RAZGOVOR: MIHAJLO RADOVIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENJA SINDIKATA PENZIONERA SRBIJE

Uvodna reč glavnog urednika

Treba li državi kakva je Srbija tutor? Akotreba – koga i kako izabrati za tutora?Treba li državi kakva je Srbija vazalstvo?

Ako treba – kome i pod kojim uslovima ponudi-ti vazalstvo, ili tek tako na njega pristati?

Turobne su i teške ovakve dileme za svakogdržavnika ovakve Srbije. Bile odvajkada.

Knjaz Miloš Obrenović, koji uopšte nije bionepismen, kao turski vazal je, gradeći malopomalo svoje pozicije – najurio Turke iz Srbijeposle nekoliko zulumćarskih vekova. I takostekao status poslednjeg velikog državnika.Pokušaji raznih posle njega ostali su na nivoukarikature. Do danas.

Malo ko se seća kako je Slobodan Miloševićotresao nemački „Simens“ i poklonio veliki

posao francuskom „Alkatelu“. Da li će ga to,možda, ubrzo koštati vlasti? Takođe ispod nivoajavne pažnje Boris Tadić je uspeo dva puta daslaže frau Merkel – prvi put u Moskvi, okoUskrsa 2010, a potom i u Berlinu iste godine –obećavši da će da reši srpske nevolje nemačkogmedijskog koncerna VAC. Da li ga je to, možda,brže no Miloševića, koštalo vlasti?

Valjda znajući ili sluteći ponešto od ovoga, ilipo osećaju, ili po nekom receptu iz Frojdoveradionice, tek, Vučić se ušuškao pod skuteAngele Merkel i odabrao da iz tog političkogutočišta osigurava opstanak na vlasti. Prethodnoje malo lutao, kao nekada knez Pavle, da bi nakraju legao na Osovinu. Usput sve glumeći neu-tralnost, baš kao pomenuti knez koji je zbogsvog političkog ekvilibriranja i pogrešnog izbora

na kraju proživeo život svetske lutalice, a u Srbiji titulu izda-jnika (da bi ga nova vlast naprednih radikala rehabilitovala iuz državne počasti, sa sve Tomom, sahranila na Oplencu).

Pa dobro, i to je neki život. Mislim na Pavla, čovekaopsednutog muzejima koga će kralj Aleksandar godinu danapre marseljskog atentata imenovati za šefa svih muzeja uJugoslaviji! Eh ta ljubav ka muzejima…

E sad, pitanje je, da li za milion dolara ili za milion evra:je li ovaj „naš“ dobro izabrao? Da li je taj izbor dobar zadržavu ili samo za njega? Da li je omašio trenutak, s obziromna to da je frau na kraju druge menopauze? Što bi rekao njenglavni oponent Horst Zehofer i ministar policije (kome je nakraju morala da popusti): „Neću dopustiti da me smeni osobakoja je kancelar zahvaljujući meni!“ Šta ako onaj plavokosipreko bare naprasno ubaci Srbiju u dnevni red i kaže: „Nećemi se ovaj mali kriti pod suknjom kad je na vlast dospeo zah-valjujući nama!“

Pod suknjom je najlepše

„IZLOžBOM ODBIJENIHZAKONA“ OBELEžAVAJU SE

DVE GODINE OD ULASKA DJB U SKUPŠTINU

Parlament gluv za ljude

MARIO RELJANOVIĆ, PROFESOR RADNOG PRAVA NA

UNIVERZITETU „UNION“

Na bolovanje o svom trošku

GODINA I BROJ 28 4. 7. 2018. CENA 50 dinara

DA LI JE EU POSTALA DOMINANTNO NEMAČKI EKONOMSKI PROSTOR?

Srbija između dolara i evra

Vlasti ćemo uvek biti kamenčić u cipeli

Knez

Pav

le k

ao d

ečak

u a

lban

skoj

nar

odno

j noš

nji

Dakle, Vlada Republike Srbije je poslovično, umaniru predsednika Republike Srbije, inače poz-natijeg kao šef, ako bi se pitao gospodin Stefanović

dr Nebojša, odnosno navrhvođe kome se jezikotvorac ZoranBabić divi do imbecilnosti, u jeku fudbalskog šampionata,valjda da se Vlasi ne dosete, predložila je svojoj ispostavi,Narodnoj skupštini Republike Srbije, košaricu zakona, aMaja, onako, kao da se vraća sa pijace, istresla je iz cegerasav taj bakaluk zakonskih predloga o svemu i svačemu daonih 157 ili već koliko lobotomiranih naprednjaka koje nazi-vaju narodnim poslanicima - usvoji.

Među tim mnoštvom zakona smućkanih u „objedinjenuskupštinsku raspravu“, sapratećim ingenioznim napredn-jačkim amandmanima marti-novićevske provinijencije, zastu-pljen je i.

Kao što to i inače biva, VladaSrbije, a neko zlonameran bidodao tome i mediokriteti,ističe se količinom svojih„radova“ a ne kakvoćom, pazalegla da naprednim dizačimaručice koji sede u „najvišem

predstavničkom domu“ i na zvižduk predsedavajuće dižuruke saobrazno Pavlovljevom efektu, isporuče hrpu zakonakako bi se hvalili beslovesnom puku da su produktivni ilitida štancuju najviše zakona u novijoj istoriji čovečanstva, a išire, što bi rekao navrhvođa a potvrdio klimoglavom ministarunutrašnjih dela.

Ova zemlja (Srbija) i ovaj narod (Srbi) zahvaljujući svojojpameti iliti nedostatku iste, kako ko posmatra ovaj problem(to je poput one o polupraznoj ili polupunoj čaši kakvetekućine) bira vlast saobraznu sopstvenoj umnosti i posve jejasno zašto nema niti može imati ikakvu nacionalnu pa nidržavnu politiku, strategiju, program ili bilo šta razložno ipametno na sopstvenu korist, već vazda čini sve suprotno –na sopstvenu štetu što se pak u izvesnoj meri može definisatikao jedna od naznaka stanovite forme ludila.

Pa kakve to veze ima sa ovim zakonom, pitaćete. E, ima!Srbija i Srbi, u pogledu kulture sećana, bar onakve kakvu

poznaju civilizovani narodi u svetu, nema nikakvu strategiju,a bogami ni politiku ili bar nema smislenu. Jednostavno, nemože da uobliči bilo kakav jasan stav koji bi izrazio nacional-nu korist, nacionalno samopoštovanje i nacionalnu samosvest,koji bi bio dalekovid i dalekosežan, a bogami ni koristan. Pakada je to tako, najlakše je doneti 10 (deset) a što ne i više,umesto 1 (jednog) zakona, pa tako imamo posebne zakone zasvako ćoše. Ali statistika! Ej, Miki, 10 je 10, a 1 je samo 1, azna se jedan kao nijedan! Ne bi trebalo pritom zanemariti nionu univerzalnu tvrdnju da se od šume ne vididrvo; od toliko zakona ne vidi se postojanjeikakvog smisla.

Tako, sada će one skupštinske napredneglavice na zvuk zvonceta reagovati dizanjemruku i usvojiti i ovaj zakon o ratnim memori-jalima, a za neko vreme će gospođa Brnabić ponuditi na mignavrhvođe i zakon kojim se posebno uređuje memorijal naStrom sajmištu, a nemojmo se iznenaditi ako se tu nađe joškoji lex specialis, na primer o memorijalu Šešeljevog novogdoma u Hrtkovcima.

No, da vidimo šta je ovde sporno.U 2. članu ovog zakonskog predloga definisali su neke

pojmove, pa između ostalih i za mene dva vrlo bitna, a to jesledeće: ratni memorijal jeste vojno groblje, pojedinačnigrob, nadgrobni spomenik, spomen-kosturnica, spomen-kapela, spomen-crkva, spomenik, javno spomen-obeležje,spomen-ploča, mesto stradanja, znamenito mesto i drugipijetetni simbol od značaja za negovanje tradicije oslobodi-lačkih ratova Srbije i mesto stradanja jeste mesto i šira pros-torna celina na kojoj su vršene egzekucije, zlostavljanjazatočenih u zatvorima i zarobljeništvu, sa pohranjenimhumanim ostacima, grobnicama ili grobovima ili bez njih.

Ako ovde baš i nije sporno, da vidimo šta je krajnje nejas-no? To je formulacija: oslobodilački ratovi Srbije. Naravno,nije sporna sama po sebi, sporna je kako je zlorabljena. Šta

znači izraz „oslobodilački ratovi Srbije“? Vrlo jasno, taj seizraz tokom vremena odomaćio u udžbenicima i praksi iodnosi se na ratove koje je država Srbija vodila tokom 19. ipočetkom 20. veka za oslobođenje, uključujući i Veliki rat,što je i bio jedan od ratnih ciljeva srpske vlade sadržan utakozvanoj Niškoj deklaraciji. Dakle, govorimo o državiSrbiji, pritom nemojmo zaboraviti da pravni pojmovi jesu u

pravnoteorijskom smislu jasni i nedvosmis-leni. Dobro, jedino u radikalsko nacionalis-tičkom naprednjačkom (neofašističkom)tumačenju mogu biti rastegljivi kaožvakaća guma.

Ta se formulacija iz navedenog razloga nemože odnositi na Drugi svetski rat jer – prvo,Srbija nije postojala kao država, a drugo, nateritoriji Kraljevine Jugoslavije vođen je,sem narodnooslobodilačkog, i građanski imeđunacionalni, ali i verski rat. I šta nam togovori? To je uobičajeni nacionalističkiradikalsko-naprednjački (čitaj: neofašistički)narativ onih koji su štedro doprineli bratoubi-lačkom ratu tokom poslednje decenije 20.veka i raspada zajedničke države, a koji je,budimo pošteni, našao plodno tle u srpskomnarodu. Da ne bude zablude, ni ostali narodibivše državne zajednice nisu nimalo bolji,isti su a možda i gori, ali kada je zlo posredi,količina i kakvoća zla u inačici nije uopšte odznačaja kako za mrtve tako ni za njihovebližnje. O opštim posledicama koje će se,moguće je, osećati i do kraja ovog veka, nevredi govoriti.

Želim da podvučem, i pored svenavrhvođine (lažne) javne retorike, njegovskriveni narativ je nacionalistički i huškač-ki, njemu kao i svim delatnim pripadnicimatog zajedničkog zločinačkog političkogpoduhvata i te kako je bitno da rat svih pro-tiv svih tinja niskim intezitetom, jer ko znakada i gde toj eliti zla može biti od koristida rat bukne.

Pojam „mesto stradanja“ potvrđuje mal-opređašnje tvrdnje, jer šta će nam zakon omemorijalu Staro sajmište koji je u nekoj

fazi izrade (ona čuvena komisija ga je u inicijalnoj formiartikulisala) ako se ovaj zakon odnosi i na memorijale izDrugog svetskog rata? Zar nije mogao da se sačini jedanzakon koji bi u sebi sadržao odredbe koje na sveukupannačin regulišu ovu materiju, uključujući sve memorijale,objedinjavajući pritom sve postojeće zakone koji na ovaj ilionaj način regulišu ovu tematiku, kao i one koji su u pripre-mi, jer ne vidim nijedan razlog što bi se žrtve koje zaslužujupoštovanje i sećanje (memorijalizaciju) delile na one iz oslo-bodilačkih ratova Srbije i oslobodilačkih ratova Srba.

Da je ovaj zakon sačinjen po meri totalitarnenavrhvođine ideološke svesti, a bogami i ličnoj meri, sve-doče članovi 19. i 22. Naime, u predlogu člana 19 reguliše

se materija sadržine predloga za izgrad-nju ili postavljanje ratnog memorijalakoji mogu podneti, osim državnihorgana, organa teritorijalne autonomije ijedinice lokalne samouprave, i pravna ifizička lica, mora da sadrži: 1) podatke o

podnosiocu (ime i prezime, adresa); 2) opis konkretnogdogađaja koji je u skladu sa tekovinama oslobodilačkihratova Srbije; 3) opis ratnog memorijala; 4) predlog tekstakoji će biti ispisan na ratnom memorijalu; 5) predlog mestapodizanja ratnog memorijala sa katastarskim podacima; 6)idejni projekat; 7) dozvole i saglasnosti koje izdajunadležni organi u skladu sa propisima kojima se uređuje

2 POLITIKA

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom Godina prva, broj 28 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 4. jul 2018.

Nemojmo se iznenaditi ako se pojavi još koji lex specialis, na primer o memorijalu Šešeljevog novog doma u Hrtkovcima

kolu

mna

Piše: Živojin Ivković

ZAKON O RATNIM MEMORIJALIMA, NOVA GLUPOST LOBOTOMIRANE SKUPŠTINSKE VEĆINE

Memorijalna dimna zavesa

3Čisto ekonomska računica govori da kada bi prosečna plata u Srbiji bilaudvostručena, to bi se direktno odrazilo na profit svih onih koji su investirali u Srbiju jeftine radne snage

Beogradski glas, 4. jul 2018.

DA LI JE EU POSTALA DOMINANTNO NEMAČKI EKONOMSKI PROSTOR?

Srbija između dolara i evraNekako potpuno nezapaženo, bez zvaničnih ali, začuđujuće, i

medijskih komentara, početkom juna ove godine prošla je vestda je SNS vlast u Čačku nazvala jednu ulicu u tom gradu po

nemačkom industrijalcu koji uz velike subvencije države Srbije uPreljini treba da otvori fabriku nečega, mediji nas nisu izvestili čega,gde će Nemci uposliti oko 1.000 ljudi. Drugi nemački investitor je ujunu u Kraljevu, doduše bez ulice, ali takođe uz velike subvencijedržave, otvorio fabriku za proizvodnju kablova u kojoj sada radi 600radnika, a koja do 2022. godine treba da zaposli oko 2.500 ljudi. Obaindustrijalca su, pored velikih subvencija, od države dobila i građevin-sko zemljište i čitavu seriju drugih pogodnosti koje nisu dostupnedomaćim investitorima. Srbija je postala veoma atraktivan i izuzetnoprofitabilan izvor jeftine radne snage.

Kako već pišu gotovo svi svetski mediji,na globalnoj sceni je očigledno zahlađenjeu odnosima među velikim zapadnim svet-skim silama, pre svega između SAD iVelike Britanije, sa jedne strane, iNemačke, sa druge. Ostale članice EU supasivnije i procenjuju razvoj događaja.Mediji su primetili i ogromnu razliku u pri-jemu Merkelove i Makrona prilikom poseteSAD. Primetni su i disonantni tonovi unutarsame EU. Za nas najinteresantnija jesteizjava Makrona o zaustavljanju daljeg

procesa primanja novih članica EU.Dve su najvažnije poluge moći u svetskoj politici: vojska i novac.

Novac kao glavni instrument i vojna sila kao garancija očuvanjaekonomskog poretka. Obe su od Drugog svetskog rata do danas bile urukama SAD. SSSR je delimično parirao na polju vojne sile, bezstvarne ekonomske snage koja je potrebna za tu trku i uz ogromnucenu koju je platio na ekonomskom polju. Istu situaciju imamo idanas, gde Rusija nesporno predstavlja veliku nuklearnu vojnu silu, alibez jake ekonomije koja je neophodna za njeno održavanje. Nastaju inove svetske sile, pre svega Kina i Indija, ali one su tek na početku ine igraju veliku ulogu na evropskom kontinentu.

EU, poligon za nemačku dominaciju

Dolar je do pojave evra bio nesporna svetska val-uta. To je počelo da se menja početkom 21. veka ipraktično predstavlja uvod u ono što se u geopolitici dešava danas:sukob velikih zapadnih sila oko dve najvažnije poluge moći: vojske inovca. Treća epizoda.

EU je nastala ne isključivo, ali prevashodno kao ekonomski pro-jekat. Očigledni su benefiti od zajedničkog tržišta koje broji oko polamilijarde ljudi i koje je jače i od tržišta SAD. EU je stvorena na idejislobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala. Stvaranje EU je,između ostalog, i američki projekat. Sjedinjene Države su decenijamaželele pojednostavljen pristup evropskom tržištu jer je to u interesunjihove ekonomije i aktivno su radile na tome. Amerikanci su topojednostavljeno tokom 20. veka objašnjavali sa: treba nam jedan tele-fon koji možemo da pozovemo, telefon u Briselu. Tu istu retoriku odameričkih zvaničnika i analitičara slušao sam do pre par godina, čak ikao reakciju na Bregzit. Više ne.

Da su stvari bile na tom nivou zajedničkog tržišta, usaglašavanjupravne regulative, ukidanju carinskih barijera, sve je bilo u savršenomredu. Pojavom evra stvari su se malo zakomplikovale, ali nije se očeki-valo da će evro ikada doći u poziciju da uzdrma dolar kao dominant-nu svetsku valutu. To se drastično promenilo početkom 21. veka.Inicijativom Nemačke za stvaranje evropske vojske i laganimzahlađenjem prema NATO igra je preko noći prešla u neke potpunodruge vode. Već se govori o povlačenju američke vojske iz Nemačkeu Poljsku. Kada tome dodamo i jasne i nedvosmislene odlične odnoseizmeđu Nemačke i Rusije, koji su naravno tu zbog obostranih intere-sa, ne ljubavi - velike potrebe Nemačke za energentima i pristupRusije velikom evropskom tržištu, slika postaje još složenija.

