Dekada Roma u AP Vojvodini 60/srpski.pdf · 2017. 1. 22. · ODRŽiVi RAZVOj ROMSKE ZAjEDNiCE U SVEtLU AGENDE ODRŽiVOG RAZVOjA DO 2030 Razvoj jednog društva u skladu sa Agendom

Dekada Romau AP Vojvodini

br. 60 oktobar-decembar 2016. godine

Periodična publikacija Kancelarije za inkluziju Roma

ISSN 2217-5016

Pokrajina stipendira buduće vaspitačena romskom jeziku

Foto

mes

eca

Osnivač lista i izdavačKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikDušan Radul, v.d.direktora

Urednik izdanjaAleksandra Mićić

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

Ivana Koprivica

Prevod na romski i engleski jezik:Agencija za prevodilačke, posredničke i

markentiške usluge Konekta

Tehnička priprema i štampa:MONDO-GRAF, Novi Sad

www.mondograf.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

Tel: 021/[email protected]

www.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: periodična publikacija Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Dušan Radul, v.d. direktora- 2011, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Tromesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČ

Dragi čitaoci,Predstavljamo vam 60. broj našeg časopisa,

koji od početka ove godine izlazi tromesečno. Uvodni tekstovi se odnose na seminar za koordi-natore za romska pitanja u organizaciji Kance-larije za inkluziju Roma i na obrazovanje budućih vaspitača na romskom jeziku.

U rubrici Koordinatori za romska pitanja pred-stavljen je rad koordinaotra za romska pitanja sa teritorije AP Vojvodine sa akcentom na dosada-šnji rad kao i planove za narednu godinu.

U rubrici Kultura pisali smo o modnom studiju Romani Dizajn iz Budimpešte koji izražava identi-tet i slobodu kroz modu.

Podsećamo vas da zahvaljujući Istraživačko – edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih stu-dija za obrazovanje vaspitača “Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org/bilten/.

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Kancelarija za inkluziju Roma

ZA BOLJI I EFIKASNIJI RAD

Organizatori seminara

Na samom početku učesni-cima seminara su se obratile Jelena Jovanović, poslanica u Skupštini AP Vojvodine, Snežana Sedlar, podpredsedni-ca Skupštine AP Vojvodine i

Pava Čabrilovski, predsednica Saveta za integraciju Roma.

Otvarajući skup, potpred-sednica Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Snežana Sedlar je ukazala na važnost

edukacije u cilju unapređenja položaja Roma u Republici Srbiji i AP Vojvodini. U tom smislu, ona je navela da je se-minar dobra prilika za opštin-ske koordinatore za romska pi-

U organizaciji Kancelarije za inkluziju Roma odrržan je seminar za koordinatore za romska pitanja i predstavnike romskih NVO. Seminar je održan

u Novom Sadu, a glavna tema je bila predstavljanje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025 godine. Učesnici su takođe razmenili

dosadašnja znanja i iskusva u radu. Seminar je poslužio i za prezentaciju dosadašnjih postignuća na polju unapređenja položaja Roma u AP Vojvodini.

3Dekada Roma u AP Vojvodini

Kancelarija za inkluziju Roma

tanja, koji obavljaju veoma težak i odgovoran posao, da steknu nova znanja koja će moći da primene u svojim lo-kalnim samoupravama na dob-robit romske populacije.

„Svaki trening i obuka su dragoceni i ja se nadam da ćete na ovom seminaru steći nova znanja, veštine i ideje koje ćete moći da primenite u svojim lokalnim samouprava-ma, a na dobrobit romske po-

pulacije”, poručila je učesni-cama i učesnicima seminara, potpredsednica Pokrajinske skupštine, Snežana Sedlar.

Direktor Kancelarije za in-kluziju Roma, Dušan Radul, je u svom izlaganju ukratko pred-stavio rad Kancelarije, aktivno-sti koje će se realizovati do kraja godine kao i planove za narednu godinu.

„Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji je strateški dokument koji će za period od devet godina intenzivirati rad institucija na nacionalnom i lo-kalnom nivou za pitanja soci-jalnog uključivanja Roma i Romkinja i suzbijanje njihove diskriminacije, odnosno za stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava osoba romske nacionalnosti. Dokument pokriva pet priorite-tnih oblasti: obrazovanje, sta-novanje, zapošljavanje, zdra-vlje i socijalnu zaštitu. Srbija se na putu evropske integraci-je pridružila zemljama članica-ma kada je reč o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja, budući da je kao osnovu za iz-radu ovog dokumenta koristila Okvir za nacionalne strategije za integraciju Roma koji je Evropska komisija, zajedno sa Evropskim parlamentom, pro-

pisala za svoje zemlje članice, što osigurava nastavak sara-dnje i nastavak podrške EU Srbiji za unapređenje položaja Roma i Romkinja u svom izla-ganju”, rekao je Branislav Jovanović.

Značaj seminara koje or-ganizuje Kancelarija ogleda se pre svega u međusobnom kon-taktu predstavnika lokalne sa-mouprave i predstavnika nevla-dinih organizacija kako bi razmenili iskustva i zajednički pokušali da reše probleme sa kojom se susreće romska zaje-dnica. Kancelarija već dugi niz godina na preporuku Vlade Voj-vodine organizuje slične edu-kacije i seminare jer lokalna samouprava sve više postaje otvoren prostor koji prihvata različite oblike or gani zovanja koji zastupaju različite intere-se u zajednici. Za razvoj građanskog društva potrebno aktivno učešće i saradnja svih subjekata društva jer i nevla-dine organizacije svojim delo-vanjem mogu dati značajan doprinos. Ovaj seminar je još jedan doprinos boljem, struč-nijem i efikasnijem radu koor-dinatora i predstavnika NVO za pružanje usluga, pomoći i po-drške romskoj zajednici.

Aleksandra Mićić

„Veoma je pohvalno što ste kao koordinatori iz različitih

opština Vojvodine i predstavnici romskog civilnog sektora

uzeli aktivno učešće na ovom seminaru, jer ste upravo vi

najbolje upoznati sa stanjem na terenu i sa problemima sa

kojima se svakodnevno suočavaju pripadnici romske zaje-

dnice.”

Snežana Sedlar


Pokrajinske institucije

Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine uručila je danas stipendije studentima koji pohađaju Visoku školu

strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu, na smeru: Vaspitač na romskom jeziku. Ove školske godine, po-

krajinska Kancelarija za inklu-ziju Roma stipendira 18 stude-nata – budućih vaspitača. Mesečni iznos stipendije iznosi

POKRAjiNA StiPENDiRA bUDUćE VASPitAČE NA ROmSKOm JEZIKu

Studenti Visoke škole strukovnih studija za vaspitače„Mihailo Palov“



6.000 dinara. Od osnivanja, pa do sada, na ovom smeru je upi-sano 54 studenta, a diplomira-lo je njih 14.

Značaj ovog programa ogleda se u očuvanju kulturnog

identiteta pripadnika romske nacionalne manjine i stvaranje romske intelektualne elite, koja treba da se uključi u pro-ces unapređenja položaja Roma, pre svega, kroz školsko-

-obrazovni sistem i pružanje podrške budućim naraštajima.

Pomoćnica u Sektoru za unapređenje položaja Roma u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografi-ju i ravnopravnost polova Tamara Mohači, poželela je studentima uspešnu godinu studiranja. Ona je istakla da je još uvek neophodno razvija-nje delotvornih pristupa u pru-žanju dodatne socijalne i obrazovne podrške onima koji-ma je takva podrška potrebna, te da je podrška obrazovanju Roma jedan od preduslova za smanjenje siromaštva. O zna-čaju stvaranja visokoobrazo-vanih kadrova za romski jezik, u smislu očuvanja identiteta romske zajednice, govori i mera stipendiranja školovanja budućih vaspitača na romskom jeziku.

Vršilac dužnosti direktora Kancelarije za inkluziju Roma Dušan Radul zahvalio se Pokrajinskoj vladi što je stvo-rila mogućnost za obrazova-nje, kao i stipendije za školo-van je va sp i tača dece predškolskog uzrasta na rom-skom jeziku.

Potpisivanju ugovora su prisustvovali i poslanica u Skupštini AP Vojvodine Jelena Jovanović, predsednica Saveta za integraciju Roma Pava Čabrilovski, prof. dr Euđen Činč, pomoćnik direktorice i studenti Visoke škole strukov-nih studija za vaspitače

„Mihailo Palov“, kao i pred-stavnici Kancelarije za inkluzi-ju Roma AP Vojvodine.

