DANAS broj3 · III Foto: FoNet sreda, 18. jul 2012. - Ovo je istorijski uspeh i velika {ansa da se na{a re~ ~uje i da uradimo ne{to konkretno za dr`avu - ka`e u razgovoru za Danas

S p e c i j a l n i d o d a t a k l i s t a D A N A S

broj 3s r e d a , 1 8 . j u l 2 0 1 2 .

Ivan Kari}, predsednik parlamentarne stranke Zeleni Srbije

Ne postoji ~arobni{tapi} za ekolo{ke

„crne rupe“Koje ìvotinjske vrste se naj~e{}e {vercuju

Zmije u autobusu, tarantule u paketu

Godi{nji profit od krijum~arenja ìvotinja u svetu iznosi vi{e milijardi dolara

Glavni izvor finansijaekstremista i terorista

Za Danas pi{e Rambo Amadeus

Prekinuti trovanjestanovni{tva herbicidima

III

Foto: FoNet

s r e d a , 1 8 . j u l 2 0 1 2 .

- Ovo je istorijski uspeh i velika {ansa da sena{a re~ ~uje i da uradimo ne{to konkretnoza dràvu - kaè u razgovoru za Danas IvanKari}, predsednik stranke Zeleni Srbije, po-vodom ulaska partije u Parlament Srbije. Odsamog postojanja vi{epartijskog sistema, bi-lo je nekoliko opcija Zelenih, ali nijedna ni-je imala predstavnika u Skup{tini. Zeleni Sr-

bije bili su na listi „Izbor za bolji ìvot“ i sa-da imaju jednog poslanika u republi~komparlamentu, predsednika stranke.

- Planiramo da radimo, a ne samo da pri-~amo. Ako samo kritikujete sistem i pojaveu dru{tvu, a ni{ta ne ~inite da se stvari pro-mene, onda ste obi~an kritizer. Program Ze-lenih zasniva se na tri stuba -ekologiji, ekonomiji i evrointe-gracijama - ukazuje Kari}. Ondodaje da su ekologija i ekono-mija usko povezani, i da re{a-vanje ekolo{kih problema izi-skuje finansijska sredstva i in-vesticije.

- Zakoni iz oblasti ìvotnesredine doneti su u rekordnomroku i uskla|eni su sa propisi-ma Evropske unije. Me|utim,u praksi ima dosta problemakoje je trebalo da re{avamo ko-rak po korak. Ne postoji ~arobni {tapi} koji}e re{iti pitanja ekolo{kih „crnih rupa“ po-put Pan~eva, Obrenovca ili Bora. Ne moètesamo zatvoriti fabriku, niti se mi za to zala-èmo, jer }e mnogo ljudi ostati bez posla -ukazuje Kari}. On dodaje da se Zeleni Srbijezalaù za dono{enje konkretnih planova,kojima }e se ekolo{ki problemi u zemlji re-{avati.

- Treba odrediti klju~ne probleme i roko-ve za njihovo re{avanje. U narednih godinudana moèmo pokrenuti program odsum-poravanja, zatim kroz tri godine pre~i{}ava-nje otpadnih voda, a dve nakon toga - ot-padnih gasova. Za {est godina dobi}ete fa-bri~ko postrojenje koje ne}e da zaga|uje i-

votnu sredinu. Ali, zato sa timtreba da se krene odmah -ukazuje Kari}. Prema njego-vim re~ima, Zeleni Srbije ne}edozvoliti ulazak prljavih teh-nologija.

- Potrebne su nam investi-cije kako bismo realizovaliprojekte navodnjavanja, una-predili infrastrukturu i razvilipotencijale. A imamo ih puno- u oblasti biomase, vetropar-kova, eko-turizma, banjskogturizma i organske poljopri-

vrede. Tu je velika {ansa Srbije. Toliko jeneobra|enih povr{ina, a imamo uslove zagajenje konkurentnih sorti, poput aronije iliorganskih zasada - smatra Kari}. Reciklaàje tako|e oblast koju treba da unapredimo,jer, kako kaè, kod nas je sme}e jo{ uvek |u-bre, dok je svuda u svetu - sirovina.

