Đorđo Agamben Intervju

7/18/2019 Đorđo Agamben Intervju

http://slidepdf.com/reader/full/dordo-agamben-intervju 1/13

среда, 19. јун 2013.

Đorđo Agamben, živimo li u državama ili logorima ?

"U logorima nam je jednom zaue! oduzea mogu#no$ razli!oanja izme%u na&eg'iolo&!og i na&eg (olii)!og ela..."

Protiv biopolitičke tetovaže

*nene noine ne o$aljaju (ro$or za $umnju+ od $ada, !o eli da ode u -jedinjene*rae $a izom 'i#e ueden u !aroe!u i mora#e, (ri ula$!u u zemlju, da o$aidigialne oi$!e (r$iju. i)no, nemam nameru da $e (odrgnem im (ro/edurama izao $am 'ez o!leanja o!azao !ur$ !oji je u maru re'alo da odrim najujor&!om unierzieu.eleo 'i ode da o'ja$nim razlog ome o!azu, o je$ z'og )ega, u(r!o$ $im(aiji!oja me e# godinama ezuje !a!o za moje ameri)!e !olege a!o i za $udene,$maram da je oa odlu!a ujedno i nuna i neo(ozia i z'og )ega #u $e zalagai da idrugi ero($!i inele!ual/i i (redaa)i done$u a!u odlu!u.

e radi $e $amo o emoinoj rea!/iji na (ro/eduru !oja je dugo 'ila odre%ena za!riminal/e i (olii)!e o(ueni!e. ada 'i $e radilo $amo o ome, u 'i$mo (odelu,narano, mogli da (riaimo iz moralni razloga u zna! $olidarno$i $a(oniaaju#im u$loima u !ojima dana$ ii oli!o ljudi. -u&ina nije u ome. 4ro'lem(reazilazi grani/e li)ne o$eljio$i i, jedno$ano, i)e $e (rano5(olii)!og $au$a6moda 'i jedno$aije 'ilo re#i 5 'io(olii)!og $au$a7 gra%ana u a!ozanim



demo!ra$!im draama u !ojima iimo.

8e# ne!oli!o godina (o!u&aaju da na$ u'ede da !ao normalne i ljud$!e dimenzijena&e egzi$en/ije (riaimo (ra!$e !onrole !oje $u ue! 'ile $marane izuze/ima iu (raom $mi$lu re)i neljud$!ima. -i znaju da $u mogu#no$i !onrole drae nad

(ojedin/ima, (re!o ele!ron$!i ure%aja, !redini !ari/a ili mo'ilni eleona,nedano do$igle ne$lu#ene razmere. :(a!, ne 'i$mo mogli da (re%emo odre%ene(ragoe u !onroli ela i mani(ula/iji elima, a da ne u%emo u nou 'io(olii)!u eru,da ne na(raimo jo& jedan (rogre$ian !ora! !a onome &o je ;i&el <u!o nazao(rogre$inom animaliza/ijom )oe!a (o$red$om naj$o=$i/iraniji eni!a.>le!ron$!a !aroe!a digialni oi$a!a (r$iju i mrenja)e, (o!ona eoaa !ao idruge (ra!$e i$e r$e, je$u elemeni !oji u)e$uju u de=ni/iji og (raga.?ez'edno$ni razlozi !oji $e naode !a!o 'i $e e (ra!$e o(radale, ne $meju da na$im(re$ioniraju+ oni ne zna)e ni&a. :$orija na$ u)i !a!o $e (ra!$e, !oje $u naj(re 'ilerezeri$ane $amo za $ran/e, (oom (rimenjuju na $e gra%ane.

@de u igri nije ni&a manje od noog "normalnog" 'io(olii)!og odno$a izme%ugra%ana i drae. Aaj odno$ i&e nema eze $a $lo'odnim i a!inim u)e&#em u

janoj $eri, e# $e i)e u(i$ianja i $aljanja u !aroe!u naj(rianijeg inajne$ao(&iijeg elemena $u'je!ino$i+ goorim o 'iolo&!om iou elB.;edij$!im meanizmima, !oji !onroli&u janu re) i mani(uli&u njome, odgoaraju,da!le, enolo&!i di$(oziii !oji u !aroe!u u(i$uju i ideni=!uju goli io+ izme%ue de !rajno$i 5 re)i 'ez ela i ela 'ez re)i 5 (ro$or !oji $mo ne!ada naziali(olii!om 'ia jo& $edeniji i jo& manji. 4rimenjuju#i na gra%ane, ili, 'olje, na ljud$!o'i#e !ao a!o, eni!e i di$(oziie !oje $u izumele za o(a$ne !la$e, drae, !oje 'imorale da !on$iui&u $amo me$o (olii)!og ioa, (rae od njega, od og ljud$!og

'i#a, $umnji/a (ar eC/ellen/e, i o do e mere da je $amo )oe)an$o (o$alo$umnjia !la$a.4re ne!oli!o godina na(i$ao $am da (olii)!a (aradigma Da(ada nije i&e grad, e#!on/enra/ioni logor i da $mo $mo (re&li (u od Eine do Eu&i/a. @)igledno je da $eradilo o =lozo$!oj ezi, a ne o i$orij$!oj (ri)i, jer ne 'i$mo $meli da (ome&amoenomene !oje je, na(roi, (oeljno razli!oai. eleo 'i da $ugeri&em da $eeoiranje, ne$umnjio, (ojailo u Eu&i/u !ao najnormalniji i naje!onomi)niji na)inuo%enja reda u u(i$ianje i regi$roanje oni !oji $u de(oroani u !on/enra/ionelogore. ?io(olii)!o eoiranje, !oje nam $ada, da 'i $e u&lo na njiou erioriju,name#u -jedinjene *rae, moglo 'i 'ii (ree)a u(rao onoga &o #e !a$nije raii

da (riaimo !ao normalno u(i$ianje ideniea do'rog gra%anina u meanizme izu()ani!e drae. D'og oga je (ore'no ome $e $u(ro$aii.

