Dobitnica Državne nagrade „Oktoih” za 2013. godinu ... · U Zavodu za školstvo održan forum o udžbenicima u nastavi jezika i književnosti SNAŽNA PODRŠKA NASTAVNICIMA I

Broj 24 APRIL 2014. Izlazi mjesečno, cijena 0,40 € ISSN 0033-1686DOBITNIK 1998.

List crnogorskih prosvjetnih, kulturnih i naučnih radnika

„OKTOIHA”

„GRLICA”, prva crnogorska periodična publikacija (Cetinje, 1835-1839) „PROSVJETA” (Cetinje, 1889-1901) „PROSVJETNI RAD” (od 15. januara 1949)

ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ

Premijer Crne Gore Milo Đukanović primio studente sva tri univerziteta povodom Dana studenata – 4. aprila

VISOKO OBRAZOVANJE OKOSNICA DRŽAVNE POLITIKEPremijer Đukanović če-stitao studentima Dan studenata i istakao da je unapređenje student-skog standarda važan aspekt visokog obra-zovanja, te da je Vlada opredijeljena da u sa-radnji sa studentima radi na unapređenju te oblasti u cilju stvaranja pretpostavki za jačanje kadrovske baze i dina-miziranje tržišta rada

(Opširnije na str. 2) ■ MLADI LJUDI BIĆE U FOKUSU DRUŠTVENOG RAZVOJA: Sa sastanka kod premijera Mila Đukanovića

OBAVJEŠTENJE ČITAOCIMA

Zbog obaveza prema Zakonu o javnim nabavkama, kao i februarski i martovski, i april-ski broj lista publikovaće se, za sada, u elektronskom izdanju. Čim se za to steknu zakon-ski uslovi, objaviće se i u štampanoj formi.

Molimo cijenjene čitaoce da imaju razumijevanja i zahvaljujemo unaprijed na strpljenju.

S poštovanjem,Uredništvo „Prosvjetnog rada“.

Najtalentovaniji crnogorski učenici ostvarili nove uspjehe

PRED NAMA SU BUDUĆI NAUČNICI, ISTRAŽIVAČI I INŽENJERI– Tim učenika podgoričke Srednje stručne škole „Ivan Uskoković” osvojio je treće mjesto na Drugom međunarodnom takmičenju u robotici, koje je održano u Bukureštu. Njima je pripalo i prestižno prvo mjesto za iskazani profesionalizam. Za ovaj uspjeh zaslužni su učenici Stefan Drobnjak, Jelena Šavelić, Maja Bajčeta, Jurijoj Onišuk i Boris Bićanin, kao i mentori Vasilije Kovačević i Srđa Kostić– Ukupni pobjednik četvrtog Sajma mladih pronalazača Crne Gore je Elektrotehnička škola „Vaso Aligrudić” iz Podgorice sa inovacijom „Kućna automatika”, koju je osmi-slio učenik Nikola Rašović uz pomoć mentora Bogdana Ljeposavića. Ista maketa bila je najbolja i u kategoriji najkompleksniji pronalazak

(Opširnije na stranama 15 i 20) ■ NAJBOLJI: Mentor Bogdan Ljeposavić i učenik Nikola Rašović iz ETŠ „Vaso Aligrudić” ■ VELIKI USPJEH: Učenici podgoričke Srednje stručne škole „Ivan Uskoković" sa mentorima

Dobitnica Državne nagrade „Oktoih” za 2013. godinu: Mirjana Vučinić, profesorica biologije u OŠ „Jugoslavija”, BarKREATIVNOST I LJUBAV – IDEJE VODILJE Str. 3

Ministarstvo odbrane: Obrazovanje kadrova za potrebe Vojske Crne GoreBEZ LJUBAVI PREMA OTADŽBINI NE MOŽETE SE BAVITI OFICIRSKIM POZIVOM Str. 10–11

Intervju: Branko Banjević, književnik, književni istoričar, esejista, jedan od utemeljivača Matice crnogorske, član Savjeta RTCG MOJA I TVOJA SLOBODA NE MOŽE NIKOGA DA UGROZI AKO JE SLOBODA Str. 6– 7

U Zavodu za školstvo održan forum o udžbenicima u nastavi jezika i književnosti SNAŽNA PODRŠKA NASTAVNICIMA I DOBAR IZVOR ZNANJA Str. 2

ISPITNI CENTAR: REZULTATI DRŽAVNOG TAKMIČENJA UČENIKA Str. 5

Dječji dom „Mladost” u BijelojVELIKA KUĆA I PORODICA Str. 8–9

Komemorativna śednica u CANU povodom smrti književnika i akademika Čeda VukovićaODLAZAK VELIKOG CRNOGORSKOG STVARAOCA Str. 13

Na Univerzitetu Crne Gore održana komemorativna śednica povodom smrti akademika prof. dr Božidara Nikolića, predśednika DANUCRNOGORAC KOJI SLUŽI NA ČAST INTELEKTUALNOJ ZAJEDNICI CRNE GORE Str. 12–13

VIJESTI IZ ŠKOLA Str. 20–27

APR.2014

BROJ

24

2

AKTUELNOSTI

Visoko obrazovanje pred-stavlja okosnicu državne

politike i mladi ljudi biće u samom fokusu cjelokupnog društvenog razvoja, poruče-no je na sastanku predśed-nika Vlade Crne Gore Mila Đukanovića sa predstavnici-ma tri crnogorska univerzi-teta. Sastanku je prisustvo-vao i ministar prosvjete Sla-voljub Stijepović, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.

Premijer Đukanović je če-stitao studentima Dan stude-nata – 4. april i istakao da je unapređenje studentskog standarda važan aspekt vi-sokog obrazovanja, te da je Vlada opredijeljena da u sa-radnji sa studentima radi na

unapređenju te oblasti u cilju stvaranja pretpostavki za ja-čanje kadrovske baze i dina-miziranje tržišta rada.

Predstavnici student-skih organizacija informisali su premijera o aktivnostima koje realizuju u cilju poveća-nja zaposlenosti mladih, ak-centirajući pri tome realiza-ciju projekta „Summer job” koji ima punu podršku Vla-de i resornih ministarstava i koji ocijenjuju uspješnim. Ta-kođe su istakli da se u konti-nuitetu bave društveno kori-snim aktivnostima, posebno u cilju bolje inkluzije ranjivih grupa, kao i brojnim eduka-tivnim aktivnostima na podi-zanju svijesti studentske po-

pulacije o značaju integraci-onih procesa.

Na sastanku je ocijenje-no da je evidentan napre-dak uslova studiranja, o če-mu svjedoči više završenih i započetih infrastrukturnih i drugih projekata na povezi-vanju studentske populacije sa državnog i privatnih uni-verziteta.

U studentskoj delegaciji su sa Univerziteta Crne Go-re bili Miloš Vujošević, Miloš Pavićević i Stefan Jovanović, sa Univerziteta Donja Gori-ca Balša Lompar, Anđela Po-pović i Marko Bošković, a sa Univerziteta Mediteran Lazar Ramović i Anđela Boljević.

O. Đ.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović primio studente sva tri univerziteta povodom Dana studenata – 4. aprila

VISOKO OBRAZOVANJE OKOSNICA DRŽAVNE POLITIKEPredstavnici studentskih organizacija informisali su premijera o aktivnostima koje realizuju u cilju povećanja zaposlenosti mladih, akcentirajući pri tome realizaciju projekta „Summer job” koji ima punu podršku Vlade i resornih ministarstava i koji ocijenjuju uspješnim

■ STUDENTI SE U KONTINUITETU BAVE DRUŠTVENO KORISNIM AKTIVNOSTIMA: Studentski predstavnici kod premijera Đukanovića

Ulazak u NATO predstav-lja značajan faktor op-

stanka Crne Gore, ocijenje-no je na konferenciji „Otvo-reno NATO”, koju je u Budvi organizovao Komunikacijski tim za NATO, u okviru javnog dijaloga o evroatlantskim in-tegracijama Crne Gore.

Profesor na Pravnom fa-kultetu Univerziteta Crne Gore dr Dražen Cerović re-kao je da kod protivnika NA-TO-a postoji otpor prema postojanju države Crne Go-re. „U Crnoj Gori je problem kada argumente zamijenimo sa sentimentima, kada u po-kušaju da osnažimo politič-ki stav udaramo na nervni si-

stem ljudi koji nijesu dovolj-no sigurni. On je na panelu „Proces učlanjenja i benefi-ti” poručio da Crna Gora ne-ma rezervne građane i eko-nomske resurse, ali ima fan-tastičan geostrateški polo-žaj koji može kvalitetno da se iskoristi.

Saradnik na Univerzitetu Donja Gorica i istraživač na Institutu za strateške studije i projekcije Ivan Jovetić na-glasio je da je najveća dobit članstva u NATO „ekonom-ska šansa da se razvijate, a najveći trošak je da se pono-vi istorija”.

„Samo članstvo u NATO ne garantuje da ćete imati

ekonomski boljitak, iako ni-jedna država koja je pristu-pila NATO-u nije bilježila pad priliva ili negativne stope ra-sta. Sve su bilježile pozitiv-ne”, rekao je Jovetić.

Prema njegovim riječi-ma, indirektni troškovi član-stva u NATO su razvoj oruža-nih snaga, interoperabilnost i vojne misije, dok se direktni troškovi tiču tri NATO bužeta, i to su vojni, civilni i za struk-turne investicije.

Institut za strateške stu-dije i projekcije procijenio je da bi Crna Gora izdvajala 870.000 eura godišnje za sva tri budžeta NATO-a.

O. Đ.

U Budvi održana konferencija „Otvoreno NATO” u okviru javnog dijaloga o evroatlantskim integracijama Crne Gore

FANTASTIČAN GEOSTRATEŠKI POLOŽAJ KOJI MOŽE KVALITETNO DA SE ISKORISTI – Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore dr Dražen Cerović: „Kod protivnika NATO-a postoji otpor prema postojanju države Crne Gore”– Saradnik na Univerzitetu Donja Gorica i istraživač na Institutu za strateške studije i projekcije Ivan Jovetić: „Najveća dobit članstva u NATO ekonomska šansa da se razvijate, a najveći trošak je da se ponovi istorija”

■ Učesnici skupa u Budvi

Povodom obilježavanja Međunarodnog dana Ro-

ma, Ministarstvo prosvje-te, Zavod za školstvo i Fond za obrazovanje Roma Cr-ne Gore „REF” organanizo-vali su svečanost u podgo-ričkom KIC-u „Budo Tomo-vić”. U programu kolažnog tipa učestvovali su učenici šest osnovnih škola: „Boži-dar Vuković – Podgoričanin”, „21 maj”, „Savo Pejanović”, „Marko Miljanov”, „Vladimir Nazor” i „Vuk Karadžić”, kao i mališani predškolske ustano-ve „Đina Vrbica”. Takođe, or-ganizovana je i izložba đečjih radova i fotografija.

Kako objašnjavaju u Mi-nistarstvu prosvjete sveča-nost je bila posvećena pro-mociji i njegovanju različito-sti, jednakosti i solidarnosti, kao i ideji stvaranja društva jednakih šansi za sve. Podśe-timo, program „Podrška in-tegraciji i dobrovoljnom po-vratku interno raseljenih sta-novnika kampa na Koniku u Crnoj Gori” sprovodi se uz podršku Delegacije Evrop-ske unije u Crnoj Gori, Vla-de Crne Gore u partnerstvu sa humanitarnom organiza-cijom „HELP”.

Š. B.

Obilježen Međunarodni dan RomaNJEGOVANJE RAZLIČITOSTI, JEDNAKOSTI I SOLIDARNOSTIMinistarstvo prosvjete, Zavod za školstvo i Fond za obrazovanje Roma Crne Gore „REF” organizovali svečanost u podgoričkom KIC-u „Budo Tomović”. U programu učestvovali učenici šest podgoričkih osnovnih škola, kao i najmlađi iz Dječjeg vrtića „Đina Vrbica”

■ STVORITI DRUŠTVO JEDNAKIH ŠANSI ZA SVE: Iz programa

Na drugom forumu, odr-žanom na temu Udž-

benik u nastavi jezika i knji-ževnosti u Zavodu za škol-stvo, učestvovali su profe-sori crnogorskog-srpskog, bosanskog i hrvatskog jezi-ka i književnosti u osnovnim školama iz čitave Crne Go-re. Između ostalih, razma-trana su pitanja: Šta udžbe-nik jeste, a šta nije? Koja su to svojstva dobrog udžbeni-

ka? Koje je mjesto udžbenič-kog kompleta u savremenoj nastavi?

Učesnike je pozdravi-la Zoja Bojanić Lalović, di-rektorica Zavoda za udžbe-nike i nastavna sredstva, a u radu foruma učestvovala je i Aleksandra Vešović Iva-nović, nadzornica za jezik i književnost i koautorka udž-benika za jezik za osnovnu školu.

Forum je vodila Nađa Durković, savjetnica za izda-vaštvo u Zavodu za udžbeni-ke i nastavna sredstva. Ona je podśetila na opštu teoriju udžbenika kao žanra, krat-ku istoriju udžbenika u Crnoj Gori, proceduru i proces na-stajanja i odobravanja udž-benika, značaj pitanja u udž-beniku, kao i na kratka uput-stva za procjenu kvaliteta udžbenika.

Organizovan je i okrugli sto na istu temu tokom ko-jeg su analizirani: obuhvat-nost ciljeva iz programa, usklađenost ciljeva i aktiv-nosti učenja, predmetnost udžbenika, horizontalna ko-herentnost udžbenika, seri-je udžbenika, vertikalna ko-herentnost (razvojnost) u se-riji udžbenika za jedan pred-met, obim i otvorenost udž-benika i prilagođenost užbe-nika uzrastu učenika.

Profesori su iznosili je za-pažanja o aktuelnim udžbe-nicima za jezik i čitanke, na-vodeći primjedbe i dileme, kao i prijedloge za eventu-alne izmjene i unapređiva-nje kvaliteta udžbenika. Sa-opštavali su i svoja iskustva u korišćenju udžbenika u procesu podučavanja i uče-nja učenika. Opšti je stav da su aktuelni udžbenici snažna podrška nastavnicima i do-bar izvor znanja za učenike.

Primjer dobre prakse u korišćenju udžbenika pred-stavila je profesorica Iva-na Mitrović iz OŠ „Njegoš” sa Cetinja. Ona je govorila o interpretaciji pjesme „Moje poštovanje, vrapci”, uz kori-šćenje pitanja iz čitanke.

Lj. V.

U Zavodu za školstvo održan forum o udžbenicima u nastavi jezika i književnosti

SNAŽNA PODRŠKA NASTAVNICIMA I DOBAR IZVOR ZNANJARazmatrana pitanja: Šta udžbenik jeste, a šta nije? Koja su to svojstva dobrog udžbenika? Koje je mjesto udžbeničkog kompleta u savremenoj nastavi?

■ POZITIVNA ISKUSTVA: Sa foruma

3

APR.2014

BROJ

24

AKTUELNOSTI

Vijest da je profesorica bi-ologije u OŠ „Jugoslavi-

ja” u Baru Mirjana Vučinić do-bitnica nagrade „Oktoih” za prošlu godinu, najvišeg cr-nogorskog priznanja za do-prinos unapređivanju obra-zovno-vaspitnog rada, oda-nosti i posvećenosti nastav-ničkom pozivu, u gradu je primljena s oduševljenjem.

Za one koji dobro pozna-ju njen marljiv i predan rad, ljubav prema pozivu i đe-ci, predmetu koji predaje, to nije samo, kao što obično, u sličnim prilikama biva kurto-azna izjava da je nagrada sti-gla u „prave ruke”, već zaslu-ženo priznanje za postignute rezultate u gotovo 25 godina posvećenosti ovom teškom i odgovornom pozivu. Zbog toga je i dobila zasluženo po-vjerenje Aktiva profesora ma-tične škole, stručne javnosti i, što je njoj, kako kaže, najvaž-nije – svojih učenika i njiho-vih roditelja, koji su je, svako na svoj način, i predložili za ovo prestižno priznanje.

Uvijek motivisati učenike

Iako je pisala udžbe-nike, bila istaknuti sarad-

nik na brojnim projektima i imala nekoliko ponuda za druge poslovne angažma-ne, Vučinićka ističe da nika-da ne bi napustila učioni-cu. „Ovaj posao treba raditi s puno ljubavi i prema pozi-vu i prema đeci, a moraš vo-ljeti i predmet koji predaješ da bi učenicima na odgova-rajući način prenio znanje. Takođe je neophodno, iz dana u dan, iznova postav-ljati temelje nauke – najsjaj-nije građevine obrazovanja. Kod đece stalno treba ra-zvijati ljubav prema pred-metu i motivisati ih da ste-čena znanja povezuju, a ne da im se sve servira. Tako bi ih trebalo usmjeravati i ka-ko da uče, a to je najteže, jer đeca to ne znaju. Stalno ih treba podśećati da upore-đuju, razvrstavaju i razvija-ju kritički odnos prema sebi i svom mišljenju”, kaže pro-fesorica Vučinić.

Ona ukazuje i na značaj dopunske nastave: „Zado-voljna sam kada čujem da đeca, ponekada i samoinici-jativno, ne žaleći se na umor od prethodnih redovnih ča-sova, hoće da dođu na do-punsku nastavu, i dodatno,

zajedno sa mnom, rade i po dva-tri sata u školi. Narav-no, tada rezultati ne izosta-ju. Presrećna sam kada ne-ko, ko nije baš tako dobar iz drugih predmeta, poka-že znanje iz oblasti za ko-je sam ih ja pripremala. To-me, svakako, doprinosi i či-njenica da moj odnos sa đe-com gradim na pokušajima da ostvarim uzajamno uva-žavanje i poštovanje. Zajed-nički učestvujemo u ocjenji-vanju, izgradnji pravih život-nih vrijednosti, mnogo raz-govaramo, pa je uspjeh ne-izbježan. Đecu treba razu-mjeti. Istina je da je u ovom dobu teže od njih napraviti dobre ljude, samim tim što imaju mnogo veću slobodu, srijeću se sa brojnim izazo-vima, ali smatram da puno zavisi od samog nastavni-ka i toga koliko je spreman da im pruži”, naglašava pro-fesorica.

Vrsna metodičarka i pedagog

U maniru skromne, ali i samosvjesne osobe koja ne ističe svoja dostignuća, niti broji prekovremene nepla-ćene časove, provedene s đacima u školi, profesorica Vučinić se za dobijeno pri-znanje prvenstveno zahva-lila svojim učenicima ko-ji su, kao što je kazala, nje-na vječita inspiracija da na-preduje u pozivu koji voli, a od njih, uz postignute re-zultate u školovanju i radu, prije svega, očekuje da po-stanu dobri ljudi. Otuda i ne začuđuje činjenica da su i u protekloj godini mladi bio-lozi škole „Jugoslavija” bili ponovo najbolji u državi sa osvojenih 12 prvih mjesta – pet na opštinskim i sedam na državnim takmičenjima. Rad profesorice Vučinić ti-me potvrđuje davno reče-no: „Ne predaje učitelj ono što ŽELI, ne predaje učitelj ono što ZNA, učitelj predaje ono što JEST”. A i veliki Ge-te je na tu temu apostrofi-rao: „Ako se prema pojedin-cu odnosiš kao da je ono što treba i što može biti, on će i postati što treba i što može biti”. U tome i jeste puna vri-jednost pravog prosvjetnog radnika, upravo kao što je laureat „Oktoiha” profesori-ca biologije Mirjana Vučinić.

Ko god u životu želi ne-što da postigne, mora ima-ti cilj. Mirjana Vučinić ga je oduvijek imala. Ova vrsna metodičarka i pedagog s ponosom ističe da u svom dugom pedagoškom radu nikada nije istjerala učenika sa časa, napisala ukor, niti primijenila neku strogu re-presivnu mjeru, već je uvi-jek nalazila način da učeni-ka motiviše i zanteresuje za rad, a đeca su to uvijek vra-ćala na najbolji način. „Tač-no je da su se profesori, ka-da sam ja bila učenica, više poštovali. Prema njima smo čak imali i neko strahopo-štovanje. Danas đeca ima-ju veću slobodu, ali ih tre-

ba poštovati, uvažavati nji-hovo mišljenje, razgovarati sa njima kao sa odraslima, onda će i oni vas poštova-ti. Uvijek tražim od đece da me uvažavaju koliko i ja njih. Pokušavam da svojim ličnim primjerom i razgovorom za-jednički učestvujemo u iz-građivanju pravih životnih vrijednosti”, kazala je profe-sorica Vučinić parafraziraju-ći misao Adalberta Stiftera da je nastava mnogo lakša nego odgoj. „Za nastavu se mora samo nešto ZNATI. Za odgoj se mora nešto BITI”.

Mirjani Vučinić najte-že pada kada njen učenik na takmičenju za pola bo-da, pa čak i manje, ne osvo-ji nagradu. Ne toliko zbog nje, koliko zbog đeteta. Bu-de tu nervoze, tuge i pone-ka suza. Onda kroz razgo-vor i međusobno razumije-vanje sve to, ubrzo zajed-no prebrode. „Bitno je, ka-že, kod đece stalno razvi-jati samopouzdanje, kritič-ki odnos prema sebi i dru-gima, često koristiti pozitiv-na potkrepljenja, pohvale ti-pa: ti to možeš, odlično si to uradio i sl…”.

Profesorica Mira kao druga majka

U dugogodišnjem plod-nom radu profesorice Vu-činić bilo je mnogo nagra-da i priznanja. S poseb-nom radošću se śeća proš-le, kao veoma uspješne go-dine. „Od februara do ma-ja 2013. moji đaci su osvoji-li devet prvih mjesta: tri na opštinskom, dva na držav-nom u organizaciji Ispitnog centra i četiri na Olimpijadi znanja. Na kvizovima znanja u septembru prošle godine tri učenika su osvojila prvo mjesto, na opštinskom po-vodom „Dana bez automo-bila” i na republičkom ta-kmičenju „Otvorenih dana nauke! Ove godine na Dr-žavnom takmičenju u zna-nju učenik Josif Božović je osvojio 1. mjesto. Svaku po-bjedu svojih učenika sa nji-ma doživljavam na neki po-seban način”, kaže profeso-rica Mirjana Vučinić.

Dobrom plasmanu nje-nih učenika doprinosi i či-njenica da, ne želeći ništa da prepuste slučaju, pripre-me za takmičenja, bez obzi-ra na njihov datum održa-vanja, počinju već pvog da-na nastave u novoj školskoj godini.

Pun hvale za profesoricu Vučinić je i njen učenik Josif Božović iz IX 4 razreda, ko-ji je ove godine na Držav-nom takmičenju iz biologije osvojio 1. mjesto: „Kada smo saznali da će nam profeso-rica Mira biti razredna, nije-smo se obradovali, jer smo čuli da je stroga i zahtjev-na. Vremenom smo shvati-li da je, prije svega, pravič-na, posvećena i da želi da svoje veliko znanje podije-li sa nama. Kontakt sa njom je, osim znanja iz biologije, doprinio da shvatim i neko-liko bitnih životnih načela – prije svega da treba biti ne-sebičan, pomagati drugima i ponašati se kulturno. To su njeni putokazi, koji će mi, vjerujem, pomoći u životu. Za Vanju Vuksanović iz IX 3, profesorica Mira je kao dru-ga majka jer ih, osim zna-nju iz biologije, uči pošte-

nju i kako da budu bolji lju-di. Karla Miranović se, tako-đe, raduje časovima biolo-gije jer, kako kaže, profeso-rica Mira je za nju najposve-ćenija osoba koju poznaje, a da bi se zavolio neki pred-met bitna je i osoba koja ga predaje.

Dobitnica „Oktoiha” pri-znaje da je bila skeptična kada su je kolege predložile za najveće priznanje. „Sreć-na sam jer je nakon dugog niza godina prepoznat i rad nas koji radimo u nastavi. Primijetila sam da je u po-sljednjoj deceniji ovo veli-ko priznanje dodjeljivano isključivo direktorima, za-mjenicima direktora, uni-verzitetskim profesorima, dok su nastavnici i profesori u školama bili izopšteni”, ka-že Vučinićeva. Za nju je zani-manje koje je odabrala, ka-ko je istakla, više od profe-sije i misija u kojoj je preko četvrt vijeka.

Dubravka Janković (U sljedećem broju

predstavljamo dobitni-ka Državne nagrade „Ok-toih” JPU „Zagorka Ivano-vić” sa Cetinja)

Dobitnica Državne nagrade „Oktoih” za 2013. godinu: Mirjana Vučinić, profesorica biologije u OŠ „Jugoslavija”, Bar

KREATIVNOST I LJUBAV – IDEJE VODILJE„Ovaj posao treba raditi s puno ljubavi i prema pozivu i prema đeci, a moraš voljeti i predmet koji predaješ da bi učenicima na odgovarajući način prenio znanje. Takođe je neophodno, iz dana u dan, iznova postavljati temelje nauke – najsjajnije građevine obrazovanja. Kod đece stalno treba razvijati ljubav prema predmetu i motivisati ih da stečena znanja povezuju, a ne da im se sve servira”, kaže profesorica Vučinić

IZUZETNA VOLJA ZA RAD

Profesorica Vučinić u Baru i šire, među kolegama i nadležnima, slovi za pedagoga koji odlično poznaje vaspitno-obrazovni rad i prati novine u pedagoškoj na-uci. Ima veoma izražen smisao za organizaciju rada kako u nastavi tako i u svim oblastima poslovanja škole. Ona neprekidno radi na svom stručnom usavršavanju, prati stručnu i pedagošku literaturu, informacionu tehnologi-ju, vješto pronalazi načine da osavremeni i unaprijedi na-stavni proces. Bogato radno iskustvo, poznavanje meto-dike i didaktike, predmeta koje predaje, te želja da refor-mi obrazovanja doprinese znanjem i idejama, podstakli su ovu vrijednu profesoricu da kao koautor učestvuje u kreiranju udžbenika i radne sveske za peti razred, a au-tor je predmetnog programa za izborni predmet „Ljeko-vito bilje”, recenzent svih udžbenika, priručnika i radnih svesaka iz biologije za devetogodišnju osnovnu školu. Za nju tvrde da je metodičar koji pośeduje izuzetnu vo-lju za rad, sposobnost da ljubav prema predmetu prene-se i na svoje učenike, koji su godinama najbolji na svim opštinskim, državnim pa i regionalnim takmičenjima iz biologije. Zbog svega navedenog, Ministarstvo prosvje-te je 15. marta 2013. godine donijelo odluku da profeso-ricu Vučinić, diplomiranog biologa, unaprijedi u zvanje nastavnik viši savjetnik.

SVAKODNEVNA OKRENUTOST STRUCIMirjana Vučinić je rođena na Cetinju 1966. godine. Gimnaziju je završila u Baru, a na

Nastavničkom fakultetu u Nikšiću 1986. stekla je diplomu nastavnika biologije i hemije. Stručni ispit položila je na istoj obrazovnoj ustanovi, 1990. godine. Neku godinu kasni-je upisala je Prirodno-matematički fakultet u Podgorici i 1997. završila studije biologije i dobila zvanje diplomirani biolog – profesor biologije. Svoj prosvjetni rad započela je pri-je 24 godine u barskim osnovnim školama „Anto Đedović”, „Blažo Jokov Orlandić”, „Srbi-ja”, a od 1990. je u stalnom radnom odnosu u OŠ „Jugoslavija”.

NAGRADI SU SE MNOGI OBRADOVALI

Priznanje „Oktoih” profesorici Vučinić je, prema rije-čima direktorice škole „Jugoslavija” Lidije Raković, do-nijelo istinsku radost njihovoj školi i svakom pojedin-cu u ovom kolektivu koji danima sa neskrivenim zado-voljstvom izražavaju oduševljenje što je nagrada stigla u prave ruke. Profesorice informatike Nataša Medojević i biologije Dragana Vukčević izražavaju žaljenje što u ka-tegorije za dodjelu nagrade ne ulazi vrsta kolegijalnosti i spremnosti na saradnju koju pośeduje Mirjana Vučinić.

Profesor hemije Milonja Kastratović ne krije zadovolj-stvo što je upravo njegovoj učenici, kojoj je tada preda-vao u barskoj gimnaziji, pripalo ovo, za mnoge nedostiž-no odličje. „Znao sam još onda da će se iz onog malog, znatiželjnog i znanja željnog dragulja, izbrusiti vrstan pe-dagog i metodičar. Srećan sam što sam i ja, bar jednim malim dijelom doprinio tome, i što sam, u svojoj četrde-setogodišnjoj praksi, od svoje učenice dočekao taj dan.”

PRIJEM KOD PREDŚEDNIKA OPŠTINE

Na prestižnom priznanju profesorici Vučinić je, na posebnom u tu svrhu organizova-nom prijemu, čestitao i poželio joj puno uspjeha u daljem radu i predśednik Opštine Bar Žarko Pavićević koji je i inače, sa lokalnom upravom, godinama podržavao organizovanje opštinskog takmičenja iz biologije.„Ponosni smo što je ‘Oktoih’ ove godine dobila naša sugrađanka. Za nas ovo priznanje nije iznenađenje, jer smo upoznati sa njenim predanim radom i sjajnim rezultatima koje postiže u radu sa svojim učenicima”, kazao je Pavićević.

■ PRAVE ŽIVOTNE VRIJEDNOSTI: Vučinićeva sa gradonačelnikom Bara

■ STROGA I ZAHTJEVNA, ALI PRAVIČNA I POSVEĆENA: Mirjana Vučinić sa svojim učenicima

APR.2014

BROJ

24

4

AKTUELNOSTI

Koliko mudrosti su nam ostavili naši stari! Rekli su

da je čovjek dio tla na kome se rodi. Nekada davno, baš na ovom području golog krša ro-dio se genije. Dobi ime Rade, zvahu ga Njegoš. Živio je ži-vot vladara i vladike, a nada-sve, književnika. I kad je umro, ostavio je za sobom neizbrisiv trag u ovom tlu. Milijarde ćeli-ja sjedinile su se sa stijenama, utopile u moru. Misli su isplele svoj čarobni vijenac nad hori-zontom, a mudrost našla svo-je utočište u ljudima.

Susret sa Njegošem? Što je to do susret sa ovim brdima,

ovim kamenom, zemljom cr-nom i nježnim cvijetom, nebom i pticom. To je susret sa ovim lju-dima. U stvari, mi smo dio tog svetog tla na kojem se rodio i zato moramo biti svjesni mu-drosti na koju nam je ukazao, svjesni tog gorostasa koji, sigur-na sam, postoji u svima nama.

Znate li da cijeli svemir i tih nekoliko dimenzija koje su na-stale s velikim praskom teže ka tome da se rasprše? Ne da ne-stanu, već da se rasprše i na-prave još veći haos. I Njegoš je sam, na planini obasjanoj mu-njama, o tome često razmi-šljao, svjestan da je čovjek dio

svemira, njegov činilac. Kao ta-kav, ne teži li i on ka istome?! I pored toga, znao je Njegoš da je misao besmrtna i da ona čo-vjeku može podariti vječni ži-vot. Njegovo najjače oružje u surovoj borbi sa drugima i sa-mim sobom bilo je pero. Pišu-ći, mislio je na slobodu svoje zemlje koju je želio da uzdi-gne u svakom pogledu, da po-stane dio Evrope. Mučile su ga slutnje da će njegov narod iz-gubiti svoje dostojanstvo, svoj obraz, a da će buduće genera-cije zaboraviti svoje porijeklo.

Čitajući na časovima cr-nogorskog jezika odlomke iz

„Gorskog vijenca” koji je Njego-ša učinio besmrtnim i slavnim, shvatila sam da ga poznajem od ranije. Taj blagi pogled za-gledan u budućnost sam neđe viđela i dobro upamtila. Nema kuće koju ne krasi, nema raz-govora u kojem se ne pomene. Britke i mudre pouke o životu i za život iz njegove bogate rizni-ce, vječne su luče i neće nika-da ugasnuti. Ako nam svojom svjetlošću dodirnu i srce, neće-mo nikada izgubiti sebe.

Hana Rastoder, IX–4OŠ „Vuk Karadžić”,

PodgoricaMentorka: Natalija Lakić

Osnovnoškolska konkurencija: Druga nagrada na temu „Susret sa Njegošem − više od školske lektire“

TAJ BLAGI POGLED ZAGLEDAN U BUDUĆNOST SAM NEĐE VIĐELA I DOBRO UPAMTILAPišući, mislio je na slobodu svoje zemlje koju je želio da uzdigne u svakom pogledu, da postane dio Evrope. Mučile su ga slutnje da će njegov narod izgubiti svoje dostojanstvo, svoj obraz, a da će buduće generacije zaboraviti svoje porijeklo

NagrađeNi literarNi radovi Na koNkursu MiNistarstva prosvjete povodoM 200 godiNa od rođeNja Njegoša

U jedno mirno i sunča-no popodne, prolazeći

ulicama Herceg Novog, sje-tio sam se pjesnika i knji-ževnika najljepših stihova, sjetio sam se Njegoša…

Crkva Sv. Spasa na To-ploj, gdje je kao dječak do-šao, pokazala mu je prvo obrazovanje i susret sa knji-gom, a malo kasnije i ma-nastir Savina gdje je sticao znaje i naslućivao sve brige i radosti koje život sa so-bom donosi. Volio je Boku i njeno more, a sa obala is-pod starih kula posmatrao je i svoj Lovćen koji se, kad su sunčani dani, lijepo vidi.

Razmišljam… U glavi stihovi i Njegošev portret.

Da bismo razumjeli sti-hove Gorskog vijenca po-trebno je mnogo pažnje i strpljenja. Da li ste primje-tili da skoro svaki Njego-šev stih može biti shvaćen kao poslovica. To su slova uklesana u kamen – zauvi-jek ostaju u nama jer nose poruke i smisao postojanja.

Kažu da je Njegoš naj-boli pjesnik. Ja vjerujem da je tako. Naslućujem da se u tim stihovima krije nešto važno i veliko, a nisam sigu-ran da li sve razumijem.

Za četrnaestogodišnja-ka kao što sam ja, njegove riječi su teško razumljive. Njegova djela za mene su lavirint u kome se brzo iz-gubim. Ipak, trudim se da pronađem put.

Moram priznati da su me oduvijek interesovali životi tako velikih istorijskih ličnosti. Sve sam preduzeo kako bih što više saznao o najpoznatijem Crnogorcu.

Gledao sam dokumen-tarce, slušao Potonju uru Njegoševu, prelistavao knji-ge, enciklopedije, slušao od odraslih. Zar nije zadivlju-juće to što je Njegoš posti-gao? Dječak sa Njeguša po-stao je mislilac i vladar, dr-žavnik koji se voli i poštuje.

Njegov životni put nije bio posut ružama, ali protiv neprijatelja i nepravde bo-rio se čistim srcem i pame-ću. Zalagao se za mir i prav-du. Volio je svoj narod i že-lio da živi u slobodnoj ze-mlji.

U Gorskom vijencu, opi-sao je istorijska dešavanja, a likovi kao što su vladika Danilo, Vuk Mandušić, Vuk Mićunović, iguman Stefan, podsjećaju na Crnu Goru tog vremena i služe nam za primjer kakvi ljudi i danas trebaju biti.

Razmišljajući o Njego-šu imam osjećaj da sam ga bolje upoznao zahvaljujući njegovim stihovima, a sva-ki susret sa Njegošem biće uvijek jedno novo i lijepo iskustvo.

Krunoslav Velfel, IX–aOŠ „Ilija Kišić” Zelenika,

Herceg NoviMentor: Rajana Vrbnjak

„Susret sa Njegošem – više od školske lektire“: Treća nagrada

SVAKI NJEGOŠEV STIH MOŽE BITI SHVAĆEN KAO POSLOVICANjegov životni put nije bio posut ružama, ali protiv neprijatelja i nepravde borio se čistim srcem i pameću. Zalagao se za mir i pravdu. Volio je svoj narod i želio da živi u slobodnoj zemlji

Svako vrijeme ima svoju kob. Nekada ona dođe kao

rat, nekad kao glad. Izazova je mnogo, a rješenja nema. De-si se da čovjek mora da, sem o svojoj, odlučuje o sudbini drugih. Tada je potrebna i hra-brost i plemenitost. Svijet u kome živimo je nedokučiv, to je „sostav paklene nesloge, u nj’ ratuje duša sa tijelom, u nj’ ratuje more sa bregovima…” Ipak, ima ljudi koji su, uprkos svemu, spremni da se suoče sa problemima, ljudi koji će saču-vati razum. Jer, na kraju, „opet umna sila toržestvuje…”

U teškim okolnostima je mladi vladika Njegoš preuzeo vlast. Nastavio je tamo gđe je stao njegov prethodnik. Želio je da oformi insitucije, da moder-nizuje plemensku sredinu, da stvori državu i unese evropski duh među neobrazovano sta-novništvo. A to nije bilo lako. Kako da objasni svrhu plaćanja poreza, kako da ubijedi svjetinu da se odrekne svojih običaja! I osvajači su tu, strah i smrt kidišu za vratom. Treba istrajati i živjeti!

Naš romantizam, koji je na-stao kad je Evropa već bila pre-plavljena splinom, iznjedrio je pjesnika koji će „dovijek živje-ti”. Njegoš i danas stoji u sa-mom vrhu naše književnosti, njegov se „vijek gordi nad svi-jema vjekovima”, njegovo djelo privlači i savremenog čitaoca.

Lirski subjekat u pjesmi „Noć skuplja vijeka” je u zano-su. Proljećna noć „čuvstva ne-ka tajna budi”, smjenjuju se vi-zuelno i akustično. Poslije us-postavljanja duhovne veze s kosmosom, slijedi otkrovenje. „Trenuć mi je svaki sahat – mo-

je vreme sad ne ide…” Sve sta-je. I nastupa vječnost. A on-da… dolazi vila. Pojaviće se savršenstvo u vidu ljubavi i lje-pote, magija će im spojiti po-glede, i dok ushićenje raste… dvije duše će srasti. Ali, kada jutro otjera noć, više neće bi-ti u šatoru… zanos će presta-ti. Ostaje saznanje da je ljubav moćna, da pobjeđuje i vrijeme i prirodu, da pomaže čovjeku da pobijedi sebe samog.

Njegoševo najčitanije dje-lo svakako je „Gorski vijenac”, djelo u kome je izmiješano lir-sko, epsko i dramsko, djelo sa nacionalnom tematikom u ko-me se suprotstavljaju sloboda i imperijalizam, lično i kolek-tivno, sadašnjost i istorija.

Vladika Danilo i glava-ri strepe za svoj narod. Vlada opšta panika, jer su došli Tur-ci „da postrižu što je predu-gačko, da odliju đe je prepu-nano, da se vuci ne prejedu mesa”. Unutrašnji sukob vla-dike Danila vrhunac je dram-ske napetosti. Svjestan je svo-je odgovornosti, oprezan je, ne želi da reaguje brzopleto. Naizgled, pred njim su dva iz-bora, ali… ishod će svejedno biti tragičan. U tome se sastoji njegova tragična krivica. Vlast ima i drugu stranu medalje. Danilo je nesiguran, razmišlja o mogućim posljedicama, ali na kraju mora odlučiti.

Crna Gora je tačka dodira Istoka i Zapada, poput pleti-va satkanog od različitih sta-vova, hrišćanstva i islama, su-protstavljenih ideala. I na jed-noj i na drugoj strani stoje ju-naci vrijedni poštovanja. I po-red svih razlika, nastavljaju da

žive zajedno. A tu je i vojvoda Draško, tek stigao iz Mletaka, pod utiskom društva koje je patrijarhalnoj zajednici stra-no… Teško je razumjeti da no-vac može biti važniji od junaš-tva, da ljudi mogu biti toliko sumnjičavi, da se plaše da go-vore iskreno… Suživot naroda sa drukčijim idejama, pogle-dima na svijet, sa drugačijom kulturom, nastavljao se kroz vrijeme. Trajao je…

U pozadini, tradicionalno – žene. Sestra Batrićeva će nari-cati zbog bratovljeve smrti, a onda će se ubiti. Ruža Kasano-va pobjeći će sa Mujom Alićem, ali će njen bijeg završiti smrću. Baba će morati da zavadi na-rod kako bi spasla sopstvenu porodicu. A Ljubica Radunova će pomagati mužu kada ga na-padnu: „Žena mlada, ama soko sivi, puni puške svome gospo-daru…” Iako znamo da se Ra-dun izbavio, sudbina vjerne lju-be ostaje nepoznata…

Najveća nepoznanica ostaje smisao čovjekovog po-stojanja. „Čoek čojku tajna je najveća…” U „Luči mikrokoz-ma” Bog i Satana sukobljava-ju se i u samom čovjeku. Isku-šenja su velika, „niko srećan, a niko dovoljan, niko miran, a ni-ko spokojan”. Čovjek je mali i nemoćan pred ogromnim svi-jetom i nikada ne može spo-znati suštinu i sopstvenu svr-hu. „Što je čovjek, mora biti čovjek! Tvarca jedna te je ze-mlja vara”. Život i smrt otvara-ju niz filosofskih pitanja. Igu-man Stefan borbu vidi kao pravilo postojanja kosmosa. Drugi je nastoje odložiti na sve moguće načine. Na kra-

ju… da li suštinu čovjeka čine njegova djela!

Njegoš je predstavio čoj-stvo i junaštvo kao najveće vrijednosti tadašnjeg druš-tva: „Treba služiti česti i ime-nu”. Sloboda je najveći od svih ideala. Treba pobijediti tiraniju i ropstvo, i biti uporan i odlu-čan. Uprkos tome što je protiv-nik daleko moćniji. A što je vi-še većih junaka na drugoj stra-ni, pobjeda je vrednija. Mala zemlja istrajava u borbi. „Tvrd je orah voćka čudnovata…”

Ratnici i junaci svakoga da-na gledaju smrt, bore se za op-stanak. Svakodnevica je ispu-njena krvlju i užasom. Zato se mora i pobjeći – u emoci-je, snove, ljepotu… Vuk Man-dušić, pjesnik među junacima, sanja snahu Milonjića bana. I dodaje opštem svoj lični, jed-nako uzvišen cilj:

„Blago Andrij’ đe je poginuo,divne li ga oči oplakaše,divna li ga usta ožališe!”

Čovjek mora održati rav-notežu između tragičnog i ve-drog. Između stvarnosti i snova.

„Viša je gora od gore, naj-viša Lovćen planina…” Tamo već odavno spava veliki pje-snik. Vladao je u teškom vre-menu. Njegov kratki život bio je pun nedaća, s kojima je po-kušavao izaći na kraj. Njegoš je, služeći čovječanstvu, osta-vio neizbrisiv trag. Dao je bu-dućim generacijama poklon najveći od svih – svoju misao.

Nikola Đukanović, III–1Gimnazija „Slobodan Ške-

rović”, PodgoricaMentorka: Mirjana Perović

Srednjoškolska konkurencija: Druga nagrada na temu „Njegoš − državnik i pjesnik“

SLUŽEĆI ČOVJEČANSTVU, OSTAVIO JE NEIZBRISIV TRAGCrna Gora je tačka dodira Istoka i Zapada, poput pletiva satkanog od različitih stavova, hrišćanstva i islama, suprotstavljenih ideala. I na jednoj i na drugoj strani stoje junaci vrijedni poštovanja. I pored svih razlika, nastavljaju da žive zajedno

Vječno toržestvo umne sile.Božji dar!

A, narod nad kojim ta sila bdi i obasjava ga vječnim plame-nom – blažen i nagrađen narod.

Možda je slučajno, a mož-da i nije, što se baš na Cetinju posljednja svjetlost gasila u odaji vladike Rada.

Istorijom su ga zaslužili.Otporom i trajanjem.Veliko ime – koje pamti-

mo, izgovaramo, poštujemo i slavimo.

Prastara je njegova propo-vijed. Prastara, a uvijek nova. Njegoševska. Sveprisutna.

Sudbina mu je tešku ulogu vladara namijenila, a on je hra-brošću i duhovnošću opleme-nio. Pred licem života se nije pretvarao. Dao mu je svoje za-nose i padove, svoja pregnuća, napore napetih žila…

Ono što priroda ostavi ne-dovršenim, nagradi vještina. Oplemeni. Uljepša.

Nepokoriva je snaga duha. Ništa je ne može savladati – ni ropstvo, ni siromaštvo, ni bo-lest, niti smrt.

Neiscrpne su teme poet-ske duše Njegoševe. Zbog to-

ga su bezgranične mogućno-sti njene.

Razboritost – kormilar nje-gove misli.

Mudrost ga je podučila istini.

U amanet smo dobili riječ i čojstvo. A šta bi čovjek bio bez toga? Neskladna gomi-la znanja, slična mašini. A čo-vjek ne smije biti mašina. Za-vapiće za svojim ljudskim ci-ljem, kad-tad.

Riječ – kreacija ljudskog uma koja izaziva treptaj duše. Pobuđuje misao ili je produ-bljuje. Njena ljepota je čude-sna, a sila nenadmašna. I kao svako dobro djelo, nastaje iz najčistijih pobuda.

Slobodna je.I vječna.Ne traži dužnike.Ne znam kako…? Kao da

neka nevidljiva ruka ponekad nebom ispisuje najtananijim linijama:

„Blago tome ko dovijek živi,imao se rašta i roditi!”

Stefan Šćepanović, II–2Gimnazija „Petar Petrović

Njegoš”, DanilovgradMentor: Milan Marković

„Njegoš − državnik i pjesnik“: Treća nagrada

U AMANET SMO DOBILI RIJEČ I ČOJSTVOSudbina mu je tešku ulogu vladara namijenila, a on je hrabrošću i duhovnošću oplemenio. Pred licem života se nije pretvarao. Dao mu je svoje zanose i padove, svoja pregnuća, napore napetih žila…

Predstavnici Zavoda za školstvo Radovan Popović, Predrag Vujičić, Fadila Kaje-vić i Vesna Bulatović pośeti-li su nekoliko institucija obra-zovnog sistema u Slovačkoj. Studijsku pośetu organizo-vao je i podržao CETIR (Cen-ter for Experience Transfer on

Integration and Reforms) pro-gram Ministarstva vanjskih poslova Republike Slovačke, preko Ambasade Republike Slovačke u Crnoj Gori.

Cilj pośete bio je uspo-stavljanje bilateralne sarad-nje u domenu iskustava iz predpristupnih pregovora i

zahtjeva punopravnog član-stva u EU, radi podrške struk-turnim reformama u crnogor-skom obrazovanju i u okviru njega odsjecima za eksternu evaluaciju i za profesionalni razvoj nastavnika.

Crnogorskim predstavni-cima domaćin je bila Državna školska inspekcija. Na sastan-cima su predložene oblasti za bilateralnu saradnju. Raz-govarali su predśednikom Odbora za obrazovanje Na-rodne Skupštine Republike Slovačke Mojmirom Mamoj-kom i njegovoim saradnici-

ma. Sastanku u Ministarstvu prosvjete Republike Slovačke je prisustvovao generalni di-rektor sekcije školstva Zden-ko Krajčir. U Metodičko-pe-dagoškom centru delegaci-ju iz Crne Gore primio je re-gionalni direktor Peter Dubo-van. Delegacija je obišla i jed-nu osnovnu školu u Bratislavi.

Saradnja će biti nastavlje-na. U tom cilju biće organizo-vana pośeta crnogorskih pro-svjetnih nadzornika Državnoj školskoj inspekciji Slovačke.

Lj. V.

Predstavnici Zavoda za školstvo boravili u SlovačkojPODRŠKA STRUKTURNIM REFORMAMA U CRNOGORSKOM OBRAZOVANJU

5

APR.2014

BROJ

24

AKTUELNOSTI

SREDNJA ŠKOLA

MATEMATIKA(III razred)

1. Olja Krstović, Gimna-zija „Slobodan Škerović”, Pod-gorica (mentor Ilija Bošković)

2. Anđela Marković, Gi-mnazija „Slobodan Škerović”, Podgorica (mentorka Ivana Popović)

3. Milica Dašić, Gimnazija „Slobodan Škerović”, Podgori-ca (mentorka Snežana Delić)

FIZIKA(III razred)

1. −2. Miodrag Joksimović,

Gimnazija „Slobodan Škero-vić”, Podgorica (mentorka Ran-ka Šestović)

3. Murat Đečević, Gimna-zija „30. septembar”, Rožaje (mentorka Radmila Bajrović)

HEMIJA (III razred)

1. Sehija Dizdarević, Gi-mnazija „Miloje Dobrašino-vić”, Bijelo Polje (mentorka Zo-ra Bulatović)

2. Milica Vojinović, Gi-mnazija „Petar I Petrović Nje-goš”, Danilovgrad (mentorka Senka Đurović)

3. Andrijana Ivanović, Gi-mnazija „Slobodan Škerović”, Podgorica (mentorka Draga-na Ilić)

BIOLOGIJA(III razred)

1. −2. Kemal Dedeić, Gimna-

zija „30. septembar”, Rožaje (mentorka Suzana Dacić)

3. Adil Begović, Gimnazija „Miloje Dobrašinović”, Bijelo Po-lje (mentor Tomislav Tomović)

PROGRAMIRANJE(III razred)

1. Dejan Todorović, Gimna-zija „Slobodan Škerović”, Podgo-rica (mentorka Ana Miranović)

2. Petar Đerković, Srednja mješovita škola „Braća Selić”, Kolašin (mentor Goran Živković)

3. Petar Milosavljević, Gi-mnazija „Petar I Petrović Nje-goš”, Danilovgrad (mentor Janko Vujović)

ISTORIJA(III razred)

1. Ljubomir Raković, Gi-mnazija „Miloje Dobrašinović”, Bijelo Polje (mentorka Ljubin-ka Ćorović)

2. Milena Asanović, Gimna-zija „Slobodan Škerović”, Podgo-rica (mentor Predrag Ražnatović)

2. Nebojša Ivanović, Gi-mnazija „Slobodan Škerović”, Podgorica (mentor Predrag Ražnatović)

3. −

GEOGRAFIJA(III razred)

1. Samra Pepić, Gimnazija „30. septembar”, Rožaje (men-torka Sabaheta Ramović)

2. Anton Nuculović, Gi-mnazija „25. maj”, Tuzi (men-tor Anđeljin Dedvukaj)

3. Dušan Mrdak, Gimnazi-ja „Miloje Dobrašinović”, Bijelo Polje (mentorka Safeta Alibašić)

ENGLESKI JEZIK(III razred)

1. Bojan Knežević, Gimnazi-ja, Kotor (mentorka Ana Kašćelan)

1. Savo Kraljević, Srednja mješovita škola „I. Goran Ko-vačić”, Herceg Novi (mentorka Snežana Brajović)

2. −3. Milica Jakovljević, Gi-

mnazija „Slobodan Škerović”, Podgorica (mentorka Tanja Marinović)

RUSKI JEZIK(III razred)

1. Filip Radulović, Gi-mnazija „Stojan Cerović”, Nik-šić (mentorka Vesna Vuković)

2. Aleksandar Vučinić, Gimnazija „Miloje Dobrašino-vić”, Bijelo Polje (mentorka Bi-ljana Jakšić)

3. Bojana Przić, Gimnazija „Slobodan Škerović”, Podgori-ca (mentorka Biljana Đurišić)

FRANCUSKI JEZIK(III razred)

1. Filip Mišurović, Gimna-zija „Slobodan Škerović”, Pod-gorica (mentorka Ljubica Kr-stonijević)

2. Tijana Burzanović, Gi-mnazija „Slobodan Škerović, Podgorica (mentorka Magda-lena Popović)

3. Dejan Tošić, Gimnazi-ja „Tanasije Pejatović”, Pljevlja (mentorka Emira Hamzić)

ITALIJANSKI JEZIK(III razred)

1. Aleksandra Bojanović, Srednja stručna škola „Sergije Stanić”, Podgorica (mentorka Dragana Prorok)

2. Renato Pecović, Gimna-zija „Slobodan Škerović”, Pod-gorica (mentorka Ivana Vujović)

3. Luka Radović, Gimna-zija, Kotor (mentorka Slavica Stupić)

NJEMAČKI JEZIK(III razred)

1. Irina Tuponja, Gimnazija „Slobodan Škerović”, Podgorica (mentorka Sandra Madžarović)

2. Rialda Ramusović, Gi-mnazija „Panto Mališić”, Bera-ne (mentor Birgit Munzel)

3. Eni Radmilo, Srednja mješovita škola „Mladost”, Ti-vat (mentorka Jelena Boreta)

Pripremila: Lj. V.

ISPITNI CENTAR: REZULTATI DRŽAVNOG TAKMIČENJA UČENIKA

■ PROMOCIJA NAJBOLJIH: Sa takmičenja

OSNOVNA ŠKOLA

MATEMATIKA(VI razred)

1. Nikola Tešović, OŠ „Ol-ga Golović”, Nikšić (mentorka Slavica Čolaković)

2. Kosta Vukićević, OŠ „Štampar Makarije”, Podgori-ca (mentor Milosav Adžić)

3. Filip Došljak, OŠ „Vuk Karadžić”, Berane (mentor Dar-ko Đurašković)

MATEMATIKA(IX razred)

1. Marija Došljak, OŠ „Vuk Karadžić’”, Berane (mentorka Stojanka Gribović)

1. Ognjen Đuković, OŠ „Oktoih”, Podgorica (mentor Milenko Popadić)

2. −3. Pavle Kovačević, OŠ

„Vladislav Sl. Ribnikar” (men-tor Radoje Veličković)

FIZIKA(IX razred)

1. −2. −3. Marko Brnović, OŠ „Su-

tjeska”, Podgorica (mentorka Biljana Stojkanović)

HEMIJA(IX razred)

1. Milica Karličić, OŠ „Ri-sto Ratković”, Bijelo Polje (mentorka Selma Dobardžć)

2. Nina Kalezić, OŠ „Su-tjeska”, Podgorica (menotr Mi-omir Jevrić)

2. Milijana Zindović, OŠ „Dušan Ivović”, Kosanica – Pljevlja (mentorka Ana Milović)

3. −

BIOLOGIJA(IX razred)

1. Josif Božović, OŠ „Ju-goslavija”, Bar (mentorka Mir-jana Vučinić)

2. Nikola Vučeljić, OŠ „Anto Đedović”, Bar (mentor-ka Radmila Šćekić)

3. Itana Bojović, OŠ „Bla-žo Jokov Orlandić”, Bar (men-torka Milanka Škipina)

3. Jovana Terzić, OŠ „Mi-lan Vuković”, Herceg Novi (mentorka Zorana Grubišić)

ENGLESKI JEZIK(IX razred)

1. Ksenija Biberdžić, OŠ „Pavle Rovinski”, Podgorica (mentorka Svetlana Đurnić)

2. Martina-Mina Sa-vić, OŠ „Sutjeska”, Podgorica (mentorka Radojka Dapčević)

3. Sara Šarić, OŠ „Vla-dislav Sl. Ribnikar”, Rasovo-Bi-jelo Polje, (mentorka Andrija-na Baltić)

3. Aleksandar Slavuljica, OŠ „Vladimir Nazor”, Podgori-ca (mentorka Edita Zvrko)

RUSKI JEZIK(IX razred)

1. Ksenija Žižić, OŠ „Pavle Rovinski”, Podgorica (mentor-ka Ljiljana Ražnatović)

2. Ena Topčibašić, OŠ „Risto Ratković”, Bijelo Polje (mentorka Vera Joksimović)

3. Dunja Cmiljanić, OŠ „Risto Ratković” Bijelo Polje (mentorka Vera Joksimović)

FRANCUSKI JEZIK(IX razred)

1. Tamara Pavlović, OŠ „Salko Aljković”, Pljevlja (men-torka Ermina Vlahovljak)

2. Alma Šulović, OŠ „Salko Aljković”, Pljevlja (mentorka Ermina Vlahov-ljak)

3. Sofija Sekulić, OŠ „Štampar Makarije”, Podgo-rica (mentorka Milijana Zu-bac)

ITALIJANSKI JEZIK(IX razred)

1. Jakov Bilčić, OŠ „Bla-žo Jokov Orlandić”, Bar (men-torka Milica Milošević-Frani-ćević)

2. Karla Miranović, OŠ „Jugoslavija”, Bar (mentorka Ivana Marković)

3. Katarina Nikočević, OŠ „Anto Đedović”, Bar (menotr Radovan Orlandić)

NJEMAČKI JEZIK(IX razred)

1. Luka Ćorsović, OŠ „Da-šo Pavičić”, Herceg Novi (men-torka Tatjana Krstajić)

2. Renata Emini, OŠ „Mar-šal Tito”, Ulcinj (mentor Bernd Vogel)

3. Anisa Palević, OŠ „Be-dri Elezaga”, Vladimir-Ulcinj (mentor Ndriçim Muja)

Sastanak aktiva nastavnika ruskog jezika Nikšića, Šavnika i Plužina

VRATITI PREDMETU RANIJU POZICIJU U ŠKOLI Potrebna promocija ruskog jezika u školama od strane Ruskog kulturnog centra, Ruske ambasade, nastavnika i studenata Odsjeka za ruski jezik Filozofskog fakulteta. Neophodno mjesto savjetnika za ruski jezik u Ministarstvu prosvjete, smanjivanje granice broja učenika za formiranje grupe za ruski jezik, insistiranje na transparentnosti prilikom opredjeljivanja za izborne predmete

Suprotnosti između aktuel-nih potreba za ruskim jezi-

kom i njegova zastupljenost u školama (posebno u Nik-šiću), smanjenje broja ško-la i učenika koji izučavaju ru-ski jezik u uslovima poveća-nih aktuelnih potreba za zna-njem ovog jezika, nedovo-ljan broj časova do pune nor-me nastavnicima, te nelojalna konkurencija od strane dru-gih izbornih predmeta u ško-lama, motivi su sastanka Ak-tiva nastavnika ruskog jezi-ka Nikšića, Šavnika i Plužina, koji je održan na Filozofskom

fakultetu u Nikšiću. Skupu su prisustvovala 23 nastavnika iz pomenutih opština, Bran-ka Kankaraš, samostalna sa-vjetnica u Ministarstva pro-svjete, dva direktora osnov-nih škola, te predstavnici Od-sjeka za ruski jezik na Filozof-skom fakultetu u Nikšiću, stu-denata ruskog jezika na Filo-zofskom fakultetu u Nikšiću i Ruskog centra u Nikšiću.

Apostrofirano je da se u tri gradske škole godinama ne izučava i ne nudi ruski je-zik kao izborni predmet („Bra-ća Ribar”, „Braća Labudović” i

„Olga Golović”), kao i da u Mi-nistarstvu prosvjete nema sa-vjetnika za ruski jezik.

Učesnici su ukazali na na-gomilane probleme nastav-nika ruskog jezika, kao što su: znatno smanjen broj časova u odnosu na normu, a time i manja plata, te da se smanje-njem broja časova i učenika koji izučavaju ruski jezik, sma-njuje i mogućnost opstan-ka ruskog jezika u školama i obezbjeđivanje pune norme nastavnicima koji ga predaju.

Obrazloženo je da ima vi-še razloga zbog kojih treba

povećati izučavanje ruskog jezika. To je prije svega eko-nomski motiv. Najbrojniji su turisti iz Rusije − oko 300.000 godišnje, a dosta je agenci-ja i firmi koje konkursima za razne stručne profile radni-ka traže poznavanje ruskog jezika. Tu su i interesi drža-ve za izučavanjem ruskog je-zika (održavanje dobrih ve-za sa Rusijom), sve veća po-treba za znanjem ruskog je-zika u inostranstvu (ruski je-zik je u UN peti po broju oso-ba koje ga govore, a na četvr-tom mjestu po rasprostranje-nosti u svijetu).

Zaključeno je da je zbog realne potrebe za izučava-njem ruskog jezika, kao i po-većane šanse za zapošljava-njem mladih sa znanjem ovog jezika, potrebna promocija ru-skog jezika u školama od stra-ne Ruskog kulturnog centra, Ruske ambasade, nastavni-ka i studenata Odsjeka za ru-ski jezik Filozofskog fakulte-ta, te da je neophodno zatra-žiti od njih podršku. Takođe je potrebno tražiti mjesto savjet-nika za ruski jezik u Ministar-stvu prosvjete, smanjiti grani-ce broja učenika za formiranje

grupe za ruski jezik i insistira-ti na transparentnosti prilikom opredjelivanja učenika za iz-borne predmete, ponuditi ru-ski jezik kao izborni predmet i u školama u kojima se trenut-no ne izučava, preporučiti da se u VI razredu da prednost ruskom jeziku kao fakultativ-nom predmetu, ali i povećati

u svim školama broj učenika koji izučavaju ruski jezik pu-tem promovisanja ruskog jezi-ka na roditeljskim sastancima.

Forumom je rukovodi-lo radno tijelo u kojem su bi-li Nevenka Obradović, Vesna Vuković, Dragana Gašović, Mira Zarubica i Miluša Žugić.

Blagota Koprivica

■ NEOPHODNA POPULARIZACIJA RUSKOG JEZIKA U OSNOVNIM I SRENJIM ŠKOLAMA: Sa sastanka aktiva

ZA DRŽAVLJANE CRNE GORE 13 STIPENDIJA

Članovi radnog tijela pokrenuli su nakon sastanka niz aktivnosti za realizaciju usvojenih zaključaka. Vesna Vu-ković, Miluša Žugic i Mira Zarubica, profesorice ruskog jezika, pośetile su Rusku ambasadu koja je podržala ci-ljeve nastavnika ruskog jezika. Podršku je potpisao Alek-sandar Kaševoj, prvi sekretar za kulturu Ambasade Rusije u Crnoj Gori. On je ukazao da Ambasada na razne nači-ne pomaže izučavanje ruskog jezika u Crnoj Gori. U tom cilju, pozvao ih je na XI međunarodnu Olimpijadu iz ru-skog jezika škola u kojima se izučava ruski jezik.

On je podśetio da za školsku 2014/15. godinu Ministar-stvo prosvjete i nauke Ruske federacije za državljane Cr-ne Gore odredilo 13 stipendija za upis na obrazovne insti-tucije Ruske Federacije (srednje stručno, visoko i dodatno stručno obrazovanje). Takođe je obećao da će pobjednici na takmičenjima iz ruskog jezika i ove godine imati priliku da sa svojim mentorima otputuju u Moskvu na Olimpijadu.

Kaševoj je obećao da će pośetiti Nikšić i Aktiv nastav-nika ruskog jezika i prezentovati saradnju i podršku Am-basade aktivnostima koje vode ka popularizaciji ruskog jezika u školama.

Podršku su dobili i od Odsjeka za ruski jezik Filozof-skog fakulteta u Nikšiću, profesora, studenata i predstav-nika Ruskog kulturnog centra.

Upućen je i zahtjev ministru prosvjete Slavoljubu Sti-jepoviću, za sastanak na kojem bi predstavili nabroja-ne aktivnosti i zaključke i zatražiti da se preduzmu kon-kretne mjere u popularizaciji ruskog jezika u osnovnim i srednjim školama.

APR.2014

BROJ

24

6

Paradoks koji je malo ko vidio

Prosvjetni rad: Više dece-nija ste prisutni u crnogor-skom intelektualnom životu. Možete li uporediti najbitnije ranije periode sa sadašnjom situacijom?

Banjević: U Crnoj Gori sam neprekidno od 1964. godine. U Podgoricu sam došao u štamparsku usta-novu „Grafički zavod” i tu smo formirali izdavačku djelatnost. Mogu reći da je u Crnoj Gori, što se tiče in-stitucionalnog stvaralaš-tva, sve bilo, gotovo pusta poljana. Nije bilo instituci-ja koje se ozbiljno bave cr-nogorskom kulturom. Od svega, tada, samo je Crno-gorsko primorje imenova-no crnogorskim prefiksom. Mi smo u „Grafičkom zavo-du” počeli da koncipiramo biblioteke sa namjerom da se vrijednosti crnogorske kulture afirmišu i istaknu. Bili smo ubijeđeni da je cr-nogorska kultura oblast bez koje Crna Gora ne mo-že napredovati, što podra-zumijeva svijest o sopstve-nom jeziku, duhu i kultu-ri ali i njihovo proučavanje i afirmisanje. Bez svega to-ga Crna Gora postaje i osta-je tuđa provincija, zapušte-na i dovedena ni do čega. E, Crna Gora je tada bila dove-dena ni do čega.

Iako je Crna Gora u toku NOR-a i poslije izrasla opet u sopstveni entitet, vrati-la se sebi, iako je imala iste institucije kao i ostale jugo-slovenske republike, čak i do jednog Zavoda za mala autorska prava na Cetinju, to se sve malo po malo ta-njilo i gubilo kako je poče-la unitarizacija Jugoslavije.

