Dm-uputstvo Za Pisanje Rada-pzs u Poslovanju-2015-16

8/17/2019 Dm-uputstvo Za Pisanje Rada-pzs u Poslovanju-2015-16

1/25

Prof. dr Dejan MilenkovićSPECIJALISTIČKE STUDIJEBEO!ADSKA POLITE"#IKA

U$%&'&vo (a $i'anje (avr)no* rada na $red+e&% ,Pravo (a)&i&e -ivo&ne 'redine % $o'lovanj%

Poštovani studenti specijalističkih studija,

sa malim zakašnjenjem Vam šaljem detaljno uputstvo sa primerom kako treba da izgleda završnaverzija Vašeg rada kojeg ćete braniti u januarske ili narednim rokovima u okviru ovihspecijalističkih studija.

Rad treba da bude napisan u fontu Times New Roman, latinica naravno mo!e i na ćirilici ako"mate problem sa korišćenjem latiničnog pisma#. Pre naslova, % levo+ %*l% Vašeg rada,

navešćete Vaše i+e/ $re(i+e i 0roj indek'a bold, fond $%#.

&aslov rada, piše se u fontu $' naslov se piše malim slovima, osim početnog koje se piševelikim slovom#. Ceo rad +ora da 0%de na$i'an % $rored% ,'in*le(.

OBA1E2#O #AMESTITE I SET UP #A 1A3EM KOMPJUTE!U DA 1AM SAMKOMPJUTE! #E BI DA1AO !A2MAKE SA LI#E SPACI# 4/5 ILI MULTIPL6.777

Rad, sa sa!etkom apstraktom#, podnaslovima, abstraktom i literaturom eventualno, pravnim iinternet izvorima# &) *+) - PR)) $% stranica. / radu se +ora&e 'l%-i&i o0javljeni+&ek'&ovi+a/ 8lan9i+a i knji*a+a i mora da bude najmanje 0 zvaničnih izvora u literaturi kojinisu zakoni ni 1ebografija odnosno internet izvori#.

2dmah ispod naslova, pišete kratak sa!etak abstrakt# Vašeg rada. *a!etak treba da bude jedan pasus, ne mora da bude previše dugačak otprilike 344 karaktera#, *a!etak je ustvari kratak rezime Vašeg celog rada o čemu se radi u radu i najkraće koji su problemi 5 #EMOJTE BITIP!EDUI:.

Rad se mora sastojati iz podnaslova. Prvi je /V2, mo!ete ga naznačiti i kao 2P67" 2*VR7, ilimu u nastavku dodati npr. 2P67" 2*VR7 &- 8-67"7/ V2-, 2P67" 2*VR7 &- 8-67"7/9"V27&) *R)"&) / :R-;" 7)?&2@2:">" ili nešto slično, čime se uostalom Vaš rad bavi.

/ celom radu osim u za!etku# svaki pasus mora biti Auvučen( koristitete taster tab#*ledeće podnaslove označavate R)&"+ BR2>)V"+-. &aslov se piše 1ELIKIM SLO1IMA% fon&% 4;.

8-=@>/


2/25

@iteraturu u fus noti pravne izvore takoCe# navodite kao što je to u radu koji Vam u prilogudostavljen i navedeno. ;ont fus note je $4. / slučaju da fus nota prelazi jedan red, molim Vas, da bi redovi bili izjednačeni koristite sledeće praviloE =liknite levi taster na mišu, koristite funkciju paragraph, u funkciji paragraph, na destnoj strani rubrike special i bF. / rubrici special idite na

hanging, a bF 4,$0 posle fus note sa rednim brojem G hanging bF pomerite na 4,%H# i dobićeteredove u kojiima se prva slova prvog i drugog reda podudarajuD

#APOME#A < KAO I U !ADU I U =US #OTI kori'&i 'e i'klj%8ivo $rored SI#LE777

"sto uradite i sa @"7)R-7/R2+ " I)B2:R-;">2+. Pogledajte kako je u primeru rada kojiVam šaljem i uredite je po abecednom redu. / @"7)R-7/R", &-V2"7) PRV2 PR)8"+) P-"+) -/72R- sa zarezima izmeCu#.

-ko je reč o članku iz zbornika radova, navodite rad na sledeći načiE

-leksandar -leksandrić, APravo i zaštita voda(, uE Petar Perić, ur.# Zaštita voda, Beogradska politehnika, Beograd, %4$H, str. JJJJ

-ko je reč o članku iz časopisaE-leksandar -leksandrić, APravo i zaštita voda(, Pravni !ivot, br. 3K%4$%, str. JJJJJJJJJJ

-ko je reč o ud!beniku, knjizi ili monografiji-leksandar -leksadrić, Pravo i zaštita voda, *lu!beni glasnik, Beograd, %4$H, str.

-ko se pozivate u tekstu na pravne izvore zakone i dr# njih ćete izdvojiti posebno.

#akon navo>enja 'vako* konre&no* &ek'&a ili (akona ili ?e0


3/25

Doc. dr Dejan Milenković Fakultet političkih nauka,Univerzitet u Beogradu

Or*ani nadle-ni (a $rovo>enje i(0ora $oja+ i

o0li9i i(0orne ad+ini'&ra9ije%$rave: % Sr0iji

Sa-e&ak

/ svakoj zemlji zasnovanoj na demokratskom legitimitetu vlasti koja se Acrpi( naslobodnim i fer izborima, pojavljuje se posebna struktura organa nadle!ih zasprovoCenje izbora. 2ni se danas često odreCuju kao jedan od pojavnih oblikaAorgana četvrte vlasti(, a njihov broj, struktura, vrsta i nadle!nosti zavise odzakonodavstva do zakonodavstva. / *rbiji, organi nadle!ni za sprovoCenje izborasu brojni i zavise od unutrašnje teritorijalne organizacije *rbije i izbora koji se

raspisuju. 2vi organi se i kod nas i u svetu često nazivaju i Aizbornaadministracija(. Postavlja se pitanje da li je ovaj naziv opravdan i da li se mo!e ili bi ga trebalo koristiti. -ko se poCe od Afunkcija(, odnosno poslova i delatnostiorgana dr!avne uprave shodno pozitivno pravnim propisima u *rbiji, postaje jasnije da organi nadle!ni za sprovoCenje izbora obavljaju izvršne, stručne a često idruge poslove organa dr!avne uprave. / ovom kontekstu, sa stanovištafunkcionalnog pojma uprave u teorijskom smislu, pod kojim pod Aorganimauprave( podrazumevamo sve subjekte koje obavljaju upravne delatnosti, postojiopravdanje za korišćenja izraza Aizborna administracija( iako i ovaj pojam, kao i pojam javna uprava nisu pozitivnoLpravni pojmovi u Republici *rbiji.

Klj%8ne re8iE javna uprava, organi nadle!ni za sprovoCenje izbora, izbornaadministracija, izborna komisija, birački odbor, nadle!nosti,organizacija

U 1 O D

/ svakoj zemlji zasnovanoj na demokratskom legitimitetu vlasti koja se Acrpi( naslobodnim i fer izborima, pojavljuje se posebna struktura organa nadle!ih za sprovoCenje izbora. &jihov broj, krug poslova, način izbora i nadle!nosti često su u uporednoLpravnim sistemimaslični ili isti. 2rganizacini oblici ovih organa su najčešće izborna komisija centralna, federalna,lokalna# i birački odbori, a njihovo obrazovanje i rad često zavise i od toga za šta se izbori

sprovode npr. za poslanike centralnog, federalnog, kantonskog, lokalnog parlamenta, predsednika Republike, sprovoCenje referenduma i dr#.

/ *rbiji je organizaciona struktura organa nadle!nih za sprovoCenje izbora zato je veomaslo!ena, pa u tom kontekstu razlikujemo npr. Republičku izbornu komisiju, Pokrajinsku izbornukomisiju -P Vojvodine, izborne komisije, lokalne izborne komisije, biračke odbore... . &jihovodnos, i u svetu i u *rbiji, bar kada je reč o odnosima izmeCu različitih izbornih komisija nemora nu!no biti Ahijerarhijski(, mada u pojedinim slučajevima, takav odnos postoji ili mo!e


4/25

postati npr. u slučaju istovremenog raspisivanja izbora na različitim nivoima vlasti#. etaljno proučavanje organizacionih oblika organa nadle!nih za sprovoCenje izbora zato je nu!no i potrebno, a i značajno je za odreCivanje njihove Apravne prirode(.

