http://wannabemagazine.com/tag/kreativno-pisanje/ Dorotea Brend, "Kreativno pisanje", izdavač "Babun"

28. Decembar 2011.

Radionica kreativnog pisanja – Otkrijte svoj dar (1. deo)

Knjigu Doroteje Brend (Dorothea Brande) našao sam na Beogradskom sajmu knjiga 2007. godine, u trenutku kada sam odlučio da se profesionalno bavim pisanjem. Iza sebe sam već imao izvesno umetničko iskustvo (prethodnih deset godina sam radio kao glumac u savremenom pozorištu), a čak sam i zarađivao za život pisanjem. Objavio sam i knjigu, ali zapravo dodir sa zanatom pisanja nisam imao.

Verujem da slučajnosti ne postoje. Biće da me je Doroteja uhvatila za ruku i šapnula mi: “Hej, pre nego što se baciš na izučavanje teorije književnosti, stilske vežbe i sate i sate pisanja, ‘de virni u ovu knjižicu!” A knjižica je jedan ubogi spis od stotinak stranica formata A5, u izdanju izdavačke kuće Babun. Tiraž svega petsto primeraka, cena 280 dinara na popustu. Unutra – blago!

Ne znam ko ste vi; da li se izjašnjavate kao umetnik, hobista ili krijete umetničke težnje i od sebe same (ili samog). Ako imate nameru da pišete, mislim da će vam Doroteja pomoći mudrim savetima. Zato neću tumačiti ili kriviti njene reči, već ću vam preneti nauk koji je zapisala u knjizi “Kreativno pisanje – otkrijte svoj dar pisanja” (Becoming a Writer).

Tek kada sam uslišio savete Doroteje Brand, pročitao sam predgovor knjizi, Džona Gardnera (John Gardner). Zapanjio sam se kada sam saznao da je izvorni tekst objavljen još 1934. godine. Gospodin Gardner dobro primećuje da: “…osnovni problemi pisca, bilo da je mlad ili star, bilo da tek počinje ili da je već mnogo objavio, nisu danas drugačiji nego što su bili 1934. godine…” Dorotejin tekst pleni savremenim stilom i savremenim načinom razmišljanja. Ta višeslojna univerzalnost je odličan dokaz vrednosti ove knjižice. Doroteja se ne bavi tehnikom, tom osnovnom problematikom koju obrađuju kursevi i radionice kreativnog pisanja. Ni stručne škole, pa ni fakulteti (oh, fakulteti posebno!) ne bave se osnovnim problemima pisanja. Zato je velika većina kurseva, radionica, škola i fakulteta potpuno nekorisna. Suštinski problemi pisca su problemi ličnosti. Da li vam se dogodilo da počnete da pišete, pa odustanete? Ili da dobro počnete, ali zabrljate kraj? Možda povremeno dobro pišete, ali retko uspevate da napišete ono što ste hteli? Genijalno ste napisali jednu priču i posle toga ništa? Osnovni problemi pisanja jesu problemi samopouzdanja, samopoštovanja, slobode i zatočeništva sablasti nesvesnog.

Doroteja poručuje da se genijalnost može naučiti - jer to što znate da čuči u vama i vodi vas da pišete, to je dar maštovitosti koji je često zaključan u čoveku. Doroteja daje duhovite i životne savete kako da prepoznate nedostatke u navikama, u pristupu. Poručuje kako da otklonite prepreke koje ometaju napredak, ukazuje gde su tajne sile koje podrivaju samopouzdanje. U izvesnom smislu, njeni saveti transcendiraju umenost

pisanja i mogu se primeniti na svakog umetnika. Ipak, Doroteja se piscima (ili budućim piscima) direktno obraća. Zato i primećuje da u vezi sa pisanjem postoji specifična društvena stigma. Slikar važi za otkačenog umetnika, muzičar za seksičnu figuru omiljenu na svakoj zabavi, glumci poseduju gotovo nedodirljivu auru boema. Gotovo svaki umetnik u očima ljudi dobija drugu vrstu poštovanja. Pisac je samo piskaralo (a pesnik je danguba). Pisac koristi reči, baš kao i milijarde drugih ljudi. Pisanjem se bave i advokati i profesori i novinari i razne druge profesije. Svi mogu da pišu, za to vam čak nisu potrebni neki posebni aparati. Sa druge strane, pisac je beskorisna figura na zabavi, za razliku od glumca od koga se očekuje da zabavlja narod. A kada se i nađe na kursu ili na fakultetu, buduće piskaralo obično dobija packe od učitelja koji sugerišu da mladi početnik nikada neće biti dovoljno dobar da bi mogao da se poredi sa velikanima književnosti. U krajnjoj liniji, pisac mora da bude mudra glava koja će saopštiti ovom svetu nešto pametno. Ko ste vi da se poredite sa jednim Heseom ili Dostojevskim? Kako ćete da priznate sebi i celom svetu da pripadate istoj profesiji kao jedna Ursula Le Gvin ili gospo’n Tolkin?

Zato Doroteja Brend ovom knjigom rasteruje duhove i misticizam koji prati pisanje. Ona otkriva važnost meditacije, važnost vežbanja. Njeni saveti se tiču piščevog srca i uma. Tehniku pisanja gotovo i da ne pominje. Možda ste vi neki od srećnika koji su već rešili psihološke prepreke koje stoje na putu pisanja. Možda ste već prošli fazu sticanja pouzdanja u odabranu umetnost. Doroteja ne krije da se obraća svim onim nesrećnicima (a ja mislim da ih je mnogo) koji ne mogu da dođu do sebe i da otključaju svoj talenat. Doroteja se ne bavi savetima za genijalce ili formirane pisce, već blokadom: stidom i nestrpljenjem, lenjošću i strahom. Naravno, Džon Gardner opominje Doroteju i predlaže nam da ipak posetimo kurseve pisanja, da ipak naučimo nešto o tehnici. Ali, važno je da pre tehnike umetnik najpre dotakne sebe, da bi iz tog sopstva potekla priča.