Aleksandra Mićić


Predstavnici Nemačke ne-vladine organizacije SODI (Solidaritätsdienst Inter-national e.V.) koju je predvo-dila Sara Koliga sastali su se sa Jelenom Jovanović, poslani-com u Skupštini AP Vojvodine i

Dušanom Radulom v.d. direk-tora Kancelarije za inkluziju Roma. Povod za sastanak je inicijativa da se u Republici Srbiji formiraju centri za pru-žanje podrške stanovnicima romskih naselja u ostvarivanju

osnovnih ljudskih prava. Projekat se sastoji od pravne pomoći Romskom stanovništvu u oblastima: zdravstva, obra-zovanja i stanovanja. Projekat će se sprovoditi u Kragujevcu, Novom Sadu i Požarevcu.

iNiCijAtiVA ZA OtVARANjE CENtARA ZA PODRŠKU ROMiMA


Učesnici sastanka


Udruženje romskih stude-nata u saradnji sa Forumom Roma Srbije i Nemačkom ne-vladinom organizacijom SODI, planiraju da u više gradova Republike Srbije, pokrenu otvaranje centara, koji bi bili smešteni u romskim naselji-

ma. Centri bi imali za-datak da pružaju podr-š k u s t a n o v n i c i m a romskih naselja u ostvarivanju osnovnih prava, kao što su pravo na zdravstvenu i socijalnu za-štitu i pravo na obrazovanje.

SODI je najveća Nemačka ne-vladina organizacija koja deluje u 35 zemalja sveta a od marta 2016.godine i na teritoriji Srbije.

SODI je osnovana 1990. godi-ne i ona je pravni naslednik Odbora solidarnosti u bivšoj Isto

noj Nemačkoj.U vreme dru-štvenih promena i udruženje je prošlo kroz niz promena.U prvim godinama su preuzeli obaveze „Solidaritätskomitee“ u obrazo-vanju stranih studenata i kvalifi-kovanih radnika a istovremeno su učestvovali u projektima u ze-mljama u razvoju. Rade u par-tnerstvu sa organizacijama civil-nog društva ali i sa državnim organima u cilju podrške osobama sa invaliditetom. Projekti imaju za cilj da se ostvari pravo na život i fizički integritet, socijalna i eko-nomska prava. Posebno su fokusi-rani na prava žena, prava deteta, manjina i osoba sa invaliditetom.

SODI promoviše i podržava napore za prevazilaženje posledi-ca rata i siromaštva u Jugoistočnoj Aziji. Većina siromašnih živi u ru-ralnim sredinama i iz tog razloga SODI promoviše male farme u oblasti organske poljioprivrede.Trenutno imaju projekte u devet zemalja u Aziji, Africi, Latinskoj Americi, Istočnoj Evropi i u Nemačkoj. Finansiraju se iz priva-tnih donacija kao i sredstvima javne podrške. Od osnivanja rea-lizovali su više od 900 projekata sa svojim lokalnim partnerima.Traže uzroke siromaštva i uništa-vanja životne sredine i rade na podizanju svesti kod ljudi u Nemačkoj kako bi se pokrenuo proces promena.


Aleksandra Mićić


Obrazovanje

U Sremskim Karlovcima, na Fakultetu za menadžment Jelena Jovanović, poslanica u Skupštini AP Vojvodine, uspe-šno je odbranila master rad na temu Održivi razvoj romske za-jednice u svetlu Agende održi-vog razvoja do 2030. godine. Tema je interesantna jer je ne-ophodno proširiti svest o oba-vezama Srbije u vezi sa Agendom kao i povezati različi-te aktere iz javnog i nevladinog sektora koji mogu doprineti re-alizaciji Ciljeva održivog razvo-ja u Srbiji. Terorizam i klimat-ske promene najveći su problemi sa kojima se čovečan-stvo trenutno suočava.

U cilju rešavanja tih pro-blema, Ujedinjene nacije su usvojile Agendu za održivi ra-zvoj do 2030. godine.

„Imao sam zadovoljstvo da sa kandidatom Jelenom Jova-nović učestvujem u odbrani njenog master rada na temu razvoja romske zajednice do 2030. godine u AP Vojvodini u

svetlu Agende održivog razvo-ja do 2030, dokumenta koji je usvojen prošle godine na Generalnoj skupštini UN-a. Ova tema je izuzetno aktuelna i značajna za romsku zajedni-cu“, istakao je prof. dr Bra-nislav Mašić sa Fakulteta za menadžment.

Odbrana master rada

ODRŽiVi RAZVOj ROMSKE ZAjEDNiCE U SVEtLU AGENDE ODRŽiVOG RAZVOjA DO 2030

Razvoj jednog društva u skladu sa Agendom održivog ra-

zvoja doprinosi razvoju svake zajednice. Jako je značajno

da što više predstavnika jedne zajednice uspeva da dođe do

ovog nivoa obrazovanja i da budu referentne tačke, da budu

idoli generacijama koje dolaze.

Prof.dr Zoran Savić


Obrazovanje

Jelena Jovanović

Agenda za održivi razvoj je usvojena na Samitu Ujedninjenih nacija u Njujorku krajem 2015. godine, a sastoji se od 17 ciljeva i 169 ključnih tačaka koje treba da budu ispunjene do 2030. godine. Nova agenda nadovezuje se na napredak ostvaren kroz Milenijumske ciljeve ra-zvoja (MDG) i temelji se na tri fundamentalna principa: ljudska prava, jednakost i održivost. Ona će zadržati fokus na humanom razvoju i suzbijanju siromaštva, ali će nastojati i da odgo-vori na brojne izazove koji su postali važniji posle usvajanja MDG-a i nisu bili adekvatno obu-hvaćeni ovim okvirom. Tu spadaju: smanjenje nejednakosti među državama i unutar njih, re-šavanje problema klimatskih promena i ostvarivanje održivog razvoja, povećanje otpornosti na prirodne nepogode, rešavanje pitanja demografskih i epidemioloških procesa, kontrolisanje urbanog rasta, obezbeđivanje mira i sigurnosti, unapređivanje vlasti i kapaciteta države, po-štovanje ljudskih prava i kulturne raznolikosti. Milenijumski ciljevi razvoja (MDG) predstavljali su glavni okvir za razvoj širom sveta od kada su ih 2000. usvojile zemlje članice Ujedinjenih nacija.

Naše društvo, kao i veći deo regiona Jugoistočne Evrope i Balkana, suočavaju se sa ozbilj-nim izazovima tranzicije koji već gotovo dve decenije usporavaju razvoj. Visoka stopa nezapo-slenosti, problemi siromaštva i socijalne isključenosti, politička nestabilnost, problemi sa ko-rupcijom, vladavinom prava i nedovršenim reformama u ključnim oblastima, jasno ukazuju na to da svi zajedno moramo da pomognemo da se što pre definišu prioritetni pravci razvoja Srbije i da dođe do održivih rešenja koja će omogućiti stabilan razvoj našeg društva. Ključni predlozi i odgovori iz više od 50 nacionalnih i tematskih konsultacija su bili predstavljeni na vi-sokom panelu Ujedinjenih nacija.

Na osnovu analize i obrade svih odgovora i predloga prispelih tokom konsultacija u našoj zemlji, sačinjen je izveštaj za Srbiju, koji definiše najvažnije ciljeve održivog razvoja i odgo-vora na izazove 21. veka. Ovaj izveštaj je poslat u sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku, kako bi predlozi iz Srbije ušli u glavni izveštaj.

Izvor: http://www.srbijakakvuzelim.rs

„Velika mi je čast što sam danas odbranila master rad. Neću se zaustaviti ovde, već ću upisati i doktorske studije. Obrazovanje je najvažnije za rešavanje svih romskih pitanja. Nadam se da će ovaj master rad ugledati svetlost dana kod državnih institucija i nevladi-nih organizacija, a da će se iz Agende, koja je od 01. januara počela da se primenjuje u na-šoj zemlji, preuzeti određeni ciljevi i aktivnosti i da će se ra-diti na poboljšanju romske za-jednice kod nas u društvu.“

Jelena Jovanović

Aleksandra Mićić


Stanovanje

ZA tOPLiji DOMOpština inđija je u saradnji sa Pokrajinskom vladom, a na osnovu Konkursa za poboljšanje stanovanja Roma i Romkinja na teritoriji opštine inđija, dodelila

građevinski matrijal najugroženijim romskim porodicama. Sedamnaest romskih porodica je konkurisalo i dobilo građevinski materijal kako bi popravili svoje

domove i pripremili ih za predstojeću zimu.