6";ond", 11. januar 200F7-a ran/u$!og (reeo :an ;ilen!oi#



:A>G8HU

Uod

<ilozo$!e !njige re!o izaziaju inerna/ionalne ra$(rae !oje i u)ine (oznaimaizan ajni a!adem$!i !rugoa. Aalijan$!i =lozo Iiorgio Egam'en, ro%en 19F2.,(riloio je 199J. a!u !njigu+ Komo $a/er. 8rona la$ i goli io, u !ojoj je re) oodno$u izme%u rone la$i i golog ioa.

:zazo noog u !njizi "Komo $a/er" lei u dire!nom (o$ezanju =lozo=je za goru#im(olii)!im (ianjima. 4re!o de iljade godina dugu i$oriju za(adni demo!ra/ijaEgam'en (romara !ao !oninuum u !ojemu je i$!lju)enje odre%enog ioa od$amog (o)e!a 'ilo !on$iuino. a!on )ianja "Komo $a/era" ua$ina/ional$o/ijalizma $e i&e ne mogu $marai jedno!ranom i$orij$!om nezgodom.

Lini $e, na(roi, da $u oni $amo e!$remna (o$ledi/a oni emeljni (olii)!iu$loa !oji jo& i dana$ o'li!uju na& io. lini)!e mra/e i od'ijene azilaneEgam'en idi u (odjedna!o 'e$(ranom (ro$oru !ao i zaoreni!e !on/enra/ionilogora.

<ilozo Iiorgio Egam'en (redaje u 8eroni, a ii (ou)eno u 8ene/iji 'ez (uno$!lono$i (rema zezdanoj gui na inerna/ionalnom eorij$!om ri&u. U $ojim



!njigama, naj)e&#e $e$/ima !njieno5=lozo$!i e$eja (o ran/u$!om !roju,Egam'en rai i odi&e o'razoano$i $are !la$i)ne r$e a da 'i (o$igao u$(e udru&u razmene mi&ljenja li&enog znanjB ili da 'i 'io i&e od ajnog i(a ua!adem$!oj (roin/iji =lozoa. o !njiga "Komo $a/er" jednim je udar/em iz'a/ilaEgam'ena $ me$a au$ajdera na r !oji je o$ao u(ranjen na!on $mri ;i/ela

<ou/aula i na !oji Ha/Mue$ *errida jeda da jo& $amo irualno (olae (rao.

oija dela Iiorgia Egam'ena+ Komo $a/er. :l (oere $orano e la nuda ia, Aorino,>inaudi, 199J. 6ameri)!o izdanje+ Komo -a/er+ -oereign 4oNer and ?are ie,-anord 199O.7P Gemnan$ o Eu$/Niz. Ae Qine$$ and e Er/ie 6Komo -a/er:::7 eN Ror! 1999.P :l em(o /e re$a. Un /ommeno alla leera ai romani , Aorino2000.P S :dea della (ro$a , ;a/eraa 2002P r. (reod :deja (roze , Dagre'+ EI;,200F., (reeo i (riredio :an ;ole! 6dodao ?. ;i!uli#7T

ierauren+ o je 'ilo na (o)e!u a&e =lozo$!e 'iogra=jeV

Egam'en+ aj(re $am $udirao (rao i (ored oga, ne!o reme, !njieno$ i=lologiju. ao mlad, druio $am $e u Gimu, mome rodnom gradu, uglanom $!njieni/ima !ao &o $u >l$a ;orane, El'ero ;oraia, 4ier 4aolo 4a$olini i drugi.

Hednom $am )a! igrao $(orednu ulogu u jednom 4a$olinijeom =lmu, a(o$ola <ili(au "4roj 'lagoe$i (o ;aeju". @dlu)uju#i (oi/aj za =lozo=ju do&ao je (re!o$eminara $ ;arinom Keideggerom u 4roan$i, u leo 19WW. i 19WO. Keidegger jedolazio u 4roan$u na $a$an!e $ ran/u$!im (i$/em GenXom Yarom. U o $amreme 'io (rijaelj $ jednim Yaroim u)eni!om, ran/u$!im (i$/em *ominiMueom<our/adeom, !oji me (ozao na e $eminare. arano da $am (ri$ao, jer u(rao ad$am )iao Keideggera. Aaj $eminar je za mene 'io ano i$!u$o, ne $amo z'og

onoga &o $am amo nau)io, e# (onaj(re z'og $u$rea $a Keideggerom. @!olno$i$u 'ile izanredne+ !rajoli! i $elo 4roan$e, )injeni/a da na$ je $ Keideggerom 'ilo$amo &e$oro u jednoj maloj go$ioni/i. -eminar $e odraao jednom u$redoorenog !rajoli!a, drugi (u o(e (od ma$linama u ru. Aaj ui$a! je 'io u(e)aljiza mladi#a (o(u mene !oji je u(rao zar&io $udije (raa. e (o$oji, erujem,ni!a!o =lozo$!o (ozanje, e# (re ne!i unura&nji o$e#aj !oji na$ era da radimone&o drugo od onoga &o u(rao radimo. 4rao =lozo$!o (ozanje je $amo o(ozi$a!og (ozanja. a!on oga dugo $am mi$lio da je 'ila gre&!a &o $am $udirao(rao. arano, dana$ i&e ne mi$lim a!o, jer 'ez (oznaanja (rane !ulureeroano ni!ad ne 'i mogao na(i$ai "Komo $a/era".