U sledećem broju Doroteja nam pripoveda svoja početnička iskustva i daje nam razloge zbog kojih se odlučila da napiše knjigu “Kreativno pisanje”. Naravno, Doroteja će nam predočiti i “četiri teškoće” u kojima će svako od nas moći da se prepozna.

Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama

……..

8. Januar 2012.

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (2.deo)

Teškoće prosečnog učenika ili pisca amatera počinju mnogo pre nego što dođe do tačke kada će mu tehnička uputstva koristiti. Svaki početnik oseća izvesnu jalovost koju ne može da razreši. On ili ona maglovito znaju da su prihvaćeni pisci otkrili tajnu i nadaju se

da će moći da uoče u čemu je čarolija kojom se prevazilaze teškoće. Nažalost, početnik misli da se tajna krije u tehnici i veruje učitelju da će mu otključati vrata znanja. Zapravo, sledi gorko razočaranje. Učitelji listom ponavljaju da se genijalnost ne uči i napominju da nemate pravo da stanete rame uz rame sa besmrtnicima književnosti. Obeshrabreni ste jer vas niko neće pozvati u tajno bratstvo pisaca?

Ah, niko osim Doroteje! Ona otvoreno kaže da magija postoji i da se može naučiti. Cela njena knjiga posvećena je tome.

Četiri teškoće

Zaista postoji neka vrsta piščeve čarolije. Mnogi autori došli su do tajne radom, opitom ili slučajno. Da biste bili spremni da saznate tajnu, morate da krenete zaobilaznim putem: najpre da uvidite u čemu se sastoje teškoće, a onda da ih jednostavnim vežbama (koje zahtevaju samodisciplinu) prevaziđete. Ipak, biće vam potrebno malo vere ili radoznalosti da biste poslušali savete koji će vam se činiti suprotnim od svega što vam poručuju učitelji i udžbenici. Ljudi koriste reči. Mnogi svakodnevno pišu. Verovatno su zbog toga zvanični izvori znanja veoma strogi spram pisaca. Nije sramota prozvati se mladim slikarom ili budućim inženjerom. Jedino knjige posvećene piscima brutalno obeshrabruju učenike, a na licu onih kojima stidljivo saopštite želju da pišete (čak i bližnjih) – stoji prezir. Ako imate iskrenu želju da savladate prepreke, za kratko vreme možete mnogo da napredujete – kaže Doroteja. Što je učenik nadareniji i senzitivniji, to je podložniji preprekama koje su drugi skloni da tumače kao nedostatak sklonosti ka pisanju. Istinske muke mladog umetnika odbacuju se ili previđaju.

Teškoća da se uopšte piše

Kada sam težnju da se bavim pisanjem saopštio prijateljici, koja je uz to bila i profesorka književnosti u srednjoj školi, dobio sam oštru kritiku: “To je krvav hleb. To je preteško. Odustani!”, govorila je. Uzdao sam se u sposobnost da lako i brzo pišem. “Greška! To je dovoljno za novinarstvo ili trgovanje prozom”, rekla bi. Kada sam seo da se kreativno izrazim kroz pisanje, sačekala me je prva teškoća. Teškoća da se uopšte počne. Koren te nevolje može biti mladost. Ponekad i stidljivost. Često autor čini grešku, jer čeka na “božanski plamen” koji možda nikada neće doći. Ova teškoća prethodi svim problemima, tek iza nje dolaze tehnička uputstva.

“Pisac jedne knjige”

Druga, daleko češća prepreka je to što postoje pisci koji su imali uspeh u početku, ali nisu u stanju da ga ponove. Zvanično objašnjenje jeste da se autor rasteretio brige, da je umirio duhove, izbacio iz sebe zlovolju ili muku i sad ne može da ponovi književni podvig. Pisac s pravom može da smatra da mu je talenat ugrožen, da je na neki način oboleo. Problem se ne može rešiti tehnikom, jer već postoji dokaz o sposobnosti. Ako ne nađe način da se revitalizuje, obeshrabrenost može da pređe u očajanje i dobar pisac može biti izgubljen. Doroteja nas uverava da izlaz postoji.

Povremeni pisac

Ova teškoća je spoj prve dve. Postoje oni koji tek sa dugim prekidima mogu da pišu. Jalovi periodi su mučenje, a svet između dva pisanja je pust. Ali, kad se ciklus ponovo pokrene, izgleda kao da možete ponovo da pišete i to činite dobro. Ni ovde ne pomažu tehnička uputstva. Često je ova teškoća rezultat pogrešne zamisli o tome da treba čekati nadahnuće. Možda je posredi lako povrediva sujeta koja autoru ne dozvoljava da napiše nešto što će biti neprihvatljivo. Ko uspe da prevaziđe ovaj problem, kaže Doroteja, može da postane pravi umetnik i majstor.

Neravnomeran pisac

Ovde sam se ozbiljno zagrcnuo. To je (bio) moj slučaj. Nesposobnost da se priča – živo, ali nesavršeno doživljena – dovede do uspešnog kraja. Dobro započnem, ali priča mi ubrzo izmakne kontroli. Napišem dobru priču suvo i škrto, te sav sok ispari. Ili požurim da je zaokružim, pa priča nije ubedljiva. Laknulo mi je kada sam pročitao da Doroteja smatra da se ova vrsta prepreke najlakše prevazilazi. Pre svega, zbog toga što tehnička znanja i trikovi profesije vrlo efikasno mogu da utiču na prevazilaženje problema. Ipak, koren nevolje leži u nedovoljnom samopouzdanju autora da dobro iznese ideju. U pitanju su problemi koji se tiču neiskustva ili stidljivosti. Za autora koji izbacuje jednu za drugom slabe, zbrkane ili naprečac ispričane priče nije dovoljno da sretne oštrog kritičara. Osnovni uzrok ove teškoće je uvek nedostatak u piščevoj ličnosti, a ne u tehničkoj sposobnosti. Zato je potrebno doći do samopouzdanja i umeća koje će dovesti do majstorstva.

Teškoće nisu u tehnici!

