br.

10

godina III novembar 2012.

Dečja nedelja se obeležava u celom svetu da

bi podsetila na one najmlađe

i njihova prava i potrebe.

Pr v a D e č j a n e d e l j a

obeležena je u Sr-

biji 1987. godi n e .

O d t a d a , s v a ke

pr v e n e d e l je

oktobra održa-

vaju se razne

manifestacije

u čast dece.

M a s k e n b a l i ,

predstave, lite-

rarni i muzi-

čki programi,

druženja sa pi-

scima i pesnicima,

samo su neka

od d e š a v a n ja

u okviru Dečje

nedelje. I u Pri-

jepolju deca iz

vrtića svake go-

dine prošetaju

ulicama grada

po d m a s k a m a

IMAMO PRAVODečja nedelja

i svako dete tada ima lik nekog od junaka svoga

detinjstva. Matična biblioteka „Vuk

Karadžić“ pozvala je za Dečju ne-

delju pesnika Miloja Radovića.

On je svojoj omiljenoj pu-

blici, a to su deca, kazivao

nove pesme. Učenici viših

razreda Osnovne škole

„Vladimir Perić Valter“

poželeli su pesmom i

igrom dobrodošlicu

pr v a c i m a , d o k s u

učenici četvrtog ra-

zreda upoznali svoje

najmlađe drugare sa

pravima deteta. Ove

godine Dečja nedelja

bila je posvećana speci-

jalno deci sa smetnjama

u razvoju sa ciljem da

im se obezbedi bolje

školovanje, ravnoprav-

nost sa ostalom decom.

Time im dajemo do zna-

nja da su i oni deca kao i

mi, sa istim pravima.

Ena Fazlić (12)

DA JE

CEO SVET DETE

Izdavač: Matična biblioteka “Vuk Karadžić“. Direktor: Nermina Duran. Redakcija: Polaznici Male škole novinarstva “Žur za žurnalce“ Urednik izdanja: Indira Hadžagić. Teh.priprema i dizajn: Katarina Petrović. Distribucija: IP “Polimlje“. Štampa: “Grafokarton“.

Ko je dete? Da li je

to neko ko ne zna

D

je interese i rade onako

Ali da li bi to donelo apsolutno dobro

svetu?

DAli šta kada su odrasli neodgovorni?

D

Irfan Gojak (15)

Da li ste i vi primetili da se za decu sve češće kaže: klinci. Ta reč ne samo da se

čuje nego i svi mi koristimo izraze: klinac, klinke, klinceza, klinci.

Š ta mi to smatramo da reč “klinac” uopšte znači? Starija deca mlađu decu nazivaju

– klinci. Starijiji mlađe nazivaju – klincima. Mi mislimo da je tu reč sigurno počela da ko-risti neka starija osoba. Po našem mišljenju ta reč je pogrdna. Ne priliči ni jednom de-tetu. Zar vas to ne podseća na neku psovku? Odrasli kad su ljuti često kažu: ”Boli me kli-nac”. Neki kažu: ”Koji mu je klinac”. Kako sve to da protumače deca?

Reč klinac je možda potekla od reči klin, jer oboje označavaju malu stvar.

Klinceza bi mogla biti devojčica koja živi u svom svetu i oponaša starije, a klinka je devojčica koja ima malo više od 10 godina.

Zato smo za “Žurnalac” pitali šta misle naši vršnjaci o upotrebi reči klin(a)c(i).

Tekst i anketa: Anastasija Nestorović (13)

Selma Bjelak (12)

ANKETA “ŽURNALCA”: O klincima

Lazar Vreljaković:

Katarina Je!ović: Mislim

Elma Aljević:

So"ja Drčelić:

Demir Čolović:

Mihailo Dumić:

KLINAC I KLINCEZA

Da li si ti dete ili odrasla osoba? Takve su misli trinaestogodišnjakinje.

Da li ja onda treba da se okrenem drugarima ili sebi?

