Dezinfekcija instrumenata

OSNOVE

IENJA I

DEZINFEKCIJE

V. Buchrieser, T. Miorini

2009.

7

Osnovna skripta za reprocesiranje medic. instrumenata i pribora Osnovi ienja i dezinfekcije

1

SADRAJ

1. POJMOVI 2

1.1. ienje 2

1.2. Dezinfekcija 2

1.3. Sterilizacija 3

2. IENJE 3

2.1. Deterdenti i postupci ienja (saetak) 4

3. DEZINFEKCIJA 5

3.1. Hemijska dezinfekcija 6

3.1.1. Struni dokazi 7

3.1.2. Delotvorne stvari 8

3.1.3. Grupe aktivnih stvari koje se koriste u hemijskim

dezinfekcionim sredstvima

9

3.1.4. Primena hemijskih dezinfekcijskih sredstava 10

3.1.5. ienje i dezinfekcija povrina 12

3.1.5.1. Kontaminacija mikroorganizmima 12

3.1.5.2. Rutinska dezinfekcija 12

3.1.5.3. Specifina dezinfekcija povrina 13

3.1.5.4. ienje 13

3.1.6. Mere ienja i dezinfekcije 13

3.1.6.1. Utvrivanje mera dezinfekcije 13

3.1.6.2. Mere ienja I dezinfekcije na odeljenjima

centralne sterilizacije (primer)

15

3.2. Topotna dezinfekcija 16

3.2.1. Toplotna dezinfekcija medicinskih instrumenata i

pribora

16

3.2.1.1. Pojam A0 16

3.2.1.2. A0 vrednosti u toplotnom dezinfekcijskom postupku 16

3.2.2. Postupak koji se primenjuje pri automatskom

reprocesiranju medicinskih instrumenata i pribora

17

3.3. Hemotermiki dezinfekcijski postupci 18


2

1. POJMOVI 1.1. ienje ienje podrazumeva uklanjanje neistoa ili bilo kojeg drugog neeljenog materijala (krv, ostatke hrane, itd.) na povrinama i predmetima. Na slikama ispod teksta prikazani su naini kako se uklanja vidljiva neistoa.

Cilj ienja jeste osigurati vidljivu istou. Uklanjanjem neistoa, uklanjaju se i prisutni mikroorganizmi.

1.2. DEZINFEKCIJA

Dezinfekcijom se unitavaju bakterije koje izazivaju bolesti. Bakterijske spore (vidi Osnove mikrobiologije) se ne unitavaju. Meutim, u mnogim je sluajevima za zavrni stepen obrade dovoljna samo dezinfekcija. Dezinfekcija znai da se dezinfikovanim predmetima vie ne moe izazvati infekcija (DIS - gr. negiranje, infection - engl. zaraza).

Cilj dezinfekcije jeste unititi bakterije i smanjiti njihov broj kako dezinfikovani predmeti vie ne bi uestvovali u prenosu infekcija.

Napomena urednika: Dezinfekcijom se ne deluje samo na bakterije nego i na

ostale vrste mikroorganizama. Cilj dezinfekcije je smanjiti ukupan broj mikro-organizama na nivo koji nije tetan ljudskom zdravlju. To se moe postii uni-tavanjem, inaktiviranjem ili uklanjanjem prisutnih mikroorganizama. I ienje je dezinfekcija, jer se ienjem uklanjaju mikroorganizmi s povrina i predmeta.


3

1.3. Sterilizacija Sterilizacija znai unitavanje svih mikroorganizama ukljuujui i bakterijske spore. Cilj sterilizacije je obezbediti potpunu odsutnost ivih organizama. Neki se predmet moe smatrati sterilnim ako je verovatnost prisutnih ivih mikroorganizama manja od 1 : 1,000.000 (1 milion). Drugim reima, na 1 milion sterilisanih predmeta preiveli mikro-organizam moe biti prisutan na samo jednom predmetu. Svi instrumenti i predmeti koji ulazne u po-druje tela koje je sterilno ili koji dolaze u dodir s ranama moraju biti sterilni. Cilj sterilizacije jeste obezbediti potpunu odsutnost mikroorganizama.

2. IENJE ienje podrazumeva uklanjanje neistoa ili bilo kojeg drugog neeljenog materijala (krvi, ostataka hrane, itd.). ienjem se uklanjaju vidljive neistoe.

Cilj ienja jeste osigurati vidljivu istou

ienje, pored estetske i psiholoke uloge, ima zadatak mehanikog uklanjanja mikroorganizama, ili im moe uskratiti izvor hranjivih stvari. Broj mikroorganizama (bioloka kontaminacija) moe se znaajno smanjiti temeljnim ienjem (50-90 %).