Ove četiri teškoće, zajedno ili ponaosob, čekaju svakog početnika. Muka je u tome što nijedna knjiga, radionica ili škola pisanja ne može da ih ukloni. Mnogi su spremni da potraže rešenje, ali nijedan kurs neće pomoći da pronađu tajnu. Nažalost, tako mnogi i odustanu.

U sledećem broju, Doroteja nam otkriva kakvi su pisci, gde se u ličnosti kriju nedostaci i poteškoće. Da vidimo šta se to krije u samom biću prozaiste?

10. Januar 2012.

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (3. deo)

U prošlom broju Doroteja nam je otkrila da se osnovne prepreke u pisanju tiču ličnosti umetnika. Ovde nam otkriva kakvi su pisci i kako se možemo izgraditi kao pisac.

Kakvi su pisci?

Doroteja ističe da uzrok svih teškoća leži u životu, stavovima i navikama, dakle u samom autoru. Tek kad počnete da uviđate šta znači biti pisac, kako žive, kako se ponašaju, kad

uredite svoje poslove i odnose tako da vas ne ometaju na putu ka pisanju, tek tada će vam pomoći knjige o tehnici, stilu, strukturi i modelu književnog dela. Dorotea napominje da njena knjižica prethodi svim tim udžbenicima tehnike i da ih nikako ne zamenjuje ili poništava. Konačno nam otkriva da joj namera nije da nas nauči da pišemo, već da postanemo pisci, a to je nešto sasvim drugo.

Gajenje prirode pisca

Upozoreni smo da postoje uobražene gluposti za koje se veruje da su neodvojivi deo umetnika. Iz ugla običnog čoveka, umetnički poziv se čini zastrašujuć i opasan, ali i beskrajno romantičan, slobodan. Uz umetnost se vezuje određena vrsta raskalašnosti, boemije, hirova, bubica i ćudi koje se umetnicima opraštaju, a sve zbog toga što žive “sa one strane” na koju se svakodnevni čovek stidi da zađe.

Lažni i pravi umetnici

Malo nas je imalo prilike da posmatra prave umetnike ili da živi s njima. Čini se da se ponašaju u skladu sa drugim obrascima od, na primer, poslovnih ljudi. To je neophodno, ali malo ko zaista razume zašto. Slika o umetniku sastoji se od taštog deteta, mučenika koji pati, skitnice. Doroteja nas upozorava da je to samo romantično viđenje. Iz vremena antike stiže jedna svežija slika umetnika. To je genije, onaj koji zadržava spontanost i senzitivnost deteta, nedužnost oka, sposobnost da brzo odgovori na nove scene i stare kao da su nove, da uoči osobine, da se događaji osete brže i oštrije, dožive dublje, da reč “običan” ne postoji i da se uvek vidi “saglasnost među stvarima” o kojoj je Aristotel govorio pre dve hiljade godina. Dodao bih, da je to izvesna dubina i hitrina misli, te spremnost na kritiku koja postavlja pitanje, ali ne donosi sud.

Dve strane jednog pisca

Doroteja nas dalje upozorava da postoji i drugi deo u prirodi pisca. To je ona strana koja je odrasla, razborita, odmerena i pravedna. Pisac je zanatlija, radnik, kritičar. Bez toga nema umetnikovog unutrašnjeg deteta i oštrog oka. Ako bilo koja od ove dve strane prevagne, biće to loš rad ili rada neće ni biti. Prvi zadatak umetnika jeste da ova dva elementa prirode dovede u ravnotežu, u objedinjenost. A prvi korak je da se ovi aspekti razdvoje i posmatraju.

“Razdvajanje” nije uvek psihopatsko

Razdvojena ličnost se u psihologiji uzima samo u lošem značenju. Ono što najviše izaziva u ličnosti umetnika jeste svojstvo da živi kao podvojena ličnost. U svakom geniju postoji i onaj običan čovek koji hoda ulicom.

Svakodnevni primeri dvojne ličnosti

Dvojni karakter genija je svakodnevna stvar. Ne samo za genije, već za sve, u određenoj meri. Ljudi nekad deluju odlučno i neposredno u hitnim situacijama, a što im kasnije

izgleda kao da ima ukus čudesnog. Posle mučnog napora otvori se bunar energije i vaskrsnemo tako da posao koji je toliko zastajkivao poteče. Ovo najbolje znaju sportisti i oni koji vežbaju. Ta svakodnevna čuda imaju veze sa genijalnošću. To su trenuci kada se svesno i nesvesno udruže, podržavaju, osnažuju i dopunjuju tako da svako delo potiče iz celovite ličnosti koja ima autoritet nepodeljenog uma.

Genijalac postupa često onako kako njegova manje nadarena braća postupaju retko. Stvara događaj, zapisujući ga na papir, slikarsko platno ili spuštajući ga u telo. Stvara sopstveno stanje uzbune i deluje u njemu, a voljnost da podstakne i izvršava ga razlikuje genija od možda lenjih ili manje hrabrih drugara. Bio sam zapanjen kada sam pročitao sa kojom oštrinom Doroteja izlaže ove misli koje se poklapaju sa tezama Antonena Artoa, Ježija Grotovskog. Kakve savremene misli iz pera jedne predratne žene!

Močvara utučenosti

Vrlo je lako odati se naslućenju poziva. Sklonost sanjarenju, ljubav prema knjigama, maštovitost ili otkriće da nije teško napisati dobru rečenicu, stvara opsenu da je piščev život lak. Čim se uvidi da pisanje ne podrazumeva lagodno maštanje, već težak rad da se san pretvori u stvarnost, otkrivanje sopstvene priče, mladi pisac se blokira. Pomisli kako nema šta vredno da kaže, sposobnost tečnog pisanja isparava, priča mu ispada iz ruku. Nastaje strah da će sve priče pisati isto, ili da neće nikad uspeti da ponovi uspeh prve priče. Naći će se stotinu razloga za sumnju, a nijedan za samopouzdanje. Posumnjaće da oni koji su ga hrabrili nemaju pojma o umetnosti ili o surovosti tržišta.

