devizni rizik1

8/4/2019 devizni rizik1

http://slidepdf.com/reader/full/devizni-rizik1 1/15

SEMINARSKI RAD

Tema:Devizni rizik

Mentor:

Student:



Sadrzaj:

Uvod:...........................................................................................................................................4

Devizno tržište............................................................................................................................5

Rizici

.....................................................................................................................................................8

Banka je dužna kontinuirano obavljati mjerenje, procjenu i upravljanje svim rizicima kojima je u svom poslovanju izložena. Kriterije, način i postupke mjerenja, procjene i upravljanjarizicima, banka je dužna propisati svojim općim aktima, koji moraju biti usklađeni s

propisima, standardima i pravilima struke, ovisno o bankovnim i drugim uslugama koje bankaobavlja.

Općim moraju biti obuhvaćene sve vrste rizika kojima je banka izložena u pojedinačnim poslovima, kao i oni rizici kojima je banka izložena u svim poslovima koje obavlja.

Rizici kojima je banka izložena u svom poslovanju i za koje minimalno moraju biti propisani postupci mjerenja, procjene i upravljanja rizicima jesu:.............................................................8

1) rizik likvidnosti,

2) kreditni rizik,

3) kamatni, devizni i ostali tržišni rizici,

4) rizici izloženosti prema jednoj osobi,

5) rizici povezani s kapitalnim ulaganjima, ulaganjima u nekretnine i drugu trajnu imovinu,

6) rizici neispunjenja obveza druge ugovorne strane povezani s državom podrijetla drugeugovorne strane,

7) operativni rizik, uključujući rizik koji proizlazi iz neadekvatnog upravljanja informacijskimi pridruženim tehnologijama,

2



8) ostali rizici.

.....................................................................................................................................................8

Devizni rizik...............................................................................................................................9

Formiranje deviznog kursa na dug rok.......................................................................................9

Formiranje deviznog kursa na kratak rok.................................................................................11

Devizno tržište u Srbiji.............................................................................................................12

Zakljucak:..................................................................................................................................14

Literatura:..................................................................................................................................15

3



Uvod:

Devizno trziste je svako susretanje ponude i traznje deviza; na njemu seobavljaju kupoprodaje stranih za domacu valutu; kao i medjusobne kupoprodajeizmedju drugih deviza. to je specificno trziste, preteca svih finansjskih trzista.

Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi međusobnoj povezanosti nacionalnihfinansijskih tržišta. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova:međunarodne trgovine, međunarodnih usluga i kretanja stanovništva, kojidovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnosti

izražene u novcu različitom od domaćeg, kao i kretanje kapitala izmeđurazličitih zemalja.

Omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugimlicima da nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje u inostranstvu. Na deviznotržištu se usklađuju zahtevi za prodajom deviza sa zahtevom za njihovukupovinu, usklađuje se ponuda i tražnja posredstvom deviznog prometa u zemljii deviznog prometa sa inostranstvom i omogućava obavljanje deviznog prometasa inostranstvom.

4



Devizno tržište

Devizni sistem predstavlja skup principa i odnosa datih u obliku zakonskih propisa kojima se regulišu devizni odnosi i devizni poslovi privrednih i drugihsubjekata u robnom i nerobnom prometu u zemlji i sa inostranstvom. Deviznotržište je mesto sučeljavanja ponude i tražnje za devizama tj mesto kupovine i

prodaje različitih nacionalnih valuta. Predmet poslovanja deviznog tržišta jekupovina i prodaja deviza koje su od značaja za likvidnost privrede u

međunarodnim plaćanjima.Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi međusobnoj povezanosti nacionalnihfinansijskih tržišta. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova:međunarodne trgovine, međunarodnih usluga i kretanja stanovništva, kojidovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnostiizražene u novcu različitom od domaćeg, kao i kretanje kapitala izmeđurazličitih zemalja. Omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnuvalutu, a drugim licima da nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje uinostranstvu. Na devizno tržištu se usklađuju zahtevi za prodajom deviza sazahtevom za njihovu kupovinu, usklađuje se ponuda i tražnja posredstvomdeviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom i omogućavaobavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.

