Završni rad

1. Uvod

U proteklih 60. godina, ljudi su uticali na životnu sredinu intenzivnije nego u bilo kom drugom periodu istorije. Zbog porasta broja stanovništva i prekomerne potrošnje, povećala se potreba čovečanstva za korišćenjem prirodnih resursa. Tako se prouzrokuju nenadoknadive štete.

Pitanje koji problem prvo rešiti, problem prevelikog broja stanovništva ili prevelik konzumerizam javlja se sve češće. Razvoj čoveka je bio toliko ubrzan u zadnjih godina, da je čovek postao pretnja kako životnoj sredini tako i sebi samom. Sa porastom stanovnika javiće se niz drugih problema koje ova pojava nosi sa sobom. U nastavku rada razvićemo probleme i sam uticaj demografskog rasta i rasta konzumerizma kako na čoveka tako i na ceo ekosistem.

1

Završni rad

2. Demografski rast ili rast konzumerizma - šta prvo rešavati?

Oba problema i demografski rast i rast konzumerizma imaju zajedničko to da dovode indirektno do degradacije životne sredine tj. do naglog porasta trošenja prirodnih resursa i do zagadjenja životne sredine. Teško je odlučiti kom se problemu prvo treba suprotsaviti.

Površno gledano, možda prednost ima problem demografskog rasta jer će se time stabilizovati potrošnja prirodnih resursa ali sa smanjenju rasta populacije poveća će se kupovna moć stanovništva pojedinih regija usled povećanju raspoloživih ekonomskih sredstava. Moje mišljenje na o ovoj temi je da je najbolje da se oba problema uporedo rešavaju. Ne postoji jasna činjenica koja bi nas dovela do odgovora. Odgovor leži duboko u načinu ponašanja i organizovanja ljudi.

I ako su prvobitno ovi problemi počeli da se rešavaju u 19. veku veliki napredak na rešavanju nije napravljen. Po mom mišljenju, ozbiljan pogled na problem oko planiranja i rasporeda populacije nije se primetio kroz istoriju. Razni pokreti jesu počinjali ali da su uspešni bili mi danas ne bi imali ove probleme. A što se tiče prevelikog konzumerizma, on je pogodio različite predele, zavisno prvobitno od stepena napretka ekonomije. Jedan Rus izvlači isto planetarnih resursa koliko i Nemac, mada za to ne dobija pristojan životni standard. Stoga mnogi postavljaju pitanje – Ko bi trebalo da preduzme nešto u vezi sa prekoračenim granicama rasipničke bogate zemlje.

Demografki rast je veliki problem koji se razvio na više kontinenata. Amerika, Azija a i Afrika preti da u budućnosti predstavlja veliki problem po pitanju demografskog rasta. Što više budemo imali stanovnike na Zemlji to ćemo manje resursa imati, tako da ako trebamo da se odlučimo za jedan problem koji treba prvo rešiti, demografski rast ima prednost. Jer svaki naredni problem kao što je konzumerizam jeste i proizišao iz brojnosti stanovništva, pa tu i treba tražiti rešenje.

Ako smanjeni broj dece, sasvim logično, dovodi do smanjenja preopterećenosti određenih segmenata društva, to, na duži rok, može da dovede do zatvaranja pojedinih ustanova ili njihovih ogranaka (posebno u manje naseljenim seoskim područjima). Što naravno nije poželjni rezultat. Sa druge strane najbolje bi bilo da se utiče na ljudsko ponašanje u cilju smanjenja konzumerizma. To se u ovim vremenima čini praktično nemoguće. Bilo kako demografski rast donosi veliki natalitet tako da imamo mnogo “gladnih” usta koja moraju biti nahranjena, tako da dolazi do povećanja konzumerizma i do ubrzanog trošenja prirodnih resursa.

U cilju što boljeg obrazloženja problema, u nastavku ćemo se pozabaviti kakvi su sve to negativni efekti koje proističu iz demografskog rasta i rasta konzumerizma.

2

Završni rad

2.1 Demografski rast

Humana reprodukcija je oduvek imala veliku važnost za čovečanstvo. U ranim fazama razvoja društva bila je odredjena nagonom, biološkim potrebama čoveka, bolestima, prirodnim katastrofama, ratovima, mogućnostima prehrane, životnim vekom i mnogim drugim faktorima.

