MIKROBIOLOKE I BIOHEMIJSKE OSOBINE DEPOSOLA RB KOLUBARASneana Djordjevi 1, eljko Deletovi 2, Dragana Stanojevi3, Zvonko Radan4

Izvod

Odreivane su mikrobioloke i biohemijske osobine deposola RB Kolubara na kome je

izvrena rekultivacija, formiranjem biljnih zajednica breza, beli bor i jabunjak. Mikrobioloke

analize obuhvatile su odredjivanje brojnosti sistematskih i fiziolokih grupa mikroorganizama, a

biohemijske odredjivanje aktivnosti ureaze, dehidrogenaze, biomase, ugljenika i fosfora.

Deposoli RB Kolubara u zavisnosti od formiranih biljnih sastojina u cilju rekultivacije su

razlikuju po mikrobiolokim i biohemijskim osobinama. Kod deposola RB Kolubara u sastojini

breza ukupan broj mikroorganizama, brojnost gljiva, celulolitskih mikroorganizama,

aminoheterotrofa, Azotobacter-a, aktivnost ureaze, dehidrogenaze, biomasa C i P i je vei u

odnosu na sastojnu beli bor, kod koje je utvrdjena vea brojnost aktinomiceta. Ukupan broj

mikroorganizama, brojnost gljiva, aminoheterotrofa, aktinomiceta, celulolizatora i biomasa C u

deposolima je na nivou vrednosti za prirodna zemljita, dok je aktivnost ureaze, dehidrogenaze i

biomase P manja. Brojnost Azotobacter chroococcum u deposolima je mala a u nekim

lokalitetima nije konstatovana.

1. UVOD

Nestaica naftinih derivata namee potrebu poveane proizvodnje i korienja uglja, to

ima za posledicu oteenje zemljita, unitavanje biljnog pokrivaa i zagadjenje ivotne sredine.

Povrinskom eksploatacijom uglja naruava se prvobitna struktura i sklop zemljita,deponuju

razliiti geoloki materijali [1],stvara specifian reljef i mikroreljef i uslovi za eroziju i klizita

[2]. Deposoli imaju izrazito nisku proizvodnu vrednost, zbog nedostatka ili veoma malog

sadraja humusa [3], hranjivih elemenata N i P, nepovoljnog vodno - vazdunog reima,

mehanikog sastava [4] i toksinih koncentracija tekih metala [5].Ovo ima za posledicu i

promene u kvantitativnom i kvalitativnom sastvu mikrobnih populacija i njihove biohemijske

aktivnosti.

1 - Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Nemanjina 6, Beograd Zemun 2 - INEP, Institut za primenu nuklearne energije, Banatska 31-b, 11080 Zemun,3- Biounik doo, Razvojno proizvodni centar, imanovci 22310,4- Fermopromet, Majke Mee- Bolman, Hrvatska

Rekultivacijom, uz primenu odgovarajuih agrohemijskih i agromeliorativnih mera,

agrotehnikom i plodoredom useva, mogue je uticati na formiranje humusno - akumulativnog

povrinskog sloja jalovina odnosno adsorptivnog kompleksa i uticati na njegovu plodnost [6]. U

ovom dugom i sloenom procesu veoma znaajnu ulogu imaju populacije mikroorganizama, koje

uestvuju u vanim biohemijskim procesima: sintezi i razlaganju humusa, hidrolizi organskih

jedinjenja, mobilizaciji hranljivih elemenata, reakcijama oksido - redukcije i ostalim procesima

koji su vezani za evoluciju zemljita i formiranje njegove efektivne plodnosti. Enzimi u zemljitu

uestvuju u procesima metabolizma i transfera energije, a njihova aktivnost je znaajan

pokazatelj bioloke aktivnosti u ekosistemu [7]. Zemljina mikrobioloka biomasa koja ini 2 - 3

%, ukupnog organskog ugljenika u zemljitu, predstavlja labilnu frakciju organske materije i

znaajno skladite hraniva [8] koje e pod uticajem heterotrofnih mikroorganizama, ponovo

postati pristipano biljkama i mikroorganizmima [9]. Na taj nain mikroorganizmi, i njihovi

enzimi uestvuju u kruenju C i ciklusu hranljivih elemenata u ekosistemu.

Cilj ovog rada se ispita brojnost i aktivnost pojedinih sistematskih i fiziolokih grupa

mikroorganizama, aktivnost enzima i biomasa C i P u deposolima, RB Kolubara na kojima su

formirane razliite sastojine biljnih zajednica u cilju rekultivacuje.

2. MATERIJAL I METODE

Uzorci deposola za mikrobioloke i biohemijske analize uzimani su iz RB Kolubara, i to

sa lokaliteta: Vidikovac gde je formirana satojna belog bora stara vie od 16 godina, Polje D gde

je sastojna breze stare 7 godina i Polje D gde je jabuar star 7 godina. Uzorci zemljita su

uzimani sa dubine 0 20 cm I 20 40 cm.

Analitike metode

Mikrobioloke i biohemijske analize obuhvatile su odredjivanje brojnosti sistematskih i

fiziolokih grupa mikroorganizama, aktivnosti enzima i biomase C i P u deposolima. Rezultati su

izraeni u g apsolutno suvog zemljita (1050 C). Brojnost mikroorganizama i biomasa C i P

odredjivana je u tri ponavljanja, a aktivnost enzima u dva.

Brojnost mikroorganizama odredjivana je indirektnom metodom razredjenja, zasejavanjem

odgovarajueg razredjenja na selektivne hranljive podloge i to:

1. Ukupan broj mikroorganizama na agarizovanom ekstraktu zemljita, [10]

2. Gljive na apekovom agaru

3. Aktinomcete na sintetikom agaru sa saharozom

4. Aminoheterotrofa na meso-peptonskom agaru,

5. Celulolitskih mikroorganizama na Waksman-Carey agaru.

6. Azotobacter chroococcum na Fjodorovom agaru.

Aktivnost enzima odredjivana je u uzorcima deposola koji su sueni na vazduhu, sejani kroz sito