti

2001 16,5 35,5 5,2 2002 29,9 9,0 5,4 2003 13,6 -4,8 4,0 2004 10,1 -3,8 7,7 2005 6,4 6,3 5,1 2006 11,4 13,2 7,9 2007 19,5 6,5 8,4

2008 p 6,0% -5,8* 5,9 * Računato za period I-XI 2008/decembar 2007. Izvor: MFIN

Narodna banka Srbije od sredine 2006. sprovodi monetarnu politiku kroz režim ciljane inflacije, preko kamatne stope na repo operacije kao osnovnog instrumenta. Centralna banka je radi održanja finansijske stabilnosti tržišta koristila i stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tržištu, čime je uticala na formiranje deviznog kursa. U novom režimu monetarne politike jak uticaj na inflaciju ima kanal deviznog kursa. Fiskalna ekspanzija je otežavala držanje inflacije pod kontrolom i poskupljivala monetarnu politiku zbog plaćanja visokih kamata na repo operacije NBS. Time je uzrokovala visoku aprecijaciju kursa, sve u cilju obaranja inflacije. Međutim, to je uticalo na smanjivanje konkurentnosti privrede, destimulisanje izvoza i na rast deficita na tekućem računu. Neophodna je deprecijacija dinara zasnovana na sprovođenju strukturnih reformi, povećavanju konkurentnosti privrede i smanjivanju njenog fiskalnog opterećenja, čime bi se podstakao dolazak stranih investitora i ohrabrili izvoznici.

8

5. Visok nivo nezaposlenosti i zarada Tržište rada u Srbiji u proteklih osam godina tranzicije karakteriše smanjenje broja zaposlenih lica kao rezultat privatizacije i ekonomskih reformi koje nisu dovele do dovoljno brze kompezatorne ekspanzije zaposlenosti u privatnom sektoru. Ovom komponentom tranzicije uslovljen je visok nivo nezaposlenosti, i to kako prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje tako i prema podacima iz anketa o radnoj snazi. Sa tim nepovoljnim tendencijama koincidirao je brži rast neto zarada od rasta BDP i brži rast bruto zarada od rasta produktivnosti. U proteklih osam godina (2001-2008) prosečne godišnje stope rasta iznosile su kod neto zarada 14,2%%, bruto zarada 13,7%, BDP 5,6% i produktivnosti 6,2%. Sve je to snažno generisalo rast domaće tražnje i vršilo troškovne pritiske na inflaciju, a preko rasta uvoza podsticalo narastanje spoljnotrgovinskog deficita u platnom bilansu, uz sistematsko pogoršavanje konkurentnosti privrede.

Na tržištu rada registrovano je poboljšanje u pogledu smanjenja stope nezaposlenosti sa 21,8% u 2005. i 21,6% u 2006. na 18,8% u 2007. Poboljšanje se ispoljilo i u vidu smanjenja broja aktivno nezaposlenih lica i usporenijeg realnog rasta prosečnih neto i bruto zarada u odnosu na realni rast BDP i rast produktivnosti. Takva pozitivna tendencija na tržištu rada - sužavanje jaza u stopama rasta plata i produktivnosti - registrovana je samo u 2008. godini. Tabela 11. Indikatori kretanja na tržištu rada Srbije i povezani indikatori 2001-2008.

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 p

Prosečan broj zaposlenih, u ooo 2.102 2.067 2.041 2.051 2.069 2.026 2.002 2.004Prosečan broj zaposlenih, rast u % 0,2 -1,7 -1,2 0,5 0,9 -2,1 -1,2 0,1Broj aktivno nezaposlenih, u ooo 769 843 947 844 888 913 850 -Broj aktivno nezaposlenih, rast u % - 9,6 2,3 -10,9 5,2 2,8 -6,9 -Stopa nezaposlenosti po podacima NZS,u% 23,2 25,3 27,8 25,9 26,8 27,9 26,8 -

Stopa nezaposlenosti po metodologiji MOR,u% - - - 19,5 21,8 21,6 18,8 18,6

Realni rast BDP stopa rasta, u % 5,4 3,6 2,8 8,2 6,0 5,6 7,1 6,0Realni rast prosečne neto zarade, stopa rasta, u % 16,5 29,9 13,6 10,1 6,4 11,4 19,5 5,0

BDP, mlrd evra 13,1 16,8 18,0 19,7 21,1 24,3 29,9 34,7Prosečna neto zarada, u evrima 102,2 151,6 176,2 193,3 209,7 258,2 347,1 411Rast produktivnosti, u % 5,2 5,4 4,0 7,7 5,1 7,9 8,4 5,9Realni rast bruto zarada, u % 16,0 30,0 14,0 11,1 6,8 11,4 14,1 5,0 Izvor: MFIN, NSZ i RZS

Za razliku od BDP i industrijske proizvodnje u Srbiji kao agregata čije su ostvarene vrednosti još uvek ispod odgovarajućeg nivoa iz 1989, zarade su prevazišle nivo zarada iz 1989. U proteklim godinama tranzicije zarade su realno brzo rasle i skoro su učetvorostručene zahvaljujući inostranim donacijama, aprecijaciji dinara i subvencionisanju privrede. One su se zbog tako neumerene ekspanzije nametnule kao istinski zabrinjavajuća pojava sa jasnim posledicama na planu agregatne tražnje.

Pri brzom rastu realnih zarada izostajao je rast nove zaposlenosti. Prema podacima NSZ iz oktobra 2007. broj zaposlenih iznosi 2.489.000 lica, a broj nezaposlenih 795.000 lica. Prema podacima RZS broj zaposlenih je niži i blago se smanjivao, s tim da je zaposlenost povećavana u sektoru usluga, a smanjivana u sektoru razmenljivih dobara.

Brzi realni rast zarada ograničavao je rast nove zaposlenosti i usmeravao nove investicije u sektor nerazmenljivih dobara, čime je doprinosio nestabilnosti privrede. U proteklom periodu tranzicije rast produktivnosti u Srbiji nije pokrivao realni rast zarada i aprecijaciju dinara, čime je smanjivana konkurentnost privrede. To je imalo za posledicu da su privatizacioni prilivi od prodaje društvenog i državnog kapitala korišćeni za finansiranje deficita u platnom bilansu i

9

budžetskog deficita (posledično i plata), kao posve uočljivu prevagu ulaganja u sektor usluga. Takva politika nije vodila formiranju stimulativnog privrednog ambijenta i dovoljno brzoj ekspanziji konkurentnog privatnog sektora.

6. Makroekonomske neravnoteže kao izazov ekonomske politike i strategije reformi Primarni rizici za makroekonomsku stabilnost u Srbiji tokom tranzicije bili su visok i rastući spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg računa, visoke i rastuće cene nafte i hrane i visoka i rastuća javna potrošnja, uz zabrinjavajuću učestalost i tendenciju rasta fiskalnog deficita.

Visok i rastući deficit tekućeg računa karakteriše i prati sve zemlje u tranziciji a uzrokovan je jazom između visoke domaće potrošnje i nedovoljne proizvodnje u zemlji. Po logici makroekonomskog bilansiranja taj jaz je praćen jazom između niske domaće štednje i potreba za investicijama koje se stoga najvećim delom finansiraju inostranom štednjom. Jaz između hipertrofirane domaće apsorpcije i relativno oskudne domaće ponude praćen je i visokom i rastućom potrošnjom glomaznog i neefikasnog javnog sektora (personalni aparat vlasti i političkih ustanova, državna uprava, javne službe, javna preduzeća). Visok deficit tekućeg računa je neodrživ na duži rok i može da uzrokuje platnobilansnu krizu praćenu deprecijacijom dinara, inflacijom i redukcijom tražnje i proizvodnje. Do toga bi došlo ukoliko preovlada politička nestabilnost u zemlji i ako se zaustave reforme, te stoga nastanu problemi u finansiranju deficita tekućeg računa zbog niskih kapitalnih priliva iz sveta ili odliva kapitala u inostranstvo. Takva oskudica kapitala mogla bi da se javi kao sastavnica opšte tendencije smanjenja kapitalnih priliva u region jugoistične Evrope usled globalne finansijske krize.

Neophodan je sistemski zasnovan monitoring deficita tekućeg računa i preduzimanje odlučnih mera za njegovo smanjivanje na srednji rok, uz dovođenje na održiv nivo u dugom roku, što zahteva završetak privatizacije i ekonomskih reformi kao preduslov za povećanje efikasnosti privrede i rast proizvodnje i štednje. To je preduslov i za privlačenje stranih grinfild investicija kojima bi se kompenzovalo smanjenje priliva od privatizacije društvenog i državnog kapitala, te obezbedio porast izvoza kao pretpostavka za smanjenje spoljne neravnoteže. Povrh toga, neophodno je smanjenje javne potrošnje, što bi doprinelo smanjenju domaće tražnje, uvoza i deficita spoljne trgovine.

Monitoring deficita tekućeg računa uključuje praćenje odnosa zbira tekućih deviznih obaveza i kratkoročnog spoljnog duga prema deviznim rezervama Srbije. Nivo i rast kratkoročnog duga potrebno je kontrolisati sa stanovišta njegovog dospeća i njegove pokrivenosti deviznim rezervama NBS, uzimajući u obzir i prispevanje tekućih obaveza. Pored deviznih rezervi važan indikator rizika zaduženosti zemlje jeste i odnos ukupnog spoljnog duga i izvoza robe i usluga kojim se ostvaruju prihodi u valuti u kojoj se država zadužuje (minimiziranje valutnog rizika).

Nizak izvoz privrede Srbije predstavlja glavni rizik njene spoljne zaduženosti, što pokazuje činjenica da je vrednost spoljnog duga preko dva puta veća od vrednosti godišnjeg izvoza robe i usluga. Odnos spoljnog duga Srbije i izvoza robe i usluga je oko 220%. Odnos spoljnog duga Srbije i BDP je – uzimajući kao osnov za procenu važeće međunarodne kriterije - povoljniji i nešto je niži od 60%.

Jedan od rizika za makroekonomsku stabilnost predstavlja istovremeni rast spoljnog duga Srbije i visokog deficita tekućeg računa. Smanjivanje ovog rizika zahteva brzi rast izvoza i povećanje međunarodne konkurentnosti privrede Srbije.

Rizik za makroekonomsku stabilnost jeste i obilan priliv inostranog kapitala uprkos tome što pozitivno utiče na investicionu i privrednu aktivnost i povećava domaću potrošnju. To je zbog toga što tako visok priliv kapitala iz inostranstva doprinosi monetarnoj ekspanziji po osnovu otkupa deviza, što vodi jačanju inflacionih pritisaka, realnoj aprecijaciji dinara i porastu tekućeg deficita.