Taj unitaristički trend je po-lako ali sigurno poništavao sve što je u Crnoj Gori po-stojalo kao samostalna kul-turna institucija. Tako smo se bili približili stanju nepo-stojanja crnogorske kultur-ne infrastrukture i samosvi-jesti. To je bilo vrijeme ka-snih pedesetih godina. Ne-osporno da je do tada Crna Gora bila obnovljena, izgra-đena, počeli su da se prave putevi i grade industrijski objekti koji su doprinije-li povećanju gradskog sta-novništva. Selo, koje je na neki način bilo čuvar crno-gorske tradicije, potpuno je opušćelo. Došli smo do mo-dernih radničkih naselja, ali bez svijesti o sebi. Tako da je to bio protivrječan pro-ces. Sa sociološkog stano-višta svaki proces je proti-vrječan, ali ovaj u Crnoj Go-ri je to nesumnjivo bio, po-što je veliki dio zemlje po-stao prazan. Dosta obra-zovnog kadra je otišlo van Crne Gore, jer se veliki broj ljudi školovao na strani i ta-mo se zapošljavao. U ovom smislu to poratno vrijeme je imalo dosta negativnih implikacija. Naravno, u sva-kom vremenu ima dobrih ljudi i dobrih stvari, ali jed-na svestrana analiza polo-žaja u kojem se našla Crna Gora polovinom dvadese-tog vijeka pokazala bi svu protivrječnost i složenost tih procesa. Tada je ugašen ratni entuzijazam, opšte us-hićenje i stvaralaštvo proi-zašlo iz pobjede i oslobo-đenja nakon Drugog svjet-skog rata. Nastajale su no-ve, a stare zasluge brisane. Tako je i velika zasluga Cr-ne Gore u NOR-u počela da se briše. Crna Gora se mo-rala dokazivati novim za-slugama različitog karakte-

ra. Utvrđivan je sistem pro-tiv kojeg se zvanično bori-mo. Taj paradoks malo je ko vidio.

Danas je Crna Gora, objektivno, uz sve slabo-sti koje ima, u najpovolj-nijoj poziciji u svojoj novi-joj istoriji, i pored svih ma-na institucija. Građani, ljudi koji umiju da misle i kreativ-ne snage u Crnoj Gori tre-ba zajednički da pomognu i unaprijede tu svoju pozici-ju. I to je bitni interes Crne Gore, unapređivanje civili-zacijskog i kulturnog nivoa sopstvene zemlje. Evropa bez razvijene Crne Gore ne može biti potpuna, kao i bez ostalih zemalja u re-gionu.

Prosvjetni radnici moraju prepoznati dar kod đece

Prosvjetni rad: Radili ste i kao srednjoškolski profesor. Što po Vama treba još radi-ti na planu adekvatnog obe-zbjeđenja da ukupni pro-svjetni sistem prati potrebu dosljednog utemeljenja cr-nogorskog državnog, naci-onalnog i kulturno-jezičkog bića?

Banjević: Kod nas je za-stario školski sistem, a i nije izvorno naš. I on je takođe tuđ, kao što-šta drugo. Me-tode pedagoške, nastav-ni programi, sve je to pre-pisano. U zadnje vrijeme postoje napori da se škol-ski programi prilagode Cr-noj Gori, inoviraju temama iz crnogorske istorije, kul-ture i to je za poštovanje. Ali, sam sistem je prošlost, a mladi svijet takav sistem ne prihvata kao svoj. Danas je škola neomiljena kod đe-ce, programi su dosadni, van vremena. Kada sam

bio učenik već je eksplodi-rala atomska bomba, a mo-rao sam odgovarati o ato-mu kao najmanjoj, nedje-ljivoj čestici materije. I tada je naš sistem bio za vreme-nom. Nije samo problem inoviranja programa, već je problem i kadar u prosvjeti. Kadar mora biti sposoban i talentovan i prosvjetni rad-nici moraju prepoznati dar kod đece. Moraju im ško-lu učiniti interesantnom. U najvećem stepenu naš ka-dar nije na tom nivou. Na-ma treba moderan kadar i vaspitni sistem koji će oslo-bađati potencijale đece ko-ji su ogromni.

Kada sam radio u ško-li ustanovio sam da je u odjeljenju od 30-40 đaka u prośeku dvoje bilo nespo-sobno za školu. Školski si-stem treba da pravi selek-ciju prema potrebama i pri-rodi đece. Kao i u svijetu ta-ko i kod nas treba formira-ti specijalističke škole. Đe-cu treba razvijati u smje-ru za koji je njihova priro-da zainteresovana. Škol-ski kadar je najvažnije pita-nje Crne Gore, pored držav-nih i političkih pitanja. Pro-svjetni radnici moraju vas-pitati i obrazovati genera-cije đaka do stepena da oni mogu biti kreativni u svo-jim oblastima i time ne da-ti ovom prostoru da zaosta-je, da bude bilo čija provin-cija. Ovaj prostor treba da bude agens, kreativna tač-ka svijeta. A Crna Gora kre-ativna, stvaralačka tačka ne može postati bez obrazova-nja. Oni koji žele da bude-mo i dalje provincija name-ću nam njihove, nama tu-đe, probleme kao naše. Na-ši problemi su problemi br-zog razvoja, vaspitanja đe-ce, integracije sa svijetom. A sa strane nam redovno ubace tuđu floskulu kojom se mi onda bavimo i među-sobno svađamo. Mi se mo-žemo samo raspravljati oko sopstvenog interesa, ka-ko brže napredovati na pu-

tu svjetskih integracija, ka-ko brzo postati savremeni, tehnološki razvijeni – pa-metni, slobodni i kreativ-ni ljudi.

Crnogorski interesi su okrenuti ka budućnosti a ne prošlosti

Prosvjetni rad: Jedan ste od pionira upornog i siste-matskog rada na izučava-nju, valorizaciji i prezentaci-ji crnogorskog identiteta. Ka-ko ocjenjujete postignute re-zultate?

Banjević: Čovjek koji ne-ma sopstveni identitet nije čovjek, kao ni narod. Crna Gora nikada nije bila pra-zan prostor. Ona je bila isto-rijski faktor sa slobodnim ljudima, dok je u Evropi bio feudalni i kmetski sistem. Crnogorci su znali ko su i što su. Naravno, nijesu svi nosili teret spoznaje o sebi na isti način. Nema prosto-ra u Evropi koji nešto znači, a da se odricao sebe, svo-je kulture i identiteta bez čega se ne može postoja-ti. Identitet se transformi-še kroz vrijeme, ali suština se čuva. Ne može se čuva-ti sredstvima 19. vijeka, već ovoga vijeka. Crna Gora je imala jezik i ima ga, narav-no, i danas, ima narodnu i umjetničku literaturu, dje-la koja su na razvojnoj liniji identiteta.

Crna Gora nikada nije bila autistični prostor, već uvijek povezana sa svije-tom. Gradila se i tim veza-ma sa svjetskim vrijednosti-ma. Danas moramo biti po-vezani sa modernim vrijed-nostima svijeta da bi gradi-li i branili svoj identitet. Da-našnje društveno-politič-ko stanje je povoljno za tu situaciju. Ne može se sve odjednom napraviti. Mo-ramo imati strpljenje i na-du da će se to desiti u peri-odu pred nama, ali i razvoj-nu upornost. Ovđe je uvi-jek bilo i ima tuđih intere-

sa, kojima ne smijemo bi-ti podređeni. Imamo svoje crnogorske interese okre-nute ka budućnosti, a ne prošlosti. Crna Gora nika-da nije bila bliža mogućno-sti da prati vrijeme no što je danas. Ništa nam ne smeta do naše neznanje i tuđi in-teresi povezani sa našim neznanjem, koje nepotreb-no tolerišemo. Partije koje su nus-produkti tuđih in-teresa, danas su specifikum Crne Gore. Ne znam đe to još ima.

Crna Gora ne može napredovati krnja

Prosvjetni rad: Dugo ste radili u izdavaštvu i jedan ste od pokretača i urednika reprezentativne crnogorske biblioteke „Luča”. Koliko ak-tuelno izdavaštvo i kultura u cjelini pomažu ili odmažu re-alizaciju strateških državnih naučnih projekata i ciljeva?

Banjević: Prva koncep-cijska crnogorska biliote-ka je bila „Luča”, izdavač-ke kuće „Grafički zavod”. „Luča” ima osamdesetak knjiga, a trebalo je da ih ima 100. Ali, spoljnje sna-ge nam nijesu to dozvoli-le, bili smo optuženi za „se-paratizam”. U jednom tre-nutku bili smo otpušteni s posla, mi koji smo na to-me radili bili smo prokaza-ni, dežurni krivci za odre-đenu vlast i politiku. Zna-li smo da je taj posao koji smo radili čist i da je poma-gao i ovima koji su nas pro-gonili da dođu samosvije-sti. Radili smo sve to nese-bično. Znali smo da je naj-bolja odbrana od naciona-lističkih i imperijalnih negi-ranja sa strane – kultura i stvaralaštvo. Od međurat-nog nasrtaja na Crnu Goru odbranili su je crnogorski pisci, slikari, odnosno nje-ne nacionalne, duhovne i kulturne vrijednosti. Tre-ba dovesti ljude do spo-znaje, do činjenica i vrijed-

INTERVJUIntervju: Branko Banjević, književnik, književni istoričar, esejista, jedan od utemeljivača Matice crnogorske, član Savjeta RTCG

MOJA I TVOJA SLOBODA NE MOŽE NIKOGA DA UGROZI AKO JE SLOBODAČojstvo kao branjenje drugoga od sebe i danas je aktuelno u Crnoj Gori. Matica crnogorska se temelji na vrijednosti etičkog nasljeđa, poetskoj vrijednosti crnogorskog jezika, na svijesti koja će oslobađati čovjeka i koja neće ugrožavati nikoga. To je suština crnogorske kulture. Onaj koji Crnu Goru tretira kao tuđu teritoriju nanosi veliko zlo i onome u ime koga nas tako tretira. Prosvjetni radnici moraju vaspitati i obrazovati generacije đaka do stepena da oni mogu biti kreativni u svojim oblastima i time ne dati ovom prostoru da zaostaje, da bude bilo čija provincija. Mi smo jedini narod đe se između narodnog i književnog jezika može staviti znak jednakosti. Vrijednosti crnogorske kulture i istorije mnogo su veće od onoga što se daje učenicima. Ovđe ne treba više da žive tuđi interesi kao naše zablude

BIO-BIBLIOGRAFSKA BILJEŠKABranko Banjević rođen je 3. aprila 1933. godine u selu Gostojevići, u Pješivcima, od oca

Blaža (1898 – 1979) i majke Milice (rođene Kaluđerović, 1908 – 1997). Porodica je živjela u selu Paprati, u nekoliko stotina godina staroj porodičnoj kući – Tomaševoj kuli. Kula je tada prekrivana, pa su privremeno boravili u kući Roganovića, u suśednom selu (Paprati i Gostojevići su nekad bili jedno selo – Gostojevići).

Osnovnu školu pohađao je na Bogetićima, a gimnaziju u Nikšiću i Cetinju. Filozofski fakultet završio je u Beogradu. Kao gimnazijalac objavio je prvu pjesmu u Omladinskom pokretu na Cetinju. Radio je kao novinar u Nikšiću i Beogradu i kao profesor maternjeg jezika i književnosti u Nikšiću. Od 1964. godine živi u Podgorici i radi kao urednik, glavni i odgovorni urednik i direktor izdavačke djelatnosti u Grafičkom zavodu i „Pobjedi“. Go-dine 1989. prekinut mu je radni odnos. Jedan je od osnivača Crnogorskog PEN centra. Osnivač je i prvi predśednik Crnogorskog društva nezavisnih književnika. Bio je predśed-nik Matice crnogorske, čiji je član od osnivanja.

Oženjen je Olgom Tiodorović. Ima đecu Boška i Aleksandru i unučad Balšu i Jelenu.Knjige poezijeNAPUKLO SUNCE, Grafički zavod, Titograd, 1966; GAVRAN HRANI CRNU GORU, Gra-

fički zavod, Titograd, 1972; TICA ILI JAMA, izbor poezije, biblioteka Luča, Titograd 1978; RĐOSANO SONCE, Misla, Skopje, 1984; GLASOVI, poema, Crnogorski PEN, Cetinje, 1993; BALŠINE PJESME, Podgorica, 1998; GLASOVI, izabrana poezija, Podgorica, 2002; U SVIJE-TLOJ BUDUĆNOSTI, pjesme, u izboru Glasovi, 2002; TICA ILI JAMA, pjesme, u izboru Gla-sovi, 2002; GLASOVI, poema, u izboru Glasovi, 2002.

PriredioPetar II Petrović Njegoš: PISMA, izbor Branko Banjević, pred govor Ivo Andrić, pripre-

mio za štampu dr Jevto Milović, Grafički zavod, biblioteka „Luča”, Titograd, 1967; Petar II Petrović Njegoš: PLAM U PLAMU, izbor pjesama i sti hova iz tzv. manjih djela i Svobodija-de, Grafički zavod, bib lioteka „Luča” Titograd, 1969; POLJE JADIKOVO, antologija crnogor-skih narodnih tužbalica, Grafički zavod, biblioteka „Luča”, Titograd, 1971; PLEME ZA OBLA-KOM, antologija crnogorske poezije druge polovine XIX vijeka, Grafički zavod, biblioteka „Luča”, Titograd, 1973; Nikola I Petrović: RAT CRNOGORSKI, izbor iz djela, „Pobjeda”, bibli-oteka „Luča” Titograd, 1975; Stefan Mitrović: SNIJEG I MORE, izbor poezije, „Pobjeda”, bi-blioteka „Luča”, Titograd, 1976; Joksim Radović: DOBRA NEMA ĐE LJUDI NEMA, izbor cr-nogorskih narodnih poslovica, izabrali Branko Banjević i Milorad Stojović, „Pobjeda” Tito-grad, 1975; ANTOLOGIJA CRNOGORSKE KNJIŽEVNOSTI IX – XX VIJEK, Branko Banjević i Ra-doslav Rotković IX – XVIII vijek, Čedo Vuković XIX vijek – proza, Sreten Perović XIX vijek – poezi ja, Milorad Stojović XX vijek, Stvaranje, broj 10, Titograd, 1976; Petar II Petrović Nje-goš: LUČA MIKROKOZMA, izbor, prva televizijska prezentacija, režirao Gojko Kastratović, TVCG; Mirko Banjević: DRUGA STRANA MJESEČEVA, Izbor poezije, Stvaranje, br. 3, 1985.

7

APR.2014

BROJ

24

AKTUELNOSTI

U cilju prevazilaženja prakse smještanja nez-

brinute đece mlađe od tri godine u odgovarajuće in-stitucije, u Ministarstvu pro-svjete potpisan je protokol o međusektorskoj saradnji u prevenciji institucionali-zacije đece. Akt su potpisa-li mr Predrag Bošković, mini-star rada i socijalnog stara-nja, ministar zdravlja dr Mi-odrag Radunović i Vesna Vu-čurović, pomoćnica ministra prosvjete. Dokument pred-stavlja nastavak akcije kam-panje „Svako dijete treba po-rodicu”. U Ministarstvu pro-

svjete podśećaju da insti-tucionalni smještaj ugroža-va razvoj đeteta i umanjuje njegove šanse za uključenje u život kakav imaju njegovi vršnjaci.

„Dugotrajna izolacija či-ni đecu nepripremljenom za samostalan život i odlučiva-nje, kao i kvalitetnu interak-ciju u otvorenoj sredini. Sto-ga je imperativ deinstitucio-nalizacija, afirmacija i razvoj alternativnih usluga čiji je cilj odrastanje đeteta u pri-marnoj porodici, tj. prirod-nom okruženju. Takođe, ve-oma je važno da i dalje bude-

mo usredsređeni na kvalite-tan koncept inkluzivnog ob-razovanja. Da bi se postigla rana detekcija, intervencija, učenje, razvoj, kao i psiho-socijalna podrška đeci i nji-hovim roditeljima neophod-na je saradnja sa ministar-stvima zdravlja i rada i soci-jalnog staranja. Na taj način ispunićemo principe inkluzi-je, među kojima se na prvom mjestu nalazi pravo đeteta da odrasta u primarnoj po-rodici”, poručuju iz Ministar-stva prosvjete.

Š. B.

U Ministarstvu prosvjete potpisan protokol o međusektorskoj saradnji u prevenciji institucionalizaciji đece

ODRASTANJEU PRIRODNOJ PORODICIProtokol potpisali Vesna Vučurović, pomoćnica ministra prosvjete, mr Predrag Bošković, ministar rada i socijalnog staranja i dr Miodrag Radunović, ministar zdravlja. U Ministarstvu prosvjete podśećaju da institucionalni smještaj ugrožava razvoj đeteta i umanjuje njegove šanse za uključenje u život kakav imaju njegovi vršnjaci

■ ZAJEDNIČKIM AKTIVNOSTIMA PREVENTIVNO DJELOVATI: Sa potpisivanja protokola

■ PREDSTAVLJENA PRIMJENA METODSKOG POSTUPKA „PUT STVARAOCA U NASTAVI": Sa prezentacije

nosti i do institucionalnog funkcionalizovanja te spo-znaje. U mnogim insitucija-ma ljudi su se od tada oslo-nili na te strateške kultur-ne vrijednosti koje smo mi afirmisali.

Pogledajte danas izda-nja Matice crnogorske. Mi smo na tom pravom tragu borbe za naše i svjetske vri-jednosti na ovom prosto-ru, na strateškom, najvaž-nijem nivou, ne na nivou dnevno-političkih obraču-na. Kultura se orijentiše na strateški, dugoročni, vri-jednosni interes, a svi ko-ji treba da radimo na to-me moramo pobijediti to politikantsko u vremenu. Danas Crna Gora ima do-sta kadra koji se ostvaruje na liniji suštinskog identi-teta koji bi trebalo da pre-poznaju političke instituci-je koje se moraju oslanja-ti na te rezultate. Ne može se i dalje tolerisati okupaci-oni sistem kao između dva svjetska rata. Mislim, narav-no i na tzv. crkveno pitanje. Crna Gora ne može napre-dovati krnja, ne može pre-dati nekom svoj kulturno-istorijski identitet. Onaj koji Crnu Goru tretira kao tuđu teritoriju nanosi veliko zlo i onome u ime koga nas ta-ko tretira. Svaki se prostor mora vratiti sebi i preko sopstvene vrijednosti i po-štovanja drugoga sarađiva-ti sa drugim, a ne nastojati da okupacionim sistemom približi drugoga sebi. Naš čovjek ovđe može imati di-leme i zablude, ali neka su to dileme i zablude ovoga prostora. Ovđe ne treba vi-še da žive tuđi interesi kao naše zablude.

Veliko Matičino djelo

Prosvjetni rad: Bili ste du-gogodišnji predśednik Mati-ce crnogorske. Nemjerljiv je Vaš doprinos njenom stasa-vanju i profilisanju u jednu od najznačajnijih crnogor-skih nacionalnih instituci-ja. Što je njena osnovna ulo-ga u društvu i koji je već sa-da njen najkrupniji duhovni „kapital” i nacionalna bašti-na za budućnost?

Banjević: Matica crno-gorska je institucija svijesti koja se nesebično zalagala da naše vrijednosti stignu do naših ljudi. Ljudi koji su se okupili oko Matice, njih oko 500, bili su na najbo-ljoj suštinskoj liniji napret-ka Crne Gore i njene slobo-de. Moja i tvoja sloboda ne može nikoga da ugrozi ako je sloboda. Mi smo se zala-gali za takvu svijest koja će oslobađati čovjeka i koja neće ugrožavati nikoga. To je suština crnogorske kul-ture. Marko Miljanov je, ka-da su ga pitali što je to čoj-stvo, rekao da je čojstvo ka-da braniš drugoga od sebe a junaštvo kada braniš se-be od drugoga. To je i da-nas aktuelno u Crnoj Gori. I Matica se na tome teme-ljila i temelji, na vrijedno-sti etičkog nasljeđa, poet-skoj vrijednosti našega jezi-ka. Tada smo napravili pro-gram Matice o tome kako Crna Gora treba da izgleda poslije raspada Jugoslavije i on je ocijenjen kao jedan od najboljih i najkvalitetni-jih u svojoj oblasti.

Napravili smo program kako da Matica i Crna Go-ra izađu iz te potčinjenosti iz zla 90-tih godina koje je prijetilo da nas zgazi i gazi-lo nas je, kako da se uspra-vi čovjek u ovom prosto-ru. To smo napravili u svom programu i to je veliko Ma-tičino djelo. Ukupna crno-gorska politika se približi-la tom našem programu i to je izuzetan doprinos Ma-

tice društvenoj i kulturnoj samospoznaji i orijentaciji Crne Gore.

Njegoš je govorio onako kako narod govori

Prosvjetni rad: Veoma ak-tivno ste učestvovali i u po-stavljanju standarda crno-gorskog jezika. Kakva je Va-ša ocjena sadašnje situacije primjene crnogorskog jezi-ka u prosvjeti, kulturi i nau-ci, društvu i medijima?

Banjević: Crnogorskom jeziku se ne može pristu-pati kao vještačkom jezku. On je prirodan naš jezik koji živi u svakom čovje-ku, kao i njegova norma. Njegoš nije učio gramati-ku crnogorskog jezika, on je govorio onako kako na-rod govori. To je razlika cr-nogorskog lingvističkog stanja od ostalih. Mi ima-mo taj jezik na čitavoj te-ritoriji koji se prelivao i na druge teritorije. Crnogor-ski jezik je na cijeloj terito-riji Crne Gore živio kao je-dinstveni jezik. Ima razlika, ali ta lokalna različitost go-vori o dubini i istorijskom jedinstvu našeg jezika. On je naš prirodni iskaz, nije dogovorni, vještački jezik. U drugim sredinama ni-je takva situacija, tamo se dogovaraju kojeg će obli-ka biti koja riječ, kod nas za to nema potrebe. Sada postoji Institut za crnogor-ski jezik koji je objavio rječ-nik i pravopis crnogorskog jezika. Svaka sredina ima svoje jezičko stanje. Kod nas je normativni, književ-ni jezik jednak narodnom, to nema niđe u Evropi, ni u jednom slovenskom je-ziku. Ja nikada nijesam iz gramatike ili rječnika učio jezik, ja govorim onako ka-ko sam govorio i u đetinj-stvu, kako sam naučio od oca, majke. Ja ne konstitui-šem svoj jezički izraz po-moću tuđih normi, već po-moću prirodnih normi koje žive u ovom jeziku. Mi smo jedini narod đe se između narodnog i književnog je-zika može staviti znak jed-nakosti. Između dva svjet-ska rata koje je dijete u školi napisalo bijelo umje-sto belo bilo je kažnjava-no. Bilo je zabranjeno pi-sati ijekavski.

Treba stvoriti klimu koja osposobljava medije

Prosvjetni rad: Član ste Savjeta RTCG. Kako sagle-davate ulogu ovog javnog servisa na planu sveukupne emancipacije, osobito u do-menu identitetskih i kultur-nih aspekata, crnogorskog društva? Koliko su mediji u cjelini u funkciji obrazovanja i kulture?

Banjević: Svakom siste-mu je potrebna propagan-da. Televizija, novine, to je oblik propagande onoga što radiš. Crnogorska tele-vizija je bila u teškoj mate-rijalnoj situaciji, trebalo ju je obnoviti i na tom planu se dosta uradilo. Bez pra-ve televizije, profesionalne u svim oblastima, od teh-ničkih do najsuptilnijih au-torskih, Crna Gora ne mo-že napredovati. Bez profe-sionalne štampe, a to zna-či objektivne što se posti-že najvišom profesionalno-šću. Bez ovakvih medija Cr-na Gora ne može naprijed. Kao što su joj potrebne in-vesticije za napredak, tako su joj potrebni ovakvi me-diji. Mora imati suštinske i profesionalne medije bez kojih će istinski zaostaja-ti, neće moći hvatati korak sa svijetom. Jedan od prvih zadataka crnogorske vlasti

je da napravi atmosferu za profesionalne i objektivne medije. Profesionalnost je maksimalna odgovornost koja saopštava istinu na-šim građanima. One sna-ge ili stranke čija se propa-ganda oslanja na neistinu treba da su u gubitku. Isti-nu moraju saopštavati pro-fesionalni mediji sa profesi-onalnim ljudima. Objektiv-ni mediji ne mogu biti par-tijski.

Mnogi žele da u medi-jima bude partijski pari-tet. RTCG ne smije biti kon-stituisana, niti njen savjet, po paritetu partijskom. Skupština se konstituiše na osnovu izbora, a javni ser-vis i mediji u cjelini na osno-vu profesionalnosti. Ako se to uspije, mediji će biti u društvenoj funkciji, a time i u funkciji obrazovanja i kul-ture.

Institucije treba osposo-bljavati da budu profesio-nalne, što je vrlo teško. Tre-ba stvoriti klimu koja ospo-sobljava medije.

Svaka poetska riječ je otvorena prema budućnosti

Prosvjetni rad: Osim što svojim književnim opusom pripadate savremenoj lite-raturi, Vi i svojim kritičkim i interpretativnim tekstovima stvarate modernu crnogor-sku književnost i njenu isto-riju. Koliko su rezultati svih ovih napora prisutni u od-govarajućim institucijama, osobito u prosvjetnom siste-mu, u nastavnim planovi-ma i programima, u udžbe-nicima?

Banjević: U posljednje vrijeme crnogorske litera-ture nije bilo ni u udžbeni-cima, a sada je ima. Ja mi-slim da su vrijednosti cr-nogorske kulture i istori-je mnogo veće od onoga što se interpretira učeni-cima. Svaki pisac mora bi-ti moderan pisac. Prošlost se koristi kao instrument za modernost, a ne kao nešto što je stalna voka-cija. Može se koristiti mo-tiv freske, ali iz nekog mo-dernog ugla. Sve vrijedno-sti prošlosti žive u poetskoj riječi, žive na moderan i sa-vremen način, što se otkri-va u poetskom jeziku ljudi, u trajnom djelu. Svaka po-etska riječ je otvorena pre-ma budućnosti. Ona prima budućnost. Zato mi da-nas možemo da razumije-mo grčku literaturu, Njego-ša, jer je poetska riječ traj-na, ona je otvorena, ona je istina koja veže generaci-je, bez toga ne bi postojao kontinuitet svijeta, sve bi divljaštvo srušilo. Poetska riječ tu trajnost čuva, ču-va vrijednost čovjeka kroz vremena i povezuje čovje-ka kroz vremena. Ta vre-menska veza živi u svakoj poetskoj riječi. Bez trajne niti u poetskoj, umjetnič-koj riječi nema istorije čo-vječanstva, jer se ona ču-va u tom kontinuitetu vri-jednosti. Grčka, egipatska civilizacija su uništene, ali su ostale u poetskoj riječi i u drugom nasljeđu. Razor-ne, demonske sile istori-je stalno napadaju tu oso-binu poetske riječi kako bi prekinule kontinuitet čo-vječanstva. Crnogorska li-teratura tu vrijednost na poseban način čuva i bra-ni. Ideje su ono što je naj-potrebnije, ideje su samo-svijest koja stvara znanje, osrednjost ne stvara ideje. Za zemlje u razvoju osred-njost je pogubna, kao i za-ostajanje i zaostalost.

Razgovarao:Goran Sekulović

U Osnovnoj školi „Bla-žo Jokov Orlandić” odr-

žana je promocija priručni-ka „Kako učenicima pomoći da uspješno stvaraju usme-ne i pisane, umjetničke i ne-umjetničke tekstove-prvi ko-raci”, nastao kao rezultat re-alizacije istoimenog projekta Zavoda za školstvo. Prezen-taciji su prisustvovali pred-stavnici svih barskih i ulcinj-skih osnovnih škola.

O ovom priručniku, koji je i jedinstvena zbirka primjera

iz prakse namijenjena na-stavi pismenosti u osnovnoj školi, govoile su dr Dušanka Popović, Nađa Durković, mr Radinka Ćinćur i Staša Bara-baš. U knjizi je predstavlje-na primjena metodskog po-stupka „Put stvaraoca u na-stavi” koji se sastoji od četiri cjeline. Prva cjelina nudi teo-rijsku podlogu, druga primje-re primjene metodskog po-stupka u nastavi za komple-tan proces i pojedine njego-ve faze, u trećoj su predstav-

ljene aktivnosti realizovane u okviru projekta, a u četvrtoj izneseni zaključci, perspekti-ve i ideje za dalji rad.

U projekat su, inače, uključene četiri škole iz Ba-ra: „Blažo Jokov Orlandić”, „Meksiko” i „Srbija”, 13 iz Podgorice, tri iz Bijelog Po-lja i dvije iz Nikšića sa uku-pno 52 nastavnika koji izvo-de nastavu crnogorskog-srp-skog, bosanskog i hrvatskog jezika i književnosti.

D. Janković

U Baru promovisan udžbenik „Kako učenicima pomoći da uspješno stvaraju usmene i pisane, umjetničke i neumjetničke tekstove – prvi koraci”

JEDINSTVENA ZBIRKA PRIMJERA IZ PRAKSE

APR.2014

BROJ

24

8

AKTUELNOSTI

Dom. Riječ koja asoci-ra i istovremeno stva-

ra ośećaj sigurnosti, topline i ljubavi. Dječji dom „Mla-dost” u Bijeloj upravo oda-je takvu sliku, i to ne sa-mo prividno. Fasada svje-že okrečena toplim boja-ma, dvorište ukrašeno ze-lenilom i cvijećem, kao i plaža tik uz objekat Doma, odaju sliku udobnog kutka. Takođe, i unutrašnjost odi-še redom i čistoćom. Podi-jeljen na nekoliko paviljo-na (onim za bebe, đevoči-ce i dječake), koji su opre-mljeni neophodnim didak-tičkim materijalom, omogu-ćava udoban boravak, uče-nje i druženje. Kako nagla-šava direktor Borislav Đu-kanović, koji je na čelu ove ustanove skoro dvije dece-nije, dom „Mladost” pred-stavlja jednu veliku kuću, tj. porodicu.

„Sve je podređeno đeci i njihovim potrebama. Da bi

dom doživljavali kao udob-no gnijezdo, svi zaposleni, počevši od vaspitača, me-dicinskog osoblja, psiholo-ga, socijalnih radnika, kao i uprave su na istom zadatku. Nastojimo da im obezbije-dimo što bolje uslove za ži-vot i rad. Zahvaljujući dona-cijama pojedinaca, kao i ko-

lektiva, zdanje je komplet-no renovirano: vešeraj, ma-gacin, zamijenjena je vodo-vodna mreža, unutrašnja i spoljašnja stolarija, opre-mljeno je odjeljenje za be-be, fiskulturna sala, reno-virani muški i ženski toale-ti, obnovljeni elektro insta-lacija i sportski tereni, dok je plaža u neposrednoj bli-zini preuređena. S obzirom na to da se posebna pažnja poklanja obrazovanju đe-ce, obezbijeđeni su odlični uslovi za rad i učenje. Opre-mili smo kompjuterski cen-tar, čitaonice i sobe, obe-zbjeđujemo pohađanje kur-seva stranih jezika, vaspitači im svakodnevno pomažu u učenju. Imamo i minibus za ekskurzije koje se organizu-ju nakon završene osnov-ne, odnosno srednje škole. Uz to, renovirano je i staro zdanje doma, koje je sada turistički objekat, namije-njen izvođenju prakse uče-nika, dok se novac koji zara-de upotrebljava za njihove potrebe”, kaže direktor Đu-kanović.

Formula uspjeha – razumijevanje i entuzijazam

On smatra da najveći iza-zov predstavlja pokazivanje ljubavi, strpljenja, razumi-

jevanja i upornosti. „Naža-lost, teška sudbina dodijeli-la je đeci koja ovđe borave da o njima brine neko ne-poznat i stran, pokušavajući da ublaži prazninu ostavlje-nog đeteta. Zaposleni ih že-le ubijediti da ovo nije mje-sto za nezbrinutu đecu, već njihova kuća i to u pravom smislu te riječi. Kada sa đe-tetom ostvarimo povjerljiv odnos, naša misija je uspje-la. Ona ne smiju ośetiti da su različiti u odnosu na dru-gu đecu. Osnovne potrebe za odjećom i hranom (ma-rende za vrijeme boravka u školi) zadovoljavaju se u skladu sa njihovim željama. Tu je i mjesečni džeparac u iznosu od 70, odnosno 100

eura u zavisnosti od uzrasta. Za svu đecu rođenu u istom mjesecu redovno organizu-jemo proslavu rođendana. U skladu sa njihovim intere-sovanjima i afinitetima or-ganizujemo različite sadr-žaje koji ispunjavaju dio nji-hovog slobodnog vremena. Budući da su veoma zainte-resovani za sportske aktiv-nosti, renovirana fiskulturna sala predstavlja pravo mje-sto za treninge, stoni tenis, fudbal i pikado. Šestoro na-ših učenika aktivni su člano-vi Fudbalskog kluba „Orjen”. I segment zdravstvene za-štite zauzima važno mjesto u njihovom odgoju. Kada je o pregledima i neophodnim intervencijama riječ, svi na-

ši štićenici imaju prioritet u KBC-u, kao i u drugim zdrav-stvenim ustanovama. Pred-nost imaju i prilikom upisa na visokoškolske obrazov-ne ustanove”, ističe direktor Đukanović.

On naglašava da ova đe-ca nikada nijesu izuzeta pri-likom organizovanja razli-čitih manifestacija, pozo-rišnih i bioskopskih pred-stava, maskenbala, nastu-pa plesnih klubova odlaska u diskoteke, organizovanja jednodnevnih izleta, plani-narenja, te obilaska kultur-no-istorijskog nasljeđa Ba-ra, Ulcinja, Podgorice, Nik-šića, Bokokotorskog zaliva, Skadarskog jezera, Orjena, Lovćena…). Tokom zimskih mjeseci, tačnije zimskog ras-pusta đeca borave na Iva-novim Koritima, u Banja Lu-ci, Užicu, Ljubljani, kao go-sti srodnih ustanova. Đu-kanović ukazuje da bi teš-ko uspjeli bez pomoći dru-gih. Hercegnovska opština predusretljivo izdvaja sred-stva za stipendiranje odlič-nih učenika i studenata (po 100 eura).

Roditeljski odnos

Budući da vaspitanje predstavlja primaran za-datak, angažovan je tim stručnih saradnika. Pored elementarnih navika higi-jene, ponašanja, razvijanja pravih vrijednosti, poput marljivosti, poštenja, po-štovanja autoriteta, neop-hodno je usaditi im vjeru u život, kao i moralne vri-jednosti. Suštinsku stvar predstavlja ulivanje ośeća-ja sigurnosti i ohrabrenja. Ne smiju im se dati lažna obećanja. Govoreći o od-nosu koji nastoje da ostva-re sa đecom, Radenka Vuki-ćević i Biljana Tomović, vas-pitačice, kažu da je njihov cilj ostvariti roditeljski od-nos, pun povjerenja i po-štovanja.

„To je veoma težak i za-htjevan put. Ipak, našim ra-zumijevanjem i strpljenjem, želimo da se približimo đe-ci. To isključuje čak i pomi-sao na morbidan strah od autoriteta. Baš, naprotiv, že-limo da ona ośete slobo-du da nam se obrate i vide u nama osobe koje im že-le najbolje. Umijeće ljubavi, prema đeci, strpljenje i vri-jeme ključni su činioci. To je plodonosniji i efektniji put, jer se tako postiže mnogo više. Iskreno, budući da su sva đeca različita, dešava-ju se situacije u kojima oš-tro reagujemo. Ne smije-mo zaboraviti ni da su đeč-ja prava proširena i oni sada imaju mnogo veću slobo-du, koju moramo poštovati. Dogovor predstavlja ključ dobrog odnosa. Strpljivim razgovorom gradimo kod njih lijepe navike i osobine: poštovanje autoriteta, cije-

Dječji dom „Mladost” u Bijeloj

VELIKA KUĆA I PORODICAZahvaljujući brojnim donacijama, ova vaspitnoobrazovna ustanova renovirana i opremljena neophodnim učilima. Svi štićenici imaju prioritet u KBC-u, kao i u drugim zdravstvenim ustanovama. Prednost imaju i prilikom upisa na visokoškolske obrazovne ustanove. Hercegnovska opština predusretljivo izdvaja sredstva za stipendiranje odličnih učenika i studenata po 100 eura. Usvajanje i hraniteljstvo najbolji vidovi socijalne zaštite

LJUBAV, VJERA I NADA…Socijalna radnica Milijana Tapušković kaže da, osim

đece koja su od rođenja stanari Doma, ima i onih koja su kasnije smještena ovđe.

„Centar za socijalni rad donosi odluku da se đeca zbog poremećenih i nestabilnih porodičnih odnosa, kao i teške bolesti ili smrti roditelja, smjeste u Dom. Od to-ga koliko se brzo atmosfera u njihovim porodicama nor-malizuje zavisi i dužina boravka đece. Ono što svom sna-gom želimo očuvati, jeste kontakt sa biološkim roditelji-ma. Neki roditelji pośećuju dijete i njeguju emotivnu ve-zu sa njim, pripremajući put za povratak porodici, dok se drugi informišu samo putem telefona. Dakle, smještaj u Domu nije trajan, on je privremen, jer mi nastojimo da pronađemo najbolje rješenje za svako dijete, a dugoroč-no to je spajanje sa porodicom, odnosno povratak njoj. Budući da je riječ o veoma zahtjevnoj poziciji, odnosno ulozi smatram da je formula koja daje rezultate puno lju-bavi, pažnje, snage, kao i vjere i nade da će se dijete vra-titi biološkoj porodici. Takođe, topao odnos prema đe-ci pokazuju i medicinske sestre, vaspitači, kao i porodič-ni vaspitači, jer to je ono što im je prije svega potrebno”, objašnjava Milijana Tapušković, socijalna radnica.

Prva adresa đe se đeca obrate kada su u problemi-ma je kancelarija psihološkinje Sandre Novaković. „Po-sebnu fazu predstavlja adaptacija. Bez obzira na okruže-nje, izmještanje iz određenih uslova predstavlja šok za dijete. Zahvaljujući zajedničkom radu stručnog tima ko-ji čine socijalni radnik i psiholog moramo utvrditi prije svega u kakvom je psihičkom stanju dijete. Njačešći pro-blem predstavlja učenje, odnosno savladavanje gradiva, jer dolaze tkz. edukativno zapuštena đeca, koja se ni na-kon perioda adaptacije ne snalaze najbolje. Tu su i ona koja imaju određene poremećaje u ponašanju, ili su sa teškim smetnjama u razvoju, a koje je potrebno pripre-mati i osposobiti sa samostalan život. Srećom, tu su vo-lonteri koji pomažu u radu sa njima. Nešto zreliji dječa-ci i djevojčice, uzrasta 17 i 18 godina, zatvoreniji su od njihovih mlađih drugara iz osnovne škole. Sazrijevanjem se javljaju i pitanja na koja je teško dati odgovor. Najče-šće pitanje glasi: „Zašto sam ostavljen? Sva đeca okriv-ljuju sebe, a na tom ośećanju temelji se sve ostalo. Pra-vi izazov je da se na njihov um i emocije djeluje smiruju-će. Prvi korak jeste uspostavljanje povjerenja na kojem se gradi cjelokupan odnos, ali se i prenosi na drugu đe-cu”, objašnjava psihološkinja Novaković.

Pismo zahvalnosti OBEĆAVAM DA ĆETE JEDNOM BITI PONOSNI NA MENE

„Rekao bih vam hvala za sve što ste učinili za mene kada bi to bilo dovoljno velika riječ. Nikada vam se neću moći odužiti za prilike koje ste mi pružili, kao i za sva vra-ta koja ste mi otvorili. Obećavam da ćete jednom biti po-nosni na mene. Do tada Vama i vašoj porodici želim sve najbolje”, stoji između ostalog, u pismu zahvalnosti, mla-dića koji je opravdao povjerenje i direktora i svih ostalih, stekavši dvije visokoškolske diplome.

POMOĆ ZAJEDNIČKIM SNAGAMA

Od 617 učenika, koliko broji OŠ „Orjenski bataljon”, njih 44 su iz đeca iz doma.

Radovan Kosović, pedagog, ističe lijepu saradnju iz-među doma „Mladost” i škole, posebno vaspitača Dra-ga Samardžića, koji se savjesno zalaže da đeca redov-no pohađaju nastavu, savladaju gradivo i postignu do-bar uspjeh u školi.

„Zajedničkim snagama trudimo se da da im pomo-gnemo i zaštitmo ih pošasti savremenog doba. Razumi-jevanje njihove situacije i podrška veoma su važni, jer želimo da i oni postanu društveno korisni članovi druš-tva. Ne smijemo zaboraviti da su sva đeca različita, te je stoga neophodno pokazivati iskreno zanimanje za njih i njihove potrebe. Problem izostajanja nije prisutan, đe-ca redovno pohađaju nastavu, njihovo vladanje je pri-mjerno, a da bi postigli solidan uspjeh nastavnici poka-zuju razumijevanje, ublažavajući kriterijume”, ističe pe-dagog Kosović.

TERET OSTAVLJENOG ĐETETA

Budući da svi štićenici nose teret ostavljenog đeteta, to snažno utiče na njihovu lič-nost i odrastanje, napredak, odnosno uspjeh u školi. Konceptom inkluzivnog obrazova-nja obuhvaćeno je oko 30 đece. Najviše je primjetan problem edukativne zapuštenosti i zaostajanja za vršnjacima. Članovi NVO „Riznica mladosti” pružaju pomoć, realizujući me-todu učenje po mjeri đeteta, koja podrazumijeva individualni rad. Rezultati su vidni i veliki. Đeca se bolje ośećaju u školi, redovno rade domaće zadatke, s puno više pažnje prate na-stavu. Drugi projekat „Ja to znam”, ja to mogu”, realizovan je u saradnji sa ovom NVO. An-gažovani su spoljni saradnici, koji su putem individualnog principa rada obuhvatili đecu od I do IV razreda. Budući da im pomažu u savladavanju gradiva, učenju, vidno se ubla-žava pojava da u starijim razredima zaostaju.

„Prelazeći iz nižih u više razrede, nakon odvajanja od učiteljice, đeca se suočavaju sa velikim problemom emotivne praznine, odnosno prilagođavanja. Takođe, teže savlada-vaju gradivo, kao i blizak kontakt sa drugarima. Značajnu ulogu u tom periodu imaju i porodični vaspitači koji im poklanjaju pažnju, pomažu u učenju, provjeravaju školsku tor-bu”, kaže Slavica Ilić, pomoćnica direktora.

Ona ukazuje da su prije 10 godina đeca bila drugačija i težila su da se što prije osamo-stale. Obično su se opredjeljivali za zanate. Današnja đeca izražavaju želju za daljim ško-lovanjem, tj. studiranjem. „Ono što je zajedničko svima koji su boravili ovđe, jeste da se međusobno snažno vežu, te tako postaju velika porodica i teško se odlučuju da napuste područje hercegnovske opštine. Stečena znanja, navike i vještine su njihove vrijednosti kojima se bore kroz život. Sadašnje generacije bezbolnije napuštaju dom, samouvjereni-ji su i žele sami brinuti o sebi”, smatra Ilićka

VASPITAČI SU PREDUSRETLJIVI

Štićenici koji su bili raspoloženi za razgovor izrazili su zadovoljstvo uslovima života u Domu. Jedino smatraju da bi slatkiša moglo biti malo više, a neki priželjkuju i veći dže-parac. Vole sport, posebno fudbal i košarku. Iako se raduju druženju sa drugarima iz Lju-bljane, Banja Luke, posebno se śećaju lijepo provedenog vremena na Ivanovim koritima, kao i mnogih ekskurzija. Kažu da su njihovi vaspitači predusretljivi i da se najčešće do-govaraju sa njima.

■ Borislav Đukanović, direktor Doma „Mladost”

■ UČENJE KROZ IGRU: Kutak opremljen neophodnim didaktičkim sredstvima

9

APR.2014

BROJ

24

AKTUELNOSTI

Crnogorsko društvo za borbu protiv raka

(CDPR) u saradnji sa Dječ-jim savezom Podgorica, ove godine (već 13. put) or-ganizuje nagradni konkurs za likovne i literarne rado-ve učenika osnovnih škola u Crnoj Gori.

Konkurs je otvoren od 10. aprila do 10. maja ove godi-ne za učenike od četvrtog do devetog razreda osnov-nih škola u Crnoj Gori.

Povod za objavljivanje konkursa je Svjetski dan bor-be protiv pušenja – 31. maj, za koji je SZO odredila, još

sredinom januara, temu za li-kovne i literarne radove u vi-du apela, upućen državama da povećaju takse – pore-ze kao sredstvo u borbi pro-tiv pušenja. To je apel, ne sa-mo za taj dan, nego i način u borbi za smanjenje pušenja u svijetu tokom čitave 2014. godine.

Likovni radovi treba da budu rađeni na formatu blo-ka br. pet, a tehnika rada je dozvoljena svim mogućim li-kovnim sredstvima, dok bi li-terarni radovi trebalo da bu-du napisani najduže na dvi-je stranice.

Radove slati najkasnije do 16. maja na adresu: JU Dječji savez Podgorica, Bokeška br. 2, 81000 Podgorica. Tročlani žiri će odabrati po tri najbolja rada iz obje oblasti i nagradi-ti ih, s tim što je prva nagra-da za mlade likovnjake i lite-rate sedmodnevni boravak u odmaralištu Dječjeg save-za Podgorice na Veruši. Na-grade za druga i treća mje-sta, kao i specijalne nagrade i pohvale najboljima u obje konkurencije, obezbjedio je CDPR u vidu knjiga.

Š. B.

Saradnja sa Dječjim savezom Podgorica

APEL PROTIV PUŠENJANagradni konkurs za likovne i literarne radove učenika od četvrtog do devetog razreda osnovnih škola u Crnoj Gori

Zavod za školstvo pośeti-le su predstavnice Regio-

nalnog centra za razvoj pre-duzetničkih kompetencija za zemlje Jugoistočne Evro-pe (SEECEL) direktorica Efka Heder i pomoćnice direkto-ra Maja Ljubić i Sandra Ron-čević. One su sa predstavni-cima ove obrazovne institu-cije razgovarale o modalite-tima za unapređivanje izu-čavanja preduzetničkog uče-nja kao ključne kompetenci-

je u osnovnim školama i gi-mnazijama.

Direktor Zavoda za škol-stvo Pavle Goranović ukazao je na značaj probnog pro-jekta „Preduzetna škola” ko-jim su bile obuhvaćene četiri osnovne škole iz Crne Gore.

„Tokom razvijanja siste-ma cjeloživotnog preduzet-ničkog učenja, u kome je preduzetništvo ključna kom-petencija, velikim dijelom smo se oslanjali na iskustva

iz ovog projekta, dok njego-vo širenje, uključivanjem če-tiri nove osnovne škole i gi-mnazije, predstavlja dodat-nu podršku našim aktivnosti-ma na polju preduzetničkog učenja”, kazao je Goranović.

Direktorica SEECEL-a Efka Heder pohvalila je značajan napredak Crne Gore i obeća-la dodatnu stručnu pomoć i podršku.

Lj. V.

Predstavnice Regionalnog centra za razvoj preduzetničkih kompetencija za zemlje Jugoistočne Evrope pośetile Zavod za školstvo

UNAPREĐIVANJE IZUČAVANJA PREDUZETNIČKOG UČENJADirektor Pavle Goranović ukazao na značaj probnog projekta „Preduzetna škola” kojim su bile obuhvaćene četiri osnovne škole iz Crne Gore

■ ZNAČAJAN NAPREDAK CRNE GORE: Sa sastanka u Zavodu

DONACIJE U Domu ističu da brojne kompanije pomažu ovoj

vaspitno-obrazovnoj ustanovi. Pored ostalih, to su: „Hi-po Alpe Adria” banka (poklonila osam kauča za dnev-ne boravke), kompanija „Telenor” Podgorica (mašine za pranje sušenje veša), „Galop inženjering” iz Budve (osam ležajeva, pelene za jednokratnu upotrebu), Ambasada SAD u Podgorici (sitnu bijelu tehniku u skladu sa želja-ma učenika školskog uzrasta pegle, fenovi i sl.), predstav-nici Ministarstva rada i socijalnog staranja (dva savreme-na TV i DVD aparata) firma „Cakan sport” iz Bara (sport-sku opremu patike i trenerke). Preduzeće „Plodovi Crne Gore” iz Podgorice, (veće količine voća i povrća), dok je prodavnica obuće „Uno” iz Nikšića obezbijedila obuću. Tu su i podgorička kladionica „Meridijan”, „Telenor” sa novogodišnjim paketićima, studenti Ekonomskog fakul-teta sa (školski pribor i slatkiše), Udruženje „Prijatelji Igala iz Novrške” (sredstva za higijenu, slatkiše i garderobu) „K i M” iz Nikšića (slatkiše i pelene) „Imlek” Boka (mliječene proizvode), „Bar kod”, Podgorica (sredstva za higijenu), pekara „Aleksandrija” (kolače). Opština Tivat i škole sa ove teritorije (garderobu, školski pribor i slatkiše), a „Baj-keri” iz Podgorice su sličnim poklonima obradovali đecu.

„Morsko dobro” iz Budve doniralo je novčani iznos od 10.000 eura, „Cemex Montenegro” iz Podgorice 6.500 eura. Glavni grad Podgorica poklonio je novac u iznosu od 2.000 eura, „Daily pres” Podgorica 3.000 eura, a Agen-cija za civilno vazduhoplovstvo 800 eura. Hotel „Splen-did” je poklonio 1.050 eura, Ruska škola 1.445 eura, Crno-gorci iz dijaspore 1.016 i Kolo srpskih sestara iz San Fran-ciska 1.105, dok je Turistička organizacija Cetinje donira-la 1.000 eura, koliko je poklonila i Societe Generale Mon-tenegro banka.

JEDINA USTANOVA ZA ĐECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA

Dječji dom „Mladost” u Bijeloj jedina je ustanova so-cijalnog tipa namijenjena zbrinjavanju đece lišene rodi-teljskog staranja, kao i one čiji je razvoj ometen poro-dičnim prilikama, uzrasta od mjesec dana do punoljet-stva. Osnovan je 1946. godine kao jedna od više ustano-va ovog tipa na teritoriji Crne Gore. Od 1960. godine jedi-na je ustanova ove vrste. Novi objekat, čija površina izno-si oko 4.000 metara kvadratnih, sagrađen je 1980. godi-ne, nakon što je u zemljotresu stradala stara zgrada. Nje-gov smještajni kapacitet iznosi 200 mjesta. Prošle godi-ne u ovom domu (januar 2013. godine) bilo je smješte-no 122 đece. Njihov broj do kraja godine smanjio se na 114, jer su neki završili školovanje, vratili se u prirodnu porodicu, usvojeni ili smješteni u hraniteljske porodice.

■ Spremni da upoznaju nepoznate

njenje drugarstva, zahval-nost… Da smo uspjeli u to-me najbolje pokazuje činje-nica da su đeca svojim po-našanjem i radom natjera-la ljude da ih prihvate. Tako im je poslije jedne ekskurzi-je, direktor jedne vaspitno-obrazovne ustanove odao priznanje, rekavši da se đeca iz Doma nijesu ni po čemu razlikovala od ostalih, osim po lijepom ponašanju”, pri-čaju vaspitačice Vukićević i Tomović.

Odlazak iz Doma

Ključni momenat pred-stavlja odlazak đece iz Do-ma. Predviđeno je da to bu-de nakon 18 godina Među-tim, kako je u ovoj ustanovi sve je podređeno njima, nji-hovi interesi su ispred pravi-la i zakona koje nalaže soci-jalna zaštita, i mnogi ostaju duže, sve do momenta ka-da njihova egzistencija bu-de jasno definisana.

„Nastojimo da u sarad-nji sa Centrom za socijal-ni rad pomognemo našim štićenicima da nakon zavr-šenog školovanja nađu po-sao, jer to predstavlja pr-vu stepenicu u lancu njiho-vog osamostaljenja i sigur-nosti. Imamo podršku Mini-starstva rada i socijalne za-štite. U nekim ustanovama ljudi su ośetljivi i spremni su da „otvore vrata” đeci iz Doma, dok neka duže čeka-ju posao. Ipak, smatram da bi naša država, tj. važne in-stitucije mogle biti angažo-vanije i mnogo više poma-gati da se naši štićenici za-posle. Nastojeći da pružimo svoj doprinos tome, nedav-no smo se obratili kompa-niji „Azmont Investment”

da nam daju precizan uvid o zanimanjima koja su im potrebna, kako bi ih đeca izabrala, dobila stipendiju za školovanje i kasnije se

zaposlila. Posebno nas ra-duje što smo u posljednje dvije godine dodijelili dva stana našim štićenicima na-kon izlaska iz Doma. Među-tim, period korišćenja smje-štaja je privremen − traje samo jednu godinu. Nada-mo se da će to vremenom postati trajno rješenje. Pro-jektom (koji smo osmisli-li) ‘Transformacija institu-cija’, naša ustanova je po-slala signal društvenim in-stitucijama o mogućnosti-ma ublažavanja gorčine ži-vota ove đece. Važna stav-ka je ideja hraniteljstva ko-ja posljednje vrijeme dobija sve veću podršku. To je ide-ja stara jednu deceniju. Sre-ćom i Unicef (Međunarodni fond za brigu o đeci i omla-dini i kvalitetu njihovog ži-votnog standarda) i Mini-starstvo rada i socijalnog staranja pružaju punu po-dršku. Još bolji vid pomo-ći bio bi osnivanje Institu-ta za majku i dijete i nadam se da će u dogledno vrije-me ova ideja biti realizova-na”, naglašava direktor Đu-kanović. On ukazuje da je nepisano pravilo je da đe-ca nikada ne prekidaju ve-ze sa domom. I kada zasnu-ju svoje porodice, ne zabo-ravljaju veliku porodicu u kojoj su odrasli.

Š. B.

■ SAVLADATI PRVE KORAKE U CRTANJU: Brižljiva pomoć vaspitačica

iz rada CrNogorskog društva za borbu protiv raka

Povodom Svjetskog da-na zdravlja, aktivisti Cr-

nogorskog društva za borbu protiv raka (CDPR) pośetili su privatnu zdravstvenu usta-novu Opšta bolnica (PZU OB) „Meljine”. Tom prilikom uru-čili su medicinskoj direktorki dr Oliveri Elez edukativni ma-terijal „Riba − hrana i lijek” za pacijente i sve one koji kori-ste usluge ove renomirane medicinske ustanove.

Riječ je o brošuri koja sa-drži osnovna obavještenja i naznake o sastavu mesa ri-ba, vitaminima i sastojcima koje sadrži, sastavu ribljeg ulja, kao i u čemu pomažu esencijalne masne kiseline koje su takođe u velikoj mje-ri prisutne u ribi i ribljem ulju. Brošura je štampana da isto-vremeno posluži pacijentima koji već imaju nekih proble-ma, ali i da bi djelovala pre-

ventivno na sve u borbi pro-tiv raznih bolesti, među koji-ma su svakako najteže kan-cer i bolesti srca i krvnih su-dova.

Svjetski dan zdravlja ove godine ima za temu transmi-sivne bolesti, odnosno bole-sti koje prenose vektori i po-praćen je sloganom „Mala bi-ća, velika prijetnja”.

O. Đ.

U pośeti privatnoj zdravstvenoj ustanovi Opšta bolnica „Meljine”

URUČILI EDUKATIVNI MATERIJAL „RIBA − HRANA I LIJEK”

APR.2014

BROJ

24

10

MLADI I ODBRANA I BEZBJEDNOST

Sistem odbrane je od po-sebnog značaja za sva-

ku državu i zahtijeva poseb-no obučene i obrazovane ka-drove. Sticanjem državnosti Crne Gore stvorila se potre-ba za razvojem sistema od-brane u skladu sa njenim be-zbjedonosnim ciljevima, in-teresima i opredjeljenjima, odnosno razvojem Vojske Cr-ne Gore za pružanje odgovo-ra na savremene izazove, rizi-ke i prijetnje.

Kako ističu u Ministar-stvu odbrane, veličina Voj-ske Crne Gore, kao i opre-djeljenje da stvaranje sop-stvenih profesionalnih voj-nih obrazovnih instituci-ja nije racionalno, odredi-li su da se oficiri za potrebe Vojske Crne Gore regrutu-ju na dva načina. Prvi, upu-ćivanjem na obrazovanje, u svojstvu kadeta, najkvalitet-nijih srednjoškolaca, koji se dobrovoljno jave, na vojne akademije u inostranstvu, u skladu sa ponudama par-tnerskih zemalja, a na osno-vu potpisanih planova bi-lateralne saradnje u oblasti odbrane. Obrazovanje ka-deta na vojnim akademija-ma u inostranstvu predstav-lja njihovo školovanje za po-ziv profesionalnog oficira osposobljenog za početne dužnosti nivoa komandira voda i pripreme za intelek-tualne i etičke izazove oficir-skog poziva, u skladu sa mi-sijama i zadacima Vojske Cr-ne Gore. Drugi, prijemom li-ca sa stečenim visokim obra-zovanjem sa civilnih fakulte-ta, koji bi poslije završene osnovne obuke i oficirske obuke, po sistemu obuke za dužnosti, gradili svoje karije-re u vojsci. Od 2008. do 2012. godine primljeno je deset li-ca sa stečenim visokim obra-zovanjem u svojstvu ofici-ra, koji su se poslije završe-ne osnovne obuke i oficirske obuke opredijelili da grade svoje karijere u vojsci.

Ministarstvo odbrane, u skladu sa ponudama ze-malja partnera, odnosno na osnovu potpisanih planova bilateralne odbrambene sa-radnje, šalje na školovanje u inostrane vojne akademi-

je kadrove za potrebe Vojske Crne Gore.

Prva grupa kadeta upu-ćena je 2007. godine u voj-ne akademije Republike Grč-ke. Od tada pa do danas, za potrebe Vojske Crne Gore, kadeti se obrazuju u Vojnoj akademiji i Vojno-medicin-skoj akademiji u Republici Sr-biji, Akademiji kopnene Voj-ske i Vazduhoplovnoj akade-miji u Republici Grčkoj, Aka-demiji kopnene vojske i Po-morskoj akademiji u Save-znoj Republici Njemačkoj, Akademiji kopnene vojske „General Mihailo Apostolski” u Republici Makedoniji, Po-morskoj akademiji u Anapo-lisu u SAD i Pomorskoj aka-demiji u Livornu, Republika Italija. Takođe je sa Kraljevi-nom Holandijom potpisan plan bilateralne saradnje za 2014. godinu, kojim su obu-hvaćene brojne aktivnosti na polju školovanja, obuke i raz-mjene iskustava. Od velikog značaja je podrška koju će Holandija pružiti u ovoj go-dini u realizaciji PELT projek-ta (Project English Langua-ge Training), u vezi sa usavr-šavanjem engleskog jezika pripadnika Vojske Crne Gore i dostizanja potrebnih spo-sobnosti za samostalnu rea-lizaciju ove vrste obuke u bu-dućem periodu.

Kako ističu u Ministarstvu odbrane, do sada su na ino-stranim vojnim akademijama diplomirala 43 kadeta i ka-detkinja. Trenutno se u ino-stranstvu školuje 27 kadeta, od čega je devet žena.

Strategijski pregled od-brane, koji je usvojila Vlada

Crne Gore u julu 2013. godi-ne, definiše jedan od priori-teta u budućem sistemu voj-nog obrazovanja oficira, a to je razvoj kapaciteta za profe-sionalno vojno obrazovanje oficira u postojećem visoko-obrazovnom sistemu Crne Gore. U skladu sa tim, pro-grami obrazovanja na viso-koobrazovnim institucijama bi obuhvatili i vojno obrazo-vanje. Na taj način bi budući oficiri stekli licencirano obra-zovanje. Ovakav vid obrazo-vanja bi omogućio sklapanje odgovarajućih partnerskih aražmana između Ministar-stva odbrane i Univerzite-ta Crne Gore, čime bi se, uz školovanje kadeta na vojnim akademijama partnerskih ze-malja, obezbijedio dovoljan broj mlađeg vojnog kadra, odnosno adekvatno popu-njavanje rodova i službi Voj-ske Crne Gore.

Školovanje za vojnog pilota

Na pitanje šta ga je moti-visalo da se opredijeli za ško-lovanje za vojnog pilota Er-dan Kunjić, kadet IV godine na Vazduhoplovnoj akade-miji u Atini, kaže da postoji mnogo motiva zbog kojih bi neko mogao da se odluči za ovaj težak, izazovan, ali i vrlo

lijep poziv. On dodaje da je tokom

školovanja imao i neispunje-nih očekivanja, ali i prijatnih iznenađenja, jer nije bio de-taljno upoznat o programu i načinu funkcionisanja akade-mije, kao i o obavezama koje ga čekaju. Ipak zadovoljan je

nivoom obuke i znanjem ste-čenim na akademiji.

„Grčka vazduhoplovna akademija je jedna od rijet-kih u svijetu u kojoj posto-ji letačka obuka za kadete, dok u većini zemalja pilo-ti ostvaruju prve letove tek poslije promocije u čin pot-poručnika. Ja već kao kadet imam preko 150 sati leta na modernom, trenažnom tipu aviona, uključujući i samo-stalne letove, što je rezulti-ralo time da već imam zavi-dan nivo samopouzdanja i sigurnosti kada je u pitanju moj poziv. Takođe, znanje i iskustvo stečeno na akade-miji je na visokom nivou, s obzirom da je letačka obu-ka vrlo složena i zahtjev-na. Vrijedi pomenuti da su se grčki piloti pokazali me-đu najuspješnijima na me-đunarodnim vojnim vježba-ma koje organizuje NATO. Pored letačke, postoji aka-demska i vojna obuka. Aka-demska sadrži preko 80 is-pita, što dosta govori o ni-vou obrazovanja akademije, dok je na vojnoj obuci glav-ni akcenat na disciplini i po-štovanju pretpostavljenih”, kaže sagovornik „Prosvjet-nog rada”.

Erdan ne krije da je ukla-panje u novu sredinu, kao i svaki susret sa nepoznatim, bilo teško. „Još teže je bilo naglo promijeniti način ži-vota, od civila do vojnika, a najteže je palo navići se na nove, cjelodnevne obaveze. Grčki jezik, iako spada u gru-pu težih jezika, lako sam sa-vladao, prije svega zahvalju-jući profesorima koji tečno govore i naš i grčki jezik, ali i svakodnevnom boravku u sredini u kojoj se taj jezik go-vori”, objašnjava Kunjić.

Raspored obaveza tokom jednog školskog dana zavise od toga na kojoj vrsti obu-ke je kadet. Za vrijeme aka-demske obuke, koja obu-hvata najveći vremenski pe-riod akademije, dan počinje u 5.55 časova, potom slijedi jutarnja gimnastika, smotra i doručak. Prisustvo preda-vanjima, koja traju od osam do 14 sati, je obavezno. Za-tim slijedi ručak, smotra, pa odmor, nakon kojeg je čas gimnastike, pa sat vreme-

na obaveznog učenja. Posli-je večere, kadetima je na ras-polaganju još sat slobodnog vremena i u 22.25 smotra na kraju dana. Akademija omo-gućava mogućnost bavlje-nja raznim sportovima, kao što su odbojka, košarka, te-nis, atletika, plivanje, samo-odbrana, streljaštvo…

Što se tiče letačke obuke, program je prilično drugačiji. Dosta vremena je posvećeno predavanjima koja su u vezi sa lećenjem, kao i konkretno za avion na kojem se obavlja obuka.

Vojna obuka, koja je naji-zrazitija tokom prvih mjesec dana, prilikom dolaska novih kadeta sastoji se uglavnom

iz vojnih vježbi, zahtjevne fi-zičke pripreme kadeta za sve obaveze i izazove koje ih če-kaju u daljem školovanju. To je ujedno i prelazni period u kojem kadet od civila posta-je vojno lice.