SAD su od Drugog svetskog rata do danas u Evropi stvorile bezbed-nosne uslove za razvoj država Evropske unije. Nemačka je stala nanoge i postala vodeća svetska ekonomska sila upravo zahvaljujućitome. Neopterećena vojnim ulaganjima, Nemačka se fokusirala na onošto je oduvek uspešno radila: na razvoj industrije. Nemci su razvili

svoju vrstu državnog kapitalističkog sistema, prilično daleko od liber-alnog, preduzetnog anglosaksonskog modela zasnovanog nakonkurenciji koji promovišu SAD i Velika Britanija. Nemački modelspoja države i industrijalaca pokazao se kao izuzetno potentan u svet-skoj utakmici. Stvaranje EU je upravo omogućilo Nemačkoj da isko-risti sve svoje potencijale takve ekonomije, vrati se na velika vrata nasvetsku scenu i praktično ekonomski dominira evropskim kontinen-tom. Evro kontroliše nemačka centralna banka. Nije samo Grčka uvelikoj dužničkoj krizi. Tu su i Španija i Italija, pa i Francuska.

U razgovoru sa mnogim Britancima oko Bregzita, ono što polakopočinje da dominira kao narativ jeste: ne želimo da bude deo sjedin-jenih država Nemačke. Umesto sjedinjenih država Evrope, EU jasnovide kao poligon za Nemačku dominaciju. Na konstataciju nemačkogministar spoljnih poslova pre petnaest dana kako EU treba da budeprotivteža SAD, postavljaju pitanje: šta je kontrateža Nemačkoj u EU?

Nemačke investicije u Balkan

Nakon pada Berlinskog zida prva velika nemačka spoljnopolitičkainicijativa bila je usmerena na raspad Jugoslavije. U to su se investi-rali – kako naš narod voli da kaže – i dušom i telom. Dvadeset godinakasnije Balkan je u potpunosti nemački ekonomski prostor. Umestodomaće industrije bivših republika SFRJ, koja je usled ratova u pot-punosti pokidala ekonomske veze, njihovo mesto je popunilauglavnom Nemačka. Nijedna druga svetska ekonomska sila nije se nipribližno investirala u Balkan kao Nemačka.

U šta se investirala Nemačka? U Balkan jeftine radne snage. Danapravimo jednu jednostavnu računicu. Jedan od dva pomenutanemačka industrijalca s početka teksta će na zapošljavanju 1.000 ljudi,koje će u Srbiji platiti 300 umesto 2.000 evra mesečno u EU, nagodišnjem nivou ostvariti ekstraprofit od oko 20 miliona evra. Na50.000 zaposlenih to je oko pola milijarde evra. Na porezima štedegotovo isto toliko. Kada bi na bilo koji način ove investicije bileugrožene, nemačka vlada bi odgovarala svojim poslovnim ljudimakojima je pružila garancije za njihove investicije.

U ozbiljnim zemljama ekonomskim i finansijskim investicijama ubanana države uvek prethode politička priprema i ozbiljne dugoročne

garancije vlasti. Naša vlada je očigledno ušla u to kolo i predstavljagarant nemačkih ekonomskih interesa u Srbiji. Za mnoge građanineSrbije to možda izgleda kao dobra stvar (jer ko bi bio protiv otvaranjanovih radnih mesta). Ono što nije očigledno jeste to da ne postojibesplatan ručak i da se ovakva servilna politika odražava na budućnostnacije. Sva naša deca koja mogu da pobegnu iz zemlje jeftine radnesnage i partijskog zapošljavanja - beže. Ostaje biračko telo koje jekombinacija penzionera i slabo obrazovane jeftine radne snage. Biračikoji bi nosili političke promene napuštaju zemlju i postaju manjina.

Nemačka je garant održanja političkog statusa kvo u Srbiji. Čistoekonomska računica govori da kada bi prosečna plata u Srbiji bilaudvostručena, to bi se direktno odrazilo na profit svih onih koji suinvestirali u Srbiju jeftine radne snage. To je jedini razlog zašto su tiinvestitori ovde; taj i takav profit. Nemačka se ozbiljno investirala uBalkan jeftine radne snage. Predsednik SNS-a uživa veliku podrškuNemaca. Iz iskustva koje imamo kroz parlamentarne delegacije kojepreko Skupštine Srbije učestvuju u radu svih najznačajnijih evropskihorganizacija jasno je da nemačka diplomatija aktivno „ulepšava“ sveizveštaje o Srbiji. Nemačka kancelarka i direktno učestvuje u predi-zbornim kampanjama predsednika SNS-a. Kako se čini, sloboda medi-ja i nezavisno pravosuđe postali su potpuno nebitne teme. Ta podrškaima cenu. Zarad političkog pokrića koje dobija za ostanak na vlasti iodrešene ruke da radi šta god hoće na planu domaće politike, predsed-nik SNS-a je izgleda založio Srbiju.

Srbija je prespavala prethodnu veliku geopolitičku promenu: padBerlinskog zida i krah komunizma. Nemamo luksuz da prespavamo iovu. Borba velikih sila za svetsku dominaciju vodi se trenutno naterenu novca. Nadam se da će, za razliku od prve dve velike epizode,samo tu i ostati. Izbor Srbije, kao i u prethodne dve epizode, nije bioizmeđu Rusije i Zapada. Bio je između sukobljenih zapadnih sila.Tako je i danas.

Nakon pada Berlinskog zida prva velika nemačka spoljnopolitička inicijativa bila je usmerena na raspad Jugoslavije

oblast planiranja i izgradnje i oblastenergetike; 8) dozvole i saglasnosti kojeizdaju nadležni organi u skladu sapropisima iz oblasti zaštite kulturnihdobara, u slučaju da se planira izgradnjaili postavljanje ratnog memorijala uokviru nepokretnih kulturnih dobara, nji-hove zaštićene okoline ili dobara podprethodnom zaštitom; 9) predlog načinaodržavanja ratnog memorijala.

Ako pogledate šta se sve mora oddokumentacije sakupiti ili sačiniti da bise na primer postavila spomen-ploča uRakovici, nekih 150 metara izarakovičkog manastira, gde počivajuzemni ostaci pokojnog monaha Pavla,poštovanog Patrijarha srpskog, unekadašnjem kamenolomu, gde je 1941.pobijeno u jednom danu oko 400 talaca,Jevreja, onda je više nego jasno da jetakav predlog građanina ili kakvogudruženja koje niko u zemlji ili iz inos-transtva ne finansira, ili nekog preduzećačiji je vlasnik neko ko ima svest i moral,te želi da se tako nešto obeleži - osuđenna propast, pogotovu što je rešenjenadležnog ministra konačno, što značida ne postoji pravo na žalbu. Ako se prit-om uzme u obzir ko sedi ili ko je sedeou toj ministarskoj fotelji, što ukazuje nato da ni budući ministar neće biti dru-gačiji, stvar je posve jasna i neupitna –ovaj je zakon dimna zavesa.

Ali ovome nije kraj. U 22. članu stoji danije dozvoljena izgradnja ili postavljanjeratnog memorijala, između ostalih i fiz-ičkim licima, ako je memorijal posvećenlicu koje je zastupalo fašističke, nacis-tičke, šovinističke, separatističke ideje iliideologije, ili koje je bilo saradnik agreso-ra, okupatora, njihovih saveznika ilipomagača (stav 1. tačka 4), uz napomenuiz 2. stava koji glasi: Pod licima iz stava 1.tačka 4 ovog člana ne smatraju se lica kojasu rehabilitovana u skladu sa Zakonom orehabilitaciji.

U načelu teško da bi na prvi poglediko imao primedbe na ovu formulacijuda se u njoj ne krije „kvaka 22“!Rehabilitacija se odnosi zapravo naponištenje presuda ili određenih odlukausled procesnih, dakle formalnih razlo-ga, a da pritom postupajući sud nezalazi u suštinu ili ako to već čini, kaou slučaju izdajnika i kolaboracioniste,fašiste i anticioniste Milana Nedića(predratnog generala koji je sramnopogazio svoju zakletvu kralju i otadžbi-ni), imajući u vidu žalosno stanje srp-skog pravosuđa, može se desiti, a desićese, da i njemu dižu spomenike po Srbiji.Uostalom, što da ne? Pa i njegovomistomišljeniku, čoveku koji je propagi-rao nacizam i hvalio Adolfa Hitlera,Nikolaja Velimirovića, tvorca srpskevarijante fašizma – svetosavlja, izričuse svakovrsne hvale kao svecu i podižumemorijali.

kolu

mna

Piše: Saša Radulović

4 DRUŠTVORAZGOVOR MIHAJLO RADOVIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENJA SINDIKATA PENZIONERA SRBIJE

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/ Katarina Mihajlović

Udruženje sindikata penzionera Srbije nikada nećeodustati od borbe da se penzionerima vrate parekoje su im primenom posebnog zakona o isplati

uzete od novembra 2014. godine. To će biti prioritet našegdelovanja u narednom periodu. Ukoliko se tokom letasituacija ne promeni i neko ne kaže kako će nam i kada tepare biti vraćene, u septembru ćemo ponovo organizovatiproteste penzionera, s tim što će oni ovoga puta biti znat-no radikalniji, kaže u razgovoru za „Beogradski glas“Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata pen-zionera Srbije, organizacije koja ove godine obeležava petgodina postojanja i okuplja oko 100.000 penzionera.

Šta ćete još tražiti osim vraćanja zakinutih penzija?To nam je osnovni zahtev jer sada niko više ne priča o

vraćanju para nego samo o ukidanju zakona. Time i sličn-im postupcima vlast zapravo samo pokušava da kupivreme. Ali nećemo se dati prevariti niti odustati od borbeza vraćanje duga, i to s kamatom. Spremamo se za sud uStrazburu, da uz njegovu pomoć pokušamo da vratimoono što nam je oteto. Osim poništenja zakona kojim sunam primanja smanjena, tražićemo da se u život vratiosnovni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, dase penzije kao ranije opet usklađuju dva puta godišnje satroškovima života, a ne da njihovi iznosi zavise od voljejednog čoveka. Takođe i da se promeni sadašnja strukturaUpravnog odbora Fonda za penzijsko i invalidsko osigu-ranje, u kome Vlada Srbije ima ubedljivu većinu i daFondom upravljaju predstavnici radnika i penzionera jeroni u Fond uplaćuju pare i iz njega primaju penzije.Koliko je ovakav sastav Upravnog odbora loš, pokazujei činjenica da je upravo zahvaljujući tome UO na telefon-skoj sednici odlučio da se banje koje pripadaju penzioner-ima, a kojima u njihovo ime upravljaFond PIO, ustupe Vladi Srbije. Mi nato nećemo pristati i tu imovinu neće-mo dati državi.

Nedavno ste izjavili da imatedokaze da se zaposlenoj deci pen-zionera koji su aktivni preti otkazi-ma. Gde se to dešavalo i o čemu sezapravo radi?

To su mi rekli naši aktivisti.Otkazima je prećeno mladim ljudimakoji su se zaposlili poslednjih neko-liko godina u državnim službama, i to uglavnom naodređeno vreme, pa im se stalno produžavaju ugovori.Sada im se diskretno skreće pažnja na to da ako im seroditelji, bake, deke vide na protestima, ugovori im nećebiti produženi već će dobiti otkaze. I tako je strah ušao uljude.

Kako u državnim službama znaju da roditelji tihradnika protestuju?

Lako. Od pet kamera na protestima tri-četiri su polici-jske. Pregledaju snimke i znaju. Najmanje je tamo televiz-ijskih kamera. I posle niko ne priča o tome šta se govorilona protestu nego samo kolikonas je bilo, a onda se na to jošnadoveže da je na protestubilo neke politike i političkih

stranaka. Ono što mi tamo pričamo nije politika negoživot, a od političkih stranaka bude samo poneki liderstranke, kao što je jednom bio Boško Obradović i, čini mise, jednom Vuk Jeremić. Nas treba neko i da čuje. Minemamo gde da kažemo šta nas muči. U Skupštini nemožemo da govorimo, više puta smo je obaveštavali onašim problemima, ali ništa. Ona se zove narodna, a neznam kojeg je naroda kada za stotine hiljada oštećenihgrađana nema sluha. Mi smo svojevremeno i tadašnjegpredsednika države Tomislava Nikolića molili da ne pot-pisuje zakon kojim su nam penzije smanjenje. Oglušio seo naše upozorenje da, ako potpiše zakon, on koji se zak-

leo na Ustavu potpisaće zakon suprotan tomUstavu. Sadašnji političari, a naročito ovi izSrpske napredne stranke, jesu specijalistiopšte prakse koji se u sve mešaju, a mi želimoda im skrenemo pažnju da ova država ima iljude kojima treba da se okrenu, a ne samo dapomažu otvaranje stranih fabrika za kojenismo sigurni ni da li zaista rade.

Vlast se prema penzionerima ponaša kaoprema maloj deci. Najava da će zakon bitiukinut predstavljena je i doživljena kao da

je on već ukinut, a, s druge strane, nije jasno ni kadaće se to desiti. Spominje se kraj godine, ali samo sespominje. Kako to doživljavate?

Ovo je nipodaštavanje generacije ljudi koji su naprav-ili ovu zemlju. Oni još uvek posle 15 godina rasprodajuono što smo mi napravili i ne mogu da stignu sve da pro-daju. Ova vlast je napravila sistem u kome je sve pametneljude, akademike, doktore nauka itd. stavila po strani akonisu članovi SNS-a i drži ih u izolaciji. Oni koji su se pri-hvatili da budu u SNS-u imaju određenu prođu i mogu daračunaju na to da će ih staviti u neku radnu grupu ili ukomisiju. Ovde vlada jedno razvlašće zbog toga što je

tako nešto dozvolio i Ustavnisud i ombudsman, koga smotakođe upozoravali šta će dase desi, ali nije ništa uradio.

Vlasti ćemo uvek biti kamenčić Fo

to: e

-sto

ck/K

atar

ina

Mih

ajlo

vić

Beogradski glas, 4. jul 2018.

Ljudi razmišljaju tako da onaj ko je na vrhu više zna. A on plaši narod,specijalista je da posvađa narod

Pomaže nam Evropski sindikat penzioneraSa kojim međunarodnim sindikalnim penzionerskim organizacijama sarađujete i kako izgleda tasaradnja?

Naša sindikalna organizacija je članica Evropskog sindikata penzionera, FERPA, i to kao jedinaizvan zemalja Evropske unije. Generalna sekretarka FERPA je dva puta pisala Aleksandru Vučiću iAni Brnabić i pitala ih kad i na koji način nameravaju da nam vrate uzete penzije. Nažalost, ta pitan-ja još nisu rešena i FERPA, kao i Međunarodna organizacija rada čiji je član Savez samostalnihsindikata Srbije u okviru koga mi delujemo, biće nam saveznici u sporovima pred sudom uStrazburu. Među ostalom dokumentacijom, sudu ćemo dostaviti i njihova pisma i pitanja našimvlastima.

5Beogradski glas, 4. jul 2018.

Mladim ljudima koji su se zaposlili u državnim službama diskretno se skrećepažnja na to da ako im se roditelji, bake, deke vide na protestima, ugovori imneće biti produženi, već će dobiti otkaze

Ustavni sud je svojim postupanjem odnosnonepostupanjem napravio veliku štetu prvo našempravnom, a onda i ekonomskom sistemu. Mogaoje da donese pravno potkovanu odluku, ali nije.Praktično su prepisali Vučićevo uvodno izlaganjeu Skupštini i to nam dali kao odgovor. Naša komu-nikacija sa njima je tipa - mi ih pitamo „kakvo jevreme“, a oni nam odgovaraju „teče reka Sava“.Tako se oni odnose prema nama. Ali problem je utome što će postupanje države i ignorisanje našihzahteva i upozorenja državnim organima imativelike ekonomske posledice jer ti dugovi skamatama nisu uopšte mali. Da je bila ozbiljna,Vlada, kada je donosila ovako radikalne mere,morala je da ima i definisanu izlaznu situaciju,odnosno, da zna kako da iz nje izađe. Ona toočigledno nije imala jer su delovali potpunozatečeno kad ih je u jesen prošle godine MMFupozorio da će krenuti tužbe penzionera i nastatiproblemi za državu. Slično je upozoravao i našFiskalni savet. Tadašnje i sadašnje ponašanjevlasti pokazuje da oni uopšte nisu nameravali danam uzeto vrate.

Iako su penzije smanjivane samo onimaiznad određene sume, zapravo su oštećeni i oniispod tog iznosa.

Tako je. Sadašnji predsednik države a tadašnjipredsednik Vlade Srbije stalno ističe kako su pen-zioneri sa manjim primanjima pošteđeni i nisuoštećeni. A jesu, jer su u međuvremenu za oveskoro četiri godine troškovi života stalno poveća-vani kroz poskupljenja goriva, struje, hrane,komunalija, a penzije nisu pratile to povećanjetroškova života, što bi se desilo da je primenjivano

ranije usklađivanje penzija. Prema tome penzije bi sepovećavale svakog aprila i oktobra, dakle, sedam puta zaovo vreme, a one su povećane samo tri puta i to za 1,25odsto, zatim za 1,5 odsto i jednom za pet procenata.

Kako objasniti to što penzioneri, iako im je duboko zavučena ruka u džep, opet glasaju zastranku na vlasti i nalaze opravdanje za takvo postupanje vlasti?

Ljudi iz Srpske napredne stranke se svakoga dana pojavljuju na televiziji i pričaju jednu te istu pričuda smo stalno u nekoj opasnosti, da nas neko napada, a stariji ljudi im veruju i misle da je tako. Većinipenzionera penzije su jedini izvor prihoda i onda kada im neko dođe i kaže da ako ne glasaju za Vučićamogu da zaborave na penzije, oni koji ne znaju kako sistem funkcioniše i kako se penzije zapravoisplaćuju, reaguju tako kako reaguju, u prevodu glasaju za njih. Naš sadašnji ambijent u društvu jenezapamćen u poslednjih 50 godina. Tačno je da je naš narod svašta prošao i ljudi razmišljaju tako daonaj ko je na vrhu više zna. A on plaši narod. Specijalista je da posvađa narod. Stalnim izborima je ubioopoziciju i ona više ne može da se povrati. Mi, odnosno ovaj naš sindikat, nećemo se dati, uvek ćemobiti onaj kamenčić u cipeli koji vlasti neće dati da bude mirna. Ove godine slavimo petogodišnjicu, aosnovani smo jer smo videli šta rade Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Savez penzionera Srbije izkoga je ova stranka nastala. Oni su praktično davali vetar u leđa državi za sve mere koje je donosilanavodno u cilju ekonomske, fiskalne i ne znam kakve sve stabilizacije. I sada se pojavljuju razni pravni-ci koji nude neka rešenja, a sve da zbog vraćanja dugova penzionerima država ne bi otišla u bankrot.Pitam ih – a gde su bili dosada da se taj dug ne napravi? Mi koji tražimo da se dug vrati nikada nismoništa uradili protiv ove države, a imputiraju nam da našim ponašanjem podrivamo državu. Kad je tako,što ovi iz vlasti ne daju nešto za državu nego uzimaju od penzionera?