2no što se na prvi pogled mo!e uočiti je da se i u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi oni

naizvaju Aizborna administracija( uprava#, ali se postavlja pitanje, zašto je to tako i kakva jenjihova suštinska veza sa klasičnim organima uprave koji se obrazuju, kao što se to često navodi,kao posebna organizaciona podstruktura organa izvršen vlasti.

"z izraza Aizborna administracija(, mo!e se pogrešno zaključiti da su organi nadle!ni zasprovoCenje izbora pod neposrednom kontrolom pravnom i političkom# Vlade, ali kada preispitujemo način njihovog nastanka i njihov odnos prema zakonodavnoj, izvršnoj i sudskojvlasti, dolazimo do zaključka da su oni najčešće nezavisni i samostalni dr!avni organi koji kaotakvi nikako nisu, niti mogu biti deo Aizvršne( vlasti, odnosno njene organizacione podrstrukture.

Primetno je da je ovakvih organa u različitim oblastima sve veći broj, te da se i u *rbiji

ali i u uporednom pravu nazivaju Aorganima četvrte vlasti(. +eCutim, pravna priroda takvihorgana mo!e biti veoma različita, usled čega njihovu klasifikaciju, i kod nas i u svetu izbegava iteorija i pozitivno pravo. * druge strane, sam izraz Aadministracija( koji se koristi kao Asinonim(za pojam uprava a pojam izborna administracija kao sinonim za organe nedle!ne za sprovoCenjeizbora# zahteva detaljno preispitivanje i pojma Auprava(, organizacionih oblika organa nadle!nihza sprovoCenje izbora u svetu i kod nas, a naročito njihovih nadle!nosti, kako bi smo dobiliodgovor na pitanje šta su to organi nadle!ni za sprovoCenje izbora, i zašto se za njih koristi izrazAizborna administracija(.

4. POJAM ,UP!A1A I UP!A1#AO!A#I2ACIJA

4.4. O$)&i o'vr& na $oja+ %$rava

Pojam Auprava(/ na kome se temelji upravno pravo i nauka o upravi je veoma slo!en."ako je u svakodnevnoj upotrebi i reklo bi se poznat , uprava je slo!ena pojava i odreCivanjenjenog pojma je komplikovana metodološka operacija.$ &ajpre, uprava je oduvek biladinamička pojava, koja ima politička, pravna, psihološka, sociološka, i druga obele!ja. * drugestrane, svaka epoha u razvoju dr!ave povlačila je sa sobom i drugu upravu. Pogrešno je da seorjentišemo ka nekom vanvremenskom, imaginarnom pojmu uprave koji bi va!io za sverazvojne epohe i sve tipove drava.%

Pa i u današnje doba, uprava nema svuda istu ulogu, u -merici na primer, ili negdedrugde. /prkos mnogim zajedničkim elementima kao što su organizaciona struktura, hijerarhija,specijalizacija, autoritet i druge, uprava na različite načine utiče na okolinu, i zavisna je od nje ./pravna mašinerija mo!e biti centralizovana ili decentralizovana, otvorena i zatvorena,

$ /porediE *tevan @ilić, Upravno pravo – upravno procesno pravo, Pravni fakultet /niverziteta u Beogradu, >P*lu!beni glasnik, Beograd, %44M. str. 33L3HN &ikola *tjepanović, Upravno pravo, opšti deo, Beograd, $GOM, str.$M.

% /porediE "vo =rbek, Upravno pravo FNRJ I , 8agreb, $G'4. str. $4.


5/25

kontrolisana od političkih partija u totalitarnoj dr!avi, a mo!e biti zavisna i pod uticaj moćnihklijentelskih grupa i industrijskih lobija.3

=oncept pravne dr!ave, prošao je kroz dve faze 5 prva, ranija, zasnovana je na shvatanjudr!ave kao monopola fizičke sile i prinude u društvu, i stavu da je svaki postupka vlasti

opravdan ukoliko je u skladu sa zakonom !legalan". *avremeni koncept pravne drave kaodrave #lagostanja $el%are &tate" , odnosno dr!ave koja se stara o dooroiti svoji! "ra#ana,opštem društvenom i ku$turnom napretku, razvoju proizvodnje i us$u"a i društvenom $a"ostanju

uopšte, temelji se na konceptu ljudskih prava i na stavu da nije dovoljno da postupak vlasti #ude legalan, već i legitiman , odnosno društveno opravdan.H

/očljivo je meCutim, da su se teorijska shvatanja koncepta pravne drave, naročitoreflektovla na upravu i teorijska shvatanja pojma uprave. /prava ima dva osnovna značenja.>edno se tiče odreCnog subjekta, organizacionog oblika, vršioca. rugo, naročitog rada, odnosnodelatnosti.

akle , Auprava( u odgovoru na pitanje Ako( !vrši", i Auprava( u odgovoru na pitanje 'šta( !se vrši". / prvom slučaju govorimo o organizacionom, subjektivnom ili strukturalnom, au drugom, o %unkcinalnom, objektivnom pojmu uprave. )eorijski pojam uprave u %unkcionalnom i organizacionom smislu u savremenom dobu, zavisi od teorijskog shvatanja pojma pravne drave.0

=ao i kod teorijskog pojma uprave, i kod pozitivno*pravnog pojma uprave moguće jeutvrditi pozitivno*pravni pojam uprave u %unkcionalnom i pozitivno*pravni pojam uprave uorganizacionom smislu. Pozitivno pravni pojam uprave zato u funkcionalnom i organizacionomsmislu, u najvećoj meri zavisi od vaećih izvora upravnog prava u *rbiji, a to su ustav, zakon, podzakonski akti i u veoma ograničenoj meri sudska prakasa.

4.;. U$ravna or*ani(a9ija % Sr0iji

Pozitivno pravni pojam uprave u organizacionom smislu nije se bitnije promenio u pozitivnom pravu *rbije u odnosu na ranije va!eće zakonodavstvo. 2n se svodi na pozitivnoL pravni pojam dravne uprave, u smislu posebne organizacione podstrukture organa uprave nacentralnom nivou vlasti, odnosno na pojam dravne uprave u organizacionom smislu#. 7ako se pojam uprave u srpskom pozitivnom pravu u organizacionom smislu#, odnosi na organizacioneoblike organa dr!avne uprave na centralnom nivou vlasti. &a ovaj način, u pozitivnom pravu*rbije, propušteno odreCivanje organizacionog pojma Ajavna uprava(, odnosno bli!e odreCenjesvih subjekata, koji na ovaj ili onaj način obavljaju Aposlove uprave( odnosno upravnedelatnosti.

8akonom o dr!avnoj upravi je utvrCeno da poslove dravne uprave obavljajuministarstva, te da se u sastavu ministarstva, radi obavljanja izvršnih odnosno inspekcijskih i sanjima povezanih stručnih poslova, mogu obrazovati organi uprave u sastavu minstarstva ako

3 /porediE >ong *. >ung, Pu$ic %dministration and Pro$em &o$vin" , aliformina, $GM', p. $0.H /porediE !on Rols, Teorija pravde, BeogradLPodgorica, $GGMN anilo Basta, iter +iler , Pravna dr'ava –

porek$o i udu(nost jedne ideje, Beograd, $GG$ i dr.0 /porediE 8oran 7omić , Upravno pravo, Upravna kontro$a uprave, Beograd, $GMG, str. $'.


6/25

njihova priroda ili obim zahtevaju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu.7akoCe, radi obavljanja odreCenih stručnih i drugih poslova dr!avne uprave mogu se obrazovati i pose#ne organizacije. 7o znači da se pod pozitivnoLpravnim pojmom uprave u *rbiji, podrazumevaju organi dr!avne uprave odnosnoE !+" ministarstva, !" organi uprave u sastavuministarstva i !-" pose#ne organizacije. +inistarstva i posebne organizacije se obrazuju

zakonom.'

+eCutim, poslove dravne uprave, obavljaju u odreCenoj meri i druge organizacione

podstrukutre u okviru centralnog nivoa vlasti npr. *lu!ba &arodne skupštine, slu!be Vlade, sudskauprava, posebni dr!avni kontrolni organi npr. Poverenik za informacije od javnog značaja i dr#, kaoi, u okviru svojih izvornih i prenetih nadle!nosti organizacione strukture ni!ih nivoa Avlasti( uRepublici *rbiji, odnosno teritorijalna autonomija !pokrajina" i jedinice lokalne samouprave.