Koji su inioci presudni za efikasno ienje?

To su efikasnost hemijskih sredstava, mehanika sila, vreme i temperatura: ako se, na primer, eli koristiti manje hemikalija, onda se mora istiti due ili poveati mehaniko delovanje, to znai da se mora jae ribati.

Oprez!!

Izjave proizvoaa koji tvrde da se savreni rezultati ienja mogu postii

uz minimalnu koliinu vode i u kratkom roku su, na alost, vie ekonomske

prirode nego istiniti.


4

2.1. Deterdenti i postupci ienja (saetak) Sirovine koje se najee koriste u izradi deterdenata (sredstva za ienje, hemijska sredstva) su: povrinski aktivne stvari (tenzidi), kiseline, alkalne baze, i pomona sredstva koja mogu biti rastvorljiva ili nerastvorljiva u vodi. Najvanije sirovine su povrinski aktivne stvari ili tenzidi. Deterdenti na vodenoj osnovi (kao i drugi rastvori na vodenoj osnovi) mogu biti neutralne, kisele ili bazne. Merna jedinica kojom se izraava stepen kiselosti ili baznosti poznata je kao pH (koncentracija vodikovih jona). Supstance se mogu neutralizovati, i to kiseline s bazama ili baze s kiselinama. Polazite na pH lestvici je voda koja ima pH vrednost 7. Vrednosti manje od pH 7 ukazuju na kiseline, a vrednosti iznad pH 7 na baze. to je pH vrednost manja, rastvor je kiseliji. Lestvica je podeljena tako da se za svaku vrednost kiseline jaina poveava za faktor 10. Kiselina vrednosti pH 3 je deset puta jaa od kiseline vrednosti pH 4! Priblina pH vrednost uobiajenih stvari i hemikalija:

Hlorovodina kiselina 35%:

pH = - 0 Pivo: pH = 5

Hlorovodina kiselina 3.5%:

pH = 1 Povrina koe: pH = 5.5

Hlorovodina kiselina 0.35%:

pH = 1 Mineralna voda: pH = 6

eluana kiselina: pH = 1 Obina voda: pH = 7

Limunska kiselina: pH = 2 Krv: pH = 7.4

Koncentrovano sire:

pH = 2 ista morska voda:

pH = 8.3

Sire: pH = 3 Crevni sok: pH = 8.3

Coca Cola: pH = 3

Rastvor deterdenta:

pH = 10

Vino: pH = 4

Natrijumova baza 3%:

pH = 14

Kiselo mleko: pH = 4.5

Natrijumova baza 30%:

pH = 15

Napomena: Ne postoji greka u tablici: zaista postoje vrednosti koje su manje od 1 i one

koje su vee od 14)

Proizvodi za ienje dostupni na tritu mogu se razvrstati kako sledi: - Neutralni deterdenti pH priblino 5 9 - Deterdenti na bazi kiseline pH < 5 - Bazni deterdenti pH > 9 (korienje koncentrata) - Topivi deterdenti

- Deterdenti koji se ne mogu jasno svrstati u bilo koju odreenu grupu


5

Neutralni deterdenti - Osnovni sastojak: tenzidi

- Neutralni deterdenti su, uopteno mnogo slabiji od alkalnih deterdenata (baze). Zbog toga bi za ienje hirurkih instrumenata, po mogunosti, trebalo koristiti alkalne deterdente.

Deterdenti na bazi kiseline: - Uklanjaju kamenac i ostatke cementa

- Vrste kiselina: Siretna kiselina, limunska kiselina, fosforna kiselina

- Sredstva za ienje WC-a, sa dodatkom tenzida: sredstva za ienje sanitarnih elemenata

Alkalni deterdenti: - Uklanjaju tvrdokorne neistoe u kuhinji kao i u industrijskim i bolnikim uslovima - Alkalna sredstva (baze): kaustina soda (kalijumov hidroksid), soda (natrijumov

karbonat), amonijak, itd.

- Koncentrat poput sredstava za ienje pei - Alkalni deterdenti su jai od neutralnih deterdenata Ultrazvuno ienje Kad visokofrekventni zvuni talas proe kroz rastvor za ienje (voda + deterdent i/ili dezinficijens) dolazi do izmene talasa visokog pritiska i talasa niskog pritiska. Ovaj sled izmena pokree proces poznat kao KAVITACIJA. Nastaju milioni mikroskopski malih mehuria negativnog pritiska samo kako bi se odmah raspali. Tako osloboena energija je nekoliko puta vea od one koja se stvara mehanikim etkanjem. Kavitacija takoe izaziva raspadanje estica neistoe i dovodi rastvor u kontakt s povrinama predmeta koji se trebaju istiti. Poviena temperatura potpomae hemijsku interakciju sastojaka u deterdentu. Za merenje energije u ultrazvunim kadicama treba koristiti odreene testove (npr. aluminijumsku foliju). 3. DEZINFEKCIJA Dezinfekcijom se unitavaju bakterije koje izazivaju bolesti (patogeni). Bakterijske spore (vidi Osnove mikrobiologije) se ne unitavaju dezinfekcijskim postupkom. Meutim, u mnogim je sluajevima kao zavrni postupak obrade dovoljna samo dezinfekcija. Dezinfekcija znai da se dezinfikovanim predmetima vie ne moe izazvati infekcija (DEZ-infekcija). Cilj dezinfekcije je unititi bakterije i smanjiti njihov broj kako dezinfikovani predmeti ne bi uestvovali u prenosu infekcija.