PROGLAS UDRUŽENJA PENZIONERA SRBIJE

Ne znam kojeg je narodaSkupština kada za stotinehiljada oštećenih građananema sluha

Funkcioneri Srpske napredne stranke se svakoga danapojavljuju na televiziji i pričaju jednu te istu priču da smo stalno u nekoj opasnosti, da nas neko napada, a stariji ljudi im veruju

u cipeliNema povlačenja,

nema predajePenzioneri Srbije!

Uvezi sa nejasnim obrazloženjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića uvezi sa penzijama, a koja je izrekao krajem maja na jednom od svojihsvakodnevnih TV nastupa, zbog velikog interesovanja mnogih penzionera,

kako naših članova tako i drugih koji su nam se javljali telefonom, mejlovima ililično dolazili u našu kancelariju i postavljali brojna pitanja i koja se mogu svesti nasledeća:

1. Šta će biti sa njihovim penzijama, čemu mogu da se nadaju i na štamogu da računaju?

2. Da li je sindikalna penzionerska borba za njihova prava ovim završena?i

3. Zašto na pitanje Karle Kantone, generalne sekretarke FERPA, upućenoAni Brnabić: „Kada će se ukinuti zakon o smanjenju penzija i kako ćese obeštetiti penzioneri?“ nije odgovoreno od strane predsednice Vlade?

Izvršni odbor Udruženja sindikata penzionera Srbije zauzeo je sledeće stavove:1. Imajući u vidu izjave iz predizborne aktivnosti, posebno one iz hale

„Pinki“ u Zemunu, Sindikat penzionera Srbije odavno ne veruje rečimaAleksandra Vučića, ranijeg prvog potpredsednika Vlade, potom premi-jera, a danas predsednika Republike, koji je tvorac ideje da se finansijskiproblemi Srbije rešavaju otimanjem lične svojine penzionera;

2. Sindikat penzionera Srbije nastavlja borbu da se penzionerima Srbije upotpunosti vrate sva prava koja su imali do juna 2014. godine, a topodrazumeva:

a) vraćanje na osnovni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju;b) da se ponovo uspostavi sistem usklađivanja penzija sa troškovima živ-

ota dva puta godišnje, a koji neće zavisiti od volje jednog čoveka;v) da se poništi sadašnja struktura Upravnog odbora PIO fonda (u kome

Vlada ima većinu) i da u ime penzionera Srbije odlučuju oni koji tasredstva izdvajaju i oni kojima su ona namenjena.

3. U vezi sa neustavnim Zakonom o privremenom načinu isplate penzija(a koji je po predlogu Vlade trebao da važi do kraja 2017. godine),borićemo se svim sindikalnim sredstvima, samostalno, ali i uz pomoćdrugih sindikata i nevladinih organizacija, kao i Evropskog sindikatapenzionera (FERPA):

a) da se Zakon o privremenom načinu isplate penzija poništi;b) da se svim oštećenim penzionerima (odnosno članovima porodica, ako

su penzioneri u međuvremenu umrli) vrate oduzeta sredstva;v) da se sredstva vrate sa pripadajućom zakonskom kamatom, a da se

povećanja penzije do kojih je dolazilo u međuvremenu svim penzioner-ima (od 1,25%, 1,5% i 5%) ukomponuju u usklađivanja kojih je od2014. godine do danas trebalo da bude bar osam puta;

g) naša akcija „Od PIO fonda do Strazbura“ i započeti sudski procesi nastavl-jaju se bez obzira na izjave koje su se pojavile u javnosti jer više ne može-mo verovati nikome, ni Ustavnom sudu ni drugim urušenim institucija-ma...

4. A što se tiče banja, specijalizovanih bolnica, lečilišta i drugih objekatakoji pripadaju penzionerima i onima koji su ih izgradili, a kojima u imepenzionera upravlja PIO fond, naši stavovi ostaju nepromenjeni. Ne priz-najemo odluke UO PIO fonda donete na sumnjivim telefonskim sednica-ma da se banje ustupe Vladi jer su te odluke doneli članovi UO koje jeprethodno u taj isti odbor imenovala Vlada Srbije. Poručujemo im: daljeruke od tuđe imovine jer ćete zbog ovoga morati da odgovarate! Kad-tad!

5. Dakle, penzioneri! Borba svih nas i Sindikata penzionera Srbije nijezavršena. Ništa nije gotovo – dok ne bude gotovo! Nema povlačenja, nemapredaje! Ako opet budemo prevareni, nezadovoljstvo, bes i očaj penzion-era ponovo će izbiti na površinu, silnije nego ikada. Vreme u kome je veći-na penzionera povijala glave, ćutala i trpela u tišini – mora ostati iza nas.One, među nama, koji misle da će neko drugi rešavati njihove problemepodsećamo: „Ma gde se sklonili, od sebe se ne možete sakriti!“

Zbacimo sa lica maske tužnih, praznih, razočaranih i ogorčenih staraca koji samočekaju da se ovaj dosadni život završi. Odbacimo apatiju i sakupimo preostaluenergiju i sa društvene margine na koju smo gurnuti – izađimo na ulicu. Uradimonešto za sebe. Niko drugi to neće uraditi umesto nas. Ponesimo zastavu borbe za našaprava, visoko podignutu i prkosno isturenu na vetrometini obmana i laži protiv kojihse borimo svim srcem i do kraja. I kad vas sledeći put Sindikat penzionera pozovena protest ili protestnu šetnju zbog dubokog i dugo godina taloženog nezadovoljstvanačinom na koji živimo – odazovite se. I povedite decu i unuke. Ovo je borba i zanjihovu budućnost! Izvršni odbor UPS

Od pet kamera na protestima penzionera tri-četiri su policijske

6 EKONOMIJABeogradski glas, 4. jul 2018.

MARIO RELJANOVIĆ, PROFESOR RADNOG PRAVA

Razgovarao: Branislav Krivokapić

Politička orijentacija političara i stranaka na vlastijeste takva da se ne može opisati tradicionalnimpolitičkim teorijama. Tako danas u Vladi imamo

prorusku partiju desnice, koja je izričito protiv EU, neko-liko socijalističkih ili socijaldemokratskih partija, kojezdušno uništavaju radništvo u Srbiji, kao i proevropskuorijentaciju, koja je zvanična politika, ali koju niko intim-no ne podržava kada se kamere ugase. Sadašnja vlada utom smislu nije politička tvorevina već interesna gru-pacija koja se okupila oko najveće partije na vlasti kakobi učestvovala u „podeli plena“. Politička afilijacija utakvim situacijama pada u drugi plan, pa je tako mogućeda imate nekoliko godina na mestu ministra za radpredsednika partije koja se deklariše kao (krajnja) levica, ada u tom istom periodu nastupi najznačajnije urušavanjeprava radnika koje se ikada dogodilo i u pravnom i u fak-tičkom smislu; da smanjenje penzija aktivno podržavapartija penzionera, i tome slične apsurde, kaže za„Beogradski glas“ Mario Reljanović, profesor Pravnogfakulteta Univerziteta „Union“ na predmetu radno pravo.

Prema podacima Svetskog ekonomskogforuma za 2017, Srbija je po Indeksu globalnekonkurentnosti rangirana na 78. mesto, štopredstavlja pomak od petnaestak mesta, a kaoobrazloženje navedena je povećana fleksibil-nost rada proistekla iz izmena Zakona o raduiz 2014. koje su, osim u jednom ili dva slučaja,dovele do dalje erozije prava iz radnogodnosa. Znači li to da je privreda konkurent-nija ukoliko zaposleni imaju manje prava?

Naravno, to se praktično podrazumeva. Napredak na lis-tama poput navedene suštinski samo znači da su se u Srbiji,kao i u mnogim drugim državama, stvorili dodatni povoljniuslovi za eksploatisanje radnika. U tom smislu, konkurent-nost na svetskom tržištu kapitala i rada znači da će direktnaposledica uvećanih investicija u Srbiju isključivo biti većamogućnost da se veoma uzak krug već bogatih dodatnoobogati, nikako ne znači da će građani Srbije živeti bolje.Povećane investicije i povećanje zaposlenosti mogli bi poz-itivno da utiču na standard građana ukoliko bi se radilo okvalitetnim poslovima, dobrim uslovima rada i stabilniminvesticijama. Toga, međutim, u Srbiji nema, tako da jeskok na listi konkurentnosti zapravo samo poziv sumnjiviminvestitorima da dalje eksploatišu radnike u klimi nepošto-vanja čak i minimalnih zakonskih obaveza.

Hitnu pomoć zvati od kuće

Nedavno ste u tekstu „Suze predatorskog kapitala“,objavljenom na sajtu „Peščanik“, reagovali na dvanovinska teksta koja se bave temom navodnezloupotrebe bolovanja. Imate li informacije o tomekakve se to izmene sistema bolovanja pripremaju, akoveć imamo sistem zbog koga ljudi masovno rade i kad subolesni jer im se za dane bolovanja zarada značajnoumanjuje, dok u mnogim privatnim firmama za vremebolovanja ne dobijaju nikakvu naknadu?

Moguća su različita ograničenja ovog prava. Lepo steprimetili da bolovanje, iako garantovano zakonom, nijeuvek moguće primeniti bez posledica, što rezultira da ga sezaposleni često dobrovoljno odriču, „da se ne zamere poslo-davcu“. I pored toga, već drugu godinu zaredom na delu jekampanja koja bi za cilj imala verovatno izmene zakona iuvođenje restriktivnijeg režima bolovanja. Mogući su

različiti modaliteti urušavanja ovog prava. Na primer, možese smanjiti naknada zarade koju zaposleni primaju za vremebolovanja. Potom, može se ograničiti broj plaćenih danabolovanja u toku godine, a da nakon toga zaposleni mogukoristiti bolovanje samo kao neplaćeno odsustvo. Konačno,privatizacijom zdravstva, koja je u tihoj najavi, izmeđuostalog i kroz izmene radnog zakonodavstva, poslodavcimaće biti omogućeno da uplaćuju samo doprinose koji ćepokrivati neke aspekte zdravstvene zaštite, čime će teretpotpune zdravstvene zaštite preći na zaposlene, odnosno,praktično dovesti do toga da neka prava iz zdravstvenogosiguranja mogu sebi da priušte samo najbogatiji.

Osvrnuli ste se na vranjsku fabriku cipela „Geoks“,čiji radnici, zbog isparenja lepka i rada na temperaturiod 50 stepeni Celzijusovih, u prostorijama bez prozora iklima-uređaja, često padaju u nesvest, a poslodavac ihtera da se, nakon intervencije Hitne pomoći, vrate naposao i odrade smenu do kraja. Prema vašim saznanji-ma, koji su najdrastičniji slučajevi mobinga kod nas?

Zloupotrebe kad je reč o „uštedama“ na sredstvima zazaštitu na radu nisu, nažalost, neuobičajene i ne vezuju sesamo za navedeni primer. Bilo je slučajeva gde su zaposlen-ima kojima je bilo loše usled isparenja, toplote i sličnihnezakonitih uslova rada, neposredni rukovodioci u fabrika-ma naređivali da odu kući i da od kuće zovu Hitnu pomoćkako se u slučaju nastanka bolesti ili povrede to ne bi pod-velo pod povredu na radu, nakon koje je obavezno izvršitiinspekcijski nadzor od strane inspektora rada. To, međutim,nisu primeri zlostavljanja na radu (mobinga) već masovnogkršenja propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu. Kadje reč o klasičnim vidovima zlostavljanja na radu, poznati suprimeri praćenja zaposlenih u toalet, audio-vizuelnog sni-manja i kontrolisanja svake izgovorene reči u realnom vre-menu, otuđivanja zaposlenih na radnom mestu (premeštan-

Na bolovanjePiše: Branislav Krivokapić

Skromna JorgovankaGuvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković najveća je

žrtva fiskalne konsolidacije srpskog budžeta. Za razliku od700.000 penzionera, koji još uvek primaju manje penzije nego2014, najviše za 25‒30 odsto, guvernerkina plata manja je negošto je bila plata Alekse Spasića, guvernera Privilegovane naro-dne banke Kraljevine Srbije osnovane 1884. godine. Premapodatku iz knjige „Novčani sistem Jugoslavije“ MiodragaUgričića, Spasić je svoju mesečnu zaradu od tadašnjih hiljadudinara mogao pretvoriti u 320 grama zlata. JorgovankaTabaković u tom pogledu stoji znatno slabije: njena skromnazarada od 535.325 dinara (oko 4.500 evra) bila bi dovoljna da natržištu kupi jedva 130 grama zlata finoće 24 karata, što je goto-vo dva i po puta manje od plate prvog srpskog guvernera.

Blago sezoncimaNapori Vlade za poboljšanje položaja zaposlenih krunisani su

usvajanjem Predloga zakona o pojednostavljenom radnomangažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima(poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo), od milošte nazvanog„zakon o sezoncima“. Na osnovu ovog predloga, sezonci ćeimati privilegiju da beru voće i obavljaju ostale „pojednostavl-jene poslove“ u trajanju od najviše 12 sati dnevno, uz obaveznupauzu, a da pritom ne gube status nezaposlenog lica i pravo nanovčanu nadoknadu po tom osnovu. Zarada će im se isplaćivatina kraju svakog radnog dana i ne sme biti manja od minimalnecene rada za taj mesec bez poreza i doprinosa, a poslodavci će ihdo 10 sati svakog jutra prijavljivati Poreskoj upravi i na iznosnjihove zarade plaćati porez i doprinose za penzijsko i invalid-sko osiguranje. I, konačno, da „pojednostavljeni poslovi“ budujoš jednostavniji, Vlada je smislila da poslodavac, za razliku odsličnog zakona u Hrvatskoj, ne mora da maltretira radnika skla-panjem pisanog ugovora, već je dovoljno da se usmeno dogov-ore. Pa gde to ima?! U Srbiji, brale!

Ne padaj mi na malineMoj golube, moj golube, ne padaj mi na maline, „otpevala“ je

na početku protesta malinara Ana Brnabić apelujući na ministrapoljoprivrede Branislava Nedimovića da se ne meša u svoj posaoi odbije sastanak sa proizvođačima našeg vodećeg izvoznogproizvoda (srpske maline čine 29 odsto svetskog izvoza ovogvoća). Nakon pretnji da će doći do blokade puteva širom Srbijeovaj nečuveni potez premijerke, kao i mnogi drugi iz lepezenjenih svakodnevnih lupetanja, srećom nije urodio plodom.Nedimović se ipak sastao sa predstavnicima Asocijacije malinarai dogovorio da se otkup malina odmah nastavi, ali po ceni od 125,a ne 50 i 80 dinara po kilogramu, što je i bio povod za proteste.Tako je tradicionalni malinarski rijaliti završen onako kako jeVlada i insistirala: u skladu sa pravilima tržišta!

Instant JorgovankaZa prvih pet meseci ove godine Narodna banka izrekla je čak

14 novčanih kazni, što je dva puta više nego za celu proteklugodinu. Banke su najčešće kažnjavane zbog povrede odredabaZakona o platnim uslugama i Zakona o zaštiti korisnika finansi-jskih usluga, a guvernerka Jorgovanka Tabaković poručila je daće NBS popisati sve usluge koje banke nude klijentima kako bise izbegli skriveni troškovi banaka. Istovremeno, Tabakovićevaje u intervjuu „Novostima“ izjavila da je primena instant plaćan-ja (prenos novčanih sredstava 24 sata, svih sedam dana u nedeljii svih 365 dana godišnje) jedan od najznačajnijih projekataNarodne banke. U intervjuu, međutim, nije navedeno (verovat-no je taj deo „ispao“ na prelomu) da NBS ovaj (i ne samo ovaj)projekat priprema u saradnji sa firmom „Aseko“, jednom odnajvećih evropskih IT kompanija u kojoj je, kakva slučajnost,jedan od direktora brat Ane Brnabić.

Kolonoskop RAZGOVOR

7Beogradski glas, 4. jul 2018.

Moguće je da će se ograničiti broj plaćenih dana bolovanja u toku godine, a da će nakon toga zaposleni moći da koriste bolovanje samo kao neplaćeno odsustvo

jem u prostorije u kojima nema drugih zaposlenih,kao ni osnovnih uslova za rad). Među naročitoagresivnim oblicima zlostavljanja jesu svakakojavno vređanje, šamaranje i guranje zaposlenih,kao i pretnje krivičnim prijavama zaposlenimaukoliko ne daju otkaz ili ne potpišu sporazumniraskid ugovora o radu, u situacijama kad poslo-davac nije imao nikakve osnove za pokretanjeispitivanja krivične odgovornosti zaposlenih.

Mobing je postao dominantan oblik pon-ašanja i u mnogim državnim institucijama, stim što su, za razliku od proizvodnje gde jenačin mobiranja krajnje surov i svodi se naotežavanje uslova rada do granice izdržljivosti,motivi mobinga u javnom sektoru prvenstvenosu političke prirode, a način mobiranja je znat-no perfidniji. Da li ste se u izučavanju situacijeu evropskim zemljama i SAD susretali saovakvim oblicima zlostavljanja zaposlenih?