ierauren+ 4ojam omo $a/er ozna)aa u rim$!om (rau (rognani!a, (ri )emu re)"$a/er" 6$e7 zado'ia do$ru!o zna)enje nedodirljiog i izo(#enog, ne!oga !o$oji izan (olii)!og (ro$ora. a!o $e do&li na u =guruV

Egam'en+ @due! me a$/inirala a lain$!a ormula !oja o(i$uje omo $a/era +ne!oga !oga $e $melo u'ii, a da $e o ne (rogoni !ao zlo)in i ne $mara riualnimroanjem. Au $am de=ni/iju (rona&ao jo& (re mnogo, mnogo godina, i no$io $am



je $uda $o'om !ao (a!e, !ao zagone!u, $e do! jednom ni$am do&ao na mi$aoda o !ona)no moram (ojmii. E mogao $am (o)ei razumeai u =guru omo$a/era e! !ad $am (ro)iao e!$oe ;i/ela <ou/aula o 'io(olii/i. Ue! (o$ojine!i odre%eni momen u !ojemu $e ne&o doi$a moe razumei. Qaler ?enjamin jeo nazao renu!om (re(oznaljio$i.

ierauren+ @$im Keideggera i <ou/aula, Qaler ?enjamin, )ije $e $(i$e izdali naalijan$!om, i Kanna Erend, jo& $u de ane o$o'e u a&em delu. ;oee liozna)ii $oj odno$ (rema im dama mi$lio/imaV

Egam'en+ ?enjamin je za mene u ize$nom (ogledu jedna!o aan !ao Keidegger,ili jo& aniji. ji doji/a $e jedan na(rama drugom odno$e !ao oro i (rouoro. -?enjaminom $am $e $(a$io (roi oroa zanog Keidegger, a i$o redi i o'rnuo.: Kanna Erend je za mene ja!o ana. *rugi $eminar $ Keideggerom odraan je uleo 19WO. izme%u maj$!i doga%aja u 4arizu i $oje$!og u(ada u Leo$loa)!u. U(auzi $eminara )e$o $e $(ominjalo ime Erend zajedno $ imenom Ker'era;ar/u$ea. U o reme, (ored ?enjamina i IuZa *e'orda )iao $am i Kanna Erend.Keidegger mi je dao njenu adre$u i re!ao da joj mogu (i$ai i (ri ome $e (ozai nanjega. i!ad ni$am li)no $reo Kanna Erend, na& $u$re $e ograni)io $amo na!ra!u (re(i$!u, ali ona je 'ila oli!o eli!odu&na da je u nema)!o izdanje $ojie$eja o ";o#i i $ili" u'a/ila 'ele&!u da 'i /iirala )lana! o grani/ama $ile !oji $am joj'io (o$lao. *o! $am &ezde$ei godina )iao Kanna Erend, imao $am (rijaelje !oji$u $e eoma angaoli u &e$de$eo$ma&!om (o!reu i eroali da je rea!/ionarno)iai Erend. o, da $u &ezde$eo$ma&i )iali njen (ri$u( (olii)!oj eoriji, 'ilo 'i o(uno 'olje za u$(e (o!rea. @ni je )iaju e! dana$. Arenua! (re(oznaljio$i u$lu)aju Kanna Erend nije na$u(io u (rao reme. Aaj (rai momen 'ila 'i 19WO.

ierauren+ ;oe li $e "Komo $a/er" )iai i !ao o'ra)un $ (olii)!im mi&ljenjem&ezde$eo$ma&aV

Egam'en+ Da mene je o 'ilo i&e od oga, ne za(rao o'ra)un. Ao je 'io odlu)an(o!u&aj da $e (olii)!i !on/e(i i !aegorije (romi$le zajedno na jednom niou a!oda z'ilj$!i odgoaraju na&oj $iua/iji. arano da (o$oji ne&o u najdu'ljem $mi$lunezadooljaaju#e i ne(rimereno u na)inu na !oji $u &ezde$eo$ma&i zami&ljali(olii!u, ali ja $e u !njizi ni$am odno$io na WO. Da mene $e (o$aio (ro'lem daiznoa (romi$limo (olii)!e !aegorije. - (i$anjem !njige "Komo $a/er" (o)eo $am u

reme Dalje$!og raa, !ad $e (o (ri (u $arno o/rao (roje! noog, glo'alnog$e$!og (ore!a. U uodu $e o$r#em na u !rau $iua/iju noe r$e raa.

ierauren+ Aamo $e (o$e !on!reno ogra%ujee od mar!$i$i)!i i anari$i)!iradi/ija.