Napomena urednika: Kao to je ve reeno u prvom delu ovog poglavlja,

dezinfekcijom se ne deluje samo na bakterije nego i na ostale vrste

mikroorganizama. Cilj dezinfekcije je smanjiti broj mikroorganizama na nivo koji nije

tetan ljudskom zdravlju. To se moe postii unitavanjem, inaktiviranjem ili

uklanjanjem prisutnih mikroorganizama. I ienje je dezinfekcija, jer ienjem

uklanjamo mikroorganizme s povrina i predmeta. ta vie, ienje je jedini


6

dezinfekcioni postupak koji nema selektivno delovanje i istom snagom i brzinom

uklanja i patogene i nepatogene i osetljive i manje osetljive mikroorganizme kao i

bakterijske spore.

Ne dezinfekciji u kui U poslednjih nekoliko godina, na tritu se pojavljuje sve vie antibakterijskih deterdenata i proizvoda za ienje, ije delovanje daleko nadmauje higijenske mere potrebne u domainstvu. Uzimajui u obzir njihove otrovne i alergijske efekte, oni u domainstvu predstavljaju vie rizik za ljudsko zdravlje, nego to pruaju zatitu od infekcije. Takve stvari zagauju otpadne vode i biljke, i ak i pri niskim koncentracijama, one su tetne za vodenu faunu kao to su rakovi i ribe. Ova sredstva, takoe, unitavaju sve bakterije, ukljuujui i one koje su korisne za ljude u svakodnevnom ivotu. Zbog toga se mere dezinfekcije trebaju ograniiti na bolnice i sline sredine, dok u prosenom domai-nstvu uopte nisu potrebne. Konano, ienje i uobiajeni nain rada su sasvim dovoljni kako bi se osigurao odgovarajui stepen higijene.

Dezinfekcija je potrebna u domainstvu samo ako lekar preporui takav postupak zbog posebnih razloga. Dezinfekcija se moe postii hemijskim (alkohol, hemijski dezinficijensi) ili fizikim (temperatura) postupcima, a kombinacija oba postupka, je poznata kao hemote-rmiki postupak. 3.1. Hemijska dezinfekcija Hemijskom dezinfekcijom se uz primenu hemijskih sredstava unitavaju mikroorganizmi. Na tritu su dostupni razliiti hemijski dezinficijensi. Da bi se smatrali prikladnim za tu namenu, trebaju ispunjavati sledee uslove:

Da imaju to iri spektar delovanja, tj. da su u stanju unititi to vie vrsta uzronika

Da imaju kratko vreme delovanja Da su stabilni i ne gube efikasnost u prisutnosti proteina Da nemaju ili imaju samo lagano neugodan miris

Da ne nadrauju kou i sluznice ili da imaju vrlo blago iritantno delovanje

Da se mogu koristiti na razliitim vrstama materijala Da su ekoloki prihvatljivi Da su ekonomski prihvatljivi.


7

Na temelju gore navedenih zahteva, lako je pretpostaviti da ne postoji idealan dezinficijens. Zbog toga treba paljivo razmisliti o nameni za koju e se dezinficijens koristiti i koja su od navedenih svojstava vana. Mikrobicidno delovanje dezinficijensa (ubijanje mikroorganizama) oznaavaju sledei pojmovi: baktericidan = sposoban ubiti bakterije

bakteriostatski = sposoban zaustaviti rast bakterija

fungicidan = sposoban ubiti gljive

fungistatik = sposoban zaustaviti rast gljiva

virucidan* = sposoban inaktivirati viruse (unititi viruse) sporicidan = sposoban ubiti spore

*ograniena virucidalna aktivnost znai da su inaktivirani samo odreeni virusi

Razvoj bakterija otpornih na dezinfekciona sredstva

Stalno se vode rasprave o tome da li bi dezinficijense trebalo menjati kako se mikroorganizmi ne bi navikli na odreeno dezinfekciono sredstvo i na taj nain razvili otpornost.

