broj 9 l jul/avgust 2011. l godina II www.decentralizacija.gov.rs

Decentralizator

Зрело за децентрализацију ирегионализацију

странe 20-22.

Ostvareni prihodijedinica lokalnesamouprave

strane 17-19.

Живот надну шешира

странe 8. и 9.

Apatija građana razaradruštvo, znanje ga štiti

strane 4. i 5.

ISSN 1821-486X

Zoran Stojiljković Урош Меселџија др Јован Живковић

PRVE REČI

Kratak tekst o odnosu decentralizacije i demokratije

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 3

ituacija s decentralizacijomu Srbiji na kraju prve dece-nije 21. veka podseća na onu

od pre skoro 25 godina, kada su seu bivšoj Jugoslaviji, u raslojavanjuzrelog, umirućeg socijalizma na gra-đansko i nacionalno, pojavili eko-loški pokreti. U to vreme dogmatskideo establišmenta, odeven u ideo-loško sovjetsko odelo koje takomnogo liči na vojnu uniformu, eti-ketirao je ekologiste, sasvim u skladusa KGB-ovskom „metodologijom“,kao državne neprijatelje (podrivajutemelje društva jer kritikuju sistemvrednosti koji ne vidi čoveka kaodeo prirode, nego kao njenog go-spodara), sejače straha, panike i ne-spokoja [narušavaju građanski miri plaše pitomo stanovništvo (inačepouzdanim) podacima o zagađe-nju], strane plaćenike (odakle impare za flomastere? A i šta ima dase žale Grinpisu?), uništitelje eko-nomije (ukazuju na očevidnu činje-nicu da je ekološka proizvodnja podefiniciji ekonomična, a da je održivirazvoj rešenje za mnoge socijalne

probleme) i, uopšte, neke sumnjivesmutljivce koji bi da nametnu teko-vine koje se nikako ne uklapaju upoželjni mentalni profil svakog kla-sno svesnog pripadnika socijalisti-čkog društva. Itd., i t. sl...

Liberalni deo političke elite do-čekao je borce za zaštitu životnesredine kao novu društvenu snagukoja će dati svoj doprinos izgradnjisocijalizma kao zaista humane za-jednice slobodnih i ravnopravnihljudi; jer kakva je to sloboda akose čovek razboli i umre jer udišezagađen vazduh, pije zagađenu vo-du i jede zagađenu hranu? Kakvaje to sloboda ako besomučno, zaradsopstvene materijalne dobrobiti izadovoljenja potreba koje su munametnute, čovek neobnovljivouništava čitave ekosisteme, što zna-či, u krajnjoj instanci, i sebe?

E tako je danas i sa decentraliza-cijom – politički faktori jake zle na-mere, a beskrajno zastareli, unosepometnju i stvaraju dodatnu zabunumeđ ionako zbunjenim stanovni-štvom. Igrajući na traumatično dva-desetogodišnje iskustvo stalnog te-ritorijalnog smanjivanja države, onipojam decentralizacije poistovećujusa dezintegracijom i separatizmom.Te sad će Vojvodina, te Sandžak sa-mo što nije. Oni koji ne bi da se una-pred izjašnjavaju, nego čekaju re-zultate istraživanja javnog mnjenja,i dalje se ne izjašnjavaju, nego šumpojačavaju čestim mešanjem pojmadecentralizacije sa pojmovima re-gionalizacije, klasične i asimetrične,

autonomije, dekoncentracije i čita-vog niza pratećih. Osim njih, poja-više se i iznenadno otrežnjeni, osve-šćeni i prosvetljeni dojučerašnji cen-tralisti koji, doživevši unutrašnjukatarzu, postadoše vatreni decen-tralisti. Iako ta vrsta preobražaja nijena ceni među pristojnim svetom,treba je pozdraviti jer je političkiizuzetno korisna – da im najvernijepristalice nisu vremenom okretaleleđa, što zbog razočaranja učinje-nim, što zbog razočaranja neučinje-nim, režim Miloševića i Markovićkepotrajao bi još neko vreme, moždado dana današnjeg, daleko bilo...

Oni koji veruju prvima, treba daznaju da je sve to najobičnija laž.Oni koji su blagonakloni premadrugima, treba da znaju da je sveto potpuno pogrešno. Oni koji po-državaju treće, treba da sa oprezomprate njihove poteze.

U pravu su četvrti, koji kažu daje decentralizacija najefikasniji na-čin držanja na okupu neke državnezajednice. Kada ljudi u pretežnombroju osete da najveći deo proble-ma sa kojima se suočavaju moguda reše na dostižnim nivoima vlasti,novcem koji su sami zaradili i kojiuglavnom ostaje pod njihovomkontrolom, a da neka svoja suve-rena izvorna prava ostvaruju udru-živanjem sa drugim građanima iuravnoteženim plaćanjem tih po-treba, e onda ta zajednica ima šansida prosperira. Tome nas, uostalom,uče primeri iz celog sveta.

Ali, pošto mi volimo da učimouglavnom na sopstvenom iskustvu,

uključujući i sopstvene greške,uključimo mozgove i zasučimo ru-kave, veliki nas posao izgradnje gra-đanskog društva očekuje. Izrastanjepodanika u aktivnog građanina je-ste dug i bolan proces, ali alterna-tiva tom sazrevanju svesnosti jestenastavak besmislenog bauljanja popredelima onoga što ni ime nema.

Na kraju treba nešto reći i o iluzijivremena. Ima ozbiljnih stručnjakaza decentralizaciju koji smatraju dabi početni zalet procesa decentra-lizacije trebalo da traje bar 15 godina– prvih pet bi politička zajednica idonosioci odluka trebalo da potrošena definisanje modela decentrali-zacije, drugih pet na isprobavanjetih modela u praksi, a trećih pet nauhodavanje odabranog modela.

Srbija je put od zvaničnog odba-civanja ekoloških vrednosti do eko-logije kao temelja državne politikeprevalila za, otprilike, isti period –od pojave prvih ekologa do pojaveprvog ministra ekologije prošlo jepetnaestak godina. A baš kao štoekologija i ekonomija ne mogu je-dna bez druge, u istom odnosu stojei demokratija i decentralizacija. Toje neka vrsta fatalne privlačnosti. Fa-talna ne u smislu letalna, nego usmislu neraskadiva. ❚

Autor je urednik Decentralizatora

Piše:Nenad Živković

S

2 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

Север : Југ -10:1 ...........2

Nenad Živković

Fatalna privlačnost ....3

Биљана Мицков

Децентрализацијакултуре значиразвој културе........6-7

Dragan Eraković

Opštine i gradoveprestonica olakozaboravlja ..............10-11

Više od vesti manjeod teksta .................12-13

В. Лалош

„Висока пролазност“на конкурсима ..14-15

Konkurs otvoren do15. novembra ..............16

Kontakti zaposlenihu Kancelariji NSD RS

Kancelarija Nacionalnog saveta zadecentralizaciju Republike Srbije(KNSD RS) nalazi se u Palati „Srbija“ uUlici Mihaila Pupina 2 na Novom Beo-gradu (bivši SIV) i radi svakog radnogdana od 9 do 17 sati.

Internet prezentacija Kancelarijewww.decentralizacija.gov.rs

Kancelarijom rukovodi direktorkaNataša Čorbić (011/301-4107, nata-sa.corbic@knsd.gov.rs), koja ujednoobavlja i dužnost sekretarke Saveta.Zamenica direktorke KNSD RS je Mari-nika Čobanu (011/301-4117, marini-ka.cobanu@knsd.gov.rs), a pomoćnicisu Dragan Vujčić (011/301-4104,dragan.vujcici@knsd.gov.rs), NatašaDragojlović (011/301-4104,natasa.dragojlovic@knsd.gov.rs), Ne-bojša Vrebalov (011/301-4105, ne-bojsa.vrebalov@knsd.gov.rs) i NenadŽivković (011/301-4105, nenad.ziv-kovic@knsd.gov.rs).

iz sadržaja

Decentralizator

егионалне разлике уСрбији међу највећимасу у Европи, а однос из-

међу највише и најмање ра зви -је не општине је 10:1.

Влада је, као и претходних го-дина, утврдила јединствену ли-сту развијености региона и оп-штина за ову годину, по којој, од150 општина, 46 спада у групуизразито неразвијених, са сте-пеном развоја испод 60 одсторепубличког просека. Од тога,27 локалних самоуправа спада удевастирана подручја и њиховстепен развијености је испод по-ловине просека у земљи.

Све ове општине углавном сеналазе на југу, а међу најсиро-машнијима су: Бабушница, БелаПаланка, Бојник, Босилеград,Бујановац, Владичин и ГаџинХан, Голубац, Житорађа, Мед-веђа, Прешево, Лебане, Сјеница,Трговиште, Црна Трава.

Деветнаест најнеразвијенијихналази се у само четири управнаокруга: Јабланичком, Пчињском,Нишавском и Топличком.

Нешто мало бољу групу недо-вољно развијених чини 47 оп-штина, чији је степен развоја 60до 80 одсто републичког просе-ка. Занимљиво је да међу њимаима и неколико војвођанскихопштина. У ову групу, измеђуосталих, спадају: Александро-вац, Алибунар, Бајина Башта,Баточина, Бела Црква, Богатић,Деспотовац, Димитровград,Жабаљ, Ириг, Ковачица, Ковин,Нова Црња, Нови Кнежевац,Опово, Оџаци, Шид...

Тридесеттри локалнеса мо у пра ве дoстиглесу 80−100 одсто раз-вијености републич-ког просека, и то су:Ада, Апатин, Аранђело-вац, Ба чка Паланка, БачкаТопола, Бечеј, Бор, Ваљево,Врање, Врбас, За је чар, Инђија,Јагодина, Рума, Шабац...

Само 19 општина спада у гру-пу најразвијенијих, и међу њимасу: Београд, Ариље, Беочин,Вршац, Зрењанин, Кањижа,Косјерић, Крагујевац, Лајковац,Ниш, Нови Сад, Панчево, Пе-ћинци, Чачак...

Влада је класификовала и ре-гионе на развијене који оства-рују вредност бруто домаћегпроизвода изнад републичкогпросека и ту спада само Београд-ски регион, и на недовољно раз-вијене у које спадају Војводина,Шумадија и Западна Србија,Јужна и Источна Србија и КиМ.

Осим прихода по глави станов-ника, развијени и неразвијени, ка-

ко се наводи у на-ционалном извештају

владиног тима за инклузију,разликују се и по квалитету пу-

тева, услова становања, телекому-никацијама... Учешће не ра зви је -них у савременим путевима у Ре-публици јесте око 10 одсто, док јечак 57,7 одсто њихове локалнепутне мреже неасфалтирано!

Разлике се виде и у степену до-ступности здравствене заштите− на једног лекара у земљи про-сечно иде 356 становника, докје у најнеразвијенијим општина-ма овај однос четири и по путанеповољнији.

Ништа боље није ни и у обра-зовању, па тако у Црној Трави,Гаџином Хану, Осечини или Жа-барима, живи шест пута више љу-ди са незавршеном основномшколом него у Београду, НовомСаду, Крагујевцу, Нишу и Пан-чеву. Прекид школовања је седампута већи у најнеразвијенијимместима него у Београду.

Због свега овога, расту мигра-ције у развијене градове. У послед-њој деценији, сваке године око150.000 радно способних напуштасвоје пребивалиште и сели се уБеоград, Нови Сад и Ниш. ❚

ДОБРО ДОШЛИ У ДЕЦЕНТРАЛИЗАТОР

Показатељи изразите неједнакости у регионалном развоју

Р

Ý Нај плате Занимљиво је да су с почетком

економске кризе, просечне платеу централној Србији премашилеплате у Војводини. Највише зарадеу Републици, веће чак и од Бео-града, има Косјерић, а најмањеопштина Сврљиг.

Север : Југ -10:1Регионалне разлике уСрбији међу највећима суу Европи, чак 46 од 150општина недовољно јеразвијено. Око 150.000људи годишње сели се уБеоград, Нови Сад и Ниш

Fatalnaprivlačnost

Demokratija idecentralizacija stoje u

istom odnosu kaoekologija i ekonomija.

Jedna bez druge ne mogu

“

VII 2011. g.

Bačko Petrovo SeloObnavlja se zgrada biblioteke

Jedan od četiri projekta IPA pro-grama prekogranične saradnje Srbije iMađarske po imenu „Put zaštite kul-turnog nasleđa“, rekonstrukcija zgradebiblioteke u Bačkom Petrovom Selu,uveliko se realizuje. Preostala tri su re-konstrukcija Zavičajne kuće u Teme-rinu, a u Mađarskoj Muzeja železnice u

Domaseku i Ekonomske škole u Mora-halomu. Ukupna vrednost ovog pro-grama iznosi 171.604 evra, aobjektima je zajedničko da su građeniu vreme Austrougarske monarhije i daće se njihovom rekonstrukcijom obez-bediti očuvanje istorijske i kulturnetradicije za buduće generacije.

Najviše novca, ukupno 66.074 evra,odvojeno je za rekonstrukciju zgradegrađene između 1900. i 1905. godineu kojoj je već tri decenije lociran bi-bliotečki ogranak Narodne bibliotekeBečej. Radovi su počeli 11. juna i tajdeo posla trebalo bi da bude završenza 45 radnih dana. Izvođač radova jesubotička firma „Baupartner“.

4–5. VII 2011. g.

BriselVojvodina predstavila projekatzapošljavanja

Potpredsednica Skupštine Vojvo-dine Maja Sedlarević učestvuje u Bri-selu u razgovorima o projektu

„Promocija zapošljavanja mladih”, čijuje realizaciju podržala Evropska komi-sija. Projekat realizuju Vojvodina,zatim portugalska regija Azori, Kra-pinsko-zagorska županija iz Hrvatske i

?le to pis

4 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g. jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 5

Političko obrazovanje i decentralizacija

ZAŠTO JE CENTRALIZAM LOŠ

a oblast političkog obra-zovanja ključne su tri di-menzije politike, odno-

sno političke kulture: odnos poli-tike i demokratije, odnos građanstvai identiteta i shvatanje odnosa ko-hezije i različitosti u društvu, unutarkojih koncept i razumevanje decen-tralizacije igraju značajnu ulogu.

U osnovi razumevanja sveta i jav-nog i političkog delovanja, odno-

sno u temelju političkog obrazo-vanja, stoji politička ideologija kojumožemo okvirno definisati kao setmeđusobno povezanih moralnihi političkih stavova o razvojnim ci-ljevima društva i o metodama ko-jima ih treba dostići. Ideologija po-maže da se objasni zašto ljudi čineono što čine, organizuje njihove

vrednosti i uverenja i usmerava po-litičko ponašanje, odnosno sadržinužno svoju kognitivnu, afektivnui motivacionu komponentu.

nn Evolucija ideologija ipromena orijentacija

Pri tome, promene političkoguverenja – „skretanje ulevo ili udes-

no pojedinaca ili grupa“ – jesufunkcija promena u kognitivno--motivacionim potrebama, kao štoje potreba da se upravlja nesigur-nošću i pretnjom.

Prema Jostu i saradnicima, svakouverenje je barem jednim delommotivisano subjektivnim potreba-ma, kao što su: 1) potreba za zna-njem i značenjem, 2) egzistenci-jalna potreba za sigurnošću i umi-renjem, 3) relacione potrebe zaudruživanjem i socijalnom iden-tifikacijom (pripadanjem).

Moglo bi se zaključiti da su uosnovi evolucije ključnih koncepatai vrednosti, pored razvoja velikihideoloških tradicija, upravo radi-kalno izmenjeni socijalni i politički

konteksti, koji onda traže i svojupolitičku i ideološku (re)interpre-taciju. Urušavanje realsocijalizmai kriza i agonija eks-Jugoslavije go-tovo su paradigmatičan primer.

Poslednje decenije prošlog i po-četak ovog veka doveli su tako, presvega kroz nestanak bipolarnogsveta i proces „turbo globalizacije“,i do neravnoteža, kriza i vojnih in-tervencija i terorističkih napada.

