U OVOM BROJUPOKUŠAJ SPAŠAVANJA SELA

Povratak zadrugarskog duha

Strana 5.

IZVOZ I UVOZ POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Sufi cit u agraru Strana 8. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina VI • Broj 99 • 21. april 2017. • cena 40 dinara

GOLUBINCI

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

CVETANJE

U za vi sno sti od lo ka li te ta i sor ti men ta, ja bu ke se na la ze u fa zi od pu nog cve-ta nja do pre cve ta va nja.

Da ni pred na ma su kri tič ni u za šti ti ja bu-ke od pro u zro ko va ča ča đa ve pe ga vo sti li sta i kra sta vo sti plo do va ja bu ke.

Stra na 12.

AUTO CENTAR "RADOSAVLJEVIĆ"

LAV NA AUTO PUTU

Dimitrija Davidovića 11, Sremska Mitrovica022/ 632-300

Dimitrija Davidovića 11, Dimitrija Davidovića 11, Sremska Mitrovica022/ 632-300022/ 632-300peugeot.radosavljevic@gmail.com

PUTNIČKI, TERETNI PROGRAM, SKUTERI

OVLAŠĆENI DISTRIBUTER ZA SHELL MAZIVA

STARI ŠOR 129,SREMSKA MITROVICA022/ 611-215FAX: 611-230

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

NIKOLA VIDOVIĆ, RATAR I POVRTAR

Lubenice se baš isplate

Strana 11.

2 21. april 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Jednom mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Ne dav no je u Sred njoj po ljo-pri vred no-pre hram be noj ško li „Ste van Pe tro vić – Bri le” u Ru-mi, sve ča no otvo ren sa vre me ni Ka bi-net za ve te ri nu i sto čar stvo, po vr ši ne 460 me ta ra kva drat nih. Ovaj pro je kat vre dan oko 30 mi li o na di na ra za jed-nič ki su fi nan si ra li Op šti na Ru ma sa 7,2 mi li o na di na ra, Upra va za ka pi tal-na ula ga nja iz dvo ji la je 13 mi li o na di-na ra, po kra jin ski se kre ta ri jat za po ljo-pri vre du uče stvo vao je sa 1,5 mi li o na di na ra, a osta tak sred sta va obez be di la je sa ma ško la.

Na sve ča no sti otva ra nja ovog objek ta, ka kvim ma li broj ško la ovog ti pa u Sr bi ji mo že da se po hva li, pri-su stvo va li su i naj vi ši pred stav ni ci re-pu blič ke i po kra jin ske vla sti, mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo-ja, Mla den Šar če vić, mi ni star po-ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne, Bra ni slav ne di mo vić, pot pred sed nik po kra jin ske Vla de, Đor đe Mi li će vić, di rek tor upra ve za ka pi tal na ula ga nja ne delj ko ko va če vić, kao i čel ni lju di lo kal ne sa mo u pra ve, pred vo đe ni pred-sed ni kom Op šti ne Ru ma, sla đa nom Man či ćem. Bi la je to pri li ka i za kra ći raz go vor sa mi ni strom Ne di mo vi ćem na ne ko li ko raz li či tih te ma, a pr va se upra vo od no si la na zna čaj iz grad nje ova kvog ka bi ne ta i edu ka ci ju mla dih lju di ko ji će svo ja ste če na zna nja na-kon za vr še nog ško lo va nja, pri me ni ti u po ljo pri vr de noj pro iz vod nji.

- Ja ko mi je dra go što se ova ško-la na la zi u sr cu Sre ma, ali mi to mo-ra mo da pro ši ri mo i na dru ge de lo ve Sr bi je, da ova kvih cen ta ra ima mo bar 15. Ide al na nam je plat for ma da to ra di mo pre ko sred njih po ljo pri vred nih ško la, jer oda tle že li mo da re gru tu je-mo lju de ko ji će ka sni je ra di ti u raz li či-tim teh no lo škim pro ce si ma, bi lo da je reč o pri mar noj po ljo pri vred noj pro iz-vod nji ili pre hram be noj in du stri ji. Ve li-ko mi je za do volj stvo što ov de po sto ji za in te re so va nost pri vred nih su bje ka ta ko ji u pre ra di me sa ili vo ćar stvu, tra že da ova de ca iz ško le do la ze kod njih na prak su i edu ka ci ju. Ove go di ne ima-

mo po pr vi put po seb nu li ni ju za mla-de pro iz vo đa če, gde će mo za 75 po sto pro jek ta da va ti grant za one ko ji že le da uđu u po ljo pri vred nu pro iz vod nju, a pred nost će ima ti oni ko ji su za vr ši li ško le po ljo pri vred ne stru ke u bi lo kom ste pe nu. Na ša ide ja je ste da spa ja mo zna nje i re sur se, ka že mi ni star Ne di-mo vić.