- Dok svi pri~aju o velikim projektima ipostrojenjima, Zeleni Srbije smatraju da je

perspektiva na{e zemlje u malim i srednjimpreduze}ima i podsticanju doma}instava dase bave poljoprivredom, posebno uzgojemorganskih kultura. Bori}emo se da se dràv-ni i privatni sektor izjedna~e, i da svi imajuistovetni tretman kod banaka. Zalaga}emose da zakon o privatno-javnom partnerstvuzaìvi - isti~e Kari}.

Zeleni Srbije imaju odbornike u Boljevcu,â~ku, Obrenovcu i Poègi i u~estvuju u lo-kalnoj vlasti u jo{ nekoliko gradova angaù-ju}i se na pitanjima od va`nosti za za{titu i-votne sredine i oja~avanju lokalne zeleneekonomije. Nastali su 2007. ujedinjenjemnekoliko ekolo{kih organizacija, a tokom je-seni o~ekuju da postanu ~lani Evropske zele-ne partije. Katarina @ivanovi}

Beograd - Kao i kod krijum~arenja druge vr-ste robe, poput narkotika i oru`ja, i kod {vercaza{ti}enih vrsta ~esto postoji takozvani lanacili mreà ljudi koji su uklju~eni u ovaj vid orga-nizovanog kriminala. Pored organizatora, tusu nezakoniti sakuplja~i ili lovokradice, zatimkuriri i posrednici, i na kraju lanca kupci. Na-

àlost, u spre~ava-nju krijum~arenjanaj~e{}e stradasamo lovokradicaili kurir, dok po-srednici i organizato-ri uglavnom pro|u neka-`njeni, jer se njihova ume-{anost teè otkriva - kaèza Danas Pavle Jovanovi},rukovodilac Grupe zasprovo|enje CITES kon-vencije. On dodaje da se izinostranstva u Srbiju naj-~e{}e krijum~are egzoti~-ne ptice i gmizavci.

- Od kada je, pre dvegodine, otkriveno krijum-~arenje 22 primerka za{ti-}enih vrsta tukana u Srbi-

ju preko aerodro-ma „Nikola

T e s l a “ ,do danasnisu za-beleèninovi po-ku{aji ovog tipa. Ve}i iza-zov predstavlja spre~ava-nje krijum~arenja drum-skim putem ili preko ta-kozvanog „zelenog poja-sa“. Ilegalan uvoz ivoti-nja naj~e{}e ide iz prav-ca Makedonije, ali je

prime}en rastu}i trend krijum~arenja prime-raka egzoti~nih ptica i gmizavaca iz EU u Sr-biju. Primeri zaplena su raznovrsni - na gra-ni~nom prelazu Gradina u aprilu carina je ot-krila poku{aj krijum~arenja ve}e po{iljke vo-dozemaca i gmizavaca u autobusu, uklju~uju-}i i 11 izuzetno otrovnih zmija. Spre~eno je i{vercovanje ptica peva~ica i papagaja, a otkri-vena je ~ak i tarantula u po{tanskoj po{iljci uNovom Sadu - kaè Jovanovi}.

On navodi da je poslednju uspe{nu akcijuspre~avanja krijum~arenja obavila policija ublizini Pre{eva, u pograni~noj zoni sa Make-

donijom, kada je spre~en {verc 128 odraslihprimeraka dve razli~ite vrste kopnene kornja-

~e. Pretpostavlja se da su ovi primerci neza-konito uzeti iz prirode u Albaniji i da su

bili namenjeni za crno trì{te ku}nihljubimaca u Zapadnoj Evropi.