Specifičan izraz ovih konflikatai promena, ojačan efektima plane-tarne ekonomske krize nakon 2007.godine, predstavlja sukob verskogfundamentalizma, ali i konzerva-tivnog nacionalizma, sa konceptomi praksom multikulturalizma i de-centralizacije odlučivanja.

Multikulturalizam se bazira naprihvatanju raznolikosti političkihzajednica zasnovane na jezičkim,etničkim i rasnim razlikama. No,ono što posebno karakteriše mul-tikulturaliste jeste uverenje da raz-ličite (manjinske) grupe imaju,umesto mehanizama dobrovoljneasimilacije i integracije, pravo na

poštovanje i priznanje i očuvanjesvojih kulturnih specifičnosti.

Za multikulturalizam, nacional-ne i kulturne razlike obogaćujudruštvenu zajednicu i predstavljaju,kroz očuvanje posebnih identiteta,prednost iako priznaju da su ovadruštva izložena većem riziku odkonflikata i traže složeniji politi-čko-institucionalni aranžman negošto je to slučaj sa nacionalno „mo-nolitnim“ državama.

Izvesna napetost postoji i izmeđuliberalne pozicije i multikultura-lizma, jer liberali daju prednost lič-nom identitetu, dok je multikul-turalizam ipak specifičan oblik et-ničkog, kulturnog ili rasnog kolek-tivizma i kolektivnog identiteta.

Sve je to dovelo ne samo do uspo-na radikalne desnice, nego i do stavapolitičara nesporno demokratskeorijentacije, poput nemačke kance-larke Angele Merkel, da je multi-kulturalizam praktično mrtav.

nn (Ne)prilike u SrbijiPlanetarna kriza, ali i realna opas-

nost od toga da se politička formula„i Evropa i Kosovo“, odsustvompolitičke realnosti završi faktičkimstanjem „ni Evropa ni Kosovo“, činii inače izrazito složenu političko--kulturnu mapu Srbije još osetlji-vijom na prodore nacionalpopul-izma i državnog dirižizma.

I razmere raširenog nepoverenjau političke aktere i institucije i ra-stućeg političkog cinizma i indife-rentnosti, govore o urgentnoj potrebida se redefiniše koncept demokrat-skog političkog obrazovanja.

Polazno, do promena iz 2000.godine, sadržaji te vrste obrazovnihprograma uglavnom su se odnosilina veštine javnog nastupanja,GOTV kampanju, pisanje proje-kata, monitoring izbora. Njihovefekat je bio ograničen jer je uosnovi najvećeg broja ovih eduka-cija bila želja da se promeni režim,a ne sistem vrednosti.

Drugi, prelazni period, obeležilesu teme koje se odnose na načinfunkcionisanja partijskog i izbor-nog sistema u Srbiji, na horizon-talnu i vertikalnu podelu vlasti, iz-

gradnju pravne države ili profesio-nalizaciju medija.

Treću fazu čine „evropske teme“koje se odnose na borbu protiv ko-rupcije i terorizma, na usklađivanjeevropskog i domaćeg zakonodav-stva, na globalizaciju, ekološke teme,značaj regionalne saradnje, multi-kulturalizma i decentralizacije.

Postoje istovremeno tri ključnametodska pristupa političkoj edu-kaciji: prvi se odnosi na „političkopreduzetništvo“ koje se bazira naanalizi ponude i potražnje kako bise došlo do optimalne program-sko-političke ponude za građane;drugi je političko komuniciranje– stvaranje prihvatljive slike o ak-teru i instituciji u javnosti i, posle-dnji, treći ključni sadržaj predstav-lja znanje o upravljanju organiza-cijom i njenim resursima (veštineanalize, rešavanje konflikata, pla-niranje, koordinacija, evaluacija).

U tom okviru, s obzirom na ra-stući uticaj novih informacionihtehnologija na političko obrazova-nje, sve je veći značaj i virtuelnihonlajn edukacija. Na taj način uticajštampanih materijala, publikacijai lifleta, polako ali sigurno, gubi tr-ku sa mogućnostima koje nude in-ternet i različite socijalne mreže.

Novi socijalni kapital, koji sestvara u virtuelnim prostorima Fejs-buka, Tvitera i drugih socijalnihmreža, i korišćenje interneta u po-litičkim kampanjama, prvo je po-kazao svoju snagu u predsedničkojkampanji za izbor predsednika Sje-dinjenih Američkih Država BarakaObame, a potom i u nizu revolucijakoje su planule na Bliskom istokutokom 2011, od kojih je začetakprve u Egiptu bio upravo na Fejs-buku. Eksperti govore o informi-sanju, uključivanju, interaktivnostii mobilizaciji kao najznačajnijim

komponentama interneta uopšte,a naročito platforme Veb 2.0, gdekorisnici sami kreiraju sadržaje, aliimaju istovremeno i potpunu kon-trolu nad njima (veb-sajtovi, blo-govi, društvene mreže). Mobiliza-cija predstavlja najviši nivo parti-cipacije na veb-sajtu, što može re-zultirati i političkim okupljanjima.

* * *Drastičan pad želje građana za

participacijom ne govori samo oekonomskoj ili političkoj krizi, veći o krizi identiteta, ideja i osnovnihdemokratskih vrednosti.

Ako pretpostavimo da na vrhupiramide političkog obrazovanjastoji građanski i politički anga-žman punoletnog pojedinca, po-stavlja se pitanje zašto koncept per-manentnog obrazovanja još uveknije moguće primeniti i na politi-čke aktere u Srbiji.

Prvi vidljivi znaci da je procesimplementacije modernog politi-čkog obrazovanja u Srbiji uspešnozapočet bili bi da politički lideri iinstitucije svojevoljno ukinu deosvojih ovlašćenja i moći i dopuste

da građani i njihova udruženja, nesamo formalno već i suštinski, odlu-čuju o javnim politikama unutardecentralizovanog i demokratizo-vanog procesa donošenja odluka.

Ulaženje u proces pregovaranjai lobiranja obogatio bi politički di-jalog i značajno bi ojačao kapaci-tete i države i civilnog društva. Ta-da bi se i u praksi pokazalo da bipolitika, ipak, trebalo da bude ko-lektivni poduhvat. ❚

Autor je profesor Fakulteta političkihnauka u Beogradu

Apatija građana razara društvo,

znanje ga štiti

Prvi vidljivi znaci da je proces implementacije modernog političkog obrazovanja u Srbiji uspešno započet,

bili bi da politički lideri i institucije svojevoljno ukinu deosvojih ovlašćenja i moći i dopuste da građani i njihova

udruženja, ne samo formalno već i suštinski, odlučuju ojavnim politikama unutar decentralizovanog idemokratizovanog procesa donošenja odluka

“

Ý Broj korisnika internetaRezultati statističkog istraživanja „Upotreba informaciono-komunikacionih

tehnologija u Republici Srbiji u 2010. godini“ pokazuju da svake godine dolazi doporasta broja korisnika interneta u Srbiji i da je preko 1.700.000 korisnika svakogadana na internetu. Prema tim podacima,50,4 odsto domaćinstava ima računar, a39 odsto ima i priključak za internet(www.stat.gov.rs). Poređenja radi, u Evrop-skoj uniji u proseku 70 odsto domaćinstavaima pristup internetu, a 61 odsto ga i koristi(Eurostat, www.epp.eurostat.ac.europa.eu).

Ý Kroki prosečnog građaninaCesidovo istraživanje iz februara 2010. godine pokazuje da je prosečni građanin

Srbije nacionalno tolerantni (71 odsto) tradicionalista (64 odsto), koji je tek nešto preza decentralizaciju (39:27) i EU (39:25) nego protiv njih, pri čemu ima ozbiljne dilemeoko prihvatanja tržišne privrede (31 odsto za i 21 odsto protiv uz gotovo polovinu uz-držanih) i homofobičan je (49 odsto, uz petinu tolerantnih i trećinu neodlučnih).

Decentralizacija je očito jedan od procesa koji izaziva polarizaciju a o kome se is-tovremeno nedovoljno zna, odnosno o kome trećina nema stav. Bez dovoljno informacijai interaktivnog obrazovnog treninga, može, odnosno već je postao predmet političkihpodela i manipulacija poput one da vodi daljem rasparčavanju i drobljenju Srbije.

Piše:Zoran Stojiljković

Z

Ukupni društveni procesi, posebno razumevanje javnog prostora i političko(ne)delovanje građana, u velikoj meri određeni su političkom kulturom i njenimosnovnim vrednosnim sadržajima

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 7

britanski Hempšir. Svi regioni su, kao iVojvodina, članovi Skupštine evrop-skih regija (AER), koja okuplja 270 re-gija iz 34 evropske zemlje.

Cilj projekta je da se kroz razmenuiskustava između četiri regije i uz stru-čnu podršku nezavisnog konsultanta,izradi plan za unapređenje politike za-pošljavanja mladih radi smanjenjastope nezaposlenosti. Projekat će seodvijati u četiri faze, od septembra2011. do marta 2012. godine, a Vojvo-dina će prva biti domaćin timu ekspe-rata iz partnerskih regija od 12. do 16.septembra.

5. VII 2011. g.

Novi SadUgovoreno evropskopartnerstvo

Predstavnici Vojvodine i italijanskeregije Umbrija sklopili su ugovor o ev-ropskom partnerstvu institucija dvajuregiona. Evropsko partnerstvo se te-melji na ugovoru koji su Umbrija i Voj-vodina sklopile još 2006. godine. Uovaj projekat biće uključene brojne in-

stitucije iz Vojvodine – od Univerzitetau Novom Sadu, preko Privredne ko-more Vojvodine, do sekretarijata zapoljoprivredu, zaštitu životne sredine,energetiku i drugih. Radne grupe ćedefinisati teme kojima će se projekatbaviti, a to su: ruralni razvoj, zaštita ži-votne sredine, saobraćaj i transport,upravljanje otpadom, mala i srednjapreduzeća.

12. VII 2011. g.

UžicePonuda tipičnih proizvoda

„Razvoj tipičnih proizvoda u seve-roistočnoj Bosni i Hercegovini i Zlati-borskom okrugu u Srbiji“, naziv jeprojekta koji su započeli Regionalnarazvojna komora Zlatibor u Užicu iudruženje Nezavisni biro za razvoj izModriče. Projekat, čija je vrednost211.420 evra, od čega je Evropskaunija obezbedila 175.478 evra u

?le to pis

Zastava regije Umbrija

Ови циљеви се могу постићикроз ефективнији менаџмент из-међу националних и међународ-них партнера ради истраживањаи подстицања идеја. Потреба заменаџментом у савременој кул-тури повећава се због покретљи-вости друштва, што неумитноутиче на уметност, и подједнакона установе културе. Менаџменту култури, све више, постаје једанод главних фактора покретљиво-сти и развоја друштва, и градована глобалном нивоу. Он појачавадемократизацију и развој. Уста-нове културе постају много отво-реније, иду у корак са друштве-ним променама, преузимају ак-тивну улогу у том процесу.

Постоји јака потреба за орга-низованим системом који ћеобезбедити уједначен развој и уоквиру установа и међу устано-вама на регионалном и европ-ском нивоу. Са намером да се на-стави напредак знања, неопход-но је тражити нове вештине уактивностима, то јест, неопходнаје размена искустава у културнојпракси. У оквиру ширег кон-текста, менаџмент превазилазилокалне и регионалне моделе иналази се на европском нивоу.

nn Агенда 21 закултуру

Значајно је истаћи партиципа-цију градова из Србије у Агенди21 за културу и сарадњу експертаЂордија Пасквала Руиса (Jordi

Pascual Ruiz) из Барселоне са оп-штинама у Србији на формирањустратегија развоја културе. До са-да су Агенди 21 за културу при-ступили Нови Сад, Вршац иЗрењанин, а Ужице и Панчевосу у процесу приступања. СамаАгенда 21 за културу као мрежаје врло успешна у размени иску-става и даје савремени приступразвоју културе у једном граду.

Агенда 21 за културу пружасваком граду могућност да креи-ра дугорочну визију културе каоосновног стуба свог развоја.Текст овог документа промови-ше културу као четврти стуб одр-живог развоја, који мора битиразвијен на локалном нивоу икроз сарадњу културне сфере играђанства. Истовремено, Аген-да 21 за културу повезује градовеширом света, она представљасредиште учења, место за разме-ну информација о управљању уобласти културе, као и место накоме сви градови, заједно, могуда заступају улогу културе у ло-калном развоју.

Агенда 21 за културу јесте ос-новни (оригинални и мултила-терални) допринос градова гло-балном менаџменту у култури.

Развој локалне културне стра-тегије у градовима Србије обу-хвата разговор, скицирање и из-раду, као и одобрење документакоји својом садржином описујекултурне приоритете града. Овајпроцес је најефикаснији онда ка-да ангажује све представникекултуре области на коју се одно-си, као и грађанство и јавну ад-министрацију. Процес развојакултурне стратегије најчешће по-чиње ревидирањем и проценомкултурних ресурса којима рас-полаже град и ресурса којимарасполаже његова економија, каои присутним трендовима друшт-ва и простора у ком се налази.

nn Новосадска агендаИмплементација Агенде 21 за

културу у Новом Саду је почелакада је Градско веће прихватилоовај документ. Сама Агенда 21за културу иницира формирањестратегије развоја културе Но-вог Сада. У практичном смислу,то значи да систем институцијакултуре као што су музеји, гале-

рије, биоскопи, фестивали... мо-ра имати фреквентност токомцеле године да би се задовољиоукус грађана. На првом местусу грађани који имају потребуза културним садржајима, те исистем функционисања у градумора бити подигнут на вишиново. Музеј Војводине има раз-вијен програм радионица за ђа-ке, студенте и пензионере. То једобар покушај отварања му-зејског простора према посетио-цима. Али бисмо могли рећи даје дигитални приступ поставцимогао бити много бољи и савре-менији. Грађани тако добијајубољи приступ садржајима. Му-зеј савремене уметности Војво-дине, на пример, има великиброј добро урађених изложби,али програм за посетиоце скоро

да и не постоји и на томе мораозбиљно да се ради. Дигитали-зација, односно модеран при-ступ садржају, омогућава да гра-ђани могу да погледају у Биб-лиотеци Новог Сада одређенукњигу у дигиталном формату итако да је листају.

Важно је да град улаже ресурсеу отварање нових простора закултуру. У стручном смислу тоби била партиципација културеу урбаном планирању. Отварањекреативних простора, претвара-ње празних фабрика у креативнецентре, отварање приватних му-зеја, стварање могућности да секонференције на тему културедешавају у свим просторима кул-туре у граду. Дијалог између про-фесионалаца и грађана унапре-ђује не само положај него и миш-љење и однос према култури.Стратегија то треба да осмислии да се унапреди систем који јепотребан свима нама.

Нови Сад је организовао низконференција које су биле отво-рене за публику, на тему менаџ-

мента у култури, са странимпредавачима.

Потребно нам је знање о томе,како домаћих тако и међународ-них стручњака у овом пољу, штоукључује: културну политику,стратегију развоја града, моделепартнерске сарадње, укључивањестановништва, међукултурнидијалог, анализу публике, умет-ничко образовање и интерак-цију... све су то потребе савреме-ног човека.

Кључна је партиципација гра-ђана и укључивање у активан кул-турни живот једног града. Требаистаћи да музеји и галерије по-стају центри уметничког образо-вања, а образовни програми обез-беђују трајну публику, која имаприступ уметничком концептуи утицај на њега. Ово се односи

на укључивање свих нивоа друшт-ва, од радника у различитим сек-торима, преко младих и образо-ваних људи, пензионера, локал-ног становништва, људи са по-себним потребама, итд.

Савремена уметност и култу-ра важан су додатак савременомживоту и повезују аспекте по-пуларне културе, савремене ци-вилизације и технологије раз-воја. Кроз уметност, ствара сепоглед на свет вредности и насва покренута питања, чимеуметност помаже напретку људ-ског бића и развијању специфич-ног мишљења.