„Drago mi je što Opština Inđija sprovodi akciju vezanu za poboljšanje uslova stanovanja

Roma i Romkinja. Ono što je prioritet u narednom periodu jeste upravo poboljšanje uslova

stanovanja, a ovo je ujedno i poziv drugim lokalnim samoupravama da se uključe i apliciraju

za projekte vezane za stanovanje Roma. Deset opština je konkurisalo za projekat „Trajna

stambena rešenja i unapređenje fizičke infrastrukture u romskim naseljima“ koji je raspisala

Evropska komisija i nadam se će biti podržane kroz projekat. Osnovn icilj projekta je pobolj-

šanje životnih okolnosti u romskim zajednicama, kroz izgradnju novih kuća, značajnu rekon-

strukciju postojećih kuća u romskim naseljima kao i manji radovi adaptacije i rekonstrukcije.”

Jelena Jovanović, poslanica u Skupštini AP Vojvodine


Stanovanje

„Ovo je svakako pohvalno za opštinu Inđija i za Vladu Vojvo-dine. Zahvaljući njima mi smo realizovali ovaj projekat i trudi-ćemo se da realizujemo više sličnih projekata kako bi uslovi

stanovanja Roma poboljšali”, poru čio je Mladen Jovanović, koordinator za romska pitanja opštine Inđija.

U Dekadi najmanje pomaka

načinjeno je u oblasti stanovanja,

jer iziskuju najveća sredstva, te su ovakvi konkursi veoma poželj-ni i potrebni jer pokreću i ovu temu i čine da se uslovi stanova-

nja romskih porodica poprave.

Aleksandra Mićić


Koordinator za romska pitanja

* Uspešna ste predu-zetnica, kako je sve počelo?

Uvek sam se vodila mo-tom: ako postoji volja, uvek se nađe i način. Nije uvek bilo lako, posebno ne u početku, ali sam bila spremna na svako-dnevno učenje. Pre nekoliko godina sam saznala za proje-kat „Ovde smo zajedno – evropska podrška za inkluziju Roma“, Misije OEBS u Srbiji i kancelarije za ljudska i ma-njinska prava Vlade Srbije i

prijavila sam se. Program je trajao 2 godine i nakon toga 18 izabranih firmi dobilo je podršku u vidu tehničke opre-me i saveta stručnjaka za de-latnosti kojima se bave, kako bi se obezbedio njihov dalji razvoj i održivo poslovanje.

Prvo smo pohađali obuku za pisanje biznis planova, a onda smo dobili tehničku po-dršku i zaposlili 6 žena - Romkinja. Proglašeni smo i za jedno od osamnaest predu-

zeća u Srbiji – primera dobre prakse u zapošljavanju pripa-dnika romske nacionalne zaje-dnice. Sve su to nagrade za dugogodišnji rad i neprestani kvalitet u radu.

* Da li poslovi predu-zetnice i koordinatorke za romska pitanja imaju do-dirnih tačaka?

Oba posla su mi je jednako važna predstavljaju za mene veliki izazov, oba zahtevaju

* Intervju sa koordinatorkom za romska pitanja grada Pančeva - Pavom Novakov Čabrilovski

Pava Novakov Čabrilovski

Pava Novakov Čabrilovski već godinu dana obavlja poslove koordinatorke za romska pitanja grada Pančevo.takođe je i uspešna vlasnica preduzeća

''Pava plus DOO” koje se bavi pružanjem usluga čišćenja - održavanja higijene. iako pripadnica romske zajednice, ali i žena, samohrana majka, uspela je svojim primerom da pokaže da se radom i upornošću,

sve može postići, uprkos brojnim preprekama.



mnogo angažovanja , nose ve-like odgovornosti. Na oba posla moj rad je upućen na rad sa ljudima, što mi omogućava nova saznanja, iskustva, po-znanstva.

* Kako se nosite sa predrasudama o pripadnici-ma romske nacionalne za-jednice?

Nemam problem sa tim, imam prijatelje svih nacional-nosti. Svojim radom pokuša-vam da pripadnike svoje ma-njine prikažem u boljem svetlu i da se tako izborim sa predra-sudama koje su i dalje prisu-tne. Kao pripradnica Romske nacionalne manjine želim da učinim sve što je u mojoj moći za moje sunarodnike kako bi i oni sa ponosom mogli da kažu da su Romi. Ja sam vrednim radom, neprekidnim školova-njem i usavršavanjem to uspe-la. I sama sam nedavno diplo-mirala na fakultetu s temom: socijalno preduzetništvo i mo-gućnost regionalnog razvoja.

*Koliko dugo obavljate posao koordinatora za rom-ska pitanja?

Na radnom mestu koordi-natroa za romska pitanja anga-žovana sam godinu dana i na-dam se da ću uspešno obavljati ovaj posao kao što uspešno obavljam i poslove u svojoj firmi.

* Da li su u budžetu gra-da planirana sredstva za re-alizaciju planova za Rome?

Grad Pančevo je iz budže-ta grada za implementaciju ak-cionog plana za društvenu inte-

graciju roma za 2015-2016 godinu izdvojio sredstva u iz-nosu od 6.900,000,00 dinara.

Sredstva su usmerena na obrazovanje,na pomoć odlič-nim i vrlodobrim učenicima u vidu jednokratne pomoći ,za plaćanje taksi prilikom priba-vljanja ličnih karata kao i za rad romskog civilnog sektora na teritoriji grada Pančeva.Takođe je izrađen i akcioni plan za period od 2013-2016 godine, tako da trenutno pri-premamo nov akcioni plan 2017-2020. godine koji je izu-zetno važan za društvenu inte-graciju Roma.

* Kakva je Vaša saradnja sa lokalnom samoupravom, pokrajinskim i republičkim organima?

Moj rad je upućen na isti-tucije sistema i sa svim institu-cijama postoji dobra saradnja. Najčešće sarađujem sa Centrom sa socijalni rad i zaje-dnički rešavamo sve prepreke na koje naiđemo u korist naših korisnika.

Uz podršku OEBSA formiran je i mobilni tim za inkluziju Roma koji pored koordinatora, čine zdravstveni medijatori, pedagoški asistenti, socijalni radnici i predstavnici Nacio-nalne službe za zapošljavanje i smatram daje to dobra praksa koju treba nastaviti.

* U kojoj oblasti Dekade Roma je najviše a u kojoj je najmanje urađeno u Pančevu?

Najbolji rezultati su posti-gnuti u oblasti obrazovanja. U ovoj godini je nagrađeno 185

romskih učenika za ostvaren odličan i vrlo dobar uspeh u osnovnim i srednjim školama.Takođe su obezbeđeni udžbe-nici za 379 romskih učenika koji pohađaju osnovnu i sre-dnju školu. U osnovnoj školi imamo upisanih 516 učenika, u srednjoj skoli 64. Sa ponosom ističem da 14 učenika pohađa srednju medicinsku školu. Obezbeđena su sredstva i za pripremni predškolski program za 46-oro dece.

Najmanje je urađeno u oblasti zapošljavanja ali sma-tram da je obrazovanje odli-čan preduslov za zapošljava-nje tako da u narednim godinama očekujemo da ćemo postići značajne rezultate i na ovom polju.

* Sa kojim problemima se najčešće susrećete u radu?

Problemi su nagomilani i neizbežni ali se trudim da svo-je unarodnike saslušam, upu-tim na nadležne institucije i pomognem da u što kraćem roku reše svoje probleme.

* Kako unapređujete Vaše znanje?

Po zanimanju sam ekono-mistkinja ali smatram da vid neformalnog obrazovanja, po-hađanje seminara i razni oblici edukacija neophodni za proši-renje znanja i jačanje ličnih kapaciteta. Rado se odazivam svim pozivima i svaki put sam sve bogatija za novo iskustvo.

* Šta se čini za obrazo-vanje Roma?

Obrazovanje je jedini put za izlazak iz siromaštva. Naš



zajednički zadatak je da uka-žemo romskoj zajednici kolko je važno obrazovanje jer samo obrazovan čovek ima otvorene mogućnosti zapošljavanja. Zaposlenje predstavlja predu-slov za kvalitetniji život i bolji način života.Sve učenike treba blagovremeno obavestiti o mo-gućnostima korišćenja afirma-tivnih mera prilikom upisa u srednje škole i fakultete u cilju uključivanja što većeg broja Roma u obrazovni sistem.

* Kako izgleda jedan vaš radni dan I sa kojim zahte-vima se najčešće susrećete?

Radno vreme mi je osmo-časovno i radim u šalter sali uslužnog centra gde je pred-viđen I prostor za rad koordina-tora za romska pitanja. Moje mišljenje je da bi bilo lakše ra-diti u kancelariji jer su i potre-be mojih stranaka specifične.Svako dođe sa drugačijim pro-

blemom, stranku treba sasluša-ti, rešiti problem a to nije je-dnostavno u šalter sali.