Egam'en+ U !njizi naj(rije (olazim od <ou/auloi razmi&ljanja. ;e%uim ono &orazli!uje mene i njega je$ o da $e on nije zanimao ni za !a!u eoriju drae, za



!on/e(e (raa i $uereno$i. jegoa razmi&ljanja $u $e i/ala onoga &o je onnaziao (ra!$ama i njioim di$(oziiima, enologijama $o($a, da!le meodama(omo#u !oji $e $u'je! (odrgaa mo#i. a$u(ro ome, ja $am (o!u&ao (oezaie de (er$(e!ie, <ou/aula i radi/ionalni (rani i (olii)!i (ri$u(. e (o$ojini!a!a $arni razlog za razdajanje oga doga. E!o !riiziram ;aCou i

anari$i)!u radi/iju eorija drae, onda $amo zao &o )ine i$u (ogre&!u da $e ne'ae doi$a (ro'lemom drae i $uereno$i. e moemo ga jedno$ano od'a/ii!ao $(oredan u odno$u na (ro'lem e!onomije ili, !ao !od <ou/aula, na (ra!$e(o)injaanja. -e $e o mora analizirai zajedno.

ierauren+ U "Komo $a/eru" (i&ee o 'io(olii)!oj !aa$ro= !oja na$ o)e!uje a!one (romi$limo iznoa $oje (olii)!e !aegorije. He$e li i a(o!ali(i)arV

Egam'en+ Ha (ria#am <ou/aulou analizu moderne (olii!e !ao 'io(olii!e.a$u(ro radi/ionalnoj (olii/i, u modernoj $u io i njegoo u!ro#ianje (o$aliglanim (oligonom izo%enja (olii)!e mo#i. *a!a!o, o zna)i da je nali)je a!e'io(olii!e (olii!a anao$a , $mri. o, !ad goorim o 'io(olii/i !ao !aa$ro=, nemi$lim (od ime ni!a!u a(o!ali($u. ao &o !ae ?enjamin, !aa$roa je ue!$ada&njo$, $iua/ija u !ojoj $e nalazimo. -ada&nja (olii!a je ono &o mi $e )ini!aa$roalnim, i z'og oga idim nuno$ da $e (romi&lja noa !lju)na (olii!a. inajmanje mi nije do a(o!ali(i)!i (roro)an$aa, e# $amo do na)ina na !oji u$ada&nje do'a moemo reagirai na !aa$rou u !ojoj iimo. E jedina mogu#no$!oju imamo da zai$a o'uaimo $ada&njo$, je$e a da je mi$limo !ao !raj. Ao jea!o%er i ?enjaminoa mi$ao. jego me$ijanizam alja (onaj(rije razumei na ajna)in. 4aradigma za razumeanje $ada&njo$i je me$ijan$!o do'a. judi (one!adele da $am (rei&e (e$imi$i)an. Ao ne razumem. Aa, 'ii (e$imi$, zna)i u ome

$lu)aju 'ii ja$an. i$am ni najmanje (e$imi$i)an, no $a!a!o $am malo ne(oerlji(rema odi&e do'rim o$e#ajima.

ierauren+ U !ojim !oordinaama (romi&ljae $ada&njo$ !ao !aa$rouV

Egam'en+ 4o$oji jedna a)!a !oju je (rimeio e# ?enjamin !ad je re!ao da jeizanredno $anje, u !ojem iimo, (railo. Ha ra$eem u (rimed'u do !rajno$i. ;idoi$a iimo u zoni u !ojoj i&e ne (o$oji razli!oanje izme%u izuze!a i (raila. Ao,dodu&e, ne mora do#i !ao !aa$roa, moe $e, na(roi, (ojaii 'ez i!a!og renja.

Au zonu nerazli!oanja moee na#i u $a!odnenom iou u !ome ne$aju grani/e

izme%u (rianog i janog, (olii)!og i 'iolo&!og. emamo ni!a!e !rierije zarazli!oanje i $era.

ierauren+ U "Komo $a/eru" o(i$ujee !on/enra/ioni logor !ao (aradigmumoderne. ;oee li o'ja$nii odno$ izme%u e de =gure, omo $a/era i "logora"V

Egam'en+ a (o)e!u je 'ila =gura omo $a/era i ona me doela dole da gledamna Eu$/Niz u nooj (er$(e!ii. 4o!u&ao $am (romi$lii o !ojoj r$i ioa $e amo



radilo+ o $eom iou !oji je mogao 'ii uni&en, ali ne i roan. Ao je 'io !lju) da$e ono &o $e amo doga%alo $agleda iznoa.

ierauren+ Dlo)ine !oji $u 'ili (o)injeni u !on/enra/ionim logorima i izdajae iznjioe (ojedina)no$i i $aljae i u i$i (olii)!o5(rani nio $ a!ualnim

(ro'lem$!im !om(le!$ima !ao &o je (o$u(anje $ !lini)!im mra/ima ili $azilanima za !oje $e $araju "'e$(rani (ro$ori" u !onejnerima (o zra)nimlu!ama. o mi$lie o om (ogledu na olo!au$ !ao na emeljnu =guru(o$oaliarnog $eaV

Egam'en+ U(rao $u(rono ome. Da mene je logor !on!rena i$orij$!a )injeni/a!oja !ao (aradigma omogu#uje razumeanje na&e dana&nje $iua/ije. E!o je$aimo !ao (aradigmu, onda ona $ara iu$orij$!i !one!$. : drugi !ori$eolo!au$, ali ne zao da razumeju (olii!u, e# u ne!oj r$i de(oliiza/ije (olii!e,da 'i (o$igli ne&o drugo.

ierauren+ ad !ori$ie logor na aj na)in !ao (aradigmu, zar ime neo'ezre%ujee olo!au$ u njegoom i$orij$!om zna)enjuV