- Postoji i trend krijum~arenjaza{ti}enih vrsta divljih ìvotinja iz

Srbije. Naj~e{}e je re~ o {umskimkornja~ama i pticama peva~i-

cama, uglavnom ka dràva-ma Evropske unije. Pored

autohtonih vrsta, iz Srbijeka EU se krijum~are i

alohtone (egzoti~ne)vrste divljih ìvoti-

nja, koje ljudi raz-mnoàvaju u za-

to~eni{tvu uSrbiji, ili koje

se legalnim ili ilegal-nim putem unosena teritoriju na{edràve - ukazujena{ sagovornik.On dodaje da sukupci ivih prime-

raka za{ti}enih vrstadivljih ìvotinjauglavnom uzgajiva~iili kolekcionari, alisve ~e{}e i obi~ni lju-di koji se odlu~e dadrè divlje ìvotinjeu zato~eni{tvu.

- U ilegalnoj trgo-vini za{ti}enim vrstama vaì pravilo „{to je re-|e, to je i skuplje“, tako da za pojedine primer-ke izuzetno retkih vrsta neki ljudi izdvajajuogromne koli~ine novca. U zavisnosti od vr-ste, legalnosti i porekla, primerci mogu da ko-

{taju od 10 pa do nekoliko desetina hiljadaevra - kaè Jovanovi}. @ivotinje koje su pred-met zaplene privremeno ili trajno se zbrinja-vaju u sklopu prihvatili{ta ili ovla{}enog zoo-lo{kog vrta.

- Kada se utvrdi da su primerci poreklom izdivljine, postoji veoma stroga procedura zanjihovo vra}anje u prirodno stani{te. Te{ko jeispuniti sve uslove za njihov povratak u priro-du, pre svega jer je veoma te{ko utvrditi sa koglokaliteta su primerci uzeti, a treba utvrditi ida li su ivotinje sposobne da opstanu u priro-di - zaklju~uje Jovanovi}.

K. @ivanovi}

KANALIZACIJA ZA ÎSTO PALI]KO JEZERO Hidrolog i savetnik za sanaciju jezera Pali} u preduze}u Park Pali} Mi{elRohman izjavio je da je prioritet da se izgradi kanalizaciona mreà na Pa-li}u, kako bi se smanjilo zaga|enje ovog jezera. „Smanjivanje ulivanja nu-trijenata, uglavnom fosfora, kao glavnog uzro~nika zaga|enja Pali}kogjezera, jedini je na~in za re{avanje problema“, istakao je Rohman. Beta

NASTAVLJENA SANACIJA LOZNI^KE DEPONIJE Prva faza sanacije jednog dela lozni~ke gradske deponije, koja se prosti-re na oko devet hektara, trebalo bi da bude okon~ana do kraja godine, sa-op{teno je iz lokalnog komunalnog preduze}a „Na{ dom“. Radovi na sa-niranju oko ~etiri hektara deponije zapo~eli su pro{le godine. Beta

PO@AR U KAMENOJ GORI Dva poàra na podru~ju Kamene Gore u op{tini Prijepolje su od jutros podkontrolom, izjavio je na~elnik Odeljenja za vanredne situacije Policijskeuprave u Prijepolju Goran Posrka~a. „Na lokaciji [ainov kraj gorelo je de-setak hektara ~etinarske {ume. Taj poàr je lokalizovan, ali je jak vetar to-kom no}i zapretio novim {irenjem vatre pa su vatrogasci preventivno po-novo na terenu“, kazao je Posrka~a. Beta

POLJOPRIVREDNICI TRA@E PROGLA[ENJE ELEMENTARNE NEPOGODE Asocijacija poljoprivrednika je zatraìla od lokalnih vlasti da zbog su{e uSrbiji proglase stanje elementarne nepogode, saop{tila je ta organizacija.„Smatramo da nema potrebe za velikim analizama i dokazivanjima jer sugra|ani i ~itavo javno mnjenje svedoci nastalog stanja“, isti~e se u saop-{tenju. Beta