Zlostavljanje na radu postoji u svim državama itu nema izuzetaka. U SAD su u najvećoj meri idalje prisutne rasna diskriminacija, kao i diskrim-inacija prema polu. Rodna neravnopravnost senajčešće ističe kao najveći problem i u državamaEU, mada i nacionalna i rasna, kao i religijskadiskriminacija, dobijaju na značaju i obimu uposlednjoj deceniji. Kad je reč o zlostavljanju naradu, ono se najčešće koristi kao sredstvo„jeftinog uklanjanja“ zaposlenog. Umesto isplatevelikih otpremnina, na ovaj način se zaposlenipraktično primoravaju da sami otkažu ugovor oradu, što je za poslodavca daleko jeftinije. Mnogoređe postoji mobing kao posledica narušenihmeđuljudskih odnosa. Čini se da se u najvećojmeri navedene pojave ne razlikuju mnogo u odno-su na stanje u našoj državi. Razlike u odnosu naSrbiju, međutim, postoje u daleko efikasnijimmehanizmima sudske i vansudske zaštite kad dodiskriminacije/zlostavljanja dođe, kao i u opštojdruštvenoj osudi koja kod nas, čini mi se, izostaje.

Nestao predlog zakona

Koautor ste Priručnika za primenuantidiskriminacionog zakonodavstva. Dokle jeSrbija stigla u ovoj oblasti? Koja su to rešenjaiz prakse zemalja članica EU koja bismo mogli(morali) da primenimo?

Antidiskriminaciono zakonodavstvo u Srbiji jevrlo dobro i gotovo u potpunosti usklađeno sa uni-verzalnim i regionalnim standardima. U nekimaspektima Zakon o zabrani diskriminacije daje iveći obim prava građanima u odnosu na uporednarešenja u državama EU. Tako da se može reći da udomenu prava nema previše prostora za usavrša-vanje. Glavni problemi nastaju u primeni ovogzakonodavnog okvira jer je sasvim evidentno dase postupci u kojima se odlučuje o (ne)postojanjudiskriminacije vode i okončavaju ispod svakogstandarda. To je delimično tako zbog sistemskihbolesti koje su zajedničke svim vrstama postupa-ka, kao što je preopterećenost sudova i predugotrajanje postupaka. Postoje, međutim, i specifičniproblemi koji se pre svega odnose na neupućenostsudija u pravila antidiskriminacionog prava.Edukacija sudija na ovom polju je, dakle, osnovnočime bismo se morali baviti u narednom periodu.

Učestvovali ste u izradi Predloga nacrtazakona o radu preko agencija za privremenozapošljavanje koji je Ministarstvo rada načijem je čelu bio Aleksandar Vulin odbacilo.Zašto je taj zakon važan i kome je u interesu dase odugovlači sa njegovim usvajanjem?

Učestvovao sam u izradi modela zakona uokviru aktivnosti jednog strukovnog udruženjaagencija. Iako je taj model bio dobro prihvaćen odvećine učesnika u debatama o agencijama zaprivremeno zapošljavanje, uključujući isindikate, nikada nije prihvaćen kao radna verzi-ja zakona. Umesto toga su različita rešenja iz togteksta preuzeta u verziju zakona koju je izradilazvanična radna grupa Ministarstva. Zvaničnaradna verzija zakona u tom trenutku nije bilaloša, mada je morala biti dopunjena odredbamakojima bi se rešavala neka izuzetno važna pitan-ja koja su do tog trenutka bila zanemarena iliveoma loše regulisana (npr. participacijastrukovnih udruženja u nadzoru zakona, pravilao naknadi štete, pravila o okončanju radnogodnosa pre isteka ugovora o radu). Ova grupa je,međutim, smenom ministra raspuštena polovinomprošle godine, čime se tekstu „gubi svaki trag“.Čini se da postoji veoma izražen interes agencijakoje uporno krše prava zaposlenih i radno angažo-vanih lica, kao i poslodavaca koji koriste njihoveusluge (među kojima su najveći korisnici javnapreduzeća), da se što je duže moguće ova oblastostavi deregulisana, kako bi se što duže nastavilaradna eksploatacija radnika angažovanih prekoagencija.

Koliko su sindikati danas značajni zaodbranu od naleta „divljačkog neoliberaliz-ma“, kako ga vi nazivate? Kako objašnjavateto da je u Kini, zemlji koja već decenijama imanajveću stopu rasta BDP-a, sindikalno organi-zovanje još uvek zakonom zabranjeno?

Mislim da ne bismo smeli da se rukovodimokineskim primerima, gde je sasvim očigledno kap-italizam koji se zasniva na radnoj eksploatacijisveprisutan i pored formalno komunističkog sis-tema. Sem toga, u Kini deluje moćnaKomunistička partija, kao i centralizovani parti-jsko-državni aparat, koji se možda ne bavi direkt-no radničkim pravima, ali svakako omogućavabesprekorno funkcionisanje države u onim aspek-tima u kojima Srbija kao država praktično nefunkcioniše (npr. po pitanju korupcije). Kad je rečo sindikatima, oni su već duže vreme potpunoirelevantni i koriste se sa jedne strane za namiri-vanje partikularnih i pojedinačnih interesasindikalnih rukovodilaca (uvek moram da dodam– čast izuzecima koji i te kako postoje), doksindikati, sa druge strane, služe državi kao pokaza-telj da je u oblasti rada „sve u redu“, iako tonikako ne može biti dalje od istine. Ipak, sindikatiostaju tradicionalno jedini mehanizam koji jezakonom potkrepljen i ustanovljen kao branasamovolji poslodavaca, pa i države. Samo jepitanje da li će radnici u Srbiji imati snage da unekom trenutku na ruševinama postojećih izgradenove, moderne sindikate koji će zaista zastupatinjihove interese.

o svom trošku NA UNIVERZITETU „UNION“

Naivni birač pita opozicijuD

a li je dozvoljeno jednom običnom, politički nepismenom biraču daiznese svoje viđenje formiranja sveopozicionog saveza i da postavinekoliko pitanja, a da ne bude optužen, ili bar osumnjičen za tajnu

kolaboraciju sa režimom Aleksandra Vučića? I da ne bude diskvalifikovan kaopolitički idiot koji je, eto, možda i pošten, ali, nažalost, ništa ne razume i nije ustanju da dokuči viši smisao ovakvog saveza? Da li postoji takva mogućnost uovom demokratskom bloku, spremnom na dijalog, različitosti i tolike kompro-

mise sa tim različitostima, da se ne protivi ni da u svojširoki zagrljaj primi čak i ekstremne desničare sklonefašističkim idejama?

Dakle, široki opozicioni savez koji će se formirati bićesastavljen od stranaka demokratske provenijencije, plus„Dveri“ i Demokratska stranka Srbije. Tog se saveza,smatra analitičar i poslanik Đorđe Vukadinović, vlaststrašno plaši, pa „preventivno vrišti“ i pokušava da gadezavuiše, sugerišući da su rogovi u vreći i da neće da seslože.

A šta ako neki mušičavi glasač, koji još nije odustao odsvojih bazičnih životnih i civilizacijskih principa i nevodi se devizom da „cilj opravdava sredstvo“ čak i u ovo

doba, smatra da takvog saveza više treba da se plaši sama opozicija, koja sebe jošsmatra demokratskom? Zašto?

Pa zato što ne zna kako svojoj deci da objasni da će glasati za savez u komenaslednicima nekad velike Demokratske stranke, na primer, nije problem daprave pakt sa sledbenicima ideje Dimitrija Ljotića, obožavaocima RatkaMladića, protivnicima abortusa u 21. veku i zagovornicima saveza sa Rusijom.Uzmimo da je tom imaginarnom, politički neosvešćenom glasaču BoškoObradović čak i simpatičan kad razbija u Skupštini poslanike SNS-a, aAleksandar Vučić mu, kao čovek bez šarma i duha, uopšte nije simpatičan. Da lije to dovoljan razlog da zaboravi Obradovićeva bazična politička uverenja istavove, pa da zaokruži sutra ovaj savez, makar mu se ruka osušila? Zbog čegabi to uradio? Pa kako zbog čega?! Da bi srušio Vučića. Da, i?

Ima li Zoran Lutovac pravo da zakopa sve temeljne principe na kojima su nekidrugi ljudi imali pameti, vizije i hrabrosti da osnuju Demokratsku stranku kaoproevropsku, građansku i pre svega antifašističku? Dimitrije Ljotić je, ko ne zna,bio fašista. Njegovi ljudi su izvodili decu iz klupa na streljanje u Kragujevcu ’41.Boško Obradović je, kažu oni koji su to uzimali u ruke, bio član uređivačkog odb-ora sabranih dela Dimitrija Ljotića. Doživeo je da ga za to javno proziva čak i jedanVojislav Šešelj. Ratka Mladića smatra srpskim junakom. Dalje: „Dveri“ se zalažuza savez sa Rusijom, a kategorički se protive evropskim integracijama. Obradovićse u hrvatskom „Nacionalu“ pita – kakva je razlika ako se glasa za Sašu Jankovića,Vuka Jeremića ili Aleksandra Vučića. Tako se, kaže, glasa da se ništa ne promeni.

I šta se sada događa: osim Jankovića koji se izjasnio da sa „Dverima“ ne možeu taj novi opozicioni savez, ostali očigledno tu ne vide nikakav problem. NiDragan Đilas (pragmatičan čovek), ni Vuk Jeremić (ozbiljno obrazovan), niBorko Stefanović (deklarisan kao levičar), ni pomenuti Đorđe Vukadinović, niZoran Lutovac, kome je palo u deo da vodi Demokratsku stranku. Šta je uopštezajednički imenitelj članicama ovog saveza? Osim borbe da uzmu vlast odVučića.

Na neki uvrnuti način, Boško Obradović je izgleda bio u pravu: kakva je ondarazlika sutra glasati za ovaj savez ili za Aleksandra Vučića? Naš se aktuelnipredsednik bar deklarativno zalaže za evropske integracije. Zatim za rešenjekosovskog pitanja. Ne pominje savez sa Rusijom. Sliku na kojoj kači natpis uliceRatka Mladića najradije bi pojeo. Zabranu abortusa bar dosad nije pominjao.

Ono zbog čega bi ljudi demokratske orijentacije glasali za odlazak Vučićanije samo puka smena vlasti i dolazak saveza koji će tek tad da odlučuje hoćeli u Rusiju ili u Evropu, da li je Ratko Mladić ratni zločinac ili heroj i da li jeDimitrije Ljotić fašista ili srpski rodoljub. Prosto, postoji neka granica, nekibazični životni i civilizacijski principi koje ozbiljni i časni ljudi neće da pogaze(„stave u stranu“) ni zbog čega. Posebno ne zarad vlasti. Ako to nije tako, zaštou savez ne pozvati i Palmu i Vulina? Možda prebegnu, pa su šanse da se pobe-di Vučić još veće.

kolu

mna

Piše: Biljana Stepanović,glavni urednik časopisa

„Nova ekonomija“

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 4. jul 2018.

Narodni muzej, naravnoPosle 15 godina! otvoren je Narodni muzej i vi, naravno,

želite da vidite „dragocene kolekcije domaće i strane umet-nosti, reperne tačke razvoja ovog tla, koje je multikulturalnoi prati period od daleke praistorije do 20. veka“ (iz govora naotvaranju). Želite da vidite čudo zvano rekonstrukcija teška12 miliona evra, koja, kako reče Bojana Borić Brešković,direktorka Muzeja, ne bi bila moguća da nekadašnji premijer,a sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije prepoznaovažnost izdvajanja sredstava za tu instituciju.

Ako želite da vidite čudo zvano 400.000 eksponata novestalne postavke, moraćete da se udenete u radno vremeMuzeja: utorak, sreda, petak i nedelja od 10 do 18 časova,četvrtak i subota od 12 do 20 časova. Rekao bi čovek da ćecentralna nacionalna ustanova zaštite pokretnih kulturnihdobara (Ministarstvo kulture), posle 15 godina nerada, raditipo svetskim standardima. Slavni muzeji rade i po 360 dana ugodini i redovno imaju produženo radno vreme vikendom.Ali direktorka ima samo 146 stalno zaposlenih (Ministarstvokulture). Možda i nešto malo onih na privremenim ugov-orima? Na specijalizaciji, istraživanjima, stručnim ispitima,praksi...? Radiće, dakle, 60 sati nedeljno, šest dana u nedelji.I, navodno, nedeljom neće naplaćivati ulaznice (300dinara!).

Pomenutih 12 miliona evra, nešto sitnosmo svi mi, poreski obveznici, morali da dodamo i zaprošlonedeljno otvaranje. Vlada je prvo iz tekuće budžetskerezerve izdvojila 29.900.000 dinara (249.000 evra) „za zaštituimovine i čišćenje Narodnog muzeja, kao i za kupovinu pan-ela za zatvaranje prozora na objektu“ („Službeni glasnik“ broj

113). Potom još 38.080.000 dinara(317.000 evra) „za organizacijusvečanosti povodom otvaranja“(„Službeni glasnik“ broj 113).

Sudeći po sumi, neko je sigurno zara-dio dovoljno da može da ode na letovan-je. Čistačice? Bezbednjaci? Stručnjaci

za zamračivanje? A sudeći po radnom vremenu, svi zaposlenikoriste odmor u julu. Mi im želimo da uživaju na letovanju,koje inače dve trećine građana Srbije ne može sebi da priušti.„Eurostat“, statistička kancelarija EU, izračunala je da 62,8odsto građana Srbije nema para ni za nedelju dana odmora ida je po tom pokazatelju Srbija na samom dnu liste od 33države Evrope. Naš doprinos za vašu letnju zabavu je zato ovamema, fotografija dorađena u fotošopu koja kruži internetomi, naravno, strane zaturene u „Službenom glasniku“ broj 113.

Proverite ko je na vlastiVerujte nam, biće vam zabavno! A dovoljno je da imate

kompjuter ili pametni telefon i pristup internetu. Novi portal„Ko je na vlasti“ (kojenavlasti.rs) sadrži podatke o stranačkojpripadnosti svih lokalnih odbornika, predsednika lokalnihskupština, gradonačelnika i predsednika opština u Srbiji. Tusu i rezultati lokalnih izbora, budžetski planovi, izveštaji oizvršenju budžeta i podaci o prinudnoj upravi. Za svaku opšt-inu u Srbiji možete pronaći koja je stranka u vlasti, a koja uopoziciji, ko su odbornici, kao i da li su i kada odbornicimenjali stranačku pripadnost.

Portal „Ko je na vlasti“ nastao je na inicijativu udruženjagrađana CRTA, koje se bori za odgovorniju i transparentnijuvlast u Srbiji u kojoj verujemo da demokratija nema alterna-tivu, napisali su osnivači. Portal je odgovor na pojavu „prele-tanja“ i ima za cilj da prati i informiše javnost ko su preletači.

Na lokalnim izborima biramo odbornike koji imaju odgov-ornost i ovlašćenje da donose odluke u naše ime i za dobro-bit svih nas, navodi se na portalu „Ko je na vlasti“. Svedocismo pojave preletanja odbornika iz stranke u stranku, nakonizbora. Ovu pojavu uglavnom vezujemo za pravljenjeskupštinske većine mimo izborne volje građana. Mi, građaniSrbije, imamo pravo da budemo informisani o tome ko naspredstavlja u lokalnim skupštinama, ko zastupa naše interese,kako lokalna vlast troši pare u ime nas, poreskih obveznika,i da na osnovu svih tih informacija i saznanja na svakimsledećim izborima donosimo odluku za koga ćemo glasati.

Svi podaci objavljeni na portalu već su bili javno dostupniili ih je tim portala prikupio na osnovu zahteva za pristupinformacijama od javnog značaja. Portal je pokrenut zato štosu slobodni i fer izbori osnov demokratskog sistema.

Ušetajte u SkupštinuKao što rekosmo, većina Beograđana nema para za leto-

vanje, čak ni u Srbiji, a kamoli u Egiptu, ali to ne znači da nemožete da uživate u slikama zemlje sa kojom smo pre 110godina uspostavili diplomatske odnose. To slavimo ovogleta. Besplatno ćete čak moći da uđete u Skupštinu Srbije 19.jula, kad se otvara izložba dokumenata o srpsko-egipatskimodnosima, a 28. jula je centralni događaj, kako tvrdiSkupština grada: spektakularni scenski program naotvorenom, nastup trupe „Kairo opera haus modern dens“,jedinstvene na egipatskoj sceni, koja spaja ples, literaturu iegipatsku istoriju. Ne kažu samo hoće li za to naplaćivatiulaznice? Sigurno neće za prateće programe, među kojima jei izložba koptske ikonografije.

Uživajte u sutonimaU čarobnim letnjim sutonima možete besplatno da uživate

svakog dana. Još ako to radite udvoje, ko će s vama! A jošnekoliko dana možete da uživate u „Kalemegdanskim suton-ima“. Jubilarna 50. smotra Muzičke omladine Beograda trajedo 9. jula na tri različite lokacije u Beogradu. Jedan od najs-tarijih festivala grada održava se na platou ispred Vojnogmuzeja, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i uGaleriji ULUS u Knez Mihailovoj 37. Neka vam narednihdana povod za slušanje muzike u suton budu mladi izvođačii kompozitori, nežne note i razneženi slušaoci. Mame, tate,drugari, ostala rodbina i vi.