Egam'en+ ad !aem "(aradigma", mi$lim na ne&o (o$e (re/izno, ne!u r$umeod$!og (ri$u(a (ro'lemima, !ao &o <ou/aul na (rimer uzima (ano(i!um !ao!on!reni $arni (redme, ali ga ne o'ra%uje jedino !ao a!og, e# a!o%r i !ao(aradigmu da 'i o'ja$nio &iri i$orij$!i !one!$. <igura omo $a/era i logora $lue!ao (rimeri uoli!o &o $u !on!reni i$orij$!i enomeni. Ha i ne o'ezre%ujem,na(roi, (o!u&aam i $r$ai a!e !a!i je$u. 4oom i (o!u&aam idei !ao(aradigmu da 'i razumeo na&u $aremenu $iua/iju. Ao je $amo odre%eni na)in

i$orij$!og rada, druga)ije meod$!o (olazi&e. -a!a ui$inu zanimljia i$orij$!a!njiga (o$u(a a!o, !ao "*a ela !ralja" >rn$a anoroNi/za ili "Ludoorni!raljei" ;ar/a ?lo/a.

ierauren+ Eli i $oju (aradigmu $aljae u dale!o &iri !one!$ od (re!ode iljade godina i$orijeDa(ada, do! je <ou/aulu na(roi ana jedna !on!rena(i$orij$!a (re!reni/a u 1O. e!u.

Egam'en+ e rdim da omo $a/er moe 'ii (a$$e(arou za razumeanje/elo!u(nog i$orij$!og !one!$a. Aa o 'i 'ilo na(ro$o nemogu#e, jer a!o je

(aradigma (re&iro!a, ne moe $e $arno !ori$ii. Da mene je re) o ome da $ea)nije o'uai odre%ena $ru!ura, odno$ izme%u (raa i ioa, i zao =guraomo $a/era moe 'a/ii noo $elo na aj undamenalni odno$ izme%u (raa iioa. U o$noi, ja $am za(rao (o!u&ao (roegnui genealogiju (re!o !ronolo&!igrani/a !oje je (o$aio <ou/aul. jegoo je (odru)je rada lealo, gru'o re)eno,izme%u 1[. i 1O. e!a. o ja $am o!om $oji $udija (o$ao $e$an da je (o)ea!'io(olii!e dale!o $ariji. Aime &o moderna draa $alja 'iolo&!i io gra%ana u$redi&e $oje (olii!e, ona $amo (onoo izno$i na $elo $!rienu ezu !oju je



$uerena la$ odue! delila $ golim ioom. Aa je eza $adrana e# uEri$oelooj odred'i (oli$a !ojom $e jedno$ani (rirodni io 6zoX7 $u(ro$aljado'rom iou 6'\o$7, !oji o'eleaa $eru (olii)!og. - (ogledom na u Eri$oeloude=ni/iju mi ne moramo (iai $amo za&o "do'ar io" mora 'ii /ilj (olii!e, re'a(iai &oi&e, za&o $e za(adna (olii!a emelji na i$!lju)enju (rirodnog ioa. : &o

je za(rao odno$ izme%u (olii!e i ioa, a!o $e (o!azuje a!im da i$!lju)enjemmora 'ii i$!lju)enV 4u!i io ima u za(adnoj (olii/i u jedin$enu (redno$ da'ude ono &o !roz i$!lju)enje5u!lju)enje uemeljuje (olii)!i (ro$or )oe!a.<undamenalni !aegorijalni (ar (olii!e ne ore (ojmoi !ao (rijaelj5ne(rijaelj ,e# (u!i io5(olii)!a egzi$en/ija , zoX5'\o$, i$!lju)enje5u!lju)enje . @dale inuno$ da $e (redmeno (odru)je moga i$raianja (oma!ne $ oe i $ one $rane<ou/auloe genealogije, ali u ome ne (o$oji ni!a!a $u(rono$ na(rama o'zorunjegoog rada.

ierauren+ D'og oga (aradigma na&eg remena za a$ nije (oli$ nego logorV

Egam'en+ *a, $a!i (o!u&aj re!on$ruiranja (olii)!og (ro$ora Da(ada mora (o)ei$ ja$nim znanjem o ome da mi i&e ne znamo ni&a o !la$i)nom razli!oanjuizme%u zoX i '\o$ , izme%u (rianog i janog ioa, izme%u )oe!a !ao

jedno$ano iu#eg, )ije je me$o u !u#i, i )oe!a !ao (olii)!og $u'je!a, )ije jeme$o u gradu. @d logora nema i&e (ora!a (rema !la$i)noj (olii/i. U logorimanam je jednom zaue! oduzea mogu#no$ razli!oanja izme%u na&eg 'iolo&!og ina&eg (olii)!og ela, izme%u ne(ri!aziog5nemog i (ri!aziog5izre/iog ioa.

ierauren+ oe mogu#no$i gen$!e enologije da (roizede )oe!a 'ile $u (ood4eeru -loerdij!u da uo'li)i undamenalnu !rii!u za(adnog umani$i)!og

mi&ljenja. oje zna)enje (ridajee i noom razoju moderni 'io5znano$iV

Egam'en+ U "Komo $a/eru" $e 'aim razdajanjem (rirodnog od umanog,(olii)!og, inele!ualnog ioa. : (u!i io je a!ore#i $amo jedna izedeni/aodno$a zoX i '\o$ , (roizod jedne o(era/ije mo#i. arano da aj (ro/e$ razdajanjaide $e dalje i da moe (o(rimii najrazli)iije o'li!e. Ao je o)igledno. U(rao $adaradim ] a o moda odi (rema -loerdij!oim ezama, (rema (ro'lemuumanizma ] na (o!u&ajima da na$aim <ou/auloa razmi&ljanja o odno$u )oe!5ioinja. Ao razli!oanje ne razmaram u odno$u (rema ne!oj izanj$!oj ioinji,e# !ao razli!oanje !oje e)e !roz $amog )oe!a, !oje u $amom elu razdaja na&