Znatno kasnije čovek je počeo svesno da utiče na svoje reproduktivno ponašanje. U savremenom svetu uprkos sveukupnom napretku problem humane reprodukcije i reproduktivnog zdravlja postaje sve prisutniji i značajniji. Danas, čak i visoko razvijene zemlje sveta trgaju za načinima za savladavanje negativnih posledica narušene demografske ravnoteže i za nalaženje takvog modela reprodukcije koji će istovremeno omogućiti samorealizaciju pojedinaca i osigurati biološki i kulturni društveni kontinuitet.

Bez svestranog proučavanja i planiranja porodice nemoguće je predvideti i sprovoditi organizaciju zdravstvene zaštite, koja bi doprinela takvom regulisanju rađanja koje bi odgovaralo intimnim potrebama pojedinca ili para, ali i celokupnoj društvenoj zajednici. U našoj Republici ovom problemu još uvek nije dat onakav značaj kakav ovaj problem zaslužuje.

Demografski rast u sve većoj meri predstavlja problem po sav živi svet na Zemlji. Neka naučna istraživanja pokazuju da će do 2050. godine na planeti živeti oko 9,5 milijardi stanovnika. Zemlja postaje takva jedna sredina koja je podložna razvoju siromaštva, a pored toga i raznih bolesti. Ako pogledamo u daljoj budućnosti ovaj problem može da se razvije i razmnoži u mnoge druge probleme koji može narušiti čovekov način zivota. Shodno tome mnoge države su primorane da pribegavaju nekim merama kako bi smanjile natalitet. Kao primer možemo navesti Kinu koja naplaćuje takse svojim stanovnicima ako imaju više od jedno dete u porodici.

Uzećemo Kinu za primer… To je jedna mnogobrojna nacija, takodje spada u razvijenije zemlje sveta. Kao posledica tolikog broja stanovnika Kina je danas i vodeća zemlja u zagadjenju životne sredine. Poznata je po velikoj emisiji ugljendioksida u vazduhu. Taj problem se mogao videti i na olimpiskim igrama u Kini koje su se održale 2008 godine. Tada su se mnogi sportisti, a najviše oni koji se bave disciplinama koje zahtevaju trčanje po nekoliko kilometara, žalili na vazduh jer je bio mnogo zagadjen pa nisu mogli da ostvare maksimalne rezultate.

Drugi primer i potencijalan problem je Indija koja je prešla cifru od milijardu stanovnika. Vlada Indije u najveće radi na strategiji koja bi pomogla u stabilizovanju rasta stanovništva. Ja mislim da je porast stanovnika sa druge strane dobar za državu jer se javlja jedna pozitivna konkurencija medju ljudima u toj državi, pa dolazi do razvoja neke odredjene oblasti. Na primer, u Indiji mozemo primetiti drastičan razvoj nauke.

3

Završni rad

Jedan od problema naglog porasta populacije jeste taj da zemljini resursi ne mogu da zadovolje potražnju stanovništva. Ovakva pojava vodi siromaštvu tog istog stanovništva. Pravi se velika razlika izmedju bogatog sloja i onog siromašnog sloja stanovništva. Naravno ta razlika u mnogome zavisi kako se sistemi u samoj državi bave tim problemom ali porast stanovništva može da pospeši razvitak problema.

Ako uzmemo u obzir to da u svetu bogato stanovništvo čini 20 % svetske populacije ali da ono troši oko 80 % svetskih resursa, treba se zapitati ko će biti stvarni krivac u koliko dodje do nedostatka resursa. Možda problem velikog broja stanovnika vodi do drugog problema, kao što je problem o preraspodeli resursa. Po mom mišljenju prava politika koja će omogućiti i potencirati da se razvija srednja klasa društva je možda upravo rešenje u ovom slučaju. U Srbiji nije takva situacija, država je nedovoljno stimulativna prema stanovništvu zato i prirodni priraštaj nije na zavidnom nivou.

Bilo kako bilo, preveliki demografski rast, bez obzira na problem o raspodeli resursa, dovodi do ugrožavanje načina života današnjeg čoveka. Dolazi do prevelike seče šuma, i uništavanje prirodnog ekosistema. Što prvenstveno vodi do smanjenog broja prirodnih filtera vazduha, i dolazi do nagomilavanja štetnih i opasnih materija u vazduhu.

Da se vratimo malo u istoriju… Ljudima je tek 1800-te godine uspelo da dostignu brojnost stanovništva oko jednu milijardu, nakon toga do danas imamo ubrzani rast nataliteta. Tako da danas imamo oko 6 milijardi stanovnika. Kao što smo ranije pomenuli glavni problem za ubrzani demografski rast predstavljaju siromašna stanovništva. Danas najveću stopu nataliteta ostvaruju zemlje u Aziji i Africi.