KRENDAL: VOJVODINA IMA DOBRE LOKACIJE ZA KORI[]ENJE VETRA Predsednik ameri~ke kompanije Kontinental vind partners, koja pla-nira da u naredne ~etiri godine investira u razvoj vetroparka „îbuk“ uKovinu, Mark Krendal izjavio je u Novom Sadu da Vojvodina ima dobrelokacije i veliki potencijal za kori{}enje vetra kao neiscrpnog izvoraenergije. Beta

PO@ARI U CRNOJ GORI Poàr u selu Prem}ani kod Pljevalja uni{tio je pet ku}a, a u Njegovo|u kod@abljaka je izgorela jedna zgrada, prenela je Televizija Crne Gore. Pra{u-ma crnog bora na lokalitetu Crna Poda, u kanjonu Tare, izme|u Mojkov-ca i @abljaka, zasad nije u neposrednoj opasnosti od poàra, ali vatra buk-ti samo nekoliko kilometara dalje, u naselju Bistrica. Strahuje se da vetarmoè opet da varnicu donese u prirodni rezervat Crnih Poda {to bi bilokatastrofalno. Beta

MAKEDONSKE VLASTI IZDALE UPOZORENJE ZBOG VISOKIH TEMPERATURA Makedonske vlasti izdale su upozorenje zbog visokih temperaturakoje su u toj zemlji pre{le 40 stepeni Celzijusa i pozvale gra|ane sazdravstvenim problemima da budu oprezni i izbegavaju popodnev-nu vru}inu. Vlasti su trudnicama i starijima od 60 godina preporu~i-le da ne idu na posao i pozvale gra|evinske radnike da se za{tite oddirektnog sunca. Beta

NAJGORA SU[A U SAD OD 1956. GODINE Su{a koja je zahvatila SAD najgora je od 1956. godine i ve} je u velikoj me-ri ugrozila rod kukuruza i soje u celoj dràvi, pokazao je najnoviji izve{tajNacionalnog centra za pra}enje klime. U izve{taju se isti~e da je 55 odstokontinentalne teritorije SAD suo~eno sa umerenom do ekstremnom su-{om, {to je najvi{i procenat od 1956, kada je 58 odsto ameri~ke teritorijebilo pod su{om. Beta

TORNADO U POLJSKOJ Talas letnjih tornada pogodio je severnu i zapadnu Poljsku, usmrtiv{inajmanje jednu osobu, a povrediv{i 10. Prema re~ima jednog vatroga-sca, jedan ~ovek je poginuo zatrpan u svojoj seoskoj ku}i koja se sru{i-la. Oblast oko {ume, nacionalnog parka i popularne turisti~ke destina-cije Bori Tuholski pogodila je „pijavica“, {iroka izme|u 800 i 1.000 me-tara. Vi{e od 100 ku}a i 400 hektara {ume je uni{teno, navele su vlasti,a uni{teni su i dalekovodi, a zatvorene puteve stotine vatrogasaca ~istiod popadalog drve}a. Beta

IRAN OPTU@UJE ZAPAD ZA SU[U Zapad je odgovoran za su{u na jugu Irana {to je deo „neobjavljenog ra-ta“, prenela je iranska novinska agencija Fars izjavu potpredsednika Re-publike Hasana Musavija. „Sumnje da je su{a koja je pogodila jug zeml-je neobi~na. Svetsko ugnjetavanje i kolonijalizam (Zapada) uti~u tehno-logijom na vremenske prilike i to je deo neobjavljenog rata“ Zapada pro-tiv Irana, rekao je potpredsednik Musavi. Beta