animalni io od inele!ualnog i umanog. Lini $e !ao da je aj odno$ ne!a r$a$roja za (roizodnju ljudi. Ao $e moda ja!o (ri'liaa onome &o -loerdij!(odrazumijea (od umanizmom, (remda $e na&a (olazi&a ja!o razli!uju. Haerujem da je )oe! naj(re 'io (roizeden razdajanjem izme%u ioinje i )oe!a u$ojoj nurini. Loe! je (ri ome (o!rea) i (roizod oga (ro/e$a. Arenuno me ja!ozao!u(lja o (roure)je, o da 'udemo $roj da 'i$mo u $e'i mogli (roize$i)oe!a. 4ro'lem $e ne $a$oji jedno$ano u ome da i$raimo !a!o da $e o(e$(oje e de $ari !oje $u jednom 'ile odojene, da!le ne umani$i)!i (ro'lem



$!lada me%u njima. e radi $e a!o%er ni o ome da zauzmemo $ranu za ili (roiumanizma, e# o ome da druga)ije (ri$u(imo (ro'lemu )oe!a. U na&oj !uluri)oe! je ue! zami&ljan !ao $(oj ela $ du&om, $(oj ne)eg iog $ jezi!om,(rirodnog elemena $a $o/ijalnim, na(rirodnim ili 'oan$!im elemenom. a$u(roome, moramo nau)ii (romi&ljai ono &o na$aje iz radajanja i elemenaa i (iai

o (ra!$i i (olii/i iza oga. o je )oe! za(rao a!o je (oligon deljenja i ne(re!idnirazdajanjaV Gadii na im deljenjima, (iai na !oji $e na)in )oe! odaja od ne5)oe!a, ioinj$!o od ljud$!og, )ini mi $e anijim od zauzimanja $ajali&a ueli!im ideali$i)!im (ianjima. ;oj (ro'lem je naj(re o da na%em onu (ozi/iju !oja'i $e ome mogla odu(rei. azao $am je "ormom ioa".

ierauren+ U "Komo $a/eru" u!azujee na )injeni/u !oja je e# Kannu Erendizrgla !rii/i, naime na o da $u ljud$!a (raa ue! ezana za odre%enudraljan$!u (ri(adno$, za ne!i (olii)!i io. He li u a&em !on/e(u "orme ioa"$adrana mogu#no$ da $e ljud$!a (raa !on/i(iraju druga)ijeV

Egam'en+ "Komo $a/er" je, !ao &o znae, (ri $eza! jednog niza !oji )ine daljnjeri !njige. Hedna od nji, "Komo $a/er :::" e# je iza&la+ "Gemnan$ o Eu$/Niz" ]o(rili!e "o o$aje od Eu$/Niza", ei)!i !orela, eorija $u'je!ino$i. *rugi deona !ojem u(rao radim, 'i#e i&e i$orij$!i, i$orij$!o5genealo&!o i$raianje o ome!a!o $e o'li!oao !on/e( ioa. -adraa#e izme%u o$alog i jedno ano(oglalje o enomenu gra%an$!og raa. Leri i zadnji deo 'ai#e $e !ona)no!on/e(om orme ioa. oli!o #u $e dale!o u(u&ai u emai!u ljud$!i (raa, o

jo& ne znam. 4od ormom ioa mi$lim na io !oji je a($oluno nerazdoji od$og o'li!a, '\o$ !oji je $am $oja zoX i !oji $e z'og oga ne moe odojii od nje. eradi $e ni o !a!om unierzalnom na)elu ili idealu, e# o o(erainom !on/e(u !oji

mi omogu#uje da radim na im razdajanjima. on/e(i e r$e ne 'i $meli 'iine(oznai u =lozo=ji 20. e!a+ u'ianje !od Keideggera, !od !ojeg $u 'ia! i'i$uju#e nerazlu)ii, (oi)e iz i$e $raegij$!e (ore'e.

ierauren+ U !njizi "Gemnan$ o Eu$/Niz" o$r#ee $e na jedan K^lderlino $i+"Qa$ a'er 'lei'e, $ien die *i/er" S$lo'odno (reedeno+ _@no &o o$aje,(odu(iru (e$ni/i`T. a!a (oei!a $oji iza oga !ad (i$/ima dajee ulogu $edo!a,onoga !o no$i $u'je!ino$V

Egam'en+ e rdim da $u (e$ni/i jedini. U !njizi mi je $alo do oga da (o!aem

$ru!uru $u'je!ino$i. U oj $ezi /iiram i Kannu Erend, !oja je 19WF. u jednominerjuu, na (ianje &a za nju o$aje od >ro(e (re Kilera, odgoorila+ "a o$ajeV@$aje maernji jezi!." 8erujem da je mi$lila na a($urdnu $iua/iju da goorimo

jezi!om mrog $ea, da!le mrim jezi!om. Ao mi $e u)inilo (ogodnim (rimerom za jezi! $edo!a. 4e$ni/i, $edo/i, nalaze jezi! !ao ono &o o$aje, !ao ono &onadiljaa mogu#no$ i nemogu#no$ goorenja. -u'je! je ne!a r$a "remnan5a", "(re5o$a!a", e&!o (reodia re). Ao nije 'ilo &o, &o (reo$aje, ono ozna)aaodre%enu dieren/iju. Ao je nemogu#no$ $u'je!a da $e (odudari $a $amim $o'om,



ue! o$aje ne!i o$aa!.