Visok i rastući deficit tekućeg računa kompenzovan je suficitom kapitalnog računa. Pri tome sve do 2008. godine je registrovan pozitivan saldo ukupnog platnog bilansa i povećanje deviznih rezervi zbog toga što je suficit na kapitalnom računu bio veći od deficita na tekućem računu. U uslovima velikog priliva inostranog kapitala NBS je njegovu ekspanziju ograničavala preko

10

visoke obavezne devizne rezerve na devizno zaduživanje banaka u inostranstvu, a kroz sterilizaciju je povlačila višak novca emitovan kroz otkup deviza. Radi smanjenja agregatne tražnje NBS je, dakle, koristila monetarnu sterilizaciju i dozvoljavala nominalnu aprecijaciju dinara, ali to nije kompenzovano smanjivanjem javne potrošnje. Pri tome, rastuće obavezne rezerve su uticale na porast kamatne stope, sterilizacija viška novca preko repo operacija generisala je gubitke NBS i pretstavljala dodatni budžetski izdatak, dok je aprecijacija dinara ograničavala inflaciju. Ona je, međutim, smanjivala konkurentnost privrede i doprinosila rastu deficita u bilansu tekućih plaćanja. Izostalo je fiskalno prilagođavanje koje predstavlja ključnu polugu makroekonomske stabilnosti, a koje je trebalo da doprinosi usporavanju inflacije i smanjivanju spoljne neravnoteže.

Ključna poluga svođenja deficita tekućeg računa na održiv nivo jeste brzi rast izvoza robe i usluga i odgovarajući porast udela izvoza u BDP. Srbija je ostvarila dinamičan rast izvoza, ali je njegov nivo nizak, kao što je nisko i učešće u BDP (29,0% u 2006. i 29,6% u 2007). Zemlje u regionu i susedne zemlje imaju znatno veće udele izvoza roba i usluga u BDP (Hrvatska 49%, Bugarska 60%, Mađarska 68%, Rumunija 33%.). Rast izvoza na duži rok podrazumeva povećanje konkurentnosti privrede na bazi rasta produktivnosti, rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti, kao i realni devizni kurs koji odražava snagu privrede.

Visoka i rastuća domaća tražnja izazvana rastom zarada i javne potrošnje i rast cena hrane (agflacija), predstavljaju veliki rizik za makroekonomsku stabilnost. U istom pravcu deluje i nagla kreditna ekspanzija. Snažan troškovni udar uslovljen rastom cena nafte, struje, te poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda prenet je preko visoke domaće tražnje na inflaciju.

Prosečni realni rast zarada u prvih sedam godina tranzicije u Srbiji iznosio je preko 15% godišnje, što je znatno iznad realnog rasta BDP (6,2%) i rasta produktivnosti (9%) u istom periodu. Trend usporavanja rasta zarada započet je u četvrtom kvartalu 2007. (8,2%) i nastavljen u prvih osam meseci 2008. (4,3%). Pored toga što su uvećavale troškove, zarade su do tada generisale rast domaće tražnje i preko njega uticale na rast inflacije, kao i na rast uvoza i deficita tekućeg računa.

U istom pravcu delovao je prethodno naznačeni brzi rast kredita. Prirast kredita preduzećima i stanovništvu iz domaćih izvora i inostranstva bio je snažan, što pokazuje povećanje udela ukupnog prirasta kredita u BDP zaključno sa prvim polugodištem 2007. godine. Trend se promenio u drugoj polovini 2007. i nastavljen je u 2008. Dinamika kreditnih plasmana uticala je na inflaciju, ali je nivo kredita meren u odnosu na BDP (34%) niži nego u drugim zemljama u tranziciji, kao što su Hrvatska (66,5%), Slovenija (54,7%), Bugarska (43,5%), Mađarska (42,9%), Češka (38,7%), Slovačka (37,6%).

Javna potrošnja ostala je snažan generator rasta domaće tražnje, te tako i ubrzavanja inflacije i povećavanja uvoza i spoljnotrgovinskog deficita. Povećavanje javne potrošnje u uslovima još uvek visoke inflacije predstavlja rizik za makroekonomsku stabilnost. Stoga je neophodna restriktivna fiskalna politika koja u kombinaciji sa restriktivnom monetarnom politikom doprinosi otklanjanju spoljnih i unutrašnjih neravnoteža. Smanjivanje javne potrošnje i ostvarivanje fiskalnog suficita kroz proces fiskalnog prilagođavanja vodi stabilnosti i održivom rastu privrede Srbije, rastu zaposlenosti i standarda stanovništva.

U smanjivanju naglašene inflacije, visokog deficita tekućeg računa i prekomernog fiskalnog deficita ključnu ulogu ima fiskalna politika koja bi trebalo da obezbedi zaokret ka povećanju štednje države i smanjivanju javne potrošnje, te posledično usporavanju domaće potrošnje, kako se ne bi ugrozila privredna stabilnost i rast. Fiskalni deficit i deficit tekućeg računa povezani su i bilansno i funkcionalno. U najviše prioritete ove etape razvoja Srbije spada energičan i dalekosežan zaokret u ekonomskoj politici kojim bi oba ova deficita bila efektno i neopozivo uklonjena.

Svođenje makroekonomskih neravnoteža na održiv nivo zahteva na kratki rok odgovarajuću kombinaciju mera ekonomske politike, a na srednji rok ubrzanje ekonomskih reformi. Od presudnog značaja je da restriktivna fiskalna i monetarna politika smanjuju ukupnu domaću tražnju s jedne strane, a s druge da ekonomske reforme jačaju domaću ponudu. Merama

11

ekonomske politike potrebno je u 2009. i naredne dve godine znatnije smanjiti javnu potrošnju, usporiti rast zarada i rast kredita i preduzeti odgovarajuće mere u okviru politike kursa dinara. Međutim, nekonzervativne projekcije razvoja Srbije urađene pre pojave svetske finansijske krize ukazuju da u naredne tri godine nije moguće značajnije smanjiti makroekonomske neravnoteže. Tabela 12. Srednjoročna projekcija makroekonomskih indikatora-optimistički scenario

2009 2010 2011 BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 3.169,7 3.564,8 4.012,2 BDP po stanovniku, u evrima 5.295 5.912 6.631BDP, godišnje stope realnog rasta, % 6,5 6,5 7,5 Realni rast pojedinih komponenti BDP, % Lična potrošnja 6,9 4,5 3,7 Državna potrošnja -0,6 0,7 2,6 Investicije 17,2 17,6 18,1 Izvoz robe i usluga 19,8 20,2 20,8 Uvoz robe i usluga 14,6 13,6 13,4Spoljnotrgovinski saldo, u evrima, % BDP -23,6 -22,8 -21,2Saldo tekućeg računa platnog bilansa, u evrima , % BDP -17,8 -17,1 -15,4Spoljni dug, % BDP 62,7 64,0 63,8 Inflacija, kraj perioda, u % 6,0 5,0 4,0Stopa nezaposlenosti (ILO definicija) 17,8 16,7 15,7Broj zaposlenih, godišnji prosek 2.016 2.040 2.071

Izvor: MFIN

Navedena projekcija razvoja Srbije u naredne tri godine je neostvariv u uslovima svetske finansijske krize. Srbija mora računati sa smanjenjem priliva inostranog kapitala (investicija i kredita). Strane banke koje posluju u Srbiji smanjiće kreditiranje, povećati marže i podići premije na rizike. Izvori stranih kredita takođe će biti smanjeni. Redukcija investicija i kredita usloviće deprecijaciju dinara prema evru i dolaru.

Smanjeni priliv stranog kapitala izazvaće smanjenje kapitalnih priliva i zaoštriti problem uravnoteženja ukupnog platnog bilansa, ali i usporavanje privredne aktivnosti i izvoza, usporavanje potrošnje i posledično povećavanje socijalnih problema. Smanjena domaća proizvodnja, izvoz, investicije i potrošnja značiće znatno nižu stopu realnog rasta BDP. Situacija će biti teža ukoliko dođe do ubrzanog odliva kapitala.

Globalna kriza likvidnosti, redukcija i poskupljenje kredita i smanjenje cena finansijske imovine usloviće usporavanje rasta i izvoza i povećanje neravnoteže u platnom bilansu, kao i deprecijaciju dinara. Takva globalna i nacionalna ekonomska situacija zahteva smanjivanje rizika investiranja u zemlji i aktiviranje svih izvora domaće štednje (amortizacija i profit privrede, štednja države i stanovništva).

Preduzetim merama Vlade i NBS smanjeni su rizici gubitka kapitala finansijskog sektora jer su povećane državne garancije za deponovane štedne uloge, a kreditni plasmani nisu rizični. Doneti su i podsticaji za štednju i berzu kao što su ukidanje poreza na kamate na deviznu štednju, ukidanje poreza na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava hartija od vrednosti.

Ključne rizike za makroekonomsku stabilnost i rast čine visok nivo javne potrošnje i visok nivo deficita tekućeg računa. Ovi rizici se uvećavaju u uslovima svetske finansijske krize i na kratak i na srednji rok, jer se istovremeno smanjuje priliv stranog kapitala i povećava jaz između domaće potrošnje i raspoloživog BDP.

Uzimajući u obzir posledice svetske finansijske krize, realistični scenario razvoja Srbije predviđa da realni sektor u 2008. može da ostvari rast BDP od 6,0%, a u 2009. 3,5%. Realni rast BDP od 3,5% i stopa inflacije od 8% u 2009. predstavljaju okvire za projektovanje budžeta 2009 godinu.

12

Tabela 13. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora - realistički scenario

2009 2010 2011 2012

BDP, u tekućim cenama , u mlrd din 3.060,0 3.428,0 3.870,0 4.369,0BDP, realni rast, u % 3,5 4,5 5,5 6,5Lična potrošnja, realni rast, u % 4,2 0,9 0,4 2,6Državna potrošnja, realni rast, u % -1,8 1,9 3,5 6,1Investiciona potrošnja, realni rast, u % 1,3 6,4 9,3 9,3Izvoz robe i usluga, realni rast, u % 2,0 12,1 12,2 12,5Uvoz robe i usluga, realni rast, u % 0,6 3,3 2,1 6,2Inflacija, kraj godine, u % 8,0 6,5 6,0 5,0

Izvor: MMF

MMF u publikaciji World Economic Outlook iz oktobra 2008. umanjio je zbog potresa na razvijenim finansijskim tržištima rast svetske privrede u 2008. od 3,9% i u 2009. od 3%, dok je rast svetske privrede u 2006. i 2007. iznosio 5,1% i 5%, respektivno. Procenjena stopa rasta svih razvijenih privreda iznosi 1,5% u 2008. i 0,5% u 2009. godini. Pri tome, rast privrede SAD u 2009. procenjuje na 0,1%, a rast privrede Evro područja na 0,2%, dok su u 2006. i 2007. stope rasta iznosile 2,8% i 2% u SAD i 2,8% i 2,6% u Evro zoni. U 2008. rast privrede SAD procenjuje se na 1,6%, a rast privrede Evro zone na 1,3%.

Projekcija rasta BDP u 2009. zasnovana je na pretpostavci da će se globalna finansijska kriza odraziti na smanjenje domaće proizvodnje i potrošnje i da će njene posledice na rast delom biti kompenzovane dobijanjem povoljnih kredita Svetske banke za Koridor 10 i realizacijom ugovora sa Fijatom, koji će doprineti povećanju industrijske proizvodnje i pokretanju privrede Srbije. U uslovima svetske finansijske krize doći će do usporavanja privrednog rasta u Srbiji zbog smanjenja tražnje na domaćem tržištu, usporavanja rasta svetske privrede i posledično usporavanja uvozne tražnje u EU kao glavnom izvoznom tržištu privrede Srbije, pogoršavanja uslova i izgleda za priliv stranih investicija, usporavanja rasta usluga finansijskog posredovanja zbog poskupljenja kredita i pogoršanja likvidnosti banaka, te posledično smanjenja kreditne aktivnosti banaka prema privredi i stanovništvu, povećanja referentne kamatne stope i drugih kamatnih stopa na tržištu i rasta deprecijacijskog pritiska na dinar. Smanjeni rast BDP direktno će doprineti smanjenju realnog rasta budžetskih prihoda i zaoštriti problem prilagođavanja budžetskih rashoda smanjenim budžetskim prihodima.