Da nas po sto ji do sta mo der no ure-đe nih ze ma lja ko je ima ju i mi ni star-stvo hra ne, pa mi ni star ni je is klju čio mo guć nost da se u na red noj de ce ni ji ono for mi ra i kod nas.

- To je trend ko ji po sto ji u sve tu. Hra na pred sta vlja ne što oko če ga se svi oku plja mo i to je je dan re surs oko ko ga se sve da nas vr ti. Mi po sta je mo sve vi še sve sni to ga i ako je išta na-ša pred nost on da je to taj re urs ko ji nam je od Bo ga dat. Mi mo ra mo sa mo zna njem da ga una pre di mo. Či nje ni ca je da se u po sled njih 20 go di na ma lo ra di lo na na po ve zi va nju obra zo va nja i pri vre de. Ču jem od lo kal nih pri vred-ni ka da do la ze kod na ših di rek to ra ško la, tra že vo ća re...Ako igde ima tih do brih vo ća ka, on da su one na ju žnim pa di na ma Fru ške go re. To je mo žda no vi ju žni Ti rol, no vi Bo den ze. Sa da sa mo tre ba da mi ko ji ima mo mo guć-nost da od lu ču je mo, da usme ri mo ve-li ke in fra stuk tur ne ra do ve u iri ga ci o ne si ste me i do ve de mo vo du. Vo da, ze-mlja i zna nje su sve.

Jed no od pi ta nja ko je je upu će no mi ni stru Ne di mo vi ću, od no si lo se i na to iz ko jih ze ma lja uvo zi mo me so, jer je bi lo spe ku la ci ja da ono sti že iz Bra-zi la, Ar gen ti ne, od no sno iz voj nih re-zer vi Ne mač ke.

- Ap so lut no tu ne ma ni ka kvih taj-ni oda kle sti že me so u Sr bi ju. Ono ne do la zi iz po me nu tih ju žno a me rič kih ze ma lja, jer mi ne ma mo ni usa gla še-ne ser ti fi ka te za uvoz me sa oda tle. I ra ni je je bi lo pri ča da je ve li ka ko li-či na me sa ušla u na šu ze mlju iz Ne-mač ke, što se ni je de si lo. Mi ima mo je dan dru gi ve o ma va žan pro blem. Ono što pred sta vlja opa snost, je ste mo guć nost šver ca i pre laz, ne pre ko gra nič nog pre la za, ne go pre ko ze le ne gra ni ce. To je pro blem otvo re nog pro-sto ra pre ma pod ruč ju ko ji kon tro li šu pri štin ski or ga ni. Mi tu vo di mo ite ka ko ra ču na, i sa Upra vom ca ri na ima mo stal ne kon tro le i bez bed nost je ap so-lut na. Pro blem je ta ko đe i što mno-gi kod nas za zi ru od do la ska ve li kih i

zna čaj nih in ve sti to ra, ve li kih teh no lo-gi ja, pa od mah u jav nost kre nu raz ne pri če. Mi mo ra mo da ide mo na pred. Na ma tre ba da u ovu ze mlju uđe do-sta in ve sti ci ja, jer sa mo po mo ću njih, bi lo do ma ćih ili stra nih, mo že mo da se raz vi ja mo. Po treb na su nam ta zna nja i teh no lo gi je ko je mi ne ma mo. Na ša pro seč na ma ši na u pro iz vod nji, bi lo da je reč o pre hram be noj in du stri ji ili me-tal skoj in du stri ji, je iz 1974. go di ne. Tu ne ma raz vo ja jer bez no ve opre me po sta je mo sku plji i on da ne mo že mo da pro da mo na šu ro bu na tr ži štu. Ta-da po sta je jef tin i ne za do vo ljan onaj ko ji uz ga ja na na šim nji va ma i ta ko se stva ra i za tva ra je dan krug u ko me su svi ne za do volj ni. Tr ži šte je ono ko je opre de lju je ko ju vr stu po ljo pri vred ne pro iz vod nje mi mo ra mo da fa vo ri zu-je mo i što je na tr ži štu na sred njem i du žem ro ku odr ži vo. Jed no je šta mi

mi sli mo i že li mo, a sa vim dru go je šta i po ko joj ce ni na tr ži štu že li da se ku-pu je.

Bra ni slav Ne di mo vić je re kao da je sve sprem no ka ko bi u ma ju ili ju nu me se cu ove go di ne, u pu nom ka pa ci-te tu pro ra di la Na ci o nal na re fe rent na la ba ra to ri ja.