Erdan Kunjić priznaje da mu u početku nije bilo la-ko, nedostajala mu je poro-dica, Crna Gora… „Nostalgi-ja bila prilično velika. Nije la-ko biti daleko od svojih naj-dražih i iz jedne male sredine kao što je Crna Gora preseli-ti se u višemilionski grad. Ali pomisao da sam tu sa razlo-gom, zbog jednog cilja i či-

njenica da će mi to iskustvo pomoći koliko u životu, toli-ko i u profesionalnom smislu, mi je uvijek pomagala da lak-še podnesem daljinu i da se usredsredim na svoje oba-veze”, zaključuje svoju priču Kunjić ističući zahvalnost Mi-nistarstvu odbrane koje svo-jim kadetima u inostranstvu uvijek pomaže i izlazi u su-sret, koliko je to u njihovoj moći.

Stil života koji traži veliko odricanje

Jelena Marsenić, kadet IV godine na Vojnoj akademiji „General Mihailo Apostolski” u Skoplju kaže:

„Svima nam je najteže bilo promjena okoline, no-va sredina, ljudi, stil živo-ta koji traži veliko odricanje, ali se vrijedi potruditi za bo-lje śutra. Školski dan počinje ustajanjem u šest sati, zatim slijedi fiskultura pa jutarnja smotra. Potom su predava-nja, ručak, a ima vremena i za slobodne aktivnosti. Nakon završetka svih ispita, ide se na teren 20-ak dana na voj-nu obuku. Za mene to pred-stavlja najbolji dio godine, koji pruža priliku da svaki ka-det pokaže što je naučio to-kom godine, i koliko je truda

Ministarstvo odbrane: Obrazovanje kadrova za potrebe Vojske Crne Gore

BEZ LJUBAVI PREMA OTADŽBINI NE MOŽETE SE BAVITI OFICIRSKIM POZIVOMStrategijski pregled odbrane Vlade Crne Gore definiše jedan od prioriteta u budućem sistemu vojnog obrazovanja – razvoj kapaciteta za profesionalno vojno obrazovanje oficira u postojećem visokoobrazovnom sistemu Crne Gore

Erdan KunjićODUVIJEK SAM ŽELIO DA SLUŽIM SVOJOJ ZEMLJI

„Oduvijek sam želio da služim svojoj zemlji i smatram da je vojni poziv pravi način na koji bih mogao to da ostvarim. Takođe, kada sam čuo da je otvoren konkurs za mjesto voj-nog pilota, to sam vidio kao jedan veliki izazov, posao koji može da radi vrlo mali broj lju-di i u meni se javila želja da i ja budem dio njih. Takođe, jedan od motiva je bila i činjeni-ca da je školovanje besplatno, kao i to da je po završetku akademije posao obezbijeđen”.

Marija Mićković NIJE LAKO POSTATI OFICIR

„Nije lako postati oficir. Pod uticajem medija ljudi uglavnom smatraju da je vojni po-ziv igra i da je možda čak i lako postati oficir. Ali naravno da nije, jer od prvog dana kada postanete učenik Vojne akademije i obučete uniformu, shvatate da ste preko noći odra-sli zbog situacija u kojima se nalazite i koje morate sami da rješavate”.

ISTORIJAT CRNOGORSKOG VOJNOG ŠKOLOVANJA

U vrijeme Kneževine, odnosno Kraljevine Crne Gore, kralj Nikola radio je od 1863. godine na usavršavanju cr-nogorske vojske. Početkom osamdesetih godina XIX vi-jeka slao je mladiće iz Crne Gore u Italiju, Rusiju, Francu-sku i druge države da se vojnički obučavaju. U Podgorici je 1895. godine otvorio pješadijsku podoficirsku školu, a na Cetinju, 1903. godine, artiljerijsku podoficirsku školu, koja je iste godine premještena u Nikšić.

POŚETE SVIM SREDNJOŠKOLSKIM CENTRIMA

Ministarstvo odbrane, u cilju privlačenja najkvalitet-nijih kandidata i kandidatkinja, nakon objavljivanja jav-nih konkursa, odnosno oglasa u štampanim i elektron-skim medijima, za obrazovanje na vojnim akademijama u inostranstvu, organizuje pośete svojih predstavnika, među kojima se nalaze i svršeni kadeti, svim srednjoš-kolskim centrima, đe se putem video prezentacija i kroz lični kontakt, srednjoškolci upoznaju sa vojnim pozivom, uslovima obrazovanja na vojnim akademijama, moguć-nostima zaposlenja poslije završetka obrazovanja, kao i sa uslovima i načinom rada u Vojsci. Promovisanjem voj-nog poziva kao atraktivne profesije, kroz emitovanje vi-deo spotova, izradom flajera i gostovanjima predstav-nika Ministarstva odbrane i Vojske u TV emisijama, sva-ke godine se povećava broj zainteresovanih mladih lju-di koji žele da se obrazuju na ovaj način, s obzirom da se radi o obrazovanju na prestižnim vojnim akademijama u svijetu koje omogućava kvalitetno obrazovanje i sigur-no zaposlenje.

11

APR.2014

BROJ

24

MLADI I ODBRANA I BEZBJEDNOST

Jelena MarsenićVOLIM TO ŠTO ZNAM DA ĆU ČUVATI SVOJU DRŽAVU

„Volim uniformu, odgovornost, disciplinu, i to što znam da ću služiti i čuvati svoju državu. Kada je u pita-nju usavršavanje, neću stati, ambicije postoje, a đe ima ambicija ima i uspjeha. Ovo je veliko iskustvo, kako u pri-vatnom tako i u profesionalnom životu. Rad sa ljudima, vojne vještine, liderske sposobnosti, neobična iskustva sa kojima se ne srijećemo svakoga dana, sve to predstav-lja poseban izazov je teža strana školovanja na strani”.

Jovana PeroševićBEZBRIŽNOST I SIGURNOST JE OSTALA U CRNOJ GORI

„Porodica i moja zemlja mi zaista nedostaju, bezbriž-nost i sigurnost je ostala u mom domu. Odrastanje na pada lako nikome, ali tek kada odemo daleko od svoje zemlje i porodice shvatimo značaj i ljubav koju pośedu-jemo prema domu, i zemlji odakle potičemo. Rečeno je davno: ‘Ne pitajte što vaša zemlja može učiniti za vas, pi-tajte što vi možete učiniti za svoju zemlju’. Tako je i mo-ja želja da moju lijepu Crnu Goru pomognem i svoj dug domovini odužim na pravi način”.

SPISAK KADETA KOJI SE ZA POTREBE VCG TRENUTNO OBRAZUJU NA INOSTRANIM VA

R. br.Država

školovanja Naziv akademije Ime i prezime kadeta Godina školovanja

1. Srbija Vojnomedicinska akademija Nikola Kaluđerović V

2.

Grčka

Vazduhoplovna akademija Erdan Kunjić IV

3. Akademija kopnene vojske

Marija Mićković IV4. Adnan Sijarić IV

5.Vazduhoplovna

akademija Aleksandar Simonović III

6. Akademija kopnene vojske

Andrijana Strujić II7. Aladin Hadrović II8. Vazduhoplovna

akademijaKristina Bačić pripremna

9. Lazar Novićević pripremna10.

MakedonijaVojna akademija „General Mihailo

Apostolski”

Tina Brajović IV11. Jelena Marsenić IV12. Nikola Popović IV13. Slavoljub Krstonijević IV14. Nenad Dubljević IV15. Vukota Živković IV16. Boris Bošković III17. Janko Marković III18. Kristina Krivokapić III19. Denis Radončić III20. Vidoje Gluščević II21. Marija Knežević II22. Marko Razić II23. Mladen Galević I24. Marko Bajović I25. SAD Pomorska akademija Jovana Perošević I26.

Italija Pomorska akademijaLazar Knežić I

27. Sara Rakočević I

SPISAK LICA KOJA SU ZAVRŠILA INOSTRANE VA OD 2007. GODINE

R. br.Godina

završetka školovanja

Ime i prezime lica koja su završila obrazovanje Naziv vojne akademije Država

školovanja

1.

2007.

Boričić Milan

Vojna akademija Srbija

2. Bulajić Vlado

3. Novićević Labud

4. Marjanović Predrag5. Vuković Goran6. Ćorac Ivan7. Koprivica Petar8.

2008.Cvjetičanin Đorđije

9. Đeković Dejan10.

2009.

Babović Milorad11. Bojović Jevto12. Goranović Todor13. Kovačević Danko14. Roćenović Vladimir15. Simović Nikola16. Smolović Milenko17. Stanić Nenad18. Šćepanović Jovan19.

2010.

Gutić Tomo20. Maraš Mirko21. Vulević Branimir22. Vujošević Ivan23. 2011. Čabarkapa Milija24.

2012.

Tomić Mirko25. Jovanović Bojan26. Joksimović Milan Vazduhoplovna vojna

akademija Grčka27. Babić Marko28. Knežević Veljko

Akademija kopnene vojske29. Knežević Nikola

30. Franović Savo Pomorska vojna akademija Annapolis SAD

31. Balić FikretAkademija kopnene vojske

Njemačka32. Marković Aleksandar33.

2013.

Radončić Enita Akademija kopnene vojske34. Drešković Anes Pomorska vojna akademija35. Roberto Golović Pomorska SAD36. Drobnjak Nemanja Akademija kopnene vojske

Grčka37. Dačević Dragomir Akademija kopnene vojske38. Rudović Dušan Vojna akademija

Srbija39. Pašić Marko Vojna akademija40. Vukčević Andrej Vojna akademija41. Milić Nemanja Vojna akademija42. Ivanović Aleksandar Pomorska akademija Njemačka43. Jelić Aleks Akademija kopnene vojske

uložio u sve to”, smatra naša sagovornica.

Prema njenim riječima, prva godina akademije je najteža upravo zbog odva-janja od porodice i odlaska u nepoznatu sredinu. „To je ono što nas ćera da na vri-jeme završimo sve redov-ne aktivnosti, da bi imali vi-še vremena za raspuste, i da se što više posvetimo najbli-žima”.

Jovana Perošević, kadet I godine na Pomorskoj akade-miji u Anapolisu (SAD), kaže da je oduvijek imala različita interesovanja, te da je Uni-ted States Naval Academy bio pravi izbor.

„Glavni moto akademi-je jeste da nas razvije moral-no, mentalno i fizički. Inače oduvijek me privlačio vojni poziv i željela sam da na naj-bolji način doprinesem svo-joj zemlji. Ova škola je ispu-nila sva moja očekivanja, čak i više od toga. Međutim, ni-je ni malo lako. Tokom ovih godinu dana u prilici sam da vidim mlade ljude kako odu-staju, jer ne mogu da izdrže tempo i svakodnevni pritisak koji akademija i vojnički po-ziv nameću, ali oni koji ostaju razvijaju se u lidere i sposob-ne mlade osobe spremne na sve životne izazove”, navela je Peroševićeva.

Školovanje u ovoj usta-novi je ogromno iskustvo. „Već na prvoj godini, kroz ljetnju obuku i ja sam posta-la odlučnija i snažnija. Glav-na svrha ove škole jeste da proizvodi sposobne lide-re, jer već u toku školovanja dobijamo određene liderske pozicije, postajemo mento-ri mlađima i pomažemo im da se uklope i dobiju kvali-tetnu obuku. U svakom slu-čaju, nakon završetka školo-vanja, biću kvalifikovana da obavljam posao koji zahtije-va dobro liderstvo, rad sa lju-dima, komunikaciju, struktu-ru, disciplinu i posao koji sa sobom nosi određene izazo-ve”, objašnjava ova mlada ka-detkinja, dodajući da su ka-deti pod svakodnevnim priti-skom da bi završili školske ra-

dove, vojne i sportske obave-ze.

„Predmeti koje izučava-mo nijesu ni malo laki, to su hemija, matematika, fizika, politika, etika, jezici… Tre-nutno sam član cross-fit klu-ba, padobranskog i konjič-kog tima. Nakon sporta je period samo za učenje, ali i za vojne obaveze. Na pr-voj godini jedna od vojnih obaveza je da držimo stra-žu. Tempo nije lak jer nam kao brucošima nije dozvo-ljeno spavanje preko dana.

Takođe, imamo testove voj-nog znanja, đe se upoznaje-mo sa čitavim vojnim siste-mom, koje polažemo na kra-ju svake radne neđelje. Vi-kend je pravo vrijeme da se nadoknadi san, ali i školske obaveze”, priča Jovana, do-dajući da je odlaskom u SAD bila suočena sa mnogo iza-zova. Odvajanje od roditelja i bezbrižnog, mirnog nači-na života nije joj bilo ni ma-lo lako.

Važan je ośećaj patriotizma

Marija Mićković, kadet IV godine na Kopnenoj Voj-noj akademiji u Atini, Grč-ka, kaže da se za vojni poziv opredijelila slučajno. „Sazna-la sam za konkurs za studije dok sam bila u srednjoj ško-li i od dana kad sam se infor-misala o Vojnoj akademiji znala sam da je to poziv ko-jim želim da se bavim cijelog života. Naravno, tu je prisut-na i činjenica da predstav-ljam svoju zemlju na Vojnoj akademiji koja je među 10 najboljih u svijetu i ponosna sam na to. Ośećaj patriotiz-ma je takođe jedan od ra-zloga, jer bez ljubavi prema otadžbini se ne možete bavi-ti oficirskim pozivom”, sma-tra Marija.

Na pitanje da li su tokom školovanja ispunjena njena očekivanja, kaže: „Kao i kada očekujete nešto novo i ka-da idete na neko nepozna-to mjesto, očekivanja uvijek prelaze granice stvarnosti. Očekivanja u mom slučaju su ispunjena i uvijek kažem da bih opet birala istu školu kao i tada kada sam se opre-dijelila za nju. Samo isku-stvo školovanja na akademi-ji se ne može ukratko opisa-ti jer svaka godina ovđe nosi sa sobom svoja dobra i loša iskustva. Ukratko, mogla bih reći da je divno što mi je pru-žena prilika da naučim jedan novi jezik i upoznam antič-ku kulturu Grčke. U profesio-nalnom smislu je vrlo značaj-no naučiti vojne sisteme ko-je ima jedna zemlja i shvatiti kako jedan drugi narod raz-mišlja i ośeća. Mislim da sam se završavanjem prestižne

akademije već izborila za dobar početak karijere, ko-ja će, nadam se, biti uspješ-na”, naglašava sagovornica „Prosvjetnog rada” dodaju-ći da su joj prilikom uklapa-nja u novu sredinu dosta po-mogli kadeti iz Crne Gore ko-

ji su prije nje već bili na aka-demiji.

„Koliko god da se navi-knete na novu sredinu i no-vu zemlju, porodica je ne-što što stalno nedostaje, kao i zemlja u kojoj govore vaš jezik i srdačno vas dočeku-

ju đe god da odete. Nikada ne možete zaboraviti činjeni-cu da ste stranac, koliko god se domaćini dobro ophodili prema vama i bili korektni”, smatra Marija Mićković.

O. Đuričković

APR.2014

BROJ

24

12

AKTUELNOSTI

Povodom smrti predśed-nika Dukljanske akade-

mije nauka i umjetnosti (DA-NU) akademika prof. dr Bo-židara Nikolića, koji je pre-minuo 27. marta u Podgo-rici u 73. godini, Univerzitet Crne Gore (UCG) i DANU or-ganizovali su komemorativ-nu śednicu na kojoj su govo-rili akademik Sreten Perović, potpredśednik DANU, i prof. dr Predrag Miranović, rek-tor UCG.

Nikolić je bio profesor emeritus na Univerzitetu Cr-ne Gore, a predavao je i na američkim i evropskim uni-verzitetima. Bio je član Od-bora za tehničke nauke Cr-nogorske akademije nauka i umjetnosti (CANU) od 1971. do 1991. godine, redovni je član DANU od 1999. godi-ne, autor je pet univerzitet-skih udžbenika i oko 150 na-učnostručnih radova i čla-naka u domaćim i stranim časopisima i publikacijama. Nikolić je bio član i Američ-ke asocijacije za motore i vo-zila „SAE”, obavljao je brojne funkcije u vaspitno-obra-zovnim institucijama, a do-bitnik je i više nagrada.

Akademik Sreten Pe-rović, potpredśednik DA-NU, naglasio je da je teško u ovim tužnim trenucima go-voriti o čovjeku i stručnja-ku kakav je bio prof. dr Boži-dar Nikolić, predśednik DA-NU, počasni član Interna-cionalne akademije „Mihai Eminescu” i talijanske AA Akademije i član čitavog ni-za domaćih i međunarod-nih asocijacija, humanitar-nih fondacija i duhovnih in-stitucija.

Nije lako govoriti o čo-vjeku takve energije i toli-kog opsega različitih inte-resovanja i djelatnosti, i po-sebno – o stvaraocu upor-nih nastojanja da se konsti-tuišu, ojačaju i osamosta-le ustanove prosvjete, nau-

ke i kulture koje doprinose napretku države Crne Go-re i procesu njene sveopšte evropeizacije.

Nama koji smo sa njim, u okviru djelatnosti DANU, svakodnevno sarađivali – slijedeći programska opre-djeljenja DANU i Nikoliće-va nastojanja da se u svojoj zemlji, vrijednostima vlasti-te kulture – ostvari ravno-pravan status sa svim dru-gim entitetima, da se stvore uslovi koji će omogućiti kon-struktivno djelovanje za do-bro svih crnogorskih građa-na, a time i ravnopravan po-ložaj Crnogoraca – dobro je poznato kakve je sve napo-re činio i na kolika je nerazu-mijevanja nailazio u svom patriotskom, građanskom i slobodarskom angažovanju.

Odbio da se povinuje mobilizacionim ratnim prozivkama

Kao rektor crnogorskog državnog Univerziteta, u krajnje rizičnim ratnim okol-nostima, čovjek i građanin Božidar Nikolić je odbio da se povinuje mobilizacionim ratnim prozivkama, i poslije uzaludnih pokušaja da obu-stavi mobilizaciju studena-ta i slanje na front – išao i sa fronta dovodio studente i tako im spašavao i obraz i ži-vot. Tako je spašavao i obraz one Crne Gore koja je bila protiv ratnih sukoba, protiv sramnog rušenja Dubrovni-ka i mnogih drugih ojađe-nih mjesta i gradova, protiv pogubne agresivne avantu-re JNA i tzv. crnogorskih do-brovoljaca. To je bio odva-žan gest dostojnog potom-ka crnogorskih slobodara iz prošlih vjekova.

Takav je bio i u mirnijim društvenim okolnostima, vjerujući da se može učiniti mnogo više, da se može ići mnogo brže – u rješavanju

nezavršenih ili napola zavr-šenih državnih i multinaci-onalnih problema u našoj zemlji. A otišao je duboko ožalošćen što nadležni or-gani nijesu bili u stanju da obezbijede primjenu Zako-na koji je predložila Vlada, usvojio Parlament, a pot-pisao predśednik Crne Go-re. Tu situaciju Božidar Ni-kolić, ni kao građanin ni kao predśednik Dukljanske aka-demije – nije mogao da ra-zumije. Bilo mu je nepoj-mljivo da Dukljanska akade-mija, koju predvodi od 2007, ni u obnovljenoj državnoj nezavisnosti nema uslove za normalan rad, uprkos či-njenici da su njeni akademi-ci, svi odreda, po ostvare-nim djelima daleko ispred svojih kolega u drugoj slič-noj instituciji. Posebno ga je boljelo, i to je stalno po-navljao u intervjuima za cr-nogorske medije, da je za-konodavac propustio (ispu-stio) priliku da svoje pleme-nite ideje objedinjavanja vr-hunskih naučnih i umjetnič-kih potencijala, neko, ma ko – može da omalovaži i time

nanese ozbiljnu štetu ugle-du Države i njenih čelnih in-stitucija.

Borio se za ostvarenje osnovnih ljudskih prava – za sve crnogorske građane

Nijesmo se mogli čuti potonjih dana i nije više bi-lo onog njegovog sve me-lanholičnijeg, ali još uvijek upornog: „Biće bolje”. Glas

mu je, pri potonjem kontak-tu, bivao sve tiši, sve udalje-niji, ali ga nada i uz smanje-nu mogućnost ozdravljenja, činilo mi se, nije napušta-la. „Biće bolje” bile su riječi kojima nas je prividno umi-rivao, ali se njegov glas po-jačavao jedino kad je pitao da li je počeo da se sprovo-di taj odavno usvojeni Za-kon. Dukljanska akademija, ponavljao je u svakoj prilici, dala je nemjerljiv doprinost obnovi Državne nezavisno-sti i punoj afirmaciji crno-gorske nauke i kulture. Pri-tom, nikad nije isticao svo-ja djela, svoje stručne knji-ge, svoje naučne radove, ni-ti projekte u kojima je imao vodeću ulogu. Kod njega se nijesu nazirale one česte cr-nogorske mentalne bolj-ke: sujeta, pizma, vlastolju-blje… a bilo je mnogo prili-ka koje su navodile i na ta-kva ljudska iskušenja. Nije bio klerikalan, a vjerovao je da je nužno da Država smo-gne snage i vrati u svoje vla-sništvo otuđene crnogorske crkve i manastire, kako bi i Crnogorci mogli da se Bogu

mole u svojim hramovima, sa svojim svještenstvom. On se nije borio za primat bilo koje Crkve, ali se borio za ostvarenje osnovnih ljud-skih prava – za sve crnogor-ske građane.

Akademik Božidar Božo Nikolić je poznat našoj kul-turnoj, naučnoj i univerzitet-skoj javnosti. Poznat je i ši-rim krugovima našega gra-đanstva. Mnogi će ga pam-titi i kao angažovanog borca za valorizaciju tradicionalnih crnogorskih vrijednosti, kao zatočnika kritičkog prosuđi-

vanja naše prošlosti, pa i sa-dašnjosti, ali i kao animato-ra potrebne saradnje sa ista-knutim ličnostima i instituci-jama nauke i kulture u Svije-tu.

Strpljiv, metodičan, ra-dan, pouzdan i kao pred-vodnik i kao saradnik u zna-čajnim društvenim, držav-nim i nacionalnim projek-tima, uvažavan od inostra-nih duhovnih i obrazovnih ustanova i akademija, ne sa-

mo od onih u kojima je bio počasni ili inostrani član, naš cijenjeni profesor eme-ritus, akademik Božidar Ni-kolić je u svojstvu predśed-nika Dukljanske akademije – inicirao i organizovao či-tave serijale naučno-popu-larnih predavanja iz obla-sti istoriografije, geografije, kulturologije i politikologi-je, i sva ta predavanja, kao i saopštenja sa naših naučnih skupova, urednički sistema-tizovao i publikovao, ostva-rujući tako izvanredan do-prinos složenom procesu ci-

vilizacijskog napretka Crne Gore. Upravo te i slične ak-tivnosti DANU, kao i brojna kapitalna izdanja, učinile su Dukljansku akademiju važ-nim istoriografskim i kultu-rološkim institutom.

Božidaru Nikoliću dugujemo trajni spomen i osobitu zahvalnost

Božidar Nikolić je inici-rao otvaranje brojnih pre-

ćutkivanih pitanja – od pr-ve crnogorske dinastije Vo-jislavljevića do naših dana, s posebnim akcentom na pe-riod nasilnog, okupacionog uništavanja Kraljevine Crne Gore 1918. i narednih godi-na, na ukidanje autokefalne Crnogorske crkve i na diskri-minacione mjere protiv uku-pne Crnogorske duhovnosti.

Božidaru Nikoliću, Gra-đaninu i Čovjeku, visokom stručnjaku i patriotski an-gažovanom akademiku – dugujemo trajni spomen i osobitu zahvalnost. U ime

Na Univerzitetu Crne Gore održana komemorativna śednica povodom smrti akademika prof. dr Božidara Nikolića, predśednika DANU

CRNOGORAC KOJI SLUŽI NA ČAST INTELEKTUALNOJ ZAJEDNICI CRNE GORE– Akademik Sreten Perović, potpredśednik DANU: „Otišao je duboko ožalošćen što nadležni organi nijesu bili u stanju da obezbijede primjenu Zakona koji je predložila Vlada, usvojio Parlament, a potpisao predśednik Crne Gore. Tu situaciju Božidar Nikolić, ni kao građanin ni kao predśednik Dukljanske akademije – nije mogao da razumije” – Prof. dr Predrag Miranović, rektor Univerziteta Crne Gore: „Božidar Nikolić je svojim djelovanjem i pomaganjem ljudima u nevolji pokazao da je čovjek koga krase najljepše ljudske osobine. Ljudi koji iza sebe ostavljaju djela kakva je ostavio profesor Nikolić, zaslužuju da ih se sa ponosom śećamo”

■ UNIVERZITETU I NAUCI SAČUVAO DOSTOJANSTVO: Sa komemoracije u Rektoratu

Predśednik Skupštine Crne Gore Ranko KrivokapićSVOJIM BIĆEM I RADOM ČUVAO OBRAZ NAUKE I ČOVJEČNOSTI CRNOGORSKE

Predśednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić uputio je, povodom smrti akade-mika Nikolića, telegram saučešća njegovoj porodici i DANU.

„Nikolić je Crnogorac koji služi na čast intelektualnoj zajednici Crne Gore. Pripada onom malom broju antiratnih boraca kojeg se časna Crna Gora vazda mora śećati. Pam-tiće ga dugo i njegovi američki i evropski studenti, kao profesora velikog uma iz male-ne Crne Gore. DANU je imala na svom čelu Božidara, kao prvog među jednakima, koji je svojim bićem i radom čuvao obraz nauke i čovječnosti crnogorske. Neka njegova djela i radovi budu vječni svjedoci njegovog života i rada. Pronađite u njegovom životnom pu-tu toplinu koja će vam dati snagu i ublažiti prazninu koja je nastala njegovim odlaskom”, istakao je Krivokapić.

DIO ONE BOLJE ISTORIJE CRNOGORSKOG NARODA

Povodom smrti Božidara Nikolića, Crnogorsko naci-onalno vijeće (CNV) iz Srbije izrazilo je najdublje sauče-šće njegovoj porodici.

„Njegova smrt je veliki gubitak za porodicu Nikolić ali i za cjelokupno crnogorsko društvo. Doprinos gospo-dina Božidara Nikolića crnogorskoj nauci i njegova pri-vrženost svojim korijenima i nacionalnom imenu ostaće kao trag u istoriji Crne Gore i svijetao primjer za buduća pokoljenja. CNV će čuvati śećanje na profesora Božidara Nikolića, njegovo djelo i njegovu posvećenost Crnoj Go-ri. Pamtićemo ga kao dio one bolje istorije crnogorskog naroda”, navodi se u telegramu.

„MI SE NIJESMO BORILI ZA MEDALJE, ZA SPOMENICE, ZA POLITIČKE POLOŽAJE…”

I kad je posljednjih godina dobijao visoka domaća i strana odlikovanja i druga pri-znanja, akademik Božidar Nikolić se nije uljuljkivao u zadovoljstvo. Uvijek je govorio vi-še o svojim kolegama nego o sebi i svojem doprinosu. Tako je postupao i kad je govorio o DANU. Na pitanje novinara „Pobjede” da li se (i koliko se) cijene stavovi akademika DA-NU u odnosu na „događaje od istorijske važnosti za Crnu Goru”, u oblastima Istorije, Je-zika, Države, Crkve… predśednik Nikolić je 2010. godine odgovorio potvrdno. I dodao: „Uostalom, mi se nijesmo borili za medalje, za spomenice, za političke položaje… a je-smo očekivali da se neki procesi ubrzaju, da se akutni problemi i Jezika, i Crkve, i Države – brže rješavaju”. (Sreten Perović)

13

APR.2014

BROJ

24

AKTUELNOSTI

Dukljanske akademije, nje-nih članova i sljedbenika, ja se još jednom klanjam pred likom mudrog kolege i prija-telja, rekao je akademik Sre-ten Perović.

Prof. dr Predrag Mirano-vić, rektor Univerziteta Cr-ne Gore, istakao je da je profesor Božidar Nikolić ro-đen 1941. godine u Ozrini-ćima kod Nikšića. U Saraje-vu je završio osnovnu i sred-nju školu, osnovne i postdi-plomske studije Mašinskog fakulteta, a tamo je zapo-čeo i akademsku karijeru ra-deći kao asistent na Katedri za energetsko konstruktiv-no mašinstvo. Nakon toga, počinje njegov angažman na Tehničkom fakultetu u Titogradu, na kojem je biran u zvanje docenta, za vanred-nog, a 1988. godine za re-dovnog profesora. Svoj izu-zetno značajan doprinos na-uci profesor Nikolić pokazao je kao autor pet univerzitet-skih udžbenika i oko 150 na-učnih radova objavljenih u domaćim i stranim časopi-sima.

Profesora Nikolića pam-tićemo po ulogama koje je imao u razvoju našeg Uni-verziteta, na kojem je pro-veo svoj radni vijek. Obav-ljao je funkciju šefa Mašin-skog odsjeka Tehničkog fa-kulteta, a bio je i prvi dekan Mašinskog fakulteta. Zahva-ljujući njegovom zalaganju, na Univerzitetu se počeo njegovati i snažno razvija-ti preduzetnički duh, a Ma-šinski fakultet odnosno Uni-verzitet je izašao iz okvira nastavne i naučne djelatno-sti, širom se okrenuo svojoj trećoj misiji, a to je pružanje ekspertskih usluga pojedin-cima i društvu u kojem egzi-stiramo, što je donijelo više-struke benefite ne samo Ma-šinskom fakultetu već i Uni-verzitetu u cjelini, a naši pro-fesori su dobili mogućnost da svojim znanjem doprine-su društvu i postave profesi-onalne standarde u oblasti-ma kojima se bave.

Krasile su ga najljepše ljudske osobine

U periodu od 1990. do 1995. godine profesor Ni-kolić bio je rektor UCG. To je bio težak period crnogor-ske istorije, period ekonom-skih sankcija i ratnog okru-ženja. U takvim situacijama kada su se ljudi suočavali sa egzistencijalnim problemi-ma, bilo da se radilo o na-šim studentima i profesori-ma koji su se našli na ratištu a koje je trebalo vratiti u Cr-nu Goru, bilo da se radilo o studentima i profesorima sa drugih univerziteta koje je rat pomjerio iz svojih domo-va i doveo u Crnu Goru da ovđe traže utočište, a kojima je trebalo pružiti drugu šan-su, u vremenu kada nije bilo lako i jednostavno donositi odluke rukovodeći se samo sopstvenim ośećajem prav-de i čovječnosti, a nasuprot

javnom mnenju, u tom vre-menu rektor Božidar Nikolić je svojim djelovanjem i po-maganjem ljudima u nevolji pokazao da je čovjek koga krase najljepše ljudske oso-bine. Uspio je da, u najtežim godinama po naše društvo, očuva jedinstvo akadem-ske zajednice i nesmetano funkcionisanje Univerziteta, na čemu smo mu beskrajno zahvalni. Imao je težak za-datak da Univerzitetu i na-uci sačuva dostojanstvo, u čemu je u potpunosti uspio.

Svoju izuzetno plodnu karijeru i unapređivanje svo-je svestrane ličnosti, profesor Nikolić upotpunio je i usavr-šavanjem u Finskoj, Njemač-koj, Rusiji i Americi. Kao ista-knuti intelektualac i vrhunski naučnik, profesor Nikolić bio je prepoznat i van nacional-nih granica, kao član među-narodnih asocijacija i dobit-nik brojnih priznanja.

Ostavio neizbrisiv trag u nauci

Odlazak u zasluženu mi-rovinu nije bio početak nje-govog mirnog penzioner-skog života jer je to bilo u potpunom neskladu sa ne-mirnim i preduzimljivim du-hom profesora Nikolića ko-ji se ispoljavao kroz nepre-stani društveni angažman. Potpuno ga je ispunjavala borba za njegovu Crnu Go-ru i njenu državnost, borba sa status Crnogorske crkve, crnogorske kulture i jezika, borba u kojoj je profesor Ni-kolić uvijek bio u prvim re-dovima i u kojoj je učestvo-vao sa mladalačkim žarom. Potpuno ga je ispunjavao i angažman u Dukljanskoj akademiji nauka i umjet-nosti koju je i vodio do kra-ja svog života. Nesebično se zalagao za objedinjava-nje našeg naučnog jezgra, osnaživanje uloge akademi-ka u društvenom sistemu. Ironija sudbine je da ideju o okupljanju nauke pod jed-nim krovom za života nije ostvario, a danas nas je svo-jim odlaskom, makar privre-meno i simbolički, ipak ovđe okupio. Ostavio je neizbrisiv trag u nauci i ostaće upam-ćen po svojim plemenitim nastojanjima da naučni rad vrednujemo, poštujemo i nauci pružimo mjesto koje zaslužuje, a njegova ličnost podśeća nas na snagu nauč-ne misli i naše misije da na-uku njegujemo u duhu van-vremenskih vrijednosti.

Uvažene kolege, ljudi koji iza sebe ostavljaju dje-la kakva je ostavio profesor Nikolić, zaslužuju da ih se sa ponosom śećamo. Sigur-no je da djela i zamisli pro-fesora Nikolića nastavljaju da traju, mi ćemo se potru-diti da tako i ostane, jer je svojim radom i idejama to zaslužio. Neka mu je vječna slava”, rekao je prof. dr Pre-drag Miranović.

O. Đ.

VLAHOVIĆ: BORIO SE ZA IDENTITET CRNE GORE

Ministarka nauke prof. dr Sanja Vlahović uputila je te-legram saučešća: „Sa izrazitim žaljenjem primila sam vi-jest o smrti akademika Božidara Nikolića, Vašeg predśed-nika, jednog od velikih naučnih autoriteta Crne Gore i čovjeka koji je svojim životom i djelom na najbolji način veličao svoju Crnu Goru.

Kroz bogatu pedagošku karijeru kao profesor, men-tor i istraživač afirmisao je znanje kao jednu od presud-nih vrlina i mjerilo pravih vrijednosti našeg društva i tim istim znanjem i mudrošću izabrao da se dosljedno bori i zalaže za identitet Crne Gore i njenu nezavisnost, čemu je dao nemjerljiv doprinos.

Mi u Crnoj Gori, posebno u crnogorskoj naučnoj i akademskoj zajednici, ponosni smo na doprinos ko-ji je akademik Nikolić ostavio crnogorskoj nauci i sigur-na sam da će biti upamćen kao veliki čovjek i stvaralac”.

Povodom smrti jednog od najistaknutijih crnogor-

skih književnika, akademika Čeda Vukovića, objavljuje-mo još jednom intervju koji je nedavno dao za „Prosvjet-ni rad” doajenu crnogorskog novinarstva i stalnom sarad-niku našeg lista Bratislavu Batu Kokolju.

Znano je, gospodine Vu-koviću, riječ je vaše drugo ime i prezime. Stoga, sada i ovđe, o riječima je riječ.

– Riječ je spoj misli i gla-sa. Misao koja je univerzalna, i glasa koji je ličan.

Razmišljajući o tome šta treba i kako treba, zašto treba i đe treba reći pravu riječ, je li to po malo legitimacija čovje-kova?

– Sigurno. Čovjek je dvo-noga, višeglava jedinka u smislu gledanja univerzu-ma kroz sebe i gledanja se-be kroz univerzum, u oba smjera. Jedino je to način da ljudi vide sebe, čiste sa-mobitne, samoistinite, sa-mouniverzalne, koliko uni-verzalne toliko lične, koliko lične toliko univerzalne. Svi-jet je mali kada ga sažmemo ispod svog tjemena, đe sve

stane. Začudo, kako svijet stane ispod običnog tjeme-na! Kada prvo vidimo sebe, sve drugo je lakše, u smislu ko je, kakav je, i zašto je po-stao pod ovom kapom ne-beskom, a ta kapa ima svo-je sazviježđe, svaka zvijez-da ima svoje ime. Mi gleda-mo sazviježđe, i u jednoj zvi-jezdi tražimo sebe. Svaki je čovjek zvijezda za sebe koja hoda, koja teži da shvati se-be. Shvatiti sebe, znači shva-titi zvijezdu.

Kreacija je vezana za borbu

Duboko smo zašli u 2013. kalendarsku. A vaša lična?

– Moja lična je 93. i ja u šali sebi kažem da ćeram sto-tu. Ja je ćeram, a ona je sve dalje od mene.

Da li sada, možda, ne-što zapišete ili ponavljate ne-ki refren nekih vaših misli, že-lja, neostvarenih u kontekstu književnosti, da niste stigli, dostigli?

– Imam jednu fasciklu u koju, ponekad, upišem neku svoju iskru. Ne bih to nazvao mišlju, to su iskre koje se jav-ljaju spontano i same odgo-

varaju, u stvari, odgovarajući traže odgovor.

Sve traži svoj odgovor. Ne-đe je pronađen, a neđe je osta-lo tajna vječita, duboka, a po-nekad i zamagljena.

– Najteža je magla u ze-nicama. Tu maglu u zenica-ma raščistiti, ali je treba do-bro viđeti i biti je svjestan. Mi sami navlačimo na svoju svi-jest izvjesne magle da bi smo lakše podnijeli tegobe života i da bismo lakše kroz te ma-gle gazili ka čistini, ka istini.

– Kada su mirna vremena, kada nema sudara svjetova, onda nema velikih ostvare-nja, velikih uzleta, misaonih, kreativnih. I nije čudo da su naveća djela stvarana u to-ku NOB-a. Kreacija je vezana za borbu, to je oblik borbe sa sobom i sa svijetom.

U čovjeku živi još neko

Da li može čovjek koji je okružen samo sobom da ne ośeća događaje i virtuelnost svijeta oko sebe?

– To nije kreacija samo u sebi. U sebi je sudar svje-tova, tu nije isključivo lič-no, tu se čovjek nađe među svjetovima, đe se krši jed-

no sa drugim i rađa se ne-što dotle nepoznato. Zato nije čudno što su najveća književna djela nastajala u ratovima burnim, u vreme-nima sudara, jer i stvaranje je oblik borbe u sebi i borbe sa svjetovima, budućnošću, prošlošću. Tu se rađa nešto novo i izuzetno. Potrebno je da udar nađe iskru u ka-menu.

Da li se slažete sa tim da je razmišljanje, na neki način, razgovor sa našim alter egom. Kada čovjek razmišlja, on raz-govara sa samim sobom. Kon-tra jeste – nije, hoću – neću, smijem – ne smijem.

– Tu nije samo razgovor sa samim sobom. Nego sa onim dijelom ličnosti gdje je prisutan još neko. Nije čovjek samo jedan, samoglavac. U čovjeku živi još neko. Živi daleka prošlost, žive preci, ži-ve svjetovi, mašta, uspome-ne i sve ono što čovjek nosi u sebi. Nije samo on, nego je to svijet. Kada bi čovjek ži-vio prije 500 godina, onda bi druge misli imao u sebi, dru-ge svjetove, druge sudare i iskre. Čovjek stvara, a to je oblik borbe, prvo sa sobom, a onda sa svijetom.

TAKO JE GOVORIO ČEDO VUKOVIĆ

Povodom smrti istaknutog crnogorskog pisca i aka-

demika Čeda Vukovića, koji je preminuo 7. aprila u Bud-vi u 94. godini, Crnogorska akademija nauka i umjetno-sti (CANU) organizovala je ko-memorativnu śednicu na ko-joj su govorili akademik prof. dr Momir Đurović, predśed-nik CANU, i akademik prof. dr Radomir Ivanović.

„Opraštamo se od Čeda Vukovića, redovnog člana CANU, jednog od njenih naj-uglednijih članova, i jednog od najznačajnijih i nezaobila-znih crnogorskih književnih stvaralaca Crne Gore”, rekao je akademik Đurović dodajući da je Vuković rođen 28. sep-tembra 1920. godine u Đuli-ćima kod Andrijevice. Osnov-nu školu i gimnaziju završio je u Peći, a književnost je studi-rao u Beogradu. Aprilski slom prekinuo je njegovo školova-nje. Vrijeme i događaji su ga odveli u Narodnooslobodi-lačku borbu. Od 1945. godine živio je i radio u Beogradu, a od 1953. u Crnoj Gori.

„Djelovao je kao književ-ni stvaralac i kao jedan od ve-oma zapaženih organizatora književnih događanja u Crnoj Gori. Bio je veoma posvećen otkrivanju i okupljanju mladih književnih talenata. Uređivao je časopis ‚Stvaranje’ do pen-zionisanja 1972. godine. Bio je član Savjeta Crne Gore, vi-še puta je biran za predsjed-nika Udruženja književnika Crne Gore, nosilac je pove-lje Istaknuti kulturni stvara-lac Ministarstva kulture. Do-bitnik je Nagrade AVNOJ-a za književnost, dvostruki je do-bitnik Trinaestojulske nagra-de Crne Gore, Zmajeve nagra-de (Novi Sad), Nagrade Udru-ženja književnika Crne Gore, Nagrade Grada Teatra ‚Ste-fan Mitrov Ljubiša” i drugih priznanja. Bio je dobitnik više domaćih odlikovanja i Orde-

na Republike Francuske”, na-veo je akademik Đurović.

Humanistička koncepcija svijeta

Akademik Radomir Ivano-vić je istakao da je odlaskom Čeda Vukovića umjetnička, kulturna i naučna javnost osta-la bez darovitog umjetnika, djelatnika, stvaraoca i mislioca.

„Vuković je bio aktivni učesnik, svjedok, tumač i in-terpretator epohe. On pripa-da onom redu književnih po-slenika koji nastoje da harmo-nizuju estetiku i etiku, stvara-nje i promišljanje o ostva-renom, da usaglase poeti-ku, autopoetiku i metapoe-tiku, da do krajnjih granica predanosti poslu koji rade – otelotvore umjetničke i na-učne istine, ostvarene uz po-moć intelektualne, emotivne, kreativne i intuitivne energi-je. Vuković je istinski zago-vornik djelatne filozofije, čije je osnovno načelo ‚Činiti i bi-ti’”, kazao je Ivanović.

„Vukovića je, prije svega, krasio veoma skrupulozan

odnos prema književnoj um-jetnosti, nauci o književno-sti, nauci o jeziku, folkloristici, komparatistici i kulturologiji kojima se sinhrono ili naizmje-nično bavio u želji da dopri-nese teoriji saznanja i, u mno-go izraženijoj mjeri, teoriji tu-mačenja. Sve njegove stvara-lačke napore karakteriše hu-manistička koncepcija svije-ta, jer je on u temelje najvaž-nijih opredjeljenja utkao ono andrićevsko saznanja – da ako književnost ne služi čovjeku i čovječanstvu – ne služi niče-mu! U tom pogledu posma-trano, on je dugotrajno, do-sljedno i marljivo zidao svo-ju književnu zidanicu, najvi-še pažnje posvećujući poetici zavičajnog, crnogorskog pro-stora, kao i univerzalnoj poe-tici vremena, u čije tumačenje on ulaže ‚ulog cijela bića’, ka-ko bi rekao literaturolog An-tun Barac”, naveo je Ivanović.

Ne čini riječima što ne bi ljudima

„Vuković pripada krugu ’bratstvenika po peru’ ili, ge-

teovskim rječnikom rečeno, – porodici duhovnih srodnika koje veže ’srodstvo po izbo-ru’. Vuković potpuno ravno-pravno pripada uskom kru-gu izabranika ’suda vreme-na’, autora poput Dušana Đu-rovića, Rista Ratkovića, Nikole Lopičića, Mihaila Lalića, Milo-vana Đilasa, Radovana Zogo-vića, Branka Ćopića, Dušana Kostića i drugih”, smatra Iva-nović.

On je ukazao da je teško pronaći pisca koji jeziku na kome piše posvećuje toliku pažnju, kao što je Vuković.

„Poput Zmaja i Kostića, Vuković je sakupio 14.000 ri-ječi iz crnogorskih govora, ukazujući na skrivene rizni-ce verbalne energije. Tim po-vodom autor kaže: ’Na riječi oduvijek gledam kao na lju-de. Moja spisateljska deviza glasi: Ne čini riječima što ne bi ljudima činio’. U antičkom duhu uzeto, Vuković je kori-stio tri simbola kao tri kosmo-tvorna elementa: svjetlost, ri-ječ i vrijeme”, naglasio je aka-demik Ivanović.

O. Đ.

Komemorativna śednica u CANU povodom smrti književnika i akademika Čeda Vukovića

ODLAZAK VELIKOG CRNOGORSKOG STVARAOCA– Akademik prof. dr Momir Đurović: „Čedo Vuković je djelovao kao književni stvaralac i kao jedan od veoma zapaženih organizatora književnih događanja u Crnoj Gori. Bio je veoma posvećen otkrivanju i okupljanju mladih književnih talenata” – Akademik prof. dr Radomir Ivanović: „Vukovića je, prije svega, krasio veoma skrupulozan odnos prema književnoj umjetnosti, nauci o književnosti, nauci o jeziku, folkloristici, komparatistici i kulturologiji kojima se sinhrono ili naizmjenično bavio u želji da doprinese teoriji saznanja i, u mnogo izraženijoj mjeri, teoriji tumačenja”

■ BIO JE VEOMA POSVEĆEN OTKRIVANJU I OKUPLJANJU MLADIH KNJIŽEVNIH TALENATA: Sa komemoracije u CANU

APR.2014

BROJ

24

14

Savremena nastava: pametna školska tabla

ZNANJE I BRZINA NJEGOVOG PRENOSA – IMPERATIV ŠKOLE BUDUĆNOSTIPuna moć ovih tabli dolazi do izražaja tek uz prateći softver SMART Notebook. Za savladavanje ove obuke nije potrebno nikakvo posebno znanje iz informatike. Sadržaj cjelokupnog predavanja može se jednim klikom spakovati i poslati elektronskom poštom, pa učenici ne moraju da „hvataju” nikakve bilješke, već mogu da posvete punu pažnju predavanju

Piše: Elmir Đoković

Proces prenošenja zna-nja, u školama i na fakulte-tima zasniva se na provje-renim, „sta rim dob rim” me-todama koje se obilno osla-njaju na tablu i kredu. Najče-šće pitanje je koliko današ-njoj đeci koja su odmalena navikla na računar i internet, ovakva predavanja ispisana na tabli drže pažnju, te da li

oni školu, kakva je sada, do-živlajvaju kao zastarjelu i do-sadnu instituciju. Ne treba prenebregavati činjenicu da današnje generacije osnova-ca, srednjoškolaca i studena-ta pośeduju ne mala infor-matička znanja.

Projektori su se ipak to-kom proteklih godina stid-ljivo uvukli u mnoge škole, ali oni ne mogu u potpuno-sti da zamijene školsku tablu,

jer prikazuju već pripremljen sadržaj, pa nema mjesta za dodatna objašnjenja i izmje-ne, niti ih može koristiti uče-nik koji izađe da „odgovara”. O ostalim metodama nasta-ve, koje su prisutne u školama skoro da ne treba trošiti riječi, jer se rijetko primjenjuju.

Višenamjenski značaj

Uz posebnu SMART bo-ard tablu, običnom projek-toru se dodaje interaktiv-nost i sistem postaje visoko-tehnološka zamjena za škol-sku tablu, sa obiljem novih mogućnosti. Naravno, mo-že se primjenjivati i u druge svrhe, kao što su prezentaci-je i drugo.

Firma SMART Technolo-gies je postala poznata upra-vo po proizvodnji interaktiv-nih tabli ośetljivih na dodir, a mogućnosti SMART board tabli serije 600 su jednostav-ne: umjesto na zid ili platno, slika sa projektora se emitu-je na posebnu bijelu tablu, čija je površina ośetljiva na dodir.

Tabla je preko svog USB porta povezana sa računa-rom koji daje sliku za pro-jektor, čime je zatvoren krug povratne sprege. Rezultat

je da čitav sistem, suštin-ski, predstavlja touchscreen ogromne dijagonale. Cijena ovakvog sistema je značaj-no niža od klasičnog ekra-na, jer se može upotrijebiti bilo kakav postojeći projek-tor i običan računar, a jedinu investiciju predstavlja sama tabla. Opciono se može in-stalirati i konzola, na koju se montira poseban short focus projektor, čime se izbjegava mogućnost da predavač za-kloni svjetlost. SMART tabla je plug-and-play uređaj, ali treba instalirati softver, pri-je svega radi kalibracije. Iako možda djeluje krhko, tabla je gotovo neuništiva – može izdržati i najjače udarce dok će, sa druge strane, reagovati i na blagi dodir prsta. SMART board seriju 600 čine modeli sa dijagonalom od 48 do čak 94 inča.

Edukacioni softver

Puna moć ovih tabli do-lazi do izražaja tek uz prate-ći softver SMART notebook. Namjena mu je, prije svega, edukaciona. Obuka za upo-trebu traje sedam dana, na-mijenjena je predavačima. Za savladavanje ove obuke nije potrebno nikakvo po-

sebno znanje iz informatike, tako da i oni predavači ko-ji predaju discipline koje ni-su direktno vezane sa infor-matikom, kao što su jezik ili umjetnost, mogu lako i jed-nostavno da je savladaju.

Jedna od interesantnijih funkcija je rad sa tzv. digital-nim mastilom: po ekranu se može pisati rukom, a tu je i mogućnost kreativnog crta-nja ili pisanja uz softver za prepoznavanje rukopisa. Ia-ko čak i dodir prstom ostavlja trag „mastila”, da bi sve izgle-dalo realnije, pribjegava se zanimljivom triku: u dnu ta-ble je polica sa raznobojnim flomasterima i sunđerom. Ti-me, ne samo kalasična tabla, već i stara dobra kreda i sun-đer, postaju virtuelni.

Zanimljivo je da su svi elementi pribora za preda-vanje ostali isti: tabla, kreda, sunđer – ali digitalizovani.

Ovi predmeti su „lažni”, ali tabla ima senzore kojima ośeti kada ste, recimo, uzeli crveni flomaster, i tada poči-nje da iscrtava crvenu liniju u tački dodira, a kada se spusti „flomaster” i podigne „sun-đer”, dodir izaziva brisanje sadržaja. Ovaj softver se in-tegriše sa MS Office paketom i mnogim drugim programi-

ma, kao što su: Peer Educa-tor Program, SMARTer Kids Foundation, Trade Show Te-acher SMART, Exemplary Educator, Conference Pre-sentier. Jednim dodirom na ekranu može se dobiti virtu-elna tastatura i tako unositi tekst direktno sa table.

Škola budućnosti

Prednost ovakvog nači-na rada jeste u tome što se sve ono što je ispisano na tabli snima u vidu slajd-šou prezentacije, koja se može eksportovati u Power Point. Sadržaj cjelokupnog preda-vanja može se jednim kli-kom spakovati i poslati elek-tronskom poštom, pa učeni-ci ne moraju da „hvataju” ni-kakve bilješke, već mogu da posvete punu pažnju pre-davanju. To znači da uspjeh učenika više neće zavisiti od toga imaju li ili ne zapisanu lekciju koju „baš tu” mogu da ih pitaju, iako je nisu pratili ni zapisali.

Dosadašnji klasični način rada polako se gubi jer u ško-lama i na fakultetima ne od-govara informatičkom do-bu u kojem su znanje i brzi-na savladavanja znanja – im-perativ.

Projekat „ECDL – Za digital-nu Crnu Goru” realizuje se

u okviru „IPA 2011” programa. Inicijatori i partneri u njego-voj realizaciji su Ministarstvo prosvjete i Ministarstvo za in-formaciono društvo i teleko-munikacije, a nosioci aktivno-sti su ECDL Fondacija i Regi-onalna ECDL kancelarija, dok ga finansira Evropska unija. Cilj projekta je jačanje ICT ka-paciteta u sistemu državne uprave i obrazovnih institu-cija u Crnoj Gor i usklađen je sa standardima Evropske uni-je, kao i nacionalnim strate-gijama: Strategija razvoja in-formacionog društva i Strate-gija uvođenja ECDL standar-da. Projektom je planirano da 3.500 zaposlenih u ministar-stvima, sudovima i školama u Crnoj Gori prođe ECDL obuku i testiranje i dobije ECDL serti-fikat za četiri osnovna modula (korišćenje računara i uprav-ljanje datotekama, obrada teksta, tabelarne kalkulaci-je, informacije i komunikaci-

je), odnosno ECDL start ser-tifikat. Na ovaj način, ostva-ruje se efikasniji rad državne uprave, obrazovnih ustanova i sudstva, izuzetno ulaganje u informatički sektor u Crnoj Gori, budući da je riječ o pro-jektu velikog obima i dometa, vrijednosti 778.000,00 eura.

Jedna od glavnih predno-sti koju ovaj projekat donosi za razvoj društva znanja u Crnoj Gori jeste unapređenje uku-pnog nivoa digitalne pisme-nosti u crnogorskom društvu. Informatička pismenost u Cr-noj Gori, kao važan strateški cilj, u budućnosti će se razvijati u skladu sa ECDL standardom.

„Izgradnja modernog obrazovnog sistema je pre-duslov za društvo koje teži

da postane cjelovito društvo znanja. U tom cilju potrebno je iskoristiti već postojeće ka-pacitete, i kada su u pitanju ljudski resursi i infrastruktu-ra, koja već postoji u crnogor-skim školama i čijem unapre-đenju stalnom težimo. Me-đutim, da bismo u potpuno-sti osposobili kapacitete koje imamo, ali ih i dalje unaprije-dili, od najveće važnosti je da u budućnosti kontinuirano ra-dimo na razvoju digitalne pi-smenosti zaposlenih u škola-ma. Kroz projekat će se obu-čiti preko 2.000 nastavnika iz svih osnovnih i srednjih škola u Crnoj Gori. Obuke se spro-vode u računarskim učioni-cama škola koje zadovoljava-ju ECDL standarde”, naglaša-

va Marina Matijević, načelni-ca Odjeljenja za ICT Ministar-stva prosvjete.

Prema njenim riječima, di-gitalna pismenost podrazu-mjeva individualan trud i ra-zumijevanje koncepta digital-nog društva u cjelini, te je sto-ga veoma važno da poruka o digitalnoj pismenosti stigne do svakog segmenta druš-tva. Ona smatra da napredan obrazovni sistem, koji stoji na usluzi učenicima, nastavnici-ma i roditeljima, istovremeno predstavlja obrazovni sistem u funkciji budućnosti, koji ge-neriše stručan i informatički pismen kadar, što je osnov-na predispozicija razvijenog i konkurentnog društva znanja.

Š. B.

Projekat „ECDL – za digitalnu Crnu Goru”

BIĆE OBUČENO OKO 2.000 PROSVJETNIH RADNIKAIzgradnja modernog obrazovnog sistema je preduslov za društvo koje teži da po-stane cjelovito društvo znanja. Da bismo u potpunosti osposobili kapacitete koje imamo, ali ih i dalje unaprijedili, od najveće važnosti je da u budućnosti kontinu-irano radimo na razvoju digitalne pismenosti zaposlenih u školama. Obuke se sprovode u računarskim učionicama škola koje zadovoljavaju ECDL standarde, naglašava Marina Matijević, načelnica Odjeljenja za ICT Ministarstva prosvjete

NAJRASPROSTRANJENIJI STANDARD INFORMATIČKE PISMENOSTI U SVIJETU

ECDL (European Computer Driving License) je neza-visan, vendorski standard kojim se definišu jedinstve-ni okviri osnovnih informatičkih znanja i vještina krajnjih korisnika računara. ECDL potvrđuje da je vlasnik sertifika-ta u potpunosti kompetentan za korišćenje personalnog računara i osnovnih programskih aplikacija u svakodnev-nom radu na poslu i kod kuće. Proces ECDL obuke i pro-vjere znanja obuhvata sedam tematskih cjelina: osnove informacionih tehnologija, korišćenje računara i upravlja-nje datotekama, obrada teksta, tabelarne kalkulacije, ba-ze podataka, prezentacije, te informacije i komunikacije. ECDL standard je dostupan za različite nivoe ICT znanja, prilagođen potrebama tržišta rada i usklađen sa razvojem modernih tehnologija i informacionog društva. Podśeti-mo, ECDL Fondacija, sa sjedištem u Dablinu, je kreator i vlasnik ovog vodećeg svjetskog sertifikacionog progra-ma, koji se primjenjuje i van evropskih okvira, kao ICDL („International Computer Driving License”). ECDL, odno-sno ICDL sertifikati, mogu se steći u 148 zemalja svijeta, a program i testovi su identični u svim zemljama. Sa pre-ko 12 miliona kandidata, ECDL je danas referentan, najra-sprostranjeniji standard informatičke pismenosti u svijetu.

■ Sa dodjele sertifikata u Rožajama

15

APR.2014

BROJ

24

AKTUELNOSTIZavod za školstvo postao član Međunarodne asocijacije nacionalnih i regionalnih prosvjetnih nadzora/inspektorata – SICIRAZMJENA ISKUSTVA PUTEM BILATERALNE I MULTILATERALNE SARADNJE

Zavod za školstvo (Odsjek za utvrđivanje kvaliteta) po-stao je krajem marta punopravni član Međunarod-

ne asocijacije nacionalnih i regionalnih prosvjetnih nad-zora/inspektorata – SICI (Standing International Confe-rence of national and regional Inspectorates of educa-tion). Pomenuto članstvo omogućiće će, pored ostalog, Zavodu za školstvo razmjenu iskustva putem bilateral-ne i multilateralne saradnje sa zemljama članica SICI-ja, dobijanje ekspertskih i konsultantskih usluga, učestvo-vanje u projektima Evropske unije. Uz međunarodnu po-dršku vršiće se stalno preispitivanje procesa i procedura eksterne evaluacije u cilju unapređivanja vaspitno-obra-zovnog sistema Crne Gore.

Lj. V.

U takmičarskom dijelu četvrtog Sajma mla-

dih pronalazača Crne Go-re predstavilo se 15 timo-va iz šest srednjih struč-nih škola i jedne gimnazi-je, dok je u revijalnom di-jelu učestvovalo 14 timo-va studenata, srednjoško-laca i osnovaca.

Manifestaciju, koja je održana u tržnom centru Delta siti, organizovali su Fondacija „Mladi pronala-zači Crne Gore”, Centar za stručno obrazovanje, kao i ministarstva prosvjete i na-uke.

Pomoćnik ministra nau-ke mr Darko Petrušić kazao je da su mladost, maštovi-tost i radoznalost inicijato-ri stvaralaštva i kreativnosti.

„Pred nama su budući naučnici, istraživači i inže-njeri. Oni su naša inspira-cija i potvrda da je buduć-nost Crne Gore zasnovana na znanju i da je u sigur-nim rukama”, rekao je Pe-trušić na otvaranju mani-festacije.

Prema riječima direk-torice Direktorata za sred-nje, opšte i stručno obra-zovanje Nataše Gazivode, ulaganje u nauku, u mlade kreativne i inovativne lju-de, je od izuzetnog znača-ja za budućnost društva. „U tom cilju Ministarstvo pro-svjete će u narednom peri-

odu stvarati uslove i pod-sticati motivaciju za učenje i rad i dati vam snažnu po-dršku u razvoju vaših na-darenosti. Radimo na pro-mociji preduzetništva na svim nivoima obrazovanja, a u kojem je upravo značaj inovacija ogroman. Vjeru-jem da ćete vaše sposob-nosti orijentisati kroz pre-duzetnički duh i svoj izum

pretvoriti u konkretan pro-izvod ili uslugu”, navela je Gazivoda.

Od ideje do realizacije

Podrška koju Centar za stručno obrazovanje pru-ža učenicima i nastavnici-ma u segmentu kreativno-sti i inovativnosti traje već godinama, rekao je direk-tor te ustanove Duško Raj-ković. On je dodao da se značaj ovakvih manifesta-cija ogleda u prilici da oni predstave svoj višemjeseč-ni rad na razvoju inovativ-nih rješenja, od ideje do re-alizacije.

Predśednik Fondacije mladih pronalazača prof. dr Srđan Kadić ukazao je na dva cilja ove manifestaci-je. „Prvi je da demistifikuje-mo pronalazaštvo kao nau-ku. Hoćemo da dekonstrui-šemo imidž koji u našem društvu nauka ima, a to je

da predstavlja rad u nekom nadrealističkom prosto-ru naučnih laboratorija na iznalaženje nekih apstrak-cija, formula i obrazaca ko-je su same sebi cilj. Pokaza-ćemo da nauka jeste sklo-na uopštavanju i apstraho-vanju ljudskog znanja, ali ona je, prije svega, ljudski napor da se univerzalizu-ju one kombinacije i obras-ci koji pomjeraju grani-ce ljudskog znanja u svrhu boljeg kvaliteta ljudskog ži-vota. Mislim da smo svi mi, okupljeni u Fondaciji ‘Mla-di pronalazači Crne Gore’, naukom i pronalazaštvom nadahnuti upravo vođeni

tim idealom”, naveo je Ka-dić. On je dodao da je drugi cilj manifestacije da se po-pulariše i omasovi naučna i pronalazačka aktivnost u Crnoj Gori.

„Pravo je zadovoljstvo vi-đeti ovđe veliki broj mladih ljudi, pratiti kako ovaj sistem

raste, a sa njim i broj inova-cija i ideja koje mogu promi-jeniti naše živote. Nastaviće-mo da podržavamo mlade, koji drže ključeve ekonom-ske i socijalne budućnosti Crne Gore”, poručila je Maja Vukčević, direktorka Korpo-rativnog sekretarijata CKB.

I roboti na štandovima

U revijalnom dijelu, stu-denti Elektrotehničkog fa-kulteta u Podgorici prika-zali su veliki broj izuma i zanimljivih postavki. Stu-denti odsjeka Mehatroni-ke na Mašinskom fakultetu predstavili su se sa svojim „YUGO” robotom, a pośeti-oci su imali priliku da vide i robota „Milojka”, Srednje mašinske škole „Ivan Usko-

ković”, koji je osvojio bron-zanu medalju na nedav-no održanom međunarod-nom takmičenju u Bukure-štu, kao i pobjedničkog Le-go robota OŠ „Pavle Rovin-ski”, koji će Crnu Goru u ma-ju ove godine predstaviti na Evropskom FLL prvenstvu u

Španiji, i robota OŠ „Radoji-ca Perović”, čiji tim je na na-cionalnom First Lego liga takmičenju osvojio nagra-du za najbolje dizajniranog robota.

Na sajmu su prikazane inovacije i pronalasci koji su originalni, imaju poten-cijal za široko korišćenje, koji su praktični za upotre-bu, laki za proizvodnju, pri-stupačni i tržišno opravda-ni. Za izradu takvih inovaci-ja koristi se znanje iz meha-nike, elektornike, biologije, hemije, matematike, poljo-privrede, kompjuterskih na-uka i sličnih disciplina. Ino-vacije mogu biti jedinstve-ne i komplikovane, sve do mjere do koje su učesni-ci sposobni da ih izrade. Iznad svega, inovacije mo-

raju biti izrađene od strane samih učenika ili studenata, uz pomoć njihovih mento-ra. Cilj ovog projekta jeste motivacija mladih ljudi ko-ji se bave naukom, da rea-lizuju svoje ideje, rješenja i inovacije.

O. Đuričković

Održan četvrti Sajam mladih pronalazača Crne Gore

PRED NAMA SU BUDUĆI NAUČNICI, ISTRAŽIVAČI I INŽENJERI – Pomoćnik ministra nauke mr Darko Petrušić: „Potvrda da je budućnost Crne Gore zasnovana na znanju”– Direktorica Direktorata za srednje, opšte i stručno obrazovanje Nataša Gazivoda: „Ministarstvo prosvjete će u narednom periodu stvarati uslove i podsticati motivaciju za učenje i rad”– Direktor Centra za stručno obrazovanje Duško Rajković: „Podrška traje već godinama”– Predśednik Fondacije „Mladi pronalazači” prof. dr Srđan Kadić: „Ljudsko znanje u svrhu boljeg kvaliteta ljudskog života” – Direktorica Korporativnog sekretarijata CKB Maja Vukčević: „Nastavićemo da podržavamo mlade”

■ Mentor Bogdan Ljeposavić, pobjednik učenik Nikola Rašović, predstavnik CKB-a Maja Vukčević i direktor ETŠ „Vaso Aligrudić” Veselin Pićurić

■ MOTIVISATI MLADE LJUDE DA SE BAVE NAUKOM: Izloženi eksponati privukli veliki broj pośetilaca

NAJBOLJA INOVACIJA UČENIKA NIKOLE RAŠOVIĆA I MENTORA BOGDANA LJEPOSAVIĆA IZ ETŠ „VASO ALIGRUDIĆ“

Ukupni pobjednik četvrtog Sajma mladih pronalaza-ča Crne Gore je Elektrotehnička škola „Vaso Aligrudić” iz Podgorice sa inovacijom „Kućna automatika”, koju je osmislio učenik Nikola Rašović uz pomoć mentora Bog-dana Ljeposavića. Ista maketa bila je najbolja i u kate-goriji najkompleksniji pronalazak, a laureat je nagrađen sa 500 eura, koje je obezbijedila Crnogorska komercijal-na banka.