ierauren+ a!u ulogu igra a !on/e(/ija "o$a!a" u a&em (olii)!om mi&ljenjuV

Egam'en+ on/e( "o$a!a" (o$aje mi $e aniji, a!o%er i u mojoj u(rao

o'jaljenoj !njizi o -. 4alu, :l em(o /e re$a S"8reme !oje o$aje"T. ;orao $am(re!inui rad na "Komo $a/eru ::", jer $am o$e#ao nuno$ da na(i&em u !njigu o4alu, !omenar uz njegoe (o$lani/e Gimljanima. 4ojam "o$a!a" i amo $oji u$redi&u, naime u na)inu na !oji $e 4aao o(odi $ (ro'lemom u$(o$ae (raa irazli!oanja izme%u idoa i ne5idoa. 4o)eo $am razmi&ljai o ome !a!o $e jedannarod moe mi$lii !ao "o$aa!", ne !ao ne&o $u($an/ijalno, a!o%er ne ni u$mi$lu na&e $aremene demo!ra$!e radi/ije, !ao ne&o &o 'i imalo eze $e#inom i manjinom, e# !ao ne&o &o ue! (re5o$aje. Aime iz'egaamo$u(rono$ izme%u e#ine i manjine, jer i ona 'i o$aila ne!i o$aa! iza $e'e, iu(rao aj "o$aa!" je narod !ao (olii)!i !on/e(. ;i$lim narod !ao ne&o &o $eni!ad ne moe $r$ai !ao (ozi/ija, ni !ao e#ina ni !ao manjina. Yeli narod $e nemoe (odudarii $a $o'om, $a!i (o!u&aj da $e ne!i narod doede do (odudaranja$a $amim $o'om !aa$roa je. 4rema ome, z'ilj$!i (olii)!i $u'je! ue! je aj"o$aa!". U $a!om odlu)uju#em i$orij$!om renu!u narod $e (ozi/ionira !ao"o$aa!". i!ad ne#emo 'ii u $anju ideni=/irai ga !ao jedan narod, i anemogu#no$ da $e odredi jedan idenie odlu)uju#a je a)!a. Au $e oara rlozanimlji (u ! re&aanju (ro'lema idenieB, eni)!i i drugi. e moe 'ii a!one)eg (o(u eni)!og ideniea, jer ue! (reo$aje o$aa!. 4ored oga, rade#i na!njizi o 4alu (rona&ao $am neeroane $ari, ne&o &o #e 'ii eoma zna)ajno zai$raianje ?enjamina. @!rio $am da $e iza (aulj!a u (roj od ?enjaminoi eza"@ (ojmu i$orije" !rije $arni eolog, naime 4aao. U oj ezi $!rieni $u mnogi

naodi iz 4ala, zai$a do$loni /iai iz ueroog (reoda. ?enjamin je jednomgoorio o ume#u nao%enja 'ez naodni!a, i u(rao o on radi $ 4alom. Liao $am?enjaminoe eze $igurno iljadu (ua, ali e! $ad !ad $am radio na 4aloome!$u, mogao $am (re(oznai naode. Ao je na$luio $amo Ha!o' Aau'e$, i$raia)religija, $i drugi $u eroali da je o ido$!i ui/aj, ido$!iji od 4ala. o, o je$amo na&a (er$(e!ia u !ojoj 4ala mi$limo !ao !r&#anina. 4aao je 'io me$ijan$!iido$!i mi$lila/.

ierauren+ 8a&a !njiga o 4alu e# je do$u(na na ran/u$!om, a u(rao $e (reodina engle$!i. a!o o'ja&njaae o &o nijedno od a&i e#i dela iz (o$lednjeg do'a

nije o'jaljeno u jma)!ojV

Egam'en+ ;i$lim da 'i o (ianje radije re'alo (o$aii nema)!im izdaa)ima. o$e i)e "Komo $a/era", !oji je e# (reeden na mnoge jezi!e, (rao (reo%anja nanema)!i !u(io je jo& (re )eiri godine na!ladni! -ur!am(, !oji jo& nije (roizeo!njigu. *o! $am 'io $aeni! jedne ane alijan$!e izdaa)!e !u#e, odeli $u me

jednom u $o'u u !ojoj je 'ila )uana gomila $rani !njiga, me%u o$alim odzna)ajni (i$a/a. Eli (raa (reo%enja za nji ni$u !u(ljena zao da 'i !njige 'ile



o'jaljene, e# zao da $e $(re)i njioo o'jaljianje !od drugi izdaa)a. Aa!o $uleale amo. adam $e da e lo&e nai!e ne (o$oje i u ema)!oj. "Komo $a/er" 'i$e re'ao, !a!o $am )uo, !ona)no (ojaii oog (role#a, ali ni$am $iguran. ;oda u(ogledu re/e(/ije zai$a (o$oji jedna (o$e'no$ ema)!eP o je $e do (rene!oli!o godina 'ila zemlja u !ojoj $e moglo re#i da ;i/el <ou/aul ili Iille$ *eleuze

ni$u doi$a oz'iljni mi$lio/i. U Emeri/i ili <ran/u$!oj ili 'ilo gde drugde o doi$a ni!one 'i re!ao.