Posmatrano po sektorima privrede, najveći doprinos rastu BDP u naredne tri godine daće sektor usluga, što je nastavak trenda iz ranijeg perioda, dok će na strani tražnje rast biti determinisan rastom potrošnje domaćinstava i investicijama u osnovna sredstva.Projekciju inflacije u naredne tri godine potrebno je uskladiti sa ciljevima monetarne politike. Očekuje se relativno stabilan kurs dinara prema evru, stabilizacija cene sirove nafte na svetskom tržištu i kontrola rasta cena u javnom sektoru. Za ostvarivanje projektovanih makroekonomskih indikatora neophodno je vođenje čvrste fiskalne i monetarne politike i ubrzavanje strukturnih reformi.

U 2009. i naredne dve godine neophodno je voditi makroekonmski održivu fiskalnu politiku u pravcu smanjenja učešća javne potrošnje u BDP, što podrazumeva da se utvrde prioriteti na rashodnoj strani uz smanjenje fiskalnog deficita na održiv nivo. Visok deficit ne bi mogao da se finansira iz više razloga: skroman je priliv od privatizacije, nerazvijeno je domaće finansijsko tržište, neizvesno je okončanje krize na globalnom finansijskom tržištu i njene posledice na realni sektor, nizak je kreditni rejting Srbije i destimulativno poslovno i investiciono okruženje u zemlji.

Makroekonomski okviri za održivu fiskalnu politiku u 2009. i naredne dve godine jesu:

• Smanjenje konsolidovane javne potrošnje sa 43,7% BDP u 2008. na oko 41,8% BDP u 2011. godini

13

• Smanjenje fiskalnog deficita koji se procenjuje na 2,2% BDP u 2008. na 1,5% BDP u 2009. i uravnoteženje javnih prihoda i rashoda u 2012. godini.

• Promena strukture javne potrošnje u pravcu smanjenja učešća tekućih izdataka na oko 35% BDP u 2012. i rasta učešća javnih investicija u nacionalne razvojne projekte do 5% BDP godišnje u naredne tri godine

• Unapređenje upravljanja javnom potrošnjom i nastavak reformi poreskog sistema

U naredne tri godine posebnu pažnju potrebno je posvetiti strukturnim reformama koje obezbeđuju:

• Jačanje privatnog sektora kroz dovršetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i otvaranje novih preduzeća koja kreiraju nove investicije, izvoz i nova radna mesta;

• Unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentnog ambijenta kao preduslova za nove investicije i promenu proizvodne strukture;

• Razvoj tržišnih institucija i unapređenje antimonopolske politike; • Efikasna kontrola plata u javnim preduzećima i državnom sektoru; • Jačanje finansijske discipline u javnim preduzećima, što podrazumeva odgovarajuću

ekonomsku regulaciju za pojedine infrastrukturne delatnosti i restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća

Cilj navedenih mera ekonomske i strukturne politike jeste stvaranje uslova za visoki rast investicija u osnovna sredstva na strani tražnje, što će omogućiti rast izvoza u narednom periodu, a time i redukovanje spoljnotrgovinskog deficita i nezaposlenosti u Srbiji.

Osnovne pretpostavke za realizaciju utvrđenih makroekonomskih ciljeva za naredne tri godine jesu:

• Ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi u pravcu izgradnje celovite tržišne privrede, predviđenih ratifikovanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU

• Koordinacija monetarne i fiskalne politike koja bi vodila fiskalnom prilagođavanju i po tom osnovu kontinuiranom smanjivanju domaće potrošnje, inflacije, uvoza i deficita tekućeg bilansa.

• Povećanje stope investicija i izvoza kao ključnih generatora privrednog rasta kroz stvaranje povoljnog ambijenta za privatne investicije i izvoz, uz usmeravanje javnih investicija u izgradnju moderne saobraćajne, energetske, vodovodne, telekomunikacione i informacione infrastrukture.

Osnovni rizici za ostvarivanje utvrđenih makroekonomskih ciljeva jesu:

• Izostanak planiranog visokoog rasta ukupnih investicija od oko 10 mlrd evra godišnje iz domaće i nacionalne štednje

• Nastavak ekspanzije domaće tražnje kroz rast tekuće potrošnje, povećanje penzija, rast subvencija, rast zarada i rast kreditne aktivnosti

• Nastavak krize na svetskom finansijskom tržištu koja bi uticala na pogoršanje makroekonomske situacije u Srbiji.

Dinamičan ekonomski rast, uz relativnu makroekonomsku stabilnost, održava se zahvaljujući prilivu kapitala iz inostranstva u obliku kredita i stranih investicija u iznosu od najmanje 18% BDP (6-7 mlrd evra). Znatno manji priliv stranih kredita i direktnih investicija uticao bi na smanjenje investicija i usporavnje rasta privrede Srbije. Nepovoljno stanje na svetskom finansijskom tržištu otežalo bi finansiranje fiskalnog deficita i realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji. Značajniji i dugotrajniji pad priliva kapitala izazvao bi krizu na deviznom tržištu i u bilansu plaćanja. Destabilizacija deviznog tržišta mogla bi da utiče na ubrzanje inflacije.

Fiskalna politika ima ključnu ulogu u ostvarenju makroekonomskih ciljeva i minimiziranju rizika. Ona u 2009. i narednim godinama treba da doprinese osetnom smirivanju rasta agregatne tražnje, što je ključno za smanjenje inflacije, spoljnog deficita i održanje spoljnog i unutrašnjeg

14

javnog duga u održivim okvirima. Prioritetno je usporavanje tekuće potrošnje: plata, penzija, subvencija, “mekih” budžetskih kredita i drugih rashoda. Fiskalna politika kroz javne investicije i poreske i druge podsticaje treba da doprinese rastu privredne aktivnosti, zaposlenosti i smanjenju regionalnih razlika. U tom cilju pripremljen je Plan izgradnje putne i železničke infrastrukture Srbije do 2012. kojim su utvrđeni prioriteti u finansiranju projekata saobraćajne infrastrukture – Koridor 10, autoput Beograd – Južni Jadran i mreža regionalnih puteva. Za finansiranje izgradnje ovih saobraćajnih pravaca predviđeno je obezbeđivanje sredstava u iznosu od 2,9 mlrd evra iz budžeta Republike, međunarodnih zajmova i donacija. Istovremeno, regulatornom reformom potrebno je stvoriti povoljniji ambijent za rast privatnih investicija i rast zaposlenosti.

7. Makroekonomske politike u uslovima globalne ekonomske krize 7.1. Globalna ekonomska kriza kao ograničenje ekonomske politike Na privredu Srbije već se ispoljavaju negativni efekti svetske finansijske krize, što se ogleda u turbulencijama na berzi, povlačenju depozita domaćinstava kod banaka, usporavanju kreditne aktivnosti banaka prema privredi i stanovništvu, povećanju troškova stranog finansiranja, jačanju pritiska na devizni kurs dinara prema evru, povećavanju kreditnog rizika i dr. Protiv ovih šokova delovale su NBS i Vlada merama za podsticanje štednje i trgovanja na berzi. Devizne rezerve zemlje omogućuju višemesečno pokriće uvoza robe i usluga, pokriće kratkoročnog spoljnog duga zemlje i očekivane otplate srednjoročnih i dugoročnih kredita u narednim godinama.

Recesija privreda SAD, Nemačke i drugih evropskih zemalja uticaće na usporavanje rasta BDP, izvoza i uvoza Srbije u 2009. i posledično na smanjenje prihoda za budžet, što zahteva ograničavanje rasta plata i penzija i smanjenje ukupne javne potrošnje. U tom pogledu veliki značaj ima novi stand-by aranžman sa MMF radi očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji. Ovaj aranžman je pozitivan signal za strane kreditore i investitore da ulažu u Srbiju, a osim toga zahteva zaokret u fiskalnoj politici u pravcu smanjenja prekomerne potrošnje na svim nivoima: Republika, Pokrajina, gradovi i opštine, fondovi socijalnog osiguranja. Aranžman omogućuje MMF da nadgleda sprovođenje ekonomske politike i strukturnih reformi u Srbiji, osigurava deviznu likvidnost Srbije i smanji finansijski rizik.

Pod uticajem svetske ekonomske krize ekonomske politike koje će se sprovoditi u 2009. i naredne dve godine biće usmerene na očuvanje ekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji u izuzetno nepovoljnom globalnom i regionalnom okruženju. Iz tog razloga neophodno je voditi restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku i sprovoditi strukturne reforme koje će povećavati kapacitet privrede Srbije da više proizvodi, izvozi i štedi. U tom cilju monetarna i finansijska politika sprečavaće rast inflacije i finansijsku nestabilnost, a fiskalna politika ograničiće rast tekućih rashoda na svim nivoima unutar sektora države.

Glavno ograničenje za realizaciju ekonomskih politika biće negativni efekti svetske finansijske krize na privredu Srbije. Glavne komponente usporavanja privrednog rasta u Srbiji u uslovima globalne finansijske krize i recesije svetske privrede jesu:

• smanjenje domaće tražnje kroz smanjenje javne i privatne potrošnje zbog ograničavanja rasta zarada i penzija i kroz smanjenje kredita privredi;

• smanjenje izvoza zbog smanjenja uvozne tražnje u zemljama EU kao glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije;

• smanjenje priliva stranih investicija i međunarodnih kredita zbog oštrih finansijskih ograničenja;

• usporavanje rasta usluga finansijskog posredovanja zbog pogoršavanja likvidnosti banaka i poskupljenja kredita, te posledično smanjenja kreditne aktivnosti banaka prema privredi i stanovništvu.

Radi podsticanja privrednog rasta Srbije u narednom srednjoročnom periodu i ublažavanja posledica globalne ekonomske krize od posebnog značaja jesu:

15

• dogovoreni aranžmani sa MMF kao pozitivni signal za investitore i garant eksterne likvidnosti Srbije

• preduzete kratkoročne mere Vlade i NBS za podsticanje domaće štednje i trgovanja na berzi, kao što su podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra, ukidanje poreza na kamate na deviznu štednju, poreza na kapitalnu dobit i poreza na prinos apsolutnih prava, kao i ukidanje obavezne rezerve banaka na nove kredite iz inostranstva radi povećanja devizne likvidnosti banaka i ukidanje troškova prevremene otplate kredita, uz mogućnost produženja roka otplate do godinu dana za realizovanje kredita, kao i konverzije dugova u druge valute.

• planirano fiskalno prilagođavanje i smanjenje nivoa javne potrošnje u 2009. i naredne dve godine s pozitivnim efektima na smanjenje inflacije, uvoza i deficita spoljne trgovine i smanjenje pritiska na kurs dinara. Plan je da se konsolidovani fiskalni deficit smanji kroz smanjenje tekuće javne potrošnje, uz očuvanje kapitalne potrošnje na dostignutom nivou.