Градска средина, акције у кул-тури и установе уметности не-повратно морају постати једно„отворено место“ и за уметникеи за грађане, и постићи један„шири контекст“. ❚

Ауторка је истраживачица укултури из Новог Сада

ултура представља ос-новни елемент дру -штва, и то је главни

циљ UNESCO-a. Култура намје потребна, а њен развој важан,како бисмо могли да стекнемодобру слику о свету и да пре-испитујемо изазове са којимасе сусрећемо. Савремена култу-ра директно говори о важнимпитањима нашег времена и опромени окружења глобалногидентитета. Један од циљеваправљења планова развоја сек-тора културе у градовимаСрбије у ствари је залагање зато да грађани имају поверења ууметност и културу.

Одрживи развој културе у јед-ном граду и региону, и у целиниу савременом друштву, мора би-ти трансверзалан. То значи дасве димензије града и територије(друштвене, образовне, економ-ске и туристичке) морају битиповезане, а култура треба да сеповеже са сваком од њих.

Потребно нам је стварање кул-турне политике градова уСрбији на нов и савремен начин.Агенда 21 за културу даје оквиртаквом функционисању.

nn ИзазовиПолитика у култури (култур-

на политика) потребна је дабисмо подржали структурира-ње пројеката у култури (умет-ничких пројеката, опреме...), ити пројекти могу да утичу надруге појаве у друштву: да би сеобезбедила добра расподелакултурних објеката у неком гра-ду или на некој територији; даби се избистрили објективниразлози за подржавање или не-подржавање пројеката; радиподстицања уметничког ства-ралаштва; и да би се уметници-ма пружила прилика да раде удобрим условима те да друштвудају идеје које би га покренуле.

Развој културе кроз јасну кул-турну политику укључује модер-низацију (дигитализација) и тех-нолошку софистицираност ме-дија у општинама Србије, апредстављањем културе једногграда у сврху лакше разменевредности, уз истовремено очу-вање карактеристика тог места,очување традиционалних вред-ности и архитектуре, остварујеи обезбеђује лакши приступ кул-турним садржајима.

ЗА КОГА ЈЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ДОБРА

Културна политика и савремени менаџмент

Пише:БиљанаМицков

K

„Креативни људи ињихове активностикључ су стабилностикултуре једне средине,обогаћују и државу...и град.“

Феран Маскарељ (Ferran Mascarell),саветник за културу, Барселона

Децентрализација културе

значи развој културе

Важно је да град улаже ресурсе у отварање новихпростора за културу. У стручном смислу то би била

партиципација културе у урбаном планирању. Отварањекреативних простора, претварање празних фабрика у

креативне центре, отварање приватних музеја,стварање могућности да се конференције на тему

културе дешавају у свим просторима културе у граду

“

6 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

www.agenda21cultura.com

старствима и покрајинским сек-ретаријатима, који умногоме од-лучују о судбини локалних сре-дина, били „немогућа мисија“.

Иако је након прошлогодиш-њих поновљених локалних из-бора и доласка Демократскестранке на чело општине успо-стављен дугоочекивани тзв. вер-тикални ниво власти, који је одстранака владајуће коалицијепредстављан као спасоносни мо-дел за даљу судбину оџачке оп-штине, ни он, бар засада, ниједао резултате које грађани Оџакапосле 20 година кризе с правомочекују. Истини за вољу, због ду-гогодишњег економског уруша-вања општине тешко је било иочекивати да се промене десепреко ноћи. Помаци су видљи-ви, нарочито кад је реч о реша-вању инфраструктурних пробле-ма, међутим, незапосленост иодлив становништва, посебнооног млађег, и даље је на висо-ком нивоу. Не чуди због тогашто је нова „чаробна формула“за решавање нагомиланих про-блема – децентрализација – уоџачкој општини од једног делаграђана примљена са резервом.

nn Један мач,две оштрице

Иако не спори да је децентра-лизација значајно питање заСрбију, дипломирани економи-ста Младен Шипка веће ингерен-ције локалних самоуправа дожив-љава као нешто од чега оџачка,као и друге мање локалне среди-не, неће имати неке велике кори-сти пошто је, по његовом миш-љењу, то концепт који одговаравећим центрима. Децентрализа-ција је мач са две оштрице збогчињенице да у њену реализацијусве локалне самоуправе не улазеса једнаким шансама. Са распо-ложивим новцем, оџачка општи-на неће моћи самостално одлучи-вати о својој судбини, него ће инадаље остати препуштена доб-рој вољи функционера из Бео-града и Новог Сада, истиче Шип-ка и додаје да се намеће и питање

у којој ће мери челници локалнесамоуправе након дугогодишње„зависности“ бити способни дана себе преузму надлежностидржавних институција које сеспуштају на ниво општина.

За председника оџачке Скуп-штине Милоша Пејчића, у времекад је Србија једина централи-зована земља у Европи, процесдецентрализације наметнуо секао неопходност.

– Већа новчана средства испуштање одлучивања на локални

ниво, општинама би донели већусамосталност у одлучивању и удоношењу животно важних од-лука за њихове грађане. Крај ње јевреме да средства која се прикупеод пореза и доприноса већим де-лом остану у општинама и да онесаме одлучују како ће располагатитим новцем, а не да локалне пу-теве, водоводе, гради републичкаВлада. Ми у локалу много бољезнамо проблеме са којима се наше

средине суочавају. Поред недо-статка новца, да би се решили не-ки горући проблеми, руке су намчесто биле везане и због чињени-це што смо за све морали да пи-тамо надлежне државне органе –истакао је Пејчић.

nn Улога партијскихцентрала

По мишљењу председникаоџачког парламента, децентра-лизација је процес који би мо-рали подржати сви, од политич-

ких организација, па све до гра-ђана, пошто је она у њиховоминтересу јер их подстиче на ак-тивнију улогу у развоју властитеживотне средине.

– Ово је јединствена приликада престанемо да зависимо оддругих и да судбину своје локал-не средине узмемо у своје руке.Са 80 одсто прихода од порезана зараде, који ће се у наредномпериоду сливати у општинску

касу, са несмањеним трансфери-ма из републичког буџета, као иса могућношћу да новац до-бијемо из трансфера солидарно-сти, створиле би се реалне шанседа сами креирамо будућност оп-штине. У току 2010. године, наоснову пореза и доприноса оп-штински буџет инкасирао је окосто милиона динара. Ове годи-не, по новом закону, слиће се до-датних сто милиона којима семогу решавати како инфраструк-турни проблеми, тако и подсти-цати самозапошљавање. Осимвише новца, не мање је важно ито да децентрализација подра-зумева и квалитетан кадар, ње-гову сталну едукацију, као и ви-ши степен одговорности локал-них челника који за све оно штоније урађено више не би моглиокривљавати партијске центра-ле. С друге стране, више нећебити важно да ли власт на локалуодговара структури власти у Ре-публици, што ће омогућити дасе општина нормално развија,без страха да ће јој због поли-тичких разлога неко скратититрансфер – рекао је Пејчић.

Док децентрализација не за-живи, као и већина општина уСрбији, и оџачка ће још задугобити препуштена вољи функ-ционера из Београда и НовогСада који доносе одлуке како орасподели средстава, тако и орешавању инфраструктурних идругих проблема, пошто општи-на за тако нешто нема новца усвом буџету. Пресудну улогу уодабиру „пожељних“ општина инадаље ће играти партијске везе,лобирања... Кад је о томе реч,већ двадесет година оџачка оп-штина је на „дну шешира“. Обе-ћања да ће се то променити, билоје, али само у време предизбор-них кампања. Кад оне утихну,остају само обећања. Можда једецентрализација шанса да оџач-ка општина направи искорак,али само можда. ❚

Аутор је главни и одговорниуредник „Наших новина“ из Оџака

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 9

АУТОНОМИЈА ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА

Децентрализација у Србији: Оџаци

okviru programa za prekograničnu sa-radnju Srbije i Bosne i Hercegovine,trajaće 20 meseci.

Glavni cilj tog projekta jeste zaštitatipičnih proizvoda iz oblasti poljopri-vrede, stočarstva i starih zanata u se-veroistočnoj Bosni i u Zlatiborskomokrugu, u skladu sa evropskim stan-dardima, i njihova šira komercijaliza-cija. Kroz realizaciju planiranihaktivnosti, takvi proizvodi trebalo bida postanu vidljivi u širem regionu, aproizvođači će biti upoznati sa neop-hodnošću zaštite oznake geografskogporekla, čime će biti omogućen pla-sman proizvoda na EU tržište.

Tipični proizvodi iz užičkog krajajesu: „komplet lepinja“, grnčarija izsela Zlakuse, džemperi iz Sirogojna,užička pršuta, sir, kajmak, malina idrugi. S druge strane, severoistočnideo Bosne i Hercegovine poznat je, iz-među ostalog, po različitim pitama,sudžuku, pekmezu od jabuke, kaj-maku i siru iz meha. Istraživanje otome tek predstoji tokom realizacijeprojekta, nakon čega će biti štampanvodič o najperspektivnijim proizvo-dima i njihovim specifičnostima.

VII 2011. g.

ZrenjaninŠkola sa geotermalnimgrejanjem

Grad Zrenjanin, u partnerstvu saPrivrednom komorom rumunskogokruga Timiš, realizuje projekat „Po-vratak u budućnost“, koji se ostvarujeu okviru IPA programa srpsko-rumun-

ske prekogranične saradnje, a za ciljima razvoj obnovljivih izvora energije.Osnovna škola „Dr Jovan Cvijić“ prva ješkola u zemlji u kojoj se postavlja geo-termalni sistem za grejanje i hlađenje,

?le to pis

Пише:УрошМеселџија

Са расположивим новцем оџачка општина без помоћи Републике иПокрајине не може да креира напредак. У време кад је Србија јединацентрализована земља у Европи, процес децентрализације наметнуо се каонеопходност. Већановчана средства испуштање одлучивањана локални нивоопштинама би донеливећу самосталност уодлучивању и удоношењу животноважних одлука зањихове грађане

Живот надну шешира

едамдесетих и осам -десетих година про-шлог века оџачка оп-

штина била је једна од најпро-сперитетнијих у Ср би ји. Данасје то средина која се суочава самногобројним проблемима чијерешавање, по правилу, зависи оддобре воље републичких и по-крајинских органа. Неуспелеприватизације економских ги-ганата: Хемијске индустрије„Хипол“, Картонаже„Младост“, Фабрике„Итес Лола Рибар“, Мле-каре „Оџачанка“, „Пољо-

строја“ и већине земљораднич-ких задруга, у којима је било за-послено око 5000 људи (колико

их је данас на евиденцији На-ционалне службе за запошљава-ње), додатно су уназадиле иона-ко осиромашену општину. Раз-логе посрнућа Оџака многи видеи у чињеници да је општина сасевера Бачке, шездесетак кило-метара удаљена од Новог Сада,била једна од ретких у АПВојводини у којој су и после

2000. године на власти оста-ли социјалисти, и да су им,као и радикалима који супосле њих преузели руко-

вођење општином, контакти сапојединим републичким мини-

С

Децентрализација је мач са две оштрице збогчињенице да у њену реализацију све локалнесамоуправе не улазе са једнаким шансама. Са

расположивим новцем, оџачка општина неће моћисамостално одлучивати о својој судбини, него ће и

надаље остати препуштена доброј вољи функционераиз Београда и Новог Сада

“

8 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

БачкиБрестовац

Српски Милетић БачкиГрачац

Лалић

Ратково

Дероње

Каравуково

Богојево

Оџаци

edan od razloga za decen-tralističko raspoloženje Šap-čana jeste to što su pojedine

republičke institucije locirane uValjevu iako je Šabac veći grad icentar većeg okruga. Tako je se-dište Trgovinskog suda i Privrednekomore u Valjevu, kao i Školskauprava, iako u tom gradu ima zna-tno manje privrednih subjekata iškola. Od republičkih institucijau Valjevu je sedište i republičkogjavnog pravobranioca, Zavoda zazaštitu spomenika, Republičke gra-đevinske inspekcije, Vojne uprave,pa čak i Državne bezbednosti. Ša-bac je nedavno dobio Republičkuupravu za javna plaćanja u agraru,a takođe je ovde sedište Katastraza Mačvanski i Kolubarski okrug.

nn Velike investiciječekaju državu

Drastičan primer nepotrebnecentralizacije jeste trasa regionalnogputa R-208 koja prolazi kroz grad,kroz gradske ulice. Zbog važećihmera republičkih saobraćajnih or-gana, u vitalnim gradskim ulicamanisu mogli da se izgrade trotoari ipostavi gasna mreža, a građanimaje pogotovo smetalo što se saobra-ćaj teških kamiona odvijao u nji-hovoj neposrednoj blizini. Tek iz-gradnjom alternativnog pravca,saobraćaj je izmešten a ulice su ko-

načno pripale gradu na upravljanje.Takođe, primer nepotrebne cen-tralizacije jeste odluka o izmeni na-ziva Opšte bolnice. Zaposleni, kaoi većina Šapčana, smatraju da bibolnica trebalo da nosi ime velikogpisca i lekara dr Laze Lazarevića,uostalom tako se zvao i zdravstvenicentar u Šapcu, ali i o tome odo-brenje daje nadležno ministarstvo.

Imovina opština i gradova i daljese vodi na Republiku, što je bila odlu-ka Miloševićevog režima devedesetihgodina – jednim delom da bi se spre-čavala prodaja srpskih imanja na Ko-sovu, ali to je takođe bila značajnapoluga vlasti koja joj je omogućavalada sve konce vuče u prestonici. I dokse čeka ponovno vraćanje imovineopštinama i gradovima, izgubljenoje mnogo vremena. Jer po mnogočemu i sadašnja demokratska vlastima oblik partokratije. Umesto biv-šeg tzv. demokratskog centralizma,pravilo je da se krupne, strateškeodluke donose u vrhu stranke, a on-

da preko drugih poluga, na primerposlanika, prelaze u zakone i drugeoblike, i na kraju da se sprovode nanivou lokalnih vlasti, odnosno funk-cionera vladajućih stranaka.

nn Uticaj lokalnihsamouprava

Gradonačelnik Šapca Miloš Mi-lošević, kome je ovo drugi mandat(biran je i neposredno kao i od od-bornika), smatra da i postojeći Za-kon o lokalnoj samoupravi jasnodefiniše nadležnosti lokalne sa-mouprave, i to pre svega u interesugrađana. Vodosnabdevanje, čišće-nje i uređenje životne sredine, pla-niranje, kultura, dečja zaštita, naj-bolje se rešavaju kada su u inge-renciji opština, odnosno gradova.

– To je i evropska praksa da sevitalni problemi rešavaju u okvirulokalne samouprave. Veoma je va-žno da su urbanističko planiranje,dozvole za izgradnju, u našoj na-dležnosti. Besmisleno je da se uspo-rava i gradnja i promet ako sve mo-ra da ide na overu ili dozvolu uBeograd. Neke slučajeve brzo smorešavali u Direkciji za imovinu, aliočekujem da se sve to pojednostavikada se imovina vrati opštinama igradovima. Od poreza na zaradedo sada smo dobijali 40 odsto, anovim izmenjenim zakonom to ćebiti duplirano. Međutim, mi smoi ranije znatna sredstva dobijali odRepublike na osnovu projekata, anovi podsticaj pružiće sredstva izEvropske unije. Na osnovu regio-nalne saradnje sa Sremskom Mi-trovicom, rešavamo pitanje depo-nije, u šta je Evropska unija uložilašest miliona evra. Po evropskimstandardima, regionalne deponijeuređuju se za 200.000 stanovnika,tako da smo zajednički pripremiliprojekat. Takođe, na osnovu reša-vanja pitanja prečišćavanja otpad-nih voda, Šabac je od Evropske uni-je dobio jedanaest miliona evra.Kao grad na Savi, koja je i među-narodna reka, jasno je da Šabac imaveliki značaj, pogotovo u oblastiekologije – ističe Milošević.