Doroteja nas teši da je to uobičajeno. To je prvi korak na kome mnogi odustanu, okrenu glavu i nađu manje uzbudljiv životni poziv. Retki će doplivati do druge obale močvare utučenosti. Nekad uz pomoć nadahnuća, nekad čiste tvrdoglavosti. Neki će potražiti pomoć u knjigama ili savetima. Ali veoma je teško dokučiti u čemu je zapravo nevolja. Zato mnogi traže uzroke u tehničkim nedostacima i otpadaju.

Ko je prošao sve ovo, ne može više biti pokoleban. Na takve ne utiču iskušenja koja bi učitelji, stariji pisci i urednici mogli da smisle. To su oni koji su počeli da se obrazuju korak po korak. Najveći broj metoda za obuku svesne strane pisca – onog veštinskog i kritičarskog dela – neprijateljski su nastrojene prema onoj nesvesnoj, umetničkoj strani i obrnuto. Doroteja nam šapće da je moguće obučiti obe strane piščeve prirode tako da deluju u skladu, a prvi korak je uzeti u obzir da ste već dve ličnosti, a ne jedna.

19. Januar 2012.

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (4. deo)

U prošlom broju Doroteja nam je otkrila kakvi su pisci. Objašnjava nam šta je to što umetnike čini posebnima. Uvodi pojam dvojnosti i pušta nas da zavirimo u mračnu stranu poziva koji nas mami u književnost.

Prednosti dvojnosti

Doroteja ističe da je važno razumeti da postoji način da se obučimo za pisca. To zahteva vežbanje i prihvatanje dvojnosti, a ono počinje razumevanjem kako priča nastaje.

Proces stvaranja priče

Kao i u drugim umetnostima i pisanje nesvesno donosi sve što potiče iz umetnika. Tako se dobijaju zamisao, slike, likovi, sve ono pristrasno. Svesni deo iz tog mnoštva izdvaja ono što je univerzalno, dodaje crte koje izdvajaju likove iz snovitog rudnika nesvesnog. Nesvesno uvek ima otisak unutrašnjeg života i nalagaće da se piše o istim temama, davaće iste slike. Zato priče jednog pisca u osnovi liče. Svesni um menja matricu i donosi nešto novo u svaku priču, pa se tako izbegava jednoličnost. Dakle, priča se rađa u nesvesnom. Zatim se pojavljuje u svesnom kao naslućenje ili kao kristalna jasnost. Pisac će tada raditi, menjati delove, smišljati nove i priča će ponovo potonuti u nesvesno. Pisac ima osećaj da je “zaboravio” ili “izgubio” priču, ali pravo pisanje tek tu počinje.

Rođeni pisac

Čini vam se da se kod nekih taj proces i ne događa. Kao da se priče rađaju same od sebe. Genijalci su oni koji nesvesno stavljaju u službu promišljene namere. Doroteja nas uči kako da postanemo “rođeni pisci”, jer će nam kroz celu knjigu ponavljati da se genijalnost može uvežbati.

Nesvesno i svesno

Nevolja sa nesvesnim je u tome što se čini neuhvatljivim, ali je moguće staviti ga u pogon i usmeriti. Svesni deo uma je previše dogmatičan, ali se i on može smekšati treningom. Doroteja metod obrazovanja pisca upravo gradi na vežbanju ovih dvojnosti.

Dve ličnosti pisca

Predlaže nam da o sebi počnemo da razmišljamo kao o dve ličnosti u jednoj. Prva je svakodnevna. Kritična je i tolerantna. Druga polovina je osetljiva i pristrasna, ranjiva. Ne brinite se, ova starija, trezvenija strana će čuvati nežni deo vašeg bića od grubosti ovog sveta.

Providna prepreka

Osim što štitite unutrašnje biće, ojačaćete prepreku između sebe i sveta. U takvom zaklonu moći ćete da vežbate umetničko ja. Obični ljudi koji se nalaze u vašoj okolini, prijatelji, poznanici, rođaci, najuža porodica, dive se umetnicima. Kako i ne bi, kad su to viša bića, čudotvorci, magijski ljudi.

Zadržite nameru za sebe

Doroteja nas savetuje da isprva nikome ne pričamo o odluci da se bavimo pisanjem. Tako ćemo poštedeti bližu i dalju okolinu stida i nelagodnosti koju osećaju pred umetnikom.

Takođe ćemo sačuvati energiju koja će biti napadnuta raznim dobronamernim ili zavidnim primedbama. Ne čeka vas samo neumesno poređenje sa najvećim imenima svetske književnosti. Pisac je u velikoj nevolji u poređenju sa drugim umetnicima. Nećete imati četkice i platno, muzički instrument ili stub mermera. Nemate čime da zapanjite okolinu. Pisac se koristi rečima, baš kao i svaka prosečna torokuša. Zato je ćutanje mladom piscu od najveće pomoći. Postoji još jedna opasnost. Ispričali ste svoju zamisao nekome. Nesvesni deo ne mari da li ste reči zapisali ili iskazali. Kad budete seli da sastavite priču, videćete da vam baš i nije do napornog rada. Zamisao će izgledati isprano, kao dva puta sažvakana voćka. Vežbajte ćutanje. Prvi nacrt možete pokazati nekome, ali javno izneti priču jeste pogubno. Osim toga, tišina razdvaja unutrašnje i spoljašnje biće. Primedbe i kritike morate da primite svesnim ja, umetnički deo je povredljiv i zavući će se u rupu iz koje možda nećete moći da ga izmamite.

Vaš “najbolji prijatelj i najžešći kritičar”

To emocionalno stvorenje koje iz vas piše, veoma je lenjo i razmaženo. Možda ga zato i nazivaju “dete u sebi”. Ako ga puštate na površinu urediće vaš život tako da nikada ništa nećete napisati. Naučite da sebe posmatrate objektivno i proučavate koji su podsticaji zdravi, a koji vas bacaju u kaljugu nerada. Nije jednostavno svakodnevno posmatrati sebe, ali ako se potrudite da to postane vaša druga priroda, moći ćete da postanete sam svoj najveći prijatelj i najžešći kritičar.