Bojkotujte proizvođačelažnih vesti

Ne verujte u lažne vesti! To je dokaz da ste sačuvali zdravrazum. Bojkotujte sve koji ih šire! To je zdravo za dušu!Tabloidi su zbog svojih tiraža najopasniji izvor lažnih vesti(umesto tabloida, čitajte „Beogradski glas“). Šire ih svakod-

ČAK 62,8% GRAĐANA NEMA PARA ZA SED

Piše: Ružica Me vo rah

Deset pred

9Beogradski glas, 4. jul 2018.

nevno, a mi smo odabrali jednu primerenu letnjoj sezoni, ukojoj se pominju beogradski hosteli i opasna polno prenosi-va bolest.

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravljeSrbije, ukupan broj novozaraženih HIV/AIDS-om u Srbijiprotekle dve godine je po 175 godišnje plus-minus dvoje,troje. I da ih je Fatima sve zarazila, vest je lažna. Hoće li onikoji je šire odgovarati?

Pratite u stopu gradonačelnika

Dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, objavio je

da će jednog dana svake nedelje s nadležnima iz JKP„Zelenilo Beograd“ i JKP „Gradska čistoća“ obilaziti po trislučajno izabrane lokacije, kako bi se na terenu uverio da libi eventualno trebalo da se naprave izvesne promene.Gradonačelnik je rekao da se raduje tim akcijama jer je sig-uran da „Čistoća“ i „Zelenilo“ rade odlično svoj posao, atamo gde bude bilo prostora da se njihova delatnost dodatnounapredi, to će sigurno biti urađeno.

Hajde da vidimo! Primere svega što ne rade odličnograđani svakodnevno postavljaju na društvene mreže, amožda će nešto od onoga „pod eventualno“ i gradonačelnikda primeti u tim redovnim obilascima. I popravi.

Zasad vidimo da uspešno i u letu hvata poželjne obrasceponašanja i unapređuje nastupe po standardu zvanične SNS

retorike. U svom prvom autorskom tekstu napisao je:„Nisam za velike reči, već za dela... Investicije u naš glavnigrad neraskidivo su vezane za poboljšanje životnog standar-da, više novca znači više subvencija i novih radnih mesta...Imam poverenje u tim koji je vodio grad dosad... Danas je jošvažnije da se na pravi način približimo ljudima i njihovimpotrebama...“

Zanimljivo je da je dr Radojičić svoj prvi tekst objavio u„Kuriru“, iste nedelje kad su te novine objavile lažnu vest -koja se ipak tiče i oblasti zdravstva.

Otkrijte ruski filmOd 4. do 8. jula u Jugoslovenskoj kinoteci održava se

Festival „Daniruskog filma“.Projekcije su uKinoteci obično od18 i 20.30 časova,redovna cenaulaznica je 250dinara, a Festival ćeotvoriti delo režis-era PavelaDrozdova „Nećemose pozdraviti“, kojiće srpska publikavideti odmah nakonruske premijere.Program obuhvatajoš šest filmova koji daju presek savremene ruske produkci-je, a biće i susreta glumaca i reditelja sa publikom, predavan-ja, stručnih rasprava itd.

Slavite sloguSednice novog saziva gradskog parlamenta uglavnom pro-

laze u žustrim raspravama vlasti i opozicije, ali dveprošlonedeljne odluke su ih ujedinile. Jedna je o pet odstopopusta na gradske takse za firme koje istaknu svoj naziv naćirilici ili na oba pisma, a druga je da žene koje rode trećedete od Grada dobiju jednokratnu pomoć od 30.000 dinara.

Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnuzaštitu, rekla je da je od početka godine 6.388 žena dobilopomoć Grada i da je 30.000 dinara dodatak na postojećemere. Objasnila je da će žena koja rodi treće dete dobiti40.000 dinara (30.000 za treće dete i 10.000 za rođeno dete);žena koja rodi blizance 20.000 za dve bebe itd. Socijalno

ugrožene porodilje uBeogradu imaju pravo joši na 25.000 dinara.Sabiraju se sve pomoći posvim osnovama i, navod-no, izmiruju u dan. Jediniuslov za ostvarivanjeprava jeste da majka imaprijavljeno prebivalište nateritoriji Beograda naj-manje godinu dana preporođaja. Noveporodiljske dodatkeustanovila je prošle nedel-je i Skupština Srbije. Od1. jula 2018. godine zaprvo dete rođeno ove

godine roditelji jednokratno dobiju 100.000 dinara, za drugodete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete po12.000 dinara mesečno 10 godina, a za četvrto 18.000 dinaramesečno 10 godina. Uslovi za ostvarivanje tih prava suredovna vakcinacija sve dece u porodici, redovno pohađanjepredškolske i školske nastave.

Toliko sloge prošle nedelje! One očekivane (vlast na grad-skom i republičkom nivou), ali i one neočekivane (vlast iopozicija). Kad je već tako, vežbajte i vi u julu slogu u kući,pa nam javite kako je slavlje prošlo.

BELEF za lepše letoDo 15. jula na raznim lokacijama u Beogradu traje 27.

Beogradski letnji festival. BELEF 2018. donosi koncerteklasične i zabavne muzike, izložbe, predstave za decu iodrasle, a među izvođačima su „Kolibri“, „Ortodoks Kelts“,Jovan Maljoković, „Neverne bebe“, Din Bauman, LenaKovačević i mnogi drugi.

Radujte se poklonimaNedavno je JKP „Gradska čistoća“ podelila 3.000 kanti za

đubre, zapremine 240 litara, u nekim naseljima sa individu-alnim zgradama na teritoriji opština Zvezdara, Palilula iRakovica. Beograđani su u obavezi da kante ostavljajuispred kapija kako bi ekipe „Gradske čistoće“ mogle da ihprazne. Pražnjenje se planira jednom nedeljno, s tim što ćesvako naselje znati svoj dan. Kada će po jednu kantu dobitisvaki kućni broj u svakoj ulici grada, čiji žitelji zasad nosesmeće do kontejnera, a ti, je li, nikada nisu gde bi čovekuodgovaralo da budu!? Znamo i kako se kontejneri prazne ucentru grada, a možemo samo da zamislimo kako je u rubn-im naseljima. Koliko li je samo divljih deponija niklo samozbog tog problema! Zato je 3.000 kanti za đubre pre svegalep poklon Beogradu. Biće malo čistiji, a građani treba samoda čuvaju, svako svoju kantu, da mu što duže traje.

DAM DANA ODMORA. PAZITE, NI ZA SEDAM! SVI SMO DAKLE U JULU U BEOGRADU, A BESPLATNE ZABAVE ONOLIKO

dloga za dobru zabavu

Statistička kancelarija EU „Eurostat“ izračunala jekoliko stanovnika 33 države EU može sebi da priuštibar nedelju dana letovanja. Srbija je na dnu liste

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 4. jul 2018.

Napisao: Milan Jovanović Stojimirović(Izvor: Magazin 300 čuda, 1961/ Srbinside)

Pre 1914. g. u Beogradu su se mogli čuti i ovakvi raz-govori: – Gde ćete provesti leto?

– U vinogradu moje sestre na Zapadnom Vračaru. Tamoima i bunar, a ima i jedan izvor ispod velikog bresta ukamenjaru iznad kuće.

Danas je na tome kamenjaru jedan od paviljonaMedicinskog fakulteta, a od vinograda, bunara, bresta i izvo-ra ispod njega nema ni pomena! Beograd se ne samo raširio,nego i zgusnuo, jureći u visinu. Za pola veka on je udese-tostručio broj svojih žitelja, te je postao velegrad, koji teksada dobija svoju pravu fizionomiju. Životni tempo je unjemu ubrzan, on vri od ljudi i od ideja. Pariz je nekada bioGrad svetlosti, a za Beograd bi se mogli reći da je grad živ-otne radosti.

Kroz svoju istoriju koja traje već dve hiljade godina,Beograd je prolazio kroz razne mene, da početkom XIX vekabude sveden na jednu tursku tvrđavu i tursku palanku.Posada te tvrđave je bila turska. Nju je iz nje isteraoKarađorđe, ali se ona tu vratila 1813. g. i ostala još pedesetgodina, sve do vremena kneza Mihaila. Mnogi turskivojnici su danju radili po Beogradu kao sakadžije,bozadžije, baštovani itd, a samo su noću odlazili utvrđavu da povećaju gradski garnizon, iz koga suizlazili da često po Beogradu vrše razne ispade.

Na dan 18. jula 1948. g. neki turski vojnici ušli suu jednu srpsku radnju da kupe platno, pa su, pošto senisu mogli pogoditi o ceni, izboli noževima dućandži-ju i njegovoga sina.

Drugi put su napali engleskog konzula, hteli da gaopljačkaju i počeli da ga vuku Kalemegdanu unameri da nad njim ižive i najniže nagone, ali su gaspasli srpski đaci, među kojima je bio i čuveniStajkovac, docniji opozicionar u skupštinama šezde-setih i sedamdesetih godina i preteča srpskogradikalizma, jer je stajao na gledištu da je narod suv-eren i da knežev potpis nije potreban da biskupštinske odluke postale zakon. Kraljica Viktorijaje Stajkovca odlikovala medaljom za hrabrost, ali jeon nju vratio kad je engleska politika 1878. g. bilauperena protiv srpskih interesa.

Beograd, 1903. godineBeograd je bio mali obimom, ali je u njemu uvek

bilo praskavog materijala. Eksplozije beogradskogrevolucionarnog duha raznele su u paramparčadtursku i habzburšku imperiju.

Nema međutim ni sto godina otkako je Beogradjedva dopirao do Tašmajdana, dok su na mestudanašnje glavne železničke stanice bile baruštine,koje su se širile sve do današnjeg Sajmišta, sadanajlepšeg u Evropi. Već negde oko 1879. g. te sumočvare nosile ime Bara Venecija, a ona je bila punažaba i barskih zmija. Postojale su doduše neke baštovaneispod Sarajevske ulice, vodoplavne i opasne, jer su se u njen-im kolibama skupljali lopovi, kockari, odbegli robijaši, vojnidezerteri, ludaci izmakli iz bolničkih zidova, šatrovci isiledžije koji su bežali od policije, ukratko svi mangupi i„gulanferi“, odmetnici od roditeljske, školske i državnevlasti. Štampa je decenijama kukala da se to gnezdonemorala i ta razbojnička škola zaspe. Međutim, BaraVenecija je iščezla tek oko 1920. g. na veliku žalost pecača idrugih ribolovaca. Nekad su tu carovale čak i čaplje, štrkovii vodeni orlovi, a danas je to sve pod višekatnim zgradama!

Od Kalemegdana pa sve do Narodnog pozorišta širilo sebeskrajno tursko groblje, koje je raščišćeno tek za vremekneza Mihaila, i to po njegovom naređenju. Ispod njega, namestu gde je bio Dositejev licej (čija zgrada stoji i danas),njegov đak Miloje Božić sazidao je sebi vilu iza koje se

nizbrdo sve do ulice Strahinića Bana širio njegov vinograd.U toj kući je danas Pozorišni muzej, a od vinograda davnonema ni traga jer je sav teren pod petospratnicama.

Staro i tursko je iščezavalo da ustupi mesta evropskom inovom, ali se Turci nisu mirili sa tim otimanjem BeogradaOrijentu. Oni su verovali sve do Berlinskog kongresa da ćese vratiti na vlast u Srbiji, a pošto je Srbija formalno bila

sastavni deo Turske, oni su komotno prolazili krozBeograd, putujući za Bosnu ili iz Bosne za Tursku.Dešavalo se da putuju i sa svojim haremima ili čak i sasvojim robljem kupljenim na Istoku. Ovi transporti subunili Beograđane i dovodili do mučnih scena. Poslednjaje izgledala ovako:

Jedan Dagestanac, trgovac robljem, stigao je 1879. g. uBeograd sa četiri robinje, vrlo lepe devojke, od kojih jenajlepša bila skoro crnkinja, dok su druge tri bile bakarasteboje. On ih je vodio za Bosnu. Beogradska javnost je uzne-godovala i masa je htela da linčuje Dagestanca i da silomoslobodi te nesrećnice. Policija je intervenisala, odvojilagomilu od tih putnika, a gazdu od robinja, te onda njemurekla da ovo nije Turska, nego da je ovo Srbija, a da uSrbiji nema ropstva i da on mora odmah da digne ruke odsvoje trgovine, pa su njegove robinje puštene na slobodu

uz pismeno rešenje da su oslobođene na osnovu UstavaSrbije. U to rešenje je uneta ovakva motivacija: „Ne ponekoj potrebi niti iz nekih verskih razloga, nego iz čistečovečnosti, oslobođena je (ta i ta) žena iz ropstva, uzdozvolu da iz Beograda ide kad hoće i gde hoće, a ako želida ostane, može sebi za muža da bira Turčina ili koga većzaželi, a da bira i veru, jer je potpuno slobodna.“ Robinje

su umočile prst u mastilo i tim murom potvrdile pri-jem toga rešenja, a Dagestanac je pretio i urlao,tvrdeći da on ima dozvolu da kupuje i prodaje devojkei da na svome lageru u Stambolu ima i Čerkeskinje,dovedene iz vezirskog harema. On je brinuo za svojusvojinu, i verovao da je opljačkan! Ali to je bioposlednji zapamćen slučaj sprovoda turskoga robljakroz Beograd.

Već šezdesetih godina prošloga veka Beograd jepočeo naglo da se evropeizira. Iz novinskih oglasatoga vremena vidimo da šloser Kosta Struz traži prekonovina „svoje izgubljeno kuče koje se odaziva na imeMuli“, a da u kući gospa – Stamenke (Karađorđevekćeri), na mestu gde je sada Gradski arhiv, ĐorđeĐurić (deda ministra istog imena i prezimena,verovatno je držao knjižarsku antikvarnicu), daEmilija Orenštajn vodi zavod za vaspitanje devojaka uResavčevoj kući (na današnjim stepenicama koje vodes Obilićevog venca, odnosno sa Šanca u Kosmajskuulicu), a da sličnu privatnu školu drži njena konkuren-tkinja Jovanka Milinković u Saraf-Kostinoj kući, pri-majući u svoj pansion otmene pitomice uz platu odšest dukata mesečno, tj. 72 dinara u zlatu.

Iz istoga razdoblja saznajemo o nekoj privatnoj kom-paniji iz Majdanpeka, koja je izdavala pod zakup sedamdućana, kasapnicu i dve mehane, jednu uz topionicu, adrugu u Debelom lugu. To je bio začetak današnjegMajdanpeka. Onda je Majdanpek bio preko sveta, jer jesaobraćaj bio skoro nikakav. Pismo je iz Beograda uLoznicu 1871. g. putovalo pet dana, kao i pismo izLondona u Beograd, a jedna novinska vest iz 1851. g.nam kaže da je Arhijerejski sabor završio sednice i da je

šabački vladika kolima sa četiri konja ostavio Beograd, daje negotinski otputovao brodom niz Dunav, dok je užičkiseo na konja i u pratnji svoga pandura odjezdio na dugvišednevni put.

Danas Beogradom i zemljom lete vozovi, autobusi,automobili i avioni, i mi ne možemo da shvatimo kako suse u Beogradu oko 1900. g. mogli sudariti konjski tramvaji taljigaška kola ili mlekadžijske čeze i velosipedista, asmejemo se kad čitamo da se 1902. g. Bela Majer, kafedži-ja, sudario na Topčiderskom brdu, vozeći se svojimfijakerom, sa volovskim kolima, da je fijaker bio smrskan,da su Bela i žena mu Jula bili izranjavljeni kao i konji ivolovi, pa čak i seljak koji je volove terao.

Svet je zaista postao napredniji, a život daleko lepši, paipak ima ljudi koji još žale za starim životnim tempom!

Vremeplov Beograd nekad i sad

Kupači na Savi

11PROTESTI NA VOŽDOVCU. VESIĆ PORUČUJE: NIŠTA OD DOMA ZDRAVLJA

Usubotu su u voždovačkom naselju StepaStepanović stanari blokirali gradilište izaustavili mašine pred parcelom na kojoj

se planira izgradnja crkve i parohijskog doma.Ubrzo je stiglo više policijskih patrola, građani sulegitimisani, a bilo je, kažu, i pretnji privođenjem.Uprkos tome, stanari Stepe ne odustaju od protes-ta. Najavljuju radikalizaciju, blokiraće Slaviju akoSrpska pravoslavna crkva ne odustane od izgrad-nje bogomolje u naselju.

Za stanare Stepe to je nelegalna gradnja, bezobzira na to što je SPC vlasnik parcele u naselju.Tvrde da SPC nema neophodne dozvole i da njihniko ne pita hoće li hram. Kažu i da je tik poredparcele SPC ograđen još jedan plac, a SPC jeangažovala obezbeđenje da ga čuva, iako je todržavno zemljište.

Kad su kupovali stanove, rečeno im je da ćeimati dom zdravlja, i to baš na mestu gde SPCsada podiže crkvu. Crkvu ne žele, a dom zdravljaje sigurno potreban naselju od 14.000 žitelja.Zbog toga se bune, neuspešno, skoro četiri godine.Obraćali su se svima, od predsednika države i pre-mijerke do SPC, ali do ovog vikenda niko im na

apele nije odgovarao.U nedelju je najzad stigao prvi odgovor vlasti. „Ne

mogu da računaju na dom zdravlja, stručnjaci suprocenili da postojeća zdravstvena stanica zadovolja-va potrebe stanara u tom delu grada“, poručio im jeGoran Vesić, zamenik gradonačelnika.

Na sajtu Građevinske direkcije Srbije stoji planiranisadržaj naselja Stepa Stepanović, u kom ima i škola ivrtića, ali ne i crkve. Kako je uopšte došlo do toga daSPC dobije sve neophodne dozvole za bogomolju kojubudući parohijani ne žele? Ili do toga da se građanijasno i glasno godinama bune, da im Grad godinamaobećava da se crkva neće podizati protiv njihove volje ida se ona sada ipak podiže?

„Gradimo duhovnu kasarnu, koja je potrebna našemnarodu. Bogu hvala, sve se završilo onako kako smoželeli“, komentarisao u aprilu patrijarh Irinej situacijuu Stepi.