U Africi nalazimo nagli porast stanovništva. I ako je Afrika bila do skoro poznata po smrtnosti zbog raznih bolesti, razne kampanje, svetskih zdravstvenih organizacija, protiv AIDS-a i HIV-a su urodile plodom. Tako da se očekuje da u narednih 40 godina Afrika doprinese još jednu milijardu stanovnika. Mislim da je to ogroman problem, jer svim tim ljudima treba naći posao, hranu i obrazovanje, što dovodi do potrebe za velikim ekonomskim sredstvima. Naravno to vodi siromaštvu tog regiona, jer neće moći da zadovolji potrebe svog stanovništva i na taj način dolazi do malih mogućnosti za razvoj. Stanovništvo mora negde da živi, zbog toga dolazi do stalnih migracija stanovništva iz jedne zemlje u drugu, u stalnoj potrazi za boljim životom, što je slučaj sa današnjim stanovništvom npr. Kinezima.

Problem oko obrazovanja biće sve veći. Zemlje u razvoju imaće veliki broj mladih ne obrazovanih ljudi. Koji će predstavljati veliki teret jednoj državi. Tako dolazimo do zaključka da snaga jedne države nije u broju njenog stanovništva već u broju obrazovanih ljudi.

Proces demografske tranzicije je direktno povezan sa procesom modernizacije društva koji karakteriše porast urbanog stanovništva, dezintegraciju porodica iz tradicionalnog društva

4

Završni rad

kao i promene u stilu života. U starosnoj strukturi raste broj starijih osoba, u polnoj strukturi preovlađuju žene, dok je stanovništvo sve više u visokoproizvodnim, nepoljoprivrednim zanimanjima i gravitira ka gradovima...

Izostaje razvoj seoskih sredina koji bi bio stimulativan za usporavanje migracija ka gradovima kao i socijalna zaštita seoskog stanovništva. Vođena je populaciona politika permanentne migracije seoskog stanovništva u gradove...

Negativni demografski trendovi uvećavaju teret socijalnih funkcija države (pre svega penzijsko-invalidskog osiguranja) i slabe konkurentnost tržišta rada kako u pogledu cene rada tako i u pogledu kvaliteta, diversifikacije i alokacije...

Demografska kretanja ne osiguravaju održiv razvoj radne snage te ekonomsko- demografske perspektive nisu povoljne... Demografski problemi se retko dovode u vezu sa ekonomskim, a još ređe su predmet stručnih i javnih rasprava u cilju traganja za odgovorom kako prići rešavanju demografsko - ekonomskih problema.

2.2 Konzumerizam

Osnovni uzroci konzumerizma mogu se naći u sve većem stepenu obrazovanosti i kulture potrošača, kao i smanjivanju nivoa realnog dohotka stanovništva. On je nastao zbog nezadovoljstva postojećim stanjem stvari i težnjom da se ponuda proizvoda i usluga dovede u skladan odnos sa osnovnim zahtevima i potrebama potrošača. Primarna briga konzumerizma je da osigura poštovanje osnovnih prava potrošača u procesu razmene. Uloga konzumerizma kao društvenog pokreta je da obezbedi da se čuje glas potrošača.

Konzumerizam se definiše kao set aktivnosti pojedinaca, nezavisnih organizacija, vladinih agencija, preduzeća i drugih poslovnih subjekata koje preduzimaju da se zaštite potrošači od neetičkih tržišnih ponašanja. Konzumerizam, predstavlja odgovor na marketinške aktivnosti preduzeća. Država je jedan od predstavnika interesa potrošača. Ona ih može zaštititi regulacijom, obrazovanjem, pružanjem inicijative i podrške da se ohrabre željena ponašanja potrošača. Termin konzumerizam počeo je šire da se koristi 70-ih godina 20-og veka.