– Smatram da bi lokalna samou-prava trebalo da ima više uticajaprilikom izbora direktora škola, jerse znatan deo sredstava za škole iz-dvaja iz gradskog budžeta. Takođe,Sud za prekršaje bi morao nepo-srednije da sarađuje sa lokalnomsamoupravom, da bude deo timaza upravljanje gradom – smatra gra-donačelnik Milošević i dodaje dasu „potrebni značajni potezi državekada je u pitanju podsticaj za ne-razvijena područja, gde bi svakako

znatno više trebalo izdvajati za stru-čnjake na tim područjima kako bise sprečilo iseljavanje“.

nn Uslov: visokekonomski nivo

Iako pripada grupi razvijenihsredina, nivo zarada zaposlenih uŠapcu ispod republičkog je prose-ka. Delom zbog toga što više odpolovine stanovništva živi na selu,ali i zbog postojećeg stanja u in-dustriji. Kao i u drugim delovimazapadne Srbije, visok je procenatnezaposlenosti. Mada sada ima vi-še od trideset banaka, Šabačkabanka je među prvima u Srbiji oti-šla u likvidaciju. Visok nivo eko-nomskog razvoja nužan je za de-centralizaciju, pokazalo se na pri-merima razvijenih zemalja. Dr De-jan Grujić, profesor ekonomije naVisokoj poljoprivrednoj školi uŠapcu, ukazuje na to da privrednonerazvijene zemlje ne mogu uspe-šno da izvedu proces decentrali-zacije. Podaci su neumoljivi, a Sr-bija je po mnogo čemu na začelju:po društvenom bruto proizvodu,izvozu, stranim investicijama...

– Uspeh decentralizacije zavisi odnivoa privrednog razvoja, i bez tog

potrebnog nivoa ona je nemoguća.Neophodna je diferencijacija drža-vnih organizacija i stvaranje mrežecivilnog sektora, za šta je potreban iveliki činovnički aparat i finansiranjeiz lokalnih javnih prihoda. U svemutome potrebna je i razvijena svestgrađana o izmirivanju obaveza zarashode lokalne uprave, a takođe po-stoji opasnost od stvaranja lokalnebirokratije. Dokazano je u razvijenimzemljama Evrope da se povećava ko-rupcija, i da je po pravilu ona otkri-vena na lokalnom nivou, a neznatnona državnom nivou. Lokalne biro-krate su pod većim uticajem lokalnihinteresnih grupa, naročito u sferioporezivanja i izdavanja dozvola.Nivo slobodnog odlučivanja veći jena lokalnom nivou, a korupcija čestopodrazumeva saradnju političara ibirokrata – smatra Grujić.

On posebnu opasnost vidi u mo-gućnosti da se decentralizacijom po-reza i javnih prihoda u pogledu ra-spodele uvećaju razlike do destruk-cije i rivaliteta pojedinih regiona.Beograd praktično postaje državau državi, sa velikim resursima, dokostali regioni daleko zaostaju. Sa ja-kom decentralizacijom teže je spro-voditi makroekonomske mere za

stabilizaciju privrede. Pa posle svega,kad se pogleda tehnološka oprem-ljenost, kadrovska struktura, i drugiuslovi pojedinih sredina, male sušanse da, na primer Babušnica, op-stane privredno, ali i kao lokalna sa-mouprava. Jug i istok Srbije u ovak-vim okolnostima duboke ekonom-ske krize nemaju šanse za razvoj.

nn Prnjavor opštinaŠabac je jedna od retkih gradskih

uprava gde je broj zaposlenih posvetskim standardima, ukupno oko180. Takođe, gradska uprava radipo međunarodnim ISO standar-dima, što redovno kontroliše ov-lašćena agencija TIF. Međutim, nemalo građanima bode oči to što serepublička administracija množiumesto da se smanjuje, što se stva-raju agencije i organizacije koje ma-lo šta ili ništa ne rade, a plate su imdaleko iznad proseka. I dok se čeka„debeogradizacija“, na područjugrada Šapca pokrenuta je inicijativada varošica Prnjavor, sa oko pet hi-ljada žitelja, dobije status opštine.Za to je, po sadašnjim propisima,potrebno oko deset hiljada potpisa,ali je očigledno da je proces decen-tralizacije otpočeo i da će se svaka-ko nivo ingerencija spuštati premagrađanima, pre svega prema „ma-njim oblicima organizovanja“. ❚

Autor je glavni urednik„Podrinjskih“ iz Šapca

a osim uštede prirodnih resursa, sma-njiće se emisija ugljen-dioksida. Si-stem geotermalnog grejanja košta536.500 evra, od te sume 460.250evra obezbeđen je iz evropskih fon-dova, dok će ostatak obezbediti grad.

Projekat traje ukupno 15 meseci isem konkretnih radova u zrenjaninskojškoli, podrazumeva dve konferencije uTemišvaru o značaju energetske efika-snosti, kao i seriju seminara koji će seodržati predstavnicima obrazovanja ijavnih ustanova, koji su potencijalnonovi kandidati za ovakva ulaganja.

19. VII 2011. g.

NišRegionalno partnerstvo zaregionalne probleme

Gradonačelnici Niša i Leskovca, pred-sednici opština Gadžin Han, Doljevac iMerošina, kao i predstavnici poslovnogi civilnog sektora, potpisivanjem Spora-zuma o saradnji i Memoranduma o ra-zumevanju uspostavili su partnerstvolokalnih samouprava, biznisa i civilnogsektora. Sporazum su, pored predsta-

vnika gradova i opština, na niškom ae-rodromu „Konstantin Veliki“, potpisale iMeri Vorlik, ambasadorka SAD-a u Sr-biji, i Suzan Fric, direktorka USAID-a,koji je nosilac ovog projekta.

Sporazum je inspirisan činjenicomda opštine u Srbiji više ne mogu sebi dadozvole da jedne drugima budu konku-rencija u naporima da se privuku straneinvesticije, već treba da budu partnerina visokointegrisanom i sofisticiranomtržištu. Predstavnici gradova i opština uovom partnerstvu prepoznali su mo-gućnost za saradnju u oblasti zaštitereka Južne Morave i Nišave, razvojaberze poljoprivednih proizvoda, razvojaobnovljivih izvora energije, aerodroma„Konstantin Veliki“, kao i mogućnost za-jedničkog nastupa u Briselu i Beogradui lakšeg pristupa evropskim fondovima.

20. VII 2011. g.

Novi SadOsnovana Vojvođanska mreža zainovativni razvoj

Konferencija o inovativnom razvoju itransferu znanja, na kojoj će neki od uče-

?le to pis Putevi decentralizacije – Šabac

Zahtev za decentralizacijupotpisalo je oko deset

hiljada Šapčana štodovoljno govori ozainteresovanosti

građana da se brojnaznačajna pitanja rešavaju

u okviru lokalnesamouprave a ne u

glavnom gradu

LOKALNA SAMOUPRAVA

JPiše:Dragan Eraković

10 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

Opštine i gradove prestonicaolakozaboravlja

Umesto bivšeg tzv. demokratskog centralizma,pravilo je da se krupne, strateške odluke donose u vrhu

stranke, a onda preko drugih poluga, na primer poslanika,prelaze u zakone i druge oblike, i na kraju da se sprovode na

nivou lokalnih vlasti, odnosno funkcionera vladajućih stranaka“

Šabac je jedna odretkih gradskih uprava gde

je broj zaposlenih posvetskim standardima,

ukupno oko 180“

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 11

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 13

VIŠE OD VESTI... ...MANJE OD TEKSTA

– Zakon je, zapravo, pre-sipanje iz šupljeg u pra-zno; Srbiji je potrebnasuštinska decentralizaci-ja a ne ovakav zakon kojiće, prema procenamaMMF-a, stvoriti deficit ubudžetu Republike veći od četrdeset mi-lijardi. Čudim se da su poslanici u Skup-štini Srbije iz DS-a i SPS-a pristali na jošjedan ustupak Dinkiću uprkos oštrimupozorenjima Fiskalnog saveta, MMF-a istručne javnosti. Šta će biti sa opštinamakao Priboj, kod kojih je naplata lokalnihprihoda od poreza manja od 40 odsto, ikada privreda ne radi i nije u stanju dauplaćuje dažbine? Takvo je stanje i u Pri-boju, Prijepolju, Užicu, Valjevu, Šapcu kaoi u celoj Zapadnoj Srbiji. Iz NIP-a je za ceoPriboj prošle godine izdvojeno svega oko400.000 evra, a za projekte reditelja EmiraKusturice nešto oko dvadeset miliona.Zbog neostvarenih obećanja i ovakvepogubne politike neravnomernog regio-nalnog razvoja, Dinkiću i URS-u ne možese verovati ni ovog puta, naročito ako sezna da je upravo svojom politikom da sesmanje transferi opštinama, država na-pravila problem i duguje opštinama okopedeset osam milijardi dinara. Dovoljnoje bilo vratiti transfere na prethodni nivo iizbalansiranom politikom i dodatnimsredstvima ka unutrašnjosti, korak po ko-rak ići ka ravnomernom regionalnom raz-voju, a vraćanjem ingerencija i nadležno-sti sa Republike na opštine, krenuti u su-štinsku decentralizaciju – upozorava na-rodni poslanik LDP-a iz Priboja KenanHajdarević.

Iz šupljeg u praznoHAJDAREVIĆ:

Uticaj decentralizacije na rešavanjeaktuelnih društvenih i političkih problema

12 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

Slaže se Niti se slaže, Ne slaže se Ne zna,niti ne nema stav

Decentralizacija vodi ka40 13 16 31demokratizaciji društva

Decentralizacija vodi ka razvoju39 15 17 29i privlačenju investitora

Decentralizacija bi povećala45 11 17 28odgovornost lokalnih političara

Decentralizacija bi povećala učešće42 13 17 28građana u donošenju odluka

Decentralizacija bi smanjila nivo27 17 27 29korupcije i kriminala

Izvor: CeSID-ovo Istraživanje javnog mnjenja po nalogu KNSD RS, jul 2011. g.

– Usvajanje Zakona o iz-menama i dopunama Za-kona o finansiranju lokal-ne samouprave predstav-lja upad u fiskalni sistem Srbije, koji se možemeriti sa terorističkim aktom. Cena usvaja-nja tog zakona jeste zamrzavanje plata ipenzija, ili njihovo smanjenje. GrađanimaSrbije su neophodne čvrste garancije dabudžetski deficit od četrdeset milijardi dina-ra neće biti premošćen zamrzavanjem plataili povećavanjem PDV-a. Predlagač Zakona,URS, nije postupio u skladu sa upozorenji-ma Fiskalnog saveta i MMF-a, niti je izašaopred parlament sa setom konkretnih merakojima će precizno da objasni kako da tajdeficit bude nadoknađen, na šta ga obave-zuje Zakon o budžetskom sistemu Srbije –objašnjava Milan Krkobabić, potpredsednikPUPS-a i zamenik gradonačelnika Beograda.

Teroristički aktKRKOBABIĆ:

– Zbog toga što lokalnesamouprave u Srbiji ne-maju imovinu, vrlo skupoplaćaju kredite, čak i do četiri puta skupljenego što to čine lokalne samouprave uzemljama našeg regiona. Uz to, tom imovi-nom se veoma loše upravljalo proteklih 15godina, i ona je danas zato izgubila mnogood svoje vrednosti u odnosu na period kadje bila u vlasništvu gradova i opština, odno-sno Pokrajine. Krajnje je vreme za regionali-zaciju Srbije. Jer samo regioni mogu da pov-lače novac iz evropskih fondova. Zato namje neophodna suštinska decentralizacija –tvrdi Goran Ješić, predsednik opštine Inđija.

Regionalizacijapovlači novac iz EU

JEŠIĆ:

– U osnovi našeg po-stojanja jeste decentra-lizacija. Naša ideja je bi-la da se imovina vratigradovima i opštinama i oko te ideje smose i okupili još 2007. godine. Kada govo-rim o imovini koju treba vratiti, ne mislimsamo na oduzete zgrade već i na „Srbija-šume“, „Srbijavode“, „Srbijaputeve“… To jetrebalo da se uradi posle donošenja zako-na o restituciji. Smatramo da i deo PDV-atreba ostaviti gradovima i opštinama. Din-kić u zalaganju za decentralizaciju uopštenije iskren. To je inicijalno bila naša ideja.U to vreme, Dinkić je pričao o regionaliza-ciji. E onda, kada je shvatio da se zape-tljao oko te ideje i uvideo da to ne možeda mu prođe, zbog mogućih tendencijaamputacije pojedinih delova države, on jeprešao na decentralizaciju, ali krajnje ne-pripremljen. Njegova i naša ideja o de-centralizaciji nemaju ništa zajedničko.Dinkić nam je ukrao tu ideju o decentrali-zaciji, a onda je tu ideju uništio – otkrivaLjubiša Jovašević, predsednik strankePULS Srbije.

Ukrao, pa uništioJOVAŠEVIĆ:

VIŠE OD VESTI......MANJE OD

TEKSTA

– Godišnji troškovi bu-duće Kancelarije Vojvo-dine u Briselu već su pla-ćeni iz fondova EU, iakoto predstavništvo još ni-je ni otvoreno. Zahvalju-jući angažovanju Fonda„Evropski poslovi“ i na-dležnih pokrajinskih sekretarijata, EU je premesec dana odobrila Vojvodini projekat vre-dan 400.000 evra za uništavanje ambrozijena području Pokrajine, a deo tog iznosa „po-kriće“ plate zaposlenih, zakup prostorija,promocije i druge troškove za godinu danarada Kancelarije – kaže direktor Pokrajinskogfonda „Evropski poslovi“ Predrag Novikov.

Troškovi već pokriveniNOVIKOV:

– Krkobabić je izjedna-čio Skupštinu i građaneSrbije sa teroristima.On je uvredio ne samo predstavničko telokoje je taj zakon usvojilo, već i pola milionagrađana koji su dali svoj potpis za taj zakon.Poslanici PUPS-ovih koalicionih partnera,JS-a i SPS-a, glasali su za taj zakon, pa da lisu oni u koaliciji sa teroristima? Ovo jestvarno sramota. Krkobabić treba da se izvi-ni Skupštini i građanima – odgovara Miro-slav Čučković, većnik Grada Beograda ifunkcioner G17 plus.

Uvreda premagrađanima

ČUČKOVIĆ:

– Građani Vojvodine go-dinama su finansirali svaMiloševićeva ratišta igradilišta, ali i Koštuniči-na i Tadićeva gradilišta. Tako je Vojvodinaod nekada razvijenog područja bivše SFRJpostala srazmerno najsiromašniji region.Vojvodina se posmatra kao komora i velikišpajz hrane i potrepština, iz kojeg se uzi-ma bez pitanja. Vojvodina je bez politi-čkog i ustavnog subjektiviteta opustoše-na i opljačkana. Srbija treba da postanedržava svih građanki i građana i svih na-cionalnosti, u kojoj će Vojvodina biti ev-ropski, građanski i multikulturalni entitet,odnosno federalna jedinica. Ona će ra-spolagati zakonodavnim, sudskim i izvr-šnim nadležnostima, izvornim prihodima,imovinom, prirodnim i radom stvorenimresursima, koji će biti deponovani u kon-stitutivnom aktu – Ustavu Vojvodine.Upravo sve ono što je rušeno na novo-sadskim i vojvođanskim ulicama pre 23godine – zagovara Đorđe Subotić, pred-sednik Vojvođanskog kluba.

Federalna jedinicaSUBOTIĆ:

=

– Uticajni pojedinci izgotovo svih stranaka vla-dajuće koalicije protivese pravoj decentralizacijivlasti i zastupaju ideju ounitarnoj državi. Pritomse izgovaraju neuteme-ljenim stanovištima o tome da bi vraćanjevelikih javnih sistema i preduzeća u vlasni-štvo Vojvodine navodno razbilo jedinstvopravnog sistema Srbije, što je besmislena tvr-dnja. Ako bi to bilo tačno, onda bi i američki iruski pravni sistem bili potpuno razbijeni, sobzirom na činjenicu da je u tim državamana snazi princip koji i mi zagovaramo – upo-ređuje Bojan Kostreš, narodni poslanik LSV-a.

