Diplomski Rad MD Sa Slikama

8/19/2019 Diplomski Rad MD Sa Slikama

1/21

Еволуција система за излучивање

Садржај

Увод..............................................................................................................

Развој и еволуција система за излучивање................................................

Анатомија система за излучивање.............................................................

Васкуларизација...........................................................................................

Инервација....................................................................................................

Физиолошке функције.................................................................................

Хормонска регулација.................................................................................

атогенеза и малформације........................................................................

!ак"учак.......................................................................................................

#итература...................................................................................................

$


2/21


УВОД

Развој уринарног и ре%родуктивног система одликује низ узајамни&

индукција ткива. 'оком савијања ем(риона %очињу да се стварају) са две

стране дорзалне аорте узду*на +лонгитудинална, заде("ања) мезодерма)

урогенитални на(ор. -д њега настају делови уринарног и ре%родуктивног

система. ео урогениталног на(ора од кога се развија уринарни систем је

нефрогена трака или низ) а део који ствара ре%родуктивни систем је

генитална или гонадна трака. акле) уринарни систем се развија %ре

гениталног система.

У да"ем тексту о%иса/емо његову еволуцију) анатомску гра0у)

физиолошке функције као и малформације и о(олења која се најчеш/е

јав"ају.

Еволуција органа за излучивање

'оком интраутериног разви/а настају три различита бубрежна

система која се делимично %рекла%ају1

ронефрос

2езонефрос

2етанефрос

Пронефрос

ронефрос је (у(ре*ни систем аналоган (у(резима %римитивни&

ри(а. -н је рудиментиван) %ролазан и нефункционалан. 3астаје и нестаје

током 4. неде"е у цервикалном региону. Има форму ту(ула који кратко

трају и (рзо нестају. ронефрос се %ру*а кандално и завршава

%ронефросним каналом на који се настав"а и који користи следе/и

(у(ре*ни систем) мезонефрос.

5


3/21


Мезонефрос

Слика 1. Структуре мезонефроса на попречном пресеку урогениталног региона

у 5. недељи развића

2езонефрос је аналоган (у(резима водоземаца. очиње да настаје

крајем 4. неде"е и %ерзистира кратко током 5. месеца док се не развију

стални (у(рези. 'оком регресије %ронефроса %ојав"ују се %рви

мезонефросни екскреторни ту(ули. -ни се (рзо удру*ују до(ијају/и

о(лик слова 6. 3а унутрашњем крају ту(ул до(ија гломерул) око кога

формира !"#$%&ову 'а(сулу. 7а%сула и глумерул заједно чине

бубрежни 'ор(ус'ул. 6у%ротни крај ту(ула се с%аја са лонгитудиналним

са(ирним каналом) тзв. мезонефросним или )!*++&овим 'аналом. ок

кандални канали још настају) кранијални ту(ули и гломерули нестају.

89:;;


4/21


< метанефросног (ластема +маса интермедијарног мезадерма,

2етанефросни (у(рег %очиње да се формира средином >. неде"е.

2етанефросни %у%о"ак настаје као изданак мезонефросног канала) а

метанефросни (ластем %отиче од нефрогене траке.

2етанефросни %у%о"ак је %римордијум са(ирног система тј.

уретера) (у(ре*не карлице и са(ирни& ту(ула. ете"ка метанефросног

%у%о"ка %оста/е уретер) а %роширени уранијални део %римитивна

(у(ре*на карлица. римитивна карлица се грана) и дели на кранијални и

кандални део) (уду/е) велике и мале чашице +?@:A?BC D@E9FBC BG DAH9FBC, .

6вака карлица се грана на %о две мање) а гранање се настав"а до $5

или више генерација са(ирни& ту(ула. 7рај сваке са(ирне цевчице

индукује стварање гломерула. Iрој гломерула нарочито расте изме0у $J. и$K. неде"е) а максимум дости*е у =5. неде"и.

римитивни (у(рези су идеулисани) али се ова изде"еност на

ре*њеве смањује крајем фетусног %ериода.

4


5/21


Слика 3. азвиће !у!рега " #$ !у!рег се развија из интермедијарног мезодерма

%попречни пресек ем!риона &1. дана развића$ " '$ пронефрос( мезонефрос и метанефрос

У %очетку метанефросни (у(рези се налазе у карлици) али з(ог

раста тела) долази до њи&овог LмигрирањаM у тр(ушну ду%"у гдезаузимају адултни %оло*ај. 7ада (у(рези додирну над(у(ре*не *лезде)

%рестаје ус%ињање (у(рега.