- da budem omiljena u društvu

N

„Neprestano smo u vrtlogu

-

A

PREDLOG: knjiga koju volim

S DECOM OKO SVETA Autor: Tatjana Rodić

ŠTA DA MISLIŠKAD NISI ni MALI ni VELIKI

KAD IMAŠ 13 GODINA

Knjiga koju toplo prepo-

„S decom oko sveta“. To

-

Knjiga „S decom oko sveta“

Selma Bjelak (12)

Tako se ti više ne osmehuješ, sve dok ne prestaneš sasvim da se smešiš onima sa kojima si toliko

-jim osmehom izmamiš njihove

ne prihvataju. Tako svi postaju isti

nije dobro ni za koga.

M isl i m d a b i l j u d i ko j i s u

ili originalni. Da nije uvek bilo tih

-

verovatno svet nikada ne bi na-

Zbog toga ne treba sputa-vati osobe koje ne pri-

bajmo i sami da budemo barem malo originalniji, a ne da samo

NIJE DOBRO KAD SU SV I IST I

ili kako se govori šapatom o

Neko bi mogao po- misliti da taj ko se razli-

A nema. Jer ja još nisam videla ne-

--

kuje od onog ili onih koji o njemu -

od društva. Taj nije

ponaša, ne izgleda, ne govori kao -

da ti osmeh ne silazi sa lica, da

umesto da se i oni osmehnu na tvoj

i tvoj osmeh nestaje po-

lepo, nisi više veseo jer si zbog njhovih pogleda pomislio da su oni pomi-

Režija: Tim BartonUloge: Džoni Dep, Vinona Rajder, Vinsent Prajs

ostavlja tužnog Edvarda samog u ovom velikom svetu sa maka-

zama umesto ruku.

E dvarda jednog dana otkriva jedna od žiteljka grada i rešava

da ga dovede kući kako bi ga svi u gradu upoznali i kako

bi mu pružili dom i porodicu koja mu je preko potrebna. Ed-

vard pošto poseduje makaze umesto ruku poseduje i jedin-

stven talenat koji uključuje i oblikovanje raznih biljaka. Tako

Edvard postaje umetnik u gradu koji dobija ukrase od biljake

u najrazličitijim oblicima, a potom i gospođe dobijaju frizure

kakve nisu mogle ni da zamisle. Ali ljudi ne razumeju one koji

su posebni, drugačiji, koji na svet gledaju očima deteta. Zato

su spremni na sve. Ne umeju da uživaju u lepoti i ne vide je ako im nije od lične koristi.

Tužno ali… Pogledajte kako to biva…. Jedinstevno topao, nežan, dirljiv i nadahnut film,

a posebno lik Edvarda. I.H.

F ilm “Edvard Makazoruki” presta-

vlja filmsku ekranizaciju bajke koju je

stvorio Tim Barton i ujedno i prvu sara-

dnju slavnog režisera i tada skoro nepozna-

tog glumca Džoni Depa. Tim Barton je sa

Džoni Depom snimio još 8 filmova.

P ronalazač (Vinsent Prajs) živi u je-

dnom malom gradu sam u mračnoj

vili punoj različitih izuma. Pošto se nije

ženio i nije imao decu, rešava da „stvori“

sina koga je toliko priželjkivao. Pronalazač

skoro završava svoj projekat i stvara Edvar-

da (Džoni Dep). Ali pre nego što je Edvardu

stigao da napravi ruke, Pronalazač umire i

Režija Ti Bart

EDVARD MAKAZORUKI (Edward Scissorhands)

Ko su „oni drugi“

PREDLOG “ŽURNALCA”: Film koji se voli

GRAD SA DVE DUŠEREPORTAŽA: Pozdrav iz Berlina

Prvi veliki evropski grad po čijim

sam prostranim ulicama ho-

dala upravo je bio Berlin. Jedna od

njegovih glavnih ulica je „Postdam-

er plac“ koja se smatra centrom

grada i u kojoj su smeštene brojne

znamenitosti.

Grad sa dve duše, kako često

nazivaju Berlin, potpuno je

„opuštenog“ duha, a u saobraćaju,

čini se, kao da ima više bicikala,

nego automobila. Bicikl voze po-

slovni ljudi, podrodice, mladi ali i

vrlo stari. Na semaforima biciklisti

imaju prednost jer semafor neko-

liko sekundi pre daje prvenstvo

prolaza ovom prevoznom sredstvu.