*hodno /stavu Republike *rbije upravna javna ovlašćenja poslove uprave# moguobavljati i preduzeća, ustanove, druge organizacije i pojedinci, kada je to izričito odreCenozakonom. / okviru njih, naročito treba pomenuti javne slu#e i javne agencije, čiji je osnivač

dr!ava teritorijalna autonomija, jedinica lokalne samouprave#, ali koji kao takve, ne predstavljaju deo organizacione strukture vlasti , na bilo kom od njenih nivoa, mada su sa njimaneraskidivo povezani izmeCu ostalog, jer se oni pojavljuju i kao njihovi neposredni osnivači#.O

&apokon, dolazimo i do organa nadlenih za sprovoenje iz#ora. 2rgani nadle!ni zasprovoCenje izbora, često se nazivaju 'iz#orna administracija( uprava#. a li se onda, organinadle!ni za sprovoCenje izbora mogu smatrati organima upraveQ * obzirom da shodno pozitivnoL pravnom pojmu uprave kao Adr!avne uprave(, organi nadle!ni za sprovoCenje izbora nisu niministarstva, ni organi uprave u sastavu ni posebne organizacije, logičan je zaključak, da oni to,kako je definisan pozitivnoLpravni pojam dr!avne uprave, to nisu.

+eCutim, ako se poCe od šireg koncepta teorijskog pojma uprave u funkcionalnomsmislu, odnosno pojma Ajavne uprave(, da se pod Aupravom( podrazumevaju i svi drugi subjektikoji vrše poslove uprave, najpre moramo da preispitamo šta su poslovi, odnosno Adelatnosti(uprave u pozitivnoLpravnom smislu#, zatim, da utvrdimo šta su to organi nadle!ni zasprovoCenje izbora, i na kraju, da li poslovi tih organa Akorespondiraju( sa poslovima klasičnihorgana dr!avne uprave.

Poslovi dr!avne uprave su, u srpskom pozitivnom zakonodavstu odreCeni 8akonom odr!avnoj upravi. Prema ovom 8akonu, organi dr!avne upraveE učestvuju u o#likovanju politike/lade, pripremaju zakone, druge propise i opšta akta0 prate stanje u o#lastima iz svog delokruga0 izvršavaju zakone i druge propise i opšte akte 1arodne skupštine i /lade, odnosnoo#ez#euju njihovo izvršavanje, rešavaju u upravnim stvarima, donose pravilnike, nared#e i uputstva, kada je to izričito zakonom ili propisom /lade odreeno, vrše inspekcijski nadzor,staruje se o javnim slu#ama, podstiču i usmeravaju razvoj u o#lastima iz svog delokruga i o#avljaju stručne i druge poslove utvrene zakonom i drugim propisom .M 2ve poslove, organi

6 Uporedi: Zakon o državnoj upravi, „Službeni glasnik RS“, br. 79/2005, l. !. s". 2.7 Uporedi: Ustav Republike Srbije, „Sl. #lasnik RS“ br. 9$/06. l. !%7.M /porediE Zakon o dr'avnoj upravi, A*lu!beni glasnik R*(, br. OGK%440, čl. $%L%$.


7/25

uprave ostvaruju pre svega, aktima upraveE pravnim aktima opštim i pojedinačnimKupravnimaktima#, i materijalnim aktima uprave upravnim radnjama#.

2dgovor na pitanje da li organi nadle!ni za sprovoCenje izbora mo!emo tumačiti kaoorganima uprave u širem konceptu javne uprave u funkcionalnom smislu, odnosno da li ih

mo!emo nazvati Aizbornom administracijom( mo!emo dobiti tek nakon utvrCivanja njihoveAorganizacione strukture( i preispitivanja da li oni prete!nim# delom vrše poslove uprave,odnosno realizuju ih 'aktima uprave( u prethodno pomenutom kontekstu.

;. O!A#I #ADLE#I 2A SP!O1OE#JE I2BO!AI2BO!#A ADMI#IST!ACIJA: U POJEDI#IM

P!A1#IM SISTEMIMA

;.4. Sli8no'&i i ra(like or*ana nadle-niF (a '$rovo>enje i(0ora% %$oredni+ $ravni+ 'i'&e+i+a

Pod pojmom 'iz#orna administracija( u uporednom pravu se podrazumevaju organi nadleni za sprovoenje iz#ora i o#ez#eivanje zakonitosti iz#ornog procesa . 2blici izborneadministracije, odnosa organa koji čine izbornu administraciju, njihove nadle!nosti i kontrola pravnih akata i radnji zavise od različitih kriterijumaE broja izbornih jedinica u jednoj zemlji,teritorijalne organizacije, unutrašnjih procesa centralizacije i decentralizacije, odnosa saorganima dr!avne uprave i sudskom granom vlasti i drugih elemenata. =ljučno pitanje je da linadle!nosti ovih organa, imaju karakter poslova Auprave( u prethodno navedenom kontekstu i dali ih mo!emo smatrati tzv. 'iz#ornom upravom( !administracijom".

+eCutim, prethodno ćemo preispitati neke njihove osnovne karakteristike u pojedinimzemljama, odnosno njihovim pravnim sistemima.

/ nekim zemljama, izborni organi su stalna tela, kao što je to na primer slučaj u Maarskoj ili 2stoji to, uostalom proističe i iz preporuka relevantnih meCunarodnihorganizacija#, i onih, u kojima to nije slučaj npr. 3umunija#.G

2no što se na prvi pogled mo!e zapaziti jeste da organe nadle!ne za sprovoCenje izbora uvećem broju zemalja mo!emo podeliti na dve osnovne podgrupeE iz#orne komisije i #iračkeod#ore. *lovenija, Poljska, *lovačka, Rumunija, Bugarska, )stonija, +akedonija, ?rvatska,*rbija...#, mada oni ne moraju nu!no imati i ovaj naziv npr. u ?rvatskoj su to izborna povereništva kao naziv za izborne komisije#.+eCutim, od ovog pravila postoje izuzeci , kao što je to slučaj sa 4eškom u kojoj postoji čak $H organa koje bi mogli nazvati izbornim, i u kojoj pored izbornih komisija funkciju izbornih organa imaju i npr. +inistarstvo unutrašnjih poslova,*tatistički zavod


8/25

kome se izborni organi nazivaju Anezavisni organi vlasti( i čine ih izborni komiteti pet različitihvrsta# i izborne kancelarije, kao specifična mre!a lokalnih i oblasnih izbornih kancelarija, kojekontroliše ministarstvo unutrašnjim poslova.$4

6to se tiče odnosa izmeCu izbornih orana, u jednom broju zemalja, npr. )stonija#, je

Ahijerarhijski(, što znači da su članovi ni!ih izbornih organa du!ni da izvršavaju instrukcijeizbornih organa na višem nivou#, dok u drugima to nije slučaj. entralna izborna komisija, sdruge strane, najčešće jeste ta koja odlučuje po al#ama na rad ni!ih izbornih komisija, a ni!eizborne komisije na !albe i prigovore na rad biračkih odbora, tako da se u tom smislu, ovaAkontrola( mo!e smatrati Ahijerarhijskom(, a s obzirom da je reč o postupku po !albi, ona imakarakter instancione uprave pravne kontrole.