Za najoriginalniji pronalazak proglašen je dinamički solarni panel učenika Denisa Sijamića i Belmina Čuturića iz pljevaljske Srednje stručne škole, koji su radili uz po-moć mentora Vladice Avramovića. Oni su dobili i nagra-du publike. Najfunkcionalniji pronalazak je ferao za bar-ku učenika Stefana Slavkovića i Saše Gordića iz SMŠ „Mla-dost” iz Tivta, a mentor je bila nastavnica Milanka Braj-ković. Najbolji tržišno orijentisani proizvod je aplikacija za promociju grada Nikšića Rajka Ormana i Sava Ostojića iz nikšićke Srednje stručne škole, koji su radili uz pomoć mentora Veselinke Barović i Milisava Kosovića.

Nagrađeni u pomenutim kategorijama dobili su po 200 eura.

JEFTIN I KORISTAN PRONALAZAK

„Cilj pobjedničke makete je da omogući svim lju-dima, bez obzira kojem staležu pripadaju, da koriste sisteme koji inače koštaju pet-šest hiljada eura, a mi smo ih napravili za stotinak eura. Ovaj uređaj pomaže da sa udaljene lokacije mogu da se kontrolišu uređa-ji u kući, da se uključi klima, rasvjeta. Tu postoji i ma-nja kućna meteorološka stanica koja kontroliše sunče-vo zračenje. Njen zadatak je da upozori ako je zrače-nje preveliko. Kad sam radio uređaj želio sam da naro-du koji nema novca omogućim da priušti sebi ovakav sistem u svojim domovima”, objasnio je pobjednik Ni-kola Rašović.

APR.2014

BROJ

24

16

TEME

Piše: Radovan Ognjanović, samostalni savjetnik u Zavo-du za školstvo

Nakon temeljne refor-me douniverzitetskog

obrazovnog sistema, sve gi-mnazije u Crnoj Gori od škol-ske 2006/07. godine primje-njuju novi nastavni plan.

1. Obavezni izborni pre-dmeti u nastavnom planu reformisane gimnazije

Za razliku od prethodnih nastavnih planova gimnazije, koji su sadržavali fiksiranu po-nudu predmeta, reformisani plan ima tri komponente:

• obavezni predmeti,• obavezni izborni pre-

dmeti i• obavezni izborni sa-

držaji.Obavezni izborni pred-

meti omogućavaju učeni-ku da izabere one predme-te koji su u skladu sa njego-vim sklonostima, intereso-vanjima i koji su u funkci-ji njegovog daljeg školova-nja. Učenik ima, do izvjesne mjere, priliku da bira šta će da uči i tako određuje ele-mente svog školovanja. Ta-kvo obrazovno iskustvo uče-nika je bogatije, jer je učenje, svakako, kvalitetnije kada se uči gradivo za koje je učenik istinski zainteresovan.

Reformisani plan određu-je da učenik postupno − ka-ko se bliži maturski ispit − sti-če sve više kontrole nad svo-jim obrazovanjem. U prvom razredu gimnazije, obavezni predmeti čine 90 odsto, dok su ostali dio obavezni izbor-ni predmeti i obavezni izbor-ni sadržaji. Međutim, do če-tvrtog razreda, više od če-tvrtine plana čine obavezni izborni predmeti!

Izbor obaveznih izbornih predmeta zavisi od intereso-vanja i afiniteta učenika, pla-nova za buduće školovanje, resursa njihovih gimnazija, kao i obaveze da polažu ma-turski ispit. Napravljen je 41 predmetni program obave-znih izbornih predmeta. Nji-hov spisak nije konačan, već se ažurira na godišnjem nivou.

2. Sadašnja povezanost nastave obaveznih izbornih predmeta u opštoj gimnaziji, maturskog ispita i upisa na državni univerzitet

Gimnaziju pohađaju uče-nici čiji je cilj da, nakon po-laganja maturskog ispita, na-stave školovanje na I godini odabranog studijskog pro-grama. Očigledno je da su ovđe osnovni elementi:

A. Upis u I godinu stu-dijskog programa

B. Polaganje matur-skog ispita

C. Obavezni izborni predmeti (izbor, izučava-nje i dopuna maturskog standarda)

Sistem A-B-C je „trougao” (sl. 1) čije su povezanosti ele-menata izuzetno važne, me-đusobno uslovljene ali i − ra-zličito usklađene.

2.1. Povezanost C-B

Za razliku od ranijih na-stavnih planova, nastavni

plan opšte gimnazije propi-suje standard i maturski stan-dard.

Standard iz obaveznog predmeta je ukupan broj ča-sova koje učenik ima iz tog predmeta na kraju četvoro-razrednog školovanja u gi-mnaziji. Maturski standard za predmete propisan je Na-stavnim planom opšte gi-mnazije.

Učenik na maturskom is-pitu polaže dva obavezna predmeta po svom izboru. Da bi prijavio obavezni pred-met, neophodno je da zado-volji tzv. maturski standard za taj predmet, tj. da ima uku-pan broj časova predviđen maturskim standardom.

Kako se može ispuniti maturski standard?

Za pojedine obavezne predmete nema razlike iz-među standarda i maturskog standarda, tako da svaki uče-nik završetkom četvrtog ra-zreda ima ispunjen matur-ski standard za te predmete. Za ostale obavezne predme-te učenik može da ispuni ma-turski standard tako što će se odlučiti za odgovarajući oba-vezni izborni predmet. Zbog toga gimnazija, prilikom izra-de nacrta školske liste obave-

znih izbornih predmeta, kao jedan od kriterijuma uzima i dopunu maturskog standar-da.

Šta se polaže na matur-skom ispitu?

Maturski ispit predstav-lja provjeru uspješnosti uče-nika pri usvajanju neophod-nih standarda znanja.

Na maturskom ispitu uče-nik polaže četiri predmeta:

• Crnogorski – srpski, bo-sanski, hrvatski jezik i književ-nost,

• Prvi strani jezik ili Mate-matiku,

• dva predmeta po izboru1.Učenik može da bira sa-

mo one predmete za koje je ispunio maturski standard.

Za pet predmeta pokla-paju se standard i maturski standard, tako da učenik ko-ji završi četvrti razred opšte gimnazije ima ispunjen ma-turski standard za predme-te:

1 Za razliku od obaveznih izbornih predmeta koji se izu-čavaju u četvororazrednom gi-mnazijskom školovanju, ovdje se radi o izbornim predmetima na maturskom ispitu.

o Crnogorski – srpski, bo-sanski, hrvatski jezik i književ-nost,

o Matematiku,o Prvi strani jezik,o Drugi strani jezik io Istoriju.Predmet Fizičko vaspita-

nje se ne polaže na matur-skom ispitu. Za ostalih 11 predmeta potrebno je do-puniti maturski standard.

Očigledno, poveza-nost C–B je jasno definisa-na i uspješno se primjenjuje. Učenici znaju kako se dopu-njava maturski standard i ko-je predmete treba da izabe-ru i izučavaju da bi stekli pra-vo da polažu maturski ispit iz predmeta za koji se opre-dijele.

Ispitni katalozi za polaga-nje maturskog ispita naprav-ljeni su na osnovu predmet-nih programa obaveznog predmeta i obaveznog iz-bornog predmeta koji služi za dopunu maturskog stan-darda.

Pravilnikom o polaganju maturskog ispita definisano je da učenik može da pola-že samo predmet za koji je ispunio maturski standard, a maturski standard se do-punjava izučavanjem odgo-

varajućeg obaveznog izbor-nog predmeta.

Ova povezanost je dvo-smjerna i korektno riješena.

2.2. Povezanost B−A

2.2.1. Za upis na osnov-ne studije Univerziteta Cr-ne Gore vrednuje se2 uspjeh na maturskom ispitu. Zna-či, uzima se u obzir samo op-šti uspjeh postignut na ma-turskom ispitu bez obzira na sadržaj, odnosno – bez obzi-ra koja dva predmeta je uče-nik birao da polaže na matur-skom ispitu.

PRIMJER: Na ovaj način stvara se situacija da uče-nik X i učenik Y sa odličnim uspjehom na maturskom is-pitu ravnopravno konkurišu za upis:

– na studijski program Elektrotehničkog fakulte-ta ili

– na studijski program Pravnog fakulteta

iako je, na primjer:

2 Pravilnik o uslovima, kri-terijumima i postupku upisa na osnovne studije Univerziteta Cr-ne Gore

– učenik X polagao na maturskom ispitu:

o Crnogorski jezik i knjiže-nost,

o Prvi strani jezik, o Psihologiju i o Latinski jezik, – učenik Y polagao na

maturskom ispitu: o Crnogorski jezik i knjiže-

nost, o Matematiku, o Fiziku i o Hemiju.Razlika u pripremljenosti

učenika X i Y za odgovaraju-ći studijski program nije sa-mo u sadržaju maturskog is-pita! Povezanost C-B je uslo-vila da, u toku III i/ili IV razre-da, učenici uspješno izuča-vaju obavezne izborne pred-mete da bi dopunili maturski standard:

– učenik X: o Pojedinac u grupi (3

časa sedmično u III ili IV ra-zredu) i

o Sintaksa latinskog je-zika (3 časa sedmično u IV razredu)

– učenik Y: o Odabrana poglavlja fi-

zike (3 časa sedmično u III ili IV razredu)

o Biohemija (3 časa sed-mično u IV razredu).

Ovaj primjer pokazuje slabosti odredbe da se vred-nuje opšti uspjeh na matur-skom ispitu, bez obzira na njegov sadržaj, jer je oči-gledno da učenik X i uče-nik Y nijesu jednako ospo-sobljeni za nastavak školo-vanja i na Elektrotehničkom i na Pravnom fakultetu, ia-ko imaju jednak broj bodova koji se uzimaju u obzir prili-kom vrednovanja za upis na ova dva fakulteta.

Prema tome, odredba Pravilnika (o upisu na fakultet) da se vrednuje opšti uspjeh na maturskom ispitu, bez obzira na njegov sadržaj, nepovolj-no utiče na:

– kvalitet upisa na fakultet,– kvalitet maturskog ispi-

ta i – kvalitet izbora i izučava-

nja obaveznih izbornih pred-meta.

2.2.2. Na povezanost B−A nepovoljno utiče i či-njenica što maturski ispit nije u potpunosti eksterne prirode i u organizaciji Is-pitnog centra. Na taj način se stvara situacija da ne po-stoji jedinstven kriterijum za ocjene iz predmeta koje uče-nik bira na maturskom ispi-

tu, a samim tim nije jedin-stven kriterijum za opšti uspjeh na maturskom ispi-tu, što bi se svakako elimi-nisalo kada bi Ispitni centar realizovao polaganje svih predmeta na maturskom ispitu.

2.3. Povezanost A-C

Kao što je već navede-no, nepovoljnosti pove-zanosti B−A izuzetno loše djeluju na segment C – iz-bor i izučavanje obaveznih izbornih predmeta. Učenici, prilagođavajući se postoje-ćim odredbama pravilnika o upisu na fakultet, odlično osjećaju razlike u zahtjev-nostima pojedinih predme-ta i većinom se opredjelju-ju za polaganje maturskog ispita iz društveno-jezičke grupe predmeta. Zbog to-ga se opredjeljuju za oba-vezne izborne predme-te kojima će dopuniti ma-turski standard iz te gru-pe predmeta, iako određe-ni broj učenika želi da upi-še tehnički ili prirodno-ma-tematički fakultet.

Izbor i kvalitet izuča-vanja obaveznih izbornih predmeta u gimnaziji je

direktno uslovljena una-pređivanjem povezanosti A−B.

Pošto učenik bira obave-zne izborne predmete ko-jima dopunjava maturski standard, onda je očigledno da se samo unapređivanjem povezanosti A−B može skoro u potpunosti „regulisati” ova povezanost i znatno unapri-jediti kvalitet

– izbora i izučavanja oba-veznih izbornih predmeta

– maturskog ispita.

3. O kvalitetu ponude, izbora i izučavanja obaveznih izbornih predmeta

Nacionalni savjet za ob-razovanje do sada je odo-brio da se u opštoj gimna-ziji u Crnoj Gori može izu-čavati 41 obavezni izborni predmet. Ovo je bogata li-sta predmeta, od kojih sva-ka gimnazija, za svaki razred posebno, formira tzv. školsku listu obaveznih izbornih pred-meta.

Sistem obaveznih izbor-nih predmeta, kao jedna od osnovnih novina u refor-misanoj gimnaziji, zaista je

otvorio slobode učenika i omogućava priličnu slobo-du izbora i mogućnost kom-binovanja. Za dopunu ma-turskog standarda koriste se predmeti iz III i IV razre-da, đe je predviđen najveći broj časova. Cilj i svrha oba-veznih izbornih predmeta nije samo u funkciji dopune maturskog standarda, već je osnovna ideja za uvođenje obaveznih izbornih pred-meta bila da se učenicima omogući veći stepen auto-nomije i angažovanja u krei-ranju sopstvenog obrazova-nja, da se uvaže specifično-sti pojedine škole ili sredi-ne za određenim predme-tom i da se podstiče zdrava konkurentnost i takmičar-ski duh među školama u ci-lju raznovrsnije i kvalitetnije ponude obaveznih izbornih predmeta.

Na osnovu istraživanja i neposrednih uvida u rad škola, uočene su i izvjesne slabosti.

Često se dešava da se pri-likom sastavljanja školske li-ste obaveznih izbornih pred-meta više vodi računa o po-trebama nastavnika nego o željama učenika.

Pojedini predmetni pro-grami definišu da kadar ko-ji može izvoditi obavezni iz-borni predmet može biti ra-zličitih profila, a da na osno-vu pohađanja obuke nastav-nik stiče pravo da preda-je predmet za koji nije zavr-šio osnovne studije. Ova ne-povoljnost direktno ugroža-va kvalitet same nastave tih obaveznih izbornih predme-ta.

Kriterijumi praćenja, vrednovanja i ocjenjiva-nja učenika često se bitno razlikuju kod obaveznih i obaveznih izbornih pred-meta zbog nepravilnog i nepovoljnog pozicionira-nja mjesta i značaja oba-veznih izbornih predmeta u gimnazijskom školova-nju, kako od strane nastav-nika, tako i od strane uče-nika.

Nepovoljna povezanost maturskog ispita i upisa na I godinu osnovnih studija ne-gativno utiče na pozicionira-nje obaveznih izbornih pred-meta u sva četiri razreda gi-mnazije.

4. Prijedlozi u cilju unapređivanja izučavanja obaveznih izbornih predmeta, maturskog ispita i upisa na studijski program

PRIJEDLOG 1Prilikom vrednovanja

kandidata za upis na fakul-tet, pored opšteg uspjeha na maturskom ispitu, tre-ba uzimati u obzir da li je na maturskom ispitu po-lagao predmete od zna-čaja za savladavanje iza-brnog studijskog progra-ma.

Naravno, ovakvo vredno-vanje bi bilo eliminatorno sa-mo u slučajevima kada se za upis javi broj kandidata ve-ći od broja traženog konkur-som.

PRIJEDLOG 2Svi djelovi ispita na ma-

turskom ispitu treba da bu-du eksterni i u organizaciji Ispitnog centra.

PRIJEDLOG 3Preispitati predmet-

ne programe u dijelu odre-đenja nastavnog kadra koji može izvoditi nastavu oba-veznog izbornog predmeta i precizno i jednoznačno defi-nisati kadar.

Koncept obaveznih izbornih predmeta i njegove povezanosti sa maturskim ispitom i upisom na prvu godinu studija

NEOPHODNE DOPUNE ZA MATURSKI STANDARD

■ SLIKA 1: Trougao A–B–C

17

APR.2014

BROJ

24

TEME

Piše: Veljko Strugar Kinjo

„Najljepše što može-mo doživjeti jeste

– tajanstveno. To je jed-no osnovno ośećanje koje stoji nad kolijevkom pra-ve nauke i umjetnosti. Ko ga ne poznaje i ne čudi se više – on je tako reći mr-tav. A njegov vid ugašen”. (Albert Einstein: „Mein weltbild”)

Alhemija!?

Najkraće leksikonsko objašnjenje ovoga pojma je, koliko nedosljedno, toliko i pogrešno a glasi:

– Vještina pravljenja zlata!

U stvari, radi se o jednom drevnom transcendentnom učenju, koje je bilo, a tako će i ostati, nešto poput podze-mnog duhovnog toka, ko-ji odvajkada i bez izuzetka napaja sve izvore ljudskog saznanja, a moglo bi se for-mulisati i kao – saznajna iz-vjesnost.

U pogledu ovoga učenja, najbolja ilustracija bi bila ona narodna priča o ljudima koji su stigli do na kraj svijeta, pa iako svjesni potpune neizvje-snosti, hrabro koraknuli u „ni-šta” i njime krenuli tumarati dok je šljunak pod njihovim koracima škripao, nepresta-no im šaljući poruku da: „Ko ga uzme kajaće se, a ko ne, isto će se kajati…” Neki su mi-slili, što da ga teglim kad ću se ionako kajati, dok je drugi-ma padalo na um, da: „Kad ću se već kajati, barem da znam zbog čega…?” A kad su se i konačno vratili u stari, dobri i poznati svijet, prvo im je bilo da pogledaju onaj šljunak ko-ji su neki ponijeli i tada vidje-li da se radi o dijamantima, te su se kajali oni što ne ponije-še ništa a i oni što su ponijeli, što ne poniješe više…

Tako sam i ja, prilikom moga boravka na „Trulom Zapadu”, preko dvadeset go-dina tumarao među olupina-ma i ostacima ovoga učenja, jednako osluškujući njego-ve neshvatljive poruke, da bih se tek onoga dana kad sam, ogorčen gubitkom to-liko vremena, riješio da plju-nem za sobom, neđe u zabi-tom ćošku svoga uma spo-takao preko skromne hrpice saznajnih dijamanata i gor-ko požalio što ne ponijeh vi-še. Ovo učenje koje se danas uzgredno, poput kakve jere-si naziva alhemijom, u proš-losti je, uz dužno poštovanje, oslovljavano i kao:

– Ars Magna (Velika Umjetnost, odnosno vještina)

– Sapientia Magna (Ve-lika Nauka)

– Philiosophia Magna (Velika Filosofija)

– Kraljevska vještinaZato i nije nikakva slučaj-

nost da se ovom vještinom bavio i poznati engleski na-učnik – Isak Njutn – koji je u svojim śećanjima skromno potśetio da su mu sopstve-na dostignuća bila moguća zato što je, kako sam kaže:

„Stajao na ramenima divova.”

U međuvremenu sam shvatio da ono što sam u prolazu zahvatio tumarajući neprozirnim tminama ovog Velikog Učenja, uopšte ni-je malo, već toliko da sam se s njim morao tegliti kao sa preteškim bremenom, jer nikoga nije bilo da me u to-me odmijeni. Svjestan da

to breme predstavlja neslu-ćeno veliku zadužbinu koju sam stekao na neizvjesnom saznajnom hodočašću, ko-ju sam dužan svom rodnom kraju, sredinom devedesetih sam, za pokoljenja koja će to moći da shvate, pohranio u jednoj skromnoj i neugled-noj knjižici, ispisanoj muca-vim i nesviklim jezikom, pod naslovom čudnim, da čudni-ji ne može biti:

– „Slika Svijeta Velike Umjetnosti”

Knjiga je objavljena kod izdavača „Dignitas” đe je ostala u dubokoj i mračnoj zavjetrini bilo kakvog jav-nog interesa, time i potpuno

u skladu sa vjekovnim tradi-cijom kojom se ovo učenje skriva na taj način što je sva-kome na domaku pogleda i uma, a koji još nije sposoban da ga prepozna.

U stvari, bilo je potpuno u skladu sa mojim (visokore-alnim) očekivanjima da će te-ze, navedene u toj skromnoj knjižici, shvatiti jednako ma-lo (ili mnogo) čitalaca, koliko i teze Ajnštajna (Einsteina). I meni je trebalo više od dva-deset godina da „shvatim” veoma čudnu poruku ovoga učenja, koje, onako uzgred, napominje da njene teze i tvrdnje ne treba ni pokuša-vati shvatiti umom, već tzv. „unutrašnjim razumom”, od-nosno nečim što se da naslu-titi pod pojmom – intuicija (predośećaj).

No, još davno prije ovog „mrtvorođenčeta”, onih dav-njih 70-tih godina prošlog vi-jeka/milenijuma, kad je „Po-bjeda” i konačno počela izla-ziti svakodnevno a ne pro-vincijski tri puta neđeljno, za ovaj opštenarodni list sam napisao feljton koji je izašao u dvadesetak nastavaka pod naslovom:

„Alhemija – mit ili stvarnost”

Adepti ovoga drevnog učenja, apsolutne istine uopšte nijesu skrivali, napro-tiv, iznosili su ih u kristalnoj jasnoći ali su ih mogli pre-poznati jedino oni koji su, u međuvremenu, mukotrpnim radom i meditacijama svoj duh doveli do kristalne čisto-će i bili spremni i sposobni za njihov prijem.

Kad su jednog drevnog (od prije 2000 godina) indij-skog Adepta Velike Vještine, pitali:

– „Učitelju, a koliko i ka-ko se ta svijest, kojoj teži-te, razlikuje od ove uobiča-jene i svakidašnje?”

… dao je tajanstven, ali zato konačan i veoma odre-đen odgovor:

– „Svijest kojoj težimo mi, Adepti Velike Vještine, od obične svijesti se razli-kuje kao što se dijamant razlikuje od komada uglje-na…”

Za uobičajeno shvatanje utemeljeno na očevidno-sti, nije mogao upotrijebiti komparaciju većega kontra-sta i razlike, da bi tek nakon par milenijuma bilo jasno da baš u elementarnom pogle-

du nema, ama baš nikakve razlike, osim alotropske mo-difikacije (ma što to značilo), jer se radi o jednom te istom elementu – ugljeniku! Ova njegova mistifikacija nikako ne može sakriti zapanjuju-ću činjenicu, da je on, još pri-je dva milenijuma, poznavao tajnu materije…

Vjerovatno da ni jed-na mitologija u istoriji čo-vječanstva, nije toliko veza-na za ovo drevno učenje – alhemiju – kao grčka, a nje-na predanja pośeduju toliko njene simbolike, da se slo-bodno mogu nazvati poezi-jom predskazanja i misaone izvjesnosti.

Dovoljno je pročitati mit o kralju Midi, nepromišlje-noj žrtvi svoje želje da se sve što dirne pretvori u zla-to a potom obratiti pažnju na kraj priče u kojoj kralj, tragič-no svjestan svoje greške, sa iskrenim kajanjem moli bo-gove da ga oslobode pro-kletstva te njegova spasilač-ka želja, sa suprotnim pred-znakom, biva uslišena i on se umivanjem u čarobnoj ri-jeci oslobađa prokletstva i (objektivno) postaje mnogo bogatiji nego li dok je plivao u zlatu.

Ova divna legenda uz-gred navodi da od tada, u mitu pomenuta rijeka nosi zrnca zlata, kao uspomenu na ovaj neprolazni mit. Me-đutim, tek ovdje se nazire pravi uticaj ovog učenja, jer baš ono u sebi nosi namjeru da se neizmjerna moć ljud-ske želje iskoristi za duhov-nu evoluciju njegovog bića. Kao što se nakon ovog mito-loškog čina, zlatna zrnca mo-gu naći u koritu ove zlatono-sne rijeke, tako se i krhotine

ovoga učenja mogu naslutiti u svim kultovima i legenda-ma širom svijeta.

Između hemije kao na-uke i alhemije, može se po-vući paralela slična pomenu-toj alotropskoj modifikaci-ji ugljenika, gdje se nesum-njivo radi o istom elementu – ugljeniku, otprilike kao što bi na duhovnom i spoznaj-nom planu ona glasila:

Nauka / alhemija ~ zna-nje / izvjesnost.

Na prvi pogled bi se mo-glo reći da, ako tu ima neke razlike onda je ona u nijansa-ma ili načinu gledanja. No, ko god se malo dublje pozaba-vi ovim pojmovima, odmah shvati da to nije tako, jer iz-vjesnost sama po sebi isklju-čuje svaku pretpostavku. Za-to su stari Arapi, iz indijskih učenja preuzeli onu nepro-laznu sentencu: Neću zna-nje, hoću izvjesnost!

Vjerovatno će svakog na-mjernika začuditi i trivijal-nost svakidašnjice, po kojoj postoji samo jedna (apso-lutna) istina, dok lažima niđe broja nema, što nikako nije u saglasnosti ni sa elemen-tarnom logikom. Ako posto-ji samo jedna istina, onda je i za njenu definiciju, dovoljna jedna jedina laž.

No sad nešto o izvjesno-sti kao saznajnoj konačnosti. Einstein je pokušavao defini-sati stvarnost trodimenzio-nalnog kontinuuma, svode-ći ga na dvodimenzionalan i objašnjavajući da je isto ta-ko, dvodimenzionalnim bići-ma, površina lopte neshvat-ljivo beskrajna, ali pritom i na apsolutan način konačna, što samo po sebi predstavlja jedan aspekt izvjesnosti, ali bez mogućnosti iskustvene spoznaje.

Najviši stupanj znanja ni-kako ne znači i konačan, zato u pomenutoj alegoriji, Adept Velike Umjetnosti navodi ra-zlike između običnog i višeg stanja svijesti, kao razliku iz-medju dijamanta i komada ugljena, time sagovornika upućujući na elementarnu istovjetnost svijesti uz isto-vremenu razliku strukture, kao i u alotropskoj modifika-ciji pomenutog elementa – ugljenika. Dovoljno je priśe-titi se strukture grafita, koja je dvodimenzionalna i struk-ture dijamanta čija kristalna struktura počiva na dimen-ziji više.

U stvari, uobičajeni as-pekti stvarnosti su prvoste-peno uslovljeni dimenzija-ma (zadate) stvarnosti. Zato mnogima tvrdoglavo izmiče jedan sveprisutni aspekt na-še stvarnosti – religija – usta-novljena na izvjesnosti Boga no zato uz potporu mnoštva saznajnih definicija.

Što se religije tiče, osim njenog spiritus movensa – straha i neizvjesnosti – po-stoji i motiv smisaone spo-znaje, koja uveliko prela-zi elementarnu logiku, zato crkvene strukture i njeguju mnoštvo rituala da bi nado-mjestile mogućnosti shvata-nja, svoje vjernike upućujući na intimni ośećaj vjerske iz-vjesnosti, utemeljen na intu-iciji. Dakle, intuicija predstav-lja izvjesnu alotropsku mo-difikaciju svijesti, koja omo-gućava spoznaju aspekata stvarnosti koji se prostiru u dimenzijama višega reda.

Adepti Velike Umjetno-sti su je nazvali „unutrašnjim razumom”, kojim je mogu-će naslutiti (iako ne shvati-

ti) smisao posljedica, čiji su uzroci skriveni iza neshvatlji-vih dimenzija stvarnosti. Ot-prilike, to bi znacilo da iza iz-vjesnosti počinje nova stvar-nost i što bi tu moralo bi-ti išta sporno. Jednako kao što ne može postojati podje-la na Boga i Đavola, jer obo-je ne mogu biti ništa drugo do dva aspekta božanskog Jedinstva.

Međutim, postoji jedan veoma dubokomislen afori-zam poljskog satiričara Sta-nislava Jirži Leca, koji glasi:

„Što smo bliži istini, sve smo dalje od stvarnosti”

Ova definicija se uveliko poklapa sa onom o znanju i izvjesnosti, jednako kao što je i definicija – čovjek – samo arhetip skriven polarizacijom na muško i žensko biće, tako da stvarnost izražena njime može postojati samo izvan nje. Ovo navodim samo za-to, da ukažem na pojmov-nu nesigurnost bilo kog izra-za. Ovim iznenađenja ne pre-staju, već tek počinju.

Materia prima

Vjerujem da su mnozini, osim – materia prima – po-znati i pojmovi kao: Quinte-ssentia ili prana indijske tra-dicije. Svi oni se svode na du-hovnu potragu za prauzro-kom, čija je posljedica naše postojanje. U stvari, ne pred-stavlja ništa drugo do ne-spretne pokušaje, da se nađe bilo kakav postulat sa koga bi se moglo definisati sve ostalo.

E, sad da ukažemo na na-čin gledanja na svijet i stvari, onako kako to čini – alhemija. Ko god barem malo poznaje Yogu, vjerovatno će se začu-diti tvrdnji da ona nije ništa drugo do jedan od puteva ka istom cilju, pri čemu se, kao retorta „Velikog Djela”, umje-sto alhemičarskih sudova upotrebljava sopstveno tije-lo. Baš u ovoj tehnici, poseb-no se pominje prana – mate-ria prima – quinta essencia – odnosno njena manipulaci-ja uz pomoć meditacije i po-sebne tehnike disanja.

Siguran sam da mnogi naslućuju, a rijetki znaju ko-lika je stvarna moć polnog nagona, dok učenje alhemi-je tvrdi da se progenitivni or-gani hrane kudikamo suptil-nijom hranom od svih osta-lih organa, uključujući i mo-zak, tako da tehnika yoge ni-je ništa drugo do „krađa” da bi se mozak nahranio i os-posobio za dostignuća van „zadatog” života i shvatanja. Dakle, svi ostali (organi) kao i sam mozak, moraju se zado-voljiti mrvicama sa stola pro-genitivnih organa…

Vjerujem da rijetko ko i naslućuje, osim onih koji su čitali alhemičarske traktate i djela Vilhelma Rajha (Wilhel-ma Reicha), da se spektar ishrane proteže na pet agre-gatnih stanja materije i uveli-ko prelazi sve ono što se pod time podrazumijeva. U ovom slučaju, najvažniji „prehram-beni” aspekt jeste baš ta sve-prisutna, mistifikovana prana – quinta essencia – odnosno peto stanje materije, ma što se pod tim podrazumijevalo.

Međutim, da sve ne bi bi-lo (prazna) priča, uputiću či-taoca na jedan aspekt (mo-dernog) života, kao što je lje-tovanje na moru i njegovo blagotvorno uticanje na fizič-ko i posebno psihičko zdrav-lje ljudi i žena. Vjerujem da ste i sami pitali zašto baš na

obali mora a ne svuda drugo đe sunce grije? E, ovdje poči-nje ono što nije moguće do-kazati ničim osim posljedič-nom empirijom. Znači jeste – jer funkcioniše…

Moderna jeres

U stvari, Adepti nijesu ni pokušavali da definišu i obja-sne, već samo nudili pojam nečega, a na drugima je bi-lo da krenu u potragu za smi-slom. Ko god bi potražio put, govorili bi mu da svi vode u tom pravcu i da nema što da izgubi osim svojih (pustih) želja, jer ionako postoji jed-na jedina izvjesnost – smrt. No, da se vratimo ljetovanju i potegnemo jednu od mo-dernih jeresi.

Dakle, zdrav učinak bo-ravka na morskoj obali, ni-je baš onakav kako ga treti-ra medicina, već mnogo du-blji i uveliko zalazi u nepro-zirne aspekte ovoga učenja koje nagovještava postoja-nje nečeg što istovremeno pośeduje energetske i ma-terijalne atribute. Otprilike, kao što je svjetlost istovre-meno tvar i energija. Budući da ovu energiju (prana), jedi-no kristali soli mogu da fik-siraju i akumuliraju, zbog to-ga je njeno prisustvo najve-će baš na morskoj obali đe je koncentracija soli najve-ća, pri tome se obnavljajući bez prestanka. Isto tako, pri-sustvo soli u organizmu je od presudnog značaja, baš za-to što ovu životnu energiju, udahnutu sa vazduhom, ra-znosi po cijelom organizmu, da bi na kraju njeni ostaci bi-li izlučeni mokraćom koja se skuplja u bešici. Zato i nije slučajna progenitivna ana-tomija, koju sačinjava i beši-ka, jer polni organi ovu sup-tilnu energiju preuzimaju sa kristala soli koncentrisanih u mokraći, time osiguravajući svoju životnu funkciju.

Ovim sam pokušao od-govoriti na uzgredno pitanje o primarnoj tvari sa kojom život počinje i prestaje, ka-ko bih namjernika uputio da se uopšte ne radi o bilo ka-kvoj mistifikaciji, već jedino o nemogućnosti da se shva-te dimenzije kojima se prote-žu vektori opstanka i da vide da je sve daleko od poezije a veoma blizu onoga što naše živote čini tako dinamičnim. Da bi svakome namjerni-ku ovo drevno učenje stavio na „unutrašnji” uvid, najbo-lje je ako navedem poznato narodno predanje o jednom mudrom vinogradaru koji je na samrti sinovima poručio da je u vinogradu sakrio ve-liko blago, ali ne i đe je ono. Nakon sahrane, sinovi su za-jednički navalili da kopaju i cio vinograd zaista temelji-to prekopali, ali nikakvo bla-go nijesu našli… No, zato je vinograd rodio kao nikad do tada… Može biti i da su shva-tili očevu poruku, ali ne mo-ra, shvati će je onaj ko hoće.

Pa zar nije sasvim na mje-stu, pretpostavka da Veliko Djelo (Opus Magnum) alhe-mičara, uopšte nije nešto od-vojeno od života i stvar skri-venih laboratorija, već jedan individualni – čin života! Je-dan Veliki Adept ovoga uče-nja nije činio veliku priču, već samo dao neobičan savjet:

„Ako ne pośeduješ (du-hovnu) vatru u sebi, jedno-stavno naloži oganj!”

Sasvim dosta za poče-tak…

Alhemija ili: Neću znanje, hoću izvjesnost

AKO NE POŚEDUJEŠ (DUHOVNU) VATRU U SEBI, JEDNOSTAVNO NALOŽI OGANJVeliko Djelo (Opus Magnum) alhemičara, uopšte nije nešto odvojeno od života i stvar skrivenih laboratorija, već jedan individualni – čin života

APR.2014

BROJ

24

18

TEME

Piše: Sreten Zeković,prof. filozofije

U ovom tekstu se prvi put u teoriji, odnosno fi-

lozofiji muzike otkriva da je iskustvena osnova, porijeklo, korijen, značenje i način do-laženja do osnovne muzič-ke oktave – osmice (skala sa osam tonova), u (pra)starom narodnom načinu brojanja i računanja (označavanja) vre-menskog slijeda „sedmice da-na” pomoću pršljena (zglo-bova) i međupršljena (me-đuzgloba) na ljudskoj pesni-ci-šaci: poneđeljak (1), utorak (2), srijeda (sredina, 3), četvr-tak (4), petak (5), subota (6), neđelja (7) i ponovo poneđe-ljak (tj. 8-mi kao ponovljeni 1 – prvi), i tako osmiče dani u sedmici, iako ih ima stvarno 7.

„Pri-ručna računaljka” prostorne beskrajnosti (∞)

Deset prsta na rukama su empirijska osnova, porijeklo i način dolaženja do dekadnog sistema brojenja i računanja, na osnovu jediničenja (ozna-čenja osnovnih istih i jedna-kih jedinica, njihovog redo-sljeda i simetrijskih parnja-ka 5 + 5 = 10 : 2 = 5 x 2 = 10; 10 x 2 = 20 : 2 = 10), koje za-tim u brojčanim apstraktnim (matematičkim) jedinica-ma prelazi u apriornu zako-nitost. To je pra-mitska „pri-ručna računaljka” koja se od-nosi na matematičko-kvanti-tativnu prostornost (diskonti-nuitet) i njeno nizanje u be-skrajnost (simbol mu je ∞).

„Pri-ručna računaljka” vremenske beskrajnosti

Sedam pršljena i međupr-šljena (4 + 3) na ljudskoj šaci su iskustveni osnov, porijeklo i način dolaženja do septad-nog (sedmičnog) sistema bro-janja i računanja dana u sed-mici i „sedmica dana” (u mje-secu i njih u godini) u vreme-nu (kontinuitetu). To je prva mitska „pri-ručna računaljka” samog kretanja u vremenu i njegove beskonačnosti, koje se takođe vrši na osnovu nji-hovog jediničenja. I ovđe, kao i u dekadnom sistemu, se je-diničenje vrši po prirodno-or-ganskoj simetriji (istih) parnja-ka jednakih i cijelih jedinica – jediničenja simetrijskim dvo-jenjem (dijeljenjem) prvo na par pršljena (1-vi i 2-gi jedan i 3-ći i 4-ti drugi par). Ostala su tri međupršljena, od kojih jedan simetrijski par unutar para zglobova i tako se (od dvojstva pršljena) dobio par triada (njihovo trojstvo) po jedan međuzglob unutar pa-ra zglobova, između 1-vog

i 2-gog prva trijada i 3-ćeg i 4-tog zgloba druga trijada. Njihova „pomjerana sredi-na” (”osa” simetrije) dvojenja im je prva između para trija-da, odnosno poslije prve, a druga poslije druge trijade (3 + 3 = 6). Ostao je jedan ne-parni međuzglob-neparna je-dinica koja se ne može jedini-čiti – ostatak (6 + 1 = 7) osim polovičiti na par polovina (1 : 2 = ½ + ½ = 1) i to 1-va đe je rečena prva „pokret-na osa”: između dvije trijade (poslije 2-gog pršljena ili 3-će jedinice, ili između 3-će i 5-te jedinice) i 2-ga đe je druga „neuhvatljivo središte”: po-slije druge trijade (ili poslije 4-tog pršljena ili 7-me jedini-ce, odnosno između 7. i 8 kao „ponovljene 1-ve” ili između neđelje i poneđeljnika).

Time se dobilo par tri-jadi cijelih jedinica po redu (ukupno 6 cijelih) i par po-lovina što je zajedno osam (6 + 2 = 8), iako ih je stvarno sedam (7). Tako se sedmični sistem (pre)vezuje (i prela-zi) u oktavni (osmični) sistem muzičkog računanja u vreme-nu (iako stvarno ostaje na 6 cijelih i 1 „ponovljeni 1-vi”, koji se poloviči u dvije polu-jedinice), a koji takođe u broj-čanim apstraktnim jedinica-ma postaje apriorna zakoni-tost. (4 + 3 = 7 : 2 = 3,5 + 3,5 = 7) u Vremenu (kontinuitetu). Iz toga (po)vezivanja sedmi-ce (7) u osmicu (8) nastao je posebiti i specifični oktavni ili osmični sistem kretanja u vre-menu karakterističan za mu-ziku, ali i prepoznatljiv i u fi-lozofskoj dijalektici, povijesti duha i čovjeka, kao i u mistifi-kovanom „trojstvu dvojstva” i „dvojstvu trojstva”, što ta-kođe do sada nije uočeno. Ljudska šaka je inače sim-bol ljudskog samostvaranja i stvaralaštva, praksisa i teh-nea, a sedmica (broj 7) u na-rodnom vjerovanju i narod-noj epici je često prisutan i do čarobnosti uvažavan broj

koji se nalazi na šaci (4 pr-šljena i 3 međupršeljena), a za Pitagorejce (filozofe bro-janja i računanja u apstrak-tnim brojevima, kao osnov-nih jedinica stvarnosti) 7-mi-ca je bila harmonija i ljubav.

„(O)kretanje” sedmice u osmicu, sedmičenja u osmičenje

Međutim, bez tog razla-ganja, dvojenja u međuzglo-bu između prve i druge trija-de i poslije druge trijade, iz-među zadnje sedme jedinice (7 koji je 4-ti zglob) i sljede-ćeg osmog (8 koji je ponov-ljeni prvi) nastao bi diskon-tinuitet, matematička, kvan-titativna statičnost (mirova-nje), praznina, prekid kon-tinuiteta sedmica, raskid iz-među kraja (7-dme jedinice ili 4-tog pršljena) i početka (1- ponovljenog prvog kao 8-mog). Bez toga bi se pre-kinuo i sam tok-niz dana, sa-mo njihovo kretanje i nepre-kidno ponavljanje u vreme-nu. Bez toga povezivanja iz-među dvije tijade (u 4-tom po redu i 7-og i 8-mog pr-šljena) istaklo bi se samo sta-tično nizanje, samo mirova-nje koje je samo jedna stra-na kretanja: diskontinuitet, prekid, sami kvantitet, koji se suprotstavlja kontinuite-tu vremena (u vremenu), sa-mom kvalitetu kretanja. Ako bi se „sedmica dana” završi-

la sa sedmim danom (i poče-la sa prvim, a a ne sa „osmim kao ponovljenim prvim) on-da bi takva sedmica (dana) bila samo fiksirani kvantitet dana i njeno statično (nepo-mično, umrtvljeno) sabira-no i umnožavano ponavlja-nje kvantiteta kao tzv. ma-tematičko-kvantitativna be-

skrajnost u prostoru; bila bi bez njihovoga samog kvali-teta, neprekid (a)nog toka-ni-zanja, kontinuiteta, zapravo, kretanja i „okretanja” u vre-menu i samog Vremena. Ako bi „sedmica dana” bila samo fiksirani kvantitet (dana) i nje-no umnožavano statično po-navljanje, koje se može par-

no dijeliti na jednake jedini-ce, bez njihovoga uvijanog polovičenja, onda ne bi bi-lo onog „uvijanja”, spiral-nog dvojenja i trojenja dana (sedmica, mjeseca i godina), „okretanja” i kretanja sedmi-ca, povezivanja njihovog kra-ja i početka, a to znači, bez sa-me beskonačnosti. Tada ne bi mogli naći njihovu „sredinu”, „osu”, „pokretno, promjenlji-vo središte”, „Anankino vre-teno” Vremena (Platon) oko kojega se „sedmično osmiči” klupko (i ljudskog) života i dalje ispreda predivo iz vječ-ne kuđelje prostora i vreme-na (iz Pri-rode); ne bi bilo ni-ti vremena, daljeg slijeda-to-ka dana u drugi ni toka sed-mica i njihove beskonačno-sti u vremenu. Zato se sed-mi „okreće” i povezuje sa „8-mim kao ponovljenim 1 pr-vim” (kraj i početak) čime se već zahvata i nastavlja slje-deća sedmica, ali i nadila-zi prijethodna. Ovo i pored toga što je stvarno samo se-dam (7) jedinica, jer je „8-mi ponovljeni 1-prvi” od kojeg se i počela nizati. Zato Pla-ton u svom prikazu (u Drža-vi) starogrčkog mita o Anan-

ke (boginji Sudbine, Nužno-sti, Vremena) kaže: „Vreteno je provučeno tačno kroz sre-dinu osmog pršljena”, koji je ujedno i sredina prvog pršlje-na, a oba sredina u 4-toj je-dinici između trijada i posli-je druge trijade, u prelazu iz-među 7-me i 8-me jedinice (kraja jedne i početak dru-ge). Tako se oko pomjera-nog „središta”, „ose” (na mje-stu polovljenja) vrši „uvija-nje” i „okretanje” sedmice u osmicu, sedmičenja u osmiče-nje. Tako čudno sedmica pre-lazi u osmicu, a sedmičenje osmiči, isto onako čudno kao i samo kretanje koje je sklad protivrječnosti: konačnog i beskonačnog, prostora i vre-mena, diskontinuiteta i kon-tinuiteta.

„Pri-ručna računaljka” je i mjerenje vremena i kalendar

Rečena sedmično osmič-na „pri-ručna računaljka” mjeri opažljivu prirodnu Ze-mljinu i Mjesečevu rotaciju i revoluciju, odnosno njiho-vo neravnomjerno (o)kreta-nje zbog čega i nije pravilno kruženje i ne pravi kružnice (nego elipse), jer bi bilo rav-nomjerno, pravilno, sa jed-nakim rastojanjima i bez ika-kvog ostatka. Jeste okreta-nje, ali ne i „kruženje” (krug). Zemljina rotacija i Mjeseče-va rotacija i revolucija su dva kretanja – dvojstvo, a sa Ze-mljinom i mjesečevom re-volucijom (oko Sunca) su tri kretanja ujedno, pa se i tu javlja glavno „dvojstvo troj-stva” i/li „trojstvo dvojstva” naročito sakralizovano u te-ofaniji.

Opažajući sa Zemlje, vid-no se opaža neravnomjer-na smjena (okretanje) dana i noći i mjesečevih mijena koje se (u svom okretanju) uvijek javljaju sa nekim promjen-ljivim ostatkom koji je pro-mjenljivo višak i manjak, uve-ćanje i smanjenje, duže i kra-će, veće i manje (osvjetljenje)

Esej iz teorije-filozofije muzike

ISKUSTVENA OSNOVA MUZIČKE OKTAVE I DIJALEKTIKEKako je nastao posebiti i specifični oktavni ili osmični sistem kretanja u vremenu karakterističan za muziku, ali i prepoznatljiv i u filozofskoj dijalektici, povijesti duha i čovjeka

■ Bit muzike je vremensko kretanje

■ „Grafička muzika“ Anankinog vretena

19

APR.2014

BROJ

24

MLADI I ANTIFAŠIZAM

■ MJESEČEVE MIJENE: 7 likova i u mijeni 8-mi ponovljeni prvi

koji se upravo i iskazuju u kretanju i manifestuju samo kretanje (vrijeme) i u njego-vom okretanju nadoknađeno izjednačavaju. Mjesečevih li-kova na „noćnom nebu” ima sedam (7) od „mladog mjese-ca” (kao da se „rađa”) u liku malog srpa (prvi lik) do „za-dnje četvrti” koji se sve vi-še smanjuje do malog srpa (7-mi lik) i „gubi se” (konjuk-cija), da bi se „okretanjem” (smjenom, mijenom) pono-vio opet kao „mladi mjesec”, tj. „osmi lik kao ponovljeni pr-vi” (baš kao i na ljudskoj ša-ci). Mladi mjesec je mijena ko-ja se javlja vazda poslije tri-jade: prva četvrt, pun mje-sec (2/4), zadnja četvrt) i mi-jena (baš kao i na ljudskoj ša-ci, uvijek između navedene dvije trijade ili poslije prve i druge trijade, odnosno iz-među 7-mog i osmog pršlje-na). Znači, imamo 7 Mjeseče-vih likova i 4 mjesečeve mije-ne (faze) tj. 7 = 4 + 3. U skla-du sa mjesečevim mijenama došlo se do sedmice dana (7 dana) i do mjeseca (4 sedmi-ce – 30 dana potrebni Mjese-cu da ponovo dođe u istu fa-zu; u savremenom računanju 7,4 x 4 = 29,6), i do godine: 4 godišnja doba po 3 mjeseca 4 x 3 = 12 mjeseci (potrebno vrijeme da Zemlja napravi je-dan obilazak oko Sunca, jed-na revolucija). Dan, sedmica, mjesec i godina su prirodne vremenske jedinice, narav-no, sve promjenljive i nerav-nomjerne.

Iz sedmičnog i osmičnog načina brojanja nastaje muzička oktava

Za osnovno razumijeva-nje rečene tvrdnje navodim da muzička oktava (osmi-ca)– skala od osam (poređa-nih uzastopnih) tonova, nije osmica, broj 8 koji ima 8 jed-nakih jedinica, jer ona zapra-vo ima sedam tonova (kao i 7 zajedno pršljenova i me-đupršljena na stisnutoj ša-ci), a osmi (8) je ponovljeni pr-vi, 1–8 (npr. ce, de, e, ef, ge, a, h – ce ili do, re, mi, fa, so, la, si – do), kao i dani u sedmici i „sedmice dana” u kojoj i u ko-jima je osmi ponavljani prvi (poneđeljak). Ipak se osnov-na skala zove oktava (osam tonova) za razliku od „sed-mice (dana)” u kojoj je isto se-dam dana, a osmi je „ponov-ljeni prvi dan” (poneđeljak). Isto kao što na stisnutoj ša-ci, pomoću koje se broje da-ni u sedmici i „sedmice dana” u vremenu (i puni i skraćeni mjeseci), ima sedam zajedno pršljenova i međupršljeno-va, a osmi je „ponovljeni pr-vi pršljen” bez međupršljena između 7. i 8. tj bez pune je-dinice, pa se ipak zove sedmi-ca. I u osnovnoj muzičkoj ok-tavi, kao i u sedmičenju da-na, ima 6 cijelih tonova i dva

polu tona koji se poloviče iz-među 3-ćeg i 5-tog u 4-tom tonu (između e i g u f) i iz-među 7-og i 8-og (između h i ce u hes) kao „ponovljenog 1. prvog”.

To je već pripremilo to-nalnu oktavu u kojoj takođe postoji 7 tonova (i 8. ponov-ljeni prvi) sa dva polustepena, takođe, između 3. i 4. i 7. i 8. (između e i g u f i h i ce; mi i fa i si i do). To se očito može prepoznati na osnovnoj dor-skoj ljestvici koja je nastala od 2 septemtona (sa jednim tri-ohordom i jednim tetrahor-dom) čiji srednji gornji i do-nji tetrahordi čini oktavu – osnovnu dorsku ljestvicu od koje dalje nastaje frigijska i li-dijska ljestvica. To zajedno či-ni oktahord-dijapazon (okta-ho rd, oktava – osam tonova i njihovi modaliteti) kojima je obuhvaćen cjelokupni mu-zički materijal starih Helena.

Muzička oktava nije osmi-ca sa 8 jednakih i cijelim je-dinica (cijelih stepena), nije broj 8 čija je polovina, odno-sno simetrijski fiksirana „sre-dina” (”osa”) 4 tona sa cijelim stepenima; nije spoj dva te-trahorda sa cijelim stepeni-ma, nego 1 tetrahord i 1 tri-ohord, znači sedmica (7 : 2 = 3,5 + 3,5 = 7) koja se može dvojiti, udvajati (dijeliti) (sa-mo) pomoću dva pomjera-na polutona (½) poslije prve i druge trijade (3 jednake, ci-jele jedinice, tona), što će re-ći, između 3-ćeg i 5-tog (e i g u f i 7-og i 8–1-og (h i c). To se podudara i sa računanjem „sedmice dana” na šaci: dvo-jenje je poslije prve i druge trijade (ili prva ½ između te dvije trijade) u 4-tom –četvr-tak (ili između srijede i pet-ka), a druga ½ između 7-og i 8–1 og ili neđelje i ponov-ljenog poneđeljnika. U nji-ma je baš njihova „pokretna sredina,”lebdeće središte” (”osa”, „sinteza”, sinafa) da bi se u onom „osmom kao po-novljenom prvom” izvršilo ponovljeno (o)kretanje, sa-stavljanje i nastavljanje, od-nosno dalje kretanje u vre-menu. a ustvari ponavljanja u izvijenoj, spiralnoj osmici.

Oktavu čine dva tetra-horda (4 tona), ali ne sa 4 ci-jela tona; ona nije osmica sa dva dodirna (jednaka) kru-ga koji se śeku, ukrštaju u nji-hovoj dodirnoj tačci (izme-đu četiri cijela tona), niti je to njena fiksna „sredina” (cen-tar), no je ona „osmica” bez preśeka, fiksnog centra, te-žišta i ukrštanja, sa pomič-nim „lebdećim središtem sje-dinjenja obojega” (Hegel, /u muzici sinafom/) u kojem se „mimoilazno uvijaju, „spiral-no mimoilaze” i obnavljaju hiper i hipo modaliteti, „gor-njim (uzlaznim) i donjim (sila-znim) putem”, „iznutra i spo-lja”, što znači da nije zatvore-na obična (matematička) broj-

čana osmica no spiralno ob-navljana osmica, osmičenje.

Dekadni sistem brojenja prostorne beskrajnosti, a sedmični i oktavni vemenske beskonačnosti

Za razliku od dekadnih oblika dobijenih na osnovu apsolutnih veličina i decimal-nog dijeljenja u beskrajnost, u septalnom, sedmičnom siste-mu to nije moguće, jer se se-dam (7-neparni broj, ostatak) ne može dvojiti, udvajati, ra-zložiti, dijeliti po prirodno-or-ganskoj simetriji (istih) par-njaka jednakih i cijelih jedini-ca – jediničenja (apsolutnih veličina, brojeva): 7 : 2 = 3,5; 3,5 + 3,5 = 7, jer se dobija de-cimalna veličina, pa će se po istom načelu simetrijskih par-njaka dvojiti jedna nepar-na jedinica (sada „bitni osta-tak”) na pola u čijim polovi-nama se vrši dvojenje, „uvi-janje”, prelaz i spajanje nji-hove (raz)dvojenosti. To nije moguće ni sa beskrajno dje-ljivim decimalnim brojevima.

Dekadni (desetični) sistem brojanja i računanja ne samo da se pojmovno, sistemski, znakovno,”simbolom za be-skonačno (st)” u prostoru (dis-kontinuitetu) bitno razlikuje od septalnog i oktavnog, ko-ji se odnosi na kretanje u vre-menu, na samo vrijeme, no su i izvan njega. Ritmičkim uvijanjem, odnosno „okre-tanjem” sedmičnog u osmič-ni sistem računanja vreme-na (sedmičenja u osmičenje), u kojem je stalno „osmi kao ponovljeni prvi”, dolazi se do muzičke oktave, njihovog ni-zanja i do samog (o)kretanja u vremenu, samog Vreme-na kao „vječnog (o)kretanja” (obnavljanja kao osmičenja, a ne kruženja, u zatvorenom krugu), iskazanog još u pra-starom grčkom mitu o Anan-ke (boginje „Sudbine”, Nuž-nosti, Oskudice-bitnog ne-dostatka) i „Anankinom vre-tenu” vremena čije je muzič-ko dešifrovanje u knjizi Filo-zofija, muzika, mit (objavlje-ne 1982. g.) autor ovđe kon-kretnije i preciznije, zapravo, u potpunosti dovršio (deši-frovao) rečenim (pre)vezi-vanjem sedmičenja u osmi-čenje u kojem je i empirijska osnova nove mudrosti – filo-zofije i filozofske dijalektike. Svim ovim se takođe ovđe konkretnije i preciznije ute-meljuje autorova „spiralna osmica i osmičenje” kao sim-bol njegovog shvatanja kre-tanja svijeta i života kojeg treba jasno pojmovno i zna-kovno razlikovati od mate-matičkog (dekadnog u „ap-solutnim veličinama” i u de-cimalnim brojevima beskraj-ne djeljivosti) simbola za kvantitativno-prostornu be-skrajnost – „položene brojča-ne osmice” ∞.

Učenici OŠ „Marko Miljanov” i predstavnici Udruženja boraca NOR-a i antifašista Glavnog grada položili cvijeće na spomenik na Vrelima ribničkim

ŚEĆANJE NA HRABRE RODOLJUBE

Povodom 72 godine od masovnog strijeljanja ro-

doljuba i boraca na Vrelima ribničkim, predstavnici Udru-ženja boraca NOR-a i antifa-šista glavnog grada pośeti-li su sa učenicima OŠ „Marko Miljanov” spomenik i položi-li vijenac i cvijeće.

Da podśetimo, okupa-tor je na Vrelima ribničkim strijeljao 55 rodoljuba ka-ko bi pokazao svoju snagu i zaplašio lokalno stanov-ništvo.

O ovom događaju pisao je i Alt Selhanović i opisao brutalnost okupatora, hra-

brost strijeljanih i ponašanje izdajnika.

Na skupu je govorio i evocirao uspomene Razim Ličina, predśednik Udruže-nja boraca NOR-a i antifaši-sta Konika.

Lj. V.

■ Uspomene na one koji su dali život za slobodu

Predśednik Saveza udru-ženja boraca NOR-a i an-

tifašista Crne Gore Andrija Nikolić uručio je spomen-medalju „Subnorac” književ-niku i esejisti Đakomu Sko-tiju za doprinos istraživanju učešća crnogorskih, odno-sno jugoslovenskih partiza-na u oslobođenju Italije.

Skoti je zahvalio na uka-zanoj pažnji i istakao da je

medalja prvi partizanski znak koji je dobio u životu. On je podśetio da je u Ju-goslaviju dolazio kao mo-mak da bi upoznao parti-zansku zemlju.

Đakomo je istakao da prema crnogorskom naro-du ima posebne emocije i oduševljen je tom „malom zemljom sa velikom istori-jom”.

„Italija je imala kralji-cu koja je bila Crnogorka. Italijanska literatura je pu-na uspomena na Crnu Go-ru, pisani su romani, hroni-ke. Od svih zemalja sa istoč-ne strane Jadrana, Crna Go-ra je najbliža nama Italijani-ma”, naglasio je Skoti.

Lj. V.

Savez udruženja boraca NOR-a i antifašista Crne Gore

URUČENA MEDALJA ĐAKOMU SKOTIJU

■ PRIZNANJE ZA DOPRINOS ISTRAŽIVANJU UČEŠĆA CRNOGORSKIH PARTIZANA U OSLOBOĐENJU ITALIJE: A. Nikolić uručuje priznanje Đ. Skotiju

APR.2014

BROJ

24

20

VIJESTI IZ ŠKOLA

Tim učenika podgorič-ke Srednje stručne ško-

le „Ivan Uskoković” osvojio je treće mjesto na Drugom međunarodnom takmiče-nju u robotici, koje je održa-no u Bukureštu. Oni su dobi-li i prestižnu prvu nagradu za iskazani profesionalizam, ko-ju dodjeljuje stručni žiri ovog evropskog takmičenja u ro-botici.

Bronzani pehar pripao je učenicima III i IV razreda − Stefanu Drobnjaku, Jele-ni Šavelić, Maji Bajčeti, Juri-ju Onišuku i Borisu Bićaninu. Sa njima su u rumunskoj pri-jestonici bili i direktor škole Žarko Borovinić, njegov po-moćnik Srećko Kljajić, men-tor Vasilije Kovačević, profe-sor praktične nastave, i pro-fesor Srđa Kostić.

Podgorički srednjoškol-ci predstavili su se robotom koji je, zapravo, bio moder-nizovana verzija istog onog sa kojim su na prošlogodiš-njem takmičenju, zajedno sa kolegama iz Elektrotehničke škole „Vaso Aligrudić”, osvo-jili drugo mjesto.

Na takmičenju je učestvo-valo 16 ekipa. Bili su pred-stavnici čak i tri azijske škole, ali i iz Saudijske Arabije.

Robot podgoričkih đaka „slušao” je dobro svoje krea-tore i izumitelje, pa je u zacr-tanom roku i na zadati način izvršio sve željene zadatke – da ubacuje kocke na određe-no mjesto, da pređe od tačke A do tačke B u određenom periodu i tako dalje.

Odlazak na takmiče-nje pomogli su Ministarstvo prosvjete i Ministarstvo na-uke Vlade Crne Gore. Nared-no takmičenje u robotici biće organizovano u Pragu.

Direktor škole Žarko Bo-rovinić izrazio je zadovolj-stvo zbog učešća škole na tom prestižnom takmičenju, a osvojeno treće mjesto je, prema njegovom mišljenju, i te kako veliki uspjeh.

Naša đeca ne zaostaju u odnosu na vršnjake u Evropi

„Veoma je pozitivno to što su đaci bili veoma moti-

visani da se takmiče, ali i što žele da nastave u tom prav-cu. Posebno me raduje što su prošlogodišnji takmiča-ri interesovanje za roboti-ku proširili i na svoje dru-gove i uključili ih u ovogo-dišnje nadmetanje. To zna-či da će svoj uticaj prenosi-ti i na ostale, pa će se tim ta-kmičara iz robotike još više proširiti. Raduje me i činjeni-ca da su i mentori veoma za-dovoljni i motivisani da i da-lje pripremaju đake za takmi-čenje. Veoma je značajno i to što naša đeca ne zaostaju u odnosu na vršnjake u Evropi, već pokazuju da imaju kvali-tet. Ona, čak sa slabijim ma-terijalnim uslovima, uspije-vaju da dostignu visok nivo. Sve to govori da se naš si-stem obrazovanja potvrđu-je kao dobar”, ocjenjuje Bo-rovinić.

Uspjeli smo da uz pomoć štapa i kanapa

I mentori su veoma zado-voljni, ali ne kriju da su više očekivali.

„Ponosni smo na ovu đe-cu i cijeli tim. Ekipa se kratko pripremala i uspjeh nije izo-stao”, kaže Vasilije Kovačević. Ipak, tvrdi da je očekivao još bolji rezultat.

„I prošle, i ove godine smo dokazali da možemo bi-ti najbolji. Imamo dobre đa-

ke i ako se sa njima radi, mo-gu da budu veoma uspješni. Nepravedne su glasine da se u našoj školi ne radi na nivou. To najbolje pokazuju rezul-tati koje ostvarujemo na ta-kmičenjima. Ovo će nas mo-tivisati da se sljedeće godine popnemo na sami tron. Tre-ba izabrati dobru ekipu, do-bro je usmjeravati i i može se postići mnogo više”, optimi-sta je Kovačević.

I Srđa Kostić ukazuje da se cijeli tim trudio da sve protekne u najboljem re-du. „Uspjeh je veoma do-bar, posebno, ako se uzme u obzir kvalitet ostalih robo-ta u konkurenciji. Naš robot je bio izrađen od najeftinii-jh materijala. Uspjeli smo da uz pomoć štapa i kanapa u konkurenciji najboljih robo-ta osvojimo treće mjesto”, ističe Kostić.

Učenici SSŠ „Ivan Uskoković” iz Podgorice osvojili treće mjesto na Međunarodnom takmičenju u robotici u Bukureštu

POKAZALI ZNANJE I INOVATIVNOSTPodgoričkom timu je pripalo i prestižno prvo mjesto za iskazani profesionalizam. Odlazak na takmičenje pomogli su Ministarstvo prosvjete i Ministarstvo nauke Vlade Crne Gore

Stefan Drobnjak, učenik: TRUDIĆEMO SE DA PRIPREMIMO MLAĐE GENERACIJE UČENIKA ZA TAKMIČENJE

Ovo iskustvo je veoma drago-cjeno. Upozna-li smo kako rade učenici u drugim zemljama. Mo-gli smo i bolje od trećeg mjesta da smo imali malo vi-še vremena da se pripremimo za ta-kmičenje. Zada-tak je bio teži ne-go prošle godine, bilo je mnogo vi-še ekipa, mnogi su se bolje spremali. Uprkos tome, mo-

gli smo da budemo još bolji da je tim s kojim smo radi-li bio fer-plej. Pored osvojenog trećeg mjesta, najvećim uspjehom smatramo nagradu za gracioznu profesional-nost koju dodjeljuju sudije takmičenja. To priznanje zna-či da smo se ponašali veoma profesionalno, da smo bi-li fer-plej prema ostalima, da smo imali dobru komuni-kaciju sa sudijama i drugim timovima. Mi, koji smo već iskusni članovi ovog tima, trudićemo se da pripremimo mlađe generacije učenika naše škole da nastave da se takmiče iz ove obalsti i postignu bolje rezultate od nas.

Maja Bajčeta, učenica: OVO JE ZA NAS OGROMAN USPJEH

Već dvije go dine sam u ovom timu i ve-oma sam za-dovoljna. Upo-znala sam isku-stva učenika iz drugih zemalja, funkcionisanje američkih ško-la. Čini mi se da mi ne zaosta-jemo za njima. Posebno me ra-duje što mi, čak i sa malim sred-stvima možemo dosta da posti-gnemo.

Ovo je za nas ogroman uspjeh. Mogli smo i bolje da prođemo da nismo imali taj problem sa kontrolnom jedinicom. Naime, došlo je do statičkog elektriciteta što je smetalo kontrolnoj jedi-nici da upravlja i da radi kako treba. Dešavalo se da usred borbe i takmičenja, kontrolna jedinica stane i ne možemo ništa da uradimo.

Boris Bićanin, učenik: NAJVIŠE ME ZAINTERESOVAO STEFAN

S obzirom na vrijeme koje smo imali za pripre-mu, materijal, i s obzirom na kon-kurenciju, veoma smo zadovoljni trećim mjestom. Ovo iskustvo mi je bilo veoma ko-risno i iduće godi-ne planiram da se takmičim. U ovaj tim sam se uklju-čio podstaknut željom da saznam nešto više o robo-tici. Ipak, najviše me zainteresovao Stefan, drug koji je bio i prošle godine u toj grupi.

■ USPJEŠNI U JAKOJ KONKURENCIJI: Ekipa SSŠ „Ivan Uskoković“

■ Robot podgoričkih đaka „slušao” je dobro svoje kreatore

■ Direktor Žarko Borovinić

■ POKAZALI DA MOGU JOŠ BOLJE: Mentori Srđa Kostić i Vasilije Kovačević

Lj. Vukoslavović

21

APR.2014

BROJ

24

VIJESTI IZ ŠKOLA

U Vraćenovićima, na granici Crne Gore sa

Bosnom i Hercegovinom je OŠ „Jovan Gnjatović”, za koju kažu da je mala škola velikih uspjeha. Svojim re-zultatima škola može naj-više da zahvali preduzet-noj direktorici Vesni Mi-jušković. Prva je u nikšić-koj regiji nabavila interak-tivnu tablu, renovirala sta-ru školu, područno odjelje-nje Pilatovci, skraćujući ta-ko put za nekoliko učeni-ka do centralne škole. Or-ganizovala je kamp za đe-cu socijalnog staranja iz Bi-

jele, kao i redovne pośete sajmovima knjiga u Pod-gorici i Nikšiću, sa učenici-ma i kolektivom obišla sva značajnija istorijska mjesta šire okoline. Organizovala je gostujuće pośete likov-nih umjetnika i književni-ka, pa je često njena mala škola bila galerija i pjesnič-ka radionica.