2окра/на (ешика настаје најве/им делом од алантоиса. У %очетку)

(ешика је %овезана са алантоисом) али се он ускоро %ретвара у фи(розну

траку +NF@?ONC,. 7ако (ешика расте) доњи делови мезонефрозни& канала

урастају у њен задњи зид. -д ови& канала настаје везивно ткиво дела

+GFAP9HND QBCAQB, мокра/не (ешике. ошто се мезонефросни канали

инкор%орирају у зид (ешике) уретери се одвојено од њи& завршавају у

мокра/ној (ешици. оњи део мезонефросног канала код мушкарца

%остају ејакулаторни канали) док код *ена дегенерише код новоро0енчади

и мале деце) мокра/на (ешика је) чак и када је %разна у а(домену) а у

карлицу %очиње да се с%ушта тек око R. године. 'ек у %у(ертету %остаје

карлични орган.

>


6/21


Слика ). #сценција

,натомс'а гра-а

6истем органа за излучивање чине (у(рези) у којима се мокра/а

лучи и мокра/ни %утеви) који слу*е за одстрањивање мокра/е.

2окра/ним %утевима с%адају1 (у(ре*не чашице) (у(ре*на карлица) коју

%редстав"а %роширени део мокра/ни& %утеваS мокра/овод +NFBGBF,) којим

мокра/а одлази из (у(ре*не карлице у морка/ну (ешику) мокра/на

(ешика) која %редстав"а %ривремени резервоар за мокра/у и мокра/на

цев) кроз коју се мокра/а из(ацује из мокра/не (ешике у току мокрења.

-д наведени& мокра/ни& органа) у ретро%еритонеалном %ростору

а(домена) налази се (у(рег) (у(ре*не чашице) (у(ре*на чашица)

(у(ре*на карлица и а(доминални део мокра/овода) док остали мокра/ни

органи ле*е у малој карлици.

.убрег / 01%2

Iу(рег је %аран орган који лучи мокра/у и на тај начин о(ав"а у

организму два задатка1

$. из крвне %лазме одстрањује не%о*е"не %родукте

мета(олизма +мокра/ну киселину) креатин) феноле,) и

R


7/21


5. чисти %лазму од вишка они& материја) који су нормални

састојци крви) али се често налазе у организму у

сувишним количинама +јони натријума +T@U,) јони

калијума +V U

, и сл.,

6%о"ни изглед

Iу(рег је орган црвенкасто сме0е (оје коесистенције. о свом

о(лику %одсе/а на зрно %асу"а) на коме се разликује1 %редња и задња

страна) с%о"на и унутрашња ивица и горњи) одноосно доњи %ол. 3а

средини унутрашње ивице (у(рега налази се 3илус бубрега /45*6# 71%$*12

) који %редстав"а улаз у средишњу шу%"ину (у(рега) који се назива

бубрежни синус /85%68 71%$*12. Iу(ре*ни синус слу*и за %ролаз судовно

W *ивчане %ете"ке (у(рега и смештај %очетног дела мокра/ни& изводни&

%утева.

Слика 5. *редња страна десног !у!рега

X


8/21


Iу(рези ле*е у висини дванаестог грудног и %рвог и другог

сла(инског %рш"ена L(у(ре*ни %рш"еновиM. есни (у(рег ле*и ни*е

од левог јер ганани*е %отискује велики десни ре*ањ јетре који нале*е на

његов горњи део.

Iу(рег као ретро%еритонеални орган не %оседује %еритореалне везе

ве/ га у његовом ле*ишту одр*авају следе/и елементи1

$. његова судовно W *ивчана %ете"ка)

5. (у(ре*ни омотачи и то1 фасцијална чаура) масна чаура +?@YCN:@

@ZAY9CB,) фи(розна чаура)

=. везивно ткиво)

4. интраа(доминални %ритисак) који угланом зависи од томуса

миши/а %редњег (очног зида а(домена) и

>. %аријетални %еритонеум.

7од наглог мршав"ења) када се истањује масна чаура (у(рега) сам

(у(рег мо*е да се с%усти нани*е изме0у ла(аво срасли& листова

фасцијалне чауре) %а је то Lлутају/и (у(регM /71% #!95*12.