Mada je patrijarh sigurno nešto drugo hteo daporuči metaforom o duhovnoj kasarni, građani seposle četiri godine jalovih protesta, izneverenihobećanja i osionih obraćanja gradskih čelnika sigurnoosećaju kao regruti bez prava glasa.

B. G.

VAN TURISTIČKE RUTE – LEGAT PETRA LUBARDE

Piše: Radenka MarkovićFoto: Kuća legata

Uprelepoj vili na uzvišici pored topčiderskog Hajdparka, u mirnom i prijatnom okruženju, čuva selična i umetnička zaostavština Petra Lubarde,

jednog od naših najboljih slikara modernista i najuticajni-jih umetnika 20. veka. U sadašnjem izdanju legat je zaposetioce otvoren decembra 2014. godine, a rekonstrukci-jom koja je prethodila otvaranju kuća u Ilinčićevoj 1. izgu-bila je svoj autentični izgled i pretvorena u sasvim moder-no zdanje.

Ipak, osim nameštaja i umetnina, ostali su i nekidelovi kuće sačuvani u svom originalnom izdanju.Među njima i nesvakidašnja vrata koja su vodila uatelje Petra Lubarde.

– Posebna su po tome što na njihovim staklimai danas stoje crteži velikog umetnika koje je ure-zivao u njih, a reč je uglavnom o likovima ženskihfigura – ispričala nam je Dina Pavić, kustos uKući legata, gradskoj ustanovi koja brine o legatuPetra Lubarde, pokazujući neobične i originalnecrteže na vratima.

Lubarda je kuću dobio od Grada Beograda i sasuprugom Verom u njoj živeo od 1959. godine.Nakon njegove smrti 1974. u kući je ostala samoVera. Iste godine zaveštala ju je Gradu, ali nared-nih decenija, tokom kojih je sama živela u kući,vila je prilično propala. Dodatno je, priča našakustoskinja i vodič kroz legat, stradala krajemdevedesetih, kad joj je oštećen krov, pa se voda slivala u njui plavila je.

Horor je reč kojom bi se najbolje moglo opisati stanje ukući zatečeno posle Verine smrti 2008. godine. Od vlage inapadnute sitnim životinjskim svetom stradale su slikevelikog umetnika, pa su naši konzervatori i njihove itali-janske kolege, pristigle da pomognu u spasavanju umet-

ničkog blaga, imali pune ruke posla. – Na većini slika oštećenja su bila manja, ali neke su bile

veoma oštećene, kao što je „Kamena mreža“ . Ona je stradala90 odsto, pa se i dalje čuva u Centralnom institutu za konz-ervaciju – kaže Dina Pavić.

Dosta zaveštanih slika iz 1974. godine, međutim, nijenađeno. Tačnije od 57 njih pronađene su samo 24, dok se 33

vode kao nestale.Osim umetnina, u legatu se čuva bogat

arhivski materijal velikog umetnika, gde sunjegova pisma, pozivnice za prijeme oddruga Tita, Koče Popovića i drugih. Rado jepozivan i bio dobrodošao na te prijeme. IakoLubarda nije radio po vlast poželjne teme,kao što su izgradnja države iNarodnooslobodilačka borba, koje srećomobuhvataju veoma kratak period njegovog

stvaralaštva, on se kao modernistpotpuno okrenuo kompoziciji iobliku, vlast ga nije dirala. U svetuje bio veoma cenjen, o čemu sve-doče i odlične kritike i brojnenagrade na važnim slikarskimdogađajima u svetu, pa ga je vlastvidela kao dobrog kulturnog diplo-matu, uvažavala ga i davala mu slo-bodu da slika.

– Ovde su i dva štafelaja velikogslikara. Jedan na gornjem nivou, adrugi na donjem i na njemu se nalaziLubardina slika „Oštre stene“.Zatim palete, skicen blokovi u kojeje on stalno nešto crtkao, razne boje,tempere, suve, pastele, uljane, zatimčetkice. Takođe i Oktobarska nagra-da Grada Beograda, odlikovanje

koje je dobio u Indiji za umetnički doprinos, pa poster sačuvenog bijenala u Sao Paolu 1953. godine, gde je dobiojednu od glavnih nagrada, te porodične fotografije dobijeneod članova njegove porodice, a najviše od sestre Vjere.

I velikom slikaru je izgleda bilo važno šta novine pišu onjemu, pa je lepio i čuvao novinske isečke koji se mogu vide-ti u legatu.

Vila – riznica umetničkog blaga

Beogradski glas, 4. jul 2018.

Stručna vođenja za posetioceLegat Petra Lubarde je za posetioce otvoren svakog dana, osim ponedeljka, od 10 do17 časova. Vera Lubarda je za života insistirala da u kući uvek bude prisutan neko odkustosa koji bi ljude proveo kroz postavku.– Bila je svesna da je ova lokacija udaljena od centra grada i da se ovde dolazi samo sačvrstom namerom. Mi poštujemo njenu preporuku, pa imamo tri stručna vođenja krozpostavku svakoga dana, tako da svi koji dođu u 11, 13 ili u15 sati mogu sačuvani nameš-taj i umetnine videti uz stručnu pomoć kustosa – kaže Dina Pavić.Ulaznica košta 200 dinara, a za studente, decu i penzionere 100 dinara.

Posle četiri godine jalovih protesta, izneverenihobećanja i osionih obraćanja gradskih čelnika,građani se sigurno osećaju kao regruti bez prava glasa

Stanari Stepe radikalizuju proteste

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 4. jul 2018.

ŠTA SE KRIJE IZA OSMIŠLJENIH KOMPLIMENATA KOJI ZBOG POLITIKE PREMA

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Bauk migranata kruži Evropom. U sve dubljemraskolu zbog migracione eksplozije iz 2015, Briselne može podneti novi migrantski udar. Možda su baš

zato šefovi 28 država i vlada ovih dana, na jedvite jade, ipakusaglasili zaključke o migrantima, koji su slavodobitno pred-stavljeni kao: „pravi proboj“, „veliki korak u pravomsmeru“, „probijanje leda“ ili „slanje pravog signala“.Odbacimo li floskule, vidi se da EU u Severnoj Africi spre-ma eksteritorijalnu obradu zahteva za azil za nove, ofšormigrante. Starim migrantima smeše se „centri dobrodošlice“u ključnim tranzitnim zemljama, među kojima je i Srbija.

Britanski „Gardijan“ rezultat samita vidi kao „ispraznidogovor“ jer nije „ni dotaknuta reforma evropolitike azila“,po kojoj je prva zemlja prijema odgovorna za zahteve za azil.Tako su najugroženije postale Španija, Grčka i Italija.Nerešene su i sekundarne migracije, koje više od svihpogađaju Nemačku, kao i Francusku, Italiju, Švedsku,Mađarsku, zemlje sa procentualno najvećim brojemmigranata koji su azil zatražili u nekoj drugoj članici EU.

Samit lidera EU, održan 28/29. juna, potvrdio je migrants-ki problem kao jednu od prepreka za funkcionalnu politikuEU (uz Bregzit, bezbednost, odbranu, ekonomska, finansijs-ka i ostala pitanja) i da Češka, Slovačka, Mađarska, sadaItalija i Austrija, vode antiimigrantsku politiku. A šta je svedoneo samit?

U traženju formule za hitno i potpuno sprečavanje nekon-trolisanog masovnog priliva migranata, lideri EU baziraju sena dosadašnjim merama jer su „za 96 odsto smanjile priliv uodnosu na vrhunac iz oktobra 2015“. Na tom fonu su for-mulisani prioriteti. Za centralnosredozemnu rutu to su: zaus-tavljanje krijumčarenja migranata iz Libije ili bilo gde;podrška Italiji i članicama koje su na udaru (finansijskapomoć posebno Španiji, kao i Maroku); „povećanje podrške“za region Sahela (pojas na čijem je severu Sahara, na juguSudan) i libijskoj obalskoj straži; „unapređenje saradnje sadrugim zemljama porekla i tranzita“, kao i „sponzorisanjedobrovoljnog preseljenja“.

Kad je reč o istočnosredozemnoj ruti, EU će ispoštovatidogovor iz marta i proslediti Turskoj do kraja godine tri mil-ijarde evra (koliko su dali po sporazumu iz 2016). Lideri EUučiniće „dodatne napore“ za munjevit povratak migranata isprečavanje novih migrantskih ruta. Najzad, u zaključcimapiše i ovo: „Saradnja sa, i podrška za (migrante), partnerimau regionu Zapadnog Balkana ostaju ključ za razmenu infor-macija o migracionim tokovima, zaustavljanje ilegalnemigracije, povećanje kapaciteta za kontrolu granice, kao ipoboljšanje procedure za povratak i readmisiju.“

Balkanska platforma za iskrcavanje

Kako na zapadu Sredozemlja rapidno raste broj migrana-ta (izdvaja se Maroko), na samitu je prihvaćen koncept (UN)„regionalne platforme za iskrcavanje“ oko Sredozemlja, nebi li i tu zatvorili prilaz. Reč je o lokacijama za smeštajmigranata spasenih na moru, gde će boraviti dok trijaža nepokaže ko je ekonomski migrant, a ko tražilac azila. I afričkei evropske zemlje odbijaju takvo gostoprimstvo, a neki svet-

ski mediji prenose da bi novi migranti mogli završiti naostrvima u Atlantiku...

Po principu „platforme za iskrcavanje“, članice EU moguda osnuju „kontrolisane prihvatne centre“ za brzu trijažuonih koji ne ispunjavaju uslove za azil ili međunarodnu zašti-tu. U EU fond za Afriku biće prebačeno 500 miliona evra izrezervi (sa Afrikom treba „ojačati partnerstvo“). U narednidugoročni budžet EU biće uključena „sredstva za upravljan-je eksternim migracijama“, a strateški zadatak su pojačanjekontrole granica i efikasan povratak ilegalnih migranata (svikoji nisu dobili azil).

Pozdravljena je namera Evropske komisije da usvoji EUpropise za „bitno efikasniju i kohezivnu politiku povratka“.Nema dogovora o reformi sistema azila u EU, ali je rečenoda je „pet od sedam zakonodavnih predloga blizu završetka“,dok je Austrija pozvana da kao novi predsedavajućiEvropskom savetu „nastavi rad u ovoj oblasti“. Time bi inačetrebalo da budu utvrđeni „ukupan broj ljudi koje EU treba daprimi, doprinos članica tom broju i ukupni geografski prior-iteti“.

Takvi zaključci doneti su u četvrtak 28. juna. Nešto ranije,Mađarska je inovirala svoj pravni režim azila ne čekajućimišljenje Venecijanske komisije (VK; savetodavno teloSaveta Evrope; ovaj put mišljenje je doneto skupa saKancelarijom OEBS-a za demokratske institucije i ljudskaprava). O novim mađarskim pravilima igre VK se negativnoizjasnila 22. juna, žaleći što je – samo dva dana ranije –mađarski parlament usvojio ta pravila. Naziv dokumenta VKje rečit: „Zajedničko mišljenje o odredbama tzv. nacrtazakonodavnog paketa 'Stop Soros' koji direktno utiče naNVO (naročito Nacrt člana 353/A Krivičnog zakona o

olakšavanju ilegalne migracije).“Reč je o amandmanima na Ustav severnog suseda Srbije i

izmenama niza zakona: o policiji; o putovanju u inostranst-vo; o upisu i boravku lica s pravom na slobodno kretanje iprebivalište; o ulasku i boravku državljana trećih zemalja; oazilu; o državnoj granici; o sistemu krivičnih evidencija iregistraciji presuda protiv mađarskih državljana pred sudovi-ma država članica EU; o registraciji biometrijskih podatakau krivičnom i izvršnom postupku; o prekršajima. Tu je ipomenuti Krivični zakonik.

Prema obrazloženju VK, u „Stop Soros“ paketukrucijalan je član 353/A Krivičnog zakonika, koji uvodi kriv-ično delo „omogućavanje ilegalne migracije“. Prema stavujedan, to delo izvršava svako ko organizovano omogućuje„iniciranje postupka za azil licima koja nisu progonjena“ umatičnoj zemlji ili zemlji u kojoj borave, kao i onaj ko „ulaziu Mađarsku ili ilegalno boravi u Mađarskoj“. Kazna jezatvor, ukoliko nije izvršeno neko drugo krivično delo (ondase odgovara za to drugo delo), koji može biti umanjen „bezograničenja“ ili „u slučajevima koji zaslužuju posebnu pažn-ju“. Ako osumnjičeni otkrije okolnosti izvršenja dela prepodizanja optužnice – neće biti krivično gonjen.

Ko se aktivnostima iz stava jedan bavi redovno i organizo-vano, ili ih finansira, biće kažnjen zatvorom do jedne godine.Ista kazna važi kad je ovo krivično delo izvršeno zbog finan-sijske koristi, kad se pomoglo više od jednom čoveku ili jekrivično delo izvršeno u zoni od osam kilometara odmađarske granice. Mađarski zakonodavac posebno izdvaja„organizovanje graničnog nadzora“ zbog ilegalne migracije,„pripremu ili distribuciju informativnih materijala“ i„izgradnju mreže ili upravljanje njome“ za omogućavanjeilegalne migracije.

Baveći se „Stop Sorosem“, VK navodi da „mnogeevropske države sankcionišu pomoć za ulazak, boravak ilitranzit ilegalnih migranata zbog finansijske dobiti“ i da„takvo krivično delo nije nužno u suprotnosti sa međunarod-

Evropski političari problem ostavljaju suštinski nerešen do evroizbora sredinomsledeće godine

Poslednja

13Beogradski glas, 4. jul 2018.

migrantska stanicaMIGRANTIMA STIŽU SRBIJI IZ BRISELA

nim standardima ljudskih prava“. Naširoko, međutim,obrazlažu da bi Mađari trebalo da ukinu to krivičnodelo jer NVO koje se bave migrantima nisu izuzeli odudara zakona: ugrožen je ne samo rad NVO nego i nji-hovo finansiranje (prihodi za migracije nisu razdvojeniod prihoda za ostale namene).

„Pojedinačna krivična odgovornost članova NVO iodgovornost (NVO kao) pravnog lica nije razdvojena,a pravna posledica krivične osude člana NVO iz člana353/A može biti da se NVO kao takva može raspustiti“,konstatuje VK. Mađarskoj je zamereno što „ova odred-ba nije prošla značajnu javnu raspravu, sa adekvatnommogućnošću angažovanja civilnog društva pre usvajan-ja.“ VK naglašava da se ovo mišljenje ne odnosi „nadruge odredbe koje se direktnije tiču migranata“ i danepominjanje ustavnih amandmana „ne treba posma-trati kao odobravanje“.

Tampon zona uprkos ministruStefanoviću

Zakonodavna aktivnost Mađarske korespondira i sazaključcima samita lidera EU, ali tako da od dana usva-janja „Stop Soros“ paketa – a svi propisu su stupili nasnagu čim su izglasani! – azil ne može dobiti niko ko jeu Mađarsku ušao iz države u kojoj mu život nije biougrožen. Upravno sudstvo Mađarske ima odrešeneruke. Posle ovih inovacija teško da će iz te zemlje stićitužba Evropskom sudu za ljudska prava protivMađarske zbog ugrožavanja prava bilo kom tražiocu azila,za razliku od stvarnosti u kojoj je već neko vreme srpskoupravno sudstvo, sa sve Srbijom i nekim NVO.

Tako opet stižemo do naše zemlje. Ne samo da su nas ono-mad, na samitu lidera EU, podrazumevali kao partnere „uregionu Zapadnog Balkana (koji) ostaju ključ za... zaustavl-janje ilegalne migracije“ nego se Srbiji osmišljeno kompli-mentira. Brisel je u novembru pohvalio Srbiju i „zbog napo-ra u rešavanju migracije i izbegličke krize“. Naše vlasti je poramenu potapšala i Agencija UN za izbeglice, zbog usvajan-ja seta zakona o azilu, strancima i graničnoj kontroli (stupilisu na snagu 2. aprila). Te izmene, rečeno je, „dolaze u pravičas“. UNHCR izdvaja neka „zakonska poboljšanja“(„uvođenje odredaba kojima se obezbeđuju rodno-osetljiviazilni postupci, kao i uvođenje roda, rodnog identiteta irodno zasnovanog nasilja u definiciju izbeglice“;„poboljšanje odredaba koje se odnose na decu-tražioceazila“; „brojna unapređenja azilne procedure“). Do građana

nije doprlo ni da se UNHCR „zahvaljuje vlastima RepublikeSrbije na mogućnosti da pruži stručne komentare tokomizrade Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i raduje se nas-tavku bliske saradnje i snažnoj podršci njegovom sprovođen-ju“.

Srbija je ipak između čekića i nakovnja. S jedne strane jeEU, koja sprema ekspedovanje migranata bez azila i nećenovi priliv, a sa druge strane su preuzete obaveze – da neće-

mo proterivati strance u za njih nebezbedne zemlje. Takva ječak i Makedonija, naravno i Grčka, koju EU nastoji da zašti-ti finansirajući migrante u Turskoj.

Posle ovakvog dogovora lidera EU, Srbija i ceo Balkanostaju tampon zona i poslednja stanica na putu izbeglica kačlanicama Unije, kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštituazilanata, prenosi Beta. On dodaje da Srbija i zemljezapadnog Balkana, po sistemu povezanih sudova, usporava-ju migraciju od Turske duž balkanske rute i mogu da ublažeiznenadne prilive u slučaju novog talasa, nalik onom iz 2015.

„EU je odlučila da po svaku cenu izmesti ovaj problemosnivanjem centara za prihvat van svoje teritorije“, analiziraĐurović. „S obzirom na to da su na mađarskoj i hrvatskojgranici sa Srbijom redovne deportacije ilegalnih migranata,samo je pitanje vremena kad će BiH, sama ili uz podrškudrugih, poput Hrvatske, pokušati da zaustavi ulaskemigranata i početi da ih vraća Srbiji“.