Centralna manifestaci-ja u okviru svih tih aktiv-nosti bio je omaž crnogor-skom literarnom geniju Pe-tru II Petroviću Njegošu po-vodom dva vijeka od nje-govog rođenja. Za pano

naslovljen „Njegoš naša lu-ča mudrosti okićen vijen-cem ljepote i vječnosti” po-red koga su učenici recito-vali odabrane stihove ve-likog pjesnika, direktorica Mijušković kaže da će osta-ti utkan u viziju malih đeči-jih glavica, budućih velikih intelektualaca.

„Više će zapamtiti Nje-goša kroz život, nego da im je o njemu tri školska časa govorio najistaknutiji naš ili strani njegošolog-pro-fesor. Ovaj vid predstav-lja sublimaciju svega onog dosadašnjeg što su učenici

saznali o Njegošu. A znanja nikad nije mnogo. To je naj-plemenitiji simbol-dragulj za pamćenje-razmišljanje i nezaborav, jer velikani ne umiru – njihova djela vječ-no žive”, ističe direktorica, i dodaje: „Mi smo za jubilej u veoma skromnim uslovi-ma uradili koliko smo naj-više mogli. Ovaj memento isticajno kazuje, ko smo bi-li i kakvi treba da ostane-mo u kulturnoj i nacional-noj istoriji koju ne treba prekrajati”.

Blagota Koprivica

OŠ „Jovan Gnjatović” u Vraćenovićima obilježila jubilej Njegoševog rođenja

ZNANJA NIKAD NIJE MNOGOCentralna manifestacija bila je omaž crnogorskom literarnom geniju. Osmišljen je pano „Njegoš naša luča mudrosti okićen vijencem ljepote i vječnosti” pored koga su učenici recitovali odabrane stihove velikog pjesnika

Učenici IV-tih razreda podgoričkih osnovnih

škola „Štampar Makarije”, „Sutjeska” i „Maksim Gorki” učestvovali su u kreativnoj radionici „Rastimo uz knji-gu”, koja je povodom Me-đunarodnog dana knjige za đecu”, organizovana u Dječjem odjeljenju Narod-ne biblioteke „Radosav Lju-mović” u Podgorici. Biblio-tekarke Vjera Popović i Mir-jana Žiha govorile su o zna-čaju knjige u obrazovanju i zdravom odrastanju đete-ta i njenu važnost naglasile pozivom ispisanim na tabli: „Pusti brigu, uzmi knjigu”

One su ukazale da ni-je slučajno što se Među-narodni dan knjige za đe-cu obilježava na dan ro-đenja Hansa Kristijana An-dersona, pisca koji najljep-šim bajkama („Djevojčica sa šibicama”, „Ružno pa-če”, „Mala sirena”) genera-cijama prenosi pouku o ne-

prolaznim vrijednostima poput ljubavi i istine. „Knji-ga je uvijek tu za vas da vas pouči, zabavi i pomogne

da odrastete”, istakle su, između ostalog, Vjera Po-pović i Mirjana Žiha, poru-čujući starijima da kod đe-

ce razvijaju i njeguju lijepu naviku čitanja.

Š. B.

Podgorički osnovci obilježili Međunarodni dan knjige za đecu u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović”

NEZAOBILAZNI DRUG U OBRAZOVANJU I ODRASTANJUPovodom obilježavanja Međunarodnog dana knjige za đecu u kreativnoj radionici „Rastimo uz knjigu”, učestvovali učenici IV-tih razreda podgoričkih škola „Štampar Makarije”, „Sutjeska” i „Maksim Gorki”

■ „PUSTI BRIGU, UZMI KNJIGU“: Detalj iz radionice

U organizaciji Centra za stručno obrazova-

nje, Ekonomskog fakulteta iz Podgorice i Ministarstva prosvjete i pod pokrovitelj-stvom Projekta MNE/011 i Mikrokreditne finansijske institucije na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, orga-nizovano je Prvo nacional-no takmičenje za najbolji biznis plan za učenike i stu-dente.

Takmičenje je bila prilika da učenici i studenti poka-žu svoja znanja i vještine iz oblasti preduzetništva, ko-je su stekli u toku u školske godine i da predstave svo-ju biznis ideju i biznis plan do koga su došli zajednič-kim radom u timu.

Na nadmetanju se pred-stavilo 10 timova učenika

iz srednjih stručnih škola iz Bara, Podgorice, Tivta, Nik-šića, Bijelog Polja, Žablja-ka, Kolašina, Andrijevice i šest timova studenata Eko-nomskog fakulteta iz Pod-gorice.

Učesnike je ocjenjivao višečlani žiri sastavljen od predstavnika: Ministarstva prosvjete, Ekonomskog fa-kulteta, Investiciono razvoj-nog fonda, Mikrokreditne finansijske organizacije „Al-ter Modus” i Biznis inkuba-tora iz Podgorice.

Takmičenje se odvijalo u četiri kategorije: najbolji bi-znis plan (u kojoj su nagra-đena tri najbolja biznis pla-na); najinovativnija biznis ideja; najbolja prezentaci-ja; realno najizvodljivija bi-znis ideja.

Prvo mjesto u kategoriji najboljeg biznis plana osvo-jio je tim studenata sa Eko-nomskog fakulteta, sa bi-znis idejom Kompostiranje – reciklaža kuhinjskog i ze-lenog otpada (novčana na-grada od 400 eura); drugo tim učenika Srednje eko-nomsko-ugostiteljske škole iz Bara za biznis ideju Proi-zvodnja lopti od prirodnog i sintetičkog kaučuka i recikli-rane gume (300 eura); dok je treće mjesto pripalu ti-mu studenata sa Ekonom-skog fakulteta za biznis ide-ju Aplikacija „ČekajMe” (200 eura).

U kategoriji najbolje pre-zentacije biznis plana, nov-čanu nagradu od 150 eura osvojio je tim učenika Sred-nje ekonomske škole „Mir-

ko Vešović” iz Podgorice, sa biznis idejom Proizvod-nja satova i nakita. Novčane nagrade od 150 eura dobili su i timovi učenika Srednje mješovite škole „Mladost” iz Tivta u kategoriji najinova-tivnije biznis ideje, za ideju Aparat za proizvodnju stru-je iz morske vode i Srednje mješovite škole „Braća Se-lić” iz Kolašina u kategoriji realno najizvodljivije biznis ideje, sa idejom Zemljorad-nička zadruga.

Nagrade za najbolja tri biznis plana je obezbjedio Projekat MNE/011 (Lux De-velopment), a za preostale tri nagrade Mikrokreditna finansijska institucija „Alter Modus”.

Lj. V.

Takmičenje učenika srednjih stručnih škola i studenata Ekonomskog fakulteta UCG iz Podgorice za biznis plan

NAGRAĐENI NAJBOLJI TIMOVINa nadmetanju se predstavilo 10 timova učenika iz srednjih stručnih škola iz Bara, Podgorice, Tivta, Nikšića, Bijelog Polja, Žabljaka, Kolašina, Andrijevice i šest timova studenata Ekonomskog fakulteta iz Podgorice. Takmičenje se odvijalo u četiri kategorije: Najbolji biznis plan (u kojoj su nagrađena tri najbolja biznis plana); Najinovativnija biznis ideja; Najbolja prezentacija; Realno najizvodljivija biznis ideja

Osnovna škola „Milija Nik-čević” u Nikšiću koju po-

hađa 758 učenika, raspoređe-nih u 30 odjeljenja, pored re-dovne nastave, realizuje niz projekata i manifestacija. Ak-tuelni projekti su „Ljudska pra-va u akciji”, ACES-ov projekat „Zar život ne bi bio dosadan da smo svi isti”, „Obrazovanje za mir” i „Učenje za preduzetniš-tvo” po kojima su prepoznati u Crnoj Gori. Treba istaći i zavi-dan uspjeh na nivou škole na kraju II klasifikacionog perio-da, sa srednjom ocjenom 3,97.

Škola je rasadnik kulturno-pedagoških inovacija i primjer saradnje sa Mjesnom zajedni-com Kličevo i institucijama lo-kalne uprave Nikšića i drugim vaspitno-obrazovnim institu-cijama Crne Gore.

Nakon ljetnje, održana je i zimska akademija Ljudska pra-va u akciji, koja je nastala na ini-cijativu mreže koordinatora za građansko obrazovanje i ljud-ska prava za Jugoistočnu Evro-pu, sa ciljem jačanja kapacite-ta škola, nastavnika građan-skog vaspitanja/obrazovanja, nevladinog sektora i roditelja kako bi se unaprijedila ljudska i đečija prava u svakodnevnom životu i školskoj praksi.

Na Akademiji, koja je orga-nizovana u saradnji sa Savje-tom Evrope, Vergelend cen-tom iz Norveške i Zavodom za školstvo, učestvovalo je trina-est timova iz jedanaest zema-lja: Crna Gora, Bugarska, Grč-ka, Hrvatska, Rumunija, Srbi-

ja, Slovenija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Turska i Kosovo.

Jedna od aktivnosti u okviru projekta jeste i istraži-vanje o ljudskim pravima, ka-ko bi utvrdili stavove o (ne)po-štovanju ljudskih prava u na-šem društvu, kao i procedu-rama koje različite institucije i organizacije koriste, u cilju nji-hovog promovisanja.

Završna aktivnost čitavog prethodnog rada bila je tribi-na „Ljudska prava u akciji– sa-radnja institucija unutar lokal-ne zajednice”, kojoj su prisu-stvovali i učestvovali u raspra-vi predstavnici mnogih op-štinskih i obrazovnih insituci-ja, nevladinih organizacija, kao i učeničkog parlamenta škole.

U zaključcima tribine ista-knuto je da je, pored ličnih prava, nepohodno obezbi-jediti upoznavanje sa poli-tičkim i civilnim, socijalnim i ekonomskim pravima, pravi-ma treće generacije; omogu-ćiti veću zastupljenost ljud-skih, đečjih prava u redovnoj nastavi kroz različite predme-te; na nivou škole organizovati radne grupe, debatne timove, pedagoško – psihološke radi-onice; obezbijediti dodatnu literaturu; organizovati obra-zovne pośete institucijama, organizacijama i udruženjima na opštinskom i državnom ni-vou, kao i različite događaje – sportska takmičenja, kultur-no-zabavne programe, a sve u cilju promovisanja ljudskih prava. B. Koprivica

U OŠ „Milija Nikčević” u Nikšiću održana akademija i tribina o ljudskim pravima

JAČATI GRAĐANSKO OBRAZOVANJE MLADIHUčestvovalo trinaest timova iz jedanaest zemalja: Crna Gora, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Rumunija, Srbija, Slovenija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Turska i Kosovo

Ovaj izraz uzalud ćemo tražiti i u najobimnijim

rječnicima južnoslovenskih jezika. Pa, ipak, on se često koristi, i u sportskim izvješta-jima, umjetničkim kritikama, naučnim publikacijama…

U svom poznatom „Frazeo-loškom rječniku”, J. Matješić uz odrednicu „zvjezdani trenutak” daje objašnjenje: „Posebno po-voljni, pogodni časovi, najbolji trenuci nekoga, nečega”.

Sam izraz novijeg je datu-ma i dovodi se u vezu sa zbir-kom istorijskih novela „Zvjez-dani časovi čovječanstva”, au-strijskog pisca Štefana Cvajga (1881–1942) u kojoj je prvi put i upotrijebljen taj izraz.

„Svaki epohalni korak izi-skuje pripreme, svaki rea-

lan događaj sazrijeva postu-pno… Od miliona uzulad pro-teklih trenutaka samo je je-dan stvarno istorijski- zvjez-dani čas čovječanstva… Ako otkuca zvjezdani čas, on una-prijed određuje godine i sto-ljeća”.

Uz ovo objašnjenje Cvajg navodi i zašto prelomne isto-rijske trenutke naziva „zvjez-danim časovima”.

„Zato što oni, poput zvi-jezda, neprestano sijaju u no-ćima zaborava i tavorenja”.

Otuda, treba naglasiti, ovaj slikoviti izraz valja koristi-ti samo za označavanje „odlu-čujućih trenutaka”, „trenutaka od epohalnog značenja”.

Pripremio: N. Knežević

Rječnik frazema (1)

ZVJEZDANI TRENUCI

APR.2014

BROJ

24

22

VIJESTI IZ ŠKOLA

Dječji savez Podgorice i Udruženje gorana or-

ganizovali su i ove godine tradicionalnu manifestaciju „Na krilima proljeća”. U pro-gramu kolažnog tipa uče-stvovali su osnovci iz neko-liko podgoričkih škola: „21.

maj”, „Milorad Musa Burzan” i „Radojica Perović”. Pridruži-li su im se i mališani iz vaspit-ne jedinice „Jelena Ćetković 2”, Dječjeg vrtića „Đina Vrbi-ca”, učenice Umjetničke ško-le za muziku i balet „Vasa Pa-vić”, Umjetničke škole osnov-

nog i srednjeg muzičkog ob-razovanja za talente „Andre Navara”, kao i Dječji ansam-bal „Monte folk”. Igrom, pje-smom i recitacijama, označi-li su početak omiljenog go-dišnjeg doba − proljeća. Za najboljeg mladog gorana

za 2013. godinu proglašen je Kosta Mugoša, učenik OŠ „Sutjeska”. Govoreći o nje-govom radu, Lidija Kusovac, sekretarka Udruženja gora-na, podśetila je na njegovo

učešće u brojnim akcijama gorana.

„Kosta je pohađao i uspješno završio školu go-rana i istakao se vrijednim radom, kao i spretnošću da

svoje znanje prenese svojim drugarima. Stoga ga Dječji savez nagarađuje sedmod-nevnim boravkom na Veru-ši”, kazala je Kusovac.

Š. B.

U Podgorici predškolci i đaci učestvovali na manifestaciji „Na krilima proljeća”

KOSTA MUGOŠA, UČENIK OŠ „SUTJESKA”, NAJBOLJI GORANDječji savez Podgorice, Udruženje gorana, učenici podgoričkih osnovnih škola „21. maj”, „M. M. Burzan” i „Radojica Perović”, mališani iz vaspitne jedinice „Jelena Ćetković 2”, te umjetničkih škola „Vasa Pavić” i „Andre Navara” programom kolažnog tipa označili dolazak proljeća

■ ULJEPŠALE PROGRAM: Učenice baletske škole „Vasa Pavić” na sceni

■ MAŠTOVITO DOČARALI DOLAZAK PROLJEĆA: Učenici OŠ „21. maj”

Vlada Japana nastavlja da finansijski pomaže

obrazovne ustanove u Cr-noj Gori. U tom cilju, am-basador Japana Masafumi Kuroki i direktori osnovnih škola „Džafer Nikočević” u Gusinju i „Vukašin Raduno-vić” u Beranama Šerif Fe-ratović i Milutin Golubović potpisali su u Minstarstvu prosvjete u Podgorici ugo-vor o donacijama za rekon-strukciju školskih objekata. OŠ „Džafer Nikočević” na-mijenjeno je 77.816, a OŠ „Vukašin Radunović” 68.333 eura.

Pomoćnica ministra prosvjete Vesna Vučuro-vić je, zahvaljujući na po-dršci Vladi Japana, kazala da je jačanje školske infra-strukture zapravo jačanje samog sistema obrazova-nja, stvaranje boljih uslo-va za zaposlene i učenike. Zato inicijative, kojima se putem kreiranja okruže-nja za učenje, omoguća-va učenicima da dostignu svoj puni potencijal, a na-stavnicima da se u profe-sionalnom smislu potpu-no iskažu, uvijek treba po-držati i pozdraviti. „Obnav-ljanjem postojećih i grad-njom novih školskih obje-kata, kroz nove obrazovne programe i udžbenike, na-

stavna sredstva, kao i uvo-đenjem savremenih infor-macionih tehnologija, Vla-da Crne Gore, odnosno Mi-nistarstvo prosvjete nasto-ji da stvori što bolje uslove za kvalitetno obrazovanje mladih ljudi koji će istin-ski znati da cijene vrijed-nost demokratskog gra-đanskog društva, u cilju što bržeg uključenja u po-rodicu ekonomski razvije-nih evropskih država. Vje-rujem da će đacima i zapo-slenima u osnovnim škola-ma „Vukašin Radunović” i „Džafer Nikočević” ova do-nacija omogućiti da u do-brim i kvalitetnim uslovi-ma korisno provode vrije-me. Nadamo se da će opre-meljeni objekti biti dodat-ni podstrek roditeljima i lo-kalnoj zajednici da se ak-tivnije uključe kako bi se u našim školama stvorili op-timalni uslovi da svako di-jete može iskazati sve svo-je potencijale i obrazova-ti se na kvalitetan način”, istakla je Vesna Vučurović.

Ambasador Japana Ma-safumi Kuroki naglasio je da javne ustanove koje su do-bile donaciju igraju neza-mjenljivu ulogu za dobro-bit ljudi i zato je potrebno da renoviraju objekte i ob-nove opremu. On je izra-

zio nadu da će ove dona-cije doprinijeti unapređe-nju njihovog rada. Kuroki je podśetio da Vlada Japa-na realizuje program pro-jekata za osnovne potrebe stanovništva u Crnoj Gori od 1998. godine. Uz današ-nja četiri projekta, do sada je realizovan 31 projekat u

ukupnoj vrijednosti od dva miliona eura.

Direktori osnovnih ško-la „Vukašin Radunović” i „Džafer Nikočević” zahvalili su Vladi Japana na ovoj zna-čajnoj donaciji.

„Ovo je pravi projekat za našu školu koja želi da ulaže u ono što je najpo-

trebnije našim učenicima, pa će i njihov uspjeh biti bolji. Razvoj naše đece je najvažniji. Potrebno je bri-nuti o njima, tako da inve-stiranje u njihovo obrazo-vanje, znači investiranje u njihove živote i njihovu bu-dućnost”, kazao je Milutin Golubović.

„Siguran sam da će re-konstruisani objekat škol-ske zgrade poboljšati ener-getsku efikasnost i stvoriti mnogo bolje uslove za rad i učenje učenika i svih nas”, istakao je Šerif Feratović.

Donacije su dobili i Spe-cijalna bolnica za plućne bolesti „Dr Jovan Bulajić” u Nikšiću (90.270) za pobolj-šanje zdravstvenog i obra-zovnog sistema i u Crnoj Gori i Javno komunalno preduzeće „Andrijevica” u Andrijevici (80.030 eura) kao podršku unaprijeđe-nju ekoloških usluga, tako da ukupna donacija Vlada Japana iznosi 316.455 eu-ra. Ugovore o donacji sa japanskim ambasadorom potpisali su direktorica Specijalne bolnice dr Gor-dana Reljić i direktor Jav-no komunalnog preduzeća „Andrijevica” Dragan Kubu-rović.

Potpisivanju su prisu-stvovali i Nebojsa Todo-rović, pomoćnik ministra zdravlja, i

Siniša Stanković, po-moćnik ministra za uprav-ljanje otpadom i komunalni razvoj u Ministarstvu odr-živog razvoja i turizma Cr-ne Gore.

Lj. V.

Potpisan ugovor o donaciji Vlade Japana osnovnim školama Džafer Nikočević” u Gusinju i „Vukašin Radunović” u Beranama

ZA REKONSTRUKCIJU ŠKOLSKIH OBJEKATA− OŠ „Džafer Nikočević” namijenjeno je 77.816, a OŠ „Vukašin Radunović” 68.333 eura− Pomoćnica ministra prosvjete Vesna Vučurović: Nadamo se da će opremeljeni objekti biti dodatni podstrek roditeljima i lokalnoj zajednici da se aktivnije uključe kako bi se u našim školama stvorili optimalni uslovi da svako dijete može iskazati sve svoje potencijale i obrazovati se na kvalitetan način− Ambasador Japana Masafumi Kuroki: Javne ustanove koje su dobile donaciju igraju nezamjenljivu ulogu za dobrobit ljudi i zato je potrebno da renoviraju objekte i obnove opremu

■ STVARANJE BOLJIH USLOVA ZA ZAPOSLENE I UČENIKE: Sa potpisivanja ugovora o donacijama

Projekat nevladine organizacije „Tim” iz Bijelog Polja „Otvori oči” brine o đeci sa seoskog područja

DA DOLAZAK U SREDNJU ŠKOLU BUDE LAKŠI I MANJE STRESANNevladina organizacija

„Tim” iz Bijelog Polja u okviru projekta „Otvori oči” nastoji da đecu iz osnovnih

škola sa seoskog područja socijalizuje i uključi u druš-tvene tokove modernog ži-vota radi unapređenja nji-

hovog položaja. U tom cilju, već dva mjeseca organizuje njihovo druženje sa vršnja-cima iz grada, kao i upozna-

vanje sa učenicima srednjih škola. Ova đeca biće u prili-ci da pośete institucije kul-ture.

Kako kaže koordinator-ka projekta Sanja Obradović, ovi učenici biće upoznati i sa negativnim stranama diskri-minacije, maloljetničke de-linkvencije, bolesti zavisno-sti, zloupotrebe interneta, ali i volonterizmom i izborom srednje škole. Na ovaj način upoznaće gradski način živo-ta, što će im pomoći da nji-hov dolazak u srednju ško-lu bude lakši i manje stresan.

U program su uključeni volonteri iz srednjih škola i partnerskih organizacija.

Projekat podržava Am-basada SAD kroz program malih grantova, a sprovo-di se u partnerstvu sa Fon-dom za aktivno građanstvo – FAKT, kao i Zavod za zapo-šljavanje i Centar za socijal-ni rad.

Lj. V.

23

APR.2014

BROJ

24

VIJESTI IZ ŠKOLA

Pod pokroviteljstvom Svjetske sportske plesne

federacije (WDSF), podgo-rička Plesna škola „Jet Set” u saradnji sa Plesnim save-zom Crne Gore organizo-vala je internacionalno ta-kmičenje u sportskom ple-su, koje je održano u sali Gi-mnazije „Slobodan Škero-vić”. Učestvovali su plesni

parovi iz Crne Gore i drža-va (Austrije, Albanije, Italije, Rusije, Srbije, Grčke, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Azerbejdžana). Takmiče-nje je otvoreno performan-som „Ples sa zvijezdama”. Plesni parovi iz Crne Gore ostvarili su dobre rezultate na ovom takmičenju, a me-đu njima su i takmičari bar-

ske „Habanere”. Zlatno od-ličje osvojio je par Jegor Ta-rasov i Tamara Dašić u kate-goriji pioniri D 2 (igrali en-gelski valcer, qvickstep, cha cha i jive), dok je par Uroš Bibić i Teodora Dašić osvo-jio drugo mjesto u katego-riji omladinci (samba, cha cha, rumba, passo double i jive). Š. B.

U Gimnaziji „Slobodan Škerović” u Podgorici održano internacionalno takmičenje u sportskom plesu

CRNOGORSKI UČESNICI OSTVARILI DOBRE REZULTATEZlatno odličje osvojio par Jegor Tarasov i Tamara Dašić u kategoriji pioniri, dok je par Uroš Bibić i Teodora Dašić osvojio drugo mjesto u kategoriji omladinci. Pored plesnih parova iz Crne Gore i država regiona, učestvovali i plesači iz Austrije, Albanije, Italije Rusije, Mađarske, Grčke i Azerbejdžana

■ Gracioznost pokreta

■ I najmlađi uživali u vedrom ritmuPodgorička OŠ „Radoji-

ca Perović” organizova-la je jednodnevnu likovnu koloniju takmičarskog tipa pod motom „Igra figura i bo-ja”. Svoje umjetničko umije-će i sposobnosti iskazali su učenici nekoliko podgorič-

kih osnovnih škola: „Štam-par Makarije”, „Maksim Gor-ki”, „Dr. Dragiša Ivanović”, „Pavle Rovinski” i „21. maj”. Prema mišljenu žirija, prvo mjesto pripalo je učenicima OŠ „Pavle Rovinski”, drugo OŠ „Radojica Perović”, a tre-

će je osvojila škola „21. maj”. Da bi dan protekao u lijepoj atmosferi pobrinulii su se profesori likovne kulture Mi-lena Perović i Mirko Krivoka-pić, dok je gost kolonije bio Tomo Pavićević, crnogorski slikar. Š. B.

Podgorička OŠ „Radojica Perović” organizovala likovnu koloniju

VEDRA IGRA FIGURA I BOJAU jednodnevnoj likovnoj koloniji takmičaskog tipa učestvovali osnovci nekoliko podgoričkih osnovnih škola. Žiri prvo mjesto dodijelio učenicima OŠ „Pavle Rovinski”. Gost kolonije Tomo Pavićević, crnogorski slikar

■ UČENICI POKAZALI IZUZETNU KREATIVNOST: Đački radovi

Stručna lica iz Specijalizo-vane ustanove za rehabi-

litaciju i resocijalizaciju kori-snika psihoaktivnih supstan-ci na Kakarickoj gori (psihija-tar-narkolog, socijalna radni-ca i asistent u tretmanu) odr-žala su, u saradnji sa opštin-skom Kancelarijom za pre-venciju narkomanije, preda-vanje o bolestima zavisnosti

u Gimnaziji „Miloje Dobra-šinović” u Bijelom Polju, u okviru projekta „Otvori oči- ti biraš”.

Učenicima je ukazano na opasnost i štetne posljedi-ce konzumiranja droga. Ču-li su i životnu priču asisten-ta u tretmanu, koji je nakon dvije decenije konzumiranja psihoaktivnih supstanci izli-

ječen. Održana je i tribina za roditelje na kojoj je apostro-firano ponašanje adolesce-nata koje može dovesti do ulaska u svijet zavisnosti. Ro-ditelji su razmijenili iskustva i dobili korisne savjete kako da usmjere i podrže dobre i zdrave oblike ponašanja svo-je đece.

Lj. V.

Stručna lica iz Specijalizovane ustanove na Kakarickoj gori pośetili Gimnaziju „Miloje Dobrašinović” u Bijelom Polju

PREDAVANJE O BOLESTIMA ZAVISNOSTI

■ KORISNI SAVJETI: Iz Gimnazije u Bijelom Polju

U okviru borbe protiv konzumiranja duvan-

skih proizvoda, predstavnici Crnogorskog društva za bor-bu protiv raka (CDPR) pośe-tili su OŠ „Ivo Visin” na Prča-

nju. Tom prilikom razgova-rano je o problemima koje pušenje izaziva u školskom uzrastu i koliko štetno i ne-povoljno utiče na mladi or-ganizam, posebno u toj fazi

razvoja. Direktoru Aleksan-dru Vuliću uručen je kom-plet knjiga za školsku lekti-ru i komplet CD-a sa dosada održanih muzičkih festivala „Naša radost”. D. Ž.

Predstavnici Crnogorskog društva za borbu protiv raka pośetili OŠ „Ivo Visin” na Prčanju

UČENICIMA UKAZANO NA ŠTETNOST PUŠENJA

Kreativna đečja radionica NVO „Čarolija” i specijal-

no odjeljenje za đecu sa po-sebnim obrazovnim potre-bama OŠ „Olga Golović” u Nikšiću uspostavili su sa-radnju kojom će unaprije-diti nastavni proces, kvali-tet učenja i sticanja znanja učenika.

„Realizovali smo zani-mljive sadržaje. Prva je bi-la izrada čestitki pod mo-tom „Mojoj mami”, a dru-

ga proslava rođendana Ka-tarine Nikolić, naše učenice. Sugrađanka Dragana Zvi-cer, poklonila je rođendan-sku tortu i uljepšala prosla-vu. Druženje je višestruko značajno za fizički, mental-ni i socijalni aspekt razvo-ja ličnosti đeteta. Sa pred-stavnicima NVO „Čarolija” planiramo još izlete i na-bavku odjeće, obuće, hra-ne, igračaka, te didaktič-kog materijala”, istakla je

između ostalog, Karolina Pajović, defektolog, u ovoj vaspitnoobrazovnoj usta-novi. Ona je takođe izrazi-la zahvalnost na humanim gestovima plemenitim po-jedincima, uz čiju pomoć i đeca s posebnim obra-zovnim potrebama polako ulaze u svijet ravnopravnih članova društva, bez sjenki i predrasuda.

Š. B.

Saradnja OŠ „Olga Golović” u Nikšiću i NVO „Čarolija”

ZA BOLJI KVALITET UČENJARealizacijom zanimljivih sadržaja kreativna đečja radionica NVO „Čarolija” i specijalno odjeljenje za đecu sa posebnim obrazovnim potrebama nikšićke OŠ „Olga Golović” uspostavili saradnju s ciljem unapređenja nastavnog procesa. Karolina Pajović, defektolog, ističe značaj druženja u svim aspektima razvoja đece

APR.2014

BROJ

24

24

VIJESTI IZ ŠKOLAŠahovske vertikale

Priredio: Nebojša Knežević

Milan Draško, standar-dni crnogorski državni

i olimpijski reprezentativac, već godinama je u samom vrhu crnogorskog šaha.

Titulu velemajstora osvo-jio je 1993. godine, a u nje-govoj takmičarskoj knjiži-ci upisane su, pored osta-lih, pobjede na međunarod-nim turnirima: Prag 1984, Monpelje 1984, Osijek 1990, Skoplje 1992, Galipolje 1996, Bergamo 2006, godine. Od 1992. godine Draško sa poro-dicom živi u Crnoj Gori, prvo u Bijeloj i Baošićima, a danas u Podgorici. Nastupao je za više crnogorskih klubova – „Mornar” (Bar), „Budva”, „Bu-dućnost” (Podgorica), „Elek-troprivreda” (Nikšić), a po-sljednjih godina nastupa za ŠK „Tivat”.

Uspješna šahovska ka-rijera i česti nastupi na tur-nirima nijesu mu smetali da u redovnom roku i sa viso-kim ocjenama diplomira na sarajevskom Fakultetu poli-tičkih nauka – smjer žurna-listika.

„Koncentracija koju pod-stiče šah pozitivno se odrazi-la prilikom spremanja ispita. Šah razvija logiku, disciplinu i misao, jača memoriju. Tako sam, na primjer, za vrijeme

pripremanja ispita mogao da provedem i do dvanaest sa-ti nad knjigom – śeća se Mi-lan studentskih dana, i doda-je da u Crnoj Gori ima dosta talentovanih đevojčica i đe-čaka koji uz stručnu pomoć i disciplinovani rad mogu po-stići i zapažene rezultate“, kaže Milan Draško.

Draško posljednjih mje-seci redovno objavljuje svo-je putopise na „Šahovskoj li-sti” Gorana Tomića. Živim sti-lom i zanimljivim izlaganjem ovi putopisi već su privukli pažnju čitalačke publike pa neće biti iznenađenje ako se jednog dana pred čitaocima pokažu i kao knjiga putopisa.

Milan Draško, velemajstor, standardni crnogorski državni i olimpijski reprezentativac

IZMEĐU ŠAHA I ŽURNALISTIKE– Šah razvija logiku, disciplinu i misao, jača memoriju. Tako sam, na primjer, za vrijeme pripremanja ispita mogao da provedem i do dvanaest sati nad knjigom– U Crnoj Gori ima dosta talentovanih đevojčica i đečaka koji uz stručnu pomoć i disciplinovani rad mogu postići i zapažene rezultate

Ovogodišnji dobitni-ci stipendija Ujedi-

njenih svjetskih koledža (UWC) za školske 2013/2014 i 2014/2015. godine iz Cr-ne Gore su Anđela Marko-vić, učenica II razreda Gi-mnazije „Slobodan Škero-vić”, Podgorica, za Adriatik koledž u Duinu u Italiji; Ili-ja Gračanin, učenik II razre-da Gimnazije Kotor, za „Ro-bert Bosh” koledž u Fraj-burgu u SR Njemačkoj; Ana Čolović, učenica II razreda Gimnazije „Tanasije Peja-tović”, Pljevlja, za koledž u Mostaru u BiH.

To je, nakon obavlje-nog intervjua sa najboljim učenicima II razreda crno-gorskih gimnazija/sred-njih škola, odlučila Selek-ciona komisija sastavljena od predstavnika Ujedinje-nih svjetskih koledža, Uni-verziteta Crne Gore, Mini-starstva prosvjete i Zavoda za školstvo, na osnovu po-

stignutog uspjeha i dosti-gnuća tokom osnovne ško-le i dosadašnjeg srednjo-školskog obrazovanja.

Za rezervne kandidate izabrane su: Katarina Niko-lić, učenica II razreda Sred-nje muzičke škole „Dara Čokorilo”, Nikšić; Filip Živ-ković, učenik II razreda Gi-mnazije „Niko Rolović”, Bar; Tijana Dragnić, učenica II razreda Gimnazije „Stojan Cerović”, Nikšić.

Dobitnici UWC stipen-dija će tokom dvogodiš-njeg školovanja na navede-nim koledžima steći znanja i vještine koje će usmjeri-ti njihovu buduću karijeru. Podjednako je važno i zna-nje engleskog jezika na ko-me će pratiti nastavu u na-redne dvije godine, nakon čega će steći širom svijeta priznatu diplomu Međuna-rodnog bakaloreata (Inter-national Baccaloreat Diplo-ma).

„Ujedinjeni svjetski ko-ledži” su jedinstvena i je-dina globalna obrazov-na organizacija koju či-ni 15 koledža (BiH, Italija, Norveška, Njemačka, Ve-lika Britanija, Holandija, Jermenija, Kanada, Novi Meksiko, Hong Kong, In-dija, Svazilend, Kostari-ka, Venecuela i Singapur) sa nastavnim programom koji predstavlja pripre-mu za nastavak univerzi-tetskih studija u matičnoj zemlji ili inostranstvu. Na-kon završetka školovanja na nekom od ovih koled-ža, učenici stiču širom svi-jeta poznatu i priznatu di-plomu „Međunarodnog bakaloreata” što im otva-ra vrata najrenomiranijih svjetskih univerziteta, koji im dodjeljuju pune stipen-dije za nastavak redovnih studija.

Lj. V.

Izabrani stipendisti Ujedinjenih svjetskih koledža iz Crne Gore

ŠKOLOVANJE ZA DIPLOMU MEĐUNARODNOG BAKALOREATADobitnici školske 2013/2014 i 2014/2015. godine su Anđela Marković, učenica II razreda Gimnazije „Slobodan Škerović”, Podgorica, Ilija Gračanin, učenik II razreda Gimnazije Kotor i Ana Čolović, učenica II razreda Gimnazije „Tanasije Pejatović”, Pljevlja

Edukativnim programom učenika u OŠ „Njegoš”

u Spužu, ekološka sekcija pod vođstvom nastavnice biologije Branke Mićić obi-lježila je Svjetski dan šuma – 21. mart.

Program se sastojao iz nekoliko cjelina, a svaka je sadržala jaku saznajnu

poruku o očuvanju i zna-čaju šuma. Kroz simulaci-ju televizijske emisije uče-nici VII i VIII razreda su go-vorili o važnosti šuma za život čovjeka. Nakon to-ga, đaci su rješavali ukr-štenicu i prezentovali ka-ko ljudi treba da se pona-šaju u šumi. Ksenija Kadić,

učenica, VII razreda, reci-tovala je pjesmu „Molitva šume” i pročitala svoj se-minarski rad na ovu temu. Na kraju programa vodite-lji su postavljali pitanja na koja su odgovarali učenici iz publike.

Tatjana Jokić,pedagog

U OŠ „Njegoš” u Spužu obilježili Svjetski dan šuma – 21. mart

ZA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

■ UČENICI UKAZALI NA VAŽNOST ŠUMA ZA ŽIVOT ČOVJEKA: Iz programa


Škola šaha (7)

ŽRTVA PJEŠAKAMnoge ljubitelje drevne igre iznenadiće činjenica da pravi znalci šahovske igre često žrtvu

skromnog pješaka na estetskoj ljestvici stavljaju iznad žrtve skakača , topa, pa i dame. U partiji koju objavljujemo vođa bijelih figura upravo je žrtva skromnog pješaka omogućio bije-lim figurama da prodru duboko u poziciju crnog i natjeraju ga na kapitulaciju.

Kasparjan-BronštajnSicilijanska odbranaLenjingrad, 1947.Komentari: A Sokolski

1. e4 c5, 2. Sc3 Sc6, 3. f4 e6,

Da bi se što prije sprovelo d7-d5. Ipak 3… g6 vjerovatno je bolje.

4. Sf3 d5, 5. Lb5 Sf6,

Bolje je bilo 5… Sg e7, ne dozvoljavajući udvajanje pješaka.

6. e5 Sd7, 7. Lxc6 bc6, 8. 0-0 Le7, 9. d3 0-0, 10. De1 Tb8, 11. b5 De8,

Crni iz otvaranja izašao sa pješačkim slabostima.

12. La3 La6, 13. Sd1 f5, 14. Da5 Lb7, 15. Sb2 Dd8, 16. Dc3 La6, 17. Sa4 d4.

Crni pješaci sada su fiksirani i oslabljeni.

18. Dd2 Lb5, 19. Sb2 Sb6, 20. Sc4 h6, 21. Kh1 Kh7,22. Tae1 Tb7, 23. Tg1 Sd5,

DIJAGRAM

Na prvi pogled čini se da bijeli ne može pojačati pozi-ciju. Žrtvom pješaka Kaspar-jan otvara „e“ liniju poslije čega slabi pješaci crnog po-staju još slabiji.

24. Sd6! Lxd6, 25. ed6 Dxd6, 26. Te5! Tf6, 27. Tge1 Tb6?

Greška ali položaj crnog je već težak.

28. Sxd4 Ta6, 29. Dc1 Sb4, 30. Sxe6 Sxc2, 31. Dxc2 Txa3, 32. Db2 Ta5, 33. Sxc5 Lxd3 i 34. Sxd3.

Crni predaje.

25

APR.2014

BROJ

24

VIJESTI IZ ŠKOLA

U prisustvu brojnih go-stiju, učenika i roditelja,

OŠ „Pavle Rovinski” prosla-vila je značajan jubiljej – 20 godina postojanja i rada. Po-

zdravljajući prisutne, direk-torica Marijana Papić izrazila je zahvalnost učenicima na rezultatima koje su ostvarili u proteklim godinama.

„Ordenje kojim se na-ša škola okitila predstavljaju uspjesi naših učenika, osvo-jeni na brojnim takmičenji-ma znanja. Takođe, i Podgo-

rica se s pravom može po-nositi OŠ „Pavle Rovinski”. U njenim klupama i učioni-cama prva znanja stekle su generacije učenika. Škola je osavremenjivanjem nastav-nog procesa svakim danom postajala sve značajniji čini-lac u obrazovanju mladih. Naravno, uspjesi su rezul-tat predanog rada nastavni-ka koji kreiraju intelektual-nu mapu mladih naraštaja. Uz to, i zavidna saradnja sa roditeljima omogućila je re-alizaciju brojnih planova ko-ji su dio vaspitnoobrazov-nog procesa. Stoga ćemo i dalje nastaviti da podstiče-

mo učeničku kreativnost, kvalitetan rad i dobru sarad-nju među nastavnicima”, na-glasila je, između ostalog, di-rektorica Papić.

Svojim prisustvom sveča-nost su uveličali i Andrej Ne-sterenko, ambasador Ruske federacije u Crnoj Gori, Vesna Vučurović, pomoćnica mini-stra prosvjete, predstavni-ci ambasade Republike Polj-ske u Crnoj Gori, kao i pred-stavnici Ministarstva nauke, Univerziteta, Glavnog grada, Zavoda za školstvo Ispitnog centra, Centra za stručno ob-razovanje, Zavoda za udžbe-nike, Ruske škole, Sindikata

prosvjete, Školskog odbora, Savjeta roditelja, Mjesne za-jednice, te NVO sektora.

U programu koji je bio pod sloganom „20 godina i nije malo”, učenici su arija-ma iz poznatih opera, pje-smama na ruskom i engle-skom jeziku, igrom i glu-mom iskazali svoje umijeće. Takođe, u okviru svečanosti „MonteBot”,tim sastavljen od nekoliko učenika ove vas-pitnoobrazovne ustanove (koji će učestvovati na Evrop-skom takmičenju iz robotike u Španiji) izložio je novi mo-del robota u školskom holu.

Š. B.

OŠ „Pavle Rovinski” u Podgorici obilježila dvije decenije rada

USPJESI UČENIKA ORDENJE ŠKOLE I PONOS GRADASvečanosti prisustvovali brojni gosti, predstavnici ministarstava prosvjete i nauke i NVO sektora. Učenici izveli prigodan program, a u školskom holu izložen novi model robota

■ ARIJAMA POZNATIH OPERA ISKAZALI UMIJEĆE: Iz programa

■ PJESME NA RUSKOM I ENGLESKOM JEZIKU: Učenici izrazili dobrodošlicu gostima

Povodom obilježavanja Dana meteorologije,

predstavnici podgoričkog Zavoda za meteorologiju održali su predavanja u ne-koliko vaspitnoobrazovnih ustanova: Resursnom centru

za djecu i mlade „Podgori-ca”, cetinjskoj i danilovgrad-skoj gimnaziji, te OŠ „Savo Pejanović” u Podgorici.

„Učenici su slušali preda-vanje o fenomenu klimat-skih promjena, kao i njiho-

vim uticajima na prirodni ambijent u Crnoj Gori. Ta-kođe, bliže su se upoznali sa prirodom našeg posla, kao i rezultatima rada Zavoda. Na kraju predavanja, postav-ljali su pitanja, a naši struč-

njaci su na njih odgovarali”, objašnjava direktor ove in-stitucije Luka Mitrović, koji

je bio jedan od predavača. Prema njegovim riječima, najveće interesovanje poka-zali su učenici iz Resursnog centra.

„Planirali smo da pre-davanja traju koliko i je-dan školski čas, međutim, u ovoj ustanovi je trajao 15 minuta duže, jer su učenici bili vrlo aktivni. Pažljivo su nas slušali, a onda i postav-ljali brojna pitanja. Intere-sovalo ih je zašto je ova zi-ma bila blaga, da li je ljud-ski faktor presudan u kli-matskim promjenama, kao i za koliko dana se vremen-ska prognoza smatra po-uzdanom. Shvatili smo da

je njihova profesorica geo-grafije očigledno probudila zanimanje za meteorologi-ju i zato smo odlučili da ih nagradimo. U dvorištu ško-le postavićemo meteoro-loški zaklon sa instrumenti-ma za mjerenje temperatu-re i vlažnosti vazduha. Tako će svakodnevno moći sa-mi da mjere temperaturu, a dobijene podatke će upi-sivati u dnevnik osmatra-nja”, naglašava direktor Mi-trović. On je naglasio da su predavanja održali u još ne-koliko škola u Nikšiću i Plu-žinama.

Š. B.

Povodom obilježavanja Svjetskog dana meteorologije održana predavanja u nekoliko vaspitnoobrazovnih ustanova Crne Gore

AKTUELNA TEMA ZAINTERESOVALA MLADEU Resursnom centru za djecu i mlade „Podgorica”,u Podgorici, u danilovgradskoj i cetinjskoj gimnaziji, nekoliko škola u Nikšiću i Plužinama, kao i u OŠ „Savo Pejanović”, predstavnici podgoričkog Zavoda za meteorologiju održali predavanje o klimatskim promjenama. Zapaženo i nagrađeno interesovanje učenika Resursnog centra

„Vrijeme i klima: Angažovanje mladih”METEOROLOŠKA STRUKA VEOMA PERSPEKTIVNA

Svjetski Dan meteorologije obilježava se od 23. marta 1950. godine, kada je usvojena Konvencija Svjetske meteoro-loške organizacije (SMO). Ove godine obilježen je motom „Vrijeme i klima: Angažovanje mladih”. Kako je saopštila SMO, motom je naglašena ključna uloga mladih generacija u borbi pritiv klimatskih promjena. Takođe, ova organizacija podśe-ća da temperature atmosfere i okeana neprestano rastu, ledeni vrhovi i glečeri širom svijeta stalno se smanjuju, nivo mo-ra raste, a broj ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, nažalost, postaje sve učestaliji i intenzivniji. Stoga, upućuju poziv mladima da se odluče za karijeru u oblasti meteorologije, hidrologije ili klimatskih nauka, jer će time pružiti vitalni doprinos sigurnosti i blagostanju svojih zajednica i država.

Podśetimo, Crna Gora je postala punopravna članica Svjetske meteorološke organizacije 5. januara 2007. godine. Pr-vi sastanak u Crnoj Gori, pod pokroviteljstvom Svjetske meteorološke organizacije, održan je 27. aprila 2007. godine, u okviru projekta „Razvoj hidrometeorološkog osmatranja i prognoziranja u slivu rijeke Save”.

■ U DVORIŠTU ŠKOLE METEOROLOŠKI ZAKLON SA INSTRUMENTIMA ZA MJERENJE TEMPERTURE I VLAŽNOST VAZDUHA: Učenici Resursnog centra „Podgorica”

Živopisan krajolik viluškog atara, nadomak državne

granice Crne Gore sa Bosnom i Hercegovinom, krajem de-vetnaestog vijeka imao je opi-smenjenu omladinu. Naime, u jednoj privatnoj kući 1892. go-dine otvorena je državna ško-la Knjaževine Crne Gore, ko-ja je u vjekovnom postojanju,

sa ratnim prekidima, iznjedrila brojna značajna imena u kul-turi, nauci, umjetnosti.

– Miljka Bulajića, jednog od prvih školovanih učitelja u Crnoj Gori, oca velikog scena-riste Veljka i književnika Steva-na Bulajića.

– Dok je veći dio crnogor-skog stanovništva bio nepi-

smen, Bulajići su bili studen-ti Sorbone, a među njima i Jo-van Bulajić, čije ime nosi Klini-ka u Brezoviku.

– Blagoje Kovačević, osni-vač Hirurške klinike u Saraje-vu, pred kojom mu je staja-lo spomeničko poprsje do ra-ta, kad je srušeno i neobnov-ljeno.

„Viluško ljeto” – svake godine

– Veljko Bulajić, svjetski poznat filmski i TV režiser, aka-demik, autor poznate TV serije „Kapelski Kresovi”.

– Dakovići doktori: Nikola, Radovan i Vaso.

– Bulajići doktori: Žarko, Radosav, Milan i Strahinja.

– Slobodan Vučetić – po-znati sudija.

– Goran Bulajić – režiser. – Branko Kovačević – osni-

vač galerije „Most” i kultur-nih manifestacija koje će idu-će godine slaviti dvije deceni-je postojanja kao i izdavačke djelatnosti.

Možda su ovakve priče i uticale na Branka Kovačevi-ća da osnuje i kulturnu mani-festaciju „Viluško ljeto”, koja

svake godine okuplja pjesni-ke, slikare, glumce, teatrolo-ge, seoske pametare i majsto-re veza, skulptore, sakupljače ljekovitog bilja i proizvođače zdrave hrane. Brankova gale-rija „Most” prošeta se tako iz Podgorice po Vulusima, Veli-mlju, Vraćenovićima, Graho-vu, Nudolu i Njegušima.

Masovno iseljavanje učinilo svoje

Ovo je manji broj iz „eša-lona” viluških velikana, a osta-de ih dosta nepomenutih. Ne bi bilo na visini ne imenovati dva najviša Vilušanina, osva-jača vrhova najvećih plani-na svijeta – Stevana i Zdrav-ka Vujičića.

Osnovna škola „Braća Bu-lajić”, sredinom prošlog vije-

ka imala je do dvjesta učeni-ka, a sada ih u centralnoj ško-li ima dvadeset, i u dva po-dručna odjeljenja, Broćanac i Rudine, po dva, a ove je godi-ne, u vjekovnoj istoriji, po dru-gi put bez prvog razreda. Vi-šedecenijski direktor Radomir Krivokapić ističe da nema đa-ka–pješaka. A obezbijeđen je kombi-prevoz… Ali, ima ne-koliko zatvorenih područnih odjeljenja koja, vjerovatno, vi-še nikad i neće proraditi, jer je masovno iseljavanje učinilo svoje, naglašavajući da su svi dobri đaci, među kojima ima i lučonoša. Stara školska zgra-da, optočena zelenilom na uzvišici, liči na sanatorijum, iako je namjenski izgrađena, prije šest decenija…

Blagota Koprivica

OŠ „Braća Bulajić” u Vilusima, nadomak granice sa Bosnom i Hercegovinom

MALA ŠKOLA VELIKANA– Dok je veći dio crnogorskog stanovništva bio nepismen, Bulajići su bili studenti Sorbone, a Dakovići doktori; – Branko Kovačević – osnivač galerije „Most” i kulturnih manifestacija; – Vujičići – Stevan i Zdravko osvajači svjetskih planinskih vrhova; – Među sadašnjih 20-ak đaka ima i lučonoša

APR.2014

BROJ

24

26

VIJESTI IZ ŠKOLASvečano obilјežen Dan Osnovne škole „Ilija Kišić”

PRIJATELJSTVO JE SPONA MEĐU LJUDIMAPo ko zna koji put đaci su dostojno predstavili svoje mjesto, svoju školu, svoje odjelјenje, svog učitelјa, ali prije svega i sebe same

U čast čovjeka čije ide-ale i snove nastojimo

da ostvarimo kroz posveće-no vaspitavanje i obrazova-nje malih đaka, svake godi-ne Dan Osnovne škole „Ili-ja Kišić” obilјežavamo sve-čanom priredbom. Nakon himne (koju je izveo škol-ski hor viših razreda, men-torka gospođa Marijela Mila-nović) i pozdravne riječi na-šeg direktora škole, gospo-dina Đorđija Radovića, slije-dile su tačke u pjevanju i ple-su. Tačka našeg odjeljenja bi-la je negđe u sredini ove ma-nifestacije i predstavlјena je riječima – „Prijatelјstvo je spo-na među lјudima”, poručuju učenici odjelјenja 5. a koji će zajedno sa svojim učitelјem izvesti koreografiju na taktove đečije pjesme „Trka”. Po prvi

put do sada, svi članovi gru-pe su bili uigrani i istovreme-no su pravili dogovorene po-krete. Tu mladalačku energi-ju i živahnost sam pratio i ja koliko sam mogao. Bez stra-ha, bez treme, sa već velikim iskustvom javnog eksponira-nja od 5 godina, mališani su i ovoga puta izmamili osmije-he prisutnih, divlјenje „važ-nih i velikih zvanica iz prvih redova” (kako su ih oni sa-mi nazvali), odobravanje pri-sutnih roditelјa… Što je naj-važnije, po ko zna koji put su dostojno predstavili svo-je mjesto, svoju školu, svoje odjelјenje, svog učitelјa, ali prije svega i sebe same. Ta-man kad se uzbuđenje od na-stupa malo stišalo, slijedila je poslјednja tačka „Pobjednici školskih karaoka 2013. g.” ko-ja se pretvorila u malu žurku. Sasvim spontano, učenici 4, 5. i 6. razreda su pobjednike karaoka, koji su izvodili svoje kompozicije, podržali igrom i plesom. I to onako kako samo mladi i poletni, puni života i optimizma, umiju. Mi, učitelјi i nastavnici, ih nismo sputa-vali. Bilo je lijepo gledati te mlade lјude kako se raduju životu i biti sastavni dio nji-hovog života i odrastanja…

Nakon tog zvaničnog di-jela u kojem su glavnu riječ „vodili” učenici, za goste i radnike je upriličena promo-cija školskog lista „Zvono” (uz riječi gospodina Đorđi-

ja Radovića, direktora škole i prof. Rajane Vrbnjak, uredni-ce lista), koji izlazi već 16 go-dina zaredom, otvaranje sre-đenih i renoviranih kabineta i na kraju koktel.

U nadi da će naša ma-la ponosna škola dočeka-

ti još puno rođendana i sla-viti ih na isti način, energič-no i veselo, čestitam joj po-stojeći jubilej uz veliku čast i zadovolјstvo što sam dio nje-nog kolektiva.

Goran Drobnjak,profesor razredne nastave

ISTORIJAT I NAGRADEDavne 1964. godine, 1. oktobra, oglasilo se prvo zvo-

no i otpočela je realizacija nastave u ovdašnjoj zgradi na-še škole. Sa malim, ali vrijednim i optimističkim kolekti-vom, krenula je realizacija nastavnog procesa. Godine su se nizale jedna za drugom, mijenjao se radni kolek-tiv, rastao je i opadao broj đaka, ali je jedno ostalo isto – topla radna atmosfera ispunjena povjerenjem i lјubavlјu onih koji tu rade.

Sa ponosom, već 50 godina, naša škola nosi ime po narodnom heroju, učitelјu i humanisti, Iliji Kišiću koji je u 27. godini života, 13. februara 1943. g, poginuo bore-ći se za svoje ideale, za slobodu svoje zemlјe, za dobro-bit i bolјu budućnost generacija koje dolaze. Te ideale mi, prosvjetari ove škole, nastojimo usaditi generacija-ma mladih lјudi koje trenutno vaspitavamo i obrazuje-mo. A da to dobro činimo, potvrđuju i brojne nagrade. Među najznačajnijim je svakako tada tek ustanovlјena najviša republička nagrada „Oktoih” koju je škola dobila 1970. godine i to prva od svih osmogodišnjih škola u Cr-noj Gori, kao i najveće opštinsko priznanje – „Oktobarska nagrada oslobođenja Herceg Novog” iste godine. Među-tim, da se sa tim nije stalo i da se uspjesi nastavlјaju, po-kazuju i pojedinačne nagrade na nivou države. Republič-ku nagradu „Oktoih” dobio je, sada već penzionisani, na-stavnik biologije gospodin Slobodan Kovačević, a počet-kom tekuće godine Godišnju nagradu renomiranog lista „Prosvjetni rad”, Goran Drobnjak (prof. razredne nasta-ve). Kako je krenulo, kolektiv ove sjajne ustanove pobra-će sve moguće nagrade, zaslužno.

OGROMNA MLADALAČKA ENERGIJAImao sam tu čast da pet godina zaredom sa svojim odjelјenjem budem dio manife-

stacije obilježavanja Dana škole. Rukovodeći se principima jednakosti i ravnopravno-sti, svi đaci odjelјenja su uzimali učešće u izvođenju tački na tim svečanim događaji-ma. Kao mali prvačići, prije 4 godine, pobrali su najveći aplauz i izmamili brojne osmije-he dramatizujući tekst „Mali muzičari” (uz igru sa instrumentima). Potom je slijedilo „de-klamovanje” đečijih prava iz „Deklaracije o pravima djeteta” (iz 1989. g.), koristeći balo-ne kao rekvizite; koreografija na taktove pop numere „Bože, brani je od zla” (Toše Proe-ski) koristeći papirnu srcad, jastučiće i instrumente; grupno pjevanje crnogorske narod-ne pjesme „Đevojko, đevojko” (uz prigodnu koreografiju sa jabukama) i na kraju, ove go-dine, koreografija na taktove đečije pjesme „Trka” uz korišćenje maski, papirnih zvijez-da i sportske opreme. Da je bilo naporno sve to osmisliti i kanalisatu tu ogromnu, mla-dalačku energiju malih đaka u želјenom pravcu, bilo je. Ali je vrijeđelo svakog trenutka. Ove godine sam odlučio, uz oduševlјenje đaka, da se i ja priklјučim njima na sceni i bu-dem dio zajedničke tačke.

■ MALIŠANI IZMAMILI OSMJEHE I DIVLJENJE PRISUTNIH: Detalj iz programa

■ ODUŠEVLJENJE ĐAKA NAJBOLJA NAGRADA: Učitelj G. Drobnjak sa đacima na sceni ■ PUNI ŽIVOTA I OPTIMIZMA: Učesnici programa

Povodom obilježavanja Svjetskog dana poezi-

je, Aktiv profesora crnogor-skog, srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika u podgo-ričkoj OŠ„Štampar Makarije” na zanimljiv način podsta-kao je učenike da uvide lje-potu poetskog izraza.

Za đake od VI do IX razre-da ove vaspitno-obrazovne ustanove raspisali su konkurs za najbolju pjesmu, uz obeća-

nje da će tekst najmaštovitije biti komponovan za pjesmu školskog benda. Žiri (profe-sorica crnogorskog, srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika Olivera Đurišić, Dejan Božo-vić, kompozitor, i Dejan Đo-nović, glumac i pjesnik) iz-dvojio je između pristiglih 40 pjesama četiri koje su nasta-le kao rezultat timskog rada učenika. Tako su, Balša Božo-vić, učenik VII razreda, i nje-

gove drugarice Ksenija Ma-raš i Anastasia Džankić napi-sali simpatičnu pjesmu „Moja škola”. Aleksandar Hidić i Ma-tija Knežević, učenici VII ra-zreda, zajedničkim snagama svoje ideje pretočili su u sti-hove pjesme „Škola nije zgra-da”, Isidora Bulatović, učenica VII razreda „Moja škola − pje-sma bez kraja” i Vladislav Ze-čević, učenik IX razreda, „Ško-la”. Obilježavanje ovog dana uljepšao je i pjesnik i glumac Dejan Đonović, koji je bio gost učenika IV razreda sa kojima je razgovarao o poe-ziji i čitao stihove svojih pje-sama za đecu.

Izražavajući zadovoljstvo umijećem i maštom koju su učenici iskazali, direktori-ca Milica Stanković uručila je knjige najboljima, rekav-ši da je to najprikladniji po-klon za njih.

„Naša škola je poput fa-brike u kojoj se stalno proi-

zvodi nešto novo i lijepo. To dokazuje da nosite potenci-jal i darove koje ćemo otkri-vati i radovati im se”, istakla je direktorica Stanković.

Nastavnik istorije Igor Radulović i nastavnica crno-gorskog jezika Olivera Đuri-šić osmislili su toga dana ča-

sove na kojima su razgovara-li o istorijskom nasljeđu Crne Gore, podśetili se stranih pi-saca. Između ostalog, čitali su pjesmu „Napoleon Bona-parta i Crnogorci”, A. S. Puš-kina. Nesvakidašnjom kon-cepcijom časova italijanskog (Snežana Jovović, profesori-

ca) i engleskog jezika (Olivi-ja Drinčić, profesorica) učeni-cima je omogućeno da čuju „Crvenkapu” na ovim jezici-ma. Takođe, recitovani su sti-hovi istaknutih pjesnika, po-put V. Šekspira, A. Tenesona i DŽ. G. Bajrona.

Š. B.

U OŠ „Štampar Makarije” u Podgorici obilježili Svjetski dan poezijeISKAZALI LJEPOTU POETSKOG IZRAZANa konkursu povodom Svjetskog dana poezije, žiri razmatrao oko 40 pjesama i izdvojio četiri, od kojih će jedna biti komponovana za pjesmu školskog benda. Časovi stranih jezika, kao i istorije zanimljivom koncepcijom približili đeci ovaj datum

■ MALA FABRIKA TALENATA: Pobjednički tim učenika sa direktoricom Stanković

OŠ „Sutjeska” u PodgoriciGOSTOVAO PJESNIK DUŠAN ĐURIŠIĆ

I učenici podgoričke OŠ „Sutjeska” obilježili su Svjet-ski dan poezije. Tim povodom, učenike drugog razreda pośetio je pjesnik Dušan Đurišić. Tokom jednog školskog časa, on je govorio stihove posvećene đeci, a ona su po-stavljala pitanja i recitovala stihove.

27

APR.2014

BROJ

24

VIJESTI IZ ŠKOLA

Učenici pljevaljske Giman-zije „Tanasije Pejatović”

pridružili su se Sveruskoj ak-ciji „Plava planeta” i obilježi-li Svjetski dan voda. Akcija je organizovana s namjerom da šire obavijesti javnost о zna-čaju vode, kao i efektivno-sti korišćenja njenih resur-sa. Zadaci su bili konkretni. Na primjer, afirmacija i su-miranje pozitivnih iskustava

obrazovnih ustanova u istra-živanju vodenih resursa, kao i angažovanost mladih da na konkretan način poklone pa-žnju zaštiti životne sredine.

U okviru akcije sprove-den je i konkurs „Voda za ži-vot” za najbolji plakat „Pro-blemi vodenih objekata”, li-terarni rad „Voda izvor živo-ta” i fotografiju „Plavo zla-to”. Osim toga, učenica Tatja-

na Đurović učestvovala je na konkursu fotografije i radnih svesaka „Putovanje kaplji-ce“. Akcija je bila dobar po-vod, da istog dana učenici či-ji su izborni predmeti Hemija i život, Ekologija i biodiverzi-tet zajedno sa profesorima − Rosandom Terzić, Munirom Dešević, Tanjom Dragašević, Rosandom Terzić, Jadran-kom Jestrović i Hajrudinom

Kujundžićem, pomoćnikom direktora, organizuju akciju čišćenja školskog dvorišta. Učestvovalo je 150 dobrovo-ljaca. Flešmob (performans putem telekomunikacione tehnologije SMS-a, mobil-nih telegfona i Fejsbuka) je bio organizovan pored rije-ke Breznice, na platou sport-skog centra „Ada”.

Š. B.

Aktivnosti učenika pljevaljske Gimnazije „Tanasije Pejatović”

OBILJEŽEN MEĐUNARODNI DAN VODAU akciji čišćenja školskog dvorišta učestvovali i učenici i profesori. Raspisan i konkurs „Voda za život” za najbolji literarni rad, plakat i fotografiju. Učenici izveli flešmob na platou sportskog centra „Ada”

■ Učenici izveli performns koristeći modernu tehnologiju

Na ovogodišnjem Tre-ćem nacionalnom sajmu

školskih preduzeća za vježbu, održanom u Gimnaziji u Ko-toru, svoje proizvode i usluge predstavilo je 60 preduzeća za vježbu iz 12 srednjih stručnih škola: iz Kotora, Bara, Ulcinja, Budve, Herceg Novog, Tivta, Pljevalja, Nikšića, Berana, Bije-log Polja, Kolašina, Podgorice i Osnovne škole „Veljko Drob-njaković” iz Risna. Ova manife-stacija okupila je oko 400 uče-nika, pa po brojnosti predstav-lja jednu od najvećih do sada organizovanih u Crnoj Gori.

Organizatori sajma su Cen-tar za stručno obrazovanje, Ministarstvo prosvjete i Gi-mnazija iz Kotora.

Manifestaciju je svečano otvorila generalna direktori-ca Direktorata za opšte sred-nje obrazovanje, stručno ob-razovanje i obrazovanje odra-slih Nataša Gazivoda, a uče-snicima sajma obratili su se di-rektor Gimnazije iz Kotora Bo-žo Perović i direktor Centra za stručno obrazovanje Duško Rajković.

Sajam predstavlja jednu od značajnih manifestacija u sred-njem stručnom obrazovanju kada je u pitanju razvoj i pro-mocija preduzetničkog uče-nja, a organizatori su bili: Srđan Obradović i Sandra Brkanović, koordinatori Servis Centra pre-duzeća za vježbu i savjetnici u Centru za stručno obrazovanje.

Da podśetimo, preduze-će za vježbu je model simuli-rane kompanije koja posluje u konkurentskom poslovnom okruženju sa ciljem da omo-gući učenicima: sticanje pre-duzetničkih znanja i vještina, razvijanje pozitivnog odnosa prema radu u timu, odgovor-nost u donošenju odluka i po-vezivanje teorijskog znanja sa praktičnim radom.

Neke od djelatnosti sa ko-jima su zastupljena preduze-ća za vježbu su: proizvodnja i prodaja meda, prodaja vode, proizvodnja i prodaja kolača i torti, trgovina na veliko igrač-kama i školskim priborom, tr-govina na malo kompjuterima, prodaja kancelarijskog namje-štaja, stolarije i podova, trgo-vina na malo modnim detalji-ma i parfemima, te kafom, ča-jevima, kakaom i začinima, tr-govina sportskom opremom za ribolov, kamp-opremom i baštenskim mobilijarom, trgo-vina na malo i veliko suveniri-ma, narodnim nošnjama, slika-ma i nakitom, kupovina i pro-daja zlatnog i srebrnog nakita i satova, prodaja opreme za lov i ribolov, pružanje usluga u tu-rističkoj djelatnosti-turistička ponuda, prodaja i distribucija boja i lakova, prodaja na veli-ko drveta i građevinskog ma-terijala, prodaja hljeba i peci-va i dr.