“Prve organizacije i agencije za zaštitu potrošača osnovane su u SAD-u , i to na prelazu iz 19-og u 20 vek. Razvoj konzumerizma može se pratiti kroz četiri razdoblja. Prvo razdoblje je nastalo kao odgovor na tekst knjige „The Jungle" Uptona Sinclaira koji je pisao o šokantnom događaju iz čikaške mesne industrije. Ovaj događaj je pokazao nebrigu i nehigijenu koja je vladala u američkoj mesnoj industiji. Kao rezultat, reakcije potrošača su učinile da Kongres donese Zakon o kontroli mesa. Odmah posle toga formirana je Agencija za kontrolu i

5

Završni rad

označavanje lekova i hrane. Takođe, osnovana je Federalna trgovinska komisija sa ciljem sprečavanja monopola na tržištu. To su bile prve zakonske odredbe koje su u interes potrošača.

Drugo razdoblje (1928 - 1960) obeležila su izlaganja u američkom Kongresu koja su se odnosila na neistinito oglašavanje, nesigurne proizvode lekova, kozmetike i hrane.Treće razdoblje je predstavljalo moderni pokret za zaštitu potrošača. Ono je bilo bogato nizom zakonskih i drugih akata koji su štitili interese potrošača. Neki od njih se odnose na: odluku o označavanju cigareta, o pakovanju i označavanju proizvoda, o zaštiti dece, o poštenoj pozajmici novca i drugo.

Najveći korak u zaštiti potrošača učinio je Predsednik Kenedi koji je predložio 1968. godine, a Kongres usvojio, Zakon o pravima potrošača. On je sadržao četiri osnovna prava potrošača: pravo na sigurnost, na informaciju, na izbor, kao i pravo da se potrošačeva reč čuje i uvažava. Kasnije su dodata još dva prava, i to: pravo da se živi u čistoj i zdravoj okolini i pravo nacionalnih manjina na zaštitu njihovih interesa.

Četvrto razdoblje predstavlja vreme Reganove administracije kada je došlo do smanjenja značaja konzumerizma. Potrošači se ponovo susreću sa istim problemima sa kojima su ranije bili suočeni, a to su nesigurni proizvodi, neadekvatne usluge, popravke nakon prodaje, nemogućnost kontrole oglasa i netačno označavanje proizvoda.Mentalitet savremenog čoveka teži da zadovolji sve svoje potrebe a ne samo osnovne. Tako da dolazimo do drugog velikog problema medju današnjoj populaciji, a to je problem velikog konzumerizma.”1

“Money can buy happiness”2 je ideja koja se sve vise urezala u mentalitet savremenog čoveka i predstavlja veliki današnji problem. Ona predstavlja model po kome treba da se tezi vecoj ekonomskoj stabilnosti kako bi mogli priuštiti sebi materijalna dobra i tako zadovoljili svoje potrebe. Današnje stanovništvo se sve više pretvara u potrošačko društvo. Prvenstveno prvi činioc ovog problema jeste onaj visoki sloj društva koji može sebi priuštiti mnoge stvari tako da ima širok spektar potreba koje mora da zadovolji.

Da uznemo za primer čoveka koji živi u ne razvijenom delu grada, ima minimalnu platu i u mogućnosti je da kupuje onoliko koliko mu je potrebno da preživi, ne više od toga. Na žalost ovakvi slučajevi se javljaju sve više. Ali da ne skrećemo od trenutne teme. Takav čovek će imati potrebu da kupuje onoliko koliko mu treba da preživi, naravno hteo bi on još ali nažalost nema za to uslove, svoje potrebe bi zadovoljio time tako da ne bi previše uticao na razvoj ovog problema o konzumerizmu.

Ako pogledamo više slojeve društva videćemo da oni zbog velike količine novca imaju i velike potrebe koje treba da zadovolje. Ja ne kažem da treba što manje imati ekonomska

1 http://blog.b92.net/2 http://blog.b92.net/

6

Završni rad

sredstva pa tako i manje potreba, ja samo hoću da ukažem na pravog subjekta koji najviše doprinosi razvoju ovog problema.

Nezajažljiva potrošnja ugrožava osnove našeg postojanja, uništavajući životnu sredinu, uništava i unazadjuje već postignuti nivo demokratije, iscrpljujući prirodne resurse i menjajući ljudsku svest slabi mogucnost oporavka drustva. Konzumerizam je dosao do tacke u kojoj se pretvara u svoju suprotnost "enoughism" ("dostaizam" ) u kome sve većom i većom kupovinom ljudi u stvari postaju sve manje i manje srećni.

Stvorena je kolektivna patološka zavisnost od kupovine i potrošnje koja kao i svaka zavisnot sada uzima danak u vidu sve manjeg i manjeg zadovoljstva sve češćim i češćim upražnjavanjem kupovine i potrošnje. Iako je kapitalističko društvo nastalo na ideologiji da bogastvo stvara sreću, postalo je jasno da iako su ljudi danas mnogo bogatiji u stvari su sve manje srećni.