• poboljšanje poslovnog okruženja i investicione klime, kroz regulatorne reforme sa pozitivnim efektima na priliv direktnih investicija i širenje fiskalnog prostora za rast javnih investicija u kapitalne projekte;

• ubrzanje strukturnih reformi kojima se stvaraju osnove za dugoročno održivi rast BDP po visokim stopama, pre svega kroz restrukturiranje velikih javnih preduzeća, privatizaciju preostalih društvenih preduzeća i pokretanje stečaja gde god privatizacija ne uspe.

Ekonomska politika Vlade i monetarna politika NBS u 2009. i naredne dve godine usredsrediće se na održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i privrednog rasta Srbije u uslovima globalne ekonomske krize. U tome fiskalna politika ima ključnu ulogu, tako što će doprineti učvršćivanju makroekonomske stabilnosti kroz smanjenje tekućih rashoda, kao i rastu privredne aktivnosti kroz povećanje kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu.

Pod uticajem globalne ekonomske krize neophodno je revidirati makroekonomski i fiskalni okvir za naredni trogodišnji period. Globalne ekonomske prilike su se znatno pogoršale od septambra 2008. sa snažnim posledicama na privredu Srbije. Naglo izmenjene globalne procene pokazuju pad BDP kao glavnog indikatora privredne aktivnosti kod vodećih razvijenih privreda (SAD, EU, Japan) i znatno niži rast zemlja u razvoju, uključujući zemlje jugoistočne Evrope. MMF predviđa rast svetske privrede u 2009. po stopi od 2,2%, rast privreda razvijenih zemalja po stopi od -0,3% i rast privreda zemalja u razvoju po stopi od 5,1%. Tabela 14. Pregled revidiranih stopa rasta svetske ekonomije za 2009. godinu

Ostvarenje

2007 Procena

2008 Projekcija

2009 Svetska ekonomija 5,0 3,7 2,2

Razvijene zemlje 2,6 1,4 -0,3- SAD 2,0 1,4 -0,7- EU 3,1 1,5 -0,2- Japan 2,1 0,5 -0,2

Zemlje u razvoju 8,0 6,6 5,1- Kina 11,9 9,7 8,5- Rusija 8,1 6,8 3,5- centralna i istočna Evropa 5,7 4,2 2,5

Srbija 7,1 6,0 3,5Izvor: IMF, World Economic Outlook, november 2008.

Svetska finansijska kriza se proširila i na realni sektor, tako da se privrede 40 zemalja nalaze u recesiji, uglavnom vodeće svetske privrede. Globalna ekonomska kriza se prenela na privredu i finansije Srbije, što pokazuje pad vrednosti berzanskih indeksa, porast troškova finansiranja, povlačenje devizne štednje stanovništva, usporavanje industrijske proizvodnje i izvoza, deprecijacija dinara. Visoke devizne rezerve i likvidnost banaka i NBS pomogle su da se

16

izbegnu poremećaji u finansijskom sistemu. Visoka likvidnost bankarskog sektora i nizak nivo kratkoročnog duga obezbeđuju finansijsku stabilnost.

Efekti svetske ekonomske krize preneli su se na realni sektor, što se ogleda u usporavanju rasta industrijske proizvodnje, izvoza i BDP. Visoki deficit tekućih transakcija je glavni kanal izloženosti Srbije efektima svetske ekonomske krize. Deficit tekućeg računa je do sada finansiran u uslovima povoljnih globalnih finansijskih kretanja (inostrani krediti i investicije), dok će u novim okolnostima finansiranje ovog deficita biti neizvesno, ograničeno i skupo zbog oštrih finansijskih ograničenja.

Polazeći od novih globalnih procena, neophodno je revidirati usvojene makroekonomske i fiskalne projekcije i politike za Srbiju. Tabela 15. Izmene makroekonomskih projekcija za period 2009-2010. godine

Revidirani Memorandum(oktobar 2008. godine)

Nova projekcija (novembar 2008. godine)

2009 2010 2011 2009 2010 2011 BDP, realni rast, % 6,5 6,5 7,5 3,5 4,5 6,0BDP po tekućim tržišnim cenama, mlrd dinara 3.169,7 3.564,8 4.012,2 3.060,0 3.428,0 3.860,8Inflacija, kraj perioda 6,0 5,0 4,0 8,0 6,5 6,0Inflacija, prosek perioda 7,1 5,3 4,5 8,2 7,2 6,2Izvoz robe, stopa rasta 24,5 25,5 26,5 -4,8 12,9 13,6Uvoz robe, stopa rasta 17,9 17,0 16,7 -5,4 7,8 8,0Deficit tekućeg računa, % BDP -17,8 -17,1 -15,4 -16,3 -15,7 -14,4

Izvor: MFIN

Svetska finansijska i ekonomska kriza uzrokovaće smanjenje stope realnog rasta BDP sa 6% u 2008. na 3,5% u 2009. a zatim umereni rast u 2010. i 2011. po stopama rasta BDP od 4,5% i 6%, respektivno. Prosečni godišnji rast BDP u periodu 2009-2011. procenjuje se na 4,7%.

Ostvarenje procenjenih stopa rasta BDP u velikoj meri zavisiće od trajanja i dubine globalne ekonomske krize. Na dostizanje projektovanih stopa rasta u značajnoj meri uticaće činjenica da će sektor nerazmenljivih dobara, uključujući finansijske usluge i trgovinu, koji je prethodnih godina bio glavni generator rasta BDP, u 2009. oštro usporiti rast.

Projekcija rasta BDP zasnovana je na pretpostavci da će se globalna finansijska kriza odraziti na veće smanjenje domaće proizvodnje i potrošnje u 2009. iako će njene posledice na rast privrede Srbije delom biti kompenzovane dobijanjem povoljnih kredita mađunarodnih finansijskih organizacija za Koridor 10 i realizacijom ugovora sa Fijatom, koji će doprineti povećanju industrijske proizvodnje i pokrenuti ukupnu privredu Srbije.

Pre izbijanja globalne ekonomske krize rast privrede Srbije bio je podržan rastom svetske privrede i znatnijim prilivom stranog kapitala. U promenjenim globalnim finansijskim uslovima privreda Srbije je izložena uticajima recesije svetske privrede i oštrim finansijskim ograničenjima. U novim uslovima privreda Srbije biće suočena i sa smanjenom domaćom tražnjom koja je prethodnih godina davala snažan impuls privrednom rastu kroz rast javne potrošnje, pre svega rast plata zaposlenih u javnom sektoru i rast kapitalnih izdataka. U novonastalim okolnostima neophodno je smanjenje ukupne javne potrošnje, što će smanjiti pregrejanu domaću tražnju koja je prethodnih godina generisala inflaciju, rast uvoza i povećanje deficita tekućeg računa koji će na kraju 2008. godine premašiti 18% BDP. Za razliku od prethodnih godina kada je deficit tekućeg računa pokrivan donacijama i prilivom stranog kapitala, u 2009. godini i narednim godinama zbog pogoršanja globalnih finansijskih uslova privreda Srbije može biti ranjiva na iznenadne prekide priliva stranih investicija i kredita.

Nagla promena globalnih finansijskih uslova uzrokovala je smanjenje tražnje i pad cena izvoznih proizvoda privrede Srbije, što zahteva veća realna i finansijska prilagođavanja. Smanjena uvozna tražnja u zemljama EU i drugim zemljama koje su trgovinski partneri Srbije

17

usloviće pad izvoza Srbije u 2009., koga će pratiti i pad uvoza zbog smanjene domaće tražnje. Za 2009. procenjuje se pad izvoza robe i usluga od 3,9% i pad uvoza robe i usluga od 5%, uz deficit tekućeg računa od16,3% BDP kao posledica usporavanja domaće tražnje i pada svetske cene energenata koji čine najveću stavku na strani uvoza Srbije. Globalno usporavanje rasta i pad svetskih cena metala značajno će usporiti izvoz Srbije. Očekuje se oporavak domaćeg izvoza u 2010. i 2011. po stopama od 12% i 13%, respektivno i nastavak smanjenja velike eksterne neravnoteže svođenje, a deficita tekućeg računa na 14,4% BDP u 2011. i na 8% BDP u dužem roku. Uvoz bi u 2010. i 2011. sporije rastao od izvoza (8,2% i 8,4%), respektivno.

U uslovima globalne ekonomske krize sve zemlje u regionu su korigovale projekciju osnovnih makroekonomskih indikatora. Tabela 16. Regionalno okruženje – makroekonomski pokazatelji

KATEGORIJE ZEMLJE 2007 2008 2009 2010

Rast BDP, u %

Bugarska 6,2 6,5 4,5 4,7 Rumunija 6,0 8,5 4,7 5,0 Mađarska 1,1 1,7 0,7 1,8 Hrvatska 5,6 3,5 3,0 4,0 Makedonija 5,1 5,5 4,6 5,0 Srbija 7,1 6,0 3,5 4,5

Inflacija, u %


Stopa nezaposlenosti, u %


Saldo tekućeg računa, % BDP

Bugarska -22,5 -23,8 -22,3 -21,5 Rumunija -13,9 -13,5 -13,0 -12,6 Mađarska -6,4 -6,3 -5,1 -5,5 Hrvatska -8,6 -10,5 -10,2 -9,4 Makedonija .... -12,1 -10,0 -8,4 Srbija -14,7 -18,3 -16,3 -15,7

Bruto dug, %BDP


Izvor: Evropska komisija - Ekonomske projekcije, novembar 2008. godina; MFIN - procena indikatora za Srbiju Na osnovu objavljenih podataka Evropske komisije za države članice EU i države kandidate može se jasno dobiti uvid o poziciji Srbije u odnosu na susedne države. Evidentno je da će rast BDP biti usporen u 2009. i 2010. kod svih posmatranih država, i da će Srbija biti na nivou regionalnog proseka po planiranom rastu BDP. Inflacija će biti posebno visoka u Bugarskoj i Srbiji. Stopa nezaposlenosti je i nakon osam godina tranzicije visoka zbog talasa otpuštanja radnika, nezavršenih restrukturiranja javnih preduzeća. Makedonija ima stopu nezaposlenosti preko 30% a zatim zatim Srbija ima stopu nezaposlenosti od 19%, dok ostale zemlje imaju ispod 10% stopu nezaposlenosti. U 2008. Srbija je zabeležila najveći deficit tekućeg računa merenog prema učešću u BDP. Srbija i Bugarska imaju najveća učešća deficita tekućeg računa u BDP, koji u narednom periodu neće biti popravljen u komparaciji za državama regiona. Ukoliko se izuzmu Mađarska i Hrvatska, Srbija će i po ovoj kategoriji biti lošija od proseka, jer denominacija duga u stranoj valuti, propuštena prilika da se razvija domaće tržište državnih hartija od vrednosti, evidentna deprecijacija domaće valute, planirana nova zaduženja za

18

finansiranje državnih investicija u stranoj valuti dovešće do umerenog pada učešća javnog duga u BDP. U ovoj kategoriji u komparativnom pogledu Srbija bi trebalo da u narednom periodu popravi svoju poziciju.