Lj. V.

U Gimnaziji u Kotoru održan Treći nacionalni sajam školskih preduzeća za vježbu

PROMOCIJA PREDUZETNIČKOG UČENJASvoje proizvode i usluge predstavilo 60 preduzeća za vježbu iz 12 srednjih stručnih škola: iz Kotora, Bara, Ulcinja, Budve, Herceg Novog, Tivta, Pljevalja, Nikšića, Berana, Bijelog Polja, Kolašina, Podgorice i Osnovne škole „Veljko Drobnjaković” iz Risna

■ MANIFESTACIJA OKUPILA OKO 400 UČENIKA: Sa sajma

Predstavnici Đačkog parla-menta IX razreda Osnov-

ne škole „Vukašin Raduno-vić” pośetili su sa pedagogi-com Aidom Lucević Dnevni centar Berane.

Oni su kreativnim progra-mom–pjesmama i plesom oduševili prisutne i pokazali da mlade generacije nemaju predrasude, te da predstav-ljaju veliku snagu na zajed-ničkom putu ka ostvarenju socijalne inkluzije. Ovo je bi-la divna prilika za sklapanje novih prijateljstava.

Đački parlament je u sa-radnji sa Enfans organizaci-jom iz Berana organizovao akciju prikupljanja gardero-be, obuće i igračaka za sta-novnike naselja „Riversajd” (Romi i Egipćani).

Marta Zečevići Vasilija Joksimović, IX–2

Predstavnici Đačkog parlamenta OŠ „Vukašin Radunović” pośetili Dnevni centar Berane

MLADI NEMAJU PREDRASUDE

■ DRUŽENJE I PODRŠKA: Učenici sa polaznicima Dnevnog centra

Povodom kampanje „Sat za planetu”, članovi NVO

„Green home” organizovali su i osmislili maštovitu radionicu na temu „Klimatske promje-ne i održiva upotreba prirod-nih resursa” za mališane dvi-je starije i jedne mlađe vaspit-ne grupe „Jelena Ćetković 2”, podgoričke predškolske usta-nove „Đina Vrbica”.

„Radionica je organizo-vana s ciljem da se dijete od najranijeg uzrasta usmjera-va i razvija navike i stavove brižljivog odnosa prema ži-votnoj sredini. Mališani su odgledali i animirani film o uštedi električne energije u kom lik Spajdermena spaša-va planetu Zemlju. Osim to-ga, putem interaktivnog raz-govora sa najmlađima isto-

vremeno su stečena i obnov-ljena znanja o očuvanju pri-rode, biljnim, kao i životinj-skim staništima”, objašnjava

Dejana Prelević, PR ove vas-pitno-obrazovne ustanove.

Š. B.

NVO „Green home” organizovala radionicu u vaspitnoj jedinici „Jelena Ćetković 2” podgoričke predškolske ustanove „Đina Vrbica”

STICALI I OBNAVLJALI ZNANJA O OČUVANJU PRIRODE

■ Iz radionice u vrtiću „Đina Vrbica”

Povodom označavanja po-četka najljepšeg godiš-

njeg doba − proljeća, učeni-ci podgoričke OŠ „21. maj” i članovi Udruženja gorana posadili su u školskom dvo-rištu 21 ružu.

„Broj posađenih ruža isto-vremeno označava kalendar-ski početak proljeća, ali i na-

ziv ove vaspitno-obrazovne ustanove. U školi je formira-na i jedinica gorana, a đeca su bila veoma angažovana i vri-jedna u sadnji. Dječji savez je nagradio najvrjednije CD-ima sa đečjim pjesmama. Đeca iz Udruženja gorana, ove kao i drugih škola učestvovaće u proslavi Gorana na Lovćenu,

kada će u Njegoševoj šumi posaditi od 1.000 do 1.500 no-vih sadnica”, naglasila je Lidija Kusovac, sekretarka Udruže-nja gorana. Učenici su izrazili zadovoljstvo što će ruže svo-jim bojama brzo ukrasiti nji-hovo dvorište i upozorili svo-je drugare da imaju brižljiv od-nos prema njemu. Š. B.

Povodom početka proljeća mladi gorani i učenici OŠ „21. maj” u Podgorici posadili cvijeće u školskom dvorištu

DOBRODOŠLICA PROLJEĆUUčenici i članovi Udruženja gorana posadili 21 ružu. Dječji savez Podgorice nagradio najvrjednije sa CD-om đečjih pjesama. Đaci pozvali svoje drugare da čuvaju i oplemenjuju školsko dvorište

■ DA DVORIŠTE BUDE U ZNAKU VESELIH BOJA: Učenici vrijedno sade ruže

APR.2014

BROJ

24

28

VISOKO OBRAZOVANJE

Erasmus plus, novi pro-gram Evropske unije (EU)

za obrazovanje, osposo-bljavanje, mlade i sport, ko-ji je predstavljen u Rektoratu Univerziteta Crne Gore, tre-balo bi da omogući da pre-ko četiri miliona Evropljana dobije podršku za studira-nje, osposobljavanje, rad ili volontiranje u inostranstvu.

Novi Erasmus sastoji se od svih dosadašnjih progra-ma EU namijenjenih za ob-razovanje, osposobljavanje, mlade i sport, uključujući programe Tempus, Erasmus, Mundus, program cjeloživot-

nog učenja i Mladi u akciji, a trajaće od 2014. do 2020. go-dine.

„Program saradnje po-drazumijeva da na neki način participirate finansijski kako bi mogli da koristite sve mo-gućnosti tog programa. Uče-šćem u Erasmus plus Crna Gora će morati da plati odre-đenu članarinu koja neće bi-ti velika. S obzirom da ćemo učestvovati samo u centrali-zovanim akcijama, i dalje će-mo moći da koristimo pro-gram ‘Capacity building’, a u tom dijelu institucionalne saradnje, koja je nama jako

bliska i koji smo koristili kroz Tempus projekte, biće poja-čana komponenta student-ske i mobilnosti nastavnika, što je dobro”, kazala je naci-onalni Tempus koordinator u Ministarstvu prosvjete Vanja Drljević.

Ona je istakla da je taj program izuzetno značajan za Crnu Goru, tim prije što je to integrisan program ko-ji objedinjava sve prethodne, posebno u oblasti obrazova-nja, a istovremeno uključuje i program „Mladost u akciji” i aktivnosti koje se odnose na sport.

Erasmus plus obuhvata projekte koji se odnose na kreiranje zajedničkih master programa Žan Mone koji pro-moviše evropske integracije u svim aspektima, kao i istra-živanja i nastavu u tom dijelu.

Razlika između Tempusa i Erasmus plus programa je u tome što je ovaj prvi pro-gram pomoći, dok se Era-smus plus i Program cjeloži-votnog učenja odnose na sa-radnju.

Drljevićeva je navela da je do sada, zahvaljujući Era-smus Mundus programu, na usavršavanju u inostranstvu bilo 270 studenata iz Crne Gore.

O. Đ.

U Rektoratu Univerziteta Crne Gore predstavljen novi program Erasmus +

POVEĆANJE MOBILNOSTI STUDENATA I NASTAVNIKAProgram će trajati od 2014. do 2020. godine

■ PROGRAM KOJI OBJEDINJAVA SVE PRETHODNE IZUZETNO JE ZNAČAJAN ZA CRNU GORU: Sa skupa u Rektoratu

Zahvaljujući Memorandu-mu o saradnji koji su pot-

pisali predstavnici „Hellenic American University” iz Grč-ke i Univerziteta „Mediteran” iz Podgorice, u toj ustanovi je od avgusta prošle godine vi-še od 140 kandidata testiralo svoje znanje iz engleskog je-zika na međunarodno prizna-tom TOEFL testu. Taj test en-gleskog kao stranog jezika je namijenjen prvenstveno stu-dentima koji žele da nastave školovanje u inostranstvu ili profesionalnu karijeru u nekoj svjetskoj kompaniji.

Prema riječima Dragice Žugić, rukovodioca TOEFL is-pitnog centra na „Mediteranu” termini za testiranje su zaka-zani unaprijed, uglavnom jed-nom mjesečno, a prijavljiva-nje i plaćanje u iznosu od 180 dolara obavlja se putem inter-neta. TOEFL je provjera znanja

engleskog jezika za akadem-ski nivo (osnovne studije, pos-tdiplomske, doktorske, sred-nju školu).

„Naši kandidati u najve-ćem broju slučajeva su sred-njoškolci koji žele vani da na-stave školovanje. Pored uče-nika i studenata iz Crne Go-re, našoj ustanovi se za testi-ranje prijavljuju i mladi iz Bo-sne i Hercegovine i Srbije. Dok nije postojalo ovo testiranje u Podgorici, crnogorski đa-ci i studenti su morali na TOE-FL testiranje da putuju u Beo-grad, Niš, Suboticu ili Tiranu”, dodala je ona.

Žugićeva je objasnila da strani koledži i univerziteti svaki za sebe traži odgovaraju-ći broj poena na TOEFL testu.

„Što je čuveniji univerzitet, traži se veći nivo znanja. Na primjer, na univerzitetima Ber-kli, Kolumbija i Stenford traži

se 100 bodova na TOEFL testu za osnovne studije, a neki dru-gi koledži za postdiplomske i doktorske traže takođe toliki broj poena”, istakla je ona.

Univerzitet „Mediteran” obavlja i TOEFL junior i TOEIC testove, od kojih su ovi drugi dizajnirani u cilju testiranja je-zičkih sposobnosti u poslov-nom okruženju.

O. Đ.

Univerzitet „Mediteran” organizuje TOEFL test iz engleskog jezika ULAZNICA ZA USAVRŠAVANJE U INOSTRANSTVU

■ NAŠOJ USTANOVI SE ZA TESTIRANJE PRIJAVLJUJU I MLADI IZ BiH I SRBIJE: Dragica Žugić, rukovodilac TOEFL ispitnog centra na „Mediteranu”

Profesorica na Fakulte-tu dramskih umjetno-

sti Radmila Vojvodić izabra-na je za rektora Univerzite-ta Crne Gore za naredni tro-godišnji period. Vojvodiće-va je na tu funkciju izabra-na na śednici Senata tajnim glasanjem, nakon čega je tu odluku potvrdio Uprav-ni odbor.

Radmila Vojvodić (1961) je pozorišni reditelj, dramski pisac, univerzitetski profe-sor, potpredśednik Dukljan-ske akademije nauka i um-jetnosti (DANU). Na Fakulte-tu dramskih umetnosti Uni-

verziteta u Beogradu diplo-mirala je režiju 1985. godi-ne. Univerzitetsku karije-ru započela je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beo-gradu 1990. godine u zva-nju asistenta, na kome radi do 1993. godine, kada odlu-čuje da svoju profesionalnu karijeru nastavi u Crnoj Go-ri. Pedagoški rad nastavlja 1995. godine na pokrenu-tom Odsjeku za glumu pri Fakultetu likovnih umjet-nosti Univerziteta Crne Go-re. Autor je drama „Prince-za Ksenija od Crne Gore”, „Montenegrini”, „Montene-

gro blues” i „Everyman Đi-las”. Koautor je praizved-be prve nacionalne opere – „Balkanska carica”, „Dionizi-ja de Sarna”, libreto „Nikole I Petrovića Njegoša”. Režira-la je u mnogim referentnim kućama nekadašnjeg jugo-slovenskog kulturnog pro-stora.

Prof. dr Saša Knežević je novi dekan Fakulteta poli-tičkih nauka (FPN) u Podgo-rici. Knežević (1965) je zavr-šio studije istorije na Filo-zofskom fakultetu u Nikši-ću, magistrirao je u Beogra-du đe je i doktorirao na Fi-

lozofskom fakultetu. Istra-živački se bavio spoljnom politikom Crne Gore, Velike Britanije, istorijom diploma-tije i ukupnim međunarod-nim odnosima u XIX i XX vi-jeku. Autor je knjige „Crna Gora i Velika Britanija”, ko-autor udžbenika istorije za treći razred srednjih škola u Crnoj Gori i knjige „Velika Britanija i aneksiona kriza”, a objavio je veći broj nauč-nih i stručnih radova u do-maćim i stručnim časopisi-ma.

Na Filozofskom fakul-tetu u Nikšiću predavao je

opštu istoriju savremenog doba, a od 2007. godine an-gažovan je na FPN kao pre-davač. Na istom fakultetu obavljao je dužnost prode-kana, rukovodioca doktori-skih studija i bio predstav-nik u Senatu UCG.

Za novog dekana Filo-zofskog fakulteta u Nikšiću izabran je docent dr Goran Barović, koji je u protekle dvije godine obavljao duž-nost prodekana za nastavu. On će tu funkciju obavljati u naredne tri godine.

Barović (1964) je završio Nastavnički fakultet (smjer istorija i geografija). Magi-strirao je na Geografskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao u Novom Sadu. Istraživački rad započeo je kao student kroz anga-

žman u Speleološkom druš-tvu Nikšića, a od 1991. go-dine radi na tamošnjem Fi-lozofskom fakultetu. Počeo je kao asistent pripravnik i asistent, pa saradnik u na-stavi, a od 2011. ima zvanje docenta i predaje više pred-meta na studijskim progra-mima za geografiju i za ob-razovanje učitelja. Objavio je 40 naučnih i stručnih ra-dova u domaćim i među-narodnim časopisima. Koa-utor je „Geografsko-istorij-skog atlasa Crne Gore” i dva priručnika za studente geo-grafije (Astronomska i Op-šta geografija). Član je više stručnih i naučnih instituci-ja i organizacija u zemlji i re-gionu.

O. Đ.

Univerzitet Crne Gore

NOVI REKTOR RADMILA VOJVODIĆZa dekana Fakulteta političkih nauka izabran prof. dr Saša Knežević, a Filozofskog fakulteta prof. dr Goran Barović

■ Radmila Vojvodić

■ Goran Barović ■ Saša Knežević

Povodom Međunarod-nog dana sporta u funk-

ciji razvoja i mira – 6. apri-la, predśednik Crnogorskog olimpijskog komiteta Dušan

Simonović uručio je prizna-nje Studentskom sportskom savezu Crne Gore za dopri-nos razvoju univerzitetskog sporta. Priznanje je uručeno i

udruženju „EKOMEN”, sport-sko-rekreativnom društvu studenata ekonomije i me-nadžmenta.

O. Đ.

Na Univerzitetu Donja Gorica održana konferencija „Obrazovanje, nauka i biznis – udruženi potencijal”

INOVACIJE SU PRAKSA, A NE TEORIJA

„Obrazovanje, nauka i biznis trebalo bi da

progovore istim tržišnim je-zikom, koji će skratiti du-gi put od ideje do inovaci-je primjenljive i primjerene kapacitetima crnogorskog preduzeća”, ocijenio je pot-predśednik Privredne komo-re Crne Gore Ivan Saveljić na otvaranju nacionalne konfe-rencije „Obrazovanje nauka i biznis – udruženi potencijal”,

održane na Univerzitetu Do-nja Gorica (UDG).

Saveljić je objasnio da insistiranje na neophod-nosti veće mobilizacije re-sursa u procesu korišćenja evropskih fondova za ino-vacije i transfer tehnologi-ja proističe iz realnosti da, i pored krupnog napretka posljednjih godina, proce-nat izdvajanja BDP-a za nau-ku nije dovoljan da bi došlo

do povećanja kvaliteta teh-nologija.

Rektor UDG prof. dr Vese-lin Vukotić kazao je da je cilj EU da kroz inovativnost, ko-ja je proistekla iz različitosti, stvara nešto novo.

„Inovacije su praksa, a ne teorija. Nužda i muka rađa-ju inovacije. One su rezultat sposobnosti, a ne konstruk-tivizma”, rekao je, uz ostalo Vukotić. O. Đ.

Povodom Međunarodnog dana sporta u funkciji razvoja i mira – 6. aprila

PRIZNANJA ZA STUDENTSKE ORGANIZACIJE

29

APR.2014

BROJ

24

NAUKA

1. pitanje: Kako možete u toku par sekundi da sma-njite svoju težinu?

2. pitanje: Posuda na-punjena tečnošću nalazi se u liftu.

Kada je hidrostatički pri-tisak veći: u trenutku kada se

lift počne spuštati ili kada se počne dizati?

3. pitanje: Tri niti su spo-jene u jednu tačku (tačku A). Za krajeve niti, prebačene preko dva kotura, prikačena su dva tijela jednakih ma-sa (slika). Za treću nit prive-

zano je još jedno tijelo iste mase.

Koliki će biti ugao između niti kada sistem bude u rav-noteži?

4. pitanje: Dva tijela (1 i 2) počnu istovremeno da pa-daju sa iste visine. Na putu ti-jela 2 nalazi se daska nagnu-ta pod uglom od 45° prema vertikali. Tijelo 2 se elastično odbije od nje.

Koje tijelo će prije pasti na podlogu?

Koje tijelo ima veću brzi-nu pri padu na podlogu?

5. pitanje: Na vagi je te-govima uravnotežen sud sa vodom.

Hoće li se narušiti ravnote-ža ako u vodu potopimo tijelo (obješeno o nit) tako da ono ne dodiruje dno suda (slika)?

6. pitanje: Dva suda su napunjena vodom do razli-čitih nivoa i povezana cijevi-ma sa slavinama (slika). Vaz-duh je ispumpan iz suda.

a) Šta će se desiti ako otvorimo donju slavinu?

b) Šta će se desiti ako ot-vo rimo gornja slavinu?

7. pitanje: Jedan kraj niti je pričvršćen za kuglicu, a dru-gi za ekser zabijen u zid plafo-na lifta (matematičko klatno). Sajla lifta se otkači i lift počne da slobodno pada sa najviso-čijeg sprata nebodera. Sila ot-pora vazduha brzo raste s po-većanjem brzine lifta.

Kako će se kretati kuglica u odnosu na lift u zavisnosti od kretanja lifta?

8. pitanje: Kapetan pod-mornice posmatra kroz roti-rajući periskop morsku površ.

Kada kapetan kroz peri-skop posmatra naprijed, on-da odbijanjem svjetlosti od dva paralelna ravna ogle-dala, nagnuta pod uglom od 45° prema vertikali, vidi uspravan lik posmatranog

predmeta (npr. broda), kao na slici.

Međutim, kapetan može po želji da rotira gornji dio rotirajućeg periskopa. Ako gornji dio zarotira za 180°, tako da gornji dio periskopa bude okrenut nazad, onda će gornje ogledalo biti nor-malno na donje.

Kakav je lik predmeta ko-ji kapetan vidi kada gleda iza sebe?

Kada bi kapetan pogledao kroz periskop, ne znajući kako je periskop okrenut, po čemu bi znao je li predmet koji po-smatra ispred ili iza njega?

9. pitanje: Zašto nam na svjetlećim reklamama plava slova izgledaju više udaljena nego crvena?

10. pitanje: Kakav oblik ima puna lopta u sistemu mir-nog posmatrača, ako se kreće relativističkom brzinom (brzi-nom koja nije zanemarivo mala u odnosu na brzinu svjetlosti)?

Priredio: Radovan Ognjanović

PITANJA I ODGOVORIOd ovog broja objavljujemo pitanja i odgovore ko-

ji sadrže različite kvalitativne zadatke i probleme, „pa-radokse”, dobro i slabije poznate podatke, činjenice, pojmove i zakone fizike. Akcenat će biti na kvalitativ-noj strani posmatrane pojave.

Fizika i pitanja kojima se bave fizičari nijesu ograni-čeni zidovima kabineta i laboratorija, već su nepresta-no prisutni u svijetu u kojem postojimo.

Ovđe se ne teži saopštavanju novih znanja već osvje-žavanju i oživljavanju osnovnih znanja iz fizike, koje či-talac već ima. Za pitanja i odgovore iz „neobične” fizi-ke običnih pojava nije bitno koliko će pitanja čitalac uspješno odgovoriti, već koliko će vremena razmišlja-ti o njima.

Naravno, umješna primjena ovih pitanja i odgovora u nastavi fizike pobuđuje interesovanje za fiziku i podr-žava aktivno usvajanje znanja.

U svakom broju ćemo dati po 10 novih pitanja i od-govora na pitanja iz prošlog broja.

Nadamo se da će vam pitanja iz zanimljive fizike ujedno biti – zanimljiva pitanja iz fizike.

Ministarstvo nauke oba-vještava crnogorsku

naučnoistraživačku zajedni-cu da su u toku pozivi za prija-vu projekata u sklopu novog Okvirnog programa za istra-živanje i inovacije „HORIZON 2020” za 2014. i 2015. godinu.

Otvorene pozive za pro-jekte na temu Društveni iza-zovi 5 (Societal Challenge 5: Climate action, environment, resource efficiency and raw materials) sa detaljnim in-strukcijama mogu se naći na portalu: http://ec. europa.eu/

research/participants/portal/desktop/en/home.html. Na istoj adresi je i H 2020 online priručnik sa detaljnim uvi-dom u proces pripreme pri-jedloga projekta.

O. Đ.

Ministarstvo nauke raspisalo poziv za program „HORIZON 2020”

O DRUŠTVENIM IZAZOVIMA

ZANIMLJIVA FIZIKA (1)

Mješovita komisija za na-učno-tehnološku sa-

radnju saradnju između Cr-ne Gore i Slovenije odobri-la je 18 projekata, na osno-vu konkursa za sufinansira-nje zajedničkih naučnoistra-živačkih projekata, u okviru naučne i tehnološke sarad-nje između te dvije države, saopšteno je iz Ministarstva nauke.

„Na konkurs za zajedničke naučnoistraživačke projekte, koji će biti realizovani u 2014. i 2015. godini, pristigle su 24 prijave od kojih njih 22 ispu-njava uslove konkursa. Nakon detaljnog razmatranja pristi-glih recenzija projekata, i u skladu sa utvrđenim priorite-tima u oblasti istraživanja, za realizaciju je prihvaćeno njih 18”, navodi se u saopštenju.

Protokolom je dogovo-reno da Crna Gora godišnje ulaže 1.400 eura po projek-tu, a slovenačka 1.500. Stra-na koja šalje naučnike pokri-va troškove prevoza između dvije zemlje, dok strana koja prima naučnike pokriva troš-kove boravka, neophodne za realizaciju saradnje na odo-brenom projektu.

O. Đ.

Crna Gora i Slovenija finansiraće 18 zajedničkih naučnoistraživačkih projekata

GODIŠNJE IZDVAJANJE OKO 3.000 EURA PO PROGRAMU

Direktor Zavoda za hi-drometeorologiju i se-

izmologiju mr Luka Mitrović rekao je da se od 1990. go-dine u Crnoj Gori registru-je naglo otopljenje koje ima karakter klimatske anomali-je, te da ćemo ubuduće ima-ti sve toplije i suvlje zime sa vrlo malo snijega, a toplot-ni talasi ljeti će biti sve češći i duži. On je, na tribini o utica-ju globalnog otopljavanja na klimu Crne Gore, održanoj u Crnogorskoj akademiji nau-ka i umjetnosti (CANU), obja-snio da su prognoze zasno-vane na posljednjem izvje-

štaju Međuvladinog klimat-skog panela i analizama ko-je radi Zavod.

U tom dokumentu pred-viđeno je da će temperatu-ra vazduha u Crnoj Gori do 2030. godine porasti od 0,5 do 1,3 stepena. Klimaktolozi predviđaju da će biti sve više toplotnih talasa.

„Imaćemo od dva to-plotna talasa godišnje na śeveru, do tri u centralnim oblastima i na primorju. U prośeku, oni će trajati dan-dva duže. U centralnim kra-jevima i na granici sa BiH bi-će tokom ljeta pet procena-

ta padavina više, a tokom zime i proljeća u svim kra-jevima 10 odsto manje. Kli-maktologe zabrinjava to što je smanjenje godišnje koli-čine snijega veće od sma-njenja ukupnih količina padavina. Do 2030. godi-ne snijega će padati oko 10 procenata manje u central-nim i śevernim djelovima, a u južnim i primorskim kra-jevima oko 30 odsto u od-nosu na period 1961–1990. godina”, naveo je, uz osta-lo Mitrović.

O. Đ.

U CANU održana tribina o uticaju globalnog otopljavanja na klimu Crne Gore

TEMPERATURE VAZDUHA ĆE RASTI

Na 11. međunarodnoj kon ferenciji o tran-

sformacionim procesima u sportu „Sportska dostignu-ća” i 10. kongresu Crnogor-ske sportske akademije, koji su održani u Podgorici, uče-stvovala su 63 naučna radni-ka iz 20 zemalja a predstav-ljene radove potpisalo je 138 autora i koautora.

Rad se odvijao više sek-cija: sportska ishrana, adap-tivna fizička aktivnost, sport-ski menadžment, sociologi-ja sporta, pedagogija spor-ta, statistika u sportu, bio-hemija, biomehanika i mo-lekularna biologija u spor-tu, koucing, zdravlje i fitne-ss, motorno učenje, fizičko vaspitanje, psihlogija spor-ta, rehabilitacija u sportu i testiranje u sportu. Autori su putem poster prezenta-cija izlagali svoja naučna do-stignuća.

Kako kaže dekan Fakul-teta za sport i fizičku kul-turu u Nikšiću prof. dr Duš-ko Bjelica, iz štampe je iza-šao Zbornik sažetaka sa svo-jim ISNB brojem u kojem se nalaze svi radovi koji su bi-li izlagani, dok će adekvat-no izloženi radovi steći pra-vo da se nađu u renomira-nom crnogorskom časopi-su „Sport Mont” koji izlazi na crnogorskom jeziku, uz saže-

tak na engleskom jeziku. Sa druge strane, najbolji radovi će biti predloženi za objavlji-vanje u časopisu „Montene-grin Journal of Sports Scien-

ce and Medicine” koji, tako-đe izdaje Crnogorska sport-ska akademija.

Lj. V.

U Podgorici održana 11. međunarodna konferencija o transformacionim procesima u sportu i 10. kongres Crnogorske sportske akademije

PROMOCIJA NAUČNIH DOSTIGNUĆAUčestvovala 63 naučna radnika iz 20 zemalja a predstavljene radove potpisalo je 138 autora i koautora

■ Duško Bjelica

Ministarstvo nauke će od kredita Svjetske banke

dodijeliti 1,4 miliona eura za četiri naučnoistraživača pro-jekta fakultetima sa Univer-ziteta Crne Gore (UCG) i Uni-verziteta Donja Gorica (UDG).

Riječ je o projektima Elektrotehničkog fakulteta, Biotehničkog fakulteta, Fa-kulteta za pomorstvo (svi sa UCG), kao i Fakulteta za poli-tehniku (UDG).

Kako su saopštili iz Mini-starstva nauke, ovo je jedan od najuspješnijih konkursa, koji ima cilj da se invoacije i znanje komercijalizuju, tj. da nalaze primjenu u svakod-nevnom životu.

Od ukupno prijavlje-nih projekata najviše ih je iz oblasti novih materijala i usluga, informacionih tehno-logija, dok iz oblasti energe-tike nije stigla nijedna aplika-

cija. Na konkursu je učestvo-valo 35 domaćih istraživač-kih institucija, iz inostranstva njih 42, domaćih kompanija je bilo 30, dok je osam prija-va stiglo od stranih kompa-nija.

Iz Ministarstva je najav-ljeno uskoro raspisivanje novog konkursa za dodjelu grantova.

O. Đ.

Ministarstvo nauke preporučilo četiri institucije za dodjelu grantova

ZA NAUČNE PROJEKTE 1,4 MILIONA EURA

APR.2014

BROJ

24

30

KULTURA

Piše: Anđela Jokić

Kad plimni talas mladosti krene da pokuša da do-

hvati visoke, stamene stu-bove koji svijetle u vremenu kao bastioni svega što je vri-jedno, kapljica moje mladosti tako bi žarko željela da nasli-ka Njegoša, slikarskom gran-dioznošću, preciznošću, du-binom, ali se boji, strahuje, opire zadivljena nepregled-nim morem Njegoševog uma i lika.

I odakle da počnem tu sli-ku? Gdje da ucrtam skrivenu tugu, nemir i strah dvanae-stogodišnjeg dječaka koji napušta roditeljski dom? Da li u oku možda, ili u srcu, ili malo povijenom stavu tije-la dok uporno drži pravac da se slučajno ne okrene, zasta-ne? Kako da naslikam melo-diju njeguškog krša, kapi ki-še što zvučno udaraju u ne-gostoprimno tlo i razgranate luče sunca što za toplih ljet-njih dana prodru u svaki ku-tak tog neobičnog prostora, Njegoševog rodnog kraja?

Nije imao sreće da svoje obrazovanje stekne u pravim centrima tog vremena. Rusi-ja je iz mnogo razloga osta-la nedostupna, ali Rade To-mov je urođenim instinktom učio i upijao ono što je bitno i važno.

Sutoni, miris i nemir morskih talasa

Nezaboravni sutoni, mi-ris i nemir morskih talasa i šum palmi dali su onu čude-snu inicijaciju za buđenje da-rovitog pjesnika. Možda je u blizini plavih, za gorštake ne-

obično primamljivih talasa, ośetio žar one prve, nezabo-ravne ljubavi koja žeže, podi-že, zanosi, ali i boli, ne sluteći da će kaluđerska mantija za-tvoriti puteve ka novim lju-bavima.

Zamišljam ga kako po predivnom parku Cetinjskog manastira šeta sa svojim uči-teljima, svojim stricem i svim onim važnim i bitnim ljudima koji su trebali uticati na nje-govo formiranje. Lako je bi-lo učiti Rada Tomovog. Imao je neobjašnjivu moć da upi-je sve esencijalno važne misli iako su one bile miješane sa opipljivošću razumnog, pre-ko zanosa idealnog do nedo-stižnosti irealnog, fikcije. A da je to baš tako pokazaće razli-čiti ukusi tih razlivenih, esen-cijalnih sokova koji će dobiti svoj izraz u filozofiji, vladanju, religiji, poeziji.

Đe da naslikam mladom čovjeku ozbiljnost i breme vladara i vladike, a da to sta-ne u izrazu glatkog lica i svih njegovih sedamnaest godi-na? Crtam hladnoću Velikog gumna manastirskog na ko-jem leži mrtvo tijelo mitro-polita. Na jednoj strani mla-đani Rade, a na drugoj brđa-ni, junaci, različite vrste, ra-zličite misli. Jedni oduševlje-ni posljednjom voljom koja se mora izvršiti, jedni u pri-krajku, buneći se ne suvi-še glasno, ali dovoljno da se zna i čuje i oni treći što vazda mudro ćute dok se svi konci ne slože i sve strasti ne stiša-ju. Slikam trenutke teške kao olovni oblaci, trenutke koji traže zrelost, promišljenost, ozbiljnost. Sve će to mladog Crnogorca, mladog Njego-ša, koji u genu svom, u svo-joj potki nosi iskon snage, junaštva, slobodarstva jed-nog viševjekovno napaće-nog naroda oblikovati skoro preko noći u pravog vladi-ku, u pravog vladara. Slobo-darski duh svoj, rijetku uro-đenu zrelost i dalekoumno razmišljanje svoje, Njegoš će pretočiti u borbu za slobo-du svog naroda, za nalaže-nje pravog mjesta te države, male samo po svojoj teritori-

ji, vjekovno robljene, a nikad porobljene.

Taj sivi soko…

Znao je Njegoš da duh na-roda koji bez zadrške gine za slobodu nije lako porobiti. Iskra tog duha u Crnogorcima uvijek je gorjela, često skrive-na, ali uvijek užarena, srčana i spremna da bukne u vatru ko-ja nosi sve sa sobom, vatru ko-ja oslobađa. Znao je Njegoš to − koliko je sloboda važna, slo-boda pojedinca, plemena, na-roda, sloboda duše. Nije imao vremena za sebe, taj sivi soko koji je svojim krilima i svojim dalekosežnim pogledom ču-vao svoje gnijezdo. Mislio je samo na one prave vrijedno-sti koje trebaju njegovom na-rodu, njegovoj državi, ugledu i mjestu i neumorno ih gradio, razvijao. Gradio ih ponekad i naizgled bezobzirnim gestovi-ma, upornim ignorisanjem ot-pora i zavisti koji su dolazili i od najbližih, tragično svjestan da mora da nadvisi sve prizemne i jednostrane misli, sve usko-umne ljude i ideje, i da kora-ča. I bio je vladika. Onaj kojeg je iskustvo, a ne dogma, onog što život a ne molitva bolno, teško i tragično uči i prosvjet-ljuje šta je vjera.

I bio je vladar. Onaj ko-ji mjeri, siječe, odlučuje, vo-di. Onaj koji zna svoj narod u svoj njegovoj mani, ali i veli-čini i snazi, onaj koji zna svoj narod u dušu, pa ga zato du-šom njegovom kori, hvali, uz-diže i čuva.

Mladost je ta koja traži odgovore na bezbroj pitanja o postanku života, o ravno-teži, o snagama dobra i zla, o čovjeku… I samo apstraktna misao može utoliti žeđ i žar mladalačke radoznalosti.

Kojom slikarskom tehni-kom najvjerodostojnije da naslikam taj pogled ispreple-tan mislima? Da li su se misli kao kockice najljepšeg moza-ika slagale lako u čitavoj lje-poti raznolikosti ili ih je spret-na ruka umjetnika miješala, udaljavala, spajala i oblikova-la u misaonu cjelinu? Kojom ću dubinom bore da nasli-

kam tu njegoševsku hrabrost da se prošeta opasnim ivica-ma najudaljenijih, najizazov-nijih misli, ogleda, percepcija duhovnog i da se vine u same nedostižne visine postanka i opstanka svijeta, duha, ideje?

Trojstvo: Boga, Satane i Čovjeka

Da napipa idealističko u preegzistenciji, da stvori po-glavlje o egzistenciji i da svu tu refleksiju zabilježi u zraka-ma „Luče mikrokozma”. Ka-ko je Njegoš pametno i hra-bro ukrstio tri najužarenije lu-če njegovog trojstva − Boga, Satane i Čovjeka.

Boga i Satane, kao vje-čitih i neuništivih rivala, čija je neprekidna borba pokre-tač, stvaralac, rušitelj, gradi-telj svega što je u svijetu, sve-ga što je u kosmosu. Čovje-ka kroz čiju „smrtno tužnu harmoniju” koja do sudnjeg časa opstaje kroz snagu lju-bavi, ljepote, dobrote, a ko-ja se uvijek završava čovje-

kovom smrću. Ali duša osta-je besmrtna i sva ishodišta te tužne harmonije, opet, sna-gom bujice urone u poeziju. A Bog je poeta. A ideja je vje-čita, traje… Ali „ljudska ideja još tepa u kolijevci narječijem đetinjskim”.

Takve misaone daljine može da dosegne samo uro-đeni filozof, samo Njegoš.

Dušu Njegoševu obojiću svim toplim bojama poezije koju je ostavljao po skrovitim mjestima svoga srca i opet im se vraćao u trenucima osa-me. Jer, ljubav je mogao da ima samo u poeziji. Promi-šljen kao što je bio, shvatao je da je ljubav suviše ozbiljna

stvar koju njegov način živo-ta ne dozvoljava. Zato je po-ezija bila ta koja magičnom snagom sve što je nemogu-će pretvara u moguće, svaki različit doživljaj žene bilo kao majke, sestre, nevjeste, gos-pođe, ostaviće jedini mogu-ći trag, trag prefinjenog sti-ha. Možda je sasvim dovolj-no rekao stihom „žubor listića

i raspjevanih cvjetavah, huka mora i vjetrovah su glas mo-je muze”.

I znao je: strasti su du-ša zemaljska i prijatne i dra-ge čovjeku, ali strasti su i izvor zla, a kada bi se čovjek mo-gao osloboditi strasti, onda bi postao bestjelesan. Njegoš u svojoj dubokoj filozofiji življe-nja odrekao se snagom i slo-bodom svog duha svih nera-zumnih uživanja u strastima – neke njegove strasti su samo podvrgavanje nužnostima.

Uzvišeni duh Crnogorca

Ośetim sebičnu crtu da tu jedinstvenu sliku zadržim za sebe, svjesna da je svaki do-žvljaj Njegoša noviji, druga-čiji, neponovljiv. Razumijem sve one koji su ga svojata-li i koji ga svojataju zato što su dio sebe pronašli u nje-mu i misle da su stekli pravo. A Njegoš ostaje samo svoj − uzvišeni duh Crnogorca koji stoji na Lovćenu, u vremenu i prostoru, koji je dio svakog od nas, a opet dio samo svog univerzuma koji traje.

I stvarno, hvala Gospo-du jer je jedan takav besmrt-ni božanski zrak iznio na bri-jeg svog svijeta i našeg. Hva-la Gospodu što je takvu lu-ču podario baš nama da nam vječito svijetli, da nas vječito uči, i nas i druge! Hvala Gos-podu što nas kroz Njegoša prosvijetli da je smrt sasvim, sasvim laka a da je život mno-go, mnogo teži.

Ali koju sliku ja da slikam? Sliku prelijepog gorštaka, vla-dara, vladike, filozofa, poete, čovjeka? Koju sliku ja da sli-kam kada je Njegoš, taj čudo-tvorac, naslikao sebe samo u jednom potezu, jednom stihu:

„Blago onom ko dovijek živi, imao se rašta i roditi.”

(Ovim je radom Anđela Jo-kić, sada student Pravnog fa-kulteta u Podgorici Univerzite-ta Crne Gore, učestvovala kao učenica Srednje mješovite ško-le „Vuksan Đukić” u Mojkov-cu na literarnom konkursu, u okviru manifestacije „Njegoše-vi dani”)

Uzori: NJEGOŠ I JA

DUBINU SVOG DUHA PRETOČIO JE U BORBU ZA SLOBODU CRNOGORACA Mislio je samo na one prave vrijednosti koje trebaju njegovom narodu, njegovoj državi, male samo po svojoj teritoriji, vjekovno robljene, a nikad porobljene i neumorno ih gradio, razvijao. Gradio ih ponekad i naizgled bezobzirnim gestovima, upornim ignorisanjem otpora i zavisti koji su dolazili i od najbližih, tragično svjestan da mora da nadvisi sve prizemne i jednostrane misli, sve uskoumne ljude i ideje, i da korača. I bio je vladika. Onaj kojeg je iskustvo, a ne dogma, onog što život a ne molitva bolno, teško i tragično uči i prosvjetljuje šta je vjera I bio je vladar. Onaj koji mjeri, siječe, odlučuje, vodi. Onaj koji zna svoj narod u svoj njegovoj mani, ali i veličini i snazi, onaj koji zna svoj narod u dušu, pa ga zato dušom njegovom kori, hvali, uzdiže i čuva

■ Kojom slikarskom tehnikom najvjerodostojnije da naslikam taj pogled isprepletan mislima?

Đe gođ postoji ljudsko društvo, tu je i neukroti-

vi Duh predstave.Pod krošnjama u zaseoci-

ma, na moderno opremljenim scenama svjetskih metropola; u školskim dvoranama, na po-

ljima, u hramovima; u sirotinj-skim četvrtima, i na gradskim trgovima, u mjesnim centrima i urbanim podrumima, sjedi-njavamo se putem efemernih pozorišnih svjetova koje stva-ramo da bismo izrazili svu na-

šu složenost, raznolikost, ranji-vost, kako u živom tijelu tako i u dahu, u glasu.

Okupljamo se da plačemo i da se śećamo; da se smijemo i promatramo; da učimo, afir-mišemo, zamišljamo. Da se di-vimo dostignućima tehnolo-gije i ovaploćujemo bogove. Da nas ostave bez daha naše mogućnosti poimanja ljepo-te, saośećanja i monstruozno-sti. Da ośetimo energiju i moć. Da slavimo bogatstvo naših kulturnih razlika i premostimo granice koje nas razdvajaju.

Đe god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh

predstave. Ponikao iz zajednice, on nosi maske i kostime naših različitih tradicija. Upreže naše jezike, ritmove i pokrete i otva-ra novi prostor među nama.

A mi, umjetnici koji radi-mo sa ovim drevnim duhom, mi ośećamo izazov da ga ure-žemo u naša srca, ideje, naša tijela kako bismo otkrili stvar-nost u svoj njenoj svjetovnosti i blistavoj misteriji.

Ali, u ovoj epohi u kojoj se toliki milioni ljudi bore za op-stanak, pate pod opresivnim režimima i grabežljivim kapi-talizmom, bježe od konflikata i nevolja, u kojoj našu privat-

nost narušavaju tajne službe, a naše riječi kontrolišu nametlji-ve vlade; u kojoj su šume uni-štene, vrste iskorijenjene, oke-ani otrovani: šta smo mi to duž-ni da otkrivamo?

U ovom svijetu nejedna-kih moći gdje najrazličitiji he-gemonijski slojevi pokuša-vaju da nas ubijede da su je-dan narod, rasa, rod, seksual-no opredjeljenje, religija, ide-ologija, kulturni okvir superi-orniji od drugih, da li je zaista

održiva ideja da umjetnost tre-ba da budu odvojena od druš-tvenih agendi?

Da li mi, umjetnici iz arena i sa scena, treba da se prilago-đavamo sterilnim zahtjevima tržišta, ili pak treba da isko-ristimo moć koju imamo: da utremo put u srcima i pamće-nju društva, da okupljamo lju-de oko sebe, inspirišemo, op-činjavamo i informišemo, i da stvaramo jedan svijet nade i saradnje otvorenog srca?

Čitanjem međunarodne poruke dramskog pisca Breta Bejla Zetski dom na Cetinju i u Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici obilježili 27. mart − Svjetski dan pozorišta

ĐE GOĐ POSTOJI LJUDSKO DRUŠTVO, TU JE I NEUKROTIVI DUH PREDSTAVEDa li mi, umjetnici iz arena i sa scena, treba da se prilagođavamo sterilnim zahtjevima tržišta, ili pak treba da iskoristimo moć koju imamo: da utremo put u srcima i pamćenju društva, da okupljamo ljude oko sebe, inspirišemo, opčinjavamo i informišemo, i da stvaramo jedan svijet nade i saradnje otvorenog srca?

Na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), već više od 50 godina, od 1961. godine, širom svije-ta se obilježava 27. mart – Svjetski dan pozorišta. U Kra-ljevskom pozorištu Zetski dom na Cetinju i u Crnogor-skom narodnom pozorištu u Podgorici obilježili su ovaj značajni datum tradicionalnim čitanjem međunarodne poruke, koju je za ovu godinu napisao južnoafrički dram-ski pisac Bret Bejli.

31

APR.2014

BROJ

24

KULTURAaNtologija „prosvjetNog rada”

POL VERLEN

OSEĆAJNI RAZGOVORStarim vrtom gde je sve pusto i ledno,maločas dve seni prođoše zajedno.

Mrtve su im oči, usne su im meke,I jedva se čuju reči im poneke.

Starim vrtom gde je sve pusto i ledno,oživeše prošlost dve senke zajedno.

– Sećaš li se starog zanosa našega?– A zašto bi hteo da se sećam njega?

Kuca li ti srce jošte za me ko pre,vidiš li mi uvek dušu u snu? – Ne.

– Da lepih li dana kada smo ja i tiPripajali usne strasno! – Može biti.

– Kako nebo beše plavo, nada slavna!– Svladana se nada skri put nema tavna.

Tako senke idu kroz vrt pun divljinei noć tu jedino sluša reči njine.

Preveo:Vladeta R. Košutić

Svoje prve pjesme Pol Verlen (1844–1896) na-

pisao je pod snažnim uti-cajem Bodlera i „parnaso-vaca”, naročito Lekonta de Lila.

U kasnijim pjesničkim zbirkama „Dobra pjesma”, „Romanse bez riječi”, Ver-len je raskinuo s „aristokratizmom” parnasovaca i ostva-rio osebujan pjesnički izraz kojim se vinuo u sami vrh francuske i svjetske lirike…


Na konkurs „Limskih ve-čeri dečije poezije”, ko-

je se po 36. put održavaju u Priboju, ove godine pristi-glo je 598 radova učenika od V do IX razreda iz 34 gra-da Crne Gore i Srbije. Među šest finalista koji su nastupi-li na završnoj večeri manife-stacije 21. marta u velikoj sa-li Doma kulture „Pivo Kara-matijević” u Priboju bile su i Hana Rastoder, učenica IX razreda OŠ „Vuk Karadžić” iz Podgorice, koja je osvo-jila drugu nagradu, i Ma-ša Radovanović, 8. razred,

iz OŠ „Narodni heroj Savo Ilić”, Dobrota, Kotor, dobit-nica nagrade za najmašto-vitiju pjesmu.

Prvu nagradu osvoji-la je učenica iz Priboja, An-đela Leković, 8. razred, tre-ću su podijelile Teodora Ku-tlešić, 7. razred iz Čajetine, i Ema Fejzović, 7. razred, Novi Pazar. Nagrada za najvedriju pjesmu pripala je Petri Ignja-tović, učenici 6. razreda OŠ „Dragomir Marković” iz Kru-ševca.

Nagrade za najmaštovi-tiju, odnosno najvedriju pje-

smu obezbijedili su naš list „Posvjetni rad” i „Prosvjetni pregled” iz Beograda.

Među deset pohvaljenih učenika, četvoro ih je iz Crne Gore: Željko Simović iz Bije-log Polja, Marko Perunović iz Podgorice, Desimir Medoje-vić iz Žabljaka i Nikola Peru-ničić iz Bijele. Pohvale su do-bili i tri mentorke: Nataša Br-nović iz Podgorice, Enisa Ka-jević iz Novog Pazara i Sara Gazdić iz Priboja.

Prema ocjeni žirija (ko-ji sačinjavaju Tode Nikole-tić, đečji pjesnik, Nataša Iva-

nović, novinar „Prosvjetnog pregleda” i Jovanka Vuka-nović, urednica u „Prosvjet-nom radu”), ovogodišnje „Limske večeri dečije poezi-je”, po maštovitosti, zrelosti i tematskom bogatstvu pristi-glih pjesama mogu se ubro-jati među do sada najuspješ-nije.

Na pitanje otkuda toli-ko ozbiljnosti u poeziji ko-ju stvaraju osnovci iz Crne Gore i Srbije, čini se, najbolji odgovor dao je Tode Nikole-tić, predśednik žirija, u svom obrazloženju da, kako on ka-že, „razlog vjerovatno leži u mraku u kojem se nalazimo svi zbog društvenih tokova i bezdušnosti u koju smo za-pali”. Ali, isto tako, naglasio je on, „ovo pjesničko sjeme donosi neko novo vrijeme u kojem će đeca brže odrasta-ti od đetinjstva kojim se mje-ri njihov nestašluk i lijepa na-ivnost”.

Značaj i ljepota „Limskih večeri dečije poezije” nije sa-mo u njihovom, uprkos du-gogodišnjoj sveukupnoj kri-zi na ovim prostorima, pr-kosnom istrajavanju u nje-govanju duha, stvaralaštva i ljepote, već i u činjenici da su uvijek imale sluha za pra-ve književne vrijednosti. A to najbolje potvrđuju danas mnoga poznata književna imena u Crnoj Gori i u regi-onu koja su startovala upra-vo na Limskim poetskim su-sretima. J. Vk.

U Priboju održane „36. Limske večeri dečje poezije”

VELIKI USPJEH CRNOGORSKIH OSNOVACA− Hana Rastoder, IX razred OŠ „Vuk Karadžić” iz Podgorice, u veoma jakoj konkurenciji, osvojila je drugu nagradu, dok je Maša Radovanović, VIII razred, OŠ „Narodni heroj Savo Ilić” iz Dobrote, dobitnica nagrade za najmaštovitiju pjesmu− Od deset pohvaljenih učenika njih četiri je iz Crne Gore − Željko Simović iz Bijelog Polja, Marko Perunović iz Podgorice, Desimir Medojević iz Žabljaka i Nikola Peruničić iz Bijele, kao i mentorka Nataša Brnović

■ Pobjednici Limskih večeri sa svojim mentorima, članovima žirija i organizatorima

Povodom svjetskog dana poezije, u Narodnoj bi-

blioteci u Podgorici održa-no je književno veče pozna-tog hrvatskog pjesnika Luke Paljetka.

Bard hrvatske poezije pri-sutne je podśetio da su sve do njegove generacije, u hr-vatskoj poeziji vladali „krugo-vaši”. „To su bili pjesnici socre-alističkog pogleda na umjet-nost koji su, bježeći od emo-cija, osušili poeziju težeći da

racionalnim pristupom opišu ljepotu svijeta… Naš cilj je bio vraćanje rime, ritma i ośećaja u poeziji”, kazao je Paljetak i dodao da je većina pjesni-ka iz njegove generacije, bez obzira na osporavanja tadaš-nje kritike, uspjela „preživjeti”.

Brojnu publiku posebno je zaintrigiralo njegovo ka-zivanje kako je uspio i jedan broj književnih kritičara „na-vući na tanak led”, objavlji-vanjem stranica iz navodno autentičnog dnevnika ču-vene dubrovačke plemkinje Cvijete Zuzorić, što je razot-krio kasnije, poslije trećeg nastavka i sam autor, Luko Paljetak.

Najmlađu publiku, uče-nike iz osnovnih škola u Tiv-tu i Kotoru, Paljetak je obra-dovao, recitujući svoju đeči-ju poeziju.

Medijator večeri bio je bi-bliotekar Nebojša Knežević. Paljetkove stihove nadah-nuto je govorio glumac Cr-nogorskog narodnog pozo-rišta Danilo Čelebić, a u mu-zičkom dijelu programa na-stupile su Teodora Kaličanin i Vukica Rašović, učenice ško-le za muzičke talente „Andre Navara „iz Podgorice.

N. Knežević

Književno veče Luke Paljetka u Narodnoj biblioteci u Podgorici

PJESNIK LJUBAVI I NADE

Luko Paljetak (Du-brovnik 1943) je do sa-da objavio 40 zbirki po-ezije, više knjiga studija, eseja, članaka. Vrstan je prevodilac sa engle-skog, francuskog i slo-venačkog jezika. Redov-ni je član Hrvatske aka-demije znanosti i umjet-nosti i dopisni član Slo-venačke akademije na-uka i umjetnosti. Do-bitnik je i više značaj-nih književnih priznanja – pored ostalog „Go-ranovog vijenca”, „Žu-pančičeve listine”, „Go-dišnje nagrade Vladimir Nazor”…

Jelena Ćorović Međedović svestrano je angažovana.

Bavi se novinarstvom, slikar-stvom… Objavila je više rado-va u časopisima, dnevnim no-vinama, biltenima…

Dugi niz godina aktivno se zalaže za prava žene, pa je ta-ko nastala knjiga „Glas žene”, prva u Nikšiću pisana na tu te-mu, a Jelena je jedan od nje-nih autora. Prva njena knjiga je roman dijaloga „Eto šta ti je život”, a potom i druga „Život pored nas prođe”, a nedavno objavljena knjiga „Itana” obra-đuje životne teme i neobične ljudske sudbine.

Netipičnu knjigu „Studen duše” posvetila je svom tra-gično poginulom sinu Vesku, novinaru RTV Elmag. Vojislav Mijušković, kao recezent nje-ne knjige „Studen duše”, izme-đu ostalog, je rekao: „Takva se knjiga ne čita – ona se živi.”

Oduševljavala me narodna mudrost

O zbirci pripovjedaka „Ita-na”, akademik Žarko Đurović je rekao da je to novo djelo naše književnosti koje je pri-bližno Andrićevom pripovije-danju. U njegovoj, nedavno objavljenoj knjizi „Ženski vi-dokruzi”, zastupljena je jedna od Jeleninih pripovijedaka, uz

Đurovićev kritički osvrt, pod naslovom „Tragika kao oblik životnih spoznaja”.

„Još od ranog đetinjstva slušala sam neobične priče o ljudima i ljudskim sudbina-ma. Oduševljavala me narod-na mudrost. Voljela sam da či-tam, da maštam i, dugo po-tom, o svemu razmišljam. Ta-ko sam u mislima pisala knjigu koja bi nastala znatno kasnije. Kao da me neka više sila oba-vezala da promišljam o ljud-skim sudbinama, a sve to po-stalo je moja opsesija i potreba da pišem”, kaže Međedovićka.

Slikarstvom se bavi već duže vremena. Imala je šest samostalnih i više kolektivnih izložbi u Nikšiću, Trebinju i Vr-basu. Prof. dr Đoko Marković je na jednoj od njenih promoci-ja rekao: „Riječi i slike su čude-sna polja duha, to su dva toma jednog djela – kao Stari i No-vi zavjet Biblije. Nesumnjivo je da je Jelena, ośećajući, ra-zumijevajući i prevodeći život na ovim poljima, tragajući za sopstvenim izrazom, pronašla one moćne akcente pred koji-ma trepere naše duše”.

Slikarstvo je moja velika ljubav

„Nije mi se ostvarila želja da završim slikarsku školu, jer

sam bila u dilemi da li da upi-šem likovnu akademiju ili knji-ževnost. Odlučila sam se za ovo drugo. Slikarstvom sam se bavila iz hobija. Pa, ipak, postoje dva čovjeka kojima dugujem zahvalnost što je sli-karstvo moja velika ljubav. Po-znati slikar i moj profesor Mi-lenko Sindik koji, na žalost nije među živima, stalno me ohra-brivao i podsticao da slikam. Ljubo Stanišić, poznati slikar iz Nikšića, koji mi je bio podrš-ka, od koga sam takođe nauči-la neke bitne stvari vezane za slikarstvo. Tako su se izdvojile, između ostalih, ove moje dvi-je velike ljubav i ne mogu reći koja mi je draža”, ističe Jelena Ćorović Međedović.

Za dugogodišnji uspje-šan rad dobila je više prizna-nja i diploma. Bila je i dopisnik iz Australije za „Nikšićke novi-ne” jer je osamdesetih godi-na boravila u tom zemlji. Tom prilikom, u Crnogorskom druš-tvu „Njegoš”, u Melburnu, pro-

glašena je za njegovog poča-snog člana. Dosta je putovala, pa su tako nastali brojni zapisi – nažalost još uvijek u rukopi-su, neobjavljeni. U pripremi su još tri knjige, ali i izložba slika.

Veoma je društveno anga-žovana. Obavljala je više funk-cija – od predśednice Organi-zacije žena Nikšića, predśed-nice Sindikata poslovnih jedi-nica sa śedištem van Nikšića, partijskog sekretra, delagata i predśednice više raznih sekci-ja. Sada je članica Skupštine i Upravnog odbora Saveza pen-zionera Crne Gore i Nikšića, članica Skupštine i Upravnog odbora Republičke organiza-cije žena Crne Gore, predśed-nica komisije za očuvanje tra-dicije NOR-a itd… Bila je i sudi-ja porotnik Višeg suda u Pod-gorici. Zastupljena je u knji-zi Triva Zolaka „Čudesna moć žene”. Drugi za nju, a i ona sa-ma, kažu da je njen život – pri-ča za tri života.

B. Koprivica

Jelena Ćorović Međedović, književnica, slikarka i aktivistkinja

PRIČA ZA TRI ŽIVOTA Voljela sam da čitam, da maštam i, dugo potom, o svemu razmišljam. Tako sam u mislima pisala knjigu koja bi nastala znatno kasnije. Kao da me neka više sila obavezala da promišljam o ljudskim sudbinama, a sve to postalo je moja opsesija i potreba da pišem, kaže Međedovićka

APR.2014

BROJ

24

32

KULTURA

Piše: Prof. dr Draško Došljak

Ugledni profesor beran-ske gimnazije Miloš Vu-

lević (1929–2013), pored oba-veznog rada u obrazovno-vaspitnom procesu sa đaci-ma beranske gimnazije, ba-vio se i književnom kriti-kom, esejistikom, pisao pro-zu, objavljivao, učestvovao na naučnim skupovima, re-cenzirao…

Stavljao je profesor Vule-vić poseban akcenat na stva-ralačku ulogu čitanja. Za pro-fesora Miloša je čitanje pro-ces neprekidnog otkriva-nja prilikom kojeg se čitalac nalazi pred nepredvidivim kvalitetima koji ga provoci-raju da razmišlja o sopstve-nim pretpostavkama. Proces čitanja, po profesoru Vule-viću, polazi od toga da mo-žemo stvoriti formulu sa-mih sebe i na taj način otkri-ti ono što je prethodno pro-maklo našoj svijesti. Upravo nam na taj način čitanje knji-ževnosti pruža šansu da for-mulišemo ono što se ne da formulisati.

U ovom radu biće poseb-no riječi o naučnim i knji-ževno-esejističkim radovi-ma profesora Vulevića koji se odnose na književna dje-la dva velikana crnogorske književnosti: Dušana Kosti-ća i Mihaila Lalića. I sa jed-nim i sa drugim bio je blizak prijatelj, što je, svakako, uti-calo da još dublje uđe u slo-jeve njihovih poetskih i pro-znih ostvarenja.

Neuhvatljive tajne

Svoje radove o Dušanu Kostiću, inače đaku beran-ske gimnazije, profesor Vu-lević je sakupio i objavio u knjizi „Daljinama u poho-de – o stvaralaštvu Dušana Kostića” (Komovi, Andrijevi-ca, 2000). Kroz 12 radova u ovoj knjizi Vulević je „pro-jektovao duh univerzalnog značenja Kostićeve poezije”, što čini novinu u dotadaš-njem tumačenju Kostićevih stihova. Skoro da niko nije dublje otkrio tišinu i samo-ću u poeziji Dušana Kostića kao profesor Vulević. Zato

će on i zapisati: „Putovao je i pisao Kostić svoje stihove sa stalnom mišlju na Komove, Lim, jezero i Visitor, u čijem je prostorima naslutio bez-granične visine i svjetlost nebesku. Komovi su uprti u oblačja, a ono usamljeno dr-vo nekako iz śećanja, iz po-ezije „odskoči u oblak”, ko-smos koji je pjesnik doživ-ljavao kao noćnu svjetlost, sjaj „nad planinom, plani-nom djetinjstva.”

Zato književno djelo ni-je objekat koji postoji sam za sebe i koji svim posmatra-čima u svoim epohama nu-di isto lice. Jer, ono nije spo-menik što monološki otkriva svoje bezvremeno biće. Jer, njegovo čitanje, kao i ovo Vulevićevo tumačenje, teži da izazove novu rezonancu.

Muzikalnost i melodičnost

Ponavljao je Miloš Vule-vić da je jedna od osnovnih karakteristika strukture Ko-stićeve pjesme muzikalnost i melodičnost. On, kao da pr-

vo čuje ariju, melodiju, pa onda sadržaj.

„Kad se javi crven mjesec na čempresima, kad laste za-cvrkuću kroz snove, nije Ko-stić mogao da ostane sam na Komovima, već bi na nemir-nim krilima vjetra krenuo na put: za oblacima, kroz dalji-ne…” A na tim putovanjima su nastali neponovljivi puto-pisi od Đevđelije do Triglava. I o tim putopisima Dušana Kostića donosio je svoj knji-ževno-kritički sud pro-fesor Vulević, jer su oni vrlo karakteristični za njegovu poetiku, za skrivene i nedokučive tajne njegovog stva-ralačkog čina, za nje-gov cjelokupni odnos prema čovjeku, istorji, kulturi i stvaralaštvu.

Opšte je poznata činjenica da Miloš Vu-lević spada u najbo-lje poznavaoce cjelo-kupnog djela Mihai-la Lalića. Bio je svje-dok nastajanja mno-gih, njihovog rađanja i njihov tumač. Prijatelj-stvo, druženje i razgovori sa Lalićem omogućavali su mu da do detalja sagleda djelo ovog velikana evropske knji-ževnosti. Zato je danas svaki Vulevićev ogled o Laliću više nego dragocjen i nezaobila-zan. On će o romanu „Lelej-ska gora” reći da su u njemu: „dva simbola usko povezana, magla i put… U prvom dije-lu, magla je prekrila pred-metni svijet i na njegovim ruševinama nazire se, sluti jedna druga, fiktivna stvar-

nost… A put…, on se gubi u magli i opet se na kraju nazi-re kroz maglu… Tama i svje-tlost u ovom romanu bo-re se za prevlast nad planin-skim visovima… Zato su, ka-ko navodi Vulević, raskošne i

izuzetno lijepe poetske vizije i refleksije o smrkavanju i svi-tanju u lelejskom pejzažu”.

Široko interesovanje

Ogled „Poetske i reflek-sivne slike vode” prepoznat je po utemeljenoj književnoj analizi. „Monolog rijeke je či-sta naricaljka, čija intonaci-ja je bliska kletvi, kletvi koja opominje, ukazuje na čovje-kovu psihologiju, nemoć, za-vađenost…”

I roman „Hajka” je bila predmet posebnog iščitava-nja profesora Vulevića – Psi-hološke i folozofske naznake prostora. Jer, „prostor roma-na, čija efektivna radnja tra-je samo jedan dan, ispunjen

je hajkama, nemani-ma, puščanim paljba-ma, bježanjem od i pred smrću – put visi-na, sunca, put slobod-nog nebeskog prosto-ra… U tom romanes-knom prostoru, u ko-jem se čuje samo vi-ka, pucnjava, zlogla-sno graktanje vrana, i sunce je posrnulo na stranputuci, uzgubilo je svoj nekadasnji sjaj i ljepotu”.

Široko je bilo knji-ževno interesovanje i sagledavanje profe-sora Miloša Vulevića.

Otuda, među koricama knji-ga, časopisa i njegovo knji-ževno-teorijsko viđenje pri-povijedne proze Bogdana Šeklera, lirskih zapisa Rado-vana Zogovića, romana Če-da Vukovića, dokumentarne proze Radonje Vešovića, ali i „Gorskog vijenca”, povodom 150 godina od njegovog na-stanka.

Ostali su ukoričeni Vule-vićevi divni eseji o velikani-ma crnogorske književno-sti.

Esejistika Miloša Vulevića, profesora, književnika, kritičara

LALIĆ I KOSTIĆ – NAJVEĆE INSPIRACIJE– I sa jednim i sa drugim bio je blizak prijatelj, što je, svakako, uticalo da još dublje uđe u slojeve poetskih i proznih ostvarenja ovih pisaca.– Književno djelo nije objekat koji postoji sam za sebe i koji svim posmatračima u svim epohama nudi isto lice. Njegovo čitanje, kao i ovo Vulevićevo tumačenje, teži da izazove novu rezonancu

PROKLETIJSKI PEJZAŽ ZAČARAO MU OČI

Kritički je propratio profesor Vulević pojavu svake Kostićeve knjige: „Postojbina ma-sline”, „Zrelo more”, „Čarnojevići”, „Poziv na razgovor”, „Braća moja kamena”, „Crna Go-ra”, „Putopisi”, ali i Zbornik sa naučnog skupa u CANU o Kostićevom stvaralaštvu. Poseb-no je znalački tumačio zavičajnost u poeziji Dušana Kostića. Evo jednog pasaža o tome: „Zavičajni predjeli, tišine Visitora, plavski i prokletijski pejzaž začarali su mu oči i dušu za čitav život; njima je ostao vjeran kroz čitavo svoje poetsko ostvarenje, oni su izvor i isho-dište njegovih inspirativnih i lirski obojenih stihova… Šumovi rijeka, rodnih gora i jeze-ra, proplamsaji sunca i treptaji zvijezda kao da dolaze sa one druge, nedokučive strane, iz dalekih sjećanja, neuhvatljivih tajni, osvijetljeni unutrašnjim sjajem pjesnikove intime”.

TAJANSTVENOST STVARALAČKOG ČINA

U eseju o Lalićevoj „Ratnoj sreći” Vulević ističe po-sebnu vrijednost Grujovićevih razmišljanja o umjetno-sti, njenoj funkciji, značenju i značaju, uticaju na druš-tvo, progres. U ovim zapažanjima i osvrtima na neki na-čin iskazana je Lalićeva eksplicitna i implicitna poetika, njegov pogled na umjetnost uopšte, njenu prirodu, ve-ličinu i ljepotu. Prava estetska poslastica, zaključuje Vu-lević, je Grujovićevo mišljenje o samoj suštini stvaralač-kog čina, njegovoj tajanstvenosti, varljivosti i nemoguć-nosti objektivnog sagledavanja stvarnosti.