POPLAVE U JAPANU Vlasti u Japanu su za sada utvrdile smrt 25 ljudi u poplavi i odronima najugu ove zemlje gde su odse~ena naselja sa hiljadama stanovnika. Oko400.000 ljudi je u subotu pozvano na evakuaciju zbog vi{ednevnog ne-vremena u kojem je do tada ve} bilo poginulo ili nestalo 29 ljudi. Nevre-me se smirilo i najhrabriji su krenuli ku}i putevima koji su delimi~no zatr-pani odronima zemlje i palim stablima. Poplavljen je i deo Kjota, stareprestonice Japana. Beta

Kazne i do tri godine zatvoraZakonom propisane kazne za krijum~arenjeza{ti}enih vrsta jesu trajno oduzimanje zaplenjenihprimeraka, nov~ana kazna od 25.000 do tri milionadinara, ili u iznosu od najvi{e dvadesetostruke vred-nosti krijum~arenih primeraka. Mogu}a je i zatvors-ka kazna do tri godine.

Kod nas je sme}e jo{ uvek |ubre, a u svetu - sirovina

U narednih godinudana moèmopokrenuti programodsumporavanja

Ivan Kari}, predsednik stranke Zeleni Srbije, partije koja je postala parlamentarna

Ne postoji ~arobni {tapi}za ekolo{ke „crne rupe“

POGLED U STVARNOST

EKO VESTI

Zapostavljena ekologija Ni{ta se ne radi na za{titi ivotne sredine u Srbiji.Ne postoji nijedan segment za{tite ekosistemakoji funkcioni{e dobro. Od uli~ne ~isto}e ihigijene u gradu, preko sadnje novih parkova i{uma.... sve je to na najnièm nivou.

Neboj{aGlogovac

glumac

EKO RAZGOVOR

Energija koja seu{tedi kada sereciklira samojedna staklena

boca (a neproizvodi nova)dovoljna je da

elektri~nasijalica svetli

puna ~etiri sata

EKO PRICA¨

II III

Milion hektara neobra|ene zemlje- U Srbiji je skoro milion hektara plodne zemljeneobra|eno, dok je, na primer, Izrael jedan odnajve}ih izvoznika poljoprivrednih proizvoda usvetu, a ima samo 760.000 hektara poljoprivred-nog zemlji{ta. Bespovratno bacamo resurse,umesto da se ugledamo na pozitivna iskustvadrugih zemalja - ukazuje Ivan Kari}.

Pavle Jovanovi}, rukovodilac Grupe za sprovo|enje CITES konvencije, o krijum~arenju za{ti}enih ìvotinjskih vrsta

Zmije u autobusu, tarantule u paketu

[ver[vercovcovani amazonciani amazoncii i tuktuk ani (desno)ani (desno)

Ilegalan uvoz idenaj~e{}e iz pravcaMakedonije

Ekolo{ke aktivnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije

Briga za ìvotnu okolinuBeograd - Ministarstvo odbrane i VojskaSrbije obavljaju svoje redovne aktivnosti iujedno vode brigu o za{titi i unapre|enjuìvotne sredine, pa se tako, izme|u ostalog,u svim jedinicama VS obavlja plansko ure-|enje zelenih povr{ina. Sanitarna se~a sta-rog i obolelog drve}a i niskog rastinja reali-zuje se angaòvanjem inènjerijskih jedini-

ca VS i komunalnih preduze}a, dok su me-sta za odlaganje sme}a i drugog otpadaure|ena i ogra|ena.

Kako dodaju u Ministarstvu odbrane, re-dovno se vr{i i prikupljanje ~vrstih sekun-darnih sirovina, guma, akumulatora, rablje-nog ulja i drugog otpada, koji se periodi~nopredaje ovla{}enim preduze}ima. U svim je-dinicama VS ura|ene su procene ekolo{keugroènosti ljudstva i uputstva za postupakljudi u slu~aju nuklearnih i hemijskih udesau miru, a u kotlarnicama se redovno ~istedimni kanali.