Nauna istraivanja su pokazala da nema potrebe za takvim promenama, pod uslovom da se dezinfekcijska sredstva koriste ispravno. Razlog tome je to se mikroorganizmi mogu naviknuti na dezinfekcijsko sredstvo samo ako se ono dui vremenski period koristi u niim koncentracijama od potrebnih. Ako se samo jednom upotrebi poveana koncentracija dezinficijensa, naizgled otporni mikroorganizmi mogu se opet unititi. 3.1.1 Struni dokazi Dokazivanje mikrobicidnih (smrtonosnih) svojstava dezinficijensa sprovodi se prema posebnim smernicama. Efikasnost potvruju specijalizovana udruenja ili ustanove poput: Austrijskog drutva za higijenu, mikrobiologiju i preventivnu medicinu (sterreichische Gesellschaft fr Hygiene, Mikrobiologie und Prventivmedizin - GHMP). www.oeghmp.at Udruenja za primenjenu higijenu (Verbund fr angewandte Hygiene - VAH, Germany). Nakon sprovedenog testiranja struna grupa za dezinfekciona sredstva izdaje potvrdu (sertifikat) za odreeni dezinficijens i stavlja ga na listu za procenu u praksi.

Spektar delovanja:

baktericidan, fungicidan, virucidan


8

3.1.2. Aktivne stvari

Postoje razliite dezinfekcione supstance. Najvanije meu njima i njihovi predstavnici, navedeni su u tabeli koja sledi. esto se u dezinfekcionim sredstvima koriste kombinacije razliitih aktivnih stvari tako da pokrivaju najiri mogui spektar delovanja. Dezinfekciono sredstvo bez aldehida Aldehidi, posebno formaldehid, nadrauju kou i sluznice i mogu izazvati alergije. Takoe, imaju svojstvo vezivanja proteina, odnosno proteini se u njihovoj prisutnosti denaturiu (menjaju), to izaziva njihovo prijanjanje na povrine. Zbog tih se razloga, sve manje i manje koriste kao dezinficijensi. Mnogi proizvoai predstavljaju svoje proizvode kao proizvode bez aldehida, i na taj nain garantuju korisnicima da je taj proizvod u potpunosti bez aldehida. S druge strane, izjava bez formaldehida, znai samo da je dezinficijens bez formaldehida. Ipak, takav proizvod obino sadri aldehide jer postoji mnogo razliitih vrsta aldehida. Spektar delovanja oznaava grupu mikroorganizama na koje je odreeni dezinfekcioni postupak efikasan.

Na temelju delovanja na uzronike, dezinficijensi se dele u 4 grupe prema spektru dejstva:

A: Sposobni unititi vegetativne* bakterije, ukljuujui mikrobakterije kao i gljive, ukljuujui i gljivine spore B: Sposobni inaktivirati viruse C: Sposobni unititi spore bakterija uzronika antraksa D: Sposobni unititi spore bakterija uzronika gasne gangrene i tetanusa

* Vegetativne bakterije se mnogu razmnoavati to znai da nisu spore

Spektar dejstva D moe se, prema tome, obezbediti samo sterilizacijom.


9

3.1.3. Grupe aktivnih stvari koje se koriste u hemijskim dezinfekcionim

sredstvima

Aktivne stvari Spektar delovanja

Podruje primene

Prednosti Nedostaci

Aldehidi

formaldehidi glutaraldehidi glioksal

Pokriva gotovo celi spektar

povrine instrumenti

biorazgradivo niska

upotrebna koncentracija

neprijatan miris

moe izazvati alergijske reakcije

Alkoholi

etanol n-propanol izopropanol

baktericidno fungicidno delimino

virucidno

ruke povrine

brzi poetak

delovanja biorazgradivi brzo se sui uopteno

dobra tolerancija za razliite materijale

opasnost od

poara i eksplozije ako se koristi za dezinfekciju velikih povrina

gubitak masnoe iz koe

Kvartarni amonijevi spojevi (QUATS)

Zavisno od stvari baktericidno fungicidno

instrumenti ruke

produeno

delovanje bez mirisa

umanjen efekat ako se koriste s anionim tenzidina (poput sapuna)