Učesnici na deviznom tržištu su vlasnici valuta, deviznih sredstva i deviznihhartija od vrednosti u nacionalnoj ekonomiji, kao i banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno ovlastila. Centralna

banka ima specifičnu ulogu na deviznom tržištu. Ona se pojavljuje kao direktnireuglator i kontrolor. Iako se devizno tržište može posmatrati kao

međubankarsko devizno tržište, gde dominantno mesto imaju komercijalne

5



banke, na deviznom tržištu se pojavljuju i drugi ucesnicio koji nemaju takoznačajnu ulogu, u smislu obima trgovanja, ali njihova uloga nije zanemarljiva.

Pored komercijalnih banaka učešće na deviznom tržištu ostvaruju i:

• firme koje se bave spoljnotrgovinskim poslovima,• nebankarske finansijske institucije (osiguravajuće kompanije, pezioni i dr fondovi), kao i• centralne banke

Devizno tržište je standardizovano. Pravila koja važe na ovom tržištu regulišu procedure trgovine, način izvršenja, rokove izvršenja, način plaćanja i sl. Ova pravila obavezuju sve učesnike, iako su oni najčešće iz različitih zemalja.

Transakcije koje se obavljaju na deviznom trzistu se mogu okarakteristai kao:

• Transakcije između komercijalnih banaka i njihovih komitenata,• Devizne transakcije među komercijalnim bankama u zemlji,• Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili skorespondentima u inostransvu i• Devizne transakcije među centralnim bankama radi uticaja na kurseve i nakretanje kapitala.

Neosporno je da komercijalne banke imaju najznačajniju ulogu u realizacijivećine međunarodnih transakcija i one na deviznim tržištima trguju sa

bankarskim depozitima denominiranim u različitim valutama. Banke ne trgujusvim svojim depozitima. Treba imati u vidu da je minimalni iznos kojim banketrguju na deviznom tržištu 1 milion dolara. Devizni kurs koji se formira u ovojtrgovini je u stvari devizni kurs koji možemo pročitati u finansijskim izveštajima

pod nazivom Interbank rate.

Firme i multinacionalne kompanije koje imaju razgranat biznis u različitimzemljama su takođe značajni učesnici na deviznom tržištu. One kupuju i prodajuvalute neophodne za normalno funkcionisanje njihovog biznisa. Nebankarskefinansijske institucije – osiguravajuća društva, penzioni fondovi – takođe

predstavljaju značajne učesnike na deviznom tržištu. U potrazi sa sigurnim ikonstantnim prinosima nebankarske finansijske institucije prenose svojefondove sa jednih na druga finansijska tržišta i na taj način postaju značajniučesnici na deviznim tržištima.

Centralne banke se povremeno pojavljuju na deviznom tržištu, samo uslučajevima kad treba da interveniše i speči oscilacije deviznih kurseva i vršiodržavanje deviznog kursa. Učešće centralnih banaka je više u ciljuintervenisanja na deviznim tržištima. Intervencije centralnih banaka na deviznim

tržištima, u formi kupovine ili prodaje određenih valuta, imaju za cilj održavanje

6



određenog nivoa deviznog kursa ili pak sprečavanje značajnijih oscilacijadeviznih kurseva.

Obim intervencija centralnih banaka na deviznom tržištu po pravilu nije velika

osim u slučaju finansijskih kriza ili špekulativnih napada na valutu ali je snaga iuticaj informacije koju ta intervencija nosi daleko značajnija, i veća od samogobima intervencije. Intervencijama na deviznom tržištu centralne banke šaljusignal učesnicima na deviznom tržištu (i ne samo njima) o monetarnoj politicikoju sprovode i efektima iste na devizni kurs.

Devizno tržište se može podeliti na:

• promptno - poslovi prodaje i kupovine deviza zaključenih na deviznom tržištukoji se prema ugovoru izvršavaju odmah, a najkasnije u roku od dva radna danaod dana zaključivanja ugovora o kupovini ili prodaji deviza

• terminsko - poslovi kupovine i prodaje deviza na rok zaključen na deviznomtržištu, koji su ugovoreni sa rokom izvršenja posla od trideset dana do jednegodine i koji se izvršavaju u ugovorenom roku.