Naravno, ono što se ne sme

proputiti da se vidi u pre-

stonici Nemačke su ostaci Berlin-

skog zida koji su danas, kako bi

izgledali lepše, ukrašeni i ispisani

najrazličitijim grafitima. Postoje

oznake koje svedoče da je ovaj zid

postojao i one su predstavljene u

vidu dve trake od kamenih ploča

na pločniku. Simbol Berlina je

Brandenburška kapija, koja se sa-

stoji od 12 stubova i na čijem se vrhu

nalazi kip Viktorije, rimske boginje

pobede, u kočiji sa četiri konja.

Prolaskom kroz ovu čuvenu kapiju,

stiže se do pariskog trga, a nedale-

ko odatle nalaze se kamene ploče

raspoređene kao u lavirintu, i one

su posvećene žrtvama Berlinskog

zida. To mesto svedoči o patnjama

i stradanju. Kako se ulazi više u

centar, blokovi postaju sve visočiji,

što stvara osećaj bespomoćnosti

ali i straha. To je sve deo Memori-

jalnog centra koji je veoma čuvan i

na svako nedolično ponašanje, ska-

kanje ili pokušaj ispisivanja, reagu-

ju čuvari.

Tačnost je deo nemačke kul-

ture. Ni jedno prevozno sred-

stvo ne kasni. Uvek se zna za koje

vreme ćeš stići do odabrane desti-

nacije. Podzemna železnica je iz-

vanredna i u minut se stiže od jedne

do druge stanice u centralnom Ber-

linu. To je omiljeno prevozno sred-

stvo mnogih.

A meni, radoznaloj devojci, po-

sebno se dopao „gruze cabi-

net“, odnosno Kuća straha. To je

mesto sa izvanrednom scenografi-

jom, puno likova koji izazivaju

strah. Utisak je ostavio i „legoland“,

svet koji je sav sagrađen od lego

kockica...

Od Berlina sam očekivala mno-

go. Dobila sam još više.

Izdavač: Matična biblioteka “Vuk Karadžić“. Direktor: Nermina Duran. Redakcija: Polaznici Male škole novinarstva “Žur za žurnalce“ Urednik izdanja: Indira Hadžagić. Teh.priprema i dizajn: Katarina Petrović. Distribucija: IP “Polimlje“. Štampa: “Grafokarton“.

ŠTA SVE S(A)KUPLJAMOHobi

Ljudi svašta sakupljaju, ali mi za to kažemo da skupljaju. Neki to

zovu hobi. Neki s(a)kupljaju mnoge stvari, a ne znaju da li će im to trebati. Ipak, teško se odvajaju od sakupljenog, odbijaju da to bace čak i kada im smeta. Razni ljudi, razne navike, razni i pre-dmeti koje sakupljaju. I skupljaju.

Kada sam pitao svoje prijatelje, dru-garice i drugove u školi, poznanike,

sugrađane šta oni skupljaju, obično su odbijali da odgovore. Najčešće bi rekli da ne skupljaju ništa.

Ipak, neki su priznali da skupljaju mnogo toga. Tako jedan Darko sku-

plja hemijske olovke. Kupuje ih u knji-žarama, marketima, dobija ih na pok-lon. Ima lepu zbirku koja pokazuje da hemijske olovke zaista mogu biti veoma

različite. Srednjoškolka Katarina skuplja poštanske marke. Najčešće ih skida sa primljenih koverti, a prijatelji joj rado poklanjaju svoje. Kristina najviše voli papirne salvete. Prvo je počela da ih do- nosi sa raznih proslava jer je primetila da ima vrlo različitih, a neke su bile za-ista lepog dezena, a potom je počela i da ih bira po marketima, pa se sada i menja sa drugaricama. Vrlo mi je bilo interesantno kada mi je Sara rekla da skuplja nalepnice sa voća, pre svega sa banana jer su na njima nazivi firmi iz raznih zemalja. Maja je dugo sakupljala zastavice zemalja koje su bile ukrasi u voćnim salatama, ali i otvarače sa kon-zervi. Anastasija sakuplja slike poznatih ličnosti, glumaca, pevača, sportista i lepi ih u posebnu svesku. Počela je da