Ispravna razonoda

Ako ste i čuli da treba postati svoj kritičar, sigurno vas čudi Dorotejina opomena da treba da postanete i svoj prijatelj. Samo iskrenim posmatranjem sebe možete otkriti šta vas podstiče na pisanje, čije društvo vam prija, kakva zabava vas hrani. Opreznost! Postoje drugari, muzika ili aktivnosti koji su dobri za vas lično, ali ne i za pisca u vama. Morate naći one okolnosti koje vas pune energijom, hrane zamislima ili ispunjavaju samopouzdanjem. Ne znači da se treba odreći prijatelja, ali samoposmatranjem ćete doznati koji drugari loše utiču na kreativnost, a koji ne.

Prijatelji i knjige

Ukoliko nemate prijatelje, tu su knjige. Ne samo beletristika. Nekog inspirišu medicinski izveštaji, naučno-popularne knjige, stari novinski članci. Postoje i oni koje čitanje šunda pokreće. Otkrio sam da posle čitanja Andrića ne mogu da napišem ni slovo, dok posle jedne stranice Lustbadera ogladnim za pisanjem. Posmatrajte sebe, Doroteja nas preklinje, da biste otkrili koji pisci su hrana, a koji otrov za vas.

Kad sednete da pišete, svesni deo se sklanja i tek povremeno opominje na tehničku pojedinost. Kasnije ćete ga pozvati da razmotri i izmeni rukopis. U trenutku pisanja treba samo to raditi. Pokušajte da obuzdate kritičara i da pustite sebe da stvarate slobodno. Nije lako suditi svakoj rečenici i probijati se kroz belinu hartije. Kada se tok priče uspostavi, kritički deo će zadovoljno sačekati svoj red.

Nadmeni intelekt

Teško je otarasiti se nadmenosti koju svaki intelekt pljucka na vaš rad. Proučavanje tehnike pisanja, teorije o stvaranju priče, studije književnosti (ponajviše), ubeđuju vas da su um i znanje najvažniji za pisanje. To nije tačno. Intelekt služi pre i posle pisanja. U toku rada ništa ne sme da vam stoji na putu.

Dva ja koja nisu u sukobu

Samo na prvi pogled dve piščeve ličnosti su suprotstavljene. Tajna je u tome što svaka ima svoje mesto. Posmatranjem ih možete uskladiti i tako obogatiti svoj život. U suprotnom čekaju vas izgovori, radićete protiv sopstvene prirode i potkopati nadarenost.

Prva vežba

Doroteja nam predlaže vežbu kojom možemo početi da upoznajemo sebe. Zapitajte se kako to sedite dok čitate ovaj tekst? Šta znate o sebi? Na koji način hodate, kako pozdravljate ljude koje poznajete? Nije u pitanju ezoterija, već prvi korak samoposmatranja. Sedite i ponovite šta radite svaki dan kad ustanete iz postelje. Prođite ponovo epizodu iz prethodnog dana. Proučavajte kako ste se ponašali, kako bi taj događaj delovao neutralnom posmatraču. Primenite oko pisca na sebi i proučavajte svaki svoj dan. To je siguran put ka veštini samoposmatranja.

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (5. deo)

U prošlom broju, Doroteja nam je otkrila nešto više o podvojenoj prirodi pisaca. Pružila nam je uvid u to zašto su pisci nežne biljke i podarila prve praktične savete o tome kako da negujemo pisca u sebi. Otkriva nam kako da se suprotstavimo starim navikama i dođemo u pravo stanje uma koje će nas “otključati”.

Međuigra: O prihvatanju saveta

Sa najboljom voljom krećemo da stvaramo novu naviku ili iskorenjujemo staru. Uglavnom smo osuđeni na neuspeh, sustiže nas efekat jo-jo, vraćamo se u staru kolotečinu. Kako protiv ovoga?

Uštedite energiju

Jedna od glavnih prednosti samoposmatranja jeste u tome što ćemo vrlo brzo uočiti da trošimo previše energije. Sitne radnje koje obavljamo sa previše neurotičnosti, dajući im preveliki značaj. Kao kad podignete predmet koji je samo izgledao kao da je veoma težak ili kad gurnete vrata prejako, pa uletite u sobu. Počnite da uočavate prilike u kojima možete da se povučete, te zaustavite oticanje viška energije.

Mašta u odnosu na volju prilikom menjanja navika

Doroteja nas savetuje da prilikom pokušaja da promenimo ponašanje ili navike, prestanemo da se služimo “teškom artiljerijom”. Snaga volje i upornost su osobine koje se teško stiču, a lako troše. Uvek je bolje da uključimo maštu. Kroz igru se najviše upija. Čeoni napad na poteškoću često nas ostavi bez mogućnosti da se prilagodimo. Čini nam se da nas nevolje slome i onda odustanemo, iako za to nema razloga. Mašta je kao tiha voda koja breg roni.

Ukloniti stare navike

Stare navike su snažne i ljubomorne. Kao demoni, nanjuše da im se sprema čistka, uzvraćaju udarac tanano i ubedljivo. Osvetoljubive su i šapću vam kako ovaj metod nije za vas, kako su one dobre, ali nisu imale priliku da se istaknu. Lagaće vas i izmoriti vas. Istrošiće vam svu dobru volju i pre nego što zaista vidite da li su Dorotejini saveti zaista blagotvorni za vas kao pisca. Zato nam predlaže jednu vežbu, opit.

Demonstracija

Nacrtajte krug na listu papira i ucrtajte krst u sredini. Napravite klatno od konca i težeg prstena, ključa ili tome sličnog. Postavite klatno u središte kruga, 2-3 cm iznad papira. Klatno će se prirodno zanjihati i opisivaće krugove, isprva male, a potom sve veće. Počnite da mislite o suprotnom pravcu i pratite očima klatno. Uskoro će početi da se okreće onako kako ste zamislili. Snagom misli gurnite klatno na isti način uz uspravnu liniju, a potom pređite na vodoravnu. U svakom slučaju, klatno za časak zastane, a onda počne da se kreće u pravcu koji ste zamislili. Nema u ovom opitu nikakve tajne. Neće vam pomoći surova volja koja vas iscrpljuje, već tiha moć mašte koja pokreće svaki mišić i nerv da bi klatno promenilo pravac. Na isti način stare navike ne mogu da se istrebe čekićem volje, već jedino uključivanjem celog bića, a za to će vam biti potrebna mašta.