U MO i VS postoji ure|en sistem - funk-cija za{tite resursa odbrane, koja obuhvataoblasti bezbednosti i zdravlje na radu, za{ti-te ìvotne sredine i za{tite od poàra i eks-plozija.“ Odsek za bezbednost i zdravlje naradu, za{titu ivotne sredine i za{titu od po-àra izradio je katastar opasnog otpada ge-nerisanog u MO i VS. On se aùrira na {esto-mese~nom nivou, a u okviru odobrenihnov~anih sredstava taj otpad se u zakonom

propisanoj proceduri uklanja iz objekataMO i VS“, napominju u MO.

U Ministarstvu navode da sara|uju i sacivilnim strukturama, nau~nim institucija-ma i stru~nim organizacijama koje se baveza{titom ìvotne sredine. Zaposleni u MO iVS u~estvuju na doma}im i me|unarodnimstru~nim skupovima posve}enim za{titi ì-votne sredine. „Posebno se moè ista}i u~e-

{}e dva pripadnika MO na me|unarodnojekspertskoj konferenciji Upotreba vojske io~uvanje prirode odrànoj u junu ove godi-ne u Manhajmu, na kojoj su posebno istak-nute mogu}nosti uvo|enja programa NA-TURA 2000 (evropske ekolo{ke mreè za{ti-}enih podru~ja) na vojne poligone“, obja-{njavaju u ovom ministarstvu.

B. Cveji}

Vojnici u Velikom spremanju SrbijePripadnici MO i VS redovno u~estvuju u razli~itim ak-cijama za{tite ìvotne sredine. Tako je vi{e od 3.000pripadnika i ove godine aktivno u~estvovalo u „Veli-kom spremanju Srbije“. „Vojska je akciju pomogla imotornim vozilima, in injerijskim ma{inama i ~am-cima. U ovoj akciji koju je organizovalo Ministarstvoìvotne sredine, povodom Svetskog dana ìvotnesredine, zaposleni u MO i VS, vojnici i stare{ine bili suangaòvani u ~i{}enju otpada na vi{e od stotinu lo-kacija na teritoriji cele Srbije“, isti~u u MO.

Godi{nji profit od krijum~are-nja ìvotinja na globalnom ni-vou iznosi vi{e od devet milijar-di dolara i zaostaje samo za za-radom od trgovine oru`jem inarkoticima, pokazalo je istra-ìvanje koje je pro{le godinesproveo britanski list Indepen-dent. S druge strane, premaprocenama pojedinih organi-zacija, te cifre su znatno ve}e.Me|uvladina mreà za borbuprotiv trgovine ìvotinjskim ibiljnim vrstama u jugoisto~nojAziji (ASEAN-WEN) navodida se od ovog biznisa godi{njezaradi izme|u deset i dvadesetmilijardi dolara. Novac zara|enna ovaj na~in, navodi Indepen-dent, glavni je izvor finansira-nja teroristi~kih grupa, uklju-~uju}i Al Kaidu, a zbog lova iprodaje ìvotinja vi{e desetina

ìvotinjskih vrsta dovedeno jedo ivice istrebljenja.

Tako na primer, po~etkompro{log veka na svetu je bilo100.000 tigrova, dok ih danasima jedva 4.000; godi{nje se ubi-je oko 20.000 slonova zbog slo-nova~e; broj ulovljenih nosoro-ga na jugu Afrike je 2010. udvo-stru~en; morske kornja~e su ta-ko|e ~esto na meti krijum~ara,budu}i da se od njihovih oklopapravi skup nakit.

Mnogi krijum~arenje ivoti-nja dovode u vezu sa sitnimkriminalcima koji strpaju u ko-fer nekoliko gu{tera da bi ihpreneli preko granice i proda-vali „ispod ìta“. Na Tajlandu,na primer, krijum~aru pretinov~ana kaznaod oko 1.250 do-lara i/ili zatvorskakazna od ~etirigodine, a u Mjan-maru nov~anakazna do 7.000dolara i/ili sedamgodina zatvora.