Inflacija će se od 2009. meriti indeksom potrošačkih cena koji objavljuje Republički zavod za statistiku. Predviđeno je postepeno smanjenje ukupne inflacije na 8% u 2009, 6,5% u 2010. i 6,0% u 2011. godini.

Projekcija inflacije u 2009. i naredne dve godine usklađena je sa ciljevima monetarne politike. Očekuje se relativno stabilan kurs dinara prema evru, stabilizacija cene sirove nafte na svetskom tržištu i smirivanje rasta cena hrane, kao i kontrola rasta cena u javnom sektoru. Planirana fiskalna politika kroz smanjivanje javne potrošnje i kontrolu mase plata i penzija značajno će doprineti smirivanju inflacije.

Očekivano usporavanje rasta svetske privrede i svetske trgovine u narednom srednjoročnom periodu, posebno privredne aktivnosti u zemljama EU, imaće jak uticaj na privredna kretanja u Srbiji. Poseban uticaj imaće kretanja u zemljama koje imaju visoki udeo u robnoj razmeni sa Srbijom i koje stoga predstavljaju njene glavne spoljnotrgovinske partnere. Tabela 17. Izvoz Srbije i privredni rast njenih najznačajnijih trgovinskih partnera

Izvoz u 2007. Privredni rast Iznos

u mil. EUR % od ukupnogizvoza Srbije 2008 2009 2010

Italija 799,5 12,4 -0,2 -0,6 1,3Bosna i Hercegovina 759,4 11,8 5,5 5,0 4,0Crna Gora 691,8 10,8 7,5 5,0 4,0Nemačka 684,0 10,6 1,7 -0,8 1,7Ruska federacija 326,0 5,1 6,8 3,5 5,5Makedonija 318,1 4,9 5,5 5,0 4,0Slovenija 298,3 4,6 4,3 3,7 3,7

Izvor: RZS; Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, oktobar 2008. godine

Srbija realizuje 60,2% izvoza u sedam zemalja prikazanih u prethodnoj tabeli. S obzirom na visok nivo povezanosti privrede Srbije sa privredama ovih zemalja, privredna kretanja u tim zemljama odraziće se i na privredna kretanja u Srbiji. Prema projekcijama MMF, očekuje se umereno usporavanje privrednog rasta u zemljama koje su najznačajniji partneri Srbije.

Promenjeno globalno i regionalno ekonomsko okruženje zahteva vođenje ekonomskih politika koje će dovesti do prilagođavanja proizvodnje i tražnje pogoršanim eksternim finansijskim i ekonomskim tokovima i koje će omogućiti dostizanje održive realne stope rasta BDP u 2009. i do ekonomskog oporavka Srbije od 2010. godine. Smanjeni realni rast BDP direktno će doprineti smanjenju realnog rasta budžetskih prihoda i zaoštriće problem prilagođavanja budžetskih rashoda smanjenim budžetskim prihodima.

Visoka likvidnost bankarskog sektora i nizak nivo kratkoročnog duga garancija su da Srbija u kratkom roku može da održi finansijsku stabilnost. Privreda Srbije je ranjiva na duži rok zbog visokog deficita tekućeg računa platnog bilansa uzrokovanog većom potrošnjom od raspoloživog dohotka, niskim nivoom izvoza i nedovoljnom domaćom štednjom privrede, stanovništva i države. Smanjivanje rizika za makroekonomsku stabilnost presudno zavisi od sprovođenja strukturnih reformi kojima bi se unapredio potencijal za rast privrede i izvoza. Značajan je i doprinos adekvatne fiskalne politike koja će ograničiti rast plata u javnom sektoru i rast penzija i obezbediti racionalizaciju svih elemenata tekuće potrošnje koji ne spadaju u budžetske prioritete, čime bi se ostvario fiskalni prostor za povećenje prioritetnih investicija u razvoj infrastrukture.

19

7.2. Svetska finansijska i ekonomska kriza i njen uticaj u Srbiji Nastanak i razmere krize. Finansijska kriza je nastala u SAD-u, kulminirala je u oktobru 2008. godine i naglo je prenela negativne efekte na evropske i vanevropske zemlje, uglavnom vodeće privrede sveta (oko 40 zemalja se već nalazi u recesiji).

Tekuća svetska finansijska kriza po razmerama je slična recesiji iz 1975. i 1982. godine, a po nekim analitičarima podseća na veliku svetsku depresiju koja je trajala od 1929-1933. godine.

Uzroci sadašnje finansijske krize u svetu su poznati, ali je njeno trajanje neizvesno, a posledice nisu dovoljno sagledive. Deregulacija finansijskog tržišta i bankarskog sistema, kao i ekspanzivna monetarna politika označeni su kao osnovni uzroci svetske finansijske krize. Kriza je nastala zato što je slobodno i neregularno finansijsko tržište SAD omogućavalo ekspanziju trgovine tvz. derivatima u 2008. godini i nekoliko prethodnih godina kao novim finansijskim instrumentom. Nagli rast trgovine derivatima nije bio pod kontrolom države. Država nije donela ni odgovarajuću reguletivu za tržište derivata. U takvim okolnostima banke, investicioni fondovi, hipotekarna i osiguravajuća društva su ulazila u visoko rizične bankarske operacije i nastala je nekontrolisana trka za profitom i disperzija rizika na brojne učesnike u finansijskim operacijama. Banke širom sveta su trgovale tim derivatima, ulažući novac u sve rizičnije poslove i povećavajući rizike. Posledice ovakve finansijske avanture osetile su čak štediše s depozitima oročenim u najboljim svetskim bankama, kao i kupci obveznica kao sigurne finansijske aktive.

Svetska finansijska kriza je veliko upozorenje zemljama koje nisu dobro upravljale privredom. Zemlje koje su više pažnje posvećivale niskoj inflaciji, a manje stabilnosti finansijskog sistema, našle su se na udaru globalne finansijske krize. Krizu su generisali nedostaci tržišno orijentisanog finansijskog sistema, bez državne regulative i državne kontrole, što pokazuje da se ekonomska stabilnost ne može obezbediti samo kroz nisku inflaciju, već i kroz repulativu. Kriza može duže trajati jer je potrebno uspostaviti bolji globalni finansijski sistem od postojećeg, koji treba zameniti novim koji će biti institucionalno regulisan i pod kontrolom države u pogledu odgovornog ponašanja finansijskih subjekata.

Za uspešan razvoj i tranizciju produktivnija je politika snažnog ekonomskog razvoja prilagođena sopstvenim uslovima i globalnim procesima. Takva politika zahteva uravnoteženu ulogu tržišta i države, što podrazumeva da finansijski sektori treba da budu regulisani, da postoji dobro korporativno upravljanje i dobri zakoni o konkurentnosti i bankrotstvu koji se dosledno primenjuju, kao i da su vlade preduzimljive i da u društvu vlada veća jednakost i socijalna pravda.

Finansijska kriza koja je zahvatila ceo svet je u punom jeku, neizvesno je njeno trajanje i nepoznate su sve njene posledice. Vlade i centralne banke većine zemalja sveta su preduzele mere kako bi oživele funkcionisanje međubankarskog kreditnog tržišta i zaustavile krah svetskih berzi. Od ključnog značaja za saniranje posledica finansijske krize bile su koordinirane akcije vlada i centralnih banaka u pogledu garantovanja štednih depozita na bankarskim računima i novih kredita banaka.

Uticaj krize na Srbiju. Vlada Srbije i NBS pridružile su se globalnim naporima da se ublaži prvi udar globalne finansijske krize. Odgovarajućim merama olakšano je novo zaduživanje banaka u inostranstvu i stimulisana je štednja stanovništva i trgovanje na berzi. Međutim, posledice velike svetske finansijske krize na finansijski i realni sektor privrede Srbije se ne mogu izbeći.

Pod uticajem globalne finansijske krize i u Srbiji je došlo do pada cena akcija, povećanja troškova finansiranja, povlačenja devizne štednje sa računa banaka, ubrzane deprecijacije dinara, usporavanja dinamike industrijske proizvodnje, izvoza i uvoza. Visoke devizne rezerve i likvidnost banaka i NBS pomogli su da ne dođe do većih poremećaja u finansijskom sistemu. Zatečena visoka likvidnost bankarskog sistema i nizak nivo kratkoročnog duga delovali su povoljno na finansijsku stabilnost.

Bankarski sektor u Srbiji je stabilan u pogledu naplativosti kredita i po drugim pokazateljima finansijske stabilnosti. Udeo nenaplativih kredita u ukupnim kreditima u 2007. u Srbiji je bio 3,8%, dok je u Rumuniji bio 9,7%, Hrvatskoj 4,8%, Mađarskoj 2,4%, Bugarskoj 2,1%. Racio

20

adekvatnosti kapitala u 2007. u Srbiji je iznosio 17,1%, dok je u Hrvatskoj iznosio 12,5%, Mađarskoj 9,9%, Bugarskoj 7,7%, Rumuniji 7,3%. Udeo kredita u BDP u 2007. u Srbiji je iznosio 34,2%, dok je u Hrvatskoj iznosio 75,5%, Bugarskoj 66,8%, Mađarskoj 51,9%, Rumuniji 36,6%. Stopa rasta kredita u 2007. u Srbiji je iznosila 39,2%, dok je u Bugarskoj iznosila 62,7%, Rumuniji 60,4%, Mađarskoj 17,3%%, Hrvatskoj 14,6%. Depoziti rezidenata učestvovali su u 2007. u BDP u Srbiji sa 27,5%, Hrvatskoj 57,1%, Rumuniji 36,7%, Bugarskoj 32,6%, Mađarskoj 28,9%. Udeo stranog kapitala u ukupnom kapitalu u 2007. iznosio je u Srbiji 77,3%, Bugarskoj 70%, Mađarskoj 80%, Rumuniji 87,8%, Hrvatskoj 90,4%. Spoljni dug banaka učestvovao je u 2007. u BDP u Srbiji sa 13,2%, Bugarskoj 19,9%, Mađarskoj 30,9%, Rumuniji 17,9%, Hrvatskoj 23,7%. Sa druge strane, bankarski sektor u Srbiji je ranjiv u pogledu visokog udela indeksiranih kredita od 69% u ukupnim kreditima i posledično povećanog deviznog i kamatnog rizika, dok je u Bugarskoj taj udeo iznosio 56,9%, Mađarskoj 53,1%, Rumuniji 54,2%, Hrvatskoj 62%.

Pod uticajem svetske finansijske krize na finansijski sektor Srbije došlo je do pada devizne likvidnosti bankarskog sistema po dva osnova. Prvo, zbog smanjene raspoloživosti sredstava iz inostranstva i drugo, zbog povlačenja deviznih depozita sa računa banaka. Samo u oktobru devizna štednja je smanjena za 850 mil. evra, a u novembru za 104,2 mil. evra.