7akoCe, postoje različiti sistemi u pogledu donošenja odluke o iz#oru članova, naročitoAcentralne( izborne komisije, u smislu ko predla!e kandidate a ko ih imenuje npr. imenuje ih parlament a predla!e parlamentarni odbor skupštine, ili predla!e predsednik ili vlada a bira parlament, ili imenuje predsednik na predlog parlamenta ili predla!e ministar a imenuje vlada i

dr#. 8nači i ovde postoje različiti Amodaliteti(. &a primer, u 4eškoj , entralnu izbornu komisijuimenuje i opoziva Vlada, a +inistar unutrašnjih poslova je njen predsednik po polo!aju, a onistovremeno predla!e kandidate Vladi ukupno, sa predsednikom, entralnu izbornu komisijučini $$ članova#. / 5rvatskoj , predsednik, potpredsednici i članovi r!avnog izbornog povereništva Republike ?rvatske biraju se na način propisan 8akonom o r!avnom izbornom povjerenstvu Republike ?rvatske. Predseednik r!avnog izbornog poverenstva je predsednik Vrhovnog suda Republike ?rvatske. va potpredsednika bira opšta sednica Vrhovnog sudaRepublike ?rvatske iz reda sudija tog suda na predlog predsjednika Vrhovnog suda Republike?rvatske. ruga dva potpredsednika i članove r!avnog izbornog poverenstva bira ?rvatskisabor većinom glasova svih zastupnika, tako da jednog potpredsednika i dva člana bira na predlog većinske političke stranke, odnosno koalicije, a drugog potpredsednika i druga dva članana predlog opozicionih političkih stranaka ili koalicija u skladu sa stranačkim sastavom?rvatskog sabora ukupno, sa predsednikom, entralnu izbornu komisiju čini G članova#.$$

/ različitim sistemima oni imaju različitu Apravnu prirodu(. / ovanović, Izorni sistemi postkomunisti8ki! dr'ava, *lu!beni list *:, Beograd, %44H.!! Više podataka o izbornoj administracji


9/25

&adle!nosti organa za sprvoCenje izbora, u značajnoj meri zavise od toga da li je reč ocentralnoj izbornoj komisiji, izbornoj komisiji izbornih jedinica, ili biračkim odborima.$%

&ajčešće nadle!nosti centralne izborne komisije jesu daE$# obezbeCuje kontrolu nad sprovoCenjem izbornog zakonaN

%# utvrCuje izgled, obrazac i broj glasačkih listića i organizuje njihovo štampanjeN3# donosi rešenje o proglašavanju ili odbijanju izbornih listaNH# donosi uputstva, smernice i druga opšta pravna akta od značaja za sprovoCene izboraN0# proglašava konačne rezultate izbora i o tome sačinjava odgovarajući aktN'# odlučuje po !albama na postupanje ni!ih izbornih organaN

O# podnosi izveštaj za to nadle!nom dr!avnom organu i dr.

/ nastavku, sledi kraći pregled nadle!nosti centralnih izbornih komisija u pojedinimzemljama.

/ 6oljskoj , r!avna centralna# izborna komisijaE vrši nadzor nad sprovoCenjem

izbornog zakonaN kontroliše i a!urira birački spisak, po završetku izbora raspušta izbornekomisije i biračke odbore, propisuje izgled i obrazac glasačkog listića, rešava po !albama na radizbornih komisija izbornih jedinica, objavljuje rezultate glasanja i izbora a ima i mogućnost da predle!e amandmane na izborni zakon.

/ 4eškoj , r!avna izborna komisija, koordinira pripremu, organiazciju i tok izbora učeški parlamentN sačinjava protokol o rezultatima izbora za parlament i proglašava i objavljujekonačne rezultateN izdaje dozvolu za prisustvovanje drugih lica prebrojavanju glasova urejonskoj izbornoj komisiji i dr.

/ &lovačkoj, entralna izborna komisijaE pregleda liste kandidata i rešava o njihovojregistraciji ili odbijanju listeN nadgleda rad izbornih komisija na ni!im nivoimaN saopštavarezultata izbora, priprema zapisnik o izbornim rezutlatima, izdaje potvrdu o izboru poslanika,raspravlja o informacijama o podjednakoj vremenskoj zastupljenosti političkih stranaka usredstvima javnog informisanja i dr.

/ Maarskoj, &acionalni izborni komitet centralno izborno telo#E donosi smernice za jedinstveno tumačenje izbornog zakona i objavljuje ih u slu!benom glasiluN donosi rešenje oregistraciji ili odbijanju izbornih listaN odobrava tekst glasačkog listićaN odlučuje o !albama naodluke ni!estepenih izbornih organaN objavljuje konačne rezultate izboraN pokreće postupak prednadle!nim dr!avnim organima u slučaju ozbiljnog kršenja izbornog zakona i podnosi izveštaj osvom radu Parlemantu.

/ 3umuniji , entralna izborna komisijiaE nadgleda a!uriranje biračkih spiskovaN primenjuje izborne zakone i daje njihovo tumačenjeN rešava po !albama na rad iz vojenadle!nosti i po !albama na rad komisija izbornih jedinica kao drugostepeni organN verifikujerezultate glasanja i dr. / nadle!nosti rumunske entralne izborne komisije nije jedna od

$% /porediE +ilan >ovanović, Izorni sistemi postkomunisti8ki! dr'ava, *lu!beni list *:, Beograd, %44H.


10/25


11/25

principa postoji na primer u 6oljskoj , u kome članove biračkog odbora imenuju organi upraveopština 5 komiteti. >oš jedna karakteristika biračkih odbora jeste da ona nikada nisu stalna većad !oc telaE oni se po pravilu obrazuju neposredno pre izbora, a prestaju sa radom nakonzavršetka izbora.

Birački odbor po pravilu se obrazuje od predstavnika političkih stranaka koje suregistrovale kandidatsku listu i učestvuju na izborima npr.*lovačka# ali u nekim sistemima,sastav mo!e biti i Amešovit(, odnosno, članove biračkog odobora čine lica koja ne pripadaju ni jednoj političkoj stranci i predstavnici i političkih stranaka Rumunija#, ili predstavnici jedinicelokalne samouprave i predstavnici političkih stranaka )stonija#.

/ načelu, njihove nadle!nosti u vezi sa izborima u svakoj zemlji su veoma slične iliiste./ 6oljskoj , birački odbor je zadu!en za sprovoCenje izbora na biračkom mestu, kontrolu primene izbornog zakona za vreme glasanja, utvrCivanje rezultata glasanja i njihovo dostavljanjenadle!noj izbornoj komisiji. / Makedoniji , birački odbor rukovodi glasanjem na biračkommestuN obezbeCuje pravilnpost i tajnost glasanjaN obezbeCuje red i mir na glasačkom mestu i

utvrCuje rezultate glasanja. / 3umuniji , u nadle!nosti biračkog odbora jeE rukovoCenjeglasanjem i preduzimanje mera za očuvanje reda i mira u zgradi glasačkom mesta i oko njeNutvrCuje rezultate nglasanja na biračkom mestu, prima i vraća izborni materijal komisiji izborne jedinice i odlučuje o !albama iz njihove nadle!nosti a u &lovačkoj obezbeCuje regularan tok glasanja i odr!ava red na biračkom mestuN kompletira birački spisak, utvrCuje rezultate glasanja,i sačinjava zapisnik o radu biračkog odbora.

H. O!A#I #ADLE#I SA SP!O1OE#JEI2BO!A U S!BIJI

H.4. O$)&i o'vr&

2blici teritorijalne organizacije u Republici *rbiji značajnu utiču na organe nadle!ne zasprovoCenje izbora. Pored izbora za &arodnu skupštinu kao Acentralini( organ vlasti, neposredniizbori predviCeni su i za izbor Predsednika Republike, a organi nadle!ni za sprovoCenje izbora,sprovode i radnje koje se odnose na republički referendum Pored izbora poslanika za &arodnuskupštinu Republike *rbije, izbori se sprovode i za poslanike *kupštine -P Vojvodine, iodbornike skupština jedinice lokalne samouprave opštine i grada#. / tom kontekstu, strukturaorgana nadle!nih za sprovoCenje izbora i njihovi meCusobni odnosi su veoma sloeni , naročito usituacijama kada se istovremeno raspisuju izbori za Acentralni( i Ani!e( nivoe vlasti.

" broj izbornih jedinica u jednoj dr!avi je od značaja za formiranje organa nadle!nih zasprovoCenje izbora. 8a razliku od prethodno pomenutih dr!ava, u kojima po pravilu postoje višeizbornih jedinica za izbor poslanika u nacionalni parlament, srpski 7akon o iz#oru narodnih poslanika$0 za &arodnu skupštinu Republike *rbije# predviCa da je cela Republika *rbija jednaizborna jedinica. / tom smislu, organi za sprovoCenje izbora za narodne poslanike *kupštineRepublike *rbije su utvrCeni su ovim 8akonom, a to su 3epu#lička iz#orna komisija i #irački

!5 Zakon o izoru narodni! pos$anika A*l. glasnik R*,T br. 30K%444, 0OK%443 odluka /*R*, O%K%443 L dr. zakon,O0K%443 L ispr. dr. zakona, $MK%44H, $4$K%440 L dr. zakon i M0K%440 L dr. zakon#, *l. gasnik R* Abr. 3'K$$, čl. H.