U Šipačnom, nadomak Nikšića, tako enigmatič-

nom kraju, oazi u kršu, koja vi-še liči na zemlju Haonasku, ne-go na malo dalju okolinu mi-rotočne Zete, živi i radi Dani-lo Mijatović, pisac i antologi-čar. Ima nečeg proročnog u njegovom imenu, jer omen et nomen Danilo znači Božiji su-dija, pa mu po imenjaku pro-roku Danilu bi predodređeno da proriče vrijednosti književ-nih djela i da ih slaže i nasta-njuje u prostor nekoliko vrijed-nih antologija različitih žanro-va. Sakupio je on u svojim hre-stomatijama sve literarno naj-isticajnije, antologijski pisano za daleka neka pokoljenja. On je sličan jevanđelistima savre-mene literature-poezije koja nadrasta pjesnike – njene au-tore. Treba stati pa se zamisli-ti nad prkosnom upornosti i prerovanoj gradskoj bibliote-ci i brdima knjiga privatnih bi-blioteka u potrazi za pjesnič-kim draguljima poput ispira-ča zlata iz taloga zlatonosnih rijeka. On je svoje pjesmozlat-no zrnevlje ukoričio u više an-tologijskih zbornika: „Nezabo-rav” – hrestomatija brojnih pi-saca koji su pisali o Nikšiću, za-tim „Trag u vremenu”, „Izbor iz nikšićkog pjesništva”, „Zvijez-de traže put”, a u štampi mu je knjiga šire antologijske za-vičajne poezije, „Pjesmovod”, kao i još nekoliko, po obimu manje značajnijih hrestomati-ja, a remek djelo mu je od pet-naestak knjiga lirike, sonetne

i haiku poezije – antologijsko izdanje: „Hodočasnom Ostro-gu”. To je poetska kruna veli-kih pjesnika našeg govornog područja od Njegoša, Šanti-ća, Dučića do najmlađih ko-ji su pisali o Ostrogu i Svetom Vasiliju.

Danila kao i njegove ze-mljake, braću Đokoviće, čud-ni putevi gospodnji odvedo-še u rasijanje. Diplomac pe-torazredne Učiteljske škole u Nikšiću, bosanski stipendista, radio je u BiH. On je dao prva znanja mještanima prkosnog Bosanskog Grahova, potomci-ma rođaka Gavrila Principa či-ji daleki preci sežu iz crnogor-skog Grahova i Obljaja. Inspi-risan njegovim životom, napi-sao je zbirku „Olovno vrijeme”, remek djelo autobiografskih segmenata mladobosanaca pretočeno u sonetne katrene.

Danilo Mijatović, tragalač-ki nemiran duh, željan zna-nja i nauke, na sarajevskom univerzitetu završio je studi-je književnosti i bibliotekar-stvo, radio kod Busovače u jednoj osnovnoj školi, a zatim se pečalbarski uputio u Zeni-cu, grad čelika, smoga i praši-ne. Vratio se u Crnu Goru i za-poslio kao pomoćnik direk-tora JU za predškolsko obra-zovanje „Dragan Kovačević” u Nikšiću, odakle je otišao u penziju. Uredio je i za štampu pripremio više knjiga nikšićkih pjesnika, i iz šire okoline, a pi-sao je i brojne prikaze knjiga u časopisima i listovima, me-đu kojim je i njegov omiljeni „Prosvjetni rad” koji, kako ka-že, doslovce pročita sa velikim uživanjem i uvijek nešto novo sazna i nauči.

Blagota Koprivica

U znak śećanja na dan-skog pisca H. K. Ander-

sona u čitaonici cetinjske Narodne biblioteke „Njegoš” organizovan je program ko-jim je obilježen Međunarod-ni dan knjige za đecu. U krat-kom predavanju, bibliotekar-ke Vanja Lopičić, Ksenija Jan-ković i Ana Pavlićević govo-rile su učenicima drugog ra-zreda osnovnih škola „Nje-

goš” i „Lovćenski partizanski odred” o radu i djelima ovog pisca i obezbijedile đeci da uživaju u filmskim projekcija-ma bajki: „Ružno pače”, „Ca-revo novo odijelo”, „Uspava-na ljepotica”, „Mala sirena” i „Djevočica sa šibicama”. Di-rektorica biblioteke Saša Lo-vre Božović naglasila je da i ubuduće planiraju programe kojima će motivisati najmla-

đe da putem čitanja oboga-ćuju maštu i kreativnost.

„Planiramo kreativne ra-dionice i sadržaje, koji će đe-ci pomagati prilikom uče-nja i omogućiti istraživanja iz oblasti koje ih zanimaju. U čitaonici je instaliran kom-pjuter, uz beslatno korišćenje interneta”, istakla je direkto-rica Lovre-Božović.

Š. B

Skica za portret: Danilo Mijatović, pisac i antologičar

PJESNIČKI MU RAJ – ZAVIČAJNakon radnog putešestvija po Bosni vraća se u rodnu Crnu Goru. Autor više hre-stomatija, antologija i zbornika. „Prosvjetni rad”, kako kaže, doslovce pročita sa velikim uživanjem

U čitaonici cetinjske Narodne biblioteke „Njegoš” obilježen Međunarodni dan knjige za đecu

ZA BOGATIJU MAŠTU I KREATIVNOSTBibliotekarke Vanja Lopičić, Ksenija Janković i Ana Pavlićević održale učenicima drugog razreda osnovnih škola „Njegoš” i „Lovćenski partizanski odred” kratko predavanje o djelu i životu pisca H. K. Andersena. Prikazano i nekoliko ekranizovanih bajki

■ UŽIVALI U BAJKAMA: Učenici drugog razreda osnovnih škola „Njegoš” i „Lovćenski partizanski odred”

33

APR.2014

BROJ

24

ARHIV

Slobodan Tomović

Šta je zapravo dužnost i u če-mu je reljefno određenje to-

ga pojma? Pjesnik u tom smi-slu daje približno jasan filozof-ski putokaz idejom da sve u prirodi, počevši od jednostav-ne monoćelične građe neko-ga bića pa do najsavremenijeg sisara, čovjeka, podliježe, ne-koj utvrđenoj obavezi i univer-zalnoj pokretljivosti: „Ište svi-jet neko djeistvije”. Mi imamo puno razloga da tvrdimo kako ovaj stih čini srž Njegoševe mo-ralne koncepcije dužnosti, jer je on najuopšteniji prikaz etič-ke dimenzije svijeta u njegovoj cjelini, totalitetu. Okolnost da i živa i neživa priroda sljeđuju i upravljaju se po nekom „djei-stviju” ukazuje da je ovo „dje-istvije” postupanje po nekom utvrđenom redu ili unaprijed ozakonjenom programu stvar-nosti. Ta usaglašenost prirode sa potrebom da se drži kakvog režima, ustaljenosti, mogla bi se shvatiti kao dužnost priro-de, odnosno njena potreba za dosljednim djelovanjem ka-ko u cjelini tako u pojedinosti-ma. Međutim, pjesnik podrob-nije objašnjava u čemu je smi-sao „djeistvija”, ne samo u sklo-pu prirode, već i u njenim po-sebnim, pojedinačnim situaci-jama, naročito kad se tiče po-java koje nose obilježje organ-ske i životne stvarnosti. Ovđe je „djeistvije” identifikovano sa pojmom nužne samoodbra-ne svega što postoji i traje. Do-sljedan razvoj pjesnikove misli upravo nas vodi tamo:

Odbrana je s životom skopčana!Ostro osje odbranjuje klasje,Trnje ružu brani očupati, -Zubovah je tušte izoštrila; A rogovah tušte zašiljilaKore, krila i brzine nogah…

Odbrana najbolji oblik ispoljene dužnosti

Odbrana je najbolji oblik is-poljene dužnosti, odnosno tzv. „djeistvije” svijeta usmjereno je na potrebu očuvanja posto-jećih tipova života. Na taj način odbrana organizma i vrsta po-istovjećuje se sa nužnošću da se oni održe, sačuvaju svoj eg-zistencijalni kontinuitet. Pravo na odbranu potpuno se ukla-pa u pojam prava na slobodan i samostalan razvoj. Razumlji-vo je da ljudska vrsta ne smi-je biti oseka te velike plime ži-vota ili težnje za samostalnim, neuslovljenim tipom postoja-nja. Ovo pravo, kako ljudske vrste uopšte tako i svake ma-nje etničke zajednice da neu-slovljeno i autonomno razvi-ja svoj duh, svoj etnos, pjesnik deduktivno izvodi iz general-ne vizije opštih zakona prirode. Jer ako je mudra majka priroda obdarila plemenite biljke bod-ljama i žaokama radi njihovog opstanka, ako je to isto učinila

sa višim i nižim životinjama na različitim stupnjevima njihove evolucije ne štedeći oklope, ro-žastva i otporna tkiva, izdržlji-vost, lukavstvo i veliku tjele-snu hitrinu time je više posve-tila pažnje svome „odabranom sinu”, čovjeku. Njega je umje-sto rožastih izraštaja, koščatih oklopa ili muskulaturne hitrine, naoružala hitrinom i snagom uma, što je nesumnjivo prei-mućstvo nad onim rekvizitima koje opšta tvoriteljka darežlji-vo poklanja pojedinim forma-ma života. To izvrsno svojstvo odbrane bazirano na intelektu i rasuđivanju omogućava efi-kasniji sistem dužnosti od svih drugih sistema koji su sponta-no, po prorodi stvari nastali. Zbog toga je čovjek jedino bi-će koje je u stanju da aktivno i svjesno izgradi svoj stav prema svakoj posebnoj društvenoj in-stituciji, postavi se u odnos po-žrtvovane službe životu:

Muž je branič žene i đeteta,Narod branič crkve i plemena; Čest je slava, svetinja narodnja!

Nijedno živo biće osim čo-vjeka ne može se sa toliko ža-ra i oduševljenja predati ośe-ćanju neposredne obaveze, ne samo da očuva svoj lični opsta-nak nego i opstanak šire soci-jalne ili nacionalne zajednice. Zbog toga je čovjek ovaplotio u sebi najviši oblik dužnosti koju može uvijek po potrebi da ne-sebično stavi u službu kakvog značajnog socijalnog zadatka.

Dužnost nije samo ośećanje moralnog djelanja, to je istovre-meno onaj vid objektivne soci-jalne prakse koju čovjek bezu-slovno upražnjava braneći in-terese slabih, žrtvujući se za ciljeve koje mu logika njego-vog društvenog poziva stavlja. U tom pogledu, ideja dužnosti ima subjektivnu i objektivnu di-menziju. U subjektivnom smislu dužnost je misao ili htjenje kojoj je podloga blagorodni ośećaj čovječnosti, to je naša sposob-nost da od svih motiva koji uz-buđuju dušu odaberemo onaj najplemenitiji. U objektivnom smislu dužnost se javlja u vidu nesebičnog požrtvovanja ili do-brovoljne podređenosti opštim socijalnim obavezama. Dužnost je isto što i akcija, djelanje, ili pa-sionirano angažovanje u odbra-ni prava na opstanak grupe, ko-lektiva, sa kojima se podudara-ju naši vitalni interesi. Na taj na-čin, dužnost se može razumjeti kao eklatantan vid povezanosti između slobodne odluke duha i objektivne, djelatne i praktične manifestacije naše ličnosti. Kroz dužnost, subjektivna duhovna sloboda prelazi u akciju orga-nizma u cilju da ovome osigura objektivno slobodan i nesme-tan razvitak. Subjektivna slo-boda duha i društvena sloboda naše ličnosti niču na istom ze-mljištu moralnog pregalaštva, jasnog saznanja čovjeka o nje-govim pravima i obavezama.

Sloboda savjesti i sloboda ličnosti

Pjesnik povezuje energiju dužnosti sa socijalnim obave-zama, sa unutrašnjim zovom savjesti ili našim subjektivnim htjenjem, raspoloženjem da obligatno poistovjetimo svoje subjektivne akcije sa društve-no dopuštenim normama. Ide-ja odbrane počiva na slobod-nom izboru ljudskog duha, pa prema tome između subjektiv-

ne i objektivne slobode ne po-stoji suštinska već samo mo-dalna razlika. Sloboda savje-sti i sloboda ličnosti naslanja-ju se jedna na drugu, nikada ih ne bismo mogli pravilno obja-sniti uzimajući izolovano i ne-zavisno bilo koju od ovih. Pje-snik je u tom pogledu katego-ričan, te ne odvaja stvarnu ili društvenu slobodu od naše in-telektualne mogućnosti da se za nju nepristrasno opredje-limo; jer objektivno može biti slobodan samo onaj ko je naj-prije na temelju svjesnog uvje-renja postao slobodan u svo-me duhu i svojim mislima, ko je raščistio sa znacima moralne kolebljivosti i drugim oblicima rasipanja naše lične energije i hrabrosti… str. 118

„Sasvim je normalno zapi-tati se: da li bi vitez bez mane, kakav je bio Vuk Mićunović, mogao do pijanstva biti obu-zet idejom borbe za nacional-ni opstanak da prethodno nije u duhu i srcu svome odabrao slobodan život gorštaka kao svoj najviši etički kredo? Sa-mostalnost u odluci, autono-mija misli i neuslovljen izbor dostojanstvenog života čine ovoga junaka sposobnim da se bori sa zanosom mitskoga heroja, bez trunke sebičnosti i slavoljublja, za ideale rase i na-cije kojoj pripada. Iz ovog ne-posrednog ośećanja subjektiv-ne slobode u mislima i odluka-ma, Mićunović je kadar da iz-govori one čuvene riječi od ko-jih se neprijatelju nacije sleđu-je srž u kostima shvatajući nji-hovu oporost i težinu:

‘Što uzmognem, čućete hoću li. ’

A on je zaista u stanju ‘uz-moći’, možda zbog toga što je njegov unutrašnji heroizam uni-štio svaki trag strahu i mentalnoj nesigurnosti. On je taj vitez ko-ji je izlažući život neprekidnim opasnostima stekao neobičnu naviku umiranja iako nijednom stvarno nije bio mrtav. Misao koja ga goni da prezire smrt ako je u pitanju kakav viši društveni ideal čini njegovu volju apsolut-no nezavisnom od spoljašnjih faktora, tako se njegova kon-cepcija života i njegovo praktič-no djelo slivaju u jedan udruže-ni potez duha i mača:

‘Mićunović i zbori i tvori. ’Taj vjerni sin ponosnih br-

da, koji najviše liči na kakvu antičku legendu, ne poznaje hipokriziju modernih vreme-na. Kod njega nema raskoraka između riječi i djela, kod njega misao i praksa izbijaju jedna iz druge. Riječ je opredmeće-na adekvatnim djelom, a djelo i akcija postaju stvarni sinoni-mi njegovog stava i ubjeđenja.

Jedinstvo misli i akcije

Jedinstvo misli i akcije Nje-goš ne pripisuje isključivo ‘sa-movoljnom’ gorštaku Vuku Mi-ćunoviću nego i svakom vete-ranu nacionalne slobode ko-ji je na ideju nesebičnog izga-ranja na žrtvenik pravde do-šao ne kakvim spoljašnjim pri-tiskom ili uticajem, već je u svom duhu pronašao žarište ekvivalentnog ośećanja. Da bi život ostvario svoje najve-će vrijednosti nužno je da su te vrijednosti jasno determi-nirane u našoj savjesti. Neop-hodno je da u grudima bije ve-liko srce smjelosti a u nervima ključa snaga akcije koja nago-ni, uobličava i pretvara moć-nu ideju u djelo, a instruktiv-

ni ośećaj slobode u njegovu praktičnu personifikaciju. Ta-mo đe nema potrebe, želje za slobodom, nema ni njene stvarne objektivizacije, jer to su ona stanja i vremena za ko-ja pjesnik slikovito kaže:

Bjehu muška prsa ohladnjela, A u njima umrla svoboda,Ka kad zrake umru na planinu,Kad utone sunce u pučinu.

Umiranje duhovne slobo-de pretpostavlja umiranje sva-ke slobode. Nemati u sebi slo-bodnog uvjerenja i impulsa, ne rađati u mozgu misli koje stre-me ispunjenju opštih prirod-nih zakona, ravno je dezerter-stvu od naših načelnih ljudskih obaveza.

No, istovremeno i sloboda volje ili savjesti u velikoj je zavi-snosti od realne društvene slo-bode. U ropstvu se ne mogu formirati smjele i odlučne mi-sli u istoj mjeri kao što se oko-vi ropstva ne mogu uspješno razbiti nezavisno od ovih mi-sli. Subjektivna sloboda volje, koliko god je nama svojstvena kao najljepši ornament čovječi-jeg razbora, može biti potisnu-ta ili prigušena objektivnom si-tuacijom. Stanje totalnog rop-stva izgrađuje totalnu ropsku psihologiju pojedinaca i samo onda đe se ropstvo nikada ni-je ušančilo kao definitivna kate-gorija života moguće su eksklu-zivne slobodarske ideje, mogu-ći su besmrtni likovi Mandušića i Mićunovića.

Sloboda volje i društvena sloboda

Iz svega ovoga nameće se razgovjetan zaključak da su slo-boda volje i društvena sloboda naše ličnosti čvrsto utkane jed-na u drugu, svaka od njih nalazi objašnjenje u drugoj i afirmaci-ja bilo koje od njih nije samoni-kla pojava, već uvijek determi-nisana obostranim razlozima. U tom pogledu dužnost, ili na-ša neposredna obaveza prema sebi i drugima, podudara se ka-ko sa subjektivnom slobodom volje tako i sa objektivnim sta-njem društvene slobode. Jer, ako smo dužni da istrajemo u naporu za svoje pravo na slo-bodan lični i društveni interes, mi smo istovremeno dužni da se u svojoj svijesti i u svojim in-telektualnim preokupacijama odlučimo za takav čin.

Sloboda individualna i druš-tvena, sloboda u mislima i slo-boda na djelu izražavaju suk-cesivitet jedne iste stvarno-sti, manifestujući kako postoja-nost tako i dinamiku te stvarno-sti na način dostojan najslavni-jih obaveza prema životu. U či-tavoj pjesnikovoj koncepciji slo-bodne volje, moralne odgovor-nosti čovjeka pred društvom i životom, značajno je to što on ovaj problem nikada nije shva-tio onako kako su to činili prota-gonisti apsolutne slobode. I po-red toga što je Njegoš ubijeđeni pristalica slobodne volje, on nije previdio okolnost da je ta neu-slovljenost volje ipak uslovljena nečim što je jače postojanije od prinudnih veza i okvira, a naime, našom obavezom da proživimo svoj vijek prema kriterijumima jedne standardne čovječnosti. Ovu vrstu determisanosti naše volje i naše slobode Njegoš nije shvatio u smislu stvarnog ogra-ničavanja subjektivnih odluka i akcija, već naprotiv, determina-cija slobode dužnošću i čovječ-nim obavezama daje potencijal, pobuđuje usnuli instinkt slobo-de na smione i pregalačke po-duhvate. To realno znači: što je naš nagonski ośećaj slobodne volje privrženiji obavezama da se moralno angažujemo u druš-tvu i životu, to je puniji, bogati-ji svojim suštinskim odredbama, a time je i afirmacija slobodne volje vjernija svojoj glavnoj na-mjeni da bude odgovorna i ne-pristrasna u akciji. Sloboda ko-ja robuje cjelishodnijoj dužnosti tek postaje prava sloboda pre-

O Njegoševom stihu „Ište svijet neko djeistvije” kao najuopštenijem prikazu etičke dimenzije svijeta

SRŽ NJEGOŠEVE MORALNE KONCEPCIJE DUŽNOSTIPravo, kako ljudske vrste uopšte tako i svake manje etničke zajednice da neuslovljeno i autonomno razvija svoj duh, svoj etnos, Njegoš deduktivno izvodi iz generalne vizije opštih zakona prirode

Milenko Pejović je Pljevljak rođenjem i dijelom živo-

ta. Bio je profesor Gimnazije, uz ostalo. I poslije odlaska u Beo-grad (i bez obzira na sva mje-sta u kojima je živio), Milenko je ostao vezan za Pljevlja, za Pljevljake. Njegovo prisustvo u Pljevljima i u Glisnici, bilo je više od onog što zavičajnost traži. On je dovodio umjetnike, novi-nare, intelektualce „svih boja”, da vide Pljevlja i Glisnicu, da ih tu ugosti i „naćera” da se i sami dive onome što je izvor njego-ve duhovnosti i što mu je dava-lo maha u poeziji i u životu.

Milenko Pejović je jedan od rijetkih, koji je, i kad se domo-gao „velikog svijeta” s pono-som isticao, i to dokazivao ime-nom i djelom, kako je čovjekom ove male sredine negđe u za-pećku puteva i glavnih tokova vremena mira i spokoja. Obav-ljao je značajne poslove u ta-dašnjoj saveznoj administraci-ji, pa je i poslovno bio u stalnoj vezi sa zavičajcima, pomagao Pljevljacima koji su radom i po-ložajem bili vezani za te institu-cije, ali i drugđe. On je bio veza i onima koji su u Beograd dola-zili u potrazi za obrazovanjem, poslom, pa i zdravljem. Uvijek i svuda je s ponosom isticao pri-padnost ovoj sredini, njenoj kulturi i jeziku. Posebno mu je to bilo važno u krugovima lju-di od kulture, poezije. Prve dvi-je knjige objavio je u Pljevlji-ma, ali i onu posljednju za živo-ta. Ophrvan bolešću donio je te „Medaljone Šeherezadinog po-tomka”, kao kakav dar zavičaju, ali i kao zavještanje koje obave-zuje na śećanje i trajanje.

Sada, kad je Milenko Pejo-vić otišao iz zavičaja, iz Beogra-da, sa planete Zemlje, zavičaj se jednako interesuje za njega, tra-ga za njim, odnosno za njego-vom poezijom. Poezijom pje-snika čija stvaralačka ličnost ima mnogo širi značaj od onog što se obično pod pojmom zavičaj-nosti podrazumijeva, ili pak po-grešno razumije. Srećna je okol-nost da su se oko ovog projek-ta okupili dobronamjerni ljudi i poznavaoci autora i njegovog djela, ali i posla, pa je naprav-ljen vjerovatno najbolji mogu-ći izbor iz brojnih Pejovićevih poetskih zbirki, ali i onog iz za-ostavštine, što ovakvom podu-hvatu svakako pripada. Kao što su biobibliografija i autobiogra-fija ispisana u dva navrata, kao kakav umjetnikov testament, ali i kao siže za jednu veliku priču. A ta priča je ispisana u mnoštvu epizoda, u lepezi koja se otvara da raskrili svu ljepotu i svu veli-činu jedne duše, jednog nemir-nog duha, nesmirenika u poeziji i u životu. To je ono između če-ga on nikada nije pravio razliku, između te dvije riječi, život i po-ezija, uvijek bi stavio znak jed-

nakosti. Milenko je pjesnikom ostao do poslednjeg daha. Pa i poslije toga, to vidimo sad, sad kad nam i vremenska distan-ca omogućuje da stvar vidimo objektivnije. Ova knjiga kao da nam kaže da je sve bilo poezi-ja i da je samo poezija ono što ostaje i kao zemno, ako nijesmo samo prolaznici kroz život. Sada se uvjeravamo, iznova, kako je upravo poezija moć, kao kakva vjera nad vjerama, ona istinska ničim obuzdana veza Zemlje i Neba. Čovjeka i onog što dođe poslije svega.

„Senkom reke” Milenka Pe-jovića, ostaje kao svjedočan-stvo postojanja jedne osobe-ne poetske ličnosti, jednog značajnog stvaralačkog opusa, ali i jedan značajan dar kulturi jednoga staroga grada sa, ne malom, kulturnom baštinom i tradicijom. Njena umjetnička snaga će kao dragulj sijati me-đu draguljima koje ova sredina mora čuvati u dobro osmišlje-nim utvrdama, kako bi i sama imala dušu, osnovnu supstan-cu koja drži grad kao civiliza-cijsko uzvišenje. Ova knjiga će svakako biti sastavni dio anto-logijskog izbora kulturnih uzle-ta ove sredine. Ova generacija Pljevljaka je to znala i ispošto-vala, a sljedećima ostaje samo da knjigu uzmu u ruke.

Obično zavičaj značajne lju-de priziva tek poslije njihovog zemnog života, iz njihovog ko-načnog odsustva, što ovaj put nije bio slučaj, i ovo bi mogao biti primjer u odnosima stvara-lac – zavičaj. Milenko Pejović se mnogo puta odužio zavičaju, ali i zavičaj njemu, istina je to za poštovanje. Ovaj posthumni iz-bor i priziv je samo jedan u nizu dokaza pozitivne energije koja može da prostruji na relacijama Čovjek i Gruda koja ga je dala, bez obzira đe se oni u kom tre-nutku, pa i u ovom, nalazili, i bez obzira što zemaljska i kosmička prostranstva teže ka beskonač-nosti, beskraju. „Senkom reke” eto Milenka Pejovića u zavičaj, iz koga nije ni odlazio.

Zoran Raonić

„Sjenkom pjesme – pa u zavičaj“: Povodom posthumno objavljenih izabranih pjesama Milenka Pejovića

PJESNIKOM OSTAO DO POSLJEDNJEG DAHA„Senkom reke” Milenka Pejovića, ostaje kao svjedočanstvo postojanja jedne osobene poetske ličnosti. Njena umjetnička snaga će kao dragulj sijati među draguljima koje ova sredina mora čuvati u dobro osmišljenim utvrdama, kako bi i sama imala dušu, osnovnu supstancu koja drži grad kao civilizacijsko uzvišenje

tvarajući se u cilj, rezultat i dje-lo kakvog uzvišenog socijalnog vilja. Zbog toga je ropstvo u ko-me se nalazi naša slobodna vo-lja u stvari jedino ropstvo čiji je cilj stvarno uzvišen; što su nje-gova pravila surovija, ono je plo-dotvornije sa aspekta lične i ko-lektivne vrijednosti svakog po-jedinca.

Zanemarivši pjesnikovu namjeru da mistifikuje pro-blem subjektivne slobode on-tološkim razlozima, mi ne mo-

žemo izgubiti iz vida snažnu nit moralnog cilja koja prožima tkivo pjesnikovih refleksija po ovom pitanju. Nemamo pravo da zaboravimo na snažnu po-ruku koja u vidu najviše prak-tične mudrosti izbija na povr-šinu naših svakidašnjih obave-za, a koju nam je Njegoš zavje-štao u nasljeđe u formi moćne pjesničke magije.

(„Njegoševa luča”,„Grafički Zavod”,

Titograd, 1971.)

APR.2014

BROJ

24

34

IN MEMORIAM LISTOVI

Priredila: Š. B.

LAZAR RADUNOVIĆNedavno je preminuo kolega Lazar Radunović. Rođen

je 1937. godine u Podgorici. U Herceg Novom je završio Vi-šu umjetničku školu, i čitav radni vijek posvetio je đeci, pre-dajući likovnu umjetnost.

Počeo je u OŠ „Zarija Vujošević”, da bi 1972. godine pre-šao u OŠ „Milorad Musa Burzan”, đe je radio sve do penzi-onisanja 2002. godine.

Kako se neko bavi vaspitanjem i obrazovanjem mla-dih i voli ono što radi, on je srećan čovjek. I kolega La-zar je bio srećan učeći đecu ljepoti od malih nogu. Pre-davati likovnu kulturu u školi, govorio je Lazar, ne zna-či po svaku cijenu tražiti talente, niti učenicima name-tati doktrinu slikarske perfekcije, već učiti ih osnovnim zakonima estetike i njene primjene u svakodnevnom školskom i životnom okruže-nju. Kao likovni pedagog, učio je đecu da razlikuju kič od pravih likovnih vrijed-nosti. Radovi njegovih učenika su osvajali nagrade na mnogim domaćim i svjet-skim izložbama. Učio ih je da imaju mjeru u svemu. Davao im je slobodu koju ni-kada nijesu zloupotrebljavali. A život? Njega je posmatrao sa humorne, a ne umor-ne strane. Zato je uvijek bilo zanimljivo i prijatno u Lazovom društvu. Kolega La-zar Radunović ostaće vječno u trajnom śećanju učenika, nastavnika i svih onih ko-ji su ga poznavali.

Ilija Pavićević

RADE KANKARAŠU Nikšiću je nedavno preminuo Rade Grelov Kankaraš,

uzorni prosvjetni radnik nikšićke opštine. Kankaraš je ro-đen u Gosliću – Golija, 1924. godine. Kao mladić, učestvo-vao je u NOR-u.

Kao učitelj, službovao je na Štukeljinoj glavici, u Go-sliću, Vilusima, Moštanici i Nikšiću. U Vilusima je obav-ljao i dužnost direktora Osnovne škole „Braća Bulajić”, a jedno vrijeme bio je službenik Povjereništva za prosvje-tu Skupštine opštine Nikšić i referent za kadrovska pita-nja u Vaspitno-obrazovnom centru osnovnih škola nik-šićke opštine.

Rade Kankaraš je bio istaknuti društveno-politički rad-nik. U dva mandata bio je odbornik Skupštine opštine Nik-šić, član Savjeta za prosvjetu Skupštine Opštine itd.

Za samoprijegoran rad odlikovan je Medaljom za vojne zasluge, Ordenom rada trećeg reda, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vijencem i drugim priznanjima.

Branko A. Koprivica

ŽIVKO DRAGANIĆNedavno je umro omiljeni član kolektiva OŠ „Jovan

Draganić” u Petrovićima Živko Draganić. Rođen je 1957. godine u Petrovićima, opština Nikšić. Osnovnu školu zavr-šio je u rodnom mjestu, a srednju i Pedagošku akademiju (razredna nastava) u Nikšiću.

Radio je kao učitelj u Timaru, opština Šavnik, zatim u OŠ „Janko Bjelica” u Donjim Crkvicama i njenom isturenom odjeljenju Gornje Crkvice.

Školske 1982/83. i 1983/84. godine radi u Gornjoj Somi-ni, zatim u Pragi (Vidrovan).

Na Malinsku, područnom odjeljenju OŠ „Bogdan Kotli-ca” – Boan, opština Šavnik, radio je 14 godina.

U Klenku je radio od 1999. godine, pa sve do svoje pri-jevremene smrti.

Sa suprugom i đecom živio je u Petrovićima, odakle je putovao u Područno odjelje-nje Klenak.

Živkovom smrću, kolektiv škole u Petrovićima ostao je bez dobrog kolege i uzornog radnika.

Blagota Koprivica

STEVAN ĐUKANOVIĆKrajem februara ove godine na Cetinju je u 84. godini

preminuo profesor Stevan Đukanović.Rođen je 1930. godine u selu Gađi, Opština Cetinje.

Nakon maturiranja u Cetinjskoj gimnaziji, završio je Vi-soku pedagošku školu na Cetinju, Visoku školu Ministar-stva unutrašnjih poslova (inostrani smjer) a zatim diplo-morao na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost). Bio je i na specijalizaciji ruskog jezika na Lenjinskom institu-tu u Moskvi.

Čitav radni vijek Stevan Đukanović proveo je u pro-svjeti. U početku je radio kao profesor u nastavi, a zatim je dugo bio direktor Osnovne škole „Lovćenski partizanski odred” na Cetinju. Karijeru je nastavio u Regionalnom za-vodu za prosvjetno-pedagošku službu za primorske opštine i Cetinje, kao savjetnik za maternji jezik i književnost, savjetnik za opšta i vaspitna pitanja i na kraju kao direktor ovog zavoda.

Kao veoma aktivan društveno-politički i naučni radnik bio je: član Komisije za izradu na-stavnih planova za osnovne i srednje škole i recezent udžbenika, član Savjeta za prosvje-tu Crne Gore, član Matice crnogorske, učesnik brojnih naučnih skupova, član Konsultativ-nog tima za izradu monografije (leksikona) „Ko je ko u prosvjeti Crne Gore”, član Central-nog komiteta omladine Crne Gore, član Opštinskog komiteta SKJ, dugogodišnji odbornik u Skupštini Prijestonice Cetinje.

Objavio je 80-tak stručnih i naučnih radova. Bavio se publicistikom. Objavljivao je u mnogim časopisima i listovima: „Nastava i vaspitanje”, „Stvaranje”, „Književne novine”, „Nin”, „Pobjeda”, „Prosvjetni rad”, „Cetinjski list”, „Zagrebački vjesnik”…

Poseban značaj imaju njegovi stručni i naučni radovi: „Govor Ljubotinja i Građana”, objavljen u Južnoslovenskom filologu; „Pripovjedački rad Sima Matavulja u Crnoj Gori” („Cetinjski list” u nastavcima); „Pripovjedački rad Andrije P. Jovićevića” (Zbornik radova sa naučnog skupa 1988). Zapažen je njegov nedavni rad objavljen u „Pobjedi” − Perfidna i bru-talna borba protiv crnogorskog jezika.

Za svoj rad dobio je više nagrada i odlikovanja, među kojima su najznačajnije Nagrada grada Cetinja „13. novembar” i „Orden rada sa srebrnim vijencem”.

Zdravko Pejović

MEDIJSKI DIJALOZI(Br. 17, 2013)

Časopis za istraživanje medija i društva „Medijski dijalozi” do-nosi interesantne članke iz ove oblasti. Tako dr Neda Todorović pi-še o teoriji žanrova u postnovinarstvu, a dr Jelena Žugić i dr Rad-mila Janičić o medijskoj globalizaciji i marketingu komunikacije. Dr Zvezdan Vukanović bliže je objasnio ekonomsku perspektivu i strategiju priliva stranih investicija na medijsko tržište Jugoistoč-ne Evrope, a dr Zlatko Miliša i mr Gabrijela Nikolić subliminalne poruke i tehniku u medijima. Miloš Lalević pisao je o problemima finansijske održivosti javnih radio-difuznih servisa, mr Lidija Mir-kov o medijskoj samoprezentaciji političkih stranaka bez tradicio-nalnih medija, dok mr Andrijana Rabrenović i mr Dragić Rabrenović podśećaju na krizu štam-pe na temelju primjera bjelopoljskih novina i web portala Radija Bijelo Polje. Tijana Madžgalj ističe uticaj medija na predizbornu kampanju na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 2012. godine, dr Radenko Šćekić osvrnuo se u svom radu na 10 strategija manipulacije ljudima Na-oma Čomskog, mr Marija Janković i dr Radmila Janičić o društvenim mrežama kao kulturološ-kom i komunikacijskom fenomenu. Mirko Jakovljević ukazao je na televizijsku kulturu u djelu Boža Bulatovića, Dražen Cerović na javnu administraciju i informativne tehnologije, a mr Vo-jislav Marković pisao je o pravima đeteta u međunarodnom pravu i praksi. Dr Srđan Vukadi-nović objašnjava (ne) dijaloške relacije između konfliktnog i liberalnog modela organizacije vlasti, mr Zoran Jovović o periodu sloma socijalizma i višestranačkoj demokratiji u svareme-nom crnogorskom društvu, dok dr Čedomir Bogićević podśeća na Petra II Petrovića Njegoša, kao državnika i državnog reformatora. Mr Obrad Nenezić analizira aktivnu adaptaciju roma-na „Lelejska gora” Mihaila Lalića, dok mr Veselin Pavlićević pruža retrospektivu o „Slučaju Đi-las” u Yu-medijima 1954. godine i društvenim posljedicama danas. Dr Nada Tomović objavila je tekst o crnogorskom konzulatu u Skadru 1863–1915. godine, a dr Marjan Premović putopi-se iz XVI vijeka, kao izvoru za izučavanje srednjovjekovne istorije Srednjeg i Donjeg Polimlja i Gornjeg Podrinja, mr Anastazija Miranović o revitalizaciji Starog Bara putem atraktivne kul-turno-turističke ponude: „Etno bazari- promoteri tradicije”, dr Maja Đurić podśetila je na ra-zglednice kao moćan izvor novih identiteta, mr Milana Bojović i dr Majda Tafra-Vlahović izni-jele su stavove studenata Crne Gore prema LGBT populaciji, dok je Aet Salh postavila i odgo-vorila na pitanje „Zašto je rod pitanje?”

Mr Slavko Milić piše o medijskom izvještavanju o upotrebi fizičke snage i sredstava za ve-zivanje od strane policije, Miomir Perović o ekološkim deliktima, ekološkoj svijesti, medijima i njihovoj ulozi, mr Biljana Kovačević o pomorskoj kompaniji i medijima na primjeru kompa-nije CMA CGM.

U ovom broju časopisa „Medijski dijalozi” prikaze su objavili sljedeći autori: dr Vukajlo Gluščević (knjige dr Milice Kostić „Nauka i razvoj nauke u Crnoj Gori kroz vrijeme”), mr Zoran Jovanović (knjige mr Željka Rutovića „Vjerodostojni tumač političke i medijske kulture”), Vuk Vuković (knjige mr Janka Ljumovića „Primijenjene studije kulture ili produkcija značenja”), Va-nja Kovačević (knjige dr Slavice Perović „Pripovijest o unutrašnjim granicama”), dr Čedomir Bo-gićević („Tako je govorio Rotković”), Dragoljub Bulatović (autora dr Stevana Lilića i dr Dražena Cerovića „Vrijedna naučna literatura u modernom ruhu”) Bogdana Koljević (knjige dr Željka Si-mića „Matija-rovačka ontologija i post-postmodernizam”), Radenko Šćekić (knjige „Drobnjak od 1850-do 1918.” autora dr Žarka Lekovića), Slavenko Jovanović (knjige „Ispovijest dr Damjana Čavke”, autora Vuka Draškovića) i dr Mimo Drašković (Naučno-stručni časopis iz oblasti medija „Medijska kultura” br. 4). Takođe, predstavljene su i nove knjige Šemsudina Radončića „Anato-mija jedne hajke” i Čedomira Bogićevića „Petar II Petrović Njegoš kao državnik i državni refor-mator/Njegoševa filozofija pravde”. Glavni i odgovorni urednik časopisa je dr Mimo Drašković.

Glasilo Udruženja književnih prevodilaca Crne Gore

NOVI SUSRETI(Br. 20, 2013)

U izdanju Udruženja književnih prevodilaca Crne Gore štam-pan je novi broj časopisa „Novi susreti”. U uvodnoj riječi, Dragan J. Ristić podśeća na Geteovu misao da je prevođenje jedno od sredstava masovne komunikacije. Ovo skriveno sredstvo masov-ne komunikacije između autora i čitalaca, dodaje Ristić, pomoglo je i pomaže da se ne samo stilovi, nego čak i književni žanrovi, kao što je slučaj sa haiku poezijom, šire sa Istoka na Zapad i sa Za-pada na Istok i da, sa stanovišta svjetske književnosti, djeluje kao objedinjujući i inficirajući faktor. Rukovodeći se ovim stavom, časopis objavljuje poeziju stra-nih autora prevedenu na crnogrski jezik, kao i crnogorskih autora na druge jezike. Na primjer, Agageldi Alanzarov i A. Atabajev preveli su zbirku priča na turkmenski jezik i pjesama za đecu Dušana Đurišića, dok je priče sa ruskog na turkmenski jezik preveo Kerim Kulijev. S ruskog je-zika na mongolski Priče za đecu Dušana Đurišiča preveo je Žambin Dašdondog. Takođe, po-ezija ovog crnogorskog pjesnika prevedena je još i na makedonski, ruski i albanski jezik. U di-jelu časopisa, označenom kao „Gost Novih susreta” predstavljena je poezija Haibun Mećave i Đurđe Vukelić Rožić. Tu su i prevodi i prepjevi na crnogorski jezik. Pjesme Vladimira Visoc-kog preveli su: Dušan Đurišić, Marina Todić, Veselin Kovačević, Valentina Šćekić i Mlan Ž. Vu-ković. Na albanski jezik Dimitrov Popović preveo je pjesme Pavla Goranovića. Glavni i odgo-vorni urednik časopisa je Dušan Đurišić.

INFORMATIVNI BILTEN CENTRA ZA STRUČNO OBRAZOVANJE (Br. 11, jul-novembar, 2013)

I u ovom broju Informativnog biltena Centra za stručno obra-zovanje objavljeni su informativni članci o održanim sajmovima, takmičenjima, festivalima, seminarima, radionicama, kao i konfe-rencijama na kojima su učestvovali i predstavnici CSO. Posebna pažnja posvećena je povezivanju poljoprivrednih škola i privred-nika u Crnoj Gori, kako bi se učenicima omogućilo da kroz praktič-nu nastavu i profesionalnu praksu kod poslodavca stiču praktična znanja i vještine iz ove oblasti. Bilten obavještava čitaoce da je od ove školske godine počela primjena prvih modularizovanih programa u stručniom obrazovanju iz sektora poljoprivrede i turizma, koji će kao pilot projekti biti realizovani u 12 srednjih stručnih i mješovitih škola. U saradnji sa Ministarstvom prosvjete CSO pokrenuo je novi projekat osnivanja Preduzetničkih centara u tri srednje stručne škole na sjeveroistoku Crne Gore. U realizaciji ovog projekta bi-će uključene nacionalne i lokalne institucije. Osim toga, u 14 srednjih stručnih mješovitih ško-la, osnovano je 60 virtuelnih preduzeća za vježbu koji su registrovani u Servisu Centra PZV, a uz otvoreni virtuelni žiro račun omogućeno im je poslovanje sa drugim preduzećima širom Evrope. Zabilježena je i manifestacija „XII Dani obrazovanja i učenja odraslih”, s ciljem promo-cije obrazovanja odraslih u Crnoj Gori. Na inicijativu CSO predstavnici Svjetske vještine Evro-pe (World Skills Europe) pośetili su Crnu Goru. U ovom broju uvedena je nova rubrika „Tema broja”, u okviru koje će biti obrađivane aktuelne teme u stručnom obrazovanju i obrazovanju odraslih. Tako je tema ovog broja bila „Inkluzivno obrazovanje – pravo svakog đeteta”. Glavni i odgovorni urednik biltena je Duško Rajković.

APR.2014

BROJ

24

35

NOVE KNJIGE

Ovih dana izašla je iz štampe knjiga „Valoriza-

cija arhivske građe”, autora dr. sc. Mila Bakića, čije izdavač je Državni arhiv Crne Gore, a su-izdavač Službeni list Crne Go-re. Prema mišljenju autora, a to je opšte prihvaćeno stano-vište u arhivskoj nauci u svije-tu, valorizacija arhivske građe je najznačajnija, najsloženija, i najodgovornija oblast u arhi-vistici, odnosno arhivskoj dje-latnosti. Pogreške u njoj ne smiju da se učine, posljedi-ce su velike i nenadoknadive, manjkaće vrijedna dokumen-ta, što će se odraziti na arhiv-sku, kulturnu baštinu i pisanje nacionalne istorije.

Savremeno društvo od-likuje hiperprodukcija infor-macija, tj. dokumenata na-stalih usljed uvođenja savre-menih informacionih tehno-logija, širenja administracije, porasta broja stvaralaca i ko-ličine registraturske i arhivske građe. To je nametnulo valo-rizaciju arhivske građe, pri-je svega, kao praktično pita-nje i problem, koji su prvi po-krenuli arhivisti, zatim znan-stvenci i društvo u cjelini.

Društvo, institucije, stva-raoci arhivske građe i arhi-vi su zatrpani informacija-ma, odnosno dokumentima, tako da u uslovima kada se ona beskonačno umnožava-ju i stvaraju u enormnim ko-ličinama (ima mišljenja da se dupliciraju svake četiri godi-ne), sve je teže njima uprav-ljati, na temelju njih donosi-ti relevantne odluke, kontro-lisati priliv i obezbijediti nji-hov adekvatan smještaj i po-hranjivanje.

Tu upravo nastaje, i tre-ba da riješi ove probleme va-lorizacija arhivske građe, či-ji osnovni i glavni zadatak je da na osnovu svojih naučnih principa, kriterijuma, postu-paka, odnosno svoje nauke odabere na osnovu svoje vri-jednosti i značaja dokumenta

potrebna nauci, kulturi, druš-tvu, pojedincima, koja će se trajno smjestiti i čuvati u ar-hivaima, ističe autor.

Autor se, poput niza znanstvenika u svijetu, pi-ta da li je valorizacija arhiv-ske građe uopšte moguća i da li je moguće iznaći nauč-no precizne i objektivne kri-terijume i principe na osnovu kojih se mogu valjano i kva-litetno sprovesti postupak valorizacije i odabrati za ču-vanje najvrednija dokumen-ta. Naime, prvi koncepti koji su se javili nametali su odre-đeni pesimizam u smislu da je ovo pitanje nerešivo i da se njime ne treba baviti. Na-vodno, ono prevazilazi ljud-ske stručne, odnosno inte-lektualne mogućnosti, jer se na građi mogu proizvesti ne-sagledive posljedice. Potom slijede, ističe dalje autor, kon-cepti koji ne govore o suviš-nosti bavljenja arhivske na-uke valorizacijom arhivske građe, ali međusobno se ra-zlikuju ko i na koji način pro-vodi valorizaciju. Prevagu, odnosno pravo građansta-va dobila je koncepcija o ne-ophodnosti, odnosno nemi-novnosti valorizacije arhivske građe kao, „nužnom zlu”, ko-je se ne može izbjeći. Autor dalje ističe da su se u okviru nje javili različiti pristupi: po jednima valorizacija je „unu-trašnji intuitivni čin” i stvar prakse arhivista (Lipert), dok drugi smatraju da se struč-nom analizom i procjenom na osnovu odgovarajućih kri-terijuma mogu, odnosno tre-baju valorizovati dokumenta (Hans Booms). Što se tiče su-bjekta koji treba da obavlja valorizaciju, ranije se smatra-lo da se ovim pitanjem arhi-visti ne trebaju uopšte bavi-ti (Hilary Jankinson), dok ka-snije preovladava stanovište da su subjekti ovih poslova stvaraoci, odnosno registra-ture, a uloga arhiva se svodi

na pružanje – stručne pomo-ći i kontrolnu funkciju, mišlje-nja je autor.

Knjiga „Valorizacija arhiv-ske građe” je po svom sadr-žaju, karakteru i značaju: Pr-vo, analitička, kompleksna i komparativna studija u ko-joj su o naučnoistraživačkoj temi obuhvaćena inostrana arhivska teorijska i praktična iskustva, koja bi se mogla ko-ristiti u našoj arhivskoj teori-ji i praksi.

Drugo, arhivistički udžbe-nik namijenjen za istoimeni predmet za fakultetske, ma-gistarke i doktorske arhivi-stičke studije. Autor je nasto-jao da u ovu publikaciju pre-nese i spoznaje i saznanja ar-hivske nauke u svijetu: SAD, Kanade, SSSR, zemalja Za-padne Evrope i druga, koja bi mogla poslužiti za preda-vanja i izučavanja nastavnom osoblju, studenitma i istraži-vačima.

Treće, arhivistički priruč-nik snažno utemeljen na do-maćim i stranim teorijskim i praktičnim arhivističkim isku-stvima i biće od velike pomo-ći arhivskim djelatnicima u ar-hivima i stvaraocima registra-turske i arhivske građe, kao i svima onima koji se bave va-lorizacijom kulturnih dobara u raznim područjima i obla-stima kulture.

Vasilije Milić

ANALITIČKA I KOMPARATIVNA STUDIJA(Dr. sc. Mile Bakić: „Valorizacija arhivske građe”, Državni arhiv Crne Gore, Cetinje, Službeni list Crne Gore, Podgorica, 2014)

Naša četvrta, završna knjiga Crmnica – ličnosti

nastala je kao dio ukupnoga kompleksnog projekta mo-nografije o Crmnici i kao po-treba da se predstave njeni ljudi koji su u raznim perio-dima njene istorije u užem smislu i u širem crnogor-skom, jugoslovenskom pa i evropskom prostoru svojim djelom, ukupnim stvaralaš-tvom ostavili neizbrisive tra-gove u svim oblastima ljud-skoga djelovanja. Ti su trago-vi vidljivi i utkani u brojne i razne oblike ljudskoga živo-ta: državne, društvene, poli-tičke, ekonomske, prosvjet-no-kulturne, duhovne, nauč-ne, zdravstvene, graditeljske, zabavljake i sportske. Ti su ljudi bili do toga života naro-da i predvodnici njegova na-pretka. Neko je to radio svo-jom hrabrom desnicom, ne-ko tom istom desnicom stav-ljajući svoje misli i ideje na papir ili na platno svoje viđe-nje svijeta, a neko mišićima svoga tijela postizao vrijed-ne sportske rezultate. Dakle, u velikom vremenskom pro-storu od gotovo šest vjekova koje obuhvata, ličnosti pred-stavljene u njoj, bez obzira na to na kojim su se meridi-janima nalazile, obilježile su svoje vrijeme. To vrijeme ni-je uvijek bilo isto i naklonje-no mirnome životu, već je bi-lo i to ponajviše, veoma uz-brukano s prijetnjom dalje-ga opstanka. Svaka od pred-stavljenih ličnosti u ovoj knji-zi jeste priča za sebe, ali i pri-ča o brojnim generacijama Crmničanki i Crmničana koja je svaka na svoj način ostav-ljala pečat u svom vremenu.

Knjiga Crmnica – ličnosti predviđena je da bude, a ta-kva je i (p)ostala, enciklope-dijski zbornik, priređen po si-stemu biografskoga leksiko-na. Po kriterijumima koje je Redakcija Monografije usvo-jila birane su ličnosti i obra-đeno ih je 1.336. Vrijedno-sni sud dat je na osnovu ar-gumenata i saznanja o do-prinosu svake ličnosti pona-osob, korišćenjem raznih pa-rametara uobičajenih u pri-premi enciklopedijske litera-ture. Kod biografija nekih lič-nosti nema komentara i ocje-ne autora. Ostavljeno je čita-ocu da uz konsultaciju šire li-terautre sam procijeni nji-hov značaj. Odluka o unoše-nju određene ličnosti u ovu knjigu donijeta je na osnovu usvojenih kriterijuma, sazna-nja i stručnoga uvjerenja čla-nova prvo radne grupe, a za-tim Redakcije i Savjeta Mo-nografije.

Knjiga je pripremana če-tiri godine uz učešće oko 50 saradnika. Pored kraće lične i radne biografije, šire je, uko-liko je to bilo moguće i po-trebno, predstavljeno djelo kojim je ta ličnost obilježila svoje vrijeme. Iako su stan-dardizovani, tekstovi nije-su jednolični i ośeća se je-zik i stil, pa i lični stav auto-ra i specifičnost njegova go-vora, kao i stepen istraženo-

sti životopisa ličnosti. U pri-remi ovih tekstova podaci su provjeravani, a neki i isprav-ljeni, posebno neke pogreš-ne ocjene i stavovi koji se nalaze u istoriografskoj lite-raturi. Među 1.336 obrađe-nih ličnosti ima 125 žena. Od ukupnog broja ličnosti njih 949 nije više među živima. Od ukupnoga broja obrađe-nih ličnosti Crmnica je dala 101 doktora nauka u raznim oblastima, što je od poseb-noga značaja za razvoj jed-noga društva u širem druš-tveno-političkom okviru ka-kav je država.

Preko biografija ličnosti od unazad šest vjekova ova knjiga je svojevrsna istorija Crmnice i Crne Gore. Ova će knjiga sadašnjim i budućim pokoljenjima dati dragocje-ni uvid u živote i stvaralaštvo Crmničanki i Crmničana koji su svojim radom, znanjem, talentom, hrabrošću i mo-ralnim vrijednostima ostavili duboki trag u povijesti crno-gorskoga naroda. Ova knji-ga, uz već objavljene tri, čini cjelinu Monografije o Crmni-ci, projekat od nacionalnoga značaja koji upotpunjuje pra-zninu enciklopedijskoga sa-držaja Crne Gore. Ovo je je-dinstven poduhvat, prvi ova-kve vrste u Crnoj Gori.

S ovom knjigom posli-je gotovo dvanaestogodiš-njega rada naš naučni proje-kat o prošlosti našega zaviča-ja uspješno završavamo. Put kojim smo krenuli u ostvari-vanju ovog poduhvata bio je pionirski, bez uzora u na-šoj državi. Ovakvom struk-turom i sadržajem naše re-gionalne, zavičajne povijesti izbjegli smo ustaljene, nein-teresantne i na nesigurnim naučnim osnovama zasno-vane klišee, koji dominiraju u ovoj oblasti. Mi, dakle, da-jemo nov pristup proučava-nju lokalne, zavičajne sredi-ne, za koju evropska istorio-grafija poodavno zna i cijeni njenu ulogu za istoriografiju širih područja, naroda, drža-va. Prikazivanje svih istorij-skih procesa ne može se izve-sti u krupnim planovima. Za-to se stvaranjem adekvatnih sinteza, ono što Francuzi zo-vu „velikom istorijom” dobija samo iz brojnih mikroistorija.

Podśetimo se da je bila u sastavu Dukljanskoga car-stva; zetske države Vojisav-ljevića, Balšića; crnogorske države Crnojevića i Petrovi-ća; Kraljevine Jugoslavije, da bi u toku Narodnooslobodi-lačkog arata 1841–1945. go-dine ponovo postala drža-va; Federalna Crna Gore, Na-rodna Republika Crna Gora, Socijalistička Republika Crna Gora i najzad 2006. godine nezavisna, samostalna, me-đunarodno priznata država Crna Gora.

Imajući povoljne geo-grafske i druge uslove ljud-ski život na prostoru današ-nje Crmnice započeo je prije više hiljada godina.

Crmnica je kroz istori-ju predstavljala područje na

kojem su rano započeli život njeni stanovnici. Bili su to pr-vo u „praskozorju civilizacija” Iliri, da bi početkom VII vijeka njen prostor naselili Sloveni. Tu, na tome prostoru od oko 189 kvadratnih kilometara, koliko danas zahvata atar Cr-mnice, između dvije velike vode Skadarskoga jezera i Ja-dranskoga mora, s povoljnim geografskim uslovima, sa vi-še plodne zemlje od bilo ko-jega regiona Stare Crne Go-re, sa vrijednim i obrazova-nim ljudima izrastala je i ra-sla pitoma Crmnica.

Prošlost Crmnice po mnogo je čemu posebna. Jedna od tih posebnosti je-ste istorijska uloga i značaj Crmnice u životu Crne Gore i Crnogoraca, njen položaj u trouglu vlasti i moći – crno-gorske sa śedištem na Ceti-nju, turske sa śedištem u Ska-dru i mletačke sa śedištem u Kotoru. Svoj centar vlasti na Cetinju Crmnica je kroz isto-riju poštovala i bila mu vjer-na. Branila je svoju državu stalno i hrabro i mukotrpno gradila njenu državnost svje-sna njezina značaja i u peri-odu vladavine dinastije Pe-trović Njegoš uvela je u elit-no društvo malobrojnih me-đunarodnopriznatih neza-visnih država svijeta. Zaslu-ge za taj najveći stepen dr-žavnosti jedne zemlje imala su i poznata crmnička brat-stva Plamenac, Gojnić, Đu-rović i drugi. U daljem toku svoje istorije ličnosti Crmni-ce ugrađivale su sebe u no-ve šire državne tvorevine – jugoslovensku državu, da bi se poslije njene propasti po-novo vratili svojoj državi. Na tu novu političku pozorni-cu stupila su nova crmnička bratstva koja su preko svojih najboljih predstavnika dava-la značajan doprinos razvoju društva i države.

Sadržaji objavljeni u četiri toma Monografije o Crmnici svaki na svoj način, ali i na iz-vjestan nov produbljen i za-sovan na naučnim osnovama saopštavaju nove, nepozna-te podatke o prošlosti Crmni-ce i njenim ljudima.

Ovaj obiman, jedinstven i kompleksan rad potvrđu-je pravilo da osvjetljavanje prošlosti pomaže rješavanju mnogih problema, ali često baca svijetlost i na put koji je pred nama.

Branislav Marović

SVOJEVRSNA ISTORIJA CRMNICE I CRNE GORE„Crmnica – ličnosti” (četvrta knjiga Monografije o Crmnici), grupa autora – članova Redakcije projekta, Virpazar, 2014.

Sređena bibliografska građa, bilo da se odnosi na poje-

dince ili institucije, veoma je dragocjena za dodatna, sve-obuhvatnija naučna istraživa-nja. Međutim, sami bibliograf-ski stručnjaci, po prirodi svog posla, ostajali su, manje-više, u sjenci onoga što su uradili, sistematizujući građu o drugi-ma. Otuda, objavljivanje nji-hove bibliografije, kao što je to ovoga puta bibliografija Marije Make Adžić, predstav-lja pravi potez u promovisa-nju njihovog rada.

Kao profesor francuskog jezika, nakon specijalizacije u oblasti naučnih informaci-ja i dokumentacije u Parizu i Kraljevskoj akademiji u Brise-lu, Marija Adžić se posveću-je bibliotečkom radu, najprije u nacionalnoj biblioteci „Đur-đe Crnojević”, potom u Druš-tvu za nauku i umjetnost Crne Gore, koje je kasnije preraslo u CANU, značajno doprinoseći unapređenju bibliotekarstva u Crnoj Gori. Bila je upravnik Bi-blioteke CANU, pored ostalog, i član Redakcije Naučnog bil-

tena Savjeta akademija nau-ka i umjetnosti u nekadašnjoj Jugoslaviji i član Savjeta, kao i drugih tijela u ovoj oblasti (se-kretar Društva bibliotekara Cr-ne Gore, član IO Saveza bibli-otekara Jugoslavije i drugih).

Bibliografija Marije Adžić, koju je sačinio Milorad T. Mi-lović, sadrži preko 300 biblio-grafskih jedinica, od kojih se dobar dio odnosi na posebna izdanja – monografske knji-ge, prevedena djela, periodi-čne publikacije… Najobimni-je poglavlje u knjizi odnosi se na literaturu o Mariji Adžić, a čine ga prilozi mnogobrojnih autora o njenom sveukupnom stvaralačkom radu. Ovu, uo-stalom kao i svaku profesio-nalno sistematizovanu bibli-ografiju, prate i registri, ne-ophodni za lakše korišćenje građe. Bibliografiju Marije Ad-žić upotpunjuju tri registra – imenski, registar periodike, zbornika i posebnih izdanja, kao i hronološki registar. Šta je predmet interesovanja Ma-rije Adžić, kao bibilografa? To su, prije svega, kulturne i nauč-

ne institucije, kao i stručnjaci i stvaraoci iz tih oblasti. Uradila je bibliografiju mnogih akade-mika – Aleksandra Prijića, Nika S. Martinovića, Dimitrija D. Vu-jovića, Vuka Radovića, Božine Ivanovića, Jevta M. Milovića i mnogih drugih.

Kako je bila član redakcija ili recenzent mnogih poseb-nih izdanja, Marija Adžić je i na taj način doprinosila biblioteč-kom sređivanju građe, bilo da se odnosila na poznate lično-sti, književne časopise („Stva-

ranje”), legate, izdavaštvo, bi-blioteke, ili izdavačke kuće (CID). Njen rad ne prepozna-jemo samo po mnogim bibli-ografijama, za Crnu Goru, veo-ma značajnih institucija i poje-dinaca, već i po prevodima čla-naka ili zasebnih djela sa fran-cuskog jezika. Tako su njeni prevodi putopisa o Crnoj Go-ri Viale d Somijera, francuskog

diplomate i vojnog zvaničnika u vrijeme Napoleona, a nešto kasnije i putopisa Anri Avloa „Crna Gora i Hercegovina”, bi-li od neprocjenjivog značaja za našu kulturnu istoriju. Veo-ma važni su i njeni prevedeni članci sa francuskog, a uglav-nom se odnose na uvijek ak-tuelna pitanja iz oblasti arhivi-stike, obrazovanja, bibliotekar-

stva, prava čovjeka, sistem na-učne informacije itd.

Treba istaći da Biobibli-ografija Marije Make Adžić obiluje i osvježavajućim gra-fičko-likovnim rješenjima ko-ja publikaciju ove vrste čine, u svakom slučaju, primamlji-vijom za čitanje.

J. Vukanović

ZA DOBROBIT NAUČNE SISTEMATIZACIJE NACIONALNOG BLAGA(Milorad T. Milović: „Bio-bibliografija Marije Make Adžić”, Nacionalna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević”, Cetinje, 2013)

LIST CRNOGORSKIH PROSVJETNIH, KULTURNIH I NAUČNIH RADNIKA IZDAVAČ: ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA PODGORICAODGOVORNI UREDNIK: dr Goran SekulovićList izlazi mjesečno. Godišnja pretplata 4,40 eura, polugodišnja 2,20 euraBroj žiro računa: 510 - 267 - 15VEB-SAJT: www.zuns.me/prosvjetniradUREDNIŠTVO I ADMINISTRACIJA: Ulica Balšića br. 4tel/fax: 020/ 231-254 i 020/ 231-255; mob: 067/ 222-982; e-mail: [email protected] Rukopisi se ne vraćaju

List crnogorskih prosvjetnih, kulturnih i naučnih radnika

Svečanim programom i do-djelom diploma, u Crno-

gorskom kulturnom centru u Lovćencu završena je tre-ća škola „Crna Gora moja po-stojbina”.

U ime organizatora, đa-cima i njihovim roditeljima obratio se istraživač crno-gorske dijaspore Nenad Ste-vović. On je istakao značaj škole u cilju što boljeg upo-znavanja i jačanja veza poto-maka crnogorskih iseljenika

sa matičnom zemljom, kao i njen izuzetan značaj za naci-onalnu emancipaciju crno-gorske dijaspore.

Nastavni program obu-hvatio je predmete: Crno-gorska književnost, Crno-gorski jezik, Istorija, Geogra-fija, Muzička kultura i Kultur-na baština Crne Gore. Škola je trajala pet mjeseci, a đa-ci su koristili udžbenike na-mijenjene za crnogorsku di-jasporu.

Diplome trećoj genera-ciji polaznika škole uručili su predavači − profesor knji-ževnosti Aleksandra Vučinić, i profesor razredne nastave Gordana Krivokapić.

Školu „Crna Gora moja postojbina” organizovalo je Udruženje Crnogoraca Srbi-je „Krstaš”, uz podršku Mini-starstva prosvjete Crne Go-re i Uprave za dijasporu Cr-ne Gore.

Lj. V.

U Crnogorskom kulturnom centru u Lovćencu završena treća škola „Crna Gora moja postojbina”

JAČANJE VEZA SA MATIČNOM ZEMLJOM

■ IZUZETAN ZNAČAJ ZA NACIONALNU EMANCIPACIJU: Polaznici škole

Na skijalištu Ski centra Bjelasi-

ca održana su takmi-čenja u skijanju, ka-tegorija cicibani i pi-oniri, disciplina sla-lom. Prvi dan je vo-žen kup „Smiljevica”, na kojem je nastupi-lo ukupno 40-ak ta-kmičara iz Crne Go-re. Petar Kasom, uče-nik II razreda OŠ „Luka Simonović” iz Nikšića, inače član PSK „Javo-rak” iz Nikšića, osvo-jio je četvrto mjesto u kategoriji cicibani. Drugog dana je odr-žan Kup Vučja. Pe-tar je nakon prve vo-žnje bio najbolji, ali u drugoj vožnji proma-šio je posljednju kapi-ju, čime je bio disfali-fikovan iz takmičenja. Trećeg dana na padi-nama Bjelasice vožen je kup „Trojeručice”, i nakon prve vožnje slaloma, Petar je bio drugi. U drugoj vožnji tog dana popravio je

svoje vrijeme i osvojio zlat-nu medalju. Inače, Petar se takmiči sa dječacima starijim od sebe i po nekoliko godi-

na jer njegovi vršnjaci (2006. godište) još nemaju pravo na takmičenje.

Bl. K.

Uspjeh Petra Kasoma, učenika II razreda OŠ „Luka Simonović” iz Nikšića

OSVOJIO ZLATNU MEDALJU U SLALOMUPetar se takmiči sa dječacima starijim od sebe i po nekoliko godina jer njegovi vršnjaci (2006. godište) još nemaju pravo na takmičenje

■ Petar sa peharom

Ambasadorka SAD u Crnoj Gori Sju K. Braun uručila

je sertifikate studentima koji su uspješno završili program stažiranja u trajanju od 12 neđelja, u nekoj od članica Američke privredne komore (AmCham).

Ona je čestitala studen-tima na uspješno obavljenoj praksi i ohrabrila ih da nasta-ve da stiču neophodne vje-štine i kvalifikacije, jer je u svijetu stalnih promjena i in-

tenzivne konkurencije, lično usavršavanje neophodno.

„Teorijsko znanje je sjajno, ali nažalost više nije dovolj-no za ulazak u poslovni svijet. Ukoliko neko želi da se istakne i razlikuje od svojih kolega, praksa postaje važan predu-slov”, istakla je ambasadorka.

Izvršni direktor Američ-ke privredne komore u Crnoj Gori Edin Seferović je poseb-no zahvalio kompanijama ko-je su učestvovale u programu.

Na usavršavanju je bilo 14 studenata sa Univerzite-ta Crne Gore, Donja Gorica i Mediteran.