Ispravno stanje uma

Kad vam Doroteja predloži vežbu, očekuje da joj pristupite opušteni, sa prijatnim stanjem uma, okrenuti u pravcu u kome želite da idete. Zamislite sebe kako obavljate vežbu. Uradite je. Setite se da se bavite iskorenjivanjem loših navika koje vas sprečavaju da pišete i živite punije i efikasnije. Ne mislite o uspehu i neuspehu. U ovom trenutku niste sposobni da procenjujete svoje mogućnosti, svoje izglede. Tek kad odmaknete videćete da su “neprohodne” prepreke iza vas. Obavite s vremena na vreme “sistematski pregled”, samoposmatrajte se i uočite koje stare navike su još tu. Možda ste stekli neke nove loše navike. U svakom slučaju, cilj je da radite na sebi bez obeshrabrivanja ili, sa druge strane, razmetanja.

31. Januar 2012.

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (6. deo)

U prošlom broju Doroteja nam je otkrila da se treba čuvati saveta, posebno dobronamernih i predložila nam jednu malu vežbu kao dokaz šta snaga volje može da postigne.

Uprezanje nesvesnog

Doroteja nije jedina koja primećuje da je proces pisanja spoj racionalnog i iracionalnog. Pisac u nama progovara ili ne. Međutim, Doroteja nas jedina ohrabruje da je nesvesno moguće upregnuti, da ga je moguće izvežbati.

Sanjarije bez reči

Sanjanje je osnova stvaranja. Snovi se polako pretvaraju u želje. Ko istraje u oblikovanju i praćenju težnji, dan po dan polako se približava onom što mu u srcu leži. Snovi, bez obzira da li ćete ih ostvariti ili ne, podloga su proze. Bujan unutrašnji život preliva se kroz pero pisca, uobličuje se u prozno delo. Svaka priča se u nama nalazi mnogo pre nego što smo uopšte svesni da možemo da je ispričamo. Zašto onda hiljade ljudi odustaje od pisanja ili ne pronalazi način da sanjarije zabeleži? Zato što nam naše nesvesno podmeće nogu. Rita se i otima teškom radu koji sledi u pokušaju zapisivanja. Neki snovi načas ispare, drugi se rastaču, gube boju, kao da žele da ih ostavimo na miru da spavaju u podsvesti.

Ka pisanju bez napora

Pisanje podrazumeva samoću, nepokretnost i korišćenje mišića koje obično ne koristimo. Novinari često postaju pisci, jer su naučili da pišu dugo, mnogo i često. Osim toga novinarski zanat podrazumeva “prelaženje granica”. To je stanje premora posle koga se otvaraju neverovatni endorfinski rezervoari energije. Ako želite da postanete pisac, moraćete da naučite kako da pišete lako, tečno i u vreme kad nesvesno preovlađuje.

Najbolji način da to učinite jeste da ustanete pola sata ili sat pre nego što to inače činite. Čim budete mogli i bez pričanja, bez čitanja novina, bez knjige – počnite da pišete. Zapisujte sve što vam padne na pamet, događaje prethodnog dana, baljezgarije, razgovor, stvaran ili izmišljen, trube savesti, sanjariju. Pišite bez kritičnosti. Nije ni važan kvalitet ni vrednost, samo zapisujte reči.

Ovo je obučavanje sebe da pišete u zoni sumraka između sna i svesnosti, naprosto – vežba pisanja. Nije važno ako su vam rečenice iskrivljene, odeljci šuntavi ili misli zbrkane. Niko to ne mora i ne sme da vidi. Samo pišite sve dok se za to jutro ne “ispišete”. Narednog jutra nastavite zadatak. Nipošto ne čitajte ono što ste prethodnog jutra zapisali. Sad nije vreme za kritiku. Svrha zadataka je da se usredsredite i naterate se da sprovedete ovu vežbu.

Udvostručite svoju “proizvodnju”

Posle dva dana uvidećete da određeni broj reči napišete lako i bez naprezanja. Kad stignete do te granice, počnite da je iz dana u dan pomerate za po nekoliko rečenica, odeljak ili dva. Kasnije pokušajte da udvostručite tu količinu. Za veoma kratko vreme videćete da rad na pisanju nije više toliko mučan i dosadan. Počećete da osećate da od zapisane sanjarije možete da izvučete veoma dobre materijale. Vežba je uspela kad po navici ujutru sedate da napišete poveliki tekst. Ova vežba je dobra za osvežavanje nesvesnog. Zato joj pribegavaju i iskusniji pisci kako bi im se lakoća vratila u pero.

9. Februar 2012.

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (7. deo)

U prošlom broju Doroteja nam je otkrila kako da jednostavnim vežbama izoštrimo nesvesno i pretočimo ga na papir.

Pisanje po planu

Tek ako uspete da svakog jutra pišete onako kako Doroteja savetuje, bez zadrške, uporno i dosledno, napravili ste značajan korak. Postepeno će vam se otvarati glad za pisanjem i sve što ste sanjali ili doživeli u toku dana želećete da zapišete, oneobičite. Pisanje će prestati da bude hirovita aktivnost kojoj se povremeno odajete i postaće zanimanje, nešto čime se bavite. Osim toga, priča će biti u vašim rukama, a ne u gromovitosti nadahnuća. To naprasno pisanje ili pisanje na mah oduzima samopouzdanje, jer autor gubi veru da uopšte može da upravlja stvaralačkim nagonom (kao što i ne može). Sledeći korak je pisanje po zadatku.