U skladu sa ovom podelom deviznog tržišta imamo i dva devizna kursa:

• promptni kurs devize - kurs u transakciji koja se odmah izvršava, a to običnoznači u roku od dva dana od dana zaključenja.

• terminski kurs deviza dogovaramo danas devize koje će biti isporučene u budućnosti (obično je to jedan, tri ili šest meseci).

7



Rizici

Banka je dužna kontinuirano obavljati mjerenje, procjenu i upravljanje svimrizicima kojima je u svom poslovanju izložena. Kriterije, način i postupkemjerenja, procjene i upravljanja rizicima, banka je dužna propisati svojimopćim aktima, koji moraju biti usklađeni s propisima, standardima i pravilima

struke, ovisno o bankovnim i drugim uslugama koje banka obavlja.

Općim moraju biti obuhvaćene sve vrste rizika kojima je banka izložena u

pojedinačnim poslovima, kao i oni rizici kojima je banka izložena u svim poslovima koje obavlja.

Rizici kojima je banka izložena u svom poslovanju i za koje minimalno morajubiti propisani postupci mjerenja, procjene i upravljanja rizicima jesu:

1) rizik likvidnosti,

2) kreditni rizik,

3) kamatni, devizni i ostali tržišni rizici,

4) rizici izloženosti prema jednoj osobi,

5) rizici povezani s kapitalnim ulaganjima, ulaganjima u nekretnine i drugutrajnu imovinu,

6) rizici neispunjenja obveza druge ugovorne strane povezani s državom podrijetla druge ugovorne strane,

7) operativni rizik, uključujući rizik koji proizlazi iz neadekvatnog upravljanjainformacijskim i pridruženim tehnologijama,

8) ostali rizici.

8



Devizni rizik

Devizni rizik proizlazi iz moguće promjene tečaja neke valute kroz određeni period u odnosu na neku drugu valutu ili skupinu valuta. Većina poduzeća naneki se način susreću s deviznim rizikom, u čemu važnu ulogu igra hedging,kojim se eliminira ili ublažava devizni rizik.

Odluka poduzeća da se neće zaštititi od deviznog rizika može rezultiratinegativnim posljedicama i rezultirati neuspjehom. Efekt promjene tečaja valuteili izloženost me?unarodnoj razmjeni izražava se kao operativna, transakcijska,

računovodstvena i porezna izloženost.Ovisno o vrsti izloženosti koja se želi izbjeći na raspolaganju su različiti modeli

zaštite od deviznog rizika, koja poduzeća odabiru prema stupnju tolerancijerizika poduzeća, očekivanju o smjeru kretanja tečajnih stopa, mogućnosti

pristupa financijskom tržištu i drugim čimbenicima. Prikazani su navedenimodeli čijom se primjenom povećava efikasnost odlučivanja o financijskoj

politici poduzeća.

Formiranje deviznog kursa na dug rok

Devizni kurs formira se na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu, kao i bilo koje robe na slobodnom tržištu. Ako se uporede cene određenih valuta za proteklih nekoliko godina, primetiće se da su promene valuta dosta česte.

Najvažniji uticaj na formiranje deviznog kursa imaju razlike u cenama i kretanjekamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala.Cene su prvi i najvažniji

faktor koji opisuje devizni kurs.Danas u literaturi možemo naći dva teorijska pristupa:

1. zakon jedinstvene cene2. teorija pariteta kupovnih snaga.

Zakon jedinstvene cene polazi od toga, da ako dve zemlje proizvode istu robutreba i da imaju istu cenu te robe, ako ne postoje carinska i druga ograničenja iako su transportni troskovi mali. Tada je cena jednaka u svim zamljama bez

obzira gde je roba proizvedena.

9



Objasnićemo ovu teoriju na primeru kompjutera koji košta u Nemačkoj 1000 €, pri ranijem kursu ( 1 evro = 1,20 dolara ili 0,83 evra = 1 dolar ) to je 1200

dolara. To praktično znači pri ovim uslovima da je sve jedno gde kupitikompjuter u Nemačkoj ili SAD.