12/25

od#ori . =ada je reč o Alokalnim( izborima za odbornike, 7akonom o lokalnim iz#orima$' zagradske i opštinske skupštine# utvrCuje da su organi za sprovoCenje izbora iz#orne komisije jedinica lokalne samouprave i #irački od#ori .

*pecifična situacije postoji u -P Vojvodina, koja predstavlja oblik teritorijalne

autonomije u *rbiji. Pitanje izbora za *kupštinu -P, pa samim tim i izbornih organa, utvrCeno jeodlukama *kupštine -P Vojvodina, odnosno 8dlukom o iz#oru poslanika u &kupštinu 9utonomne pokrajine /ojvodine, 8dlukom o iz#ornim jedinicama za iz#or poslanika uskupštinu 9utonomne pokrajine /ojvodine$O kao i odgovarajućim podzakonskim aktima kojiureCuju tehniku organizovanja i sprovoCenja izbora. 2vim odlukama, predviCeno je da su organinadle!ni za izbor poslanika u *kupštinu -PVE pokrajinska iz#orna komisija, iz#orne komisije i #irački od#ori.

H.;. Or*ani nadle-ni (a '$rovo>enje i(0ora (a $o'lanike#arodne 'k%$)&ine !e$%0like Sr0ije

2rgani nadle!ni za sprovoCenje izbora za narodne poslanike, su 3epu#lička iz#ornakomisija i #irački od#or . "sti organi, su shodno zakonu kojim se ureCuje izbor predsednikaRepublike, utvrCeni kao nadle!ni za sprovoCenje izbora za predsednika.$M Posredno ovi organimogu biti nadle!ni i za sprovoCenje republičkog referenduma.$G 8akonom o izboru narodnih poslanika je utvrCeno da su oni samostalni i nezavisni u radu, te da rade na osnovu zakona idrugih propisa donetih na osnovu zakona. 2ni odgovaraju organu koji ih je imenovao R"= 5 &arodnoj skupštini, a birački odbori R"=Lu#. *vi dr!avni organi imaju obavezu da pru!aju pomoć organima za sprovoCenje izbora i da im dostavljaju podatke potrebne za rad. 2rgani zasprovoCenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu. / proširenom sastavu, oni rade od dana utvrivanja proširenog sastava do završetka iz#ora. 2rgani za sprovodenje izboraodlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu. &ijedna političkastranka, stranačka koalicija ili druga politička organizacija ne mogu imati više od polovinečlanova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenje izbora.


13/25

H.;.4 !e$%0li8ka i(0orna ko+i'ija

3epu#lička iz#orna komisija ima karakter stalnog tela koje je nadle!no za sprovoCenjeizbora, ali i da raspravlja o drugim pitanjima koja su od značaja za izbore izmeCu dva izborna

ciklusa. &ju, u stalnom sastavu čine predsednik i šesnaest članova koje imenuje &arodnaskupština Republike *rbije na predlog poslaničkih grupa u &arodnoj skupštini Republike *rbije,a u proširenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. Prema tome, članoviR"=La kao organ nadle!an za sprovoCenje izbora, prvenstveno jestu Apartijski kadrovi(, jer članove, i u stalnom sastavu, Adelegiraju( političke stranke obrazovane u poslaničke grupe#.Republička izborna komisija ima sekretara koga imenuje &arodna skupština Republike *rbije izreda stručnih radnika svoje slu!be, koji učestvuje u radu komisije bez prava odlučivanja.Republička izborna komisija ima i jednog clana, predstavnika republičke organizacije nadle!neza poslove statistike, koji učestvuje u radu komisije bez prava odlučivanja. Predsednik, članoviRepubličke izborne komisije i njen sekretar imaju zamenike. Predsednik, članovi Republičkeizborne komisije i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravnici.


14/25

poslanika u *kupštinu -P.


15/25

/ pogledu izbora odbornika za skupštine jedinica lokalne samouprave, organi nadle!ni zasprovoCenje izbora su iz#orna komisija jedinice lok;lne s;moupr;ve u dUljem tekstuE izbornUkomisijU# i #ir;čki od#ori . 2rgUni zU sprovoCenje lokalnih izborU su sUmostUlni i nezUvisni urUdu i rUde nU osnovu zUkonU i propisU donetih nU osnovu zUkonU. 8U svoj rUd orgUni zUsprovoCenje lokalnih izborU odgovUrUju orgUnu koji ih je imenovUo skupštini jedinice lokalne

samouprave izborna komisija odnosno izbornoj komisiji 5 birački odbor#. *vi orgUni iorgUnizUcije du!ni su dU pru!Uju pomoć orgUnimU zU sprovoCenje izborU i dU dostUvljUju podUtkekoji su im potrebni zU rUd. %'

:z#orn; komisij; rUdi u st;lnom s;st;vu i nju čine imenov;ni čl;novi i u proširenoms;st;vu kada komisiju pored imenovanih čine i opunomoćeni čl;novi . "zbornU komisijU rUdi u proširenom sUstUvu od dUnU utvrCivUnjU tog sUstUvU do zUvršetkU izborU. &ijednU političkUstrUnkU ili strUnUčkU koUlicijU ne mo!e imUti više od polovine člUnovU u stUlnom sUstUvu orgUnUzU sprovoCenje izborU./ rešenju o imenovUnju predsednikU i člUnovU orgUnU zU sprovoCenjeizborU, pored ličnog imenU predsednikU, odnosno člUnU, morU biti nUvedenU njegovU političkU pripUdnost ili nUziv strUnke, odnosno strUnUčke koUlicije nU čiji predlog je imenovUn.

:z#ornu komisiju u st;lnom s;st;vu čine predsednik i nUjmUnje šest člUnovU kojeimenuje skupštinU jedinice lokUlne sUmouprUve, nU predlog od#orničkih grup; u skupštini jedinice lok;lne s;moupr;ve, srUzmeno broju odbornikU U u proširenom sUstUvu L i po jedUnopunomoćeni predstUvnik podnosilUcU izborne liste koji je predlo!io nUjmUnje dve trećinekUndidUtU od ukupnog brojU odbornikU koji se birU. Političke strUnke i koUlicije političkihstrUnUkU nUcionUlnih mUnjinU koje predlo!e nUjmUnje jednu trećinu kUndidUtU zU odbornike odukupnog brojU odbornikU koji se birU imUju prUvo nU svog predstUvnikU u proširenom sUstUvuopštinske izborne komisije. "zbornU komisijU imU sekretUrU kogU imenuje skupštinU jedinicelokUlne sUmouprUve. *ekretUr učestvuje u rUdu komisije bez prUvU odlučivUnjU. Predsednik,člUnovi izborne komisije u stUlnom i proširenom sUstUvu i njen sekretUr imUju zUmenike, a predsednik, zamenik predsednika, sekretar i zamenik sekretara moraju biti diplomirani pravnici.%O

Biračni od#or je drugi oragan za sprovoCenje lokalnih izbora. BirUčki odbor rUdi ustUlnom i proširenom sUstUvu. BirUčki odbor u stUlnom sUstUvu čine predsednik i nUjmUnje četiričlUnU. / pogledu utvrCivUnjU sUstUvU birUčkog odborU u proširenom sUstUvu, primenjuju seodredbe ovog zUkonU koje se odnose nU izbornu komisiju u proširenom sUstUvu. Predsednik ičlUnovi birUčkog odborU imUju zUmenike. BirUčki odbor imenuje se nUjkUsnije deset dUnU predUnU odreCenog zU odr!UvUnje izborU.%M

5. Me>%'o0ni odno'i or*ana nadle-niF (a '$rovo>enje i(0ora% 'l%8aj% i'&ovre+eno* ra'$i'ivanja i(0ora na 9en&ralno+nivo%/ nivo% AP 1ojvodine i jedini9e lokalne 'a+o%$rave

/ slučaju istovremenog raspisivanja izbora na sva tri nivoa vlasti, mo!e biti izmenjenastruktura organa nadle!nih za neposredno sprovoCenje izbora, što znači da se mo!e odstupiti od prethodno pomenute Astrukture( i izbora organa nadle!nih za sprovoCenje izbora. 7akav slučaj seupravu desio na prethodnim izborima koji su odr!ani $$. maja %44M. godine. o odstupanja%' /porediE Zakon o $oka$nim izorima, A*l. :lasnik R*(, br. $%GK4O, 3HK$4, čl. $$L$%.%O /porediE Zakon o $oka$nim izorima, A*l. :lasnik R*(, br. $%GK4O, 3HK$4, čl. $3L$H.%M /porediE Zakon o $oka$nim izorima, A*l. :lasnik R*(, br. $%GK4O, 3HK$4, čl. $'.