Problem su kompleksni, često dolaze iz nehigijenskih naselja I muka ih natera da sa nekim podele svoj problem, da ih neko sasluša, da im pruži reč podrške. Često ih preplave i emocije, rasplaču se od tuge i nemoći.Kako ostati indife-rentan? Zaista teško,treba ostati profesionalac i obratiti pažnju i na ostale stranke u šalter Sali,eto to je druga strana ovog posla.

* Možete da nam kaže-te na šta ste posebno po-nosni u svom radu i šta smatrate svojim najvećim uspehom?

Smatram da sam zadobila poverenje romske zajednice su svom gradu a to je bila moja misija. Ako se ujedini-mo, verujemo jedni drugima,

moći ćemo da prevaziđemo sve prepreke na koje nailazi-mo. Posebno sam ponosna što je moj rad prepoznala I pokra-jinksa Vlada na čelu sa pokra-jinskim premijerom Igorom Mirovićem i što sam imenova-na za predsednicu Saveta za integraiju Roma.To je svakoa-ko moj veliki uspeh a to po-vlači i moje obaveze i odgo-vornosti ali tu sam da dam svoj maksimum za dobrobit romske zajednice.

Poruka Vašim sugrađa-nima Romima?

Prošlo je vreme kada su romske probleme rešavali dru-gi umesto njih.Došlo je vreme kada rešavanje problema pru-zimaju Romi jer mi najbolje razumemo svoj narod. Sada imamo i znanja i kapacitete jer kad postoji dobra volja uvek se nađe i način.

Aleksandra Mićić



DObRiLA ĐiN, KOORDiNAtORKA ZA ROMSKA PitANjA, bEČEj

„Zovem se Dobrila Đin i rođena sam 1974. godine u Bečeju. Živim u Bačkom Gradištu i trenutno sam zapo-slena kao coordinator za rom-ska pitanja u Opštini Bečej. Kao i većina Roma živela sam u veoma teškim uslovima, ali se sećam se da su roditelji, baba i deda bili ponosni na mene jer sam išla u školu. Kao dete ni-sam htela da priznam da sam Romkinja, ali kako je vreme prolazilo shvatila sam da jesam Romkinja i da treba da se bo-rim za svoja prava kao svaki građanin ove zemlje.

Kao koordinator u Opštini Bečej sam angažovana u avgu-stu 2016. i mesto mi nije siste-matizovano. Koordinator ima dobru saradnju sa lokalnom sa-moupravom, institucijama i ustanovama. Takođe i sa pokra-ijnskim i republičkim organi-ma. Iskreno mogu da se pohva-lim za ovo vreme koje radim, iako nemam LAP za Rome, urađeno je mnogo.

Opština planira da aplicira na razne konkurse vezane za romska pitanja. Postoje razni načini na koje se može pomoći romskom narodu. Imamo dobru saradnju sa osnovnim i sre-dnjim školama gde pedagozi obaveštavaju koordinatora o potrebama i problemima naše dece i zajedno ih rešavamo. Osnovne škole apliciraju za be-splatne udžbenike i uglavnom svi imaju knjige. Pribor za 2016/17. godinu donira EHO. Srednje škole u saradnji sa ko-ordinatorom konkurišu za uče-ničke stipendije. Takođe ima-

mo i dobru saradnjusa MUP-om Bečej koji nam pomaže oko iz-rade ličnih karata. Najviše sam ponosna na to što svakog mese-ca zaposlimo 3-4 Roma u sara-dnji sa NSZ. Takođe imamo i DRUGU ŠANSU za starije od 16 godina, a koji nisu završili osnovno obrazovanje. Sklopili smo dogovor sa Vodokanalom za domaćinstva koja nisu pri-ključena na vodovodnu mrežu. Pomaže se u ostvarivanju građanskih prava, prava na de-čiji dodatak, socijalne pomoći. Pružamo pomoć pri pisanju CV, motivišemo decu za dalje obra-

zovanje, imamo kućne posete. Romske porodice imaju komle-tnu podršku koordinatora bez obzira koja je oblast u pitanju.

Problemi romskog naroda su složene prirode i ne mogu se rešiti preko noći. Ono čime sam posebno zadovoljna je to što lokalna samouprava ima sluha i volje za saradnjom u re-šavanju problema romskog na-roda. Poručujem svojim su-građanima da nikada nije kasno za obrazovanje, za sve postoji rešenje, istrajte do kraja jer trud se uvek isplati.”

Mićić Aleksandra



„Već dve godine obavljam poslove koordinatora za rom-ska pitanja u opštini Vršac. Radno mesto koordinatora za romska pitanja nije još uvek sistematizovano ali nadam se da će to biti rešeno u nare-dnom periodu. Kao koordinator obavljam svoju funkciju po ugovoru sa opštinskom upra-

vom i imam direktne kontakte sa članom Opštinskog veća za-duženim za socijalna pitanja,a sarađujem i sa članovima Opštinskog veća kojisu zaduže-ni za privredu, kao i sa povere-nikom za izbeglice opštine Vršac. Takođe, imam saradnju sa javnim institucijama opštine Vršac, pre svega sa Centrom za

socijalni rad, Opštinskim su-dom u Vršcu, RFZO i Policijskom stanicom Vršac. Saradnja sa ostalim institucijama još uvek je u povoju.

Kada je lokalna samoupra-va u pitanju, istakao bih jako dobru saradnju sa Kancelarijom za LER (Lokalni ekonomski ra-zvoj) sa kojom zajednički ra-

AMEt RAMADANOVić, KOORDiNAtOR ZA ROMSKA PitANjA, VRŠAC



dim na svim konkursima koji se tiču unapređenja romske popu-lacije. Od pokrajinskih insti tu-cija imam dobru saradnju sa Pokrajinskim se kre tarijatom za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ― nacio-nalne zajednice i Pokrajinskim sekretarijatomza privredu, za-pošljavanje i ravnopravnost

polova, kao i sa Kancelarijom za in-kluziju Roma. Sa re-publičkim instituci-jama sarađujem na obaveštavanju i do-bijanju informacija kako bih pomogao lokalnoj samoupravi i romskim NVO da učestvuju na kon-kursima. Direktniju saradnju još uvek nemam i uglavnom sam usmeren na pokrajinske institu-cije.

Veliki broj rom-ske dece nije uopšte upisan u osnovne škole, a oni koji jesu, ne pohađaju redovno nastavu. U školama u opštini Vršac ima oko 250-300 učenika romske nacionalnosti, a ne postoje sistematizo-vana radna mesta za pedagoške asistente i nema nijednog va-spitača romske naci-onalnosti.

Mogu da kažem da je uključivanje Roma i zaintereso-vanost za samozapo-šljavanje velika.

Međutim, ne ispunjavaju od-ređene uslove za pokretanje sopstvenog biznisa (npr. ži-rant). Mali broj Roma je zaposlen,većina radi sezonske poslove. Ovo je problem koji traje decenijama. Treba staviti akcenat na hitno donošenje afirmativnih mera koje će se sprovoditi i imati nadzor.

Registrovano je 10 pod-standardnih naselja u opštini Vršac ali ima ih još nekoliko. Sve je to povezano sa pretho-dno navedenim problemima u obrazovanju i zapošljavanju.

Romi su u pogledu zdravlja često neažurni i nezaintereso-vani. Neredovno posećuju le-kara, deca nisu redovno vakci-nisana, ženama je potrebno više vremena da se odluče da posete lekara. Potreban je je-dan, a verovatno i dva zdra-vstvena medijatora.

Na teritoriji opštine ima interno raseljenih lica i veliki broj povratnika po readmisiji. Problem u opštini Vršac su pravno nevidljiva lica, bez do-kumentacije. U ovom momen-tu to je jedan od mojih priori-tetnih zadataka.

Ponosan sam na ostvariva-nje kontakata sa svim potreb-nim organima i institucijama, što sam stekao poverenje pri-padnika romske populacije i što je moj rad javan.

Formirana je kancelarija za Rome, a mnogim porodica-ma je obezbeđena lična doku-mentacija uz podršku NVO Praxis. Posebno me raduje to što je nehigijensko naselje po-sle 20 godina dobilo vodovod i kanalizacionu mrežu.

Poručio bih svojim su-građanima Romima da moraju verovati u sebe, da imaju svest o svojoj nacionalnoj pripadno-sti i da je potrebno da se lično potrude i uključe u procese in-tegracije. Potrebno je mnogo više udruživanja i izbegavanja da se problemi rešavaju lično i jednokratno.”