Protivljenje decentralizacijiKOSTREŠ:

„Ono što su Vojvo-đani napravili, to jenjihova imovina. AVojvođani su u Voj-vodini napravilisve, pa i samu Voj-vodinu. Možda jepo nastavnim pro-

gramima sekularne države Srbije Bogstvorio svet, ali su Vojvodinu stvoriliVojvođani“ – Nenad Čanak, predsed-nik LSV-a.

Nek se PAMTI

– Vlast u Beogradu sediskriminatorski od-nosi prema Vojvodini.To se vidi kada je reč o punjenju pokra-jinske kase, kao i u procesu izrade zakonao javnoj svojini kojim bi trebalo da seuredi vraćanje imovine Vojvodini i lokal-nim samoupravama. Tokom ove godine uFond za kapitalna ulaganja Vojvodine izrepubličkog budžeta stiglo je svega 15odsto planiranog iznosa, odnosno oko1,4 milijarde dinara od predviđenih 10,2milijarde. Znam da je država u teškimekonomskim uslovima, ali ne verujem dase republički budžet puni na nivou 15odsto od plana – analizira predsednikSVM-a i potpredsednik vojvođanske vla-de Ištvan Pastor.

Diskriminatorskiprema Vojvodini

PASTOR:

– Nedavno usvojeniZakon o finansiranjulokalne samoupravekoncentriše vlast i novac u gradovima i op-štinama na takav način da od njih stvarastarogrčke polise, odnosno samostalne gra-dove državice. To nema veze s decentraliza-cijom, ali ima s rasparčavanjem zemlje –saopštio je poslanik Srpske radikalne stran-ke u Skupštini Vojvodine Goran Tajdić.

Starogrčki polisiu Srbiji

TAJDIĆ:

– Otvaranje KancelarijeVojvodine u Briselu pred-stavlja još jedan loš potezaktuelne vlasti, jer ume-sto da smanjuje administraciju, ona je uve-ćava. Osim toga, to je još jedan pokušaj daVlada Vojvodine pokaže svoju nezavisnostod Beograda. Pokušavaju da u predizbornojkampanji kažu građanima: „Evo, otvorilismo Kancelariju Vojvodine u Evropskoj unijii kroz tu kancelariju ćemo pokrenuti inve-sticije u Vojvodinu.“ Građanima, izmeđuostalog, hoće time da pošalju poruku da ćena taj način doći do otvaranja novih radnihmesta. To je još jedan pokušaj da se prevaregrađani Vojvodine – tumači Igor Bečić, po-slanik SNS-a.

Prevara građanaBEČIĆ:

– Usvajanje izmena Zako-na o finansiranju lokalnesamouprave, stranka Zaje-dno za Šumadiju vidi kao svoj veliki parlamen-tarni i politički uspeh. Taj zakon predstavlja pr-vi korak na dugom putu fiskalne i opšte de-centralizacije Srbije, koji se završava njenomregionalizacijom. S političkim partnerima izURS-a, ZzŠ može i želi da povede Srbiju timputem, ali se već na prvom koraku pokazaolažni sjaj i truležno-kompromisni karakter kva-zievropske političke elite. Ovaj zakon je usvo-jen tesnom većinom, glasovima svega 108poslanika. Mnogi iz vladajuće koalicije bili suuzdržani ili nisu glasali, mada su dali kvorum, aneki su čak glasali protiv. Ponašanje LSV-a Ne-nada Čanka je demagoško, a za taj zakon nijeglasao ni Dragoljub Mićunović, ideolog vlada-juće DS, zbog čega se ozbiljno nameće pita-nje da li je DS uopšte sklona reformama – izja-vio je potpredsednik ZzŠ-a i funkcioner i naro-dni poslanik URS-a Saša Milenić.

Politička elita jekvazievropska

MILENIĆ:

{Autonomna jedinica}je organizaciona jedinica u kojoj se ostva-ruje autonomija. Zavisno od vrste auto-nomije, to su određene teritorije (teritori-jalna autonomna jedinica) ili grupe lica(kulturna, verska, profesionalna auto-nomna jedinica). Teritorijalna autonomnajedinica jeste osobena politička zajedni-ca, decentralizovana i relativno velika (ve-ća od oblasti, okruga ili sreza), koja nemasuverenost kao država (ili država članicafederacije), ali je najviša samoupravna,decentralizovana jedinica, po nadležnostibliska državi, po pravilu sa svojom zako-nodavnom vlašću. Obično nastaje kao or-ganizaciona jedinica stanovništva kojeima značajne posebnosti u odnosu naostalo stanovništvo države.

Iz tih osobenosti proističu i posebni in-teresi tog dela stanovništva, koje auto-nomna jedinica treba da ostvaruje i štiti,zbog čega dobija relativno veliku vlast.Najčešće se te osobenosti svode na nacio-nalnost, tj. u autonomnoj jedinici običnožive u većini stanovnici koji ne pripadajuglavnoj nacionalnosti koja organizuje dr-žavu,tj. autonomna jedinica je prvenstve-no organizacija nacionalnih manjina.

DecentralizatorovPOJMOVNIK

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 15

snika formirati Vojvođansku mrežu zainovativni razvoj, održana je na Univerzi-tetu u Novom Sadu, u okviru IPA projekta

prekogranične saradnje Srbije i Mađar-ske. Ugovor su potpisali rektor MiroslavVesković i predstavnici novosadske i su-botičke regionalne agencije za razvojmalih i srednjih preduzeća „Alma Mons“ i„Smer“. Vojvođanska mreža biće deosrpsko-mađarske prekogranične mrežeza inovativni razvoj, čija će osnovnauloga biti pružanje podrške za podstica-nje inovacija, a planirano je da sa VladomVojvodine učestvuje i u razvoju regiona-lne strategije za inovacije.

22. VII 2011. g.

PirotSastanak evroregiona

U načelstvu Pirotskog upravnogokruga juče je održan sastanak evrore-giona Nišava koji čine sve četiri op-štine Pirotskog okruga i pet opština izSofijske oblasti u Bugarskoj. Predsta-

vnici ovih opština razgovarali su o za-jedničkim projektima s kojima će ovajevroregion da konkuriše za sredstva izfondova Evropske unije, a u cilju jača-nja pogranične saradnje.

24. VII 2011. g.

Bačka TopolaOtvoren Kamp tolerancijemladih

Svečano je otvoren jubilarni 5. Kamptolerancije mladih podunavskih gra-dova i regija, uz učešće blizu 200 mla-dih ljudi iz Ukrajine, Nemačke, Austrije,

?le to pis

14 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

литета и нове организационе мо-деле. Такође, он може бити одкористи и јавном сектору на уна-пређењу начина рада, али свака-ко и иноваторима и истражи-вачким и образовно-развојниминституцијама, и осталима којисе баве иновацијама.

Ових дана се приводи крајупројекат града Суботице, као во-дећег партнера, и града Сегеди-на, као пројектног партнера,који се тиче јачања привреднесарадње у области интегралнепољопривредне робне понуде упограничном простору Србијеи Мађарске.

У оквиру IPA програма заним-љив је и договор о новој сарадњиГеронтолошког центра из Су бо -ти це и Неуролошке клинике Се-гединског универзитета, који сузапочели конципирање про је -кта регионалног рехабилитацио-ног центра, у којем би била мо-гућа рехабилитација лица наконцереброваскуларног инсулта. Собзиром на рејтинг оба партне-ра, готово је сигурно да ће сред-ства бити одобрена током некогод наредних конкурса.

Такође, много је програмакоји подстичу и обогаћују сарад-њу у области културе. Један одњих укључује неколико школа,а покренули су га Мађарски кул-турни центар „Непкер“ из Су -бо тице и Дечија кућа „Сарзор-сеп“ из Сегедина. Пројекат је за-мишљен тако да у њему учествујудеца из Србије и Мађарске крозтзв. традиционалне играоницеу својим селима. Учесниципројекта су Палић, Хоргош иМали Иђош, као и Ашотхалом,Фелдеак и Деск са мађарске стра-не. Основна идеја је да се крозиграоницу и забавну игру деце,али и одраслих, оживе народниобичаји и народно књижевностваралаштво. Суштину чине за-нимљиви програми и представеу којима учествују деца и роди-тељи, као и сама публика. Ван-градска насеља су у свој пројекатукључила и омладинску Фокус

фондацију из Суботице (што суиначе изнимни случајеви јер сеуглавном аутори пројекта налазеу граду и баве се његовим про-блемима). Са сегединском Мат-рикс фондацијом Фокус је по-кренуо програм оснаживањакултурног живота приградскихнасеља под називом „WARC –Welcome to Arts and Crafts“. На-мера је да се побољшају инфра-структура и културни животмладих у приградским насељима

Суботице и Сегедина, а дугороч-но се желе охрабрити млади дакористе традиционалне руко-творине и културне артефактекроз сопствене предузетничкеиницијативе. Пројектом је обу-хваћено 20 приградских насељаСегедина и Суботице.

Треба свакако поменути Ви-соку техничку школу у Суботи-ци и Вишу школу у Кечкеметукоје кроз IPA програм раде назаједничком студијском програ-му из мехатронике.

nn Извесназатвореност

Ради потпуне слике о IPAпројектним активностима Су -бо тице, требало би додати да ипоред овакве очигледне преко -гра ничне динамике, и добрих ре-зултата, постоји извесна затво-реност те активности у релатив-

но малом кругу људи. Великиброј грађана Суботице готово даи не зна суштину IPA помоћи,нити на било који начин уче-ствује у томе. Понеки су тек не-што чули о IPA фондовима, алидобар део и не схвата о чему серади. Посебан је проблем што једоста пројеката, које су покре-тали појединци независно одцентара које је град означио каоверификоване да помажу у томпослу, одбијено, јер конкретнописање пројеката захтева великуспретност и знање. Већ сама тачињеница елиминише оне са пе-риферије нашег централизованогживота – али такав концепт јесвакако одлука ЕУ и то мождаима неке своје разлоге. У Инфор-мативној канцеларији за IPAпрограм сарадње Мађарска–Србија у Суботици тврде да јециљ ових фондова корист свиху друштву, али да је мали бројквалификован да их реализује.Управо тај „мали број“ изазива

скепсу код многих грађана, по-готово што се као „добитници“IPA средстава понеке НВО и ин-ституције појављују и више пута,са пројектима без којих би гра-ђани могли сасвим добро живе-ти. Уз то, правило да носилацпројекта и сам учествује са деломсопствених средстава, која чак икада је реч о мање вредним по-словима достижу хиљаду-двеевра (и више, наравно), елими-нише све оне који не спадају уекономски и другачије етабли-

ране кругове. То је, такође, правои воља ЕУ као донатора средста-ва (и није пристојно замерати напомоћи коју пружају), али је ло-гично поставити питање имајули њене комисије увид у то јесули баш сви „пројектанти“ квали-фиковани баш за све за шта до-бијају новац. У суботичкој IPAканцеларији тврде да су оваквиставови предрасуде и да је то по-тпуно непознавање суштине IPAфондова. Грађани ипак очекујуда им неко коначно објасни „су-штину тих фондова“, и то пре све-га они који живе на перифе-ријама и на маргинама – географ-ским, социјалним, статусним...

На све ово надовезује се и већхронични НВО проблем – окоIPA пројеката (и новца) најпреи најбоље су се снашли они којивећ годинама егзистирају уНВО простору, претворившисвоје невладине активности усвоју професију и добар изворзараде, и бавећи се свим могу-

ћим областима, као врсни струч-њаци. У Суботици они су већодавно, отворено, и уз посебноистицање тог „квалитета“, успо-ставили чврсту сарадњу, тако-рећи савез, са локалном влашћу,поставши тако више governmentнего nongovernment organisa-tions, и уз такву позицију и већпостојеће искуство, инфра-структуру и разрађене механиз-ме, за њих су IPA пројекти пра-ви поклон. ❚

В. Лалош

Ý Сарадња са ХрватскомСа Хрватском, тачније са градом Осијеком, започета је сарадња на пројекту

„Ка заједницама које рециклирају“, а реализују га Осјечко-барањска жупанијаи Округ северна Бачка. Носиоци активности су еколошко удружење „Цекор“из Суботице и „Зелена акција“ из Осијека. Циљ пројекта је врло широко по-стављен: јачање капацитета свих актера који су укључени у систем управљањаотпадом – невладиних организација, грађана, локалних власти и комуналнихпредузећа. Циљеви су постављени према стандардима ЕУ у овој области.Вредност пројекта је 296.933 евра.

а новом, другом рас-пису конкурса за до-бијање средстава из

овог програма Суботица јепријавила још 19 пројеката. Не-давно је започела реализацијапројекта који предвиђа отвара-ње новог граничног прелаза саМађарском, код Бачких Вино-града, односно Ашотхалома самађарске стране. Ово је уједнои највреднији посао који се радиса IPA средствима, и достиже 1,1милион евра. Радови на припре-ми инфраструктуре за овај гра-нични пункт већ су почели, а утим пословима је ангажованапривредна инфраструктура и до-ста радника предузећа за градњупутева „Војпут”. Но, то је вишеизузетак него правило.

Веома важан пројекат покре-нут је и у области медицине, пре-ко којег је суботичка болницауспела да добије средства за на-бавку нове опреме за гинеко-лошку ендоскопију за проценустепена неплодности. Пројекатје вредан 129.000 евра, а су бо -ти чка Општа болница осмисли-ла га је са Универзитетском кли-ником у Сегедину. Она је исто-

времено прва болница у Војво-дини која користи средства IPAпрограма. Тим пројектом је та-кође предвиђена и стручна еду-кација запослених у области ги-неколошке ендоскопије.

Чест корисник не само овихевропских средстава јесте и па-лићки Зоолошки врт, који је са

сегединским успео да реализујечак неколико пројеката – изобласти заштите животиња иживотне средине, као и из обла-сти образовања. У априлу и мајуреализован је један од тих про-грама, а укључио је неколико хи-љада деце. Наиме, више од шест

хиљада малишана из Сегединагостовало је код својих вршњакана Палићу, и обрнуто, да бизаједно учествовали у радиони-цама и предавањима о животи-њама. Партнери у програму су,поред Зоо врта Палић и Вадаш-парка Сегедин, биле и школе изСуботице, Палића и Сегедина.

nn Образовањеи култура

Други програм из области об-разовања али и иновативностиреализује се на много вишем ни-воу. У њему су партнери Еко-номски факултет у Суботици иУниверзитет у Сегедину а одно-си се на стварање прекограничнемреже за иновативни развој итрансфер знања између регионаЈужне Низије у Мађарској иВојводине у Србији. Пројекатје започео у августу 2010. и бићеимплементиран до новембра2011. године. Његов укупан бу-џет износи 365.185 евра, а наме-њен је предузетницима и малими средњим предузећима у погра-ничном региону који желе да усвој бизнис уведу нове техноло-гије и дизајн, нове стандарде ква-

ПРЕКОГРАНИЧНА РЕГИОНАЛНА САРАДЊА

IPA пројекти у Суботици

„Висока пролазност“на конкурсима

Образовање, заштита животиња, развојиновативности, заштита животне средине,унапређење привредне сарадње, јесу најчешће

области у којима су суботички пројекти добилизелено светло на конкурсима IPA фонда

Велики бројграђана Суботицеготово да и не зна

суштину IPA помоћи,нити на било који

начин учествује у томе.Понеки су тек нешто

чули о IPA фондовима,али добар део и не

схвата о чему се ради

“

Ý Сарадња са МађарскомСуботица је по броју пројеката које финансира европски IPA фонд преко-

граничне сарадње један од најуспешнијих градова у Србији. Чак тридесетакпројеката усмерено је према мађарским градовима у жупанијама Бач Кишкуни Чонград, у укупној вредности од око пет милиона евра, што је чак више одчетвртине укупних средстава одобрених за период 2007–2012. године за IPAпрограме са Мађарском који су предвиђени у нивоу од 18,4 милиона евра.