HALOGENI natrijumov hipohlorit povidon-jodid


Instrumenti ruke (sluznice)

brz poetak delovanja

slaba biorazgradivost

nagriza materijal

nadrauje sluznicu

PER-SPOJEVI hidrogen peroksid siretna kiselina


Instrumenti sluznica voda

brz poetak delovanja

biorazgradivi

nestabilni

Fenoli i derivati fenola

baktericidno delimino

virucidno

povrine instrumenti

nekoliko efekta na proteine

dobar efekat ienja

slaba biorazgradivost

tetni za zdravlje


10

3.1.4 Primena hemijskih dezinfekcionih sredstava Zavisno od podruja primene, dezi-nfekcija hemijskim dezinficijensima se moe primeniti potapanjem (za runu dezinfekciju instrumenta i pribora koji ne moe biti podvrgnut automatskoj-mainskoj obradi), brisanjem (povrine) ili utrljavanjem (dezinfekcija ruku). Dezinfekcija koja se sprovodi rasprivanjem je nesigurna u pogledu svoje efikasnosti. Osim toga, nepovoljno deluje na osoblje i relativno je skuplja od postupka brisanja jer, zapravo, samo deo dezinfekcionog sredstva dospe na povrinu. Prema tome, rasprivanje bi se trebalo koristiti, ako se uopte koristi, samo u onim okolnostima gde niti jedan drugi postupak

(brisanje ili trljanje) nije mogue sprovesti. Zavisno od odgovarajueg proizvoda, dezinfekciono sredstvo moe doi na trite kao rastvor spremno za korienje (ready-to-use) ili kao koncentrat koji se mora meati sa vodom pre upotrebe. Prilikom rukovanja dezinficijensima treba voditi rauna o sledeim injenicama:

Kako bi se obezbedila ispravna koncentracija rastvora treba proitati uputstva proizvoaa. Pri doziranju treba koristiti mernu posudu ili sistem za doziranje. Ako se koristi premala koncentracija, dezinfekcija nee imati pravi efekat. Ako se koristi previsoka koncentracija, dezinfekcija nee biti uspenija. Time se ne postie vea efikasnost nego se ugroava okolina, skupo je, moe otetiti materijale i, ne manje vano, teti zdravlju osoblja. Tablica za ispravno doziranje olakae upotrebu dezinfekcionih sredstava (vidi stranu 11.).

Dezinfekciona sredstva se moraju koristiti samo za predvienu namenu. Iako zvui logino, u praksi se to pravilo uvek ne primenjuje.

Ne smeju se dodavati deterdenti (npr. vienamenska sredstva za ienje) jer to moe umanjiti uinak dezinfekcionog sredstva.

Osoblje mora nositi zatitne rukavice za linu zatitu uvek kad radi s dezinfekcionim sredstvom, osim kad dezinfikuje ruke.

Osoblje mora biti uvebano


11

Tablica odreivanja koliine: Razreenje 1 Litra 2 Litre 3 Litre 4 Litre 5 Litara

0.5 % 5 ml 10 ml 15 ml 20 ml 25 ml

1.0 % 10 ml 20 ml 30 ml 40 ml 50 ml 2.0 % 20 ml 40 ml 60 ml 80 ml 100 ml



Kako se izraunava doza? Na primer, treba pripremiti 3 litre 0,5% rastvora 1 litra = 1000 ml 1000 ml ......................100% 10 ml...............................1% 5 ml..............................0,5%

Dakle, za 3 litre potrebno je 3 x 5 ml = 15 ml

Veba:

5 litara 2% rastvora: 4 litre 0,25% rastvora 1000 ml..............................% 1000 ml...............................% .........ml............................1% .........ml.............................1% .........ml............................1% .........ml............................1% Znai, za 5 litara potrebno je .... x .....ml = ...... ml

Znai, za 5 litara potrebno je .... x .....ml = ...... ml

Praktine vebe ispravnog doziranja: Uesnici dobijaju zadatak da pripreme 4 litre 0.5 %- tnog rastvora dezinficijensa. Za tu svrhu svaki uesnik dobije plastinu au u koju treba uliti 20 ml (npr. obojene vode) iz

boce bez pomoi bilo kakvog dozatora. Nakon toga se brizgalicom meri koliina ulivene obojene vode i belei na ploi.

Izraunava se dobijena koncentracija i o tome raspravlja.


12

3.1.5. ienje i dezinfekcija povrina 3.1.5.1. Kontaminacija mikroorganizmima Povrine i predmeti u podrujima gde se sprovodi obrada medicinskih instrumenata i pribora, mogu biti kontaminirani prljavim instrumentima, rukama osoblja, prainom ili mikroorganizmima. Da bi se smanjilo zagaenje, potrebne su i posebne i opte mere dezinfekcije. Povrine u podrujima gde se sprovodi obrada instrumenata i medicinskog pribora moraju se zbog toga lako istiti i moraju biti otporne na dezinfekciona sredstva. Za dezinfekciju povrina primenjuje se:

1. Rutinska dezinfekcija 2. Specifina (selektivna) dezinfekcija 3. ienje.

Generalno, za dezinfekciju povrina, dezinfekciono se sredstvo mora naneti i rasporediti po povrini (dezinfekcija ribanjem ili prebrisavanjem). Dezinfekcija rasprivanjem bi se trebala koristiti samo u iznimnim sluajevima, i preporuuje se samo za povrine koje nisu lako dostupne i gde nije mogua dezinfekcija brisanjem.