Migranti prvog i drugog reda

Možda i nema razloga za strepnju. Kako je RTS javio ususret minulom samitu, Hans Fridrih Šoder, šef predstavništ-va UNHCR u Beogradu, veli da „ne postoji dogovor ostvaranju velikog prihvatnog centra za migrante van teritori-je EU“, mada bi „bilo moguće procesuiranje zahteva za azilvan teritorije EU“. Ni on nije propustio hvalu („Srbija imatradiciju dobročinstva prema izbeglicama i građani Srbijeimaju razloga da budu ponosni na to“). Valja nam verovati iu obaveštenost dr Nebojše Stefanovića, vicepremijera i min-istra policije („Srbija neće biti tampon zona za migrante, a tonije bio ni predmet nedavnog razgovora lidera EU, kad suneke članice imale ideju da se centri za procesuiranjemigranata izmeste van njihovih teritorija i da se profilisanjeradi u zemljama Severne Afrike, ali nije postignut dogovorpo ovom pitanju“, pri čemu misli na mini-samit od 24. juna).

Zna se da su se još od dvehiljaditih u Velikoj Britaniji i

Australiji pojavili koncepti eksteritorijalne politike azila.Centar za studije o izbeglicama Univerziteta u Oksfordu je2006. objavio analizu „Politika eksteritorijalne obrade:politika ofšor azila u Evropi i Pacifiku“, posvećenu načinuna koji bi se ta politika ubuduće mogla razviti. Bauk spočetka ovog teksta inspirisao je dvojac vodećih stručnja-ka briselskog Centra za evropske političke studije da 9.juna objavi političku analizu „Mi smo zajedno na ovombrodu – vreme je za migracionu uniju“. Prema njihovommišljenju, evropski političari problem ostavljaju suštinskinerešen do evroizbora sredinom sledeće godine, mada suovaj samit „neki doživeli kao poslednju političku šansu dase krene ka preko potrebnoj reformi dablinskog režimaazila u EU“.

Dok se diljem EU sve jače diže ne samo akademski glasprotiv tamošnjeg režima azila, a članice EU sve više pazena vlastiti nacionalni interes, Srbija propise u toj oblastiusaglašava sa evropskim. U situaciji kada se, premaUNHCR-u, svake dve sekunde raseljava po jedan čovek,za humanost prema migrantima Srbija može biti nagrađe-na uslovljavanjem napretka u evrointegraciji – još i zbrin-javanjem evromigranata. Pritom, evo već 22 godine taSrbija ne uspeva da zbrine preostale izbeglice od 540.000izbeglica iz BiH i Hrvatske (1991‒1995), niti internoraseljene sa KiM. Tako naši migranti, valjda zato što sumeđu svojima, postaju migranti drugog reda, dok segrađani Srbije o svemu pitaju koliko i o imigrantima izMeksika u SAD.

Već 22 godine Srbija ne uspeva da zbrine preostale izbeglice od 540.000 izbeglica iz BiH i Hrvatske, niti interno raseljene sa KiM

Pitanje je vremena kad će BiH, samaili uz podršku drugih, poputHrvatske, pokušati da zaustaviulaske migranata i početi da ihvraća Srbiji

„EU je odlučila da po svaku cenuizmesti problem s migrantimaosnivanjem centara za prihvat vansvojeteritorije“

14 FORUMBeogradski glas, 4. jul 2018.

Izvor: Magazin „Tabloid“ (Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta)

Sukob na jednom doskoro neočekivanomfrontu izgleda da je završni udarac zaAngelu Merkel. Bavarska CSU uvek je

važila za sestrinsku stranku kancelarkinog CDU ido sada je čvrsto stajala uz nju, računajući tu ipodršku politike otvorenih vrata prema migranti-ma i drugim strancima. Sa time je sada gotovo jerpredsednik CSU i ministar unutrašnjih poslovaHorst Zehofer planira zatvaranje nemačkih grani-ca za sve lažne azilante, što nije u duhu politikeAngele Merkel. Kancelarka to ne može da sprečidrugačije osim razrešenjem svog ministra, što birezultiralo napuštanjem koalicije svih poslanikaCSU, ali i dve trećine poslanika CDU bi pružilopodršku Zehoferu. Odlazak Merkelove bio bitežak udarac i za njene „momke“ AleksandraVučića, Tačija i Edija Ramu.

Kada Angela Merkel bude odlazila sa vlasti, iza nje ćeostati „merkelizam“, odnosno plodovi njene politike po koji-ma će je pamtiti istorija. „Merkelizam“, međutim, nije onošto je kancelarka zamišljala (ujedinjena Evropa punamigranata) već sušta suprotnost: Evropa u kojoj se svakadržava bori sama za sebe da se odbrani od migranata. Čak niu sopstvenoj državi i partiji Merkelova neće ostati upamćenakao neko ko je u burnim vremenimauspevao da sve konce drži u svojimrukama.

U svakom slučaju, 1. juli biće danistine, kad će se videti ne samo kolikoevropski lideri žele da se međusobnodogovore već i u kolikoj meri samakancelarkina partija CDU hoće još da jepodržava. Posle toliko godina na vlastineuobičajeno kratak rok od samo dvenedelje da se postigne čudo.

Sukob nje i njenog dojučerašnjegvernog saveznika, ministra unutrašnjihposlova i predsednika bavarske ses-trinske partije CSU Horsta Zehofera nijeza sve bio neočekivan. Pošto je 2015. u potpunosti podržaokancelarkin plan otvorenih vrata za migrante i na prošlo-godišnjim izborima za Bundestag dobio jasan šamar odbirača, Zehofer je morao radikalno da menja svoj stav,budući da ga u oktobru čekaju parlamentarni izbori u njegov-oj pokrajini Bavarskoj, a po svim rezultatima ispitivanjajavnog mnjenja, podrška birača spala je na ispod 50 odsto.Do sada je CSU uvek uspevao sam da formira vlast u ovojjužnoj nemačkoj saveznoj državi.

Da li je sve bilo šala?!

Ideja Zehofera bila je da kao ministar unutrašnjih poslovanaredi policiji da blokira spoljne granice Bavarske i da takospreči dolazak novih migranata, posebno onih za koje jejasno da ne ispunjavaju zakonske uslove da dobiju azil uNemačkoj. To bi na prvom mestu bili oni koji su već u nekojdrugoj državi EU podneli zahtev za azil, ali i oni koji su većjednom proterani iz Nemačke. Ovakav potez bi primorao iostale države na migrantskim putevima, na prvom mestuAustriju, da i one učine isto i u konačnom ishodu bi seizbeglice ponovo našle tamo odakle su i krenule u osvajanjeEvropske unije – u zemljama Balkana ili Mediterana.

U suštini, i Merkelova je za ovakvo rešenje migrantskogproblema, ali traži da u pronalaženju rešenja učestvuju svečlanice EU, a ne da Nemačka vuče jednostrane poteze. Sa

druge strane, Zehofer je takođe za zajedničko rešenje, aliukazuje na to kako ono već postoji i zove se Dablinski spo-razum.

Tu nastaje jedan mali problem, a to je da je upravoNemačka 2015. objavila kako do daljeg pomenuti sporazumo vraćanju izbeglica u zemlje preko kojih su ušle na teritori-ju EU ne važi. Nemačka vlada je to učinila kako bi zemlje namigrantskim rutama, na prvom mestu buntovna Mađarska,uopšte dozvolile izbeglicama da uđu i nastave put ka severu,

odnosno Nemačkoj i Skandinaviji. Biće zato veoma teško,ako ne i nemoguće, ubediti sada te iste države kako je svebila šala i da one, ipak, moraju da preuzmu migrante koje susvojevremeno registrovale.

Zehofer tu ne očekuje nikakvo čudo i priprema nemačkisamostalni put posle 1. jula. Merkelova još veruje u čuda.Drugo joj ništa ne preostaje jer sa konačnom propašću njenepolitike dobrodošlice izbeglicama tone i ona. Zehofer (kojijavno govori kako čvrsto ostaje rešen da sprovede svojuzamisao iako ne želi da ruši postojeću koalicionu vladu, dokprivatno priča kako „onu ženu“ ne može više da smisli) uovom trenutku u rukama ima sve adute. Iza njega stoji kom-pletna poslanička grupa CSU u Bundestagu, dok stavMerkelove podržava tek svaki treći poslanik iz redova njenepartije CDU. Samim tim bi pravljenje eventualne nove koali-cije bez Bavaraca bilo nemoguće.

Kao ministar unutrašnjih poslova Zehofer ima pravo dapoliciju pošalje na granice i bez odobrenja vlade ili samekancelarke. Osim toga, on u ovom trenutku može da računai na to da evropske zemlje neće bez pogovora pristati napredlog Merkelove o zajedničkom rešavanju migrantskekrize jer je po njihovom mišljenju Nemačka jedini krivac štoje do krize uopšte i došlo. Nekoliko dana pre izbijanja sukobana relaciji Merkel‒Zehofer, u Berlinu je boravio austrijskikancelar Sebastijan Kurc, koji je zagovarao ideju stvaranjatročlane grupe zemalja koje bi rešavale pitanje migranata.

Osim Austrije, on je za članove predložioNemačku i Italiju uz mogućnost da se grupaproširi na još jednog člana – Mađarsku.

Častan odlazak u penziju

U sve tri pomenute države ministarstvaunutrašnjih poslova drže desničarske partije: uAustriji to su Štraheovi slobodarci, u Italiji Lega,a u Nemačkoj CSU. Stav Viktora Orbana oizbeglicama poznat je odavno svima. Kao posled-nju slamku spasa i Merkelova je predložila sličanscenario uz dodatak Grčke koja je u okvirima EUmeđu najugroženijim državama kada je reč omigrantima. Političari iz pomenutih država bidefinitivno sahranili ideju Angele Merkel oEvropi punoj izbeglica, ali bi joj istovremenoomogućili i častan odlazak u penziju jer bi u

očima javnosti izgledalo kao da su Nemci podržavali svojukancelarku, ali nisu ostale članice EU.

U trenutku kada ovaj članak odlazi u štampu jedinootvoreno pitanje jeste kada će tačno Merkelova morati daode. Ono što analitičare učvršćuje u njihovom ubeđenju dasu ovo kancelarkine poslednje nedelje u fotelji jeste činjeni-ca da je poslednjeg vikenda sukoba sa Zehoferom ona zamedijatora predložila Volfganga Šojblea, predsedavajućegBundestagu i sivu eminenciju CDU, koji nikada nije krio da

se ne slaže sa politikom puštanja azilanatau Nemačku. Na koji način se on uključio usukob, nije poznato, ali se zna kako je unedelju 17. juna vrh CDU zasedao izazatvorenih vrata do duboko u noć tražećiizlaz iz krize. Šojbleova misija se, očigled-no, svela na traženje načina da AngelaMerkel ode i istovremeno sačuva obraz.

Koliko su ostale EU države u suštinipotpuno drugačijih pogleda na talasemigranata koji već više od tri godinezapljuskuju Evropu, vidi se iz statističkihpodataka. Nemačka je od ukupno 439.505osoba koje su 2017. na evropskim granica-

ma vraćene ili im je uskraćen ulazak u zemlju to učinila sasamo njih 4.250, odnosno manje od jedan odsto.

Španija je prošle godine onemogućila ulazak za 203.025osoba (računajući tu i granice eksklava u Severnoj Africi),Velika Britanija je vratila 14.280 lažnih azilanata, a Poljska38.660 i Mađarska njih 14.010 (nisu svi bili izbeglice).Upoređujući otiske prstiju utvrđeno je da je 2017. uNemačkoj azil tražilo 48.706 ilegalno pristiglih stranacakoji su to prethodno već učinili u nekoj drugoj EU zemlji.Najviše ih je došlo iz Italije (26.371), Grčke (18.312),Mađarske (2.015), Bugarske (711) i Španije (702). Usuprotnom smeru, iz Nemačke u druge zemlje EU u celojprošloj godini otišlo je samo 87 registrovanih migranata.

Već po tim podacima vidi se kako evropski partneriuopšte neće biti oduševljeni ponovnim uvođenjemDablinskog sporazuma. Jedinu podršku, istina deklara-tivnu, Merkelova ima od francuskog predsednika EmanuelaMakrona, koji više ne pominje jačanje saveza svih EUzemalja, već samo tešnju saradnju država evrozone. U svo-jim poslednjim nedeljama kao kancelarka Merkelova želida izgleda kako se do kraja bori za evropsko jedinstvo iakosu efekti njene politike upravo bili suprotni. Ako bi trebaloda se poredi sa nekom istorijskom ličnošću, njoj bi najvišeodgovara Franjo Josif, koji je kao austrougarski car sve štoje mogao uradio pogrešno i na kraju svoju državu gurnuo urasulo i nestanak.

Sultanija evropskog kalifataKRAJ MERKELOVE: SUOČENJE SA POSLEDICAMA POROBLJIVAČKE POLITIKE ODLAZEĆE KANCELARKE

Kap koja je prelila čašuNi na unutarpolitičkom planu Angela Merkel nije bila posebno uspešna. Njen plan je prilikom dolaska na vlastbio da se uvedu putarine za strana vozila, ali se sve svelo na zamarajuću diskusiju bez ikakvih konkretnihrezultata. Evropska komisija je od početka upozoravala kako ovakvo rešenje ne smatra u duhu sporazumasklopljenih u okviru Evropske unije. Fiskalna primanja su viša nego ikad od Drugog svetskog rata, ali to jenajviše zasluga pedantnog bivšeg ministra finansija Volfganga Šojblea. Konačno, njene poslednje nedelje ukancelarskoj fotelji zasenili su teški zločini koje su počinili stranci.Najpoznatiji je svakako slučaj četrnaestogodišnje Suzane F. koju je silovao i ubio Ali Bašar, izbeglica iz Iraka.Ovaj slučaj je najverovatnije bio prekretnica u odnosu javnosti i političara prema izbeglicama. U aprilu jeosmočlana grupa momaka poreklom iz Bugarske grupno silovala jednu drugu devojku, staru samo 13 godi-na. Njih šestorica su uhapšena i kod njih je pronađen mobilni telefon sa snimkom silovanja koji će predstavl-jati krunski dokaz krivice na sudu. Dvojica su zajedno sa porodicom u međuvremenu pobegla iz Nemačke.

15Beogradski glas, 4. jul 2018.

Odlazak Merkelove bio bi težak udarac i za njene „momke“Aleksandra Vučića, Tačija i Edija Ramu

Sećate li se kultne scene iz „Maratonaca“ u kojoj članoviporodice Topalović „kreativno tumače“ testament pokojnog dedaPantelije?

Ako ste je kojim slučajem zaboravili, pozivam vas da, u ciljulakšeg praćenja daljih izlaganja, „ponovite gradivo“. Da podsetimo,to je ono kada svako od Topalovića iz džepa vadi sopstvenu ceduljui kune se u originalnost dedine poslednje volje.

Ovih dana ponovo smo u prilici da gledamo „Maratonce“, dodušene u nekom od repriznih izvođenja na RTS-u, već u našoj reprizira-noj i ništa manje nadrealnoj stvarnosti. Nakon „debija“ u epizodi„Izveštaj GREKO“, Ministarstvo pravde nam ovih dana još jednomkreativno prevodi „Pantelijin testament“. Reč je, naravno, oMišljenju Venecijanske komisije o nacrtu Ustavnih amandmana uoblasti pravosuđa. Odmah nakon sednice ovog tela, pre nego što jezvanična verzija i objavljena, iz Ministarstva smo obavešteni kako jeova institucija „zadovoljna Mišljenjem“ i kako su „uvaženi njenipredlozi“, te kako se „pokazalo da je Ministarstvo bilo na dobromputu kada je poslalo predloge amandmana“.

Dobro, to je ono što kažu „Maratonci“. Međutim, šta stvarno pišeu „testamentu“?

Kao i u kultnom Šijanovom filmu, i ovde je odmah moguće uoči-ti da se predstavljena i stvarna verzija razlikuju. Iznećemo zato samoneka od najznačajnijih zapažanja, kako bi čitaoci mogli da se samiopredele.

Za one koji se ozbiljno bave pravosuđem i njegovim reformama,prilično očekivano, Venecijanska komisija je kao problematična uoči-la gotovo sva ona rešenja na koja su ukazivali i predstavnicistrukovnih organizacija tokom trajanja takozvane javne debate, trpećiuvrede, omalovažavanja, a povremeno i pretnje.

Tako je, već na samom početku dokumenta, izražena zabrinutostzbog činjenice da je debata vođena u prilično neprijatnoj atmosferi,te da je to kontraproduktivno za čitav proces (par. 8 Mišljenja).Srbija je pozvana da uloži maksimalne napore kako bi u nastavku(koga, po prvim najavama iz Ministarstva, i neće biti!) bilaobezbeđena pozitivna atmosfera i uključenost svih relevantnih fak-tora u konstruktivan diskurs. Drugim rečima, potrebno je na prvommestu, umesto dosadašnjih, obezbediti facilitatore koji se nećepodsmešljivo odnositi spram pojmova poput „nezavisnosti sudstva“,ali i one koji neće pretiti sudijama niti ih omalovažavati kada imajumišljenja drugačija od zvaničnih. Ukratko, potrebno je o ozbiljnimstvarima razgovarati ozbiljno, uz uvažavanje onih koji imaju dru-gačija shvatanja.