Aleksandra Mićić



„Opština Apatin je prva op-ština u AP Vojvodini koja je sis-tematizovala i na neodređeno vreme zaposlila koordinatora za romska pitanja. Poslove ko-ordinatora obavljam od 2008. godine. Radno iskustvo od sa-

mog početka stičem radom u lokalnoj samoupravi. Kao koor-dinatorka u Opštini Apatin ste-kla sam značajna iskustva u oblastima obrazovanja, sta-nova nja, zapošljavanja, zdra-vstva, kulture i socijalne zaš-

tite romske zajednice. Uče- stvovala sam u izradi Lokal nog akcionog plana (LAP) za Rome za period od 2010. do 2015. go-dine, a kasnije sam napravila reviziju LAP-a na period od 2016. do 2020. godine. U okvi-

DANijELA iGNAC, KOORDiNAtORKA ZA ROMSKA PitANjA, APAtiN



ru svog posla u Opštini sarađu-jem sa organima opštine, ško-lama, Centrom za socijalni rad, Nacionalnom službom za zapo-šljavanje, i neveladinim sekto-rom. Takođe sarađujem sa Kancelarijom za inkluziju

Roma, koja mi je od početka podrška kako u edukaciji, tako i za sva pitanja, Pokrajinskim sekretarijatima i republičkim ministarstvima.

U apatinskom romskom na-selju živi nekoliko hiljada sta-

novnika i jedno je od najvećih u Srbiji, ali i komunalno naju-ređenijih. Mnoge ulice su asfal-tirane, a postoje i vodovod i kanalizacija. Romi kojižive u Apatinu verovatno spadaju među srećnije pošto se opština potrudila da im obezbedi goto-vo sve što je potrebno za nor-malan život. U naselju su, zahva ljujući opštinskim sred-stvima i višegodišnjim ulaganji-ma, napravljeni Dom kulture i vrtić, a u istoj zgradi nalazi se i ambulanta.

Što se tiče trenutnih deša-vanja u našoj opštini, realizuju se aktivnosti iz Lokalnog akcio-nog plana za Rome i izdvaja bužet za prevoz učenika, be-splatnu užinu, besplatan bora-vak u produženom boravku u osnovnoj školi. Na početku školske 2016/2017. godine na-pravili smo akciju i podelili svim romskim učenicima škol-ski pribor. Takođe tokom le-tnjeg perioda obilazila sam po-rodice Roma na terenu i pokušavala podići svest o va-žnosti obrazovanja kako rodi-telja tako i učenika. U našoj opštini veliki je problem izo-stanaka romskih učenika u osnovnoj školi tako da redovno obilazim roditelje i pokušavam da se to ubuduće smanji. Često razgovaram sa roditeljima dece i ukazujem im naobavezu i značaj obrazovanja. Jednino ako se obrazujemo možemo izaći iz začaranog kruga siro-maštva. Opština je uključila i romsku zajednicu u manifesta-ciju Zlatni kotlić gde su uče-stvovali u kuvanju ribljeg pa-prikaša.”

Aleksandra Mićić



„U našoj lokalnoj samou-pravi sistematizovano je radno mesto koordinatora za romska pitanja. Posebna sredstva su planirana, ali samo za konkurse nevladinih organizacija zato što nisu usvojeni Lokalni akcio-ni planovi. Sve aktivnosti se uglavnom sprovode u saradnji sa lokalnom samoupravom. U svim oblastima Grad Novi Sad preko konkursa za nevladine organizacije podržava Rome u sprovođenju programa i aktiv-nosti Dekade Roma. Znanje unapređujem putem obuka koje organizuje država kao i donatori. Mobilni tim za inklu-ziju Roma je opštinsko telo koje je sastavljeno od institu-

cija koje predstavljaju poje-dinci: Centar za socijalni rad, Nacionalna služba za zapo-šljavanje, koordinatorka za romska pitanja, pedagoška asisten tkinja i zdravstvena medi jatorka. Ima nas 5 u timu. Mobilni tim služi za razmenu informacija kao i zajedničko delovanje na lokalu kao i na te-renu. Moja uloga je da koordi-niram radom mobilnog tima i institucija.

Moji radni dani izgledaju različito, pošto je moja funkci-ja fleksibilna tako da radim i u kancelariji i na terenu po romskim naseljima, održavam sastanke, koordiniram između institucija, takođe i između

poje dinaca i institucija, a če-sto odlazim i na obuke.

Prioritet je usvajanje Lokalnih akcionih planova za Rome kao i odvajanje posebne budžetske linijeza Rome iz koje bi se finansirali svi budući planovi. Najveći uspeh je što sam mnogim Romima pomogla da ostvare pravo na ličnu doku-mentaciju, ukazivala lokalnim vlastima na njihove probleme i kako da ih rešavaju i što sam najveći deo njih upisala u po-seban romski biračkispisak, tako da je zvaničan broj Roma u gradu NovomSadu sada po-većan.”

Aleksandra Mićić

RADMiLA ZEćiROVić, KOORDiNAtORKA ZA ROMSKA PitANjA, NOVi SAD



StEVAN NiKOLić, KOORDiNAtOR ZA ROMSKA PitANjA, SUbOtiCA

„Bez dobrona-mernog i otvorenog društva, koje je spre-mno da svakoj zaje-dnici obezbedi jedna-ke uslove za razvoj i zadovoljavanje nje-nih potreba ne može-mo da očekujemo ni jednak stepen dru-štveneo dgovornosti. Tipičan primer za ovu tvrdnju je romska za-jednica. Ona je dugi niz godina bila izosta-vljena iz velikih ra-zvojnih programa društva. Zbog takvog odnosa, kod većine pripadnika romske zajednice se nije mo-glo razviti znanje kako da se koriste in-strumenti zaostvari-vanje prava, ali ni osećaj za društvenu odgovor-nost. Ovakvo stanje u romskoj zajednici proizvodi otpor koji rezultira samoizolacijom i ne-zainteresovanošću za dešava-njima van zajednice. Pasivan odnos prema društvu formira paralelna viđenja na okruženje i razli-čite pristupe životnim vrednostima. Romska zajedni-ca se zadovoljava minimumom učešća u društvu i nema pre-tenzije, a ni kapacitete za uče-šće u vlasti. Većinsko stanovni-štvo, po pravilu, zanemaruje ove činjenice i pasivnost i od-sustvo inicijativa za promenom statusa tumači njenom izolaci-je. Nažalost, ovu činjenicu mali deo građana priznaje i

prihvata. Zatečena situacija se može menjati samo realnim sa-gledavanjem stanja i planira-njem aktivnosti koje će rezulti-rati održivim promenama u društvu. Održivost se obez-beđuje uspostavljanjem inter-sektorske saradnjer elevantni-hinstitucija i tako što će se u svim programima akcenat sta-viti na porodicu. Za sve aktiv-nosti je neophodna materijalna podrška. Kao krajnji rezultat imamo jasno pokazanu želju, potrebu i znanje da živimo „je-dni sa drugima“, a ne „jedni pored drugih”.

Država je prihvatila tri in-strumenta koji su aktivna podr-ška za inkluziju Roma. To su

pedagoški asistenti, romske zdravstvene medijatorke i koo-ridnatori za inkluzi-ju Roma. To su kru-pni sistemski koraci koji trasiraju put održivoj inkluziji. Međutim, država još nije pokazala ozbilj nunameru da osobe koje su pro-šle treninge i koje su stekle poverenje zajednice, ostanu trajno u sistemu. U nekim sredinama njihov opstanak za-visi od politčke vo-lje vladajućih poli-tčkih struktura. To je loš odnos prema ideji koja pokušava da ponudi održivi mehanizam za ne-

smetanu inkluziju Roma u lo-kalnu sredinu. Pedagoški asi-stenti, romske zdravstvene medijatorke i kooridnatori za inkluziju Roma su novoimeno-vani službenici od kojih romska zajednica očekuje podršku. Postavljene osobe na ovim po-zicijama ne smeju biti podlo-žne promenama zarad politič-kih interesa. Loša istorija romske zajednice ne sme se ponoviti i zbog toga država mora da bude odgovorna pre-ma osobama koje je prihvatila da budu nosioci održive prome-ne u romskoj zajednici. Točak napretka više nikada ne sme da stane.”

Aleksandra Mićić



„Na radno mesto koor-dinatora za romska pitanja u gradskoj upravi Grada Sombora sam zaposlen od 2015. godine. Radno mesto koordinatora za romska pi-tanja je sistematizovano, a Sombor je bio među prvim gradovima i opštinama koji su sistematizovatli ovo ra-dno mesto.