skuplja i priveske jer joj se svideo jedan koji je imao delfina, a ona obožava del- fine. Irfan skuplja značke. Prvu mu je poklonio deda i to je bio Vučko, masko-ta Olimpijskih igara u Sarajevu, a posle mu je mama donosila značke iz Venecije i Francuske, a čuva i značku sa likom Vuka Karadžića koju mu je poklonio nastavnik istorije Pilahić. Peđa priznaje da i sada voli svoju zbirku limenki jer su one nekada bile retkost, ali i zbirku šibica koje su sada retkost. Mnogi su skupljali stikere, devojčice još čuvaju svoje lutke Barbike.

Iako neki ne vole o tome da govore, ipak je jasno da svi mi u nekom peri-

odu volimo da imamo nešto naše, da to čuvamo. Zašto je to tako, ko zna.

Miloš Milošević (13)

Majda: Jesen je ... KIŠOBRAN

Ena: Jesen se vozi na motoru sa

Irfan: Jesen u ljudima i jesen u prirodi je u

Zelda: Jesen je ... . Jesen je...

Sara: Jesen je ...

Anastasija: Jesen je...

Rada: Jesen je...

Selma: Jesen je...

JESEN JE... U JESEN

br.

10

godina III novembar 2012.

JESENJARENJE ZA MALI JUBILEJ

Mladi okupljeni oko udruženja LimArt organizovali su projekat

“Jesenjarenje”. Jesenjarenje je počelo prvih novembarskih

dana, uz pravi afrički ples koji je izvela gošća iz Namibije, sa svojim pri-

jateljem koji je svirao afrički bubanj koji se naziva đembe. Na travnjaku

je otvorena izlozba radova učenika Osnovne škole “Svetozar Marković”

iz Brodareva, napravljenih od lišća. Nakon otvaranja izložbe, uz dobar

ritam, otpočele su raznovrsne radionice. Prva radionica je bila za sve

šetače u gradskom parku, a naročito za one najmladje, koji su radosno

sakupljali lišće i lepili na haljinu od papira koju je nosila devojka koja je

za ovu priliku došla iz Beograda. Kada je haljina bila potpuno obleplje-

na lišćem raznih boja, devojka koja ju je nosila izgledala je kao prava

živa lutka od lišća. Jos veći utisak ostavio je i njen ples sa svim prisut-

nim koji su zajedno uz muziku plesali na travnjaku prepunom opalog

lisca neverovatnog kolorita.

Nakon dnevnih radionica sa lišćem, usledile su projekcije %lmova

Udruženja MikroArt iz Beograda i priče o upotrebi javnih prostora.

U večernjim satima na platou Doma kulture izveden je neverovatan

performans sa vatrama u izvodjenju Cirkusfere. Žonglirali su zapalje-

nim lancima, kuglama, vrteli zapaljeni točak, hula-hop. Publika je

ostala bez daha. Na kraju je sledio vatromet koji je prštao iz svih re-

kvizita koji su bili postavljeni na sceni. Vatrometom je obeležen kraj

ovog performansa.

Sutradan je nastavljeno “Jesenjarenje” radionicama %lma, žongli-

ranja, pozorišta senki… Polaznici pozorišta senki učestvovali su u

pripremi predstava, a u radionici %lma nastao je %lm “Jesen i ljubav”.

Jesenjarili su i ostali gosti iz udruženja: ”Kroz Prozor Fabrike”, “Kreativni

Pogon”.

Jesenjarila je i redakcija Male škole novinarstva “Žur za žurnalce” pri

Matičnoj biblioteci “Vuk Karadžić” koju vodi novinar Indira Hadžagić-

Duraković. Iz Male škole novinarstva nastaje naš “Žurnalac” .

Ovo je naš jubilarni

DESETI BROJ “ŽURNALCA”.Majda Kitivojević (14)4)jd je (14)4)jd je (14)4)