- Na ša je ide ja da kre ne mo sa kon-tro lom kva li te ta mle ka, a oba ve za li smo se da od 1. ja nu ra 2018. go di ne, ide mo na pla ća nje pre mi je po kva li te-tu. Od mah na kon to ga isto će mo ura-di ti i sa me som i po la ko je dan po je-dan po ljo pri vred ni pro iz vod uvo di mo u či tav si stem. Spre mi li smo i iz me nu od re đe nih pro pi sa i če ka se sa mo da se o sve mu iz ja sni Par la ment.

Ne dav no su u Ru mi odr ža ne edu-ka ci je po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča o to me na ko ji na čin mo gu do ći do sred-stva iz IPARD pro gra ma, ka ko da za njih kon ku ri šu i za šta su ova sred stva na me nje na. Mi ni star Ne di mo vić je re-kao da ceo pa ket iz IPARD fon do va do 2020. go di ne, iz no si 225 mi li o na evra.

- Mi sva ke go di ne u sa mom mi ni-star stvu iz na šeg bu dže ta, is ko ri sti mo 300 mi li o na evra. Po klo nu se ne gle da u zu be i sve te stva ri tre ba pri hva ti ti. Na ša akre di ta ci ja za IPARD je do kaz na še ozbilj no sti i do kaz ko li ko mo že mo da se uklju či mo u za jed nič ku evrop-sku po ljo pri vred nu po li ti ku. Pro ce du-ra kod IPARD pro gra ma je slo že na i ne će tu baš svi mo ći da kon ku ri šu, jer je „ula zni ca“ pri lič no vi so ka i sa-dr ži vr lo obim nu do ku men ta ci ju. Ali mi će mo na ci o nal nim sred stvi ma po-mo ći ma le i sred nje, IPARD fon do vi su za sred nje i ve li ke pro iz vo đa če i na pra vi će mo jed nu do bru si ner gi ju od sve ga to ga, sma tra mi ni star Ne-di mo vić.

M. nin ko vić

RU MA • MI NI STAR PO LJO PRI VRE DE I ZA ŠTI TE ŽI VOT NE SRE DI NE BRA NI SLAV NE DI MO VI Ć PO SE TIO PO LJO PRI VRED NU ŠKO LU

vo da, ze mlja i zna nje su svetr ži šte je ono ko je opre de lju je ko ju vr stu po ljo pri vred ne pro iz vod nje mi mo ra mo da fa vo ri zu je mo i što je na tr ži štu na sred njem i du žem ro ku odr ži vo. Jed no je šta mi mi sli mo i že li mo, a sa vim dru go je šta i po ko joj ce ni na tr ži štu že li da se ku pu je, is ta ko je mi ni star ne di mo vić

MinistarNedmiovićprilikomotvaranjaškolskogkabinetauRumi

Obilazakstočarskogdelakabineta

- na ša je ide ja da kre ne mo sa kon tro-lom kva li te ta mle-ka, a oba ve za li smo se da od 1. ja nu ra 2018. go di ne, ide mo na pla ća nje pre mi je po kva li te tu. Od mah na kon to ga isto će-mo ura di ti i sa me-som i po la ko je dan po je dan po ljo pri-vred ni pro iz vod uvo-di mo u či tav si stem

321. april 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po kra jin ski se kre tar za po ljo privre du, vo do pri vre du i šu marstvo mr Vuk Ra do je vić, uručio je kra jem ma re ta 70 ugo vo ra, u vred no sti od oko 24 mi li o na di na ra, voj vo đan skim po ljo pri vred ni ci ma ko ji su ostva ri li pra vo na bes po vratna sred stva za na bav ku opre me za na vod nja va nje i iz grad nju eks plo ata ci o nih bu na ra, za tim za na bav ku pla ste ni ka, te za opre ma nje sto čarskih far mi i za in ve sti ci je u pče larstvo.

Pre ma Ra do je vi će vim re či ma, za na bav ku opre me za na vod njava nje i iz grad nju eks plo a ta ci o nih bu na ra bes po vrat na sred stva dobi la su 32 po ljo pri vred ni ka. Ukupna vred nost in ve sti ci je je 29,2 mili o na di na ra, od če ga je Po kra ji na obez be di la 15,4 mi li o na di na ra. Re a li za ci jom tih in ve sti ci ja pod zaliv nim si ste mi ma bi će još 121 hektar ora ni ca u Voj vo di ni.