U budžetu grada su iz-dvojena sredstva za imple-mentaciju LAP-a Roma. Što se tiče saradnje sa institu-cijama na lokalnom nivou, smatram da je dobra, obzi-rom da grad Sombor ima mobilni tim za inkluziju Roma, koji predstavlja međusektorsku saradnju, jer su članovi mobilnog tima pred-stavnici institucija koje se ina-če bave romskom problemati-kom. Saradnja sa pokrajinskim organima se zaniva na redov-noj komunikaciji i sardanji sa Kancelarijom za inkuziju Roma AP Vojvodine.

Što se tiče aktivnosti u oblasti Dekade Roma, imamo usvojen lokalni akcioni plan za unapređenje polažaja Roma za period od 2016. do 2019. godi-ne, a koji obuhvata sve ključne oblasti Dekade Roma. Neke od aktivnosi koje se konkretno sprovode i mere LAP-a Roma koje se implementiraju u 2016. godini su: finansiranje putnih troškova srednjoškolcima rom-ske nacionalne pripadnosti, fina nsiranje smeštaja i ishrane učenika u učeničkim domovi-ma, finansiranje lekova za bo-

lesne Rome, a u saradnji sa organizacijom “Praksis“ obez-beđuju se lični dokumenti za Rome, takođe se planira po-boljšanje infrastrukture u rom-skim naseljima, kao i obez-beđivanje školskog pribora za učenike romske nacionalne pri-padnosti, nagrađivanje najbo-ljih učenika osnovnih i srednjih škola u cilju podsticanja da na-stave sa dobrim učenjem i po-stizanjem još boljih rezultata. Takođe se radi sa učenicima i roditeljima putem radionica na podizanju svesti o značaju obrazovanja. Pruža se i pomoć učenicima koji su slabiji u uče-nju, a neke od aktivnosti i mera LAP-a se realizuje preko romskih OCD putem Konkursa, a sa ciljem uključivanje rom-skih OCD u implemetaciju LAP-a Roma i uključivanjem romske zajednice u rešavanju svojih problema.

Problemi sa kojima se su-srećem na terenu su veliki, јеr su Romi najugroženija manjinska zajednica. Ali sa svim problemima sa kojima se suočavam u saradnji sa lo-kalnom samoupravom i lokal-nim institucijama, pokušava-mo da iznađemo najbolja moguća rešenja. Najveća pa-žnja se posvećuje u oblasti obrazovanja kako dece i mla-dih iz romske zajednice, tako i odraslih Roma.

U svom radu sam najviše ponosan na uspeh u ujedinja-vanju svih romskih OCD na te-ritoriji grada Sombora, koje sada sarađuju kako međusob-no tako i samnom i mobilnim timom za inkluziju Roma, a što predstavlja široku međusek-torsku saradnju, za koju sma-tram da je neophodna za uspešno sprovođenje LAP-a Roma и Nacionalne strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u kojoj se i navodi da će se najviše aktivnosti i mera sprovoditi na lokalnom nivou , a da bi sprovođenje i realizacija bili uspešni, ne-ophodno je da na lokalu posto-ji međusektorska saradnja.

Moја poruka romskoj zaje-dnici jeste dа ustraju na svom putu kа socijalnom uključiva-nju, da budu svesni svojih pra-va i obaveza i da ne saginju glavu sbog svoje nacionalne pripadnosti već da ponosno predstavljaju svoju kulturu i tradiciju i budu ponosni na svoj nacionalni identitet.”

Aleksandra Mićić

ALEKSANDAR RADULOVić, KOORDiNAtOR ZA ROMSKA PitANjA, SOMbOR



„ Z a v r š i o s a m Srednju po ljo privrednu školu u Futogu, a u pla-nu mi je da se i dalje školujem. Još u osnov-noj školi sam osetio šta je to dikriminacija kako dece tako i njiho-vih roditelja u institu-cijama. To me je najvi-š e pod s t a k l o da pomognem svom naro-du i da promenim nešto na tom planu. Moja po-moć se ogleda u tome što sam podsticao mno-ge roditelje da školuju svoju decu jer sam odavno shvatio da je obrazovanje jedini izlaz iz kruga siroma-štva i bede.

Danas kada oba-vljam poslove koordina-tora za romska pitanja u Opštini Inđija zadovo-ljan sam što i dalje mogu pomogati svom narodu. U toku prošlog meseca realizovali smo projekat u kojem je učestvovala lokalna sa-mouprava i pokrajinski sekretarijat.

Projekat je obuhva-tio sedamnaest porodi-ca sa teritorije opštine Inđija, a odnosi se na a d a p t a c i j u k u ć a . Zahvaljući tom projektu sedamnaest porodica je dobilo toplije domove i bolje uslove za život. Porodicama je dodeljena pomoć u iznosu od 195.000 dinara u građevinskom

materijalu. Takođe smo naju-groženijim porodicama podelili i ogrev za predstojeću zimu. I dalje ću se truditi da pomažem

romskoj zajednici i podignem nivo obrazovanja na viši nivo.”

Aleksandra Mićić

MLADEN jOVANOVić, KOORDiNAtOR ZA ROMSKA PitANjA, iNĐijA



SLAVKO MUNćAN, KOORDiNAtOR ZA ROMSKA PitANjA, KOViN

„Završio sam Visoku školu strukovnih studija u Beogradu, smer strukovni medicinski radi-olog. Početkom ove godine sam angažovan u lokalnoj samouo-pravi na poslovima koordinato-ra za romska pitanja. U toku 2016. godine najviše je urađe-no u oblasti obrazovanja i sta-novanja. Što se tiče obrazova-nja, podeljen je školski pribor i udžbenici deci od petog do osmog razreda. Na taj način pomogli smo najugorženijim romskim porodicama na terito-riji opštine Kovin.

U toku su građevinski rado-vi na tri lokacije u opštini Kovin (Bavanište, Gaj i Kovin).Vrši se rekonstrukcija i sanacija stam-benih objekata porodica koji-ma su kuće u najlošijem sta-

nju, a planirano je da bude završena do kraja ove kalen-darske godine. U opštini Kovin vredno radi mobilni tim koji je sastavljen od koordinatora za romska pitanja, predstavnika Centra za socijalni rad, pred-stavnika Nacionalne službe za zapošljavanje, pedagoškog asi-stenta i zdravstvenog medija-tora. Jednom mesečno održa-vamo sastanak i obilazimo teren, takođe prikupljamo in-formacije i na sastancima su-miramo probleme. Održali smo nekoliko sastanaka na kojima pripadnike romske zajednice edukujemo kako da iskoriste svoja prava i povlastice u obla-sti zapošljavanja i gde da prate konkurse za slobodna radna mesta koje raspisuje Nacio-

nalna služba za zapo-šljavanje.

Takođe sarađuje-mo sa Praksisom iz Beo grada i obezbeđu-jemo besplate lične karte za one koji to ne mogu priuštiti. Opština Kovin je kon-kurisala i na projekat IPA 2013 za rešavanje atmosferske kanaliza-cije u Mramorku, Gaju i Dubovcu. Opština Kovin je dobila i dona-ciju iz Evropske unije za proizvodnju biodi-zela kroz koju će biti uposleno pet Roma i Romkinja.

Planiran je i bu-džet za 2017. godinu. Plan je da se za obra-

zovanje izdvoji 800,000 dinara za kupovinu opreme za fizičku kulturu kao i udžbenici za decu od prvog do četvrtog razreda. Za stanovanje je predviđeno 2 000,000 za rekonstrukciju i sa-naciju petnaest stambenih objeka. Takođe je u planu sa-radnja sa Ekumenskom huma-nitarnom organizacijom. Za zdravlje ćemo izdvojiti 100 000 dinara za održavanje radi-onica i tribina vezanih za zdra-vlje žena. Za zapošljavanje je prevdiđeno 50,00 dinara za pripremu radionica vezanih za lakši dolazak do zaposlenja, iz-rade CV-a. Za najmlađe je predviđena dodela novogod-šnjih paketića.”

Aleksandra Mićić



„Niz godina sam se bavio preduzetništvom kroz osniva-nje firme „Katon Pak” uz po-moć Kancelarije za inkluziju Roma. Proizvodio sam karton-sku ambalažu ali zbog krize koje je zadesila i našu zemlju bio sam primoran da zatvorim firmu. Poslove koordinatora za romska pitanja obavljam od 2010. godine.