Smanjena devizna likvidnost banaka uzrokovala je snažne deprecijacijske pritiske od početka oktobra, tako da je dinar u oktobru realno depresirao za 8,8%, a u novembru za 4,3%, uprkos obimnim intervencijama NBS na deviznom tržištu. U oktobru i novembru NBS je intervenisala sa oko 580 mil. evra da bi ublažila dnevne oscilacije kursa dinara prema evru. NBS početkom novembra je zbog rastućih deprecijacijskih pritisaka povećala referentnu kamatnu stopu sa 15,75% na 17,75%. Devizne rezerve NBS u oktobru su smanjene za 346,6 mil evra, a u novembru za 306,1 mil.evra i na kraju novembra su iznosile 9,04 mlrd evra. Deprecijacija dinara ukoliko se zadrži imaće negativne efekte na defizne rezerve i inflatorne efekte. NBS početkom decembra 2008. je povećala obaveznu rezervu na dinare sa 20% na 40% i time povukla oko 700. mil. evra i smanjila pritiske na kurs dinara.

NBS da bi povećala deviznu likvidnost bankarskog sektora delovala je prudencijalnim merama: ukinula je obaveznu rezervu banaka na nova zaduženja u inostranstvu i istovremeno povećala učešće dinarskog dela devizne obavezne rezerve. Pored toga, bankama je omogućeno da pri obračunu obavezne rezerve stanje dvizne štednje prikažu po povoljnoj osnovici, a smanjeni su i penali za neizdvojenu obaveznu rezervu krajem perioda.

Svetska finansijska kriza ispoljiće negativne efektene ne samo na finansijski nego i na realni sektor privrede Srbije. Pod udarom svetske finansijske krize smanjuje se svetska tražnja, a pad tražnje u svetu usporiće rast izvoza Srbije. Izvoznici će se naći u teškoj situaciji, jer će se morati preorijentisati na domaće tržište ili smanjiti proizvodnju i zaposlenost. Pored toga, u uslovima svetske finansijske krize smanjiće se priliv stranog kapitala u Srbiju, što će pored smanjene tražnje na izvoznim tržištima, uticati dodatno na usporavanje privrednog rasta i na smanjenje domaće tražnje. Pad domaće tražnje, uz pad svetskih cena primarnih proizvoda odraziće se na usporavanje uvoza Srbije.

Prema tome, očekivane posledice svetske finansijske krize su rast realne kamatne stope, usporavanje privredne aktivnosti, pad izvoza i uvoza. Podaci RZS pokazuju da je fizički obim industrijske proizvodnje u oktobru smanjen za 3,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Izvoz robe i uzvoz robe u oktobru su imali niže stope rasta od 11,9% i 5,3%, respektivno nego u prethodnom periodu. Priliv direktnih stranih investicija se smanjuje, u avgustu je iznosio 70 mil. evra, a u septembru 25 mil. evra. Prihodi od privatizacije se smanjuju, u septembru su iznosili 41,7 mil. evra, u oktobru 9,6 mil. Evra dok jet u oktobru iznosio 100,4 mil. evra. Sve su to prvi signali da realni sektor posustaje pod udarom globalne ekonomske krize.

Srbija kao i druge zemlje u razvoju usled efekata svetske finansijsko-ekonomske krize suočena jet sa povećanjem kreditnih troškova i smanjenjem potražnje za proizvodima. Potrošnju je dodatno umanjila opreznost potrošača i odlaganje kupovina. Istovremeno, i Srbija se suočava sa smanjenjem investicija. Sve to usloviće smanjenje proizvodnje i zaposlenosti. Ukoliko dođe do većih finansijskih teškoća i nesolventnosti preduzeća i banaka, nastaće veće smanjenje

21

proizvodnje i zaposlenosti i dodatni pad potrošnje. Vlada bi trebalo da umanji ovaj rizik odgovarajućim paketom protivkriznih mera, počev od smanjenja kamatne stope i dodatnog fiskalnog popuštanja, do korišćenja dostupnih fondova pre okončanja krize

Kvantifikacija uticaja krize na makroekonomske indikatore. Ministarstvo finansija je kvantifikovalo kratkoročne negativne efekte svetske krize na privredu Srbije. Procenjeno je da će Srbija u 2008. ostvariti rast BDP od 6%, a očekivano je 7%. U 2009. godini biće niža stopa rasta u odnosu na prethodne godine. Stopa realnog rasta BDP iznosila je od 2005 do 2008. prosečno godišnje 6,1%. U 2009. procenjen je rast BDP po stopi od 3,5%. Izvoz robe i usluga biće manji za -3,9% u 2009., a uvoz robe i usluga za -5%.Spoljnotrgovinski deficit u 2009. će imati učešće u BDP od-21,3%, dok će u 2008. njegovo učešće iznositi 23,9%. Deficit tekućeg računa bio bi niži u 2009. i iznosio bi 16,3% BDP, dok će njegovo učešće u BDP u 2008.iznositi 18,3%. Niži privredni rast i smanjenje investicija u 2009. po stopi od -4,1% uticaće da stopa nezaposlenosti ostane i u 2009. na visokom nivou od 19%. Predviđa se da će bez posla u 2009. ostati deo radne snage i to je jedna od najtežih posledica svetske ekonomske krize. Preduzeća u Srbiji uz podršku Vlade treba da sačuvaju dostignuti nivo proizvodnje, izvoza i zaposlenosti, tako što će i preduzeća i država smanjivati sve troškove uključujući zarade, a preduzeća će smanjivati i profit. Otpuštanja su neminovna u narednoj godini zbog odloženog efekta privatizacije i zbog smanjenja proizvodnje pod udarom globalne ekonomske krize. Neto porasta zaposlenosti neće biti sve dok se ne okonča privatizacija i globalna ekonomska kriza. Preduzeće se mere da otpuštanja ne bude u malim i srednjim preduzećima koja su fleksibilniji poslovni sistemi, kao ni u novoosnovanim privatnim preduzećima koja pažljivo zapošljavaju radnu snagu i nemaju visoke zarade. Otpuštanja će sasvim sigurno biti u velikim društvenim i državnim preduzećima.

Svetska finansijska kriza oboriće privredni rast u svetu i u ovoj i u narednoj godini. Prema prognozama MMF globalni privredni rast u 2008. iznosiće 3,7%, što je manje nego 2007. kada je globalni rast iznosio 5%. Za 2009. MMF predviđa znatno niži globalni rast od 2,2%. MMF za EU predviđa privredni rast u 2008. od 1,5%, a u 2009. od 0,2%, dok je EU u 2007. zabeležila rast od 3,1%.

Prema procenama MMF usporava se privredni rast i kod zemalja u razvoju, koje su pre krize zabeležile rast BDP u 2007. od 8%, dok se za ove zemlje u 2008. procenjuje niža stopa od 6,6%, a u 2009. od 5,1%.

Vlada Srbije novim Memorandumom o budžetu koji je usvojen na Vladi 6. decembrau revidirala je septembarsku projekciju privrednog rasta Srbije. Za 2008. godinu predviđena je stopa realnog rast BDP od 6%, a za 2009. od 3,5% zbog uticaja globalne ekonomske krize.

Oporavak svetske privrede očekuje se od 2010. godine. Prema procenama MMF rast svetske privrede u 2010. iznosiće 4,6%, a EU 2,8%. U skladu sa novim globalnim procenama predvidja se da Srbija u 2010. može ostvariti stopu realnog rasta BDP od 4,5%. U 2010. očekuje se i oporavak izvoza i uvoza Srbije po stopama od 12,1% i 8,2%, respektivno. Investicije u fiksne fondove u 2009. imaće negativnu stopu od -4,1%, a u 2010. će rasti po stopi od 9,8%.

Inflacija će biti jednocifrena, u 2008. oko 9%, u 2009. oko 8% i u 2010. oko 6,5%.Spoljni dug će povećati učešće u BDP sa 64% u 2008. na 66% u 2009. i na 70% u 2010.

Ekonomska i monetarna politika u uslovima krize. Ekonomska politika u 2009. biće prilagođena uslovima svetske finansijske krize. Težište ekonomske politike u novim globalnim uslovima biće održavanje makroekonomske stabilnosti i održivi rast BDP.

Da bi se to postiglo u novim okolnostima potrebna je odgovorna fiskalna i monetarna politika, obe usmerena na ublažavanje negativnih posledica svetske ekonomske krize na finansijski i realni sektor privrede Srbije.

Monetarna politika je već povećala stepen monetarne restriktivnosti i produžiće restriktivnost da bi održala cenovnu stabilnost, a pojačaće i kontrolu poslovnih banaka, sa ciljem da sve banke u Srbiji budu likvidne i stabilne dok traje globalna ekonomska kriza.

22

Fiskalna politika u 2009. biće prvi put restriktivna. Predviđeno je da se u 2009. godini smanji fiskalni deficit na 1,5% BDP, dok će njegovo učešće u BDP u 2008. iznositi 2,0%. Fiskalni deficit biće manji kroz smanjenje tekuće javne potrošnje, uz očuvanje kapitalne potrošnje na postojećem nivou. U skladu sa tim, budžet Srbije za 2009. godinu je restriktivan, jer predviđa smanjenje svih tekućih rashoda kroz uštede na svim nivoima javne potrošnje, ali će doprineti i rastu privredne aktivnosti kroz povećanje kapitalnih ulaganja u infrastrukturu.

Novim Memorandumom o budžetu za naredne tri godine predviđeno je smanjenje konsolidovanih javnih rashoda sa 43,1% BDP u 2008. na 42,3% BDP u 2011. Pri tome, tekući rashodi će smanjiti udeo u BDP sa 39,3% u 2008. na 37,4% u 2011. Kapitalni rashodi povećaće udeo u BDP sa 3,1% u 2008. na 4,4% u 2011. godini. Strukturne reforme u uslovima krize. U uslovima globalne ekonomske krize biće otežano ne samo vođenje ekonomske politike, nego i sprovođenje strukturnih reformi. Privatizacija je već otežana zbog manjeg interesovanja kupaca za preostala društvena preduzeća, iako su niže cene preostalog društvenog kapitala. U takvim uslovima Vlada je planirala da ubrza sprovođenje ekonomskih reformi, jer one stvaraju osnovu za privredni rast i izvoz.

Privreda Srbije je ranjivija na srednji rok nego na kratak rok zbog visokog deficita tekućeg računa usled veće potrošnje od dohotka koji se stvara, niskog nivoa izvoza i neadekvatne izvozne ponude i niskog nivoa domaće štednje (privrede, stanovništva i države). Vlada će nastaviti da sprovodi strukturne reforme, pre svega da okonča privatizaciju društvenog kapitala, ubrza restrukturiranje javnih preduzeća i ubrza stečajeve gde privatizacija nije moguća. Jedino kroz strukturne reforme može da se podigne kapacitet privrede Srbije da više proizvodi, izvozi i štedi.

Mere za ublažavanje posledica krize. Vlada bi trebalo da formira kriznu grupu u kojoj su ključna ministarstva za pripremu mera kojima će se ublažiti negativni efekti globalne ekonomske krize. Deo tih mera ugrađen je u Zakon o budžetu Republike za 2009. godinu. Budžet za narednu godinu je zaokret u fiskalnoj politici u pravcu smanjivanja javne potrošnje, što je od ključnog značaja za makroekonomsku stabilnost u narednoj godini. Da bi to postigla Vlada se opredelila za mere štednje na svim nivoima: Republika, Pokrajina, lokalne zajednice, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća. Cilj ovih mera je značajnije smanjenje deficita konsolidovane javne potrošnje sa 2% BDP u 2008. na 1,5% BDP u 2009. na 1% BDP u 2010. i 0,7% BDP u 2011. godini.