Prilikom rukovanja dezinfekcionim sredstvima, vrlo je vano nositi zatitne

rukavice kako bi se izbegli problemi s koom. Rastvor se mora pripremati s hladnom vodom (najvie 25C) dozirana u skladu

sa uputstvima proizvoaa. Bitno je koristiti hladnu vodu kako bi se spreilo formiranje opasnih para.

Za rutinsku dezinfekciju dezinficijensima bez aldehida, koncentracija rastvora moe generalno zadovoljiti, i ostati stabilna u periodu od 4 sata (ispitano od strane GHMP ili VAH).

3.1.5.2. Rutinska dezinfekcija

Kako radni dan prolazi, tako radne povrine postaju sve prljavije i kontaminiranije. Kako bi se smanjilo ukupno bioloka kontaminacija, temeljnu rutinsku dezinfekciju svih povrina u radnim prostorima i skladitima treba sprovoditi jednom dnevno, najbolje uvee na kraju radnog dana. Za brisanje, u prvom redu treba koristiti krpe za jednokratnu upotrebu koje su natopljene dezinfe-

kcionim sredstvom za povrine. Sve police treba najmanje svaka tri meseca jednom isprazniti i dezinfikovati-obrisati dezinficijensom. Dezinfekcija podova sprovodi se samo u neistim prostorima gde se obrauju kontaminirani medicinski instrumenti i pribor.


13

3.1.5.3. Specifina dezinfekcija povrina Ona podrazumeva dezinfekciju povrina na kojima su prisutna vidljiva zagaenja (kontaminacija krvlju, ekskretima, itd.). Krupne neistoe se odstranjuju krpom za jednokratnu upotrebu, koja je natopljena dezinfekcionim sredstvom i koju odmah nakon toga treba baciti. Tek iza toga sledi prava dezinfekcija povrina, pri emu se nanosi obilna koliina dezinfekcionog sredstva na odreenu povrinu. Specifina dezinfekcija se mora sprovesti odmah nakon kontaminacije.

Alkohol je dezinficijens s najbrim delovanjem. Zbog toga se alkohol i dezinficijensi

na bazi alkohola koriste za brzu dezinfekciju. Kako bi se izbegla opasnost od

poara ili eksplozija, koritenje takvih dezinficijenasa mora biti ogranieno na male

povrine. Zbog toga se nikad ne smeju koristiti za dezinfekciju elektrine opreme

koja se zagreva (npr. svetla na radnom mestu). Osim toga, treba voditi rauna da je

materijal koji se dezinfikuje otporan na alkohol jer bi se u suprotnom otetio

(pleksiglas).

3.1.5.4. ienje Podovi se trebaju istiti ekoloki prihvatljivim vie-namenskim sredstvima za ienje na kraju ili pre po-etka radnog dana. 3.1.6 Mere ienja i dezinfekcije Svaka zdravstvena ustanova mora imati razraene i utvrene mere ienja i dezinfekcije, a ako je potrebno i svako odeljenje svoje posebne mere.

To znai da spektar mera mora biti tano definisan. U podrujima sa specifinim zahtevima moraju biti tano odreene metode kao i deterdenti i dezinfekciona sredstva koja se trebaju koristiti. Pri tom treba voditi rauna o podnoljivosti materijala, a da se istovremeno udovolji i traenim zahtevima. Takoe mora biti navedeno ko sprovodi odreene mere kao i ko je za njih odgovoran. Odredbom treba utvrditi i nain sprovoenja kontrole. 3.1.6.1. Utvrivanje mera dezinfekcije Nema potrebe menjati dezinfekciona sredstva koja su u svakodnevnoj upotrebi. Iako se teorijski moe razviti otpornost bakterija na pojedine stvari u dezinfekcionim sredstvima (posebno u neprekidnoj upotrebi suvie niskih koncentracija), to u rutinskoj praksi nema posebnog znaaja. ak i da se proizvod esto menja, radna stvar ostaje nepromenjena, odnosno, koristi se ista aktivna stvar ali pod drugim komercijalnim imenom.


14

Prema tome, mora postojati dobar razlog za zamenu proizvoda s kojim postoje dobra iskustva. Razlozi za promenu dezinfekcionog sredstva mogu podrazumevati:

Nepodnoljivost od strane osoblja Neotpornost materijala Neugodan miris Ekoloku neprihvatljivost Cenu Probleme s isporukom.