Međutim ako dođe do formiranja drugačijeg kursa na pr. ( 1,1 € = 1,20 $ što jeisto što i 1€ = 1,09 $) tada bi se i promenila cena kompjutera, u Nemačkoj bi

bila 1090 dolara, a u SAD 1200 dolara. Što znači da je razlika između ova dvakompjutera 110 dolara.

Iz ovog primera vidi se, da je došlo do depresijacije evra u odnosu na dolar.Jasno je da su nemački izvoznici stimulisani da prodaju, a američki da kupuju.Oni slede elementarno pravilo trgovine, da se kupuje gde je jeftinije a prodajegde je skuplje. Pa će tako nemački izvoznici da prodaju na američkom tržištu aamerički uvoznici da kupuju na nemačkom tržištu.

Druga teorija po kojoj se određuje devizni kurs je teorija pariteta kupovnihsnaga. Dok teorija jedinstvene cene utvrđuje odnose cena pojedinačnih

proizvoda, a teorija pariteta kupovnih snaga uporedjuje opšte nivoe cenaizmeđu pojedinih zemalja. Prema ovoj teoriji, devizni kurs bilo koje dve valuteodražava nivo cena dveju država.

U praksi se ne koristi opšti nivo cena dve zemlje, već se primenjuje mnogo praktičniji način relativne teorije pariteta kupovnih snaga. Inflacija predstavljarast opšteg nivoa cena jedne zemlje izražen indeksima rasta.

Teorija pariteta kupovnih snaga polazi od toga da se devizni kurs formira samona osnovu promena u relativnom nivou cena.

Na teoriju pariteta kupovnih snaga utiču sledeća ograničenja:

• transportni troškovi• carine i uvozne dažbine• postojanje proizvoda koji nisu predmet razmene• međunarodne razlike u merenju cena• relativni nivo cena• preferencije domaće robe u odnosu na stranu• produktivnost

10



Transportni troškovi povećavaju cenu kako domaće tako i inostrane robe, osimako njihova veličina nije zanemarljiva.

Carine i uvozne dažbine predstavljaju trgovinske barijere slobodnoj trgovini.

Postojanje proizvoda koji ne mogu da budu predmet razmene, predstavljajuograničavajući factor u primeni teorije pariteta kupovnih snaga.

Međunarodne razlike u merenju nivoa cena, nastaju kao posledica potreba privrede, navika i potreba potrošača u različitim državama.

Relativni nivo cena znači, da povećanje nivoa cena u jednoj zemlji na duži rok,u odnosu na nivo cena u drugoj zemlji, dovodi do depresijacije njenog deviznogkursa.

Preferencije domaće robe u odnosu na stranu, nastaju kao posledica povećanetražnje za uvozom ili izvozom određene robe.

Produktivnost u jednoj državi, ima velikog uticaja na nivo njenog deviznogkursa.

Na formiranje deviznog kursa na duži rok, bitno utiče stanje u platnom bilansu jedne zemlje. Između priliva i odliva deviza u platnom bilansu zemlje i ponude itražnje deviza na deviznom tržištu, postoji gotovo direktna povezanost.

Formiranje deviznog kursa na kratak rok

Formiranje deviznog kursa na kratak rok, najbolje je posmatrati na osnovu ponude I tražnje odredjenih oblika active. Ovakav stav u formiranju deviznog

kursa primat daje aktivi.

Kad su u pitanju vremenski periodi do jedne godine dana, mnogo veći uticaj naformiranje deviznog kursa imaju transakcije sa aktivom, nego transakcije natržištu po osnovu uvoza i izvoza.

11



Devizno tržište u Srbiji

U poređenju sa deviznim tržištima u svetu, srpsko tržište je jako siromašno. U2009. godini promet na njemu je bio oko 45 milijardi 245 hiljada evra. Istasituacija je i u pogledu transakcija. Za razliku od svetskih tržišta gde je razvijenveliki broj instrumenata, na domaćem tržištu prisutne su samo promptne deviznetransakcije, nisu zastupljeni fjučersi, forvardi, svopovi, opcije. U pogleduzastupljenosti valuta, evro ima primat.