“U svojoj javnoj ideologiji (neo)kapitalizam nije uspeo da ostvari ideju koju je postavio sam sebi za cilj iako je stvarni cilj sistema, potpune kulturne i psihološke hegemonije nad nižim klasama ostvaren. Ljudi danas rade satima i danima kako bi sebi priuštili sat ili dva konzumerizma - "shopping-a", u kome sve manje i manje uživaju, uz žanemarivanje sopstvene porodice, emotivne, prijateljske i društvene odnose iz kojih dolazi najveći deo ljudske sreće.

Tržišna privreda u velikoj meri omogućava razvoj suverenosti potrošača stavljajući ga u poziciju da sopstvene preferencije ispoljava izborom i kupovinom određenog proizvoda ili usluge. Normalno je pretpostaviti da se ta suverenost potrošača ogleda u slobodi izbora između konkurentskih proizvoda i usluga na tržištu. Cilj potrošača je da kupovinom proizvoda i usluga ostvare maksimum očekivane satisfakcije, pri ograničenom dohotku, vremenu i stepenu informisanosti.”3

Idealni koncept tržišta pretpostavlja da su potrošači dobro informisani o ponudi i da su proizvođači i prodavci spremni da im obezbede proizvode i usluge koji će adekvatno zadovoljiti njihove potrebe i želje. Međutim, tržišni sistem nije savršen.

Problemi današnjice su problemi diskontinuiteta koji u određenoj meri pokazuje i neke nedostatke tržišnog sistema. Tako da osnovni problemi potrošača sve više dolaze do izražaja i traže da se ravnopravno tretiraju i rešavaju s drugim privrednim i društvenim problemima.

Interesi potrošača mnogo se jednostavnije rešavaju u industrijalizovanim zemljama gde se ljudska prava smatraju važnim, a vlade i preduzeća poseduju izvore da odgovore na probleme potrošača. U manje razvijenim zemljama i onim koje su tek počele da se okreću

3 http://blog.b92.net/

7

Završni rad

tržišnoj ekonomiji, prava potrošača nisu u dovoljnoj meri uvažavana zbog nedostatka izvora i drugih razloga.

“Kupujući proizvod ili uslugu potrošač očekuje da zadovolji neku svoju potrebu na optimalan način. Pri donošenju odluke o kupovini, on predpostavlja da će određeni proizvod posedovati odgovarajuća (očekivana) svojstva, da će efikasno služiti svojoj svrsi. Ako se to ne ostvari osetiće se prevarenim i nezadovoljnim, jer je bio zaveden da učestvuje u neekvivalentnoj razmeni. Znači, pred potrošačima u fazi izbora robe stoje dva problema odnosno cilja: 1. da kupljeni proizvod na zadovoljavajući način odgovori nameni i 2. da za uloženi novac dobije odgovarajuću protivvrednost. Nezadovoljstvo potrošača može se meriti razlikom izmedju njegovih očekivanja i onog što nabavljeni proizvod pruža. S druge strane, očekivanja kupca su u znatnoj meri funkcija propagandnih reklama proizvodjača. Propagandna preterivanja dolaze do većeg nezadovoljstva (osećanje frustriranosti) od onog koje bi se očekivalo od samog proizvoda.”4

Znači u odluci kupca da li bi želeo da kupi neki proizvod, veliku ulogu igra propaganda ponuđenih proizvoda. Zbog toga se u današnje vreme velika ekonomska sredstva ulažu upravo u reklamama na TV i radio emisijama. Što u velikoj meri pospešuje razvoj konzumerizma. Tako se najbolje kod ljudi razvija ona potreba da kupuju i ono što ne bi inače kupili jer ne bi znali o postojanju tog predmeta, da nije reklamiran na tv-u ili na nekom drugom mediskom obliku. Pod pritiskom propagande potrošač postaje “objekat kreiranja potreba”, biva prisiljen da učestvuje u beskonačnoj trci za prestiž. Kupac ne može u najboljoj meri da kontroliše svoje potrebe za nečim jer je postao “plen” neke propagande i ne razmišlja na najbolji način o tom proizvodu.