16/25

meCutim, mo!e doći samo na osnovu podzakonskih akata R"=La odluke, uputstva#, koja seodnosi na lokalnu samoupravu odnosno lokalne izbore, ali ne i na -P Vojvodinu, jer u slučajuistovremenog odr!avanja izbora za poslanike -P Vojvodina, relevantne podzakonske akte mo!edoneti samo Pokrajinska izborna komisija.

Republička izborna komisija je, na osnovu odredbe Zakona o izoru narodni! pos$anika, je najpre donela 8dluku o koordiniranom sprovoenju svih iz#ora raspisanih za ++. maj


17/25

sastav biračkog odbora i bli!e odreCuje brojne detalje koji su na opštini način odreCeni i prethodno pomenute u 2dluci.3$

/ kontekstu prehodno pomenute Akoordinacije(, treba pomenuti jednu odluku u jednouputstvo Pokrajinske izborne komisije. 8dlukom o poveravanju poslova opštinskoj, odnosno

gradskoj iz#ornoj komisiji za sprovoenje iz#ora zaiz#or poslanika u &kupštinu 9utonomne pokrajini /ojvodine u %44M. godine. &jom je predviCeno da poslove izborne komisije izborne jedinice zU izbor poslUnikU u *kupštinu -utonomne PokrUjine Vojvodine, obUvljU opštinskU,odnosno grUdskU izbornU komisijU obrUzovUnU zU sprovoCenje lokUlnih izborU. *edište izbornekomisije izborne jedinice je u sedištu opštinske, odnosno grUdske izborne komisije.3%

Uputstvom o sprovoenju 8dluke o iz#oru poslanika u &kupštinu 96/ , utvrCeno je daorgUni zU sprovoCenje izborU rUde u stUlnom i proširenom sUstUvu, u sklUdu sU 2dlukom.PokrUjinskU izbornU komisijU odnosno izborne komisije izbornih jedinicU mogu zU područjeizbornih jedinicU, odrediti jednog svog člUnU ili zUmenikU člUnU u dUljem tekstuE koordinUtor#,kogU će ovlUstiti dU u ime komisije obUvljU odreCene poslove u vezi sU orgUnizUcijom i pripremom izborU. -ko opštinskU odnosno grUdskU izbornU komisijU obrUzovUnU zU izbor odbornikU u skupštinu opštine odnosno grUdU, vrši poslove izborne komisije izborne jedinice zUizbor poslUnikU u *kupštinu, u prošireni sUstUv te komisije, ne mogu se imenovUti predstUvnici podnosilUcU potvrCenih i proglUšenih izbornih listU odnosno podnosiocU predlogU kUndidUtU, kojisu već imenovUli predstUvnike u prošireni sUstUv premU propisimU o lokUlnim izborimU.-ko birUčki odbor zU izbor odbornikU u skupštinu opštine odnosno grUdU vrši poslove birUčkogodborU zU izbor poslUnikU u *kupštinu, u prošireni sUstUv tog odborU, ne mogu se imenovUti predstUvnici podnosilUcU potvrCenih i proglUšenih izbornih listU odnosno podnosiocU predlogUkUndidUtU, koji su već imenovUli predstUvnike u prošireni sUstUv premU propisimU o lokUlnimizborimU.33

5. POSLO1I O!A#A 2A SP!O1OE#JEI2BO!A U S!BIJI

5.4. Po'lovi or*ana nadle-niF (a '$rovo>enje i(0ora(a $o'lanike #S!S i $red'ednika !e$%0like:

"z pomenutog opšteg ustavnog i zakonskog okvira koji se odnosi na dr!avnu upravu, kaoi pozitivnog zakonodavstva Republike *rbije i odluka *kupštine -P Vojvodine u oblasti koja seodnosi na izbore, kao i iz načina izbora ovih organa, u organizacionom smislu, organi nadle!ni zasprovoCenje izbora jesu nezavisni i samostalni organi , koji se ne bi mogli svrstati utradicionalnu organizacionu strukturu organa koje proističku iz klasičnog koncepta podele vlasti.

3$ Uputstvo za sprovo#enje Zakona o izoru narodni! pos$anika, A*l glasnik R*, broj %OK4M, čl. $4L%$.3% Pokrajinska izborna komisija, =d$uka o poveravanju pos$ova opštinskoj, odnosno "radskoj izornoj komisiji za

sprovo#enje izora zaizor pos$anika u &kupštinu %utonomne pokrajini


18/25

+eCutim, ako se sagledaju nadle!nosti ovih organa, oni poprimaju odlike organa organizacionihoblika# koji ubavljaju odreCene upravne delatnosti u skladu sa poslovima koje, u srpskom pravnom sistemu vrše obavljaju# organi dr!avne uprave.

7o se pre svega, odnosi na tzv. Aizvršne poslove( uprave, tačnije, izvršavanje zakona,

drugih propisa i opštih akata i tzv. 'druge stručne poslove( A2rgani dr!avne uprave izvršavajuzakone, druge propise i opšte akte &arodne skupštine i Vlade tako što donose propise, rešavajuu upravnim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje!izvršni poslovi". 8stali stručni poslovi .su poslovi organa dr!avne uprave kojima oni prikupljajui proučavaju podatke u oblastima iz svoga delokruga, sačinjavaju analize, izveštaje, informacije idruge materijale i vrše druge stručne poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svogdelokruga(3H

Prema 8akonu o izboru narodnih poslanika R"= obavlja sledeće posloveE$# stara se o zakonitom sprovodenju izboraN%# organizuje tehničku pripremu za izboreN

3# prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog zakona, naročito osprovodenju glasanja u inostranstvuNH# utvrCuje jedinstvene standarde za izborni materijalN0# propisuje obrasce i pravila za sprovodenje izbornih radnji propisanih ovim zakonomN'# propisuje vrstu spreja koji se koristi na biračkom mestuNO# odreCuje i oglašava u *lu!benom glasniku Republike *rbije broj i adresu biračkih

mesta, najkasnije %4 dana pre dana odredenog za odr!avanje izboraNM# obrazuje biračke odbore i imenuje predsednika i članove biračkih odboraN

G# utvrCuje broj glasačkih listića za biračka mesta, overava ih i zajedno sa overenimizvodom iz biračkog spiska, zapisnički, predaje biračkim odborimaN

$4# odreCuje izborne akte koji joj se dostavljajuN$$# utvrduje da li je izborna lista sastavljena i podneta u skladu sa ovim zakonom i

proglašavaN$%# donosi rešenje o proglašenju zbirne izborne listeN

$3# odreduje način čuvanja i rukovanja izbornim materijalom,$H# utvrCuje i objavljuje rezultate izbora,$0# utvrCuje broj mandata koji pripadaju svakoj izbornoj listiN$'# podnosi izveštaj &arodnoj skupštini Republike *rbije o sprovedenim izborimaN$O# dostavlja podatke organima nadle!nim za prikupljanje i obradu statistickih podatakaN$M# obavlja i druge poslove predvidene ovim zakonom.30

&avedeni poslovi Acentralne izborne komisije( 5 R"=La, kao što se mo!e zapaziti,Akorespondiraju( sa poslovima i nadle!nostima sličnih izbornih komisija u ranije pomenutimzemljama.

3H /porediE *tevan @ilić, Pos$ovi dr'avne uprave u zakonodavstvu i novom Ustavu Repu$ike &rije, 8bornik radovaE Razvoj pravno" sistema &rije i !amonizacija sa pravom .vropske unije pravni, ekonomski i sociološkiaspekti# Pravni fakultet /niverziteta u Beogradu, Beograd, %44G.

30 /porediE Zakon o izoru narodni! pos$anika A*l. glasnik R*(, br. 30K%444, 0OK%443 odluka /*R*, O%K%443 L dr.zakon, O0K%443 L ispr. dr. zakona, $MK%44H, $4$K%440 L dr. zakon i M0K%440 L dr. zakon#, *l. gasnik R* Abr. 3'K$$,čl. 3H.