Aktivnosti Kancelarije za romska pitanja u 2016. godini su vezane za izrađivanje LAP-a za 2016-2025 godinu kao i go-dišnji LAP iz oblasti obrazova-nja, zapošljavanja, zdravlja i stanovanja. Takođe je usvoje-na i Strategija održivih stam-benih rešenja za stanovnike Novog naselja u Bogojevu. Trenutno sam aktivan u proce-

su raspisivanja javnih nabavki za izgradnju atmosferske ka-nalizacije u Deronjama, nase-lje Čerga. Opština Odžaci je izdvojila 1.000.000,00 dinara kao i Sekreterijat za socijalnu politiku, demografiju i ravno-pravnost polova 1.000.000,00 dinara. Ekumenska humanitar-na organizacija je finansijski pomogla kupovinu medikame-nata kako bi sprečili širenje vaši i šuge. Ovom akcijom smo obuhvatili svu decu romske na-cionalnosti na teritoriji opštine Odžaci.

Što se tiče plana za 2017. godinu, trudićemo se da ga re-alizujemo kako smo i planirali. Za obrazovanje ćemo izdvojiti 2 210,000 hiljada dinara kroz koju ćemo pružiti podršku stu-

dentima i srednjoškolcima kroz davanje jednokratnih pomoći kao i za nabavku udžbenika za učenike romske nacionalnosti od prvog do petog razreda. Za stanovanje smo izdvojili najvi-še sredstava, 12 000 000 dina-ra i planirano je stambeno zbrinjavanje i raseljavanje stanovnika iz romskog naselja kroz program IPA 2013. Za zdravstvo smo predvideli 1 550,000 za sufinansiranje me-dikamenata za najugroženije kao i za nabavke paketa za is-hranu. Pola miliona dinara je predviđeno za konkurs za jav-ne radove koje opština planira da raspiše i na taj način po-moći romskoj zajednici da bar privremeno nađe posao.”

Aleksandra Mićić

ANDRijA ĐURić, KOORDiNAtOR ZA ROMSKA PitANjA, ODŽACi


NVO

Projekat ”Poboljšanje uslo-va života Roma/kinja i drugih marginalizovanih grupa, pre-vencija ilegalnih migracija i podsticanje reintegracije po-vratnika u Srbiju” za cilj ima podršku procesu socijalne in-kluzije, unapređenje uslova ži-vota Roma/kinja u Srbiji, pre-venciju ilegalnim migracija i podsticanje reintegracije povratnika.U aprilu 2016. godi-ne EHO i opštine Stara Pazova, Gadžin Han, Surdulica i Raška potpisale su Sporazum o sara-dnji, a radi zajedničke realiza-cije projekta. I ove godine par-tnerske opštine su bile u obavezi da odvoje budžetska sredstva i na taj način podrže realizaciju projekta. Ovim pu-tem EHO je obezbedio doda-tnih 21,8 mil iona RSD. Opštinska sredstva su usmere-na na materijalne troškove, potrebne za poboljšanje uslova stanovanja u podstandardnim romskim naseljima.

U proteklom periodu, za-početi su radovi na izgradnji kupatila i popravci manjih

oštećenja u kućama u sve četi-ri opštine. Do kraja godine, 110 porodica će na ovaj način po-boljšati uslove stanovanja.

Takođe, pored projektnih aktivnosti koje za cilj imaju poboljšanje uslova stanovanja, projekat organizuje različite aktivnosti u oblasti obrazova-nja i migracija. U svakoj od če-tiri partnerske opštine u toku je realizacija različitih aktiv-nosti za pomoć romskoj i dru-goj socijalno ugroženoj deci u procesu obrazovanja. Tokom jeseni, 2016. godine biće orga-nizovane i različite aktivnosti u oblasti upravljanja migracija-ma, sa ciljem poboljšanja kva-liteta usluga u lokalnim zaje-dnicama, za povratnike iz zemalja Zapadne Evrope, kao i aktivnosti koje će se baviti pre-vencijiom ilegalnih migracija.

Projekat se bazira na međusektorskoj saradnji i teži institucionalizaciji EHO meto-dologije rada, posebno autor-skog modela rada za unapređe-nje uslova stanovanja u podstandardnim romskim nase-

ljima – Obnova podstandardnih romskih naselja zasnovana na potrebama njihovih stanovni-ka/ca (engl. Dweller Driven Roma Settlement Up Grading Model).

U periodu od 1. marta 2016. do 31. decembra 2018. godine, Ekumenska humanitar-na organizacija će u konzorci-jumu sa švajcarskim partne-rom HEKS-EPER realizovati projekat ”Poboljašanje uslova života Roma/kinja i drugih marginalizovanih grupa, pre-vencija ilegalnih migracija i podsticanje reintegracije po-vratnika u Srbiju, u vrednosti od 1,9 mill CHF, koji finansiraju Državni sekretarijat za migra-cije, Švajcarska (SSM – State Secretariat for Migration, Switzerland), Švajcarska agen-cija za razvoj i saradnju, Švajcarska (SDC – Swiss agency for development and coopera-tion, Switzerland), HEKS-EPER, Švajcarska, kao i jedinice lo-kalne samouprave u Srbiji.

Izvor: www.ehons.org

EHO NAStAVLjA SA USPEŠNOM REALiZACijOM PROjEKAtA ZA POMOć ROMiMA, ROMKiNjAMA

i DRUGiM SOCijALNO UGROŽENiM KAtEGORijAMA


Kultura

OČUVANjE, ZAŠtitA i PERSPEKtiVE ROMSKOG jEZiKA U SRbiji

Međunarodni naučni skup “Očuvanje, zaštita i perspekti-ve romskog jezika u Srbiji” od-ržan je u Svečanoj sali SANU a otvorio je akademik Vladimir Kostić. Kostić je rekao da smo "naučeni da grupa ljudi naših sugrađana živi pod nekom vr-stom totalne segregacije, mar-ginalizovani, a neretko i proga-njani i uništavani".

Više od dvadeset učesnika sa univerziteta i instituta u Srbiji, regionu i Zapadnoj Evropi govorilo je o lingvistič-kim istraživanjima romskog je-zika, romološkoj leksikografiji, najstarijim izvorima o govori-ma Roma, bilingvalnoj nastavi na romskom i srpskom jeziku, kao i o pravu ove manjinske za-jednice na službenu upotrebu jezika.

Član Organizacionog odbo-ra Rajko Đurić istakao je da je SANU bila prva akademija u Evropi, ako ne i u svetu, koja je organizovala naučne skupo-ve o Romima i nastavila da po-stupa u uverenju da je "česti-

tost izraz odgovornosti prema drugome" i "da je istina na stra-ni onih koji su najmanje povla-šćeni".

Na skupu je govorio i fran-cuski romolog i lingvista sa Sorbone Marsel Kortijade koji je prvi put održao predavanje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti na romskom jeziku.

- Dete uči jezik kod kuće, od malih nogu. Znanje mater-njeg jezika stečeno u kući je početak, koren. Ali da bi usavr-šilo znanje jezika, dete mora da ide uškolu. Dakle, škola ne može da da osnov jezika, to može samo porodica.Medjutim, da bi čovek upoznao druge va-rijante jezika, da bi upoznao književnost, rečnik u širokom

smislu i slično, potrebno je da ide u školu.A da bi postojala škola potrebni su učitelji koji mogu da se obrazuju samo na fakultetu. Potrebno je da para-lelno poznaju jezik zajedno sa kulturom u najširem značenju te reči, zatim metodologiju, pedagodiju da bi bili sposobni da nanajvišem nivou prenesu deci svoje znanje i da bi mogli da razvijaju ono koje jedete već dobilo od oca, majke, de-dova i slično. Ne mogu da se is-ključe ni porodica ni škola. Oni dopunjavaju i maternji jezik mora da se govori u porodici, kod kuće – istakao je Kortijade.

Kad jedna zajednica čuva i razvija svoj maternji jezik ne treba se bojati gubitka identi-teta. Romska zajednica preko svog maternjeg jezika čuva i svoju istoriju. Romska istorija i kultura su bogate mitovima, legendama, običajima, priča-ma, verovanjima a sve je to usko povezano sa jezikom.Romski jezik se uči u preko pe-dest škola u Vojvodini . On i danas živi iako nije bilo države koja bi to organizovala i to je većim delom posledica istraj-nosti, kulturne vrednosti i spo-sobnosti očuvanja jezika.

Aleksandra Mićić

Čovek je onakav kakav jeste, u odnosu na to što ima u umu, u srcu i u duši. Jezik stvara svet oko vas i gledišta na svet. Kako vidimo sebe, kako vidimo druge u svom okruže-nju, vas, moje prijatelje,druge ljude, sve je to u jeziku.U jeziku je sve vredno i nema ničeg nepotrebnog. U jeziku sve predstavlja određeno bogatstvo.