Циљ IPAфондова јесте користсвих у друштву, али је

мали бројквалификован да их

реализује и управо тоизазива скепсу код

многих грађана

“Н

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 17

Mađarske, Slovačke, Hrvatske, Rumu-nije, Bugarske i Srbije. Goste su pozdra-vili predsednik Opštine Bačka TopolaAtila Babi, predsednica Narodne skup-

štine Republike Srbije Slavica Đukić De-janović, zamenik predsednika VladeRepublike Srbije i ministar unutrašnjihposlova Ivica Dačić i predsednik Skup-štine AP Vojvodine Šandor Egereši.

27. VII 2011. g.

NišPartnerstvo uz memorandum

Predstavnici 33 organizacije civil-nog društva, koje su prihvatile pozivgradske opštine Palilula za saradnjuna realizaciji zajedničkih projekata iostvarivanju Strategije razvoja op-štine, potpisali su sa ovom niškom

opštinom Memorandum o saradnji.Na ovaj način NVO sektor i opština Pa-lilula, kao jedna od organizacija lo-kalne samouprave Grada Niša, radićena ostvarivanju razvojnog koncepta,pod motom, „Partnerstvom za mo-dernu Palilulu“.

28. VII 2011. g.

BujanovacPomoć za zapošljavanje

PBILD program je u Skupštini op-štine održao konferenciju za medijepovodom Javnog poziva za realizacijuprograma za zapošljavanje mladih iugroženih lica na jugu Srbije. Ukupnafinansijska sredstva obezbeđena kroz

?le to pis

16 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

Traje javni poziv za učešće u IPA programu Hrvatska–Srbija Srbija između Belog Grada i Crne Trave

DOBROSUSEDSTVO

www.croatia-serbia.com

1. Beograd 37.569.568 28.058.236 5.455.533 71.083.336

2. Novi Sad 6.007.719 4.916.351 1.029.861 11.953.9313. Niš 1.865.114 2.381.157 909.588 5.155.8604. Kragujevac 1.261.983 1.452.437 635.464 3.349.8845. Subotica 1.323.518 1.226.405 545.633 3.095.5566. Pančevo 1.295.034 1.243.230 390.834 2.929.0987. Zrenjanin 1.025.871 1.060.094 436.904 2.522.8708. Kraljevo 400.401 886.045 1.035.165 2.321.6109. Leskovac 518.408 698.915 827.875 2.045.19810. Požarevac 398.827 1.364.195 201.321 1.964.34411. Šabac 651.700 904.477 372.721 1.928.89812. Čačak 662.785 889.151 360.298 1.912.23413. Jagodina 675.427 436.683 730.022 1.842.13214. Smederevo 579.318 819.252 414.538 1.813.10715. Kruševac 524.806 807.243 389.710 1.721.75916. Užice 354.144 806.202 355.455 1.515.80017. Sombor 449.752 644.747 335.642 1.430.14118. Valjevo 353.682 716.229 326.168 1.396.07919. Kikinda 597.083 468.163 286.941 1.352.18620. Vršac 538.366 550.474 233.018 1.321.85821. Sr. Mitrovica 473.661 601.627 241.069 1.316.35722. Vranje 439.935 521.067 322.620 1.283.62223. Novi Pazar 291.056 409.677 439.204 1.139.93824. Inđija 624.748 348.917 139.365 1.113.03025. Stara Pazova 385.067 530.958 170.893 1.086.91826. Loznica 249.655 427.998 372.886 1.050.54027. Zaječar 346.610 382.481 286.434 1.015.52528. Bačka Palanka 365.863 394.973 233.134 993.97029. Vrbas 382.319 332.175 181.513 896.00730. Paraćin 351.552 302.766 216.750 871.06731. Pirot 171.979 431.184 244.646 847.80932. Gornji Milanovac 359.457 314.473 158.627 832.55733. Bor 303.352 278.369 241.349 823.07034. Ruma 230.750 371.009 211.985 813.74435. Negotin 300.770 208.422 200.031 709.22236. Ub 474.382 143.213 84.858 702.45337. Kula 226.793 269.914 199.953 696.66038. Bačka Topola 328.113 229.634 134.278 692.02539. Aranđelovac 207.166 310.678 162.085 679.92940. Lajkovac 432.433 163.704 47.460 643.59641. Kanjiža 338.383 167.891 115.498 621.77342. Šid 216.953 232.057 162.103 611.11343. Aleksinac 121.675 210.398 263.815 595.88844. Prokuplje 136.563 242.261 208.997 587.82145. Apatin 234.783 189.581 161.917 586.281

STATISTIKA

inansiranje lokalne samoupraveutvrđeno je Zakonom o finansi-ranju lokalne samouprave, čiji je

jedan od ciljeva bio uravnotežena raspodelaprihoda između svih nivoa vlasti u skladusa obimom nadležnosti. Visina ustupljenihporeza u direktnoj je zavisnosti sa stepe-nom razvijenosti, odnosno fiskalnim ka-pacitetom. Prema zakonu, ustupljeni po-rezi pripadaju lokalnoj samoupravi u iz-nosu 100 odsto od ostvarenja, osim porezana zarade koji se deli između lokalne sa-mouprave i Republike, odnosno APV.

Nenamenski transferi se dele svim je-dinicama lokalne samouprave u skladu

sa propisanim kriterijumima i metodo-logiji utvrđenim Zakonom o finansiranjulokalne samouprave. Udeo transfera uukupnom budžetu lokalne samoupraveje različit, i po pravilu je veći kod nera -zvijenih opština (u cilju smanjenja razlikau visini raspoloživih prihoda), gde udeoide i do 70 − 80 odsto budžeta, dok jekod najrazvijenijih JLS taj udeo oko 10−15 odsto.

Visina izvornih prihoda je u neposred-noj zavisnosti od politike lokalne samou-prave. Lokalna samouprava svojim odlu-kama neposredno utvrđuje osnovicu istopu a time i visinu ovih prihoda.

F

Beograd

jedinca izvorni ustupljeni transferi ukupnolokalne prihodi porezi (u .000 din) prihodi

samouprave (u .000 din) (u .000 din) (u .000 din)

Ostvareni prihodijedinica lokalne samouprave u 2010. godini

Ukupni društveni procesi,posebno razumevanje

javnog prostora i političko(ne)delovanje građana, u

velikoj meri određeni supolitičkom kulturom i

njenim osnovnimvrednosnim sadržajima

sklopu finansijske po-moći iz budžeta IPAprekograničnog progra-

ma Hrvatska–Srbija 2007–2013,Delegacija Evropske unije u Repu-blici Srbiji pozvala je zainteresovane(pokrajinska administracija i insti-tucije, opštine, gradovi, institucijesporta, kulture, razna udruženjagrađana, privredne komore, razvoj-ne institucije...) da podnesu projek-tne predloge za dodelu bespovrat-nih sredstava, koji se odnose na sle-deće prioritetne mere: 1) ekonom-

ski razvoj (razvoj putne mreže,upravljanje vodnim resursima, po-vezivanje privrednika, finansiranjeturizma, naročito vezanog za Du-nav...); 2) zaštita životne sredine(saniranje lokalnih deponija i sličniprojekti); 3) program „Ljudi-ljudi-ma“, u okviru koga će projekte moćida šalju sportska društva, organi-zatori manifestacija i drugi.

Za finansiranje projekata, u ovompozivu na raspolaganju su ukupnasredstva u iznosu od 5.350.165 evra,od čega je za opštine u Sremskom,

Južnobačkom, Severnobačkom iZapadnobačkom okrugu predvi-đeno 3.190.000 evra, dok će hrvat-skim opštinama u Osječko-baranj-skoj i Vukovarsko-srijemskoj župa-niji otići 2.160.000 evra. Programusu priključene Požeško-slavonska iBrodsko-posavska županija, a u Sr-biji Mačvanski okrug.

Evropska unija će bespovratnofinansirati 85 odsto vrednosti pro-jekata, a aplikanti neće morati dafinansiraju svoj deo unapred. Iznospojedinačnog projekta kreće se od50.000 do 300.000 evra i mogu serealizovati u periodu od šest mesecido 24 meseca. Rok za predaju pro-jektnih predloga ističe u 16:00 ča-sova 15. novembra 2011. godine,a zainteresovani treba da dostavedokumentaciju na adresu Delega-cije Evropske unije u Srbiji, Vladi-mira Popovića 40/V, u bloku 19ana Novom Beogradu. Potpisivanjeugovora sa predlagačima projekatakoji su odobreni, kao i početak rea-lizacije, očekuju se sredinom na-redne godine. ❚

U

SevernaBačka

ZapadnaBačka

Osijek - Baranja

Vukovar - Srem

Srem

Mačva

Južna BačkaPožega - Slavonija

Brod - Posavina

Ý Deset miliona za saradnjuU Vladi Vojvodine su 10. avgusta predstavljena tri projekta prekogranične saradnje

Plandišta, Novog Kneževca i Bačkog Petrovca, odobrena prošlog decembra nakonkursu resornog pokrajinskog sekretarijata, čiji je cilj da se poveća kapacitetvojvođanskih opština za konkurisanje kod dostupnih evropskih fondova. Sem iznavedenih opština, odobreni su i projekti iz Kanjiže, Ade, Kikinde, Sombora, Pančeva,Zrenjanina, Alibunara, Malog Iđoša i Apatina. Ukupno je za 12 projekata izdvojeno10,1 milion dinara, a pojedinačni iznosi bili su od 350.000 dinara do milion.

U Bačkom Petrovcu će biti realizovan projekat druge komponente evropskogIPA programa međugranične saradnje Hrvatska–Srbija, pod nazivom „Formiranjecentra za unapređenje znanja o ruralnom turizmu“, čija je ukupna vrednost 378.000evra. Obaveze ove opštine u projektu iznose više od 199.000 evra. Pomoć koju sudobili od resornog pokrajinskog sekretarijata iznosi oko milion dinara. Partneri uprojektu su TZ Vukovar, grad Vukovar i TZ Županja, a u Srbiji i TO Srbije. U Plandištu,iz programa prekogranične saradnje Rumunija–Srbija, biće finansiran projekat„Centar podrške razvoju malih i srednjih preduzeća opština Plandište i Deta“. Udeoove opštine u projektu iznosi 35.000 evra, a period realizacije je godinu dana.Projekat „Saradnja u oblasti obrazovanja između opština Novi Kneževac i Deska“biće realizovan u okviru projekta prekogranične saradnje Mađarska–Srbija.

Konkurs otvorendo 15. novembra

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 19

komponentu za zapošljavanje u okviruPBILD programa za aktivne mere za-pošljavanja iznose petnaest milionadinara. Program zapošljavanja ugro-ženih lica ima za cilj da obezbediobuku i prilike za zapošljavanje ugro-ženim licima koja se nalaze na eviden-

ciji filijala Nacionalne službe zazapošljavanje u Vranju i Leskovcu, dokprogram zapošljavanja mladih ima zacilj obezbeđivanje obuke i prilika zazapošljavanje ugroženim mladima kojise nalaze na evidenciji Nacionalneslužbe za zapošljavnje u filijali Lesko-vac. Programi će obezbediti zapošlja-vanje za oko 160 mladih i ugroženihlica. Pravo da konkurišu imaju svi pri-vredni subjekti u svim oblicima svojinekoji su registrovani u Agenciji za pri-vredne registre Republike Srbije naj-manje šest meseci pre datumapodnošenja zahteva. Ostali privrednisubjekti mogu takođe da konkurišuukoliko su registrovani najmanje šestmeseci pre datuma podnošenja pri-jave, i ukoliko ispunjavaju ostale zah-teve navedene u javnom pozivu.

28. VII 2011. g.

BabušnicaNovi sastanak evroregionaNišava

Novi sastanak evroregiona Nišava,koji čine opštine Pirotskog okruga iSofijske oblasti u Bugarskoj, održan jeu Babušnici. Timovi devet gradova i

opština počeće izradu projekata uoblastima koje se odnose na energet-sku efikasnost, eko i etno turizam iformiranje tela za vanredne situacije.Projektima iz ovih oblasti region ćekonkurisati početkom septembra kodfondova Evropske unije.

?le to pis

1. Beograd 1.576.124 71.083.336 45.1002.Novi Sad 299.294 11.953.931 39.940

3. Lajkovac 17.062 643.596 37.7214. Čajetina 15.628 552.246 35.3375. Požarevac 74.902 1.964.344 26.2266. Jagodina 70.894 1.842.132 25.9847. Dimitrovgrad 11.748 291.638 24.8248. Vršac 54.369 1.321.858 24.3139. Pančevo 127.162 2.929.098 23.03410. Bački Petrovac 14.681 336.699 22.93411.Medveđa 10.760 245.598 22.82512. Kanjiža 27.510 621.773 22.60213. Inđija 49.609 1.113.030 22.43614. Ub 32.104 702.453 21.88115. Beočin 16.086 345.115 21.45416. Crna Trava 2.563 54.177 21.13817. Pećinci 21.506 453.163 21.07118. Subotica 148.401 3.095.556 20.85919. Raška 26.981 559.145 20.72420.Niš 250.518 5.155.860 20.58121. Kikinda 67.002 1.352.186 20.18122. Vrnjačka Banja 26.492 518.025 19.55423. Vrbas 45.852 896.007 19.54124. Zrenjanin 132.051 2.522.870 19.10525. Kraljevo 121.707 2.321.610 19.07526. Kragujevac 175.802 3.349.884 19.05527. Plandište 13.377 253.802 18.97328. Senta 25.568 476.578 18.64029. Kladovo 23.613 438.875 18.58630. Žitište 20.399 374.992 18.38331. Užice 83.022 1.515.800 18.25832. Bačka Topola 38.245 692.025 18.09533. Bajina Bašta 29.151 525.915 18.04134.Mali Iđoš 13.494 241.396 17.88935. Apatin 32.813 586.281 17.86736. Svilajnac 25.511 453.494 17.77637. Sremski Karlovci 8.839 155.549 17.59838.Mali Zvornik 14.076 246.840 17.53639. Gornji Milanovac 47.641 832.557 17.47640.Majdanpek 23.703 412.821 17.41641. Trgovište 6.372 110.160 17.28842. Sečanj 16.377 280.017 17.09843. Bač 16.268 276.946 17.02444. Srbobran 17.855 303.344 16.98945. Lapovo 8.228 137.571 16.720

46. Smederevo 109.809 1.813.107 16.51147. Čoka 13.832 228.067 16.48848. Kosjerić 14.001 230.091 16.43449. Brus 18.764 307.025 16.36250.Negotin 43.418 709.222 16.33551. Čačak 117.072 1.912.234 16.33452. Bačka Palanka 60.966 993.970 16.30453. Surdulica 22.190 361.554 16.29454. Ada 18.994 309.102 16.27455. Stara Pazova 67.576 1.086.918 16.08456. Irig 12.329 198.275 16.08257. Alibunar 22.954 362.352 15.78658. Šabac 122.893 1.928.898 15.69659. Šid 38.973 611.113 15.68060.Nova Varoš 19.982 310.708 15.54961. Temerin 28.275 439.578 15.54762. Zaječar 65.969 1.015.525 15.39463. Sr. Mitrovica 85.902 1.316.357 15.32464.Novi Kneževac 12.975 197.050 15.18765.Nova Crnja 12.705 190.300 14.97866. Kovin 36.802 550.388 14.95567. Paraćin 58.301 871.067 14.94168. Bor 55.817 823.070 14.74669. Vranje 87.288 1.283.622 14.70670. Sombor 97.263 1.430.141 14.70471. Batočina 12.220 179.611 14.698