Još jedan važan problem u vezi sa konzumerizmom jeste taj da sa povećanjem konzumerizma, povećava se potrošnja prirodnih resursa. Konzumerizam podrazumeva povećanu proizvodnju, jer se “apetiti” stanovništva naglo povećavaju pod uticajem reklame, pa tako industrija počinje da radi punom parom. To jeste dobro za stanovništvo u tom smislu da se otvaraju nova radna mesta ali nije dobro za okolinu i prirodne resurse.

Resursi počinju naglo da se troše. Pa shodno tome na tržištu se pojavljuje mnoštvo novih proizvoda koji mogu zadovoljiti potrebe potrošača. Ali smanjenje prirodnih resursa dovodi do problema i suprotnosti sa samom definicijom održivog razvoja. Sama suština održivog razvoja jeste da koliko god naš prosperitet bio veliki, prvobitno trebamo brinuti za opstanak budućih generacija. Ukoliko trošimo previše resursa nadolazeće generacije neće imati te privilegije da uživaju u konzumerizmu kao što mi sada uživamo.

4 Anderson, R. E: Consumer Dissatisfaction: The Effect of Disconfirmed Extpectancy on perceived product performance, Journal of Marketing Research, februar 1973. str. 38-44

8

Završni rad

Ne možemo reći da svaki čovek na planeti može da uživa u konzumerizmu, kao što smo ranije pomenuli neki ljudi naporno rade kako bi imali odredjeno vreme uživanja u konzumerizmu. To je naravno posledica nejednakosti društva kao i jedne države prema drugoj. Prosečni stanovnik SAD-a može mnogo više uživati u konzumerizmu nego na primer prosečni stanovnik Srbije.

Konstantovali smo da konzumerizam dovodi do povećanja stope privrednog rasta koje su zasnovane najviše na eksplotaciju prirodnih resursa. Takva stopa eksplotacije ne može da se produžava u nedogled u jednom ograničenom sistemu kakva je Zemlja. Sposobnost Zemlje da izdrži ovaj pritisak premašen je već nekoliko puta još tokom osamdesetih godina prošlog veka. Od tada je čovečanstvo u stanju prevelike potrošnje kada ljudi koriste prirodne resurse brže nego što oni mogu da budu obnovljeni. Drugim rečima, mi koristimo resurse koji bi trebalo da služe narednim generacijama.

Efekat neodrživog korišćenja resursa može se već osetiti u sve većem broju ekonomskih, ekoloških i društvenih pitanja kao što su: privredne krize nastale zbog uništavanja resursa, klimatske promene i gubitak biodiverziteta ali i zdravstveni problemi koji su posledica zagađenja. Pored povećanih napora da se ljudska aktivnost ograniči na održiv nivo, ekološki i društveni problemi biće sve veći.

Najbolji način za rešavanje problema sa nedostatkom resursa je da se ograniči njihova potrošnja. Ali to je lakše reći nego zapravo uraditi. Ograničavanjem korišćenja resursa takodje ograničavamo proizvodnju, a kada je proizvodnja manja nego što je bila javlja se problem oko viška radne snage. Tako da rešavanjem jednog problema vodi drugom. Rešavanje problema potrošnje resursa mora biti postepen i da se na tom putu nalaze rešenja nadolazećih problema koji nastaju kao uzrok tome.

3. Zaključak

9

Završni rad

Da je krajnji trenutak da razmotrimo put kojim smo krenuli i pokušamo da nađemo drugi način za samorealizaciju na ovoj planeti, bilo je osuđeno na najoštrije kritike i osporavanja široke javnosti. Danas, kada se ne postavlja pitanje da li tehnološki progres može imati i negativne, svima vidljive posledice na stanje biosfere u kojoj živimo, a povratno i na sopstvenu budućnost, razvijaju se razni pokreti, planovi koji će pomoći u rešavanju raznih problema koji su zadesili čovečanstvo.

Doslo je krajnje vreme da se zapitamo da li ovolika stopa iskorišćenja resursa koristi nadolazećim generacijama. Veći broj stanovnika nosi sa sobom neke prednosti ali i mnoge “klople” za čovečanstvo. Na žalost Zemljini kapaciteti su ograničeni, tako da ne možemo da se previše opustimo i da dozvolimo da nam naša zadovoljstva budu ispred cilja da obezbedimo normalan život budućim generacijama.

Sadržaj1. 1. Uvod 1.

10

Završni rad

2. 2. Demografski rast ili rast konzumerizma- šta prvo rešavati? 2.3. 2.1. Demografski rast 3.4. 2.2. Konzumerizam 5.5. 3. Zaključak 10

11