3а горњем %олу (у(рега ле*и над(у(ре*на *лезда. 6 о(зиром да је

(у(рег изгра0ен од фи(розне чауре и %арен&има) (у(ре*на чаура о(авија

%арен&им и код здраве осо(е лако мо*е да се о"ушти. арен&им чине

кора +?9FGB[, и ср* +DBZN::@,. :ора бубрега окру*ује 2ал%игијеве и

Ферајнове %ирамиде. елови кортикалне су%станце који ле*е изме0у

2ал%игијеви& %ирамида и називајусе Iертинијеви сту(ови) а делови који

окру*ују Ферајнове %ирамиде називају се изувијени део ре*њи/а коре

+Y@FC ?9HQ9:NG@ :@\N:A ?9FGA?@:AC,. Срж бубрега граде 2ал%игијеве и

Ферајнове %ирамиде.

]елоку%ни %арен&им (у(рега гради секреторне јединице (у(рега а

називају се нефрони. елови нефрона су1 2ал%игијево (у(ре*но телашце

и (у(ре*на цевчица +GN\N:NC,. 2ал%игијево (у(ре*но телашце је %очетни

део нефрона око кога се налази Iовманова гломеролна чаура. Артеријско

K


9/21


(у(ре*но клу(е +P:9DBFN:NC, има свој доводни артеријски суд који се дели

на ка%иларе) који о(разују клу(е. -д артеријског клу(ета %олази

артеријски одводни суд. 7а%иларна мре*а изме0у доводног и одводног

суда се назива ;рете мирабле$*5>18 71%$*18 2

Iу(ре*не чашице деле се на мале +?@:A?BC FBH@:BC DA^9FBC, и велике

+?@:A?BC FBH@:BC D@E9FBC, .

2але чашице %редстав"ају %очетни део мокра/ни& %утева. 3алазе

се у (у(ре*ном синусу) око вр&ова 2ал%игијеви& %ирамида. 2але чашице

%редстав"ају слузоко*но W миши/не цилиндре) који једном својом (азом

о(у&ватају вр& 2ал%игијеве %ирамиде а другом (азом с%ајају се

ме0усо(но) граде/и велике чашице. Велике чашице настају с%ајањем две

или три мале. _и& има око 5 до = у едном (у(регу и оне се отварају у

(у(ре*ну карлицу.

.убрежна 'арлица / ?1*@58 71%$*582

Iу(ре*на карлица %редстав"а %роширени део мокра/ни& %утева.

-на има о(лик левка. `ири крај ле*и у (у(ре*ном синусу и на њему се

отварају велике (у(ре*не чашице. У*и крај ле*и ван (у(рега и од њега

%олази мокра/овод +NFBGBF, .

a


10/21


Мо'раAовод / B71C17 2

Уретер је слузоко*но W миши/ни канал који се %ру*а од (у(ре*не

карлице до мокра/не (ешике. bорњи део уретера се налази у тр(ушној

ду%"и) а доњи део у карличној ду%"и. 3а %релау из тр(ушне у карличну

ду%"у %остоји флексура која се %ројектује у Халеовој тачки) на том месту

се осе/а максималан (ол %ри %ал%ацији у случају уретерални& колика) јер

ту заостаје мокра/а %ри с%уштању из (у(ре*не карлице ка мокра/ној

(ешици.

Слика +. ,есни !у!рег

Мо'раAна бе=и'а / @185>$ 675%$75$2

cBCA?@ NFAH@FA@ је шу%"и слузоко*но < миши/ни орган у којем се

саку%"а мокра/а +NFAH, до њеног %ра*њења +DACGA9,. 2окра/а дос%ева у

мокра/ну (ешику %реко десног и левог уретера) а отиче из ње %реко

мокра/не цеви +NFBGOF@, . 6мештена је у карличној ло*и +Y@F@?dCGAND,.

2окра/на (ешика има %ромен"ив о(лик и односе што зависи од количинемокра/е коју она садр*и. разна мокра/на (ешика има о(лик једног

$J


11/21


троугластог ис%у%чења) а када је %уна има о(лик крушке на којој се

разликује вр&) тело) (аза и врат (ешике. Врат (ешике је су*ени доњи део

(ешике који одговара месту где се лумен (ешике отвара у мокра/ну цев

+NFBGOF@,. !ид (ешике од с%о"а %ут унутра граде1

$. серозни)

5. миши/ни) и

=. слузоко*ни омотач.