1. :zorni!+ ierauren, 1. 2. 2001., razgoor odile i (riredile Kanna eige' iYornelia 8i$mannP za Are#i (rogram Kra$!og radija (riredio i (reeo ?ori$la;i!uli#, emiirano W. J. 2001. u emi$iji _Dna/i remena`.

a je $aremeni!V

4.

a ne'e$!om $odu &o ga (romaramo no#u, zezde $ele o!ruene gu$omminom. ?udu#i da u unierzumu ima 'e$!ona)an 'roj gala!$ija i $ele#i ela,mra! &o ga idimo ne ne'u ono je &o, (rema nau)ni/ima, rai o'ja&njenje. eleo'i am $ada goorii u(rao o o'ja&njenju &o ga $aremena a$ro=zi!a daje o om

mra!u. U širenju univerzuma najudaljenije se galaksije udaljavaju od nasbrzinom tako velikom da njihova svetlost ne uspeva da dopre do nas. @no&o o(aamo !ao mra! ne'a je$e a $elo$ !oja $reloio (uuje (rema nama, ai(a! ne u$(ea da do(re do na$, 'udu#i da $e gala!$ije $ !oji dolazi udaljaaju'rzinom e#om od 'rzine $elo$i.



pažati u mraku sadašnjosti tu svetlost koja nas nastoji dosegnuti, ali ne

uspeva, to zna!i biti savremen. Dao $u $aremeni/i re!i. : zao 'ii $aremen je$e, (onaj(re, (ianje hrabrosti+ to zna!i biti kadar ne samo upreti pogled u

mrak epohe, nego takođe, opažati u tom mraku svetlost koja se, usmerena

prema nama, beskona!no od nas udaljava. : jo&+ biti ta!an na zakazanom

sastanku koji je mogu"e jedino promašiti.

Dao $ada&njo$ !oju $aremeno$ o(aa ima $lomljenu !i)mu. a&e reme,$ada&njo$, nije naime $amo ono najudaljenije+ ni(o&o na$ ne moe do$egnui.jena $u le%a $lomljena i mi $e zadraamo a)no na me$u ra!ure. Dao $mo mu,u$(r!o$ $emu, $aremeni. 8i do'ro razumee da $e $u$re !oji je !od $aremeno$i(o$redi ne doga%a jedno$ano u ronolo&!om remenu+ ima u ronolo&!omremenu ne&o urgenno i o ga ran$ormira. E a je urgenno$ ne(rimereno$remenu, anaronizam !oji nam do(u&a da do!u)imo na&e reme u o'li!u ne!og`(rerano` !oje je i$o a!o i ne!o `(re!a$no`, u o'li!u ne!og `e#` !oje je i$o a!o ine!o `ne jo&`. @na i$oremeno ne do(u&a da u ami $ada&njo$i (re(oznamo

$elo !oje je, 'ez mogu#no$i da na$ i!ad do$egne, ne(re$an/e na (uu (remanama.

#.

@ni !oji $u na$ojali misliti savremenost, o $u mogli u)inii jedino (od u$loom da$u je ras$epili u više vremena, da $u u vreme uneli neku bitnu

nehomogenost. o moe re#i+ `moje reme` deli reme, u(i$uje u njega /ezuru idi$!oninuieP (a i(a!, u(rao om /ezurom, om iner(ola/ijom $ada&njo$i uinernu omogeno$ linearnog remena, $aremeni! o$aruje $(e/ijalan odno$me%u remenima. Ako je, kao što smo videli, savremenik onaj koji je slomio

pršljene svoga vremena %ili, u svakom slu!aju, opažao raspuklinu ili ta!kuprekida&, on od te 'rakture !ini mesto sastanka i susreta vremena i

genera$ija. ema ni)eg uzornijeg, u om $mi$lu, od (avlove ge$e !ojom i$!u&aai nagoe&aa $ojoj 'ra#i onu $aremeno$ par excellence !oja je mesijansko

vreme, biti savremenikom mesije, koje on naziva upravo )sadašnje

vreme) 6ho nyn kairos7. *e samo da je to vreme hronološki

neodređeno 6 parusia, (oraa! ri$a !oji ozna)aa !raj $iguran je i 'liza!, ali nijeizra)unlji7 nego ono ima jedinstvenu sposobnost da uspostavi odnos sa

svakim trenutkom prošlosti, da od svakog momenta ili svake epizode

biblijske pri!e napravi proro!anstvo ili pre+gura$iju 6typos, =gura, omiljeni je

4alo ermin7 sadašnjosti 6a!o je Edam, (re!o !ojeg je )oe)an$o (rimilo $mr igre, `i(` ili =gura me$ije, onoga !oji ljudima dono$i i$!u(ljenje i io7.

Ao zna)i da savremen nije samo onaj koji, opažaju"i mrak sadašnjosti,

doku!uje odlu!no svetlo savremen je također onaj koji je, razdeljuju"i i

interpoliraju"i vreme, kadar trans'ormisati ga i postaviti u odnos s drugim

vremenima, !itati istoriju na na!in koji prethodno nije bio poznat, )$itirati)

prema nužnosti koja nipošto ne proizlazi iz njegove samovolje, nego iz



neophodnosti na koju on ne može ne odgovoriti. ao da ona neidljia$elo$, !oja je mra! $ada&njo$i, (roji/ira $oju $en!u na (ro&lo$, a ona,doa!nua im $no(om $en!e, $i)e $(o$o'no$ odgoaranja na minu onoga $ada.e&o od oga morao je imai na umu ;i/el <ou/aul !ad je (i$ao da $u njegoai$orij$!a i$raianja (ro&lo$i $amo $en!a doedena do eorij$!og i$(iianja

$ada&njo$i. Aa!o%e i Qaler ?enjamin !ad je (i$ao da i$orij$!i inde!$ $adran u$li!ama (ro&lo$i (o!azuje da #e one do$(ei do )iljio$i $amo u odre%enommomenu $oje i$orije.

(reeo ;ario o(i#

Documents

Đorđo Agamben Intervju