19/25

&avedeni poslovi zatim su bli!e razraCeni ovim zakonom, ali i drugim zakonima npr.kada je reč o izboru za predsednika Republike u 7akonu o predsedniku 3epu#like", kao i 6oslovnikom 3epu#ličke iz#orne komisije.3' etaljan spisak ovlašćenja i obaveza R"=La kojespadaju u delokrug njenih poslova mo!e se pronaći i u "nformatoru o radu Republičke izbornekomisije.3O

5.;. Po'lovi !e$%0li8ke i(0orne ko+i'ije i 0ira8kiF od0orakao $o'lovi %$rave ad+ini'&ra9ije:

Brojni poslovi R"=La, imaju Akarakter prethodno pomenutih ,izvršnih poslova uprave.

*taranje o zakonitom sprovoCenju izbora, svakako mo!emo posmatrati kao posao R"=Lau okviru koga R"= donosi propise kao podzakonske akte npr. pravilnike, uputstva, odlukeopšteg karaktera#, upravne akte npr. rešenja# vrši instancioni upravni nadzor nad biračkimodborima#, preduzima upravne radnje npr. i ali pored pomenutih izvršnih vrši i stru8ne pos$ove, kao poslove uprave npr. što se smatra krugom poslova organa dr!avne uprave koje

organ dr!avne uprave donose na osnovu poverenog Anormativnog( ovlašćenja, kao što su to na primerE 8dluku o koordiniranom sprovoenju svih iz#ora raspisanih za ++. maj


20/25

svakog rešenja R"=La u vezi sa zaštitom biračkog prava mo!e se izjaviti al#a nadle!nom sudu, pri čemu se na postupak pred sudom, shodno primenjuju pravila zakona kojim se ureCuje upravnispor. " ovde imamo nekoliko značajnih odstupanjaE upravni spor prema uobičajnoj proceduri pokreće tu!bom a ne !albom# a nakon donete sudske odluke ne mogu izjaviti pravna sredstavakao što je to uobičjano u upravnom sporu što znači da odluka suda postaje konačna i izvršna

momentom donošenja#.3G

5.G. Po'lovi i(0orniF ko+i'ija i 0ira8kiF od0ora % AP 1ojvodina

i jedini9a+a lokalne 'a+o%$rave i $o'lovi %$ravead+ini'&ra9ije:

* druge strane, R"=, vršeći poslove iz svog delokruga preduzima i Amaterijalne akteuprave(, tačnije raznorodne radnje koje obuhvataju dokumentovanje, saopštavanje, primanjeizjava... . 7ako je na primer, prema izričitoj zakonskoj odredbi, R"= i birački odbor# du!an je dao#aveštava graCane biračkom pravu i načinu zaštite biračkog prava. *lično je predviCeno idrugom odredbom 8akona kojom je predviCeno, da od završetka glasanja do objavljivanja

rezultata izbora, Republička izborna komisija objavljuje preko sredstava o#aveštavanja privremene podatke o rezultatima izbora.H4 R"= pored obaveštavanja preduzima i različite radnje primanja izjava kao oblika 'upravnih radnji( npr. primanje prigovora, o kome je prethodno bilo reči#.

* druge strane, posao #iračkog od#ora, kao organa nadle!nog za sprovoCenje izbora, prema 8akonu o izboru narodnih poslanika je daE

$# neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestuN%# obezbeCuje pravilnost i tajnost glasanjaN3# utvrCuje rezultate glasanja na biračkom mestuNH# stara se o odr!avanju reda na biračkom mestu za vreme glasanjaN0# obavlja druge poslove odreCene ovim zakonom.H$

Bli!a pravila o radu biračkog odbora propisuje Republička izborna komisija.H%

;unkcije i poslovi biračkog odbora, korespondiraju sa sličnim telima koje postoje udrugim zemljama. &a ovom mestu, ukazujemo samo da birački odbor, obavlja čitav niz radnji,koje, same po sebi predstavljaju materijalne akte uprave odnosno upravne radnje, uključujući ilegitimisanje ili na primer, korišćenje specijalnog spreja u funkciju sprovoCenja izbora, iliodr!avanje reda na biračkom mestu za vreme glasanja većina od njih ima karakter tzv. 'prinudnih( upravnih radnji #, sačinjava zapisnik o rezultatima izbora na biračkom mestu uovom kontekstu zapisnik ima karakter javne isprave 5 kao jedne od upravnih radnji

3G /porediE Zakon o izoru narodni! pos$anika A*l. glasnik R*(, br. 30K%444, 0OK%443 odluka /*R*, O%K%443 L dr.

zakon, O0K%443 L ispr. dr. zakona, $MK%44H, $4$K%440 L dr. zakon i M0K%440 L dr. zakon#, A*l. gasnik R*( br. 3'K$$N Pos$ovnik Repu$i8ke izorne komisije, A*l. glasnik R*( br. %MK4M, čl. %%

H4 /porediE Zakon o izoru narodni! pos$anika A*l. glasnik R*(, br. 30K%444, 0OK%443 odluka /*R*, O%K%443 L dr.zakon, O0K%443 L ispr. dr. zakona, $MK%44H, $4$K%440 L dr. zakon i M0K%440 L dr. zakon#, A*l. gasnik R*( br. 3'K$$,čl. G3 i čl. M'.

H$ /porediE Zakon o izoru narodni! pos$anika A*l. glasnik R*(, br. 30K%444, 0OK%443 odluka /*R*, O%K%443 L dr.zakon, O0K%443 L ispr. dr. zakona, $MK%44H, $4$K%440 L dr. zakon i M0K%440 L dr. zakon#, A*l. gasnik R*( br. 3'K$$,čl. 3O.

H% /porediE Republička izborna komisija, Pravi$a o radu ira8ki! odora za koordinirano sprovo#enje svi! izoraraspisani! za ++2 maj 67742 "odine, od %H. 43. %44M. godine.


21/25

dokumentovanja# i dr. Birački odbor je znači A&eposredni izvršilac( odnosno Asprovodilac(zakona kojim se ureCuje oblast izbora, i kao takav, svakako da obavlja upravne, pre svega tzv.Aizvršne( poslove, ali i sa njima povezane stručne poslove što su Apostulati( rada organa uprave.

&a sličan način pokrajinskim propisima, i 7akonom o lokalnim iz#orima, utvrCeni su

poslovi komisija, odnosno od#ora nadlenih za sprovoenje pokrajinskih i lokalnih iz#ora.8ato ćemo na ovom mestu pomenuti samo njihove nadle!nosti, bez ula!enja u njihovoApreispitivanje( kakav je odnos njihovih poslova sa Aposlovima uprave(, jer su oni u velikoj merislični i indentični kao i prethodhodno pomenuti poslovi organa nadle!nih za sprovoCenje izboraza narodne poslanike u &*R* odnosno Predsednika Republike#.

&a Apokrajinskom nivou(, 6okrajinska iz#orna komisija seE $# stara o sprovoCenjuizbora u skladu sa odlukomN %# usklaCuje rad i vrši nadzor nad radom izbornih komisija uizbornim jedinicama i daje im upustva u pogledu sprovoCenja postupka izbora poslanika.3# propisuje obrasce od značaja za rad organa za sprovoCenje izbora, način dostavljanja podatakakomisiji i donosi akte za vršenje izbornih radnji propisanih odlukomN H#daje objašnjenja o

primeni odredaba odlukeN 0# propisuje način oglašavanja liste kandidata u izbornoj jedinici'# objavljuje ukupne rezultate izbora O# podnosi *kupštini izveštaje o sprovedenim izborimaM#vrši i druge poslove odreCene propisima.

:z#orna komisija iz#orne jedinice u 96/ seE $# stara o sprovoCenju izbora u izbornoj jediniciN %# odreCuje biračka mestaN 3# obrazuju biračke odbore i imenuju njihove članoveN H#utvrCuje da li su predlozi kandidata sačinjeni i podneti u skladu sa odlukom o izboru narodnih poslanikaN 0# /tvrCuje i oglašava listu kandidata za celu izbornu jedinicuN '# utvrCuje brojglasačkih listića za biračka mesta i zapisnički ih predaje biračkim odborima O# /tvrCujerezultate izbora i proglašava koji je kandidat izabran za poslanika u toj izbornoj jediniciN M#organizuje tehničke pripreme za izbor poslanike G# dostavlja podatke o izborima organimanadle!nim za prikupljanje podataka i $4# 2bavlja i druge poslove.