72.Novi Bečej 26.924 391.826 14.55373. Valjevo 96.761 1.396.079 14.42874. Kula 48.353 696.660 14.40875. Bosilegrad 9.931 140.581 14.15676. Aranđelovac 48.129 679.929 14.12777. Arilje 19.784 278.736 14.08978. Despotovac 25.611 358.382 13.99379. Rača 12.959 180.011 13.89180. Odžaci 35.582 493.769 13.87781. Sokobanja 18.571 255.657 13.76682. Bečej 40.987 564.170 13.76583. Veliko Gradište 20.659 282.266 13.66384. Preševo 34.904 473.770 13.57485. Ćićevac 10.755 145.958 13.57186. Ruma 60.006 813.744 13.56187. Lučani 24.614 331.365 13.46288. Bojnik 13.118 174.974 13.33889. Pirot 63.791 847.809 13.29090.Novi Pazar 85.996 1.139.938 13.25691. Blace 13.759 181.613 13.20092. Kruševac 131.368 1.721.759 13.10693. Leskovac 156.252 2.045.198 13.08994. Prijepolje 41.188 537.875 13.05995. Ćuprija 33.567 438.099 13.051

96. Bujanovac 43.302 562.487 12.99097. Bela Palanka 14.381 186.545 12.97298. Golubac 9.913 128.456 12.95899. Svrljig 17.284 222.006 12.845100. Ljubovija 17.052 217.291 12.743101. Boljevac 15.849 200.036 12.621102. Kuršumlija 21.608 271.991 12.587103. Petrovac 34.511 430.788 12.483104. Žabalj 27.513 343.198 12.474105. Babušnica 15.734 195.778 12.443106. Knjaževac 37.172 460.009 12.375107. Bela Crkva 20.367 250.060 12.278108. Kučevo 18.808 230.061 12.232109. Tutin 30.054 366.661 12.200110. Loznica 86.413 1.050.540 12.157111. Vladičin Han 23.703 287.880 12.145112. Opovo 11.016 133.670 12.134113. Prokuplje 48.501 587.821 12.120114. Ivanjica 35.445 424.500 11.976115. Gadžin Han 10.464 125.179 11.963116. Požega 32.293 385.658 11.942117. Žagubica 14.823 176.141 11.883118. Trstenik 49.043 579.823 11.823119. Velika Plana 44.470 522.092 11.740120. Kovačica 27.890 325.666 11.677121. Ljig 14.629 170.694 11.668122.Malo Crniće 13.853 161.573 11.663123. Osečina 15.135 176.437 11.658124. Žabari 13.034 151.348 11.612125.Merošina 14.812 170.010 11.478126. Sjenica 27.970 317.898 11.366127. Topola 25.292 287.069 11.350128. Titel 17.050 192.357 11.282129. Rekovac 13.551 150.941 11.139130. Ražanj 11.369 126.218 11.102131. Varvarin 20.122 222.441 11.055132. Knić 16.148 176.148 10.908133. Koceljeva 15.636 168.840 10.798134. Priboj 30.377 323.696 10.656135.Mionica 16.513 175.941 10.655136. Doljevac 19.561 204.956 10.478137. Aleksandrovac 29.389 303.494 10.327138. Aleksinac 57.749 595.888 10.319139. Smed. Palanka 56.011 577.666 10.313140. Vlasotince 33.312 342.376 10.278141. Krupanj 20.192 205.720 10.188142. Lebane 24.918 251.619 10.098143. Vladimirci 20.373 199.743 9.804144. Žitorađa 18.207 178.125 9.783145. Bogatić 32.990 320.382 9.711

Prihodi budžetapo glavi stanovnika u 2010. godini

46. Trstenik 118.594 181.370 279.859 579.82347. Smed. Palanka 127.249 275.025 175.393 577.66648. Bečej 154.030 240.505 169.635 564.17049. Bujanovac 89.303 139.320 333.864 562.48750. Raška 234.368 208.958 115.820 559.14551. Čajetina 362.302 135.186 54.758 552.24652. Kovin 209.086 191.730 149.572 550.38853. Prijepolje 73.088 166.279 298.508 537.87554. Bajina Bašta 279.084 156.783 90.048 525.91555. Velika Plana 135.157 203.253 183.682 522.09256. Vrnjačka Banja 252.028 200.706 65.291 518.02557. Odžaci 156.213 153.498 184.058 493.76958. Senta 173.359 196.161 107.058 476.57859. Preševo 66.316 86.265 321.188 473.77060. Knjaževac 76.526 129.016 254.467 460.00961. Svilajnac 212.070 123.696 117.728 453.49462. Pećinci 207.710 172.613 72.841 453.16363. Temerin 132.738 224.007 82.833 439.57864. Kladovo 221.859 140.661 76.355 438.87565. Ćuprija 101.088 176.289 160.722 438.09966. Petrovac 100.322 110.249 220.217 430.78867. Ivanjica 83.963 172.467 168.069 424.50068. Majdanpek 180.419 92.310 140.092 412.82169. Novi Bečej 126.467 126.493 138.867 391.82670. Požega 81.989 186.085 117.584 385.65871. Žitište 103.922 76.308 194.762 374.992

72. Tutin 74.002 77.124 215.534 366.66173. Alibunar 93.642 103.340 165.370 362.35274. Surdulica 127.156 103.708 130.690 361.55475. Despotovac 125.890 92.984 139.508 358.38276. Beočin 143.551 106.898 94.666 345.11577. Žabalj 59.111 150.786 133.301 343.19878. Vlasotince 47.764 105.603 189.008 342.37679. Bački Petrovac 112.448 89.145 135.106 336.69980. Lučani 116.447 98.398 116.520 331.36581. Kovačica 78.858 104.598 142.210 325.66682. Priboj 44.254 108.655 170.787 323.69683. Bogatić 44.049 87.001 189.332 320.38284. Sjenica 28.534 83.416 205.948 317.89885. Nova Varoš 135.234 82.818 92.655 310.70886. Ada 119.826 106.224 83.052 309.10287. Brus 105.124 111.934 89.967 307.02588. Aleksandrovac 62.423 109.973 131.099 303.49489. Srbobran 157.566 83.575 62.203 303.34490. Dimitrovgrad 174.476 54.852 62.311 291.63891. Vladičin Han 46.822 73.413 167.645 287.88092. Topola 72.982 95.976 118.110 287.06993. Veliko Gradište 83.629 84.214 114.423 282.26694. Sečanj 70.896 66.213 142.909 280.017

95. Arilje 82.792 109.375 86.569 278.73696. Bač 104.408 79.305 93.233 276.94697. Kuršumlija 34.126 96.426 141.439 271.99198. Sokobanja 88.522 72.362 94.773 255.65799. Plandište 80.796 62.757 110.250 253.802100. Lebane 25.462 58.443 167.714 251.619101.Bela Crkva 54.886 69.414 125.759 250.060102.Mali Zvornik 123.917 53.750 69.173 246.840103.Medveđa 29.022 33.983 182.592 245.598104.Mali Iđoš 105.406 61.586 74.404 241.396105.Kosjerić 101.117 82.462 46.512 230.091106.Kučevo 46.385 55.382 128.293 230.061107. Čoka 54.082 56.257 117.727 228.067108.Varvarin 41.475 52.745 128.221 222.441109. Svrljig 48.405 45.946 127.655 222.006110. Ljubovija 36.828 68.708 111.756 217.291111.Krupanj 22.377 54.403 128.940 205.720112.Doljevac 39.499 61.565 103.892 204.956113.Boljevac 44.065 46.279 109.692 200.036114.Vladimirci 26.073 61.838 111.832 199.743115. Irig 50.175 61.627 86.472 198.275116.Novi Kneževac 61.222 59.039 76.789 197.050117.Babušnica 39.316 41.469 114.994 195.778118. Titel 37.382 74.069 80.907 192.357119.Nova Crnja 44.113 41.507 104.681 190.300120.Bela Palanka 34.916 47.782 103.847 186.545121.Blace 38.666 47.059 95.887 181.613122.Rača 27.307 55.490 97.214 180.011123.Batočina 66.084 59.342 54.184 179.611124. Žitorađa 11.982 46.764 119.379 178.125125.Osečina 19.940 42.919 113.578 176.437126.Knić 19.250 42.297 114.602 176.148127. Žagubica 15.789 33.907 126.445 176.141128.Mionica 24.869 69.075 81.996 175.941129.Bojnik 23.599 26.893 124.481 174.974130. Ljig 39.554 75.333 55.806 170.694131.Merošina 28.608 45.485 95.918 170.010132.Koceljeva 28.599 50.873 89.368 168.840133.Malo Crniće 25.105 34.268 102.199 161.573134. Sremski Karlovci 43.819 73.042 38.688 155.549135. Žabari 22.822 28.533 99.993 151.348136.Rekovac 15.319 29.311 106.310 150.941137. Ćićevac 31.336 43.Y467 71.155 145.958138.Bosilegrad 28.042 29.070 83.469 140.581139. Lapovo 69.115 42.574 25.882 137.571140.Opovo 23.868 51.964 57.838 133.670141.Golubac 24.715 33.775 69.965 128.456142.Ražanj 16.658 23.742 85.818 126.218143.Gadžin Han 11.958 34.285 78.936 125.179144. Trgovište 10.922 17.115 82.123 110.160145. Crna Trava 7.125 10.410 36.642 54.177

jedinca izvorni ustupljeni transferi ukupnolokalne prihodi porezi (u .000 din) prihodi

samouprave (u .000 din) (u .000 din) (u .000 din)

jedinca izvorni ustupljeni transferi ukupnolokalne prihodi porezi (u .000 din) prihodi

samouprave (u .000 din) (u .000 din) (u .000 din)

Tutin

Novi Sad

Novi Bečej

Žitorađa

jedinca broj ukupno sredstva izlokalne stanovnika prihodi budžeta

samouprave (u .000 din) po glavistanovnika

(u din)

18 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

STATISTIKA

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 2120 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

3. VIII 2011. g.

SofijaRekonstrukcija puta

Predsednici opštine Surdulica No-vica Tončev i opštine Trn u BugarskojStanislav Nikolov potpisali su ugovor oprekograničnoj saradnji kojim je pred-

viđena potpuna rekonstrukcija regio-nalnog putnog pravcaKostreševce–Palja u dužini od preko trikilometra, uz sam granični prelaz iz-među dve države. Ukupna vrednostprojekta jeste 545.107 evra, od čegaSurdulici pripada 396.643 evra, a sred-stva su odobrena iz IPA pretpristupnogfonda EU nosiocu realizacije projektaopštini Surdulica. Partnerska opštinaTrn dobila je sredstva u iznosu od148.463 evra uz obavezu da nabavi vo-zilo kojim će se održavati ovaj putnipravac, naročito u zimskom periodu.

17. VIII 2011. g.

NišPalilula u projektu Unije

U okviru programa prekograničnesaradnje između Bugarske i Srbije, kojise finansira iz pretpristupnih fondovaEvropske unije, niškoj opštini Palilulaodobreno je učešće u novom projektuvrednom nešto više od 581.000 evra.Projekat nosi naziv „Saradnja za održivirazvoj kulturnog turizma u opštinamaBobov Dol i Palilula“, i ima cilj da pro-moviše kulturni turizam u prekogranič-nom regionu kroz unapređenje imodernizaciju infrastrukture koja se

?le to pis

Novica Tončev

Какво је расположење према децентрализацији на југу Србије

ИСТРАЖИВАЊА

већао и степен преузимања одго-ворности појединаца – што смат-ра њих 55,2 одсто. Дода ли се томеи број који се изјашњава за став„да, макар делимично“ би дошлодо преузимања одговорности одстране појединаца, тада чак 88 од-сто респондената позитивно гледана овај моменат демократизације(табела 1).

У други круцијални аспект збогчега би требало спровести регио-нализацију спада вера у могућипросперитетнији економски раз-вој, односно – из угла нера зви је -них крајева – због равномерногрегионалног развоја. Ни тај деокарактеристичности није од мањегзначаја, којим се такође уобличавадемократичност, пошто се за по-нуђен одговор – да би региона-лизација Србије „подстакла раз-вој“, одлучило 82,8 одсто испита-ника (графикон 2).

У склопу потреба за економ-ским напретком, респонденти сеизјашњавају да је смањење сиро-маштва пре свега друштвено-си-стемске природе, с обзиром на то

да ће 64,9 одсто навести како седео решења овог проблема видикроз регионалну промену друшт-веног устројства (табела 2).

nn Новимдруштвенимконцептом противукорупције

Ако је корупција једна од по-шасти које би требало уклонитина путу приближавања цивилиза-цијским нормама и вредностима,тада се супсидијарношћу (спуш-

тањем одлучивања на нижи ниво)ствара простор да се бирају пред-ставници грађана који се међусоб-но познају и где се зна ко из каквесредине потиче. Да је то валиданпринцип и правац размишљања

респондената, сугерише став дадва понуђена одговора „да, у по-тпуности“ и „да, макар делимич-но“ обухватају 65,4 одсто одговора(графикон 3).

Ако се приступ респонденатасмањењу корупције новим друшт-вено-системским решењем по-тврђује, посматрано кроз поједи-начне аспекте који су понуђени уједном од питања, онда нас на тонаводе одговори на прва три раз-

лога за увођење супсидијарног ни-воа одлучивања (табела 3). Јер, 93,5одсто ће истаћи да је он пожељ-нији пошто би на функције билиу децентрализованом политичкомсистему „бирани људи које познајеоколина“, зато што би била „лакшасменљивост на том степену пред-стављања“ грађана, те да се регио-нализацијом омогућава „боља не-посредна контрола“.

nn Регионализација –друштвени оквир зарешавање животнихпитања на локалу

Могућност грађана да непо-средно одлучују о животним пи-тањима кроз комуналне службе,здравство, развој инфраструктуре,културу и туризам локалног нивоа– што се унапред подразумева данису део политике коју води цент-рална власт, већ да су те делатно-сти предвиђене управо за нижеоблике одлучивања, сматра већидео испитаника. У односу на по-стојећу ситуацију, децентрализа-цијом би се укупан рад наведенихсектора побољшао у просеку за71,9 одсто (табела 4). Повећањемнепосредне и посредне партици-пације грађана у уређењу друшт-

видентно је да су и анке-тирани представницистановника Јужне и

Југоисточне Србије знатно уна-предили приступ регионализа-цији као наредној фази друштве-но-правних промена, тим пре штосе 66,4 одсто експлиците не слажеса тврдњом да она подстиче распадземље, као и то што 60,1 одсто несматра да би се таквим видом де-централизације повећали трош-кови јавне управе и администра-ције. Изјашњавања респонденатаимају своју динамичност, али и

конзистентност када се одређујупрема значају и потреби децент-рализације регионализацијом, очему казују одговори на нареднапитања.

nn За променудруштвеног положајачовека и равномернирегионални развој

У првом приступу подацимаиздвајамо основну претпоставкукојом се сугерише да би се регио-

нализацијом побољшао положајграђана, најпре, односно да би њи-хова улога у одлучивању била знат-нија. То препознају испитаниции наводе са 76,9 одсто да би се по-већао „утицај грађана на доноше-ње одлука“ (графикон 1).

Уз констатацију да свега 3,3 од-сто сматра како би регионализа-цијом био смањен утицај грађанау средини у којој живе и раде, на-редни изузетан податак указује нато да би се децентрализацијом по-Е

Пише:др ЈованЖивковић

Упркос томе што у Србији постоје структурекоје се изричито противе регионализацијикао моделу децентрализације идемократизације државе, као ирелевантни државни фактори за којерегионализација има одређен значај– с напоменом да није изводљива или употпуности могућа у овом друштвеном тренутку, емпиријски подаци до којихје дошао нишки Центар за регионалну политику демантују њихова гледишта

Зрелоза децентрализацијуи регионализацију

Да ли регионализација повећаваутицај грађана на доношење одлука?

15,7%4,1%

Повећао би се

Смањио

Остао исти

Не знам

3,3% 76,9%

Регионализација Србије смањујекорупцију у регионима, па тиме и у држави.

6% 6% 12% Да, у потпуности

Да, макар делимично

Не, корупција се не бисмањила

Степен корупције бисе повећао

Немам став

22,6%

53,4%

Како би регионализација Србијеутицала на економски развој региона?