Pre izbora odreenog proizvoda preporuuje se testirati ga na mestu primene vodei pri tom rauna o traenim zahtevima. Preporueni postupci pri utvrivanju dezinfekcionih mera:

Savetovanje sa rukovodiocima pojedinih ustanova

Savetovanje sa timom za kontrolu infekcija i odgovornim licem komisije za kontrolu bolnikih infekcija

Izrada popisa do sada sprovoenih dezinfekcionih mera

Savetovanje sa osobljem koje sprovodi dezinfekcione mere (podnoljivost materijala, nadraujue dejstvo, itd)

Prikupljanje odgovarajue dokumentacije za eventualne budue proizvode (struna miljenja, potvrde o nekodljivosti, sigurnosno-tehniki listovi itd.)

Savetovanje sa nabavnom slubom (cene, uslovi, isporuke, itd.)

Izrada nacrta mera

Probni rad (npr. 3 meseca)

Beleenje povratnih informacija i izrada potrebnih izmena i dopuna

Usvajanje doneenih mera od strane tima za bolnike infekcije

Od velike je vanosti odreivanje odgovornosti i kontrole kako bi se obezbedilo

potovanje mera ienja i dezinfekcije.


15

3.1.6.2. Mere ienja i dezinfekcije na odeljenjima centralne sterilizacije

(primer)

Mera ienja i dezinfekcije: Centralna sterilizacija (primer) Stanje:

Predmet Proizvod / Postupak

Konc. Vreme izloenosti

Uestalost Nain Napomene

Ruke deterdent

_

ako su kontaminirane

prati tekui sapun

dezinfekciono sredstvo

konc. 30 sek vidi uputstvo utrljati proizvod na bazi alkohola

Oprema (npr. ultrazvuna kadica)

deterdent dnevno brisati


dnevno brisati sredstvo za dezinfekciju povrina

Pod na istoj strani

deterdent _ dnevno brisati


konc. po potrebi brisati

dezinfekciono sredstvo s brzim delovanjem na bazi alkohola

Pod na neistoj strani




Radne povrine na istoj/neistoj strani




Umivaonik deterdent _ dnevno brisati

Krpe za ienje, krpe za podove

toplotna dezinfekcija

Iskuvavanje dnevno maina za pranje vea

Zatitna odea

toplotna dezinfekcija

iskuvavanje dnevno maina za pranje vea


16

3.2. Toplotna dezinfekcija Toplotna dezinfekcija je dezinfekcija toplotom. Koristi se injenica da su normalne bakterije osetljive na toplotu i veina ih se inaktivira na temperaturi od 60C, pa ak i virus hepatitisa B postaje bezopasan na 90C (5 min). 3.2.1. Toplotna dezinfekcija medicinskih instrumenata i pribora

U mainama za pranje i dezinfekciju koje se koriste za obradu instrumenata i medicinskog pribora, mikroorganizmi se uglavnom unitavaju toplotom. 3.2.1.1. Pojam A0

Standard EN ISO 15883-1 dopuna B koristi oznaku A0 kao meru za unitavanje

mikroorganizama postupkom vlane toplote (vrua voda). Za takav postupak

dezinfekcije oekuje se da e tokom odreenog vremenskog perioda temperatura

ostati ista kako bi imala predvieni uticaj na mikroorganizme istog stepena

otpornosti. Ako se postignu i pridravaju i zadate vrednosti,moe se pretpostaviti da

e postupak obezbediti potrebno smanjenje mikroorganizama. Meutim, preduslov

za to je da ureaji i pribor budu unapred detaljno oieni.

3.2.1.2. A0 vrednosti u toplotnom dezinfekcijskom postupku

Koja se A0 vrednost mora postii, zavisie od vrste i broja mikroorganizama na medicinskim instrumentima i priboru koji ide na obradu, kao i o sledeem koraku obrade (npr. sterilizacija), i od namene. Komisija za bolnike infekcije ili predsednik komisije mora definisati traene A0 vrednosti za razliite vrste medicinskih instrumenata i pribora, i dati preporuke koje e se koristiti kao opti vodi. A0 vrednost 60 odreena je kao minimum za nekritine medicinske instrumente i pribor, odnosno one koji dolaze u dodir samo s neoteenom koom (npr. nona posuda). A0 vrednost 600 smatra se odgovarajuom za semikritine(polukritine) medicinske instrumente i pribor, pod uslovom da se moe pretpostaviti da se na njima nalazi samo nizak nivo mikrobne kontaminacije i da nema patogenih mikroorganizama otpornih na toplotu. Za sve kritine medicinske instrumente i pribor koji bi mogli biti kontaminirani sa mikroorganizmima otpornim na toplotu, kao to je virus hepatitisa B, zavisno od njihove budue namene i kad se zna da e doi u dodir sa sterilnim delovima tela ili krvi, Institut Robert Koch preporuuje toplotnu dezinfekciju A0 vrednosti od najmanje 3000.