Postoje tri načina za trgovanje na našem tržištu:• direktna trgovina između klijenata (preduzeća, pojedinci) sa jedne i dilera(banke,menjačnice) sa druge strane,• menđsobna trgovina dilera (npr. banke - banke, banke - menjačnice).• trgovina na međubankarskom deviznom tržištu gde se trgovina obavlja između

banaka, kao i između banaka i NBS.

Na međubankarskom deviznom tržištu mogu učestvovati samo banke koje imaju pokazatelj deviznog tržišta ispod 30%. Sastanak na međubankarskom deviznom

tržištu se organizuje svakog dana u 11.30 časova i to u obliku fiksing sastanka -u elektronskoj formi. NBS zahteva od banaka da joj svakog dana do 10 časovadostavljaju informacije o svom poslovanju i deviznoj poziciji prethodnog dana.

Sa druge strane kurs dinara prema evru se na međubankarskom deviznom tržištuformira na onom nivou na kome je moguće obaviti najveći obim prijavljenihkupovina i prodaja. Ovo ostavlja mogućnost NBS da utiče na ponudu ili tražnju ina taj način utiče na kurs dinara prema evru (naravno ovo nije jedini oblik intervencije NBS na deviznom tržištu). Od svih transakcija na deviznom tržištu

u Srbiji u 2009. oko 10% otpada na međubankarsko devizno tržište, 10% jemeđudilersko, 20% je obavljenih transakcija preko menjačnica, a 50% sutransakcije banaka.Teško odrediti institucionalnu strukturu deviznog tržišta uSrbiji. Moglo bi se reći da ima elemente sva tri oblika.

Najviše je elemenata aukcionog tržišta pre svega, zbog međubankarskogdeviznog tržišta. Na međubankarskom deviznom tržištu se na veoma sličannačin kao i na aukcionom tržištu formira devizni kurs. Učesnici šalju naloge, acena (devizni kurs) se formira u njihovom preseku. Takođe, domaće deviznotržište se može opisati i kao tržište više dilera. Postoji veliki broj banaka (imenjačnica) koji u svoje ime i za svoj račun kupuju i prodaju devize tako što

12



samostalno formiraju devizni kurs. Najmanje sličnosti ima sa tržištem jednogdilera. Eventualno, u izuzetnim slučajevima se može desiti da se NBS ponašakao jedini diler na tržištu.

Zbog monopolskog položaja NBS na našem deviznom tržištu nema slobodnogsučeljavanja ponude i tražnje za devizama. Ona je, pre svega, monopolista uinformacijama. Rigoroznom regulativom NBS zahteva od banaka svakodnevnorazličite vrste informacija koje se uglavnom odnose na obim poslovanja ideviznu poziciju banke. Ona takođe dosta informacija ona dobija i sameđubankarskog deviznog tržišta. Sa druge strane, ona objavljuje samoinformacije o dnevnom obimu na međubankarskom deviznom tržištu što nijenaročito bitno za tržišne učesnike. Iz ovoga se izvodi zaključak da gde postojimonopol ne postoji tržišna cena.

13



Zakljucak:

Devizni sistem predstavlja skup principa i odnosa datih u obliku zakonskih propisa kojima se regulišu devizni odnosi i devizni poslovi privrednih i drugihsubjekata u robnom i nerobnom prometu u zemlji i sa inostranstvom.

Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi međusobnoj povezanosti nacionalnihfinansijskih tržišta. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova:međunarodne trgovine, međunarodnih usluga i kretanja stanovništva, koji

dovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnostiizražene u novcu različitom od domaćeg, kao i kretanje kapitala izmeđurazličitih zemalja.

Postoje tri načina za trgovanje na našem tržištu:• direktna trgovina između klijenata (preduzeća, pojedinci) sa jedne i dilera(banke,menjačnice) sa druge strane,• menđsobna trgovina dilera (npr. banke - banke, banke - menjačnice).

• trgovina na međubankarskom deviznom tržištu gde se trgovina obavlja između banaka, kao i između banaka i NBS.

14



Literatura:

1. Bankarski rizici, Dr Šerif Šabović,20082. Međunarodne poslovne finansije, Predrag Kapor, Beograd

20053. Međunarodno poslovno finansiranje, P.Gavrilović –

Ekonomski fakultet, Beograd 2007 4. www.ekonomija.org

15

Documents

devizni rizik1