Linda Arojo, li-derka tima u{vedskoj dràvnojpoliciji zaduènog za krivi~nadela u vezi sa za{titom ìvotnesredine, istakla je za Indepen-dent da jedan od razloga zbogkojeg krijum~arenje ìvotinjacveta u Aziji jeste {iroko ras-prostranjeno praznoverje natom kontinentu. „Postoji vero-vanje da rog nosoroga le~i kan-cer i da ako pijete iz roga, doì-ve}ete ve~nu sre}u. Tako|e sesmatra da neke divlje ìvotinjepobolj{avaju potentnost kodmu{karaca“, ukazala je Arojo-va. Prema istraìvanju nevladi-ne organizacije Trefik, u Mjan-maru je, pak, velika potra`njaza kostima, {apama i penisimatigrova i leoparda, jer se u tojzemlji koriste kao afrodizijaci.Pobornici tradicionalne kine-ske medicine su spremni da iz-

dvoje izme|u 40 i 100 dolara zabocu vina od mlevenih tigrovihkostiju, za koje se smatra daima lekovito dejstvo, dok semedve|om ù~i {irom svetatretiraju razne bolesti, od otokao~nih kapaka i hemoroida dopromena na koì i groznice.

Prema podacima Informa-cionog sistema o trgovini slo-nova~om (ETIS), u Demokrat-skoj Republici Kongo u perio-du izme|u 1989. i 2009. za-plenjeno je 15.562 kilogra-ma slonova~e, od ~ega je 66odsto oduzeto u posled-njih deset godina. AnalizeETIS ukazuju da su tri ~e-tvrtine ove koli~ine saku-pile organizovane krimi-

nalne grupeputem kri-jum~arenjaslonova. Si-tuacija je jo{gora u Tan-zaniji, gde sukriminalnegrupe prokri-jum~arile 68odsto odukupno 76.293

kilograma robe zaplenjeneu istom periodu.

Mnoge kriminalne grupesu povezane sa ratnim profite-rima i milicijama, a sve ve}i brojdokaza, pi{e Independent, uka-zuje da je krijum~arenje ìvoti-njama glavni izvor finansiranjagra|anskih ratova. Recimo, od-metnute vojne bande i pobu-njenici u DR Kongu, uklju~uju-}i Hutu ekstremiste, koji su biliume{ani u genocid u Ruandi1994, finansijsku podr{ku sudobili zahvaljuju}i trgovini slo-nova~om i divlja~i. Za vremeDrugog kongoanskog rata kojije trajao od 1998. do 2003, vr{e-na je razmena oru`ja i municijei slonova~e i divlja~i.

Priredila M. Koj~i}

s r e d a , 1 8 . j u l 2 0 1 2 .

Urednik Eko-zone: Aleksandar Rokni}

Lektura: Marjana Stevanovi}

Foto-dokumentacija: Stanislav Milojkovi}

Dizajn vinjeta i ilustracije:Jelena Dugali} Mila{inovi}

Prelom: Zoran Spahi}

Godi{nji profit od krijum~arenja ìvotinja u svetu iznosi vi{e milijardi dolara

Glavni izvor finansija ekstremista i terorista

Dodatak je ura|en u saradnji sa

IV

Mladun~e slona na Tajlandu - 7.000 $Mladun~e tigra u Iranu - 3.200 $Medve|a u~ - 400.000 $ po litruMedve|e {ape - 50 $ za komplet od ~etiriObla~asti leopard - 5.700 $ u Kini Pse}e meso - 10 $ po psuSlon - 28.200 $Gorila - 40.000 $

Iguana - 10.600 $Slonova~a - 1.800 $ po kilogramuMajmun - 55 $ (Tajland), 123 $ (Evropa)