17

Ovaj se zahtev moe postii izlaganjem medicinskih instrumenata i pribora vruoj vodi zagrejanoj na 90C kroz najmanje 5 minuta pod uslovom da povrine mogu izdrati ovu temperaturu.

Temperatura postupka (C)

Vreme izlaganja za A0=3000 u ureaju za pranje i dezinfekciju instrumenata, (ukljuuje hepatitis B virus)

Vreme izlaganja za A0=600 u ureaju za pranje i dezinfekciju instrumenata, (iskljuuje hepatitis B virus)

Vreme izlaganja za A0=60 u ureaju za pranje i dezinfekciju nonih posuda

sek min sek min sek min

65 94,868 1,581.1 18,974 316.2 1,897 31.6

70 30,000 500.0 6,000 100.0 600 10.0

75 9,487 158.1 1,897 31.6 190 3.2

80 3,000 50.0 600 10.0 60 1.0

85 949 15.8 190 3.2 19 0.3

87 599 10.0 120 2.0 12 0.2

90 300 5.0 60 1.0 6 0.1

93 150 2.5 30 0.5 3 0.1

95 95 1.6 19 0.3 2 0.03

A0 vrednosti za medicinske instrumente i pribor koji se koriste za razliite namene Automatski(mainski) postupak toplotne dezinfekcije obuhvata pet koraka: 1. Pretpranje u hladnoj vodi bez dodatnih stvari, kako bi se uklonile krupne

neistoe 2. ienje i pranje na temperaturi od 40 60C uz korienje odreene koliine

deterdenata 3. Meuispiranje rastvor za pranje se uklanja toplom ili hladnom vodom 4. Dezinfekcija toplotna dezinfekcija se obavlja demineralizovanom vodom na

temperaturi izmeu 80 i 93C. Da bi se unitili virusi hepatitisa B, koji su posebno otporni na toplotu, potrebna je temperatura od najmanje 90C u vremenu od 5 minuta ili 85C kroz 16 min. (vidi A0 koncept)

5. Suenje

3.2.2. Postupak koji se primenjuje pri automatskom(mainskom) reprocesiranju medicinskih instrumenata i pribora Odmah nakon upotrebe (na mestu primene), ukloniti organske ostatke celuloznom

krpom (ostatke tkiva, gnoj, materijale za lepljenje kao to je kotani cement i sl.)

Kontaminirani materijal, zatien, odneti do ureaja za pranje i dezinfekci ju Pripremiti materijal koji treba dezinfikovati: rastaviti u sastavne delove, otvoriti

zglobne instrumente

Osigurati osetljive instrumente (npr. kanile) u stalcima ili posebnim draima Ne preopteretiti reetke


18

Obratiti panju na smer vodenog mlaza naroito kod veih predmeta, npr. ovalnih inijica!

uplji instrumenti: odgovarajua kolica za punjenje s mogunou ienja unutranjeg lumena

Proveriti ima li na instrumentima kakvih ostataka

Oprati i dezinfikovati ponovo, ako je potrebno Budui da se program obavlja automatski(mainski) daleko je manji rizik od greke zbog pogrenog rukovanja, to se moe dogoditi tokom hemijske dezinfekcije (pogreno doziranje, prekratko vreme izlaganja, greaka koje dovode do ponovnog prljanja). Zbog toga je toplotna dezinfekcija najsigurniji postupak dezinfekcije.

Toplotna dezinfekcija u ureajima za pranje i dezinfekciju, mora imati prednost

pred hemijskim ili hemotermikim postupcima (Institut Robert Koch).

3.3. Hemotermiki dezinfekcioni postupci Pojedini medicinski instrumenti i pribor ne podnose visoke temperature potrebne za toplotnu dezinfekciju (npr. fleksibilni ili savitljivi endoskopi). Ovakvi se medicinski instrumenti i pribor reprocesiraju automatskim hemotermikim postupcima. To znai da se hemijska dezinfekcija pospeuje podizanjem temperature na vie vrednosti od temperature okoline (najvie do 60C).

Hemijske reakcije razvijaju se puno bre na visokim temperaturama to objanjava

groznicu kod zaraznih bolesti. Budui da poviena telesna temperatura ubrzava

hemijske reakcije u organizmu, patogeni mikroorganizmi se mogu bre aktivirati.

Priredili: Dr. Viola Buchrieser, Mag. Dr. Tillo Miorini Austrian Society for Sterile Supplies sterreichische Gesellschaft fr Sterilgutversorgung (www.oegsv.com)

Documents

Dezinfekcija instrumenata