• Prva i osnovna grupa mera iz nadležnosti Ministarstva finansija od značaja za ublažavanje posledica globalne ekononomske krize jeste fiskalno prilagođavanje u 2009. godini

• Druga grupa mera je uvođenje reda u javna preduzeća usmerena na smanjenje svih troškova, uključujući smanjenje zarada menadžmenta i zaposlenih.

• Treća grupa mera je poveravanje javnih nabavki domaćim preduzećima koja će imati prednost na tenderima ako nude proizvod ili uslugu adekvatnog kvaliteta.

• Četvrta grupa mera je odgovarajuća podrška izvoznicima koji će zbog smanjene izvozne tražnje morati da se preorijentišu na domaće tržište da ne bi smanjili proizvodnju i zaposlenost.

• Peta grupa mera vezana je za državne garancije za bankarske kredite koje jačaju poverenje u bankarski sistem i omogućuju kontinuirano kreditiranje privrede. Ključnu ulogu u odbrani od globalne krize ima bankarski sektor.

Od posebnog značaja su mere štednje države kroz fiskalnu politiku i budžet oko koga je postignut politički konsenzus. Fiskalna politika potrebno je da obezbedi štednju i podsticaj privredi da održi proizvodnju i izvoz i da sačuva radna mesta, kako bi Srbija prošla kroz krizu bez većih potresa, što zahteva saglasnost svih interesnih grupa koje treba da podnesu svoj deo tereta krize.

Na bazi budžeta za kriznu 2009. godinu privreda će biti podržana sa oko 2 mlrd evra. Za 2009. godinu predviđene su budžetske garancije od 50 mlrd dinara koje će država davati za

23

održavanje likvidnosti preduzećima, a to omogućuje privredi da pod povoljnijim uslovima dobije dodatna sredstva preko NBS. Taj mehanizam obezbediće da se novac usmerava u najosetljivije grane privrede. Budžet predviđa kreditno finansiranje privrede preko Fonda za razvoj Republike. Predviđene su povoljnije pozajmice u iznosu od 18,7 mlrd dinara.

Budžetom Republike su predviđena ulaganja u infrastrukturu od 40 mlrd dinara u 2009. koja će angažovati deo privrede koji pruža usluge da radi i zapošljava ljude. U tu svrhu biće raspoloživo i 388 mil. dolara od SB, 150 mil. evra od EBRD za kredite privredi za likvidnost i 250 mil. evra za kredite malim i srednjim preduzećima.

Vlada će u 2009. pružati finansijsku podršku privredi sa 50 mlrd dinara u vidu garancija države za povoljne dinarske kredite koji će se odobravati preko poslovnih banaka. Pri tome 75% sredstava za likvidnost privrede obezbediće Vlada, a 25% poslovne banke. Ovi krediti će se odobravati pod povoljnim uslovima prvenstveno malim i srednjim preduzećima i izvoznicima.

Vlada će podržati prioritetnim merama održavanje i uvećavanje broja zaposlenih, a preko inspekcije rada sprečavaće neosnovana otpuštanja. U preduzećima gde proizvodnja i prodaja padaju zbog globalne ekonomske krize doći će do otpušanja, kao i u preduzećima koja završavaju privatizaciju.

Vlada će preduzeti mere za ograničavanje potrošnje u javnim preduzećima koja je u mnogim sedmentima visoka, posebno kod zarada zbog monopolskog položaja državnih firmi. Ključna mera je ograničavanje naknada predsednicima i članovima upravnih odbora, kao i zarada direktorima i menadžerima svih državnih kompanija.

Štednja će biti prioritetna obaveza svih korisnika sredstava budžeta na svim nivoima. Štediće se na nabavkama , putovanjima, reprezentaciji, pružanju usluga i drugim stavkama budžeta. Ograničiće se i upotreba službenih automobila i službenih stanova i druge državne imovine. Predviđeno je i smanjenje broja zaposlenih kod svih državnih organa i službi i na svim nivoima državne uprave. 7.3. Ekonomske politike i reforme u 2009. i naredne dve godine Za ostvarivanje makroekonomskih ciljeva i projektovanih makroekonomskih indikatora za 2009. neophodno je vođenje čvrste fiskalne i monetarne politike i ubrzavanje strukturnih reformi.

Fiskalna politika u 2009. i naredne dve godine obezbediće smanjenje nivoa javne potrošnje radi održavanja makroekonomske stabilnosti u uslovima mogućih šokova izazvanih svetskom finansijskom krizom. Sa smanjenjem javne potrošnje sporiji rast lične potrošnje, kroz sporiji rast plata i kredita, što će usporiti inflaciju u narednoj godini. Pozitivan efekat smanjene javne i privatne potrošnje, osim smanjenja inflacije, jeste smanjenje uvoza i spoljnotrgovinskog deficita i smanjenje pritiska na kurs dinara. Predviđeno je da se deficit tekućeg računa smanji sa 18,3% BDP u 2008. na oko 14% BDP u 2009. godini. U tome ključnu ulogu imaće fiskalno prilagođavanje u 2009. i 2010. i smanjenje fiskalnog deficita na 1,5% BDP u 2009, na 0,7% BDP u 2011. godini.

Fiskalna restrikcija u naredne tri godine je neophodna iz tri razloga. Finansijska politika je bila prociklična u periodu 2006-2008. i smanjila je prostor za kontracikličku fiskalnu politiku. Fiskalni deficit podleže oštrim fiskalnim ograničenjima. Investitori i javnost su bili suočeni sa netransparentnim javnim finansijama konsolidovanog sektora države.

U 2009. godini država, gradovi i opštine, kao i fondovi socijalnog osiguranja obezbediće uštede, pre svega na tekućim izdacima. Kapitalna ulaganja će se povećati, a subvencije će se smanjiti, s tim da se obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Smanjiće se učešće državnih subvencija u BDP kroz završetak privatizacije društvenih preduzeća, smanjenje sredstava za tranzicioni fond, smanjenje subvencija koje se privredi usmeravaju preko Fonda za razvoj, smanjenje subvencija poljoprivredi kroz pooštravanje uslova za njihovu dodelu, smanjenje subvencija državnim preduzećima, pre svega železnici, ali i lokalnim komunalnim preduzećima.

24

Rezultat štednje u 2009. na svim nivoima javnog sektora (državna uprava, javne službe, javna preduzeća), uz ograničeni rast plata i penzija kao glavnih komponenti javne potrošnje jeste smanjenje deficita konsolidovanog sektora države sa 2,2% BDP u 2008. na 1,5% BDP u 2009. godini. Planiranim fiskalnim prilagođavanjem obezbediće se smanjenje učešća javnih rashoda sa 45,0% BDP u 2008. na 43,7% BDP u 2009. godini.

Makroekonmski održiva fiskalna politika u 2009. usmerena na smanjenje učešća javne potrošnje u BDP podrazumeva da se utvrde prioriteti na rashodnoj strani i da se smanji fiskalni deficit. Visok deficit ne bi mogao da se finansira u 2009. zbog skromnog priliva od privatizacije, nerazvijenog domaćeg finansijskog tržišta, neizvesnog okončanja krize na globalnom finansijskom tržištu, niskog kreditnog rejtinga Srbije.

Monetarna politika u 2009. i naredne dve godine usredsrediće se, u kombinaciji sa fiskalnom politikom, na postizanje stope ukupne inflacije od 8% na godišnjem nivou. NBS će u 2009. ciljati ukupnu, a ne baznu inflaciju. Osnovni instrument za postizanje tog cilja biće referentna kamatna stopa. Pri tome, NBS neće odobravati kredite javnom sektoru na direktan ili indirektan način kupovinom hartija od vrednosti, zadržaće plivajući valutni režim, a intervencije će ograničiti na ublažavanje domaćih i spoljnih šokova. Radi finansijske stabilnosti u zemlji, NBS će pratiti likvidnost bankarskog sektora, podsticati razvoj dinarskog tržišta hartija od vrednosti i privatizaciju preostalih banaka i osiguravajućih društava sa vlasničkim udelima države, zavisno od uslova na tržištu.

Monetarna politika će se fokusirati na nisku i stabilnu inflaciju. U tom cilju neophodna je jača uloga inflacionog targetiranja kao nominalnog sidra. Pri tome, praksa targentiranja bazne inflacije zameniće se sa targetiranjem ukupne inflacije merene indeksom potrošačkih cena koji pokriva širu korpu roba i usluga. Istovremeno, vodiće se politika stabilnosti finansijskog sektora koja treba da reaguje na pretnje finansijskoj stabilnosti i obezbedi upravljanje rizicima.

Nastaviće se politika fluktuirajućeg i stabilnog deviznog kursa u 2009. godini. NBS ograničiće intervencije na deviznom tržištu koje ublažavaju prekomerne fluktuacije kursa zbog mogućih domaćih i eksternih šokova.

Vlada i NBS sačiniće plan povećanja regulisanih cena u kratkom i srednjem roku i razgraničiti nadležnosti u procesu upravljanja inflacijom.

Strukturne reforme u 2009. i naredne dve godine ubrzaće se sa ciljem da doprinesu poravku privrede i jačanju javnih finansija. U tom pogledu posebna pažnja posvetiće se strukturnim reformama koje jačaju kapacitet privrede Srbije da više proizvodi, izvozi i štedi i to:

• Jačanju privatnog sektora kroz dovršetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i otvaranje novih preduzeća, koja će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta;

• Unapređenju poslovne klime i stvaranju konkurentnog ambijenta kao preduslova za nove investicije i promenu proizvodne strukture;

• Razvoju tržišnih institucija i unapređenju antimonopolske politike; • Efikasnoj kontroli plata u državnom sektoru i javnim preduzećima; • Jačanju finansijske discipline u javnim preduzećima, što podrazumeva odgovarajuću

ekonomsku regulaciju za pojedine infrastrukturne delatnosti i restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća.

Cilj navedenih mera ekonomske i strukturne politike jeste stvaranje uslova za rast investicija u osnovna sredstva na strani tražnje, što će omogućiti rast izvoza u narednom periodu, a time i redukovanje spoljnotrgovinskog deficita i nezaposlenosti u Srbiji.

Osnovne pretpostavke za realizaciju planiranih makroekonomskih ciljeva za 2009. i naredne dve godine jesu:

• Ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi u pravcu izgradnje celovite tržišne privrede, predviđenih ratifikovanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU;

• Koordinacija monetarne i fiskalne politike koja bi vodila fiskalnom prilagođavanju kontinuiranom smanjivanju inflacije i deficita tekućeg bilansa.

25

• Povećanje stope investicija i izvoza kao ključnih generatora privrednog rasta kroz stvaranje povoljnog ambijenta za privatne investicije i izvoz, uz usmeravanje javnih investicija u izgradnju moderne saobraćajne, energetske i telekomunikacione infrastrukture.

Osnovni rizici za ostvarivanje makroekonomskih ciljeva jesu:

• Nastavak ekspanzije domaće tražnje kroz rast tekuće potrošnje, povećanje penzija, rast subvencija, rast zarada i rast kreditne aktivnosti;

• Izostanak planiranog rasta ukupnih investicija potrebnih za predviđeni privredni rast; • Nastavak krize na svetskom finansijskom tržištu koja bi uticala na pogoršanje

makroekonomske situacije u Srbiji.