Obavežite se na pisanje

Ustanite ujutru i obavite obred pripreme za novi dan (obucite se, operite zube, popijte kafu i slično). Pokušajte da predvidite dan koji je pred vama. Dovoljno je da sagledate plan i program, spisak obaveza. Pronađite u tom gustišu jedan trenutak za sebe. Oslobodite bar petnaestak minuta. Znam, reći ćete – nemam ni pet minuta za sebe. To je samo pitanje samopoštovanja i iskrenosti. Uvek možete da izdvojite bar 15 do 20 minuta. Taj vremenski prozor koji ste uhvatili, to je vreme kada morate pisati. Kako god se osećali, šta god mislili, u tom trenutku sedite i pišite.

Dug časti

U zadati čas važno je da ste odlučili da pišete i da morate da pišete. Ne može biti izgovora. Ovo je veoma važno naglasiti. Događaće se da vas baš u tom trenutku neko zove, neko nešto traži od vas. Morate da se izvinite i posvetite svom zadatku. To je pitanje časti, dali ste sebi reč i ne smete je pogaziti. Budite nemilosrdni i prema prijateljima i prema rođacima. Teško je prvi put, ali kada jednom budete surovi, sledeći put ćete bolje planirati vreme. Ne objašnjavajte im, ako ne morate, čime ste to neodložno zauzeti. Ako treba, lažite, izmišljajte, zatvorite se u kupatilo, ali pišite. Kao i ujutru, pišite bilo šta. Pišite i ono što ima i ono što nema smisla. Čak iako vam ne ide, pišite. Ako morate, pišite o tome kako je veoma teško pisati ovu vežbu, ali nikako nemojte da odustajete. Pišite svaki dan kukumavku, ali budite dosledni i u određeni čas – pišite!

Proširenje ove vežbe

Pošto ćete ovo raditi svakog dana, pokušajte da iznalazite različite termine za pisanje. Zakažite seansu pre ručka ili posle posla. Važno je da u tom trenutku, i tačno u tom trenutku, pišete, i da naučite sebe da nema izgovora kad taj čas kucne.

Prva prepreka je uopšte zamisliti da možete svaki dan izdvojiti petnaestak minuta za pisanje. Druga prepreka je da rasklonite svoje obaveze tako da uvek predano pišete u zadato vreme. Treća prepreka je pitanje koji je smisao ove vežbe i zašto se toliko naglašava važnost tog trenutka. Duboki otpor prema pisanju kao obavezi javlja se iz urođene ljudske odvratnosti prema poslu i odgovornosti. Naše nesvesno teži slobodi i protivi se pretvaranju pisanja u obavezu. Ali isto tako, naš nesvesni deo je lenj i detinjast, i traži izgovore da piše samo kad mu je volja. No, morate da naučite da izbegavate zamke koje vam prepredeno nesvesno postavlja. Ako istrajete, bićete nagrađeni. Nesvesno će popustiti i počećete da pišete elegantno i dobro.

Uradite to ili prestanite da pišete

Doroteja nas oštro upozorava. Ako ne uspevate da dosledno sprovodite ovu vežbu, odustanite od pisanja. Jednostavno, vaš otpor je veći od želje da pišete i morate pronaći drugu kreativnu delatnost. Vapaj “ali ja ni prema čemu nemam želju koja je veća od lenjosti” samo ukazuje na ozbiljnost problema i sasvim je razumljiv u vreme potištenosti. U tom smislu, Doroteja postavlja dve čudne, despotske vežbe – pisanje rano ujutru i pisanje po unapred zadatom planu – koje mogu da pomognu da otvorimo želju ka pisanju ili spoznamo nešto o sebi i potražimo stručnu pomoć. Tek kada ste u stanju da uvek dosledno obavite obe vežbe bez većeg napora (a izvesno naprezanje će uvek morati da se uloži), bićete u stanju da pišete tečno i pod nadzorom sopstvene volje.

23. Februar 2012.

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (8. deo)

U prošlom broju Doroteja nam je otkrila kako biti surov prema sebi i kako upregnuti nesvesno i dopuniti ga “dugom časti”, obavezom da se piše.

Mnogi žele da pišu, mnogi sanjaju da postanu pisci, a najveći problem predstavlja – rad. Snažna je želja da se kreativna aktivnost kao što je pisanje ostavi u okvirima hobija, nečeg neobavezujućeg, ali tako se oštrica nadarenosti tupi. Poduhvat pisanja knjige ili jedne priče velika je stvar. To je kao kad automehaničar od delova sklapa automobil, kao kuvar koji sprema večeru sa deset glavnih jela i dezertom za hiljadu ljudi, kao zidar koji diže kuću. Doroteja nas upozorava da bez ozbiljnog pristupa pisanju kao radu, nema napredovanja.

Prvi pregled

Sad kad ste uspeli da uspostavite naviku pisanja ujutru i disciplinu pisanja u tačno zadato vreme, spremni ste da stupite na put pisca. Sa jedne strane, vežbe samoposmatranja i oslobađanje podsvesti otvaraju kanale kreativnosti, a sa druge strane stekli ste elementarnu kontrolu. Osim toga sad znate mnogo više o sebi. Da li vam je lakše da pišete u kontinuitetu ili sa pauzama, da li lakše pišete ujutru ili uveče, da li vam tečnije ide pisanje po planu ili spontano. Takođe uočavate kako trošite vreme, a ne biste morali, kako se izboriti za petnaest minuta u toku dana. Ako se sećate, Doroteja strogo zabranjuje da se radovi nastali vežbanjem čitaju ili proučavaju. E, sad je došao trenutak za kritički osvrt.

Kritičko čitanje rada

Dakle, vreme je da izvrnete sve ono što ste pisali u rano jutro, sve one baljezgarije koje ste žvrljali u pokušaju da sprovedete vežbe pisanja. Potrudite se da spise pregledate nepristrasno i videćete brojne greške, ali i pronaći skriveno blago.

Zamke oponašanja

Jedan od preduslova za jutarnje vežbe je da ne smete da pročitate nijednu reč pre nego što počnete da radite. Zadatak je bio raditi gotovo pravo iz kreveta. To je zbog toga, objašnjava Doroteja, što smo pretrpani rečima i teško nam je da otkrijemo, osim dugim iskustvenim učenjem, koji su to zaista naši ritmovi i naše teme. Primetićete i sami, posle gledanja filma ili čitanja knjige, poželećete da i vi napišete nešto tako. Posebno je opasna zamka popularnosti. Najpogubnije je svesno oponašati pisce koji su u modi. Drugo su uzori i klasici. Ali i od njih treba učiti, a ne oponašati ih.