Na tragu onoga o čemu su strukovna udruženja ranije govorila,zatraženo je brisanje odrednice o „međusobnoj kontroli“ tri granevlasti, i preporučena je zamena terminom „check and balances“, kojipočiva na poštovanju nezavisnosti sudstva (par. 14). Venecijanskakomisija je savršeno svesna stanja u srpskom pravosuđu i postojećihi potencijalnih političkih uticaja na ovu granu vlasti. U tom smisluosetila je da je potrebno da to i posebno istakne već na nivou načela.Međusobna „kontrola“ izvršne i zakonodavne vlasti, usled prirode ifunkcije treće grane vlasti, „prouzrokuje zabrinutost“ i nepodesan jeoblik uređenja odnosa kada je reč o sudstvu.

Posebnu zabrinutost Venecijanske komisije izazvala je formulaci-ja kojom je predviđeno da će se „zakonom uređivati način na koji seobezbeđuje jedinstvena primena zakona od strane sudova“ (par. 28).Ovo uopšte ne iznenađuje, imajući na umu da su strukovna udružen-ja uporno pokušavala da objasne ustavopiscima da bi bilo kakvoizmeštanje sudskih nadležnosti u „sertifikacione komisije“ ili sličnaparasudska tela sačinjena od „eksperata“ i „prijatelja suda“ biloneprihvatljivo. Jedino se sudovi mogu baviti sudskim poslom, iVenecijanska komisija je to nedvosmisleno iskazala, pozivajućiautore da predloženu odredbu izbrišu.

Iako je podržano uključivanje Pravosudne akademije u obra-zovni proces, u skladu sa primedbama struke, uočeno je da jenužno da se najpre preciznije odrede garancije njene zaštite odnedozvoljenog političkog uticaja (par. 42). Ovo je potpunorazumljivo, i sasvim u skladu sa onim o čemu smo toliko putagovorili. Jednom rečju: Pravosudna akademija da, ali nePravosudna akademija kakvu danas poznajemo! Potrebno je

najpre uspostaviti instituciju nezavisnu od politike, a tek ondarazmišljati o poveravanju tako odgovornog posla kao što je prese-lekcija budućih sudija. Iako se predstavnici ponovo aktiviranogAlumni kluba Pravosudne akademije razumljivo raduju zbog čin-jenice da Venecijanska komisija ne sprečava konstitucionalizacijuove institucije, čini se da zaboravljaju da akademija o kojojKomisija govori, osim zajedničkog imena, gotovo da i nemadrugih sličnosti sa postojećom. U ovom delu Mišljenja zatraženoje i da čitav amandman VI, koji se odnosi na uslove za izbor zasudiju, bude ponovo napisan i da ti uslovi budu preciznije nave-deni (par. 43).

Čitav niz rešenja koja se tiču sudijskog položaja i mogućnostinjegovog gubitka i sankcionisanja, po shvatanju Venecijanskekomisije, zahteva ponovno sačinjavanje. Zatraženo je da se pre-ciznije odredi koja krivična dela sudiju čine nedostojnim funkcije(par. 47), kao i da se preciznije odrede pojmovi „nestručnosti“(par. 48) i „težeg disciplinskog prestupa“ (par. 49). Zahteva se dase u Ustav unesu osnovi za suspenziju, razrešenje ili ostavku, kaoi da se precizira koji je sud nadležan da o tome odluči, ali i da sejasno odredi pravo sudije na žalbu povodom ovakvih odluka (par.50).

Venecijanska komisija sasvim opravdano shvata da su, naroči-to u sistemima poput našeg, mogućnosti vršenja uticaja na sudijunebrojene. Da bi se to otežalo, traži se preciznija definicija pojma„ukidanja suda ili pretežnog dela njegove nadležnosti“ kako bibile sužene mogućnosti da sudija bude premešten bez svog pris-tanka (par. 51). Već tokom javne debate uočeno je da će ovaj meh-anizam u narednom periodu najverovatnije biti korišćen kao svo-jevrstan vid kažnjavanja nepoćudnih delilaca pravde. Pored toga,zahteva se i obezbeđivanje jačih garancija (novčanih i drugih) uslučaju premeštaja (par. 52). Posebno značajno, kako bi sesprečile dodatne mogućnosti šikane i neosnovanog vođenja postu-paka, od ustavopisaca se traži da definišu pojam „nedozvoljenepolitičke aktivnosti“ ili pak da se izričito zabrani isključivočlanstvo u političkim strankama, kako bi se sprečila proizvoljnatumačenja u tom pogledu (par. 54).

Svakako, najviše pažnje izazvale su odredbe koje se tiču sasta-va Visokog saveta sudstva (VSS) i načina odabira njegove„nesudske“ komponente. Na osnovu prvih reakcija Ministarstva,čini se da su ustavopisci ovim delom Mišljenja najzadovoljniji.Značajno je, zato, uveriti se da li zadovoljstvu i ovde ima mesta.

Kada je reč o članovima VSS-a koji nisu sudije, u skladu sa rani-je izraženim stavovima struke, Venecijanska komisija je najpre kri-tikovala rešenje prema kojem u sastav ovog tela mogu ući samopravnici koji su položili pravosudni ispit (tzv. istaknuti pravnici).Pravilno je uočeno da se time sasvim neopravdano eliminišu,primera radi, profesori prava koji najčešće, po prirodi stvari, nema-ju ovu referencu. Isto tako, uočeno je da je i nejasan dodatni kriteri-jum koji se tiče deset godina iskustva u poslovima od značaja za radVSS-a (par. 60). Sasvim je izvesno da i Venecijanska komisija naovaj način pokušava da predupredi situaciju u kojoj bi ova mestaunapred bila rezervisana za „istaknute pravnike“, koji bi takvimapostajali isključivo voljom vladajuće većine.

Posebno su značajne primedbe koje se tiču načina izbora ovognesudskog dela VSS-a. Venecijanska komisija je mišljenja da, kodizbora ovih članova, predložene većine (3/5, odnosno 5/9 narodnihposlanika) ne mogu obezbediti pluralizam i zaštitu od izbora odstrane aktuelne političke većine (par. 61). U tom smislu, predloženiizbor polovine članova VSS-a u Skupštini stvara mogućnost da tobude „povezana grupa istomišljenika“ pod uticajem vladajućevećine, što je veoma problematično, zbog čega moraju biti„istražene druge mogućnosti“ koje Komisija i navodi u tekstu doku-menta (par. 62). Kao što je i nebrojeno puta isticano, skrenuta jepažnja ustavopiscima da predsednik VSS-a ne bi smeo da se birasamo među nesudijskim članovima jer bi to povećalo rizik od dom-inacije trenutne skupštinske većine nad VSS-om u predloženommodelu (par. 66).

Dodatnu opasnost Venecijanska komisija opravdano vidi i u pred-viđenom mehanizmu raspuštanja VSS-a, navodeći da je neprihvatlji-va odredba o raspuštanju po automatizmu kada VSS u određenom

roku ne donese odluku. U tom smislu navodi se da i ovaj stav trebada bude izbrisan ili da barem strogo budu propisani uslovi za raspuš-tanje ovog tela (par. 71).

Kakva je situacija kada je reč o tužiocima?Najpre, Venecijanska komisija je kao neprihvatljivu ocenila ideju

iniciranu od strane male ali odabrane grupe javnih tužilaca na čelusa republičkim tužiocem, koja je od Ministarstva pravde tražilavraćanje njihovog izbora u Skupštinu. Najkraće rečeno, jedini tuži-lac čiji bi izbor mogao biti vršen u Skupštini jeste republički, dokostali tužioci ne bi smeli biti povezani u pogledu izbora i razrešenjasa institucijom zakonodavne grane vlasti (par. 78). U cilju snažnijezaštite tužilaca i zamenika od nezakonitih uputstava nadređenihzatraženo je uvođenje pravnog leka u svim situacijama (i za tužioce,ne samo za zamenike) kada nalog stigne „odozgo“ (par. 79).

Predloženo je produženje mandata republičkog tužioca na osamgodina, kao i podizanje kvalifikovane većine za njegov izbor (par.80). Slično kao i kada je reč o sudijama, zatraženo je preciziranjerazloga za razrešenje.

Naposletku, i najznačajnije, zatraženo je da se ponovo koncipiramodel Visokog saveta tužilaca. Predviđeno rešenje u kojem postojiapsolutna dominacija članova izabranih u Skupštini (7) u odnosu naone koje biraju javni tužioci i njihovi zamenici (4) izaziva „zabrinu-tost i potrebno je pronaći bolji model koji će obezbediti pluralizamu Savetu“ (par. 88).

Šta je onda razlog za zadovoljstvo?

Sumirajući svoje zaključke, Venecijanska komisija je zaključilada, uprkos naporima srpske vlade da razvije i unapredi modernudemokratiju i da prvenstveno odgovori zahtevima za primenunajviših standarda vladavine prava (par. 90), „postoji veliki brojotvorenih pitanja koja treba rešiti u ovom važnom procesu izmenaUstava RS“ (par. 91).

Zadovoljstvo je subjektivna kategorija, i teško je odrediti kada izbog čega je kod nekoga prisutno. Zbog toga bi bilo nezahvalnoocenjivati kako je Mišljenje, u kojem ne postoji gotovo nijednaodredba čija izmena ili brisanje nisu sugerisani, izazvalo plezir kodautora ocenjivanog teksta. Mišljenje je, objektivno posmatrano,takvo da bi ozbiljna institucija nakon njega sazvala hitnu sednicu ipotražila odgovorne za brojne uočene propuste. Jer – koristeći se uovom periodu aktuelnom školskom terminologijom – Ministarstvoje povodom teksta amandmana sasvim izvesno palo na avgustovskiispitni rok.

Međutim, i pored činjenice da je na većinu toga ukazivano, nemamesta za likovanje. Venecijanska komisija nam je zapravo poručilada moramo „iz početka“, zbog čega vremena za gubljenje nema.Zato bi umesto zavaravanja, (zlo)upotrebe medija i predstavljanjalažne slike, bilo neophodno hitno oformiti ozbiljnu radnu grupu kojabi, na osnovu onoga što su nam rekli ocenjivači, sačinila ozbiljannacrt ustavnih amandmana koji bi konačno odgovorio osnovnomzadatku sa kojim se i krenulo u ovaj posao – eliminisanju političkoguticaja na pravosuđe.

To bi bilo jedino opravdano, ali da li će Ministarstvo tako i pos-tupiti?

Nažalost, bojim se da neće. Na osnovu prvih reakcija, ali idosadašnjeg iskustva, verujem da će preko leta biti zbrzan novitekst, za koji će javnosti biti saopšteno da je u potpunosti (načasnu reč!) usklađen sa upravo dobijenim Mišljenjem. Činjenicada novog postupka pred Venecijanskom komisijom neće bitiomogućiće našim ustavopiscima da sami „u avgustu“ sebi upišuocene u dnevnik. Bez javne rasprave, takav tekst će biti poslat uskupštinsku proceduru. Nastavak znate… Po ko zna koji put,proćerdaćemo godine, dobićemo još gore pravosuđe od onog kojeimamo sada, i ponovo ćemo, ako se ikada primaknemo Evropi,kada se naših ustavopisaca više niko ne bude sećao, zbog tog istogpravosuđa biti vraćeni na novi popravni ispit.

Da li će odabir takvog, evidentno pogubnog, puta ovom pri-likom ipak dovesti do odgovornosti onih koji njime kreću?

Bojim se da je i ovde odgovor negativan. Jedina dva zanimanja kod kojih uspeh ni na koji način nije zav-

isio od ostvarenih rezultata u Srbiji su oduvek bili bavljenjepogrebnim uslugama i politikom. Jer samo su smrt i bezgrešnostvlasti ovde oduvek bili izvesni.

Pantelijin testamentBLOG SUDIJE MIODRAGA MAJIĆA, SUDIJE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

16IZLOŽBABeogradski glas, 4. jul 2018.

DJB je podneo i predlog za osnivanje anketnog odbora koji bi istražiopovezanost Aleksandra i Andreja Vučića sa osuđenim trgovcem narkotika, kao i sa prinudnim preuzimanjem restorana „Franš“ i upravljačkim pravima nad firmama „Vin-Vin“, „Prointer“ i„Energosoft“

NEOBIČNOM POSTAVKOM „IZLOŽBA ODBIJENIH ZAKONA“ OBELEŽAVAJU SE DVE GODINE OD ULASKA DJB U SKUPŠTINU

Piše: Danica Đorđević

Forum mladih „Dosta jebilo“ „Izložbom odbi-jenih zakona“ nastavlja

da obeležava dvogodišnjicu odulaska DJB u Skupštinu. Prvedve akcije održane su uBeogradu i Pančevu, narednedve u Beogradu na Zemunskomkeju i u Novom Sadu, a tokomleta mladi u DJB planiraju daizložba dođe u što više gradova iopština u Srbiji.

Izložbu čini 26 eksponata,odnosno predloga zakona kojeje poslanička grupa DJB pod-nela, ali ti zakoni nikada nisuusvojeni niti su bili na dnevnomredu skupštinske rasprave.Predloženi zakoni za ciljimaju sledeće: Pomoći žrtvama

porodičnog nasilja. Legalizovati upotrebu

kanabisovog ulja u medicinske svrhe kako bi seolakšao svakodnevni život osobama koje zbog svoglošeg zdravstvenog stanja trpe velike bolove.

Besplatno obrazovanje za sve učenike. Obrazovanje jepravo deteta i ne sme da zavisi od ekonomske snageroditelja. Obrazovanje je bitnije od pevajućih fontana.Novca ima, ali se ne troši tamo gde je potrebno.

Ukinuti loš sistem dualnog obrazovanja kojim sestvara jeftina radna snaga za inostrane korporacije.

Vratiti otete plate i penzije. Obez bediti nezavisno sudstvo. Ucenjene sudije nisu

sudije koje služe pravdi. Uvesti nepristrasno izveštavanje svih medija i sprečiti

zloupotrebu medija u političke svrhe. Omogućiti bolje, fer izborne uslove. Preko internet

stranice izborne komisije građani imaju pravo da budupravilno informisani o tome da li su glasali i da budusigurni da neko nije ukrao njihov glas.

Rešiti problem sa vakcinama. Sprečiti hiperprodukciju privatnih fakulteta i vratiti

autonomiju univerzitetima.Osim zakonskih predloga, DJB je podneo i predloge za

osnivanje anketnih odbora koji treba da ispitaju loše poslo-vanje preduzeća koja se finansiraju našim novcem, kao štosu RTB Bor, „Srbijagas“, EPS, Železara Smederevo, „ErSrbija“, zatim izborni materijal i nepravilnosti tokom glasan-ja za izbore 2016. i 2017. godine. DJB je podneo i predlog zaosnivanje anketnog odbora koji bi istražio povezanostAleksandra i Andreja Vučića sa osuđenim trgovcem narkoti-ka, kao i sa prinudnim preuzimanjem restorana

„Franš“ i upravljačkim pravimanad firmama „Vin-Vin“,„Prointer“ i „Energosoft“.

Narodna poslanica i potpredsed-nica „Dosta je bilo“ AnaStevanović razgovarala je sa nov-inarima i građanima Pančeva pri-likom otvaranja „Izložbe odbijenihzakona“ u tom gradu.

„Veliki broj Pančevaca i Pančevkis pažnjom su pogledali koje su pred-loge zakona u Narodnoj skupštinipodneli poslanici ’Dosta je bilo’ i dase uvere da postoje poslanici kojirade u interesu građana Srbije. Svepredloge zakona, kao i predloge zaizmenu i dopunu zakona, vladajućavećina je odbila. Zato će građaniimati priliku da se upoznaju sa deša-

vanjima u parlamentu i vide dase tamo ne donose zakoni koris-ni za građane, već samo zapovlašćene pojedince, što nikakonije poenta političkog delovan-ja“, rekla je Stevanovićeva.

„Građani su zainteresovani da pogledaju šta smo topredlagali i kako bi Srbija izgledala kad bismo imalizakone koji štite njihove interese. Naša borba za zdravo iuređeno društvo se nastavlja, a ova izložba to i pokazuje.Postavka privlači mlade, ali i građane svih dobi i uzrasta.Naši eksponati pripadaju jednom novom umetničkompravcu – parlamentarnom neorealizmu – koji je aktuelanna ovim prostorima skoro tri decenije“, rekla je BiljanaMarković, predsednica Foruma mladih DJB.

Takođe, građani će imati priliku da razgovaraju sposlanicima „Dosta je bilo“ i da im postave pitanja u vezisa zakonskim predlozima i radom u Skupštini.

Poslanici DJB bili su jedni od najaktivnijih poslanika uskupštinskoj raspravi, ali su takođe dobili najviše kazni iopomena. Predsednica Skupštine nastojala je da sprečisvaki pokušaj konstruktivne rasprave i poslanicima jeoduzimala reč i kažnjavala ih mimo Poslovnika, grubokršeći službenu funkciju na kojoj se nalazi.

„Izložba odbijenih zakona“ biće dostupna javnosti u višebeogradskih opština i gradova Srbije tokom leta, a najavese mogu pratiti na zvaničnoj „Fejsbuk“ stranici „Dosta jebilo“ i stranici Foruma mladih DJB.

Parlament gluv za ljude

Parlamentarni neorealizamOvaj umetnički pravac karakteriše potpuno obesmišljavanje uloge parlamenta, najvišeg predstavničkog tela građana, praćenosamovoljom izvršne vlasti u liku Aleksandra Vučića i SNS-a. Na samom vrhuncu ovog umetničkog pravca dominira koncept „stada“,gde poslanici vladajuće većine usvajaju zakone na zvonce koje se nalazi u rukama predsedavajućeg, najčešće Maje Gojković.Parlamentarni neorealizam, s posebnim osvrtom na njegove glavne performere koji čine vladajuću većinu, ostavlja duboke moralnei ekonomske posledice koje utiču na psihu, blagostanje i život svakog pojedinca.

Građani će imati priliku da se upoznaju sa dešavanjima u parlamentu i vide dase tamo ne donose zakoni korisni za građane, već samo za povlašćene jedince