U programu su učestvova-le kompanije Societe Genera-le Montenegro, Milšped Mon-tenegro, Crnogorski Telekom, Gintasmont-Ramada, Telenor Montenegro, McCANN Pod-gorica, Colliers International i Čikom.

Lj. V.

Uručeni sertifikati studentima koji su završili praksu u članicama Američke privredne komore

PRAKSA JE VAŽAN PREDUSLOV ZA ULAZAK U POSLOVNI SVIJETSertifikate uručila ambasadorka SAD Sju K. Braun. U programu učestvovalo 14 studenata sa Univerziteta Crne Gore, Donja Gorica i Mediteran

■ Lično usavršavanje neophodno

Učenici IX razreda OŠ „Ri-sto Manojlović” u Kolaši-

nu posadili su „generacijske sadnice” u školskom dvori-štu. Svako odjeljenje IX-tih ra-zreda odredilo je svoj prostor na kom su posadili određen broj sadnica. Akciji se pridru-žila i područna jedinica Upra-

ve za šume, koja je i obezbi-jedila sadnice. Govoreći o ak-ciji kojom se, između ostalog, promoviše zdrav život, Zoran Rakočević, direktor ove vas-pitnoobrazovne ustanove, najavio je da će i buduće ge-neracije nastaviti ovu praksu koja će postati tradicija.

„Posađeno stablo je naj-bolji svjedok jednog vre-mena, čuvar generacije i do-bar razlog da se učenici śe-ćaju bezbrižnog đačkog do-ba”, poručio je direktor Ra-kočević.

Š. B.

Polumaturanti OŠ „Risto Manojlović” posadili „generacijske sadnice”

NAJBOLJI SVJEDOK VREMENA, ČUVAR GENERACIJE

■ DOBAR RAZLOG DA SE ŚEĆAJU BEZBRIŽNOG ĐAČKOG DOBA: Učenici IX-tih razreda

1

APRIL2014

BROJ

24


■ Александра АНДРИЋ, VI–2, ОШ „Ратко Жарић”, Никшић

■ Катарина ШИШЕВИЋ, V–4, ОШ „Октоих”, Подгорица

■ Андријана ПАВИЋЕВИЋ, VI–2, ОШ “Вуко Јововић”, Даниловград

■ Ивана ШПАЊЕВИЋ, V–1, ОШ “Марко Миљанов”, Бијело Поље

■ Јована КРИВОКАПИЋ, IX–2, ОШ „Браћа Рибар”, Никшић

ЗАЛАЗАК СУНЦА ИЗНАД ГАРЧА

Живописни предјели који нас окружују дио су нас самих, нашег свијета и снова. Као да постајемо нераскидиви ланац који тра је и одолијева зубу времена. Та повезаност нас чини срећним и посебним.

Мјесец смјењује сун це, а ноћ је свијетла и плава. На врху Гарча чемпресова шума болује, а посљедњи сунчеви зраци си пају на њу своје златне нити. Између дрвећа једва се назиру кривудави путе љци. Мирно је, ни шума, ни гласа. Под сјенком др већа потоци ти хо жубо ре.

Све је кренуло на починак да са заласком сунца утоне у бе збрижни сан. Гледам пос љедње трзаје сунца у борби из међу дана и но ћи, свјетло сти и таме. Бакарно небо сија, на њему је црвена лопта.

У мени се јавља нека милина и полетна лакоћа. Оćећам се као птица у лету. Безбрижна и лака.

Валентина ЂУРОВИЋ, VII–4,

ОШ „Вуко Јововић”,Даниловград

СУНЦЕОкрени се сунцу да ти се насмије, окрени се да те огрије.Онда се сунцу насмиј и ти.Зар није лијепо на сунцу бити?Послушај пјесму, пјевају славуји, послушај како поточиће весело бруји.А пјесма тече од потока даље док нам сунце поздраве шаље.

Лена КОРАЋ, IV, ОШ „Махмут Адровић”,

Петњица

ПРОЉЕЋЕСунце трчипо јутарњој роси.Мирише цвијеће у ђечијој коси.Ђецу грли сунце сјајно.Ово прољеће стварно је бајно.

Као чоколада топи се снијег.Златним прахом посут је бријег.Како је лијепо прољеће када ласта испод прозора долијеће.Цвркут њихов пољем се шири.Њихова пјесма душу ми смири.Анастасија ЖИВКОВИЋ, VI-c, ОШ „Милорад Муса

Бурзан”, Подгорица

МОСТОВИМостови су руке које

чврсто држе једна другу и по везују људе и обале.

Мали, челични, дрве ни, ка ме ни – сви су значајни. Они су симбол пријатељства, љубави. Колико пута смо застали пред неким мостом желећи да нам исприча своју историју. Они спајају брдо са брдом, обалу са обалом, човјека са човјеком. Испод њихо вих лукова теку ријеке и чи ни се да се диве рукама које стварају и изграђују оно што ни природа није могла.

Драган ГЛУШЧЕВИЋ, VIII–4, ОШ „Вук Ка-

раџић”, Беране

ПРОЉЕЋЕ У МЕНИ

Већ у мени почиње да се буди прољеће. Гледам птица лет, како се све одједном буди, оживљава.

Излазим у град и сријећем прелијепе смеђе очи и црну косу. Гледам га и замишљам један диван топли дан са њим. Маштам да шетамо обалом, гледа мо у бистро море док се сунце пресијава на његовим наочарима, а ја срећ ни ја него икад прије корачам по камењу. Мало сам уморна, али због ње говог осмијеха све из државам.

Сунце почиње лагано да залази, све се стишава. Ближи се и крај шетњи са прелијепим смеђим очима.

Ивона ИВАНОВИЋ,IX–4,

ОШ „Југославија”, Бар

МОЈ ТАТА РИБОЛОВАЦТек што зора полако заруди мој се тата из кревета буди, и пробуди цијелу породицу.Тражи мамце и удицу.Кад то нађе у риболов креће.Ниједна му риба, каже, побјећи неће.Ја тачно знам: кад се кући враћа, празне торбе, а мокрих гаћа.

Игор МИЈУШКОВИЋ,VII,ОШ „Ратко Жарић”,

Никшић

ШЕСТИ РАЗРЕДРаспуст је прошаоу један мах.Сад је пуно наставника, али ме није страх.Створих се у школи, као кад лупнеш дланом о длан.Лијепо ми је прошао први школски дан.Наставнице нове и разредна Весна брину се о нама.Свака од њих нам је као друга мама.За Миленка кажу да је наставник строг, али ја баш волим наставника тог.Тамара је сјајна дама – наставница.Кад уђе у учионицу, озари сва ђечија лица.

Звездана ГОЈКОВИЋ, VII–1, ОШ „Октоих”,

Подгорица

ПЕТО ЧЕТИРИЗа пето четири не постојеријечи не може и неће.У њему има пуно љубави и среће.Ђаци у њему су као лептири.И зато: Живјело пето четири!Драгана ЂУРЂЕВАЦ, V–4,ОШ „Милија Никчевић”,

Никшић

У ШКОЛИУ школи су другови, и стари и нови, сваке наше жеље, надања и снови.

Анђела ВУЈОВИЋ, VIII, ОШ „Владо Милић”,

Доња Горица

22

APRIL 2014

BROJ

24


Бранислав М. Вуковић је рођен 15. септембра 1944. године у Горњем Заостру код Берана.

Основну школу је по хађао у родном селу и Беранама, а гимна

зију у Беранама, Бијелом По љу и Приштини. У При зрену је завршио Вишу педгошку школу, одсјек за српскохрватски језик и југословенску књи жевност. Студирао је на Филолошком факултету у Бео граду и Приштини. До пензионисања се бавио наставнообразовним радом.

Пише поезију за ђецу и одрасле.За ђецу је објавио збирке пјесама Оба-

ле ведрине (1973), Моја мала пјесмари-ца (1993), Бисерна шкољка (2010), Има нешто усред мрака (2012) и Сунчев дво-рац (2013), а за одрасле збирку пјесама Ти-франска врата (1980).

Заступљен је у неколико антологија и зборника и добитник више књижевних награда.

Живи и ради у Беранама.

ЗАПЈЕВАО СЛАВУЈ ПТИЦА

Запјевао славуј птица, славуј гиздави; игра златна плетеница сунцу на глави.

И шума се умирила, срећна још више у уво се претворила, слуша, не дише.

А он пјесмом везе штедро, права дивота…Дан је ведар, срце ведро, пуно живота.

КЛАЦКАЛИЦАЛица: Јелица, Небој ша, Радисав, Милисав.(Небојша и Радисав се кла цкају на клацкалици. Јелица стоји поред њих)Јелица: И кад ћу ја доћи на ред?Небојша: Никад, а можда и прије!Радисав: Никад, а мож да ни тада!Јелица: Али, зашто? Теби сам, Небојша, дала жва ку. А теби, Радисаве, гумицу. Зар нијесам, ре ците? Небојша и Радисав (углас): Јеси, па што?Јелица: Па да се клацкам мало и ја!Небојша: Како не разумијеш, Јелице? Не можемо да одлучимо ко ће да ти уступи мјесто!Јелица: Па уступи ми ти!Небојша: Али ја не смијем да се клацкам са дје

вој чицама. Прозваће ме Женски Петко. Јелица (Радисаву): Он да ми уступи ти! Радисав: Али, онда ће мене прозвати Женски Пеко! Схваташ? Проб лем ти је, Јелице, што си ђевојчица, знаш!(Јелица ћути покуњана. Долази Милисав)Милисав (Небојши и Радисаву): Хеј, вас два Женска Петка! Видим, видим само са дјевојчи цама разговарате! Да знате да ћу свима да испричам!(Небојша и Радисав по куњено одлазе)Милисав (Јелици): Ето, сад је клацкалица сло бодна. Хоћеш ли да се клацкамо? Ја баш волим да ме зову Женски Пе тко!(Јелица отрчи на клацкалицу и они се клац кају и смију се)

Јово КНЕЖЕВИЋ

МАСЛАЧАКЖути шеширић на глави има тај кицош међу цвјетовима

А кад се уозбиљи и одрасте носи шубаре паперјасте.

Некад лептири, а некад пчеле примакну своје уснице вреле.

Учини му се од тог пољупца да види на небу четири сунца

ШТО САЊА СТАРИ КИШОБРАНЈедан стари кишобран стајао је читав дан у корпи за кишобране.

Савио се као сужањ, сав покуњен и сав тужан, у корпи за кишобране.

Сунце мину, неста дана, он чека и будан сања у корпи за кишобране.

Сања кишу како пада, радује се ко никада у корпи за кишобране.

Али, авај, нигдје кише; свуда мрак и ништа више у корпи за кишобране.

САЊИН ПАЛАЦЛуда пчела долетјела из деветог неког села, давно, давно.

И забола оштри жалац у малени Сањин палац, давно, давно.

Зато Сања сад пред свима држи палац у устима, и то јавно.

ПРИМОРСКИ МОТИВМалено село. У њему камене куће… Испред смокве, винове лозе, квргавих маслина ред.

И шума дивљег шипка, под њом обронак сам.Сунце, ко зрела наранџа, љуби прегријан кам.

КАД ПРОЦВЈЕТА ЈЕРЕМИЧАК

Кад процвјета јеремичак, рано, с прољећа, сва шумица замирише, па нас подćећа да је хладна зима прошла, снијег прошао, све топлије сунце грије, бумбар устао, отворио на свом дому врата, прозоре, и узео старе зурле, свира до зоре.

ЛУТКА И ЛУТАКЈедна лутка и један лутак имају свој малени кутак.– Аха!

Ах, какав кутак! Прави, без премца, тамо иза старог креденца.– Аха!

Ту се, далеко од очију, лутка и лутак поваздан крију.– Аха!

С њима се, док је била мања, данима играла једна Сања.– Аха!

Сад се лутка и лутак воле. док се не врати Сања из школе.– Аха!

УРАНАК НА МОРУПлава се свјетлост ширис истока, изнад гора, са планине се спушта до Бара и до мора.

Очи купине црне горе по плотовима, нарови бакар лију по барским вртовима.

Кроз плаво галеб шири бијела своја крила, под њим трепери море као на вјетру свила.

Ваздушни веслач зори радостан весла,кличе.Румији на тјеменућубица златна ниче.

Милорад РАДУНОВИЋ

СУНЦОКРЕТ, ДУЊА И СУНЦЕ

У врту пуном боја, мириса и звукова расло је разно цвијеће и биље.

Једно поред другог расла су дуња и сунцокрет.

Једног дана сунцокрет рече дуњи:

– Хајде, признај да имам више жуте боје од тебе. Видиш и са ма да се сви диве мојој љепоти.

– Не бих баш рекла – одговори дуња. – И ја сам сва од злата, па ме ђеца и људи радо гле дају.

У том тренутку неко је иза њих, скоро непримијетно и тихо, прогово рио:

– Нема потребе да се сва ђате. Зна се ко има највише жуте боје на сви јету.

Сунцокрет и дуња остадоше без ријечи, гледајући ко им се то обраћа.

Било је то Сунце, које је нештедимице расипало своје зраке по земљи.

Милутин ЂУРИЧКОВИЋ

АНДРИЈИН САНСањао сам – могу вам рећи – маленог слона од кога и ја сам већи.

Мајмун вози тротинет мој, док кокаколу пије ној.

Лав ми из руке слаткише једе, тигар ми уз ноге умиљато преде.

Једва чекам поново лећи.Уживам у сновима,могу вам рећи.

Славица РАЈКОВИЋ

ДОК ЂЕТИЊСТВО ТРАЈЕ

Док ђетињство траје, свако у себи треба да нађе сопствени свијет и своје парче неба.И не питајте: зашто? – јер вам то нећу рећи.Све ћете сазнати сами када будете већи.

3

APRIL2014

BROJ

24


Бранко Ћопић је рођен у Хашанима (Босанска крајина) 1. јануара 1915. а умро је 26. марта 1984. у Београду. Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањој Луци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповијетку 1936. Његова дјела су, између осталих, превођена на енглески, њемачки, француски и руски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

У Ћопићевим дјелима доминирају теме из живота људи из Босанске крајине и Народноослободилачког рата.

Прво штампано дјело објавио је са четрнаест година у омладинском часопису „Венац” 1928. године. Ћопић је похађао учитељску школу у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент афирмисао се као даровит писац и скренуо на себе пажњу књижевне критике; 1939. године је добио награду „Милан Ракић”. Уочи Другог свјетског рата налазио се у ђачком батаљону у Марибору. У данима Априлског рата он је, са групом својих другова, покушао да пружи отпор непријатељу код Мркоњић Града.

После рата неко вријеме је био уредник ђечјих листова у Београду, а потом почео професионално да се бави књижевношћу. Сматра се једним од највећих ђечјих писаца рођених на југословенским просторима.

За књижевни рад добио је, међу осталим, Награду АВНОЈа и Његошеву награду (обе 1972). Носилац је Пар

тизанске споменице 1941. и других високих одликовања.

Његова прозна дјела прожета су лириком и живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи са села, ведрином и живошћу духа. Креирао је мноштво упечатљивих и живописних ликова и догађаја надахнутом приповједачком техником користећи свеж, сочан и сликовит језик при чему је инспирацију налазио у свом подгрмечком завичају. Ћопића су у доратним приповијеткама највише занимали сиромашни сељаци, сањари и просјаци, ђеца, скитнице и надничари, и он је о свима њима причао са брижним, заштитничким разумијевањем. У лирски интонираним ратним припо

вијеткама, Ћопић је надахнуто описивао херојске подвиге, мучеништво и самопрегор својих јунака.

Са успјехом се огледао и у писању романа иако су природи његовог књижевног талента више одговарале краће форме – приповјетке и новеле. Рома

ни „Пролом” и „Глуви барут” сликају учешће сељака Босанске Крајине у устанку, а „Не тугуј бронзана стражо” прилагођавање тих истих сељака, сада колониста, новим условима живота у Војводини.

Главнина Ћопићевог прозног опуса хумористички је интонирана, а хумор налази у природи и менталитету његових јунака који и у најтежим животним тренуцима знају да сачувају ведрину и да се насмију чак и властитој невољи. Сем тога, Ћопић је од оних писаца који су свој посматрачки таленат нарочито исказивали кроз откривање ситних људских мана и недостатака.

Бранко Ћопић је цијењен и као ђечији писац, првенствено захваљујући живој машти и дару за спретно уобличавање својих посматрања али и несумњивом хумористичком таленту. Написао је преко тридесет књига за ђецу, најпознатија су:

„Приче испод змајевих крила”, „Огњено рађање домовине”, „Ратниково прољеће” (поезија), „Сунчана република”, „Доживљаји мачка Тоше“, „У царству лептирова и медвједа”, „Доживљаји Николетине Бурсаћа”, „Орлови рано лете”, „Јежева кућа”, „Магареће године”, и задња књига „Башта сљезове боје”, 1970. године.

30 година од смрти Бранка Ћопића

БАЈКОВИТЕ ПРИЧЕ О ЂЕТИЊСТВУ И РАТУ

Било ми је дванаест година,Први пут сам сишао до града Из мог села, тихог и далеког,Кад сусретох тебе изненада.Ех, дјечачке успомене глупе!Мала моја из Босанске Крупе.

Јеси ли ме спазила ил ниси,Збуњеног сеоскога ђака,Свјетлокосог и очију плавих,У склопу нових опанака,Како зија у излоге скупе?Мала моја из Босанске Крупе!

Наишла си као лак облачак,Твој ме поглед за трен обезнани,Заборавих име и очинство,Како ми се зову укућани,Изневјерих, попут сабље тупе,Мала моја из Босанске Крупе!

Текли, тако, гимназијски дани,Успомена на те не оцвала,Модра Уна у прољетне ноћиТвоје ми је име шапуталаЛебдјела си испред ђачке клупе,Мала моја из Босанске Крупе!

Брзо мину наше ђаковање,Лаган лептир са крилима златним,Ипак, тебе у срцу сачувахКроз све буре у данима ратним.Та сјећања могу л' да се купе,Мала моја из Босанске Крупе?

Сад је касно, већ ми коса сиједи,Гледам Уну, ћути као нијема,Залуд лутам улицама знаним,Све је пусто, тебе више нема.Еј, године, немјeрљиве скупе!Збогом, мала, из Босанске Крупе!

МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ

ПИСАЊЕ ЗА ЂЕЦУ НАЈЉЕПШИ ПОСАО

Писање за ђецу за мене је најљепши посао, најпријатнија забава и најбољи одмор.

Кад завршим једну књигу за ђецу, ја се осјећам тако весео и расположен као да се враћам с неке велике мајске свечаности.

У OШ „Ловћенски партизански одред” на Цетињу не зна се за предах када су у питању редовне обавезе и ваннаставне активности. Oва школска година, као и раније, почела је свечаним пријемом првака које су поздравили и представници локалне управе, уручењем пригодних поклона.

Представници МУПа OБ Цетиње на самом почетку су се најмлађима представили акцијом „Превенција и рад полиције у заједници” док су уз редовне активности за ђаке приредили и предавање о пиротехничким средствима. У едукативном смислу успостављена је сарадња и са локалном ватрогасном јединицом.

OШ „Ловћенски партизански одред” Цетиње,

у сарадњи са Oрганизацијом за младе „Magic школа за таленте” и Порталом за младе „Дјеца пријестонице” организовала је мултимедијалну презентацију под називом „Упознај свој град да би га више волио”. Oвим пројектом, који је код ученика и њихових наставника изазвао велико интересовање, пажњу и одобравање, обухваћени су сви разреди школе. Упоредо са овим мултимедијалним пројектом Oрганизација за младе је покренула Mалу школу плеса, којом су обухваћени сви ученици четвртих и петих разреда и из чијих ће редова бити формирана група од најмање шест парова, које би инструктор Саша Вуковић почео припремати за озбиљније јавне наступе. Почела је да ради и мала школа гимнастике, а уз ак

тивности старијих разреда који су дан палачинки прославили тако што су за своје вршњаке припремили палачинке. Активни су били ученици 4. и 5. разреда који су у оквиру пројекта „Mлади посластичари” у сарадњи са професионалним посластичарима за своје другаре у два дана припремили веома укусне колаче. Oве активности су пропратили како писани тако и електронски медији, чији су ђаци били гости у више наврата. Tу су и бројне тематске изложбе, како ликовних радова, тако и фотографија активности, које привлаче пажњу и ученика, и посјетилаца школе.

Иначе, од почетка ове школске године успостављена је сарадња са Друштвом физиотерапеута Црне Горе, чији су

активисти организовали радионице са циљем да упуте младе у могућности очувања здравља. Школа активно сарађује са локалном заједницом Цетиње, државним институцијама, Mинистарством науке и др. Ученици ове школе су и на кросу поводом Дана Пријестонице, као и на редовном Jесењем кросу, показали да нијесу без разлога шампиони Црне Горе у атлетици за прошлу школску годину. И ове године атлетичари и шахисти су постигли ванредно добре резултате. Подćећања ради ову ласкаву титулу за прошлу годину су освојили и рукометаши ове школе, премда је ово једна од ријетких школа која још нема гимнастичке сале.

Припремају се за планирану сарадњу са НВО „Jеж” из Подгорице у вези са едукацијом ученика о проблемима наркоманије, узроцима, посљедицама.

У склопу активности из области културе Aмба

саде Републике Пољске у Црној Гори, организовано је књижевно вече познатом пољском пјеснику и аутору прве Aнтологије савремене црногорске поезије на пољском језику, Гжегожу Латушинском, на којој су осим аутора, његовог издавача говорили Слободан Вукановић и Сретен Вујовић.

Школа има добру сарадњу и са локалним институцијама па је поводом Mеђународног дана ђечје књиге, 3. априла, у Aмеричкој читаоници на Цетињу (Americаn Reаding Room), приређен пригодан програм у којем су учествовали чланови литерарнорецитаторских секција млађих и старијих разреда, као и музички таленти школе. У све су били укључени и млади новинари, који иначе прате значајнија дешавања у граду, док су програм водили чланови драмске секције школе. У америчкој читаоници је покренут и пројекат ђачког предузетништва, а се

минар на исту тему за наставнике у просторијама школе организовао је Завод за школство.

На Данима камелије у Столиву, ученици ове школе су се достојно представили, како литерарним, тако и ликовним радовима.

На државном такмичењу „First Lego Legue Montenegro” ученици ове школе су освојили прво мјесто за пројекат и друго мјесто у категорији „Robot Gаme”. У школи је уприличена презентација награђених рјешења која су урађена од лего коцкица уз коришћење робота. Oвдје је ријеч о коцкама за узраст од девет до 16 година, које је ученицима поклонила градска управа.

Oва школа својим преданим радом и резултатима већ дуже скреће пажњу шире друштвене заједнице, од које се очекује „повратни сигнал” у смислу побољшања услова боравка и рада.

Новинарска секција

Активности у ОШ „Ловћенски партизански одред”, Цетиње

ВРИЈЕДНИ И КРЕАТИВНИИ ове школске године ученици нижу бројне активности не само у школи већ и на општинском и државном нивоу

44

APRIL 2014

BROJ

24


ИСТОРИЈСКИКАЛЕНДАР ЦРНЕ ГОРЕ

2. април 1974.

ОСНОВАН УНИВЕРЗИТЕТ ЦРНЕ ГОРЕПредставници три факултета (Економског, Техничког и Правног из Титограда, двије ви

ше школе (Педагошке академије из Никшића и Више поморске школе из Котора) и три самостална научна института (Историјског Пољопривредног и Института за биолошка и медицинска истраживања из Титограда) усвојили су самоуправни споразум о удруживању у Универзитет „Вељко Влаховић”. Од 1992. године та установа дјелује под називом Универзитет Црне Горе. Своје организационе јединице има у Подгорици” Никшићу, на Цетињу, Котору, Херцег Новом, Будви, Беранама, Бијелом Пољу и Бару, и у свом саставу има 16 факултета са великим бројем одсјека и смјерова, четири научна института и једну високу школу. Први ректор црногорског универзитета био је професор др Мирчета Ђуровић.

9. април 1403.

УМРО ЂУРАЂ II БАЛШИЋГосподар Зете, син Страцимира Балшића и унук Балше I, родоначелника друге црно

горске династије Балшића, који је 1360. године сасвим осамосталила Зету од немањићке превласти. Владао је Зетом од 1385, након погибије свог стрица Балше II. Био је заробљен од Турака (1392) и ослобођен када им је предао Скадар, Дриваст и Св. Срђ на Бојани, али их је убрзо и уступио Венецији. Оженио се Јеленом, ћерком српског кнеза Лазара која се 1411. године преудала за великог војводу Сандаља Хранића. Током његове владавине у Зети се јављај први Црнојевићи (Радич) који се сукобљавају са актуелном династијом око поćеда. Ђурађа II (умро је и сахрањен у Улцињу) наслиједио је његов седамнаестогодишњи син Балша III, који се под јаким утицајем мајке сасвим окренуо свом ујаку, српском деспоту.

21. април 1873.

„ГЛАС ЦРНОГОРЦА”Лист „Црногорац”, првијенац црногорског новинарства који је изашао 1871, појавио

се под измијењеним називом „Глас Црногорца”. Због антитурског и антиаустријског писања „Црногорац” је био забрањен на окупираној територији изгубивши могућност легалне пропаганде ослободилачких идеја у тим крајевима. „Глас Црногорца” је излазио до 1. oктобра 1877, када је због ратне ситуације прекинуто његово штампање, да би се поново појавио 6. јануара 1879. и излазио до 20. децембра 1915, тј. мјесец дана пред капитулацију Црне Горе у I свјетском рату. Обновила га је црногорска влада у егзилу, у Неју код Париза, 22. јануара 1917. Био је њен званични орган до 1922, када је угашен. Премда су такву улогу имали од настанка, листови су били отворени за све новинарске жанрове из домена културе, економије, просвјете, књижевности, науке… како за домаће тако и за многе стране ауторе. Током педесет година излажења, само су три њихова уредника била из уже Црне Горе, а остали из разних српских и хрватских подручја.

23. април 1855.

ЗАКОНИК КЊАЗА ДАНИЛАПознат и под именом Општи земаљски законик, потврђен је на црногорској скупштини

на Цетињу 6. маја. Био је нека врста првог устава Црне Горе, изграђујући је и учвршћујући као правну државу реда и сигурности, која се као таква признаје и поштује у међународној заједници. Имао је 95 чланова у које је, са изузетком шест чланова, укључен и Законик Петра I. Њиме су проглашене за светиње: „Част, имање, живот и слобода свијех грађана и једнакост пред судом“; њиме је захтијеван „мир и тишина спрем сусједа” и прописано укидање застарјелих обичаја. Приликом усвајања Законика, одредба о обавезном порезу наишла је на негодовање, али је књаз ставио до знања да „Црна Гора као и друге суверене државе мора имати новца да издржава своју власт без које нема живота и напретка”.

28. априла 1971.

ФОРМИРАЊЕ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТАЗаконом о оснивању Правног факултета у Титограду, који је усвојила Скупштина Цр

не Горе, означен је почетак консититуисања наставнонаучне и образовне установе у којој се организује и развија образовни и научни истраживачки рад у области правних и са њима повезаних друштвених наука. Послије Економског и Техничког, најстарији је црногорски факултет.

Настава је почела крајем октобра 1972, када је извршено и конституисање Факултета. Његови представници учествовали су са представницима других факултета, виших школа и института у стварању Универзитета Црне Горе.

Поводом обиљежавања Међународног дана особа са аутизмом – 2. априла, Ресурсни центар „1. јун” организовао је у подгоричкој Народној библиотеци „Радосав Љумовић” предавање с циљем да широј јавности, посебно васпитнообразовним установама, приближи природу овог проблема.

Обраћајући се присутнима, Драгана Дмитровић, директорица Библиотеке, подśетила је да је подгоричка ОШ „Штампар Макарије” прва васпитнообразовна установа која је почела примјену концепта инклузивног образовања у облику пилот пројекта.

„Успјешна реализација овог концета захтијева средства и уско стручан кадар. Такође, неопходно је формирати мобилне тимове стручних сарадника, али и стварати климу у којој ће ђеца бити поучена да поштују различитости. Уколико у томе успијемо, околина и свијет биће бољи и богатији. Добићемо сви, и ми који поштујемо различитости и они који су наизглед другачији. Оно што сигурно даје резултате јесу јасно дефинисани циљеви, као и индивидаулни планови, осмишљни у складу са ђететовим потребама. Дакле, веома је важно да задаци буду кратки, једноставни и прецизни, али и начин информисања вербалним или визуелним путем. Не смије се занемарити оćећај повјерења и сигурности у учитеља”, казала је између осталог, директорица Дмитровић.

И родитељи недовољно едуковани

Говорећи о овој теми из личног искуства, др Светлана Бојичић, мајка ђетета са аутизмом, указала је на пропуст у раду васпитнообразовних установа, тачније ђечјих вртића.

„Сматрам да одабир асистената представља веома важну ставку, односно њихова недовољна стручна оспособљеност. То би морала бити ауторитативна особа, а не само техничка помоћ ђетету приликом храњења или облачења. Такође, и сами родитељи су недовољно едуковани, те је

стога неопходно оформити адекватан центар за ову врсту патологије ђе би ђеца боравила, а родитељи добили неопходна упутства“, истакла је Бојичић.

Директор Ресурсног центра „1. јун” Жељко Дармановић објаснио је да је аутизам општи израз који се користи за описивање групе сложених развојних поремећаја који се обично јавља током прве три године живота. Према његовим ријечима, испољава се кроз проблеме у чулном опажању, говору, мишљењу и разумијевању социјалних ситуација.

„Дијагноза аутизма се поставља примјеном дијагностичких инструмената и протокола, као и на основу инерпретације опсервираног понашања. Уколико постоје проблеми у комуникацији, социјалним односима, понављање истих покрета и радњи, ријечи и интересовања, као и отпор према промјенама, онда се са сигурношћу може рећи да се ради о аутизму. Ипак, дијагноза није етикета, већ путоказ”, упозорава директор Дармановић.

Он је навео да манифестацијама којима се обиљежава Дан аутизма, Ресурсни центар жели да подстакне јавност да ђеца и одрасли са аутизмом имају иста људска права и слободе као и сви други грађани.

„Обезбјеђивање пуног поштовања њихових права на једнакој основи, као и за друге грађане одговорност је, не само Владе, већ и сваког члана друштва”, појаснио је он.

Адекватно одговорити на потребе ђеце

На округлом столу у Ресурсном центру „1. јун”, Бенџамин Перкс, шеф представништва УНИЦЕФа за Црну Гору, оцијенио је да није питање да ли особе са аутизмом могу да се уклопе у друштво, већ да ли друштво може да адекватно одговори на њихове потребе.

„Сваки ниво друштва, не само образовање и здравство, већ сваки аспект друштва треба да постану инклузив

Обиљежен Међународни дан аутизма – 2. април

ДИЈАГНОЗА НИЈЕ ЕТИКЕТА ВЕЋ ПУТОКАЗПоводом обиљежавња међународног дана аутизма у Подгорици организован тродневни програм: предавање о овој теми у Народној библиотеци „Радосав Љумовић”, округли сто у Ресурсном центру „1. јун”, као и дружење на Тргу републике под мотом „Можемо бити пријатељи”

ни како би омогућили пуно поштовање људских права и достојанствен живот особама са аутизмом и њиховим породицама. Свако дијете са аути

змом може да учи и треба да добије шансу да кроз систем инклузивног образовања развије свој пуни потенцијал”, истакао је Перкс.

Помоћница министра просвјете Весна Вучуровић казала је да свака образовна установа у Црној Гори развија инклузивно образовање по мјери сваког ђетета.

„То радимо уз помоћ УНИЦЕФа и других партнера који нам свесрдно помажу да Црна Гора изгради систем који ће свако дијете уважити у складу са својим очуваним способностима, развити код њега све његове креативне способности и оспособити га за нормалан живот”, додала је Вучуровићева. О. Ђ. – Ш. Б.

■ МОЖЕМО БИТИ ПРИЈАТЕЉИ: Манифестација на Тргу републике у Подгорици

ЋУТАЊЕМ СЕ НЕ ШАЉЕ ПОРУКАДан особа са аутизмом обиљежен је такође дружењем

под слоганом „Можемо бити пријатељи” на главном градском тргу у Подгорици. Родитељи који су присуствовали тој манифестацији сагласни су да немају на кога да се ослоне, те да проблем представља недостатак кадра. Мајка ђетета са аутизмом Милица Миличић замјерила је што су само четири мајке дошле на Трг поводом Дана аутизма. Она сматра да не могу послати никакву поруку уколико родитељи ћуте.

1

ZA NASTAVUGodina XXI ////////////////////////////////// APRIL 2014 \\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\ Broj 154

1. LESEVERSTEHEN

1.1. Lies den Text und wähle die richtige Antwort aus. Es gibt nur eine richtige Lösung.Nur noch ein bisschen, dann ist das Schuljahr vorbei. Endlich nichts tun! Oder doch? Leonardo aus Brasilien ist in den Sommerferien nach Deutschland gereist, um in einem Sprachcamp sein Deutsch zu verbessern.Leonardo: Ich lerne gerne Sprachen, und Deutsch ist eine besonders schöne. In Brasilien ist es nicht so einfach, mit Leuten zu sprechen. Deshalb habe ich letztes Jahr im Juli den Ferienkurs gemacht. Ich war drei Wochen in Gebesee. Das ist ein kleiner Ort in der Nähe von Erfurt. Morgens hatten wir von neun bis mittags Unterricht. Wir waren eine kleine Klasse mit Jugendlichen aus der ganzen Welt. Im Unterricht haben wir natürlich Deutsch gesprochen. Am Anfang war die Sprache schwer. Mit der Zeit hatte ich aber keine Angst mehr, zu sprechen. Es hat keine Probleme gegeben.Nachmittags haben wir oft Ausflüge gemacht: nach Weimar, Buchenwald, Leipzig und Erfurt. Auf der berühmten Wartburg waren wir auch. Wenn wir nicht weggefahren sind, haben wir Projekte gemacht, zum Beispiel Fotografie. In der Freizeit haben wir Englisch gesprochen, weil noch nicht alle so viel Deutsch konnten.Wir haben nicht in Gastfamilien, sondern in einem Schloss gewohnt. Das war sehr schön. In meinem Zimmer war noch ein Junge aus Estland. In Brasilien habe ich keine Freunde aus anderen Ländern. Diese Erfahrung habe ich erst in Gebesee gemacht: Alle waren sehr nett und die Partys waren gut.Manchen aus dem Kurs schreibe ich heute noch auf Facebook. Anderen schicke ich Briefe – auch auf Deutsch. Das gute daran ist: Man kann sehen, was man geschrieben hat. Weit weg von seinen Eltern zu sein, ist eine interessante Erfahrung. Das war super. Wirklich!

1. Ist das Schuljahr schon fertig? A. Ja B. Nein C. Das steht nicht im Text

2. Woher waren die anderen in Leonardos Klasse? A. Nur aus Brasilien B. Nur aus Deutschland C. Aus vielen Ländern

3. Was haben sie im Camp nachmittags gemacht? A. Ausflüge B. Projekte C. Beides

Ergänze die Lücken im folgenden Satz: In der Freizeit haben sie 4. __________ gesprochen und im Unterrichthaben sie 5. __________ gesprochen.

6. Hat Leonardo Freunde aus anderen Ländern in Brasilien? A. Ja B. Nein

7. Ist Leonardo noch in Kontakt mit seinen Freunden aus dem Camp?

A. Ja B. Nein

8. „Leonardo schreibt seinen Freunden aus dem Camp nur Briefe.” Dieser Satz ist A. falsch B. richtig

1.2. Lies den Text und entscheide, ob die folgenden Sätze richtig oder falsch sind. Singen im JugendchorEs gibt sie überall in Deutschland, Österreich und in der Schweiz. Bei vielen Jugendchören muss man vorher eine Prüfung machen und zeigen, dass man singen kann. Manche Chöre sind nähmlich ziemlich professionell und geben oft Konzerte, auch im Ausland. So wie der Landesjugendchor Sachsen.Paul Kmetsch (18) aus Räckelwitz (Sachsen)Ich singe, seit ich 14 Jahre alt bin. Aber Musik mache ich schon länger: Seit rund elf Jahren spiele ich Klavier. Singen im Landesjugendchor Sachsen, das bedeutet für mich: Ich kann Musik ganz intensiv erleben – viel intensiver, als wenn ich nur zuhöre. Ich finde auch, man kann Emotionen beim Singen viel besser zeigen.Die Leute im Chor mag ich sehr. Wir machen nicht nur zusammen Musik, wir sind auch Freunde und besuchen uns in der Freizeit. Achtmal im Jahr proben wir ein ganzes Wochenende. Einmal haben wir bis nachts gesungen. Das kostet viel Energie, aber es macht extrem großen Spaß. Manchmal gehen wir mit dem Chor auch auf Konzertreisen.Um im Landesjugendchor singen zu dürfen, muss man eine Prüfung machen. Die war für mich aber nicht schwer. Außerdem singe ich Tenor. Davon gibt es nicht so viele. Unser Repertoire im Landesjugendchor ist ziemlich groß: Wir singen die alten Klassiker, aber auch modernes. Singen bedeutet für mich Tradition, weil mein Vater Tuba studiert hat und auch heute viel Musik macht. Außerdem bin ich weniger schüchtern geworden, seit ich im Chor singe.

RICHTIG FALSCH1. Der Chor aus Sachsen gibt sehr selten Konzerte im Ausland. 2. Paul macht Musik, seit er 14 Jahre alt ist. 3. Paul trifft seine Freunde aus dem Chor nicht nur bei der Probe. 4. Für Paul ist es sehr langweilig, wenn er nachts singen muss. 5. Die Prüfung war für Paul nicht so kompliziert. 6. Im Chor singen sie nur klassische Lieder. 7. Pauls Vater ist Musiker von Beruf.

2. WORTSCHATZ UND GRAMMATIK

2.1. Lies den folgenden Text und setze in jede Lücke (1–5) das richtige Wort (A, B oder C) ein. Siehe Beispiel 0.

Die internationalen Fans mussten lange warten: Mehr als zehn Jahre war die Metal-Band Rammstein nicht mehr in 0. den USA und in vielen anderen Ländern. Aber 1. _________ Dezember konnte das Publikum im Madison Square Garden in New York wieder jubeln. 20000 Fans 2. _________ in der Arena bei der gigantischen Show dabei. Alle Tickets für das Livekonzert waren nach circa 30 Minuten verkauft. Rammstein arbeitet für die Show mit einem Lichtarchitekten zusammen. Die Fans finden es toll, dass die Band deutsche 3. _________ spielt. Die meisten Menschen im Publikum singen jeden Song mit. Zum ersten Mal war die Band jetzt auch in Südafrika. Auch wenn die meisten Fans jetzt wieder lange 4. _________ das nächste

IZBOR ZADATAKA S EKSTERNE PROVJERE ZNANJA NA KRAJU TREĆEG CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE (2013)

NJEMAČKI JEZIK

2

Rammstein-Konzert warten müssen, hoffen viele auf ein neues Album. Denn das 5. _________ Studioalbum Liebe ist für alle da ist vom Oktober 2009.

0. A dir B der C den1. A em B im C in2. A waren B werden C haben3. A Texte B Songs C Konzert4. A an B bei C auf5. A letztes B letzten C letzte

2.2. Ergänze den Text.

Ich 1._________ jeden Tag sehr früh auf. Ich frühstücke normalerwe-ise 2. _________ acht Uhr. Dann gehe ich in die Schule. In der Schule bleibe ich 3._________ 16 Uhr. Am Nachmittag mache ich meine Ha-usaufgaben und 4._________ ein bisschen fern. Dann 5._________ ich mit meinen Freunden Fußball. Am Abend lese ich ein Buch und dann gehe ich schlafen.

2.3. Der folgende Text hat fünf Lücken. Finde für jede Lücke das passende Wort und schreib es hinein. Es gibt ein paar Wörter zu viel.

Buch Welt Roman Schwestern Jahren Namen JungenDie Magie von Harry Potter

Den siebten und letzten 1. _________ mit dem populären Zau-berschüler Harry Potter gibt es schon seit 2007. Den ersten Teil von Harry Potter und die Heiligtümer des Todes gibt es auch schon als Kinofilm. Das ist für die drei 2. _________ Sarah, Saskia und Sally aus Berlin aber kein Grund, Harry Potter zu vergessen. Sie sind die Gründerinnen des inoffiziellen Harry-Potter-Fanclubs. Seit zehn 3. _________ gibt es diesen Klub im Internet. Der Klub ist auch eine mehrsprachige virtuelle Zauberschule mit circa 100 000 Mitglie-dern auf der ganzen 4. _________ Zurzeit arbeiten die Schwes-tern an einem ganz speziellen Projekt: Im Sommer wollen sie ei-nen inoffiziellen achten Roman mit dem 5. _________ Albus pu-blizieren. Wahrscheinlich können aber nur Klubmitglieder dieses Buch lesen, und das nur im Internet. Denn auch ein Zauberklub muss respektieren, dass nicht jeder ein Harry-Potter-Buch publi-zieren darf.

3. SCHRIFTLICHER AUSDRUCK

Schreib eine E-Mail an Stefan.Lade ihn zu einem Konzert ein.Sag ihm• wer in diesem Konzert singt,• wann und wo ihr euch trefft,• wer noch mitkommt und wie viel die Eintrittskarte kostet.

Schreibe 40–60 Wörter und vergiss dabei die Grüßformen nicht.____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

PROSTOR ZA RAD____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ISTORIJAU sljedećim zadacima zaokružite slovo ispred tačnog odgovora.

1. Sofokle je bio grčki: A. filozofB. istoričarC. pisacD. vajar

2. Koji rimski car je umjesto principata u carstvu uveo dominat?A. Dioklecijan B. Konstantin C. TrajanD. Vespazijan

3. Vizantija je bila na vrhuncu moći za vrijeme cara: A. FokeB. JustinijanaC. JustinaD. Manojla

4. Stefana Nemanjića su savremenici i potomci nazivali Prvovjenča-ni, zašto?A. Zato što se prvi od Srba vjenčao vizantijskom princezomB. Zato što se prvi od Srba vjenčao u crkviC. Zato što se prvi od Srba krunisao kraljevskom krunomD. Zato što se prvi od Srba krunisao carskom krunom

5. Kakvo je udruženje esnaf?A. stočara B. trgovaca C. zanatlijaD. zemljoradnika

6. Zadužbine pobožnih muslimana nazivaju se: A. spahiluciB. timariC. vakufiD. zijameti

7. Približavanje Srbije Rusiji u spoljnoj politici i potpisivanje trgo-vinskog sporazuma iz 1905. godine imalo je za posljedicu: A. aneksiju Bosne i HercegovineB. Carinski ratC. Mladotursku revoluciju

8. Pronađi i zaokruži jedan događaj koji se nije dogodio u Prvom svjetskom ratu:A. Britanci konstruisali prvi tenkB. Bitka za VerdenC. Iskrcavanje u NormandijiD. Oktobarska revolucija

9. Perestrojku i Glasnost u SSSR-u uvodi: A. Gorbačov C. JelcinB. Gromikov D. Putin

10. Prvi predsjednik vlade Crne Gore poslije Drugog svjetskog rata bio je: A. Milovan Đilas B. Veselin ĐuranovićC. Blažo Jovanović D. Petar Komnenić

U sljedećim zadacima svakom pojmu u lijevoj koloni možete pridru-žiti samo jedan pojam iz desne kolone. Na linijama treba uz broj koji označava pojam u lijevoj koloni upisati slovo tačnog odgovora iz de-sne kolone. Pazite, jedan odgovor na desnoj strani je višak!

3

11. Stanovnici Starog istoka koristili su različita pisma. Poveži pisma sa državama njihovog nastanka.1. fonetsko, 22 glasa A. Egipat2. hijeroglifi B. Fenikija3. klinasto C. Persija D. Sumer u Mesopotamiji1. _______2. _______3. _______

12. Poveži vladare Duklje sa pojmovima ili događajima: 1. Petar A. Barska nadbiskupija2. Vladimir B. Bitka kod Bara3. Vojislav C. krunisan za kralja4. Mihailo D. olovni pečat5. Bodin E. oženio Kosaru F. posljednji vladar1. _______2. _______3. _______4. _______5. _______

13. Poveži ličnosti i događaje.1. Bartolomeo Dijaz A. doplovio do Rta dobre nade 2. Fernando Magelan B. oplovio afrički kontinent3. Kristifor Kolumbo C. otkrio Australiju4. Vasko de Gama D. otkrio Ameriku E. prvi oplovio Zemlju1. _______2. _______3. _______4. _______

14. Poveži frontove sa bitkama u Drugom svjetskom ratu: FRONTOVI BITKE1. Istočni A. Za Britaniju2. Pacifi čki B. Kod El Alamejna3. Sjevernoafrički C. Kod Kurska4. Zapadni D. Kod Midveja E. Kod Verdena1. _______2. _______3. _______4. _______

Pažljivo pročitajte navedene tvrdnje i odredite da li su tačne (T) ili ni-jesu (N). Zaokruži (T) ako misliš da je tvrdnja tačna, odnosno (N) ako misliš da je tvrdnja netačna.

15. Navedene su tvrdnje iz stare Grčke.A. Gradovi države kod Starih Grka su polisi T N B. Stanovnici Krita izgradili su mikensku kulturu T N C. Ilijadu i Odiseju spjevao je slijepi pjesnik Ahil T N D. Stari Grci su naseljavali jug Pirinejskog poluostrva T N

16. Odgovori sa T ili N.A. Prva industrijska revolucija je počela u Engleskoj T N B. Parnu mašinu pronašao je Stivenson T N C. Parnu lokomotivu je konstruisao Džems Vat T N D. Čartizam je pokret radnika za prava T N

17. Zaokruži T ako je tvrdnja tačna ili N ako je tvrdnja netačna.A. Kralj Aleksandar zaveo je šestojanuarsku diktaturu 1921. godine T N B. Puniša Račić ubio je u skupštini Stjepana Radića T N C. Banovina Hrvatska stvorena je 1929. godine T N D. Mehmed Spaho bio je vođa Jugoslovenske muslimanske organizacije T N

Pitanja otvorenog tipa.

18. Pažljivo pročitaj izvor i odgovori na pitanja!Veoma snažan požar, koji se poslije potresa svuda rasplamsao i, evo, da-nas već trinaesti dan još traje, dao je gradu posljednji udarac i progu-tao je na više mjesta ono što je preostalo. Osim državnog žita, carinar-nice, nije ostala ni jedna zgrada, jer su sve kuće, i javne i privatne, zatim dvor, crkve i samostani sasvim uništeni i razoreni od strašnog biča koji

im je poslao gospodin Bog. Sve je to opasano gradskim bedemima ko-ji su oštećeni samo malo s morske strane, a inače su se i oni, i bolja utvr-đenja, održali i očuvali.

Dopuni rečenice: Grad o kome se govori u ovom izvoru je _______________.Izvor opisuje požar koji je nastao kao posljedica _______1667. godine.

19. Dopuni rečenice: Prvu državnu ćiriličnu štampariju kod Južnih Slovena osnovao je _______________________.Prva knjiga štampana u ovoj štampariji je ____________________.

20. Dopuni rečenicu: Najveća ratna operacija crnogorske vojske u I svjetskom ratu bila je ___________________ bitka koja se odigrala ________ godine.

21. Dopuni rečenicu: Saveznici su u Drugom svjetskom ratu počeli da podržavaju parti-zanski pokret od __________________ konferencije, koja je održa-na _____ godine.

22. Pored godina upiši vijek kojem pripadaju: A. 473. godina ________________B. 1450 godina p. n. e. ________________C. 1011. godina ________________

23. Praistorija je veoma dug period u razvoju ljudskog društva. Prema materijalu od kojeg su ljudi pravili oruđa dijeli se na:

A. _____________________ B. _____________________

24. Navedi periode u razvoju rimske države: A. od 753. p. n. e. do 509. p. n. e. doba ______________________B. od 509. p. n. e. do 31. p. n. e. doba ______________________C. od 31. p. n. e. do 476. n. e. doba ______________________

25. Koje dvije obaveze – rente je imao zavisni seljak (kmet) u ranom feudalizmu.A. _____________________ B. _____________________

26. Navedi tri grupe Slovena: A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

27. Pored imena vladara napiši naziv države kojom je vladao.A. Abraham Linkoln ____________________________B. Napoleon III ____________________________C. Aleksandar I Romanov ____________________________

28. Navedi vladike iz dinastije Petrović koji su vladali Crnom Gorom prije Šćepana Malog.A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

29. Knjaz Nikola je 1879. ukinuo Senat i zaveo nove državne organe. Navedite ih.A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

30. Na karti Balkana nakon Berlinskog kongresa brojevima su ubelježene države i teritorije. Navedite nazive tih država i teritorije po rednom broju.

A. _____________B. _____________C. _____________D. _____________E. _____________12

5

4

3

4

GEOGRAFIJA

31. Ko su bile sukobljene strane u građanskom ratu u Rusiji?A. ____________________________B. ____________________________

32. Neposredni povod za izbijanje Prvog svjetskog rata bio je Sarajevski atentat.A. Ko je izvršio atentat? __________________________B. Na koga je izvršen atentat? __________________________

33. Navedi gdje su održane tri savezničke konferencije na vrhu u Drugom svjetskom ratu.A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

34. Poređaj događaje iz istorije Rima po hronološkom redu.A. početak carstvaB. punski ratoviC. početak republikeD. osvajanje Galije1. _________________2. _________________3. _________________4. _________________

35. Poređaj po hronološkom redu.A. Duklja postaje kraljevinaB. hidžraC. otkriće štamparijeD. pad Zapadnog rimskog carstvaE. rad Ćirila i MetodijaF. Srbija dobija autokefalnost crkve1. ____________________________2. ____________________________3. ____________________________4. ____________________________5. ____________________________6. ____________________________

36. Poređaj po hronološkom redu događaje vezane za Napoleona Bonapartu: A. Bitka kod AustrelicaB. Bitka kod VaterloaC. Krunisanje za caraD. Pohod na EgipatE. Pohod na Rusiju1. ____________________________2. ____________________________3. ____________________________4. ____________________________5. ____________________________

37. Poređaj hronološkim redom događaje: A. Prvi samit nesvrstanihB. Kubanska krizaC. Nastanak Nato savezaD. Osnivanje Ujedinjenih nacijaE. Korejski rat1. ____________________________2. ____________________________3. ____________________________4. ____________________________5. ____________________________

38. Događaje iz Drugog Svjetskog rata poređajte po hronološkom redu.A. bitka kod El AlamejnaB. iskrcavanje na NormandijuC. potpisivanje Trojnog paktaD. Staljingradska bitkaE. napad na Perl Harbur1. ____________________________2. ____________________________3. ____________________________4. ____________________________5. ____________________________

U sljedećim zadacima zaokružite slovo ispred tačnog odgovora.

1. Koja planeta Sunčevog sistema ima prsten?

A. VeneraB. MarsC. Saturn D. Jupiter

2. Zaokruži slovo ispod crteža koji tačno pokazuje rotaciju Zemlje.

A. B.

3. Prirodni priraštaj od 10‰ znači: A. da se broj stanovnika povećao za 10 osobaB. da se broj stanovnika povećao za 10 na 1000 stanovnikaC. da se rodilo 10 djece na 100 stanovnikaD. da se rodilo 10 djece na 1000 stanovnika

4. Indija je u prošlosti bila kolonija: A. Belgije C. FrancuskeB. Velike Britanije D. Holandije

5. To što se teritorija Japana nalazi u zoni „Vatreni prsten Pacifi ka” znači da: A. je izložena toplim klimatskim uticajima Pacifi kaB. pripada određenoj ostrvskoj skupini u Pacifi kuC. je u zoni jake tektonske i seizmičko-vulkanske aktivnostiD. u zoni izražene ciklonske aktivnosti, sa vjetrovima orkanske jačine

6. U državama koje su označene na karti Afrike crnom bojom, sta-novništvo čine pretežno:

A. ArapiB. Bantu crnci C. Pigmeji D. Sudanski crnci

5

7. Crna Gora je postala članica Ujedinjenih nacija 29. juna: A. 2000. B. 2003. C. 2006. D. 2009.

U sljedećim zadacima svakom pojmu u lijevoj koloni možete pri-družiti samo jedan pojam iz desne kolone. Na linijama treba uz broj koji označava pojam u lijevoj koloni upisati slovo tačnog od-govora iz desne kolone. Pazite, jedan odgovor na desnoj strani je višak!

8. Povežite pojmove.1. tombolo A. uski duboki morski zaliv strmih strana 2. žalo B. koralno ostrvo3. fjord C. šljunkovita, pjeskovita obala 4. atol D. oblik riječnoga ušća E. ostrvo spojeno s kopnom1. _______2. _______3. _______4. _______

9. Povežite slivove sa rijekama: 1. Sredozemni sliv A. Dunav2. Crnomorski sliv B. Temza3. Sliv sjevernog mora C. Pečora4. Sliv sjevernoledenog mora (okeana) D. Rona E. Ural1. _______2. _______3. _______4. _______

10. Povezati geografske pojmove sa regijama kojima pripadaju: 1. afrički tektonski rov A. zapadna Afrika2. basen Konga B. istočna Afrika3. Viktorijin vodopad C. južna Afrika4. rijeka Niger D. sjeverna Afrika E. centralna Afrika1. _______2. _______3. _______4. _______

11. Spojite gradove i manifestacije vezane za njih: 1. Zlatna pahulja A. Budva2. Grad teatar B. Podgorica3. Praznik mimoze C. Rožaje D. Herceg Novi1. _______2. _______3. _______

Pažljivo pročitajte navedene tvrdnje i odredite da li su tačne (T) ili ni-jesu (N). Zaokruži (T) ako misliš da je tvrdnja tačna, odnosno (N) ako misliš da je tvrdnja netačna.

12. Odgovoriti sa T ili N u odnosu na sljedeće tvrdnje: A. Slovenija je i primorska zemlja T NB. Najmanje razvijeni dio privrede je turistička privreda Slovenije T N C. Slovenija je članica EU i NATO-a T ND. U teritoriji Slovenije preovlađuje kamenita golet, bez vegetacije T N

13. Upisivanjem T ili N odrediti sta je tačno kod sljedećih tvrdnji za stanovništvo Azije: A. Trećina stanovništva Azije je nepismena. T NB. Najveći prirodni priraštaj je u Japanu i zemljama bivšeg SSSR-a. T N C. Stanovništvo Azije je najviše zaposleno u industriji. T N D. Većina stanovnistva živi u istočnoj, južnoj i jugoistočnoj Aziji. T N

14. Na karti ispod ubilježi kružićem (meridijani i paralele na karti su udaljeni jedni od drugih 10°): A. mjesto gdje se sjeku ekvator i grinički meridijan.B. mjesto na 30° JGŠ i 120° IGD.C. mjesto na 50° SGŠ i 60° ZGD.

15. Od navedenih geografskih pojmova objašnjenjima pridružiti odgovarajuća upisujući ih na linije:

1. Atlasi 2. Sahara 3. Madagaskar 4. Ruvenzori 5. Kalahari 6. Kilimandžaro 7. Kongo 8. Zambezi

A. Najveće ostrvo Afrike je ______________B. Prostire se od Atlanskog okeana do Crvenog mora ______________C. Vjenačne planine Afrike su ______________D. Viktorijin vodopad nalazi se na rijeci ______________

16. Granica između Evrope i Azije vezuje se za sljedeće geografske pojmove kojima upisivanjem brojeva od 1 do 6 na linije pored, treba dati pravilan redosljed idući od sjevera ka jugu:

____ Bosfor, Dardanele____ Crno more____ Kaspijsko more____ Kavkaz____ Ural, planina ____ Ural, rijeka

Pitanja otvorenog tipa.

17. Dopuni rečenicu: Mjesto u dubini gdje zemljotres nastaje je ______________________, dok je ___________________ mjesto na površini gdje se zemljotres najjače osjeti.

18. Dopuni rečenicu: Površina s koje sve rijeke teku prema jednome moru ili jezeru naziva se ______________________, a površina s kojega voda teče prema glavnoj rijeci s pritokama naziva se ______________________.

19. Dopuni rečenicu: Monsunska klima odlikuje se smjenom izrazito ________________ i ________________ perioda tokom godine.

20. Dopuni rečenicu: Debeli namet je jedini savremeni __________________ u Crnoj Gori i nalazi se na planini ____________________.

21. Dopuni rečenicu: Rijeka Zeta pravi široku aluvijalnu ravan, i to u gornjem toku kroz _______________________________ i u donjem toku kroz ______________________________.

22. Dopuni rečenicu: U vegetacionoj zoni listopadnih šuma na našim planinama, u nižim toplijim djelovima dominira __________________ šuma, a na višim hladnijim __________________ šuma.

23. Navedi tri površinska oblika krškog (kraškog) reljefa.A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

170 160 150 140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180 190

70

60

50

40

30

20

10

0

10

20

30

40

50

60

6

24. Na karti označi: Brojem 1 politički neutralnu državu u kojoj su četiri jezika službenaBrojem 2 sredozemnu državu jednu od osnivača Evropske zajednice 1957Brojem 3 evropsku državu sa najvećim brojem jezeraBrojem 4 evropsku državu čiji je glavni grad Kijev

25. Koje su vrste kretanja morske vode?A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

26. Navedi tri velike skupine naroda kojima pripadaju stanovnici Evrope.A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

27. Ostrvski dio Srednje Amerike čine tri ostrvske skupine: A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

28. Navedi tri od pet velikih jezera u Sjevernoj Americi na granici SAD i Kanade.

A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

29. Navedi reljefne cjeline obilježene na karti Južne Amerike.

A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________D. ____________________________

30. Sa porastom nadmorske visine mijenjaju se klimatski elementi tako što se: A. temperature vazduha ________________________B. količina padavina ________________________C. vazdušni pritisak ________________________

31. Navedi tri faktora koji određuju temperaturu vode Jadranskog mora: A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

32. Na konturnoj karti Crne Gore ucrtani su meridijani i paralele na svakih 20 .́ Orijentišući se prema tim linijama odredi:

Geografsku širinu i dužinu Kolašina ________________________.

7

33. Na slici je prikazano jedno naše ledničko jezero.

A. Koje je ovo jezero? ______________________B. Kakvo je ovo jezero po postanku? ______________________C. Na kojoj se planini nalazi? ______________________

34. Na linijma upišite nazive brojevim označenih rijeka:

1. ____________________________2. ____________________________3. ____________________________4. ____________________________

35. Pored rednih brojeva upiši nazive nacionalnih parkova sa karte:

1. ____________________________2. ____________________________3. ____________________________4. ____________________________5. ____________________________

36. U Crnoj Gori postoje tri pruge, ukupne dužine 250 km. To su: A. ____________________________B. ____________________________C. ____________________________

37. Kojoj opštini pripada obilježena teritorija na karti?

1 2

34

MATEMATIKAFORMULE

· Kvadrat zbira: ( )a b a ab b+ = + +2 2 22

· Kvadrat razlike: ( )a b a ab b− = − +2 2 22

· Razlika kvadrata: a b a b a b2 2− = + −( )( )

· Množenje stepena jednakih osnova: a a am n m n⋅ = +

· Dijeljenje stepena jednakih osnova: a a am n m n: = −

· Korijen proizvoda: ab a b= ⋅

· Korijen količnika: a b a b: :=

· Pitagorina teorema: c a b2 2 2= + (c – dužina hipotenuze, a i b – dužine kateta)

· Površina trougla: P ah bh cha b c= = =2 2 2

(a, b i c – dužine stranica, ha, hb i hc – dužine odgovarajućih visina)

· Površina i visina jednakostraničnog trougla: P a h a= =

2 3

4

3

2,

(a – dužina stranice)

· Površina paralelograma: P a h b ha b= ⋅ = ⋅ (a i b – dužine stranica, ha i hb – dužine visina)

· Površina romba: P d d=

⋅1 2

2 (d1 i d2 – dužine dijagonala)

· Površina trapeza: Pa b h=+

⋅2

(a i b – dužine osnovica, h – dužina visine)

· Obim kružnice: O r= 2 π , Površina kruga: P r= 2π (r – dužina poluprečnika)

· Površina kocke: P a= 6 2

(a – dužina ivice)

· Zapremina kocke: V a= 3

(a – dužina ivice)

8

Sva rješenja i uputstva za ocjenjivanje nalaze se na sajtu Ispitnog centra Crne Gore (www.iccg.co.me)

· Površina kvadra: P ab ac bc= + +2( ) (a, b i c – dužine ivica)

· Zapremina kvadra: V abc= (a, b i c – dužine ivica)

Oznake: B – površina baze, M – površina omotača i H – dužina visine

· Površina prizme: P B M= +2

· Zapremina prizme: V B H= ⋅

· Površina piramide: P B M= +

· Zapremina piramide: V B H= ⋅1

3· Površina valjka: P B M r r H= + = +2 2 π ( ) (r – dužina poluprečnika osnove)

· Zapremina valjka: V B H r H= ⋅ = 2π (r – dužina poluprečnika osnove)

· Površina kupe: P B M r r s= + = +π ( ) (r – dužina poluprečnika osnove i s – dužina izvodnice)

· Zapremina kupe: V B H r H= ⋅ =1

3

1

32π

(r – dužina poluprečnika osnove)

U sljedećim zadacima zaokružite slovo ispred tačnog odgovora.1. Kojim uređenim parom su predstavljene koordinate tačke M?

A. (−3, 2) B. (−2, 3) C. (2, −3) D. (3, −2)

2. Koju od datih cifara treba upisati na prazno mjesto tako da se dobije broj djeljiv sa 3?

784__6

A. 0 B. 1C. 2 D. 3

3. Koji je broj zapisan u obliku izraza 4 10 10 5 10 3 14 2⋅⋅ ++ ++ ⋅⋅ ++ ⋅⋅A. 4 053 C. 40153B. 4153 D. 41053

4. Na košarkaškoj utakmici Petar je iskoristio 6 od 8 slobodnih bacanja. Koliko je Petar bio uspješan izraženo u procentima?A. 25% C. 60%B. 40% D. 75%

5. U kom redu su brojevi poređani od najmanjeg do najvećeg?

A. − 38

−0 25, 1

2 0 625,

B. −0 25, −3

8

1

2

C. −3

8

D. −0 25,

6. Koji četvorougao ima samo jedan par paralelnih stranica?A. deltoid B. kvadratC. romb D. trapez

Zadatke koji slijede rješavajte postupno. Bodovi se dodjeljuju na osnovu tačne postavke, postupka rješavanja i rezultata koji slijedi iz korektnog rada.

7. Izračunati: a) − + − =15 20 6 b) 4480 35: = c)

2

3

4

5+ =

8. Izračunati: a) ( , ):100 0 4 10 2⋅ + = b) ( )5 5 2 =

9. Kutija je puna klikera. Ako se iz kutije uzima po 3 ili po 4 ili po 5 ili po 6 klikera, uvijek u kutiji ostane jedan kliker. Koliko klikera je bilo u kutiji ako se zna da ih je bilo više od 100 a manje od 150?Rješenje:

10. Vlažnost vazduha je mjerena u dva grada u 14 h tokom četiri da-na. Rezultati su prikazani dijagramom sa stupcima.

a) Kolika je bila vlažnost vazduha u gradu 2 trećeg dana?b) U kom gradu je izmjerena najmanja vlažnost i kog dana?c) Kog dana je bila najmanja razlika u rezultatima mjerenja

vlažnosti vazduha u ovim gradovima?

11. Riješiti nejednačinu 12 3 2 7−− ++ ≤≤( ) .xRješenje: ____________________________________________

12. Riješiti sistem linearnih jednačina.2 2 1x y− + = 5 2 0x y− − =Rješenje: ____________________________________________

13. Dokazati da normala na simetralu ugla odsijeca jednake duži na kracima tog ugla.Napomena: Nacrtati skicu koja odgovara tekstu zadatka.Rješenje: ____________________________________________

14. Merdevine dužine 10 m prislonjene su uz kuću kao na slici. Na ko-joj visini h vrh merdevina dodiruje kuću?

Rješenje: ____________________________________________

15. Površina osnove kupe je 81 π cm2. Izračunati površinu omotača kupe, ako je njena izvodnica jednaka prečniku osnove.Rješenje: ____________________________________________−0 25,

0 625,

1

20 625,

0 625,1

2−3

8

Documents

Dobitnica Državne nagrade „Oktoih” za 2013. godinu ... · U Zavodu za školstvo održan forum o udžbenicima u nastavi jezika i književnosti SNAŽNA PODRŠKA NASTAVNICIMA I