Ključnu ulogu u minimiziranju rizika imaju fiskalna politika i investiciona politika.

Radi smanjivanja rizika vezanog za nivo domaće tražnje fiskalna politika biće usmerena na smanjenje domaće tražnje, što će doprinositi smanjenju inflacije, spoljnog deficita i održanju spoljnog i javnog duga u održivim okvirima. U tom pogledu prioritetno je ograničavanje rasta tekuće potrošnje: plata, penzija, subvencija, “mekih” budžetskih kredita. S druge strane povećanje javnih investicija i poreski i drugi podsticaji. doprinose rastu privredne aktivnosti, zaposlenosti i smanjenju regionalnih razlika. U tom cilju pripremljen je Plan izgradnje putne i železničke infrastrukture Srbije do 2012. godine, kojim su utvrđeni prioriteti u finansiranju: izgradnje saobraćajnih pravaca i predviđeno obezbeđivanje sredstava u iznosu od 2,9 mlrd evra iz budžeta Republike, međunarodnih zajmova i donacija.

Radi smanjivanja rizika vezanog za izostanak potrebnih investicija posebna pažnja posvetiće se većem prilivu stranog kapitala u Srbiju i jačanju domaće štednje na svim nivoima. Predviđeno je da kapitalne investicije rastu po stopi od 19% u 2009. i da učestvuju u BDP sa 4,1%. U tom cilju unapređivaće se poslovno okruženje i investiciona klima u zemlji i učvrstiti poverenje pre svega stranih investitora i kreditora. Regulatornom reformom potrebno je stvoriti povoljniji ambijent za rast privatnih investicija i rast zaposlenosti.

Duže trajanje svetske ekonomske krize izazvalo bi veći i trajniji pad priliva domaćeg i stranog kapitala i posledično redukciju privredne aktivnosti i izvoza, kao i krizu na deviznom tržištu i u platnom bilansu. Destabilizacija deviznog tržišta uticala bi na ubrzanje inflacije. Nepovoljno stanje na svetskom finansijskom tržištu otežaće finansiranje fiskalnog deficita i realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji.

8. Zaključno razmatranje Ukupna ekonomska kretanja pokazuju da Srbija još ne uspeva da postigne visok i održiv rast uz nisku inflaciju i održiv nivo deficita tekućeg računa. Na to ukazuju činjenice da realni rast BDP pretežno zavisi od rasta bankarstva,trgovine i komunikacija i da rast izvoza ne prati rast uvoza, kao i da globalna finansijska kriza uvećava troškove inostranog kreditiranja uz smanjivanje tražnje.

Inflacija je u 2008. smanjena zahvaljujući usporavanju rasta cena hrane i cena energenata. Međutim, inflatorni pritisci su jaki i ne treba računati na veće smanjenje inflacije, tim pre što nema dovoljno konkurencije koja bi dovela do prelivanja nižih troškova inputa na potrošačke cene. Uz to, ukoliko se ne bude vodila čvrsta fiskalna politika i izostane značajnije fiskalno prilagođavanje doći će do rast inflacije.

Dostignuti deficit tekućeg računa platnog bilansa ukazuje na jaz između ukupne potrošnje građana na robe i usluge i ukupnog dohotka kojim građani raspolažu. Prekomerna potrošnja do sada je pokrivana prilivom kapitala, s tim da se privatni dug ubrzano povećavao. Time se povećava rizik od neuravnoteženog platnog bilansa i platnobilansne krize u uslovima pogoršavanja globalnih finansijskih tokova.

Oštre makroekonomske neravnoteže karakterišu privredu Srbije. Nerazvijena domaća ponuda, prvenstveno zbog zakasnele tranzicije, sporog i nedoslednog procesa privatizacije i nepovoljne

26

investicione klime. Visoka nezaposlenost radnosposobnog stanovništva i prekomerne isplaćene zarade u odnosu na ciljanu inflaciju i rast produktivnosti znatno smanjuju međunarodnu troškovnu konkurentnost preduzeća. Predimenzioniran javni sektor preraspoređuje i troši javna sredstva, a malo štedi i nedovoljno investira u razvoj zemlje.

Visok priliv stranog kapitala značajno je ublažio makroekonomske neravnoteže. Priliv kapitala je omogućio premošćavanje rastućeg jaza između domaće apsorcije i dohotka, smanjujući pritiske na strani tražnje, a time i pritiske na inflaciju. Rastući deficit tekućeg računa platnog bilansa posledica je visokog nivoa potrošnje, a ne rasta privatnih investicija koje bi jačale domaću ponudu i izvoz i smanjivale spoljnu neravnotežu na zdravim ekonomskim osnovama.

Fiskalni deficit u periodu 2005-2008. doprinosio je povećavanju makroekonomskih neravnoteža, iako je najvećim delom finansiran iz priliva od privatizacije društvenog i državnog kapitala. Rast fiskalnog deficita nastao je u periodu kad je potrošnja privatnog sektora prevazilazila njegov dohodak,što je direktno povećavalo spoljni deficit. U slučaju usporavanja privrednog rasta neophodno je smanjiti potrošnju, kako bi se usporio rast spoljnog deficita. Stoga je potrebno da fiskalna politika u uslovima visokog spoljnog deficita ostvaruje fiskalni suficit.

Ekonomska politika Vlade Srbije i u delovima globalne ekonomske krize potrebno je da bude usmerena na brz privredni rast, nisku inflaciju i stabilnost. Ostvarivanje ovih ciljev podrazumeva održivu stopu realnog rasta BDP od u periodu 2009-2012. uz rast zaposlenosti i produktivnosti, smanjenje inflacije na 4-5% u 2012. i smanjenje deficita tekućeg računa ispod 10% BDP na kraju 2012. godine. Ključnu ulogu u realizaciji utvrđenih makroekonomskih ciljeva ima sveobuhvatno, koherentno i kredibilno sprovođenje ekonomskih reformi, čije je odlaganje doprinelo generisanju postojećih makroekonomskih neravnoteža.

Ključno je da se postigne napredak u privatizacijui i restrukturiranju društvenih i državnih preduzeća, što pokazuju iskustva bivših zemalja u tranziciji. Time bi se smanjili troškovi i rizici poslovanja i unapredila ponuda privrede Srbije za domaće tržište i izvoz i na toj osnovi povećale direktne investicije i trgovina sa zemljama u regionu i EU i ubrzala evropska integracija Srbije, ojačao privatni sektor u Srbiji koji reaguje na tržišne podsticaje u uslovima izraženih finansijskih ograničenja. Jačanju privrede Srbije značajno će doprineti sprovođenje infrastrukturnih i regulatornih reformi, koje obezbeđuju unapređenje i razvoj javne i zakonodavne infrastrukture. Sprovođenje ovih strukturnih reformi jeste nacionalni prioritet, čiju realizaciju otežavaju promenljive političke okolnosti, izraženi partikularni interesi pojedinih socijalnih grupa i ograničeni administrativni kapaciteti.

Pored navedenog, u postizanju makroekonomske stabilnosti i podsticanju privrednog rasta važnu ulogu imaju fiskalna i monetarna politika i njihovo koordinirano delovanje. Fiskalnu politiku potrebno je usmeriti na smanjenje nivoa tekuće potrošnje i na povećanje investiranja u razvoj zemlje, uz ostvarivanje fiskalnog suficita na srednji rok. To podrazumeva usvajanje stabilizacionih budžeta Republike, Pokrajine i lokalnih zajednica za 2009. i naredne godine, jer se visoki budžetski deficiti ne mogu finansirati u uslovima ograničenih priliva od privatizacije i skupljeg novog zaduživanja Srbije. Sadašnja fiskalna situacija zahteva da se novi fiskalni predlozi prihvate samo ako su osnovani i održivi, uključujući umereno oporezivanje i redukciju postojećih programa potrošnje. U suprotnom, fiskalni deficit bi iznosio 5-6% BDP Srbije i ne bi bio održiv ni na kraći rok. U okvirima odgovorne fiskalne politike potrebno je sagledati nove fiskalne predloge (povećanje penzija, povećanje zarada zaposlenih u javnom sektoru, isplata socijalnih davanja ratnim veteranima, povećanje naknada za porodiljsko odsustvo, povećanje rashoda za kupovinu robe i usluga, povećanje subvencija za prevoz, poljoprivredi, finansijski sektor, povećanje javnih ulaganja u odabrane projekte, smanjenje poreza i uvođenje fiskalnih olakšica). U krajnjoj instanci, ako nije dovoljno smanjenje tekućih rashoda, potrebno je smanjenje kapitalnih rashoda ili povećanje indirektnih poreza.

Monetarnu politiku potrebno je usmeriti na smanjenje inflacije. Rizici za monetarnu politiku jesu ponovni visoki rast cena hrane i energenata i ekspanzivna fiskalna politika. Povrh toga, NBS monetarnom politikom treba je da obezbedi finansijsku stabilnost u uslovima krize globalnog

27

finansijskog tržišta koja generiše rast finansijskih marži i rast kreditnih rizika. Povećani rizici za finansijsku stabilnost zahtevaju čvrstu prudencijalnu politiku NBS.

Rizici vezani za turbulenciju mađunarodnog finansijskog tržišta (cena novca, kursevi ključnih valuta,rastuća nestabilnost finansijskog tržišta) uslovili su povećanje premije rizika za Srbiju. Pad likvidnosti na međunarodnom finansijskom tržištu uz porast kamata i marži otežaće priliv kapitala iz inostranstva. Strani investitori zahtevaće znatno više marže od dosadašnjih. Ovi rizici su ublaženi najnovijim merama NBS i Vlade: skinuta je obavezna rezerva za novo zaduživanje banaka u inostranstvu, čime je kompenzovano poskupljenje inostranih kredita; povećani su osigurani depoziti sa 3.000 evra na 50.000 evra; ukinut je porez na prihod od kamata i na devizne depozite u narednoj godini. Preduzete mere su dovoljne za ublažavanje posledica svetske finansijske krize na finansijski sektor, dok su nedovoljne za ublažavanje posledica ove krize na privredu koje će se teže i pod nepovoljnijim uslovima zaduživati u narednom periodu.

Literatura:

1. Četiri godine tranzicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2005. 2. Reforme u Srbiji: Dostignuća i izazovi, Centar za liberalno-demokratske studije,

Beograd, jun 2008. 3. Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa

projekcijama za 2010. i 2011. godinu, Vlada Republike Srbije, decembar 2008. 4. Svetska banka, Program za ekonomski rast i zapošljavanje, Beograd, 2004. 5. EBRD, Transition Report, 2008. 6. IMF Progress Report, 2007. 7. IMF, Country Report, 2008. 8. IMF, World Economic Outlook, November 2008.

9. The World Bank, Doing Business 2009: Country Profile for Serbia, September 2008.

10. European Commission, Candidate and Pre-accession Countries Economies Quarterly November 2008.

11. European Commision, Promoting Prosperity and Stability-The EMU Anchor in Cancidate and Potential Candidate Countries, Oktober 2008.

12. European Commision, Progress Report for Serbia , October 2008.

Documents

Dr Marinko Bošnjak, Ministarstvo finansija · Javni i privatni sektor kod novog zaduživanja potrebno je da vode računa da u slučaju platnobilansne krize rizik otplate uzetih kredita