Otkrijte svoju snagu

Najbolji način da se izbegnu zamke oponašanja jeste da se što pre dođe do uvida u sopstvene ukuse i sopstvena preimućstva. U tom pogledu, hrpa papira koje ste ispisali vežbajući, pravo su blago. Potrudite se da proniknete u to šta najčešće uzimate za temu. Pokušajte da sagledate tekst kao da je to delo druge osobe i analizirajte njegove ukuse i nadarenosti. Ostavite se sudova i predrasuda o sopstvenoj vrednosti. Pokušajte da se ne prepuštate strahovima i nadama u vezi sa profesijom pisca i postavite se kao da čitate delo stranca koji se obratio za savet. Pratite ponavljanja, ideje, strukture rečenica ili reči

koje se ponavljaju. Koji delovi vam se čine uverljiviji od drugih. Zapamtite, ova analiza ne služi tome da biste se specijalizovali, već da biste uočili svoje prednosti.

Vi koji zapisujete snove ili uobličujete prethodni dan u anegdotu ili pasus žestokog dijaloga, verovatno ste budući pisci kratkih priča. Izvrsno skiciranje karaktera takođe ukazuje na kratku formu. Tananije analize, razmatranje motiva, prodorno samoispitivanje, kontrastiranje likova, ukazuju na budućeg romanopisca. Introspekciju, skice razmišljanja nalazimo u beležnici esejiste, ili budućeg dramskog pisca.

Posle ove analize moći ćete da podelite svoje vreme na “rad na ispravkama” i spontano pisanje. Uočićete određene teme i forme koje vam lako idu i sa zadovoljstvom ćete izbaciti mnoštvo materijala koji uz popravke i doterivanje može biti veoma dobar. Tajna je u svežini i lakoći pisanja, što ćete postepeno moći da “presadite” u svoje “ozbiljne” poduhvate.

20. Mart 2012.

Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (9. deo)

U prošlom broju Doroteja nam je otkrila kako kritički sagledati svoje rukopise. Uputila nas je da otkrivamo svoje slabosti i svoje prednosti i upozorila da kritika drugih početnika može biti pogubna, te predlaže da sami pregledate svoj rad ili ga poverite jednom učitelju. U ovom izdanju “Radionice” Doroteja precizira kako kritikovati sopstveno delo.

Kritičar na delu prema samom sebi

Dakle posle ispisanih vežbi i čitanja materijala koji se nagomilao, imate neku vrstu grube predstave o sebi kao piscu. Budite oprezni, jer ta predstava će biti previše stidljiva u određenim aspektima ili iskrivljena preteranim samopouzdanjem, ali će svakako ličiti na vaše krajnje, profesionalno ja. Čak i u tako grubom stanju, videćete da postoji prostor napredovanja. Sada je trenutak da prizovete svoju prozaičnu stranu (to je isti onaj deo vaše ličnosti koji je pozvan da pročita materijal i otkrije sklonosti, ali to je bilo samo preliminarno). Budite pažljivi jer što imate više materijala, to je lakše kritikovati. Prerano pozvana racionalnost može vas ometati više nego što vam pomaže.

U prethodnom izdanju Doroteja nam je preporučila da iščitamo tekst koji smo proizveli tokom vežbanja. Uočili smo očiglednije sklonosti u stilu, temama. Sada je trenutak da se bude temeljniji. U toku vežbanja borili smo se da uklonimo svakodnevno “ja” i prizovemo podsvest. Ali sada će to svakodnevno “ja” (koje je bilo spremno i sa strane posmatralo rad) istupiti da nam uputi nekoliko predloga.

Jedan kritički razgovor

E sad, ovo je teži deo jer je neophodno objektivno suočiti različite strane vaše prirode. Možete zamisliti ovakav razgovor sa samim sobom: “Dobro pišeš dijaloge, ali opisi su ti slabi.” Onda promrmljate nešto u stilu; “Ali ja volim da pišem dijaloge!” Naravno da

volite, ali morate nastaviti kritku; “Da, da, ali ako je priča sva u dijalozima, onda će ti prelazi biti grčeviti, a priča usiljena. Možda želiš da se posvetiš pisanju drama?” Pitajte sami sebe: “Aha, šta misliš da li je dobro u ovom trenutku da se bacim na pisanje drama?” I budite iskreni; “Pa, ne još. Prvo moraš da naučiš pisanje ‘opšte prakse’ osim toga ne pokazuješ zanimanje za dramatične efekte, sporo razvijaš likove čak i pomoću dijaloga. Dobar dramski pisac. Bolje bi bilo da uzmeš nekog autora koji slično piše sa mnogo dijaloga, ali ne i dramski, pa izuči njegov stil”. Potražite teoriju književnosti, evo šta ćete najverovatnije pronaći: “Dijalozi u prozi su jedna od malobrojnih prilika u kojima se postavi prilično određeno pravilo. Dijalog bi trebalo ostaviti za trenutke vrhunca i smatrati ga vodenom prašinom u koju se veliki talasi pripovedanja raspršuju hitajući prema posmatraču na obali. To podizanje i rasipanje talasa, komešanje vodene prašine, čak i čisto materijalan izgled stranice izlomljene na kratke, nejednake odeljke, pomaže da se pojača kontrast između takvih vrhunaca i glatkog toka pripovednih delova. Kontrast potiče osećaj prolaska vremena, ali da bi se pravilno uklopio sa dijalogom, neophodno je izbrusiti veštinu pripovedanja.”

Za početak, možete se koriti i praktičnijim savetima. Na primer, uočite koliko koristite određene reči češće nego druge. Izbrojte višak prideva koji ste iskoristili. Proverite da li koristite reči neodređenog značenja kao što su “nekakav, neodređen, lep, ružan, neopisiv”.