2ускулатура зида (ешике која %роузрокује својом контракцијом

%ра*њење (ешике инервисана је %арасим%атикусом) а кру*ни миши/ни

слој око отвора уретре је инервисан сим%атичким влакнима.

$$


12/21


Слика -. 'еика /ене и мукарца

Мор'аAна цев / B71C47$2

2окра/на цев мушкарца је изводна цев мокра/не (ешике) а истовремено

%редстав"а и завршни део семени& %утева. ру*а се кроз %ростату и имасвоја = то%ографска дела1

$5


13/21


Y@FC YF9CG@GA?@

Y@FC DBD\F@H@B@

Y@FC CY9HPA9C@

2окра/на цев *ене %овезује мокра/ну (ешику са с%о"ашњом

средином. 'о је миши/но < слузоко*ни цилиндрични канал који је знатно

кра/и него код мушкараца. !авршава се на %редњем делу трема вагине и

састоји се из 5 дела1

Y@FC AHGF@DNF@:AC +у зиду (ешике,

Y@FC CY9HPA9C@.

Вас'уларизација органа за излучивање

Iу(рег васкуларизују @. FBH@:AC и Q. FBH@:AC. ре уласка у (у(ре*ни

%арен&им она се дели на 5


14/21


Слике 0. ронтални пресек левог !у!рега

Dнервација органа за излучивање

Инрвација органа за излучивање %отиче од Y:B[NC FBH@:AC@)

NFBGBFA?NC@ +NFBGBF,) као и Y:B[NC QBCA?@:AC@ и сим%атички& и

%арасим%атички& влакана мокра/не (ешике.

Eизиологија система за излучивање

Системс'а улога бубрега у 3омеостази

Ве/ини "уди %озната је једна значајна улога (у(рега < да осло(одетело от%адног материјала који је унет или %роизведен мета(олизмом.

руга улога која је %осе(но критична) јесте контрола за%ремине и састава

телесни& течности. !а воду и готово све електролите у телу) равноте*а

изме0у уноса и издавања +излучивањем или мета(оличном %отрошњом,

одр*ава се у најве/ој мери (у(резима. Iу(рези остварују своју најве/у

улогу филтрацијом %лазме и уклањањем су%станци из филтрата у

различитој мери) зависно од %отре(а организма. 7оначно) (у(рези LчистеM

не*е"ене су%станце из филтрата тако што и& излучују мокра/ом) док

су%станце које су %отре(не вра/а у крв.

$4


15/21


DзлучивањеF Iу(рези имају %римарни значај за уклањање

от%адни& материја мета(олизма које више нису %отре(не телу. -ве

материје су уреа +из мета(олизма А7,) креатинин +из креатина миши/а,)

мокра/на киселина +из нуклеинске киселине,) завршни %роизводи

разградње &емогло(ина +(илиру(ин, и мета(олити разни& различити&&ормона.

7оличина излучени& су%станци %утем мокра/е %редстав"а з(ир =

(у(ре*на %роцеса) %риказана на слици +5R


16/21


Слика 2. ема структуре !у!рега

$R


17/21


.убрежни (рото' 'рви

7од здравог човека телесне масе XJ килограма) уку%ни %роток крви

кроз о(а (у(рега износи око $.5JJ млkмин) или око 5$ j минутног

волумена срца. Ако узмемо у о(зир да два (у(рега %редстав"ају само око

J)4 j уку%не телесне масе) јасно је да је %роток крви кроз (у(реге

изузетно висок у %оре0ењу са другим органима.

роток крви о(ез(е0ује (у(резима &рањиве материје и уклања

от%адне %роизводе.

Утицај артеријс'ог (ритис'а на истицање мо'раAе H ме3анизми

(ритиса'&нутриуреза и (ритиса' диурезаF

lак и мали %орасти артеријског %ритиска често узрокују значајно

%ове/ање (у(ре*не екскреције T@US воде) %а су те две %ојаве назване

%ритисак W натриуреза и %ритисак W диуреза. !(ог ауторегулациони&

ме&анизама) %ове/ање артеријског %ритиска унутар граница X>) $RJ DD

hP има само мали утицај на (у(ре*ни %роток крви и величину

гломерулске филтрације. 3езнатно %ове/ање гломерулске филтрације

до%риноси једним делом утицају %ове/аног %ритиска на истицање

мокра/е.