Orangutan - 45.000 $Sova - 250 $ u IndijiKoà polarnog medveda - do 9.900 $Rogovi nosoroga - 97.000 $ po kilogramuMedicinski talk od rogova nosoroga - 10$ (Vijetnam)

Zmijski otrov - 215.175 $ po litruZmije - 2.190 $ u Indiji Tigar (mrtav) - 5.000 $ Tigar (ìv) - 50.000 $Penis tigra - 1.300 $Koà tigra - 35.000 $Kornja~e - 10.000 $ na Madagaskaru Morske kornja~e - 20.000 $ u Kini

Svake godine se u svetu koristi oko

pet milijardialuminijumskih

konzervi

Svaka tonarecikliranog papira

spasi 17 stabala od se~enja

Samo 4 litre motornog ulja moè zagaditi

milione litara vode

Svaki dan umre oko 40.000 dece {irom sveta, i to od bolesti koje su

izle~ive

Jedna tre}ina ukupnopotro{ene vode koristise za ispiranje toaleta

EKO-STAV

EKO PRICA¨

Po~etkom 20. veka na svetu je bilo100.000 tigrova,dok ih danas ima jedva 4.000

U sferi o~uvanjaìvotne sredine

najvi{e me brineslobodna i proizvoljna

upotreba herbicida i pesticida uproizvodnji hrane. S jedne strane, u

poljoprivrednim apotekama potpunoslobodno moète kupiti izuzetno mo}ne

otrove i bez ikakve kontrole ili obukezasipati zemlju, ba{te, staklenike, usjeve, a s

druge strane smo na vrhu liste zemalja ponajteìm bolestima organa za varenje.

Ne treba mnogo pameti da se ta dva podatkadovedu u direktnu vezu. Dràvi bi, na kraju

krajeva, bilo jeftinije da uloì u obukupoljoprivrednika i kontrolu prodaje raznih herbicida

i pesticida koji se nalaze na spisku bojnih otrova i kojisu u svim razvijenim zemljama zabranjeni za

upotrebu nego da tro{i na posljedicu tog nemara, naskupocjeno i u mnogim slu~ajevima bezuspje{no

lije~enje ljudi od najteìh bolesti.Njema~ka je na primer prije dvadesetak godina

shvatila da joj se isplati da uloì u podizanje zdravstvenihkriterijuma oko proizvodnje hrane, jer se to direktno

odraàva na zdravlje stanovni{tva. U{tede suneprocjenjive, jer se radi direktno o ljudskim ivotima.U Srbiji je prosje~ni ìvotni vijek desetak godina kra}i

nego u Evropi i razlog tome je, po mom mi{ljenju,upravo nekontrolisana proizvodnja hrane. Uvesti

rigorozne mjere kontrole u ovoj oblasti jeste ne{to {toje neuporedivo va`nije od svih ostalih mjera koje vlast

mora da sprovede, jer se ovdje radi o o~uvanjuosnovnog resursa koji ~ini jednu dràvu, a to je

fizi~ko zdravlje ljudi.Do sada smo imali fenomen da, bez obzira ko je

na vlasti, ovo strate{ko pitanje nikada nije do{lona dnevni red. Sloì}ete se sa mnom da su sva

ostala dràvna pitanja potpuno besmislenaukoliko se ovaj problem odmah ne prelomi

preko koljena i drasti~nim mjerama prekinesistematsko trovanje stanovni{tva.

Pitajte seljake. Niko od njih ne jede ono {to prodaje,

ve} za sebe i svoju porodicuuzgajaju posebno,

sa mnogo vi{e trudai rada, ali bez

otrova.

Prekinuti trovanjestanovni{tva herbicidimaPi{e: RamboAmadeus Kilo Tzar’schamber

Documents

DANAS broj3 · III Foto: FoNet sreda, 18. jul 2012. - Ovo je istorijski uspeh i velika {ansa da se na{a re~ ~uje i da uradimo ne{to konkretno za dr`avu - ka`e u razgovoru za Danas