Marsel Kortijade,lingvista i romolog


tradicija

ODEćA KAO ODRAZ SAMODEKLARiSANjARomani Dizajn, modni studio iz budimpešte,

izražava novostečeno samopouzdanje Roma, udaljavajući ih od potpune asimilacije i spoljnih slika – bez reči, na jeziku mode.

Izražavanje identiteta i slobode je stalna tema u mo-dnoj industriji i na tržištu mode, oblasti koja je retko od društveno-političkog značaja. Jedan od tih retkih slučajeva se desio 2014. godine, kada je Romani Dizajn predstavio svoju kolekciju ,,Moj identitet – moja sloboda” u Muzeju lepih ume-tnosti na Trgu heroja u Budimpešti. Kolekcija je inspi-risana tradicionalnom romskom nošnjom. Na ovom istorijski i turistički značajnom mestu se na kulturne tragove Roma – koji čine šest posto gradske po-pulacije – retko nailazi. Savremena romska kultura je-dnostavno ne čini svakodnevicu Budimpešte. Pod ovim uslovi-ma, pista Romani Dizajna je postala mesto samo-deklarisa-nja za manjinu koja poziva na bolju vidljivost Roma.

tradicija - više od nošnje

Dugačke, višeslojne plisira-ne suknje, jarke boje, cvetni motivi, čipkani i iz-vezeni detalji – sve su ovo obeležja tra-dicionalne romske nošnje. Sve manje i manje zajednica nosi ovu nošnju u svakodnevnom živo-tu. U isto vreme, savremeni Romi koji potiču iz tradi-cionalnih porodica ali često žive mo-dernim, urbanim ži-votom, nisu dovolj-no zastupljeni u modi ili bilo gde drugde – gotovo kao da ne postoje. Međutim, stari ste-reotipi o Romima

uporno opstaju: svake godine tokom karnevala, mnoge gadže (romska reč za Nerome) izvade svoje daire, zlatne lančiće,

Foto

:ww

w.r

oman

i.hu

Foto

:ww

w.r

oman

i.hu


tradicija

velove i cvetne suknje iz orma-ra. Ipak, to je samo kostim koji ne spada u svakodnevnu odeću i nije u modernoj upotrebi.

Ovde počinje priča o jedi-nom dizajnerskom studiju viso-ke mode čiji kreativni impuls potiče od klasične romske odeće. Romani Dizajn kombi-nuje tradicionalne motive i oblike sa otmenom crnom svi-lom i jednostavnim, ravnim krojevima. Modna marka iz Budimpešte, koju je osnovala Erika Varga, gradi kontrast iz-

među tradicionalnih i savreme-nih elemenata. ,,Želela bih da polažem da ima prostora za tradicionalno u našem savre-menom životu, kao i da to nije nešto zastarelo”, tvrdi Varga. Dolazi iz Sabolč županije, iako njena porodica potiče čak i iz Transilvanije u Rumuniji. Njen dizajn sadrži elemente tradici-onalne romske nošnje iz Rumunije i Mađarske koja se moderno tumači. Na primer, inspiraciju za poslednju kolek-ciju je pronašla u kretinci, tra-

dicionalnoj kecelji koja se pre-nosi sa majke na ćerku, a koju ćerka dodatno ukrašava i veze. Vargina savremena interpreta-cija kecelje je u vidu elegan-tnih svilenih haljina sa detalji-ma koji suptilno prate obrise kretince. Kolekcija sa ponosom potvrđuje romsko kulturno na-sleđe i prisustvo jedne etničke grupe čija stigmatizacija i ste-reotipi nemaju mnogo veze sa modernim dobom.

iskrojiti samopouzdanje

Erika Varga, školovani di-zajner nakita je dugi niz godi-na predavala romsku kulturu u mađarko-romskim zajednica-ma. Ona je takođe osnovala časopis za mlade namenjen Romima od Roma. Njena dru-štvena angažovanost i kreativ-nost su se objedinile u ideji da osnuje modnu liniju inspirisanu Fo

to:w

ww

.rom

ani.

hu


Foto

:ww

w.r

oman

i.hu


tradicija

romskom nošnjom. Kao rukovo-dilac Romani Dizajna, Varga di-zajnira odeću, nakit i tašne od 2010. godine, uz pomoć svoje sestre Helene Varga, između ostalih. Romani Dizajn takođe teži društvenom boljitku: u 2014. su organizovali jednogo-dišnji edukativni projekat osnovne obuke krojenja za mlade Rome iz Mađarske i Slovačke koji se nalaze u nepo-voljnom položaju. ,,Naš cilj nije da ih samo naučimo zana-tu”, kaže Varga, ,,već da im pomognemo da vrate samopo-uzdanje i budu uspešniji u po-trazi za poslom. Verujem da je za mnoge od njih ovo bila prili-ka koja im je promenila život”.

Osim toga što se bore pro-tiv negativnih stereotipa, mla-dim Romima često nedostaju pozitivni uzori. Ipak, previse često se suočavaju sa načinom na koji ih drugi doživljavaju. Ove percepcije su često u vezi sa spoljašnjim izgledom Roma i njihovom odećom. Na primer, u pripovetkama zapadne kulture mogu se naći višestruki primeri lascivnih Romkinja koje su pune erotske egzot ike. Esmeralda, junakinja romana Zvonar Bogorodičine crkve Viktora Igoa je tipičan primer ovog fenomena: ,,U stvari, kada je tako plesala, na zuja-nje Baskijskih daira, koje su njene nevine, zaobljene ruke izdizale iznad glave, […] sa korsažom od zlata bez nabora, raznobojnom haljinom koja se vukla po podu, golih ramena, tananih udova, sa povremeno otkrivenom podsuknjom, svo-jom crnom kosom, plamenim očima – bila je natprirodno

biće.” Pisac je prevideo činjenicu da je pokrivanje ramena obavezno u većini romskih zajednica.

Odeća – političko pitanje

Romska kultura se i dalje oblikuje reduktiv-nim i pogrdnim primerima ovog tipa. U svom oštrom komentaru, američka spi-sateljica Džesika Rajdi, Romkinja, kritikuje seriju fotografija objavljenu u Vogu u jesen 2013. godi-ne, pod nazivom „Za-ljubljeno leto“. Erotska reprezentacija „Ci ganki“ jedva da se razlikuje od one koju je Igo pružio. Na fotogra-fijama se nije našlo ništa od odeće Romani Dizajna, iako je to do sada jedina marka koja je redefinisala romski stil u okviru romske zajednice. „Da li znate koji je jedan od načina da ljudi shvate da sam Romkinja?“, pitala je Rajdi urednike Voga. „Odeća. Tradicionalna nošnja je politi-zovana.“ Mnogi Romi koji žive van tradicionalnih zajednica su se u potpunosti odrekli tradici-onalne nošnje i prilagodili se većini. Ovo nije uvek slobodan izbor – mnogi se boje da će ih prepoznati kao Rome, zbog ra-širene netrepeljivosti ka nji-ma. Romi moraju da se bore za svoju vidljivost, pogotovo u Mađarskoj, gde je 15% glasača naklonjeno anticiganističkoj, desničarsko ekstermističkoj stranci Jobik. Stoga, među Romima nije popularno da se očigledno i nametljivo deklari-šu u javnosti i nose odeću

koja izražava etničko samopo-uzdanje.

Ipak, Erika Varga se uzdr-žava od glasnih političkih slo-gana i pušta da njene kolekcije govore same za sebe. One pružaju Romima da izraze identitet na način koji niti će ih povući u nostalgični tradi-cionalizam, niti će negirati nji-hovo poreklo. „Takođe sma-tram da moja karijera pruža motivaciju mnogim mladim Romkinjama, pokazujući im da mogu da budu uspešne dok po-nosno izražavaju svoje pore-klo.“ Ipak, njeni kostimografi uglavnom nisu Romi i dolaze iz Mađarske i drugih zemalja koje, zahvaljujući Romani

Dizajnu otkrivaju deo romske kulture koja ne robuje stereo-tipima. Sa druge strane, Romi se i dalje bore ne samo za na-čin da se izražavaju kroz svoju tradiciju, nego i za način na koji ih doživljavaju, kao i za modernitet.

Karolin Kral, Denjub konekts

Foto

:ww

w.r

oman

i.hu

Foto: Internet

Documents

Dekada Roma u AP Vojvodini 60/srpski.pdf · 2017. 1. 22. · ODRŽiVi RAZVOj ROMSKE ZAjEDNiCE U SVEtLU AGENDE ODRŽiVOG RAZVOjA DO 2030 Razvoj jednog društva u skladu sa Agendom