1,6% 7%

82,8%

8,6%

Повећао би се

Смањио

Остао исти

Не знам

Да ли за Вас регионализација Србијезначи спровођење начела по коме људи у региону

преузимају одговорност за властити развој?

Број ПроценатДа, у потпуности 74 55,2Да, макар делимично 44 32,8Не, одговорност људи се неће повећати 8 6,0Степен одговорности ће бити на нижем 4 3,0нивоу него садаНемам став 4 3,0УКУПНО 134 100,0Без одговора: 2

Како би, по Вашем мишљењу,регионализација Србије утицала на

смањење сиромаштва грађана?

Број ПроценатСиромаштво би се смањило 85 64,9Сиромаштво би се повећало 8 6,1Не би се променио ниво сиромаштва 20 15,3Не знам 18 13,7УКУПНО 131 100,0Без одговора: 5

Зашто би, по Вашем мишљењу, требалода регионализација смањи степен корупције у регионима

и, тиме, у држави? (И одговор)

Број ПроценатЗато што би то били људи које сви знамои тако што их бирамо по угледу. 66 53,2Зато што је лакша смењивост представникана регионалном нивоу. 36 29,0Зато што постоји већа непосредна контрола. 14 11,3Зато што би изабране представнике регионабило срамота да се упусте у незаконите радње. 2 1,6Зато што се нечасни људи не би кандидовали. 3 2,4Зато што централе партија тада неће иматитако велики утицај на локалнепредставнике власти. 3 2,4УКУПНО 124 100,0

Графикон 2

Графикон 1

Графикон 3

Табела 3

Табела 2

Табела 1

ИСТРАЖИВАЊА DECENT MOZAIK

Odredbama Jedrenskog mira, sklopljenog 2. septem-bra 1829. godine između Rusije i Turske, stvarno je

obezbeđena samouprava Srbije i osiguran njen među-narodni položaj. Ovim ugovorom je utvrđen stvarni ipravni kontinuitet između Prvog i Drugog ustanka, iz-među onog što je Karađorđe započeo i onog što je MilošObrenović ostvario. Sultan je već 18. septembra izdaoprethodni akt o samoupravi, koji je 2. decembra regi-

strovan službeno u Beogradu i koji je saopšten uKragujevcu Narodnoj skupštini. Turci su izdali Sr-bima traženi hatišerif o samoupravi u njihovojzemlji i on je objavljen svečano u Beogradu naTašmajdanu na dan Sv. Andrije Prvozvanog, 1830.godine, dakle na datum kad su Srbi 1806. god.bili zauzeli beogradsku varoš.

U isto vreme izdat je i berat, kojim je knezu Mi-lošu priznato nasledno kneževsko dostojanstvo unjegovoj porodici. Srbija je tim aktima postala ev-ropska država, sa svojom dinastijom, pod turskimsuverenitetom i ruskom zaštitom. Tako je posleviše vekova obnovljena srpska država na onomistom području na kom se ugasila stara srpskadespotovina.

odnosi na kulturno i istorijsko nasleđeu opštinama. Opština Bobov Dol bićenosilac projekta dok će opštini Palilula,kao partneru na projektu, pripasti181.353 evra. Ova sredstva niška op-ština iskoristiće u narednih 18 meseciza uređenje spomen-parka „Bubanj“ idrugih infrastrukturnih objekata.

21. VIII 2011. g.

BeogradURS u novoj akciji zadecentralizaciju

Predsednik Ujedinjenih regiona Sr-bije Mlađan Dinkić najavio je na kon-venciji Regionalnog odbora URS-a zaBeograd u Domu omladine, da će ovapolitička grupacija u septembru početida prikuplja potpise građana za decen-tralizaciju Beograda, odnosno za iz-menu Statuta grada, što bi bio uvod zareformu cele Srbije. Objašnjavajućimodel decentralizacije Beograda, on jekazao da je suština u tome da se novacod poreza na zarade zaposlenih, koji jeprestonica dobila usvajanjem izmenaZakona o finansiranju lokalne samou-prave, preusmeri mesnim zajedni-cama. Najmanje pet odsto gradskogbudžeta, što je oko četiri milijarde di-nara, trebalo bi usmeriti ka mesnim

zajednicama, srazmerno broju stano-vnika, kako bi sami građani mogli daodluče na šta taj novac treba potrošiti.Mesne zajednice bi se preimenovale u„kvartove“, čiji bi stanovnici birali svogpredsednika na direktnim izborima jerje „bolje 280 predsednika koji vole svojkvart nego jedan koga će biti briga štoje Mirijevo čitav dan bez struje“.

Predlog URS-a je i da se najvećebeogradske opštine, u kojima živi višeod 150.000 stanovnika, podele, odno-sno da se broj opština u Beogradu po-veća. „Dunavski venac“ bio bi izdvojeniz Palilule, „Posavski venac“ iz Čuka-rice, a „Avalski venac“ iz Voždovca,zatim bi Batajnica i Kaluđerica postalesamostalne opštine, a Novi Beograd bibio podeljen na dva dela.

?letopis

22 DECENTRALIZATOR | Broj 9 l jul/avgust 2011. g.

Od 1. januara 2011. godine u Republici Grčkoj važinova upravna podela, prema Kalikratisovom planu

kojim je veoma izmenjeno dotadašnje ustrojstvo državepo Kapodistrijskom planu iz 1997. godine. Država je po-deljena na tri nivoa – na sedam decentralizovanih uprava,koje obuhvataju po dve ili tri periferije (osim uprava Atikei Krita). Njima rukovode sekretari (postavlja ih grčka skup-ština), uz učešće savetodavnog saveta, koji imenuju na-čelnici periferija i predstavnici opština koje su u nadležnostidatog sekretara. Periferije, kojih ima 13, ostale su u ne-izmenjenom formatu, ali su dobile nove na-dležnosti regionalne samouprave. Načelu periferija su načelnici periferijai periferijska veća, koji se birajuna izborima svake pete godine.Periferije se dalje dele naperiferijske jedinice, kojeimaju znatno manje nadlež-nosti nego ranije prefekture(bilo ih je 54), pa se mogu iz-jednačiti sa pojmom okruga uSrbiji. Okruzi imaju načelnika,koga postavlja periferija, pa jenjegova uloga prvenstveno da spro-vodi mere i odluke te uprave.

Broj opština je smanjen sa 1033 na 325,spajanjem nekoliko opština i zajednica, doksu neke veće opštine zadržane u prethodnomobliku. Opštinama rukovodi načelnik opštine i op-štinsko veće, koji se biraju na izborima svake pete go-dine. Opštine se dalje dele na opštinske jedinice, a potomi na naselja (zajednice), koje imaju svoja čisto savetodavnaveća. Bitnije nadležnosti opština jesu: sigurnost (policija

i vatrogasna služba, civilna zaštita), domovi zdravlja iobdaništa, stanje i opremljenost škola, pristupačno sta-novanje, mesno planiranje, kulturna delatnost mesnogznačaja, javno zelenilo, infrastruktura opštinskog značaja,odnošenje smeća i stanje voda, navodnjavanje, groblja,poljoprivreda, trgovina, turizam.

Sveta Gora, kao potpuno autonomna monaška je-dinica u Grčkoj, uživa posebne povlastice i status.

Periferije Glavni gradAtika AtinaSredišnja Grčka LamijaSredišnja Makedonija SolunKrit IraklionIstočna Makedonija i Trakija KomotiniEpir JanjinaJonska ostrva KrfSeverni Egej MitiliniPeloponez TripoliJužni Egej ErmopoliTesalija LarisaZapadna Grčka PatrasZapadna Makedonija KozaniAtos (Sveta Gora)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

jul/avgust 2011. g. l Broj 9 | DECENTRALIZATOR 23

periferije iglavni

gradovi

Grčka

Miloš Obrenović

Ý Isto rij ska cr ti ca

Jedrenski miri sultanov hatišerif

D anašnja Vojvodina prostire se na delovimašest nekadašnjih ugarskih županija. Ba-

čka zahvata delove Bačko-bodroške (upravnosedište bilo je u Somboru) i Čongradske žu-panije (selo Horgoš). S ove strane granice uBanatu ostali su delovi čak tri županije – To-rontalske (sa sedištem u Velikom Bečkereku,današnjem Zrenjaninu), Temeške (opštineVršac, Kovin, Bela Crkva, selo Ostrovo na te-

ritoriji grada Požarevca i delovi opštine Ali-bunar) i Kraško-severinske (sela BanatskaSubotica i Dobričevo u opštini Bela Crkva).Srem je bio u sastavu Sremske županije (oddefinitivnog razvojačenja Vojne granice1881. godine u sklopu Trojedne kraljevineHrvatske, Slavonije i Dalmacije) kojoj je se-dište bilo u Vukovaru.

Granice novih država nastalih nakon ra-spada Austrougarske carevine utvrđene suodredbama Trijanonskog sporazuma, potpi-sanog u palati Trijanon nadomak Versaja, uFrancuskoj, 4. juna 1920. godine između ze-malja Antante i Mađarske.

Vojvodinai bivše županije

веног окружења потврдио би сепознати став по коме „никада не-мојте поверити већој јединиционо што може учинити мања. Оношто може учинити породица, нетреба да чини општина. Оно штоможе општина, не треба да радидржава“ (амерички дипломата Д.Мојнихан). Није безначајно скре-нути пажњу и на миноран негати-ван став испитаника (свега 5,7 од-сто у просеку) из кога следи да бисе регионализацијом погоршалоуређење служби специфичних залокалну средину (табела 4 – другипонуђени одговор).

nn За законит начинувођењарегионализације

У политичкој и стручној јав-ности већ се апроксимативно по-стављало питање како реализо-вати регионализацију. Дилеме сусе преплитале око тога шта бибило законито и прагматично уовом друштвеном тренутку, тј. дали да се таквом процесу присту-пи унутар постојећих уставнихмогућности или да се мења најви-ши државни акт ради превазила-жења могуће дерогације уставно--правне праксе. На предочену ди-лему испитаници су се недвос-мислено изјаснили са 71,3 одстода је потребно „променити УставСрбије па тек онда да се направерегиони који ће потом заживети“(графикон 4).

Наведени став имплиците стајеиза могућности да се региониформирају делимично „одозго“, а

делимично „одоздо“, али се – смат-рамо – намеће још једна сугестија:да респонденти с југа Србије нисуза стварање било каквог типа аси-метричног регионалног концепта,односно да би стварање разликеизмеђу региона институционали-зовало даљу неравноправност гра-ђана – јер је и до сада била деодруштвеног система Србије.

Док се актуална власт и опо-зициони блок оглушују о потребуда се Србија децентрализује, ис-товремено се заборавља да ће напуту ка приступању ЕУ битинужно да се коначно превазиђурецидиви унитарне парадигмедржавног устројства, будући даје она до сада кроз централизамнајвише допуштала деконцент-рацију или деволуцију као најза-ступљеније облике растерећењацентралне власти. А регионали-зација значи, истовремено – по-ред делимичне самосталностирегиона, и делимичну контролуцентралне власти по питањимакоја се тичу њиховог делокруга.Биће да је у томе и један од раз-лога што се толико одуговлачиса овом неизбежном друштве-ном променом. ❚

Аутор је председник Центра зарегионалну политику из Ниша

Ý Структура испитаникаЦентар за регионалну политику из Ниша, од октобра 2010. до марта 2011.

године, одржао је циклус предавања о значају регионализације у Пироту, Ба-бушници, Лесковцу, Куршумлији, Прокупљу и Ражњу. Том приликом је извршиои истраживање са више од 20 питања на узорку од 136 респондената излокалне самоуправе, друштвених делатности (образовање, здравство, судство,култура), привредних колектива, партија и НВО. Сматра се да је такав узоракрепрезентативан, будући да су испитаници представници укупне друштвенеструктурисаности и да су манифестовали ставове средина из којих потичу. Уистраживању се водило рачуна о њиховој доби, полу, примањима, националномсаставу итд., али за овај прилог те специфичности се не износе.

Како би, по Вашем мишљењу, регионализација Србије утицала на:

Рад комуналних Квалитет Развој Развој културе и служби здравствених услуга инфраструктуре туризма у региону

Побољшао би се 69,6 63,4 75,4 79,5Погоршао би се 1,6 10,6 7,6 3,0Остао би исти 23,2 20,3 5,9 12,9Не знам 5,6 5,7 11,0 4,5УКУПНО 100,0 100,0 100,0 100,0

Како би по Вама требалода се одвија регионализација Србије?

8,5%

0,8%

71,3%

8,5%

Да се формирају аутономне покрајине, прво, јер је то могуће премасадашњем Уставу Србије

Да се промени Устав Србије па тек онда да се направе региони који ћепосле да заживе

Ипак не би требало формирати нити аутономне покрајине, а ни регионе

Немам став

Нешто друго - ојачати институције државе

10,9%

Графикон 4

Табела 4

je časopis Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije • CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,Beograd, 353 (497.11), ISSN 1821-486X = Decentralizator, COBISS.SR-ID 174327052 • Adresa: Palata „Srbija“, Bulevar Mihaila Pupina 2, 11070

Novi Beograd • Telefoni: 011/213-71-08, 301-41-05 • Faks: 011/213-71-20 • e-mail: decentralizator@knsd.gov.rs • Urednik: Nenad Živković • Dizajn i grafička priprema: ZoranKorolija • Lektura: Spomenka Tripković • Primerak je besplatan • Štampa: Štamparija Rotografika, Subotica, Segedinski put 72 • Ovaj broj je štampan u 6000 primeraka.

Decentralizator

TISKOVINAIMPRIMEE

Poštarina plaćena

kod pošte

11070 Beograd 27

časopis Kancelarije Nacionalnog savetaza decentralizaciju Republike Srbije

Palata „Srbija“Bulevar Mihaila Pupina 211070 Novi Beograd

Decentralizator

Ý Pojmovnikdecentralizacije

Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizacijuRepublike Srbije u okviru svojih redovnih promo-

tivnih i edukativnih aktivnosti pripremila je za štampuPojmovnik decentralizacije. Autori ove publikacije –prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Snežana Đorđević,docent dr Tatjana Jovanić, prof. dr Miroslav Prokopi-jević, Aleksandar Popov, mr Dejan Vučetić i mr AndrejMitić – obradili su oko 400 pravnih, političkih i eko-nomskih odrednica koje se odnose na proces decen-tralizacije. Priručnik je namenjen predstavnicimagrađana u lokalnim, pokrajinskim i centralnim orga-nima vlasti, dakle onima koji će odlučivati o tomekoji je model decentralizacije najpogodniji za našuzemlju, kao i onom delu šire javnosti koji je na različitenačine zainteresovan za ovu temu – dakle svima oni-ma koji žele da saznaju osnovne pojmove ili da prošireznanje o decentralizaciji.

Pojmovnik decentralizacije pojaviće se u dve verzije– sa tvrdim koricama (u tiražu od 1000 primeraka)i u džepnom izdanju, u manjem formatu (u tiražu od

4000 primeraka). Knjiga će tokom jeseni biti pro-movisana u više gradova u Srbiji, o čemu će javnostu tim sredinama biti blagovremeno obaveštena,a zainteresovani će moći da preuzmu Pojmovniku pdf formatu sa sajta Kancelarije www.decen-tralizacija.gov.rs.

Ý Istraživanje javnogmnjenja

Tokom jula i avgusta beogradski CeSID je, ponarudžbini Kancelarije Nacionalnog saveta

za decentralizaciju RS, sproveo istraživanje sta-vova, mišljenja i nivoa znanja javnosti o decen-tralizaciji. Anketirano je 1000 punoletnih gra-đana sa cele teritorije Srbije, osim AP Kosovo iMetohija. Rezultati istraživanja će biti saopštenitokom oktobra, kada svi odgovori budu biliobrađeni i pripremljeni za objavljivanje. Dobijenipodaci će pružiti presek trenutnog raspoloženjajavnosti prema decentralizaciji, a biće korišćenii u izradi Strategije decentralizacije Srbije.

Aktivnosti KNSD RS