Birački od#ori , pri izboru za poslanike *kupštine -P Vojvodina, neposredno sprovodeglasanje na biračkom mestu, obezbeCuju tajnost glasanja, utvrCuju rezultate i staraju se oodr!avanju reda na biračkom mestu.

6oslovi organa nadlenih za sprovoenje lokalnih iz#ora/ Apodeljeni( su na posloveizborne komisije lokalne# i biračkog odbora.

:z#orna komisija gradska, opštinska#E $# stUrU se o zUkonitosti sprovoCenjU izborUodbornikUN %# odreCuje birUčkU mestU, pri čemu nUročito vodi rUčunU o rUvnomernojrUsporeCenosti birUčU nU birUčkim mestimU i o dostupnosti birUčkog mestU birUčimUN 3# odreCuje birUčke odbore i imenuje njihove člUnoveN H# dUje uputstvU birUčkim odborimU u pogledusprovoCenjU postupkU izborU odbornikUN 0# propisuje obrUsce i orgUnizuje tehničke pripreme zUsprovoCenje izborU zU odbornikeN '# utvrCuje dU li su izborne liste sUčinjene i podnete u sklUdusU propisimU o izboru odbornikUN O# proglUšUvU izborne listeN M# utvrCuje oblik i izgledglUsUčkih listićU, broj glUsUčkih listićU zU birUčkU mestU i zUpisnički ih predUje birUčkimodborimUN G# utvrCuje i objUvljuje ukupne rezultUte izborU odbornikUN $4# podnosi izveštUjskupštini jedinice lokUlne sUmouprUve o sprovedenim izborimU zU odbornikeN $$# dostUvljU


22/25

ministUrstvu nUdle!nom zU poslove lokUlne sUmouprUve i republičkom orgUnu nUdle!nom zU poslove stUtistike podUtke o sprovoCenju i rezultUtimU izborU zU odbornike, neposredno pozUvršetku izborUN $%# obUvljU i druge poslove odreCene propisimU o izboru odbornikU.

Bir;čki od#or neposredno sprovodi glUsUnje, obezbeCuje prUvilnost i tUjnost glUsUnjU,

utvrCuje rezultUte glUsUnjU nU birUčkom mestu i obUvljU druge poslove odreCene zUkonom.BirUčki odbor se stUrU o odr!UvUnju redU nU birUčkom mestu zU vreme glUsUnjU. Bli!U prUvilU orUdu birUčkog odborU odreCuje izbornU komisijU.

/ kontekstu Aupravnih poslova( Republičke izborne komisije i biračkih odbora o kojima je prethodbno bilo reči, i shodno činjenici da i organi nadle!ni za sprovoCenje izbora na teritoriji-P Vojvodina i izbora za opštinskeKgradske skupštine imaju slične nadle!nosti i ovlašćenja,logično je da jedan deo poslova uprave, o#avljaju i organi nadleni za sprovoenje iz#ora naniim nivoima vlasti .

2 A K Lj U Č A K

" u stranoj i u domaćoj literaturi, uobičajen naziv za organe nadle!ne za sprovoCenjeizbora je 'iz#orna administracija

/ organizacionom smislu, organi nadle!ni za sprovoCenje izbora nemaju mnogo veze saorganizacionim oblicima organa dr!avne uprave u *rbiji, u pozitivnoLpravnom kontekstu.ednostavno, njega srpsko pozitivno pravo 'ne prepoznaje( . /stavRepublike *rbije iako posredno širi krug subjekata koji obavljaju upravne delatnosti na brojneAentitete( kojima je povereno vršenje 'poslova uprave( ne utvrCuje zajednički, pozitivnoLpravniizraz za sve njene Avršioce(, iako bi to značajno doprinelo jasnijem prepoznavanju


23/25

organizacionih oblika Aorgana uprave( u širem značenju, i obezbedilo Afaktičko priznanje(iz#orne administracije, kao speci%ične vrste organa !tela", koja o#avljaju upravne delatnosti .

TFe 9o+$e&en& a%&Fori&ie' re'$on'i0le for &Fe 9ond%9& of ele9&ion' &er+ and &@$e' of

ele9&oral ad+ini'&ra&ion in Ser0iaS%++ar@

"n each countrF, based uponon a democratic legitimacF of the authoritF 1hich pumps throughfree and fair elections, a special structure of bodies competent to conduct the elections isappearing electoral bodies#. 7heF are no1 often defined as one of the forms of (the authoritF of fourth po1er, and their number, structure, nature and competences depend on different nationallegislations. "n *erbia, electoral bodies are numerous and depend on the internal territorialorganization of *erbia and on the elections 1hich are called for. "n *erbia, but 1orld1ide as 1ell,these bodies are often called the election administrationT. 7he Wuestion that appears is 1hether

this name is justified and 1hether it can or should be used. "f 1e start from the functions, i.e.from the 1ork and activities of the state administration bodies according the present legalframe1ork in *erbia, it becomes clearer that the electoral bodies are conducting the eecutive, professional and often the other activities of the state administration bodies. "n this contet, fromthe standpoint of the functional concept of the administration in a theoretical sense, 1hichconsiders the administrative bodies as all entities that perform administrative activities, there is justification for the use of the term the election administration, although this term, as 1ell asthe term public administration, is not positiveLlegal concepts in the Republic of *erbia.

Ke@?ord' public administration electoral bodies, election administration, electoralcommissions, competence, organization.

LITE!ATU!A

Basta, anilo, +iler , iter, Pravna dr'ava – porek$o i udu(nost jedne ideje, Beograd, $GG$.

@ilić, *tevan, Upravno pravo – Upravno procesno pravoN Pravni fakultet u Beogradu, *lu!beniglasnik, Beograd, %44M. @ilić, *tevan, Pos$ovi dr'avne uprave u zakonodavstvu i novom Ustavu Repu$ike &rije,8bornik radovaE Razvoj pravno" sistema &rije i !amonizacija sa pravom .vropske unijepravni, ekonomski i sociološki aspekti# Pravni fakultet /niverziteta u Beogradu, Beograd, %44G.

>ovanović, +ilan, Izorni sistemi postkomunisti8ki! dr'ava, *lu!beni list *:, Beograd, %44H.

>ung, *. >ong, Pu$ic %dministration and Pro$em &o$vin" , aliformina, $GM'.

=rbek, "vo Upravno pravo FNRJ I , 8agreb, $G'4.


24/25

Rols, !on, Teorija pravde, BeogradLPodgorica, $GGMN

*tjepanović, &ikola, Upravno pravo, opšti deo, Beograd, $GOM.

7omić , 8oran Upravno pravo, Upravna kontro$a uprave, Beograd, $GMG.

P!A1#I I21O!I

Ustav Repu$ike &rije, A*l. :lasnik R*( br. GMK4'.

Zakon o dr'avnoj upravi, A*lu!beni glasnik R*(, br. OGK%440,

Zakon o izoru narodni! pos$anika A*l. glasnik R*,T br. 30K%444, 0OK%443 odluka /*R*,O%K%443 L dr. zakon, O0K%443 L ispr. dr. zakona, $MK%44H, $4$K%440 L dr. zakon i M0K%440 L dr.zakon#, A*l. gasnik R*( br. 3'K$$.

Zakon o $oka$nim izorima, A*l. :lasnik R*(, br. $%GK4O, 3HK$4.

Republička izborna komisija, =d$uku o koordiniranom sprovo#enju svi! izora raspisani! za ++2maj 67742 "odine, A*l glasnik R*(, broj %OK4M. Republička izborna komisiija, Uputstvo za sprovo#enje Zakona o izoru narodni! pos$anika, A*lglasnik R*(, broj %OK4M. Republička izborna komisiija, Pos$ovnik Repu$i8ke izorne komisije, A*l. glasnik R*( br. %MK4M.

*kuština -P Vojvodina, Pokrajinska skupštinska od$uka o izoru pos$anika u &kupštinu %utonomne pokrajine


25/25

Rumunija, 0aw No2 34 on t!e .$ection to t!e )!amero* 5eputies and t!e &enat i drugi izbornizakoniE httpEKK111.cdep.roKplsKdicKcdJsho1QcpageSlegislatie%N

)stonija, Rii"iko"u /Par$iament1 .$ection %ct /+42 Ju$u 6776, amended 67+71 kao i drugi izbornizakoniE httpEKKlegislationline.orgKtopicsKcountrFK33KtopicK'N

Documents

Dm-uputstvo Za Pisanje Rada-pzs u Poslovanju-2015-16