Iормонс'а 'онтрола бубрега

3ајзначајнији су1

Алдостерон

Ангиотензин mm +noop,

Антидиуретски &ормон

Атријални натриуретски %е%тид

аратироидни &ормон

ростаглаудинин и (радикинин

3арадреналин) адреналин

Азот W моноксид

$X


18/21


,лдостерон %ове/ава реа%сор%цију T@U и %ове/ава секрецију

калијума. римарно место дејства су са(ирни канали/и.

,нгиотензин JJ %ове/ава реа%сор%цију T@U и воде) он стимулише

секрецију алдостерона) стимулише констрикцију еферентне артериоле.

oqh %ове/ава реа%сор%цију воде) а rrrrrrrr дејства %редстав"ају

дистални rrrrrrrrrrrrrr канали/.

,тријални натриуретс'и (е(тид смањује реа%сор%цију T@U S

воде) док sto %ове/ава реа%сор%цију калцијума.

Kарадреналин и адреналин су*авају (у(ре*не крвне судове)

смањују гломуралну филтрацију. Азот W моноксид смањује (у(ре*ни

васкуларни от%ор) а %ростаглуадини и (радикинин утичу на %ове/ање

гломерулске филтрације.

Патогенеза

ПоремеAај мо'рења

Рефлекс мокрења не/е мо/и да се одвија уколико су слузорна

влакна изме0у (ешике и кичмене мо*дине оште/ена) јер је с%речено

%реношење сигнала истезања из (ешике до мо*дине. 7ад се ово догоди)

долази до %от%уног гу(итка контроле %ра*њења (ешике. Уместо) да се

%ериодично %разни) оваква (ешика се %уни до максимума када ка%и

мокра/е %очну да истичу кроз уретру. -ваква (ешика се назива атонична

(ешика узрокована оште/ењем слузорни& влакана. остоји) и тзв.

неин&и(ирана неурогена (ешика узрокована недостатком мо*дани&

ин&и(ицијски& сигнала) и тада долази до честог и релативно

неконтролисаног мокрења.

$K


19/21


'ешка о(о"ења могу (ити %оде"ена у1

@, акутне (у(ре*не инсуфицијенције

где долази до изненадног %от%уног или готово %от%уног

%рестанка рада (у(рега) али уз могу/ност о%оравка до скоро

нормалног стања) и

\, &ронична (у(ре*на инсуфицијенција

где долази до %%рогресивног смањења (роја функционални&

нефрона) што доводи до %осте%еног смањења уку%не

(у(ре*не функције.

смањење %ротока крви кроз (у(рег изазива %ререналну

акутну реналну инсуфицијенцију. а су неки од узрока ове

(олести наведене1

$. 6мањење за%ремине интраваскуларне течности1

крварење) %ролив) %овра/ање) о%екотине

5. 6рчана инсуфицијенција1 инфаркт миокарда)

оште/ење срчани& залисака=. римарни (у(ре*ни &емодинамски %ореме/аји1

су*ење реналне артерије) ем(олија) тром(оза

реналне артерије или вене

4. ериферна вазодилатација и %оследична

&и%отензија1 анафилактички шок) анестезија) се%са

многи %ацијенти са о(олењима (у(рега развија такозвани

нефротски синдром који карактеришу гу(итак велики&

количина %ротеина %лазме урином.

'е*ак гу(итак (у(ре*не функције) %редстав"а о%асност %о *ивот

%ацијента и за&тева отклањање токсични& от%адни& %роизвода и

о(устав"ање нормалне за%ремине и састава телесне течности. 'о се

мо*е %ости/и дијализом %омо/у вештачког (у(рега.

$a


20/21


Lа'Mуча'

6истем органа за излучивање је високо с%ецијализован систем тела)

чија је нормална функција од виталног значаја за одр*авање *ивота.

акле) основна функција овог система је у одр*авању волумена и састава

телесни& течности у границама о%тимални& вредности. 2окра/а +урин, је

само узгредни) от%адни %роизвод) који се из(ацује у с%о"ашњу средину

односе/и от%адне %родукте мета(олизма) као и евентуалне вишкове воде и

други& материја.

5J


21/21


Nитература

$. uм(иологија) ушан 'р%инац

5. Анатомија човека) А(домен и карлица) р. 2ирјана 2ијач) р. Вера

рагани/) р. Видосава Радоњи/) Iеоград 5JJ4.

=. 2едицинска физиологија) oFGONF g. vNdG9H) w9OH x. h@::

4. Интерна медицина) роф. р. раго"у( 2анојлови/) Iеоград $aaK.

>. Интернет литература

Documents

Diplomski Rad MD Sa Slikama