No vi na u no voj kon kurs noj go dini je ste da se bes po vrat na sred stva utvr đu ju u iz no su do 60 od sto od ukup ne vred no sti in ve sti ci je, umesto 50 od sto ko li ko je bi lo pret hodnih go di na. Isto vre me no, za fi zič ka li ca i pred u zet ni ke, či ja se in ve stici ja na la zi na pod ruč ju sa ote ža nim uslo vi ma ra da u po ljo pri vre di, kao i

za po ljo pri vred ni ke mla đe od 40 godi na i že ne no si o ce ga zdin stva, povrat sred sta va utvr đu je se u iz no su do 70 od sto od ukup ne vred no sti inve sti ci je ka zao je se kre tar Ra doje vić do da ju ći da je da nas, po tom osno vu, 18 po ljo pri vred ni ka ostvari lo pra vo na sred stva za na bav ku opre me za na vod nja va nje.

Se kre tar Ra do je vić uru čio je i sedam ugo vo ra za po di za nje pla steni ka. Nji ho va ukup na vred nost je če ti ri mi li o na di na ra, od če ga je iz po kra jin skog bu dže ta obez be đe no 2,7 mi li o na di na ra. Ka ko je re sorni se kre tar na veo, re a li za ci jom tih in ve sti ci je pod pla ste ni ci ma će bi ti još 10 hek ta ra, či me će se ši rom

Voj vo di ne na sta vi ti trend po ve ća nja po vr ši na sa pla ste ni ci ma.

Sa 27 pče la ra iz Voj vo di ne pot pisa ni su ugo vo ri u vred no sti od 4,6 mi li o na di na ra, a no vac je opre de ljen za na bav ku no ve opre me za pče larstvo i no vih pče li njih dru šta va.

Za opre ma nje sto čar skih far mi odo bre ne su če ti ri pri ja ve u vred no

sti od 748 hi lja da di na ra, od če ga je Po kra ji na iz dvo ji la 374 hi lja de di nara. Ra do je vić je na veo da je sto čari ma u Voj vo di ni po ovoj kon kurs noj li ni ji u 2017. go di ni na ras po la ga nju ukup no 50 mi li o na di na ra. S tim u ve zi, re sor ni se kre tar je po zvao stoča re da in ten ziv ni je ko ri ste sred stva ko ja su im na ras po la ga nju. S. P.

Od goj svi nja – bu duć nost Sre ma i Ma čve bio je naziv sku pa far me ra Sre ma i Ma čve, ko ji je pri vu kao vi še od 300 sto ti ne sto ča ra iz ova dva regi o na. Uz po dr šku srem sko mi trovač ke Agen ci je za ru ral ni raz voj i Gra da Srem ska Mi tro vi ca, or ga ni zator sku pa bi la je Aso ci ja ci ja sto ča ra “SremMa čva”.

O no vi na ma u agrar noj po li ti ci, me ra ma po dr ške po ljo pri vre di, a po seb no sto čar stvu, kao i ak tu elno sti ma u obla sti ru ral nog raz vo ja go vo rio je mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Bra ni slav Ne di mo vić.

On je far me ri ma re kao da će mi nistar stvo sa čak dva de se tak raz li či tih me ra na sta vi ti da po ma že po ljo privred na ga zdin stva, ze mljo rad ničke za dru ge i prav na li ca. Što se ti če kre dit ne po dr ške, ove go di ne ona je pro ši re na i na dve no ve cilj ne gru pe, to su že ne kao no si o ci po ljo pri vrednih ga zdin sta va i mla di do 40 go di na ko ji će ima ti ka ma te od je dan od sto, sve osta le ka mat ne tro ško ve sno si će dr ža va, a pro du ži će se grejs pe ri o di i ro ko vi vra ća nja kre di ta.

Uve li smo i još ne ke me re ko je se ti ču na bav ke trak to ra za vo ćar

stvo, po vr tar stvo i vi no gra dar stvo, a ima mo i me ru ko ja se od no si na mla de po ljo pri vred ne pro iz vo đače. Za po moć po ljo pri vred ni ci ma pred vi đe no je 2,3 mi li jar de di na ra, a uko li ko bu de mno go zah te va za trak to re na ći će mo sred sta va i pove ća ti ko li či nu nov ca za te na mene. Po kre ta njem „Mi tro sa” mi smo omo gu ći li da po sto ji pre ra đi vač ko ji ima tr ži šte od Ru si je i Evrop ske unije do Ju žno a frič ke Re pu bli ke i Fi li pina. Na na ma je da do vo di mo pre rađi vač ke ka pa ci te te ko ji će on da za so bom ge ne ri sa ti ve ću pro iz vod nju za si gur na tr ži šta. Čim su si gur na tr ži šta i si gur ne ku po vi ne, auto matski po treb na je ve ća pro iz vod nja u sto čar stvu. Mi smo za dr ža li me re ko je se ti ču pro iz vod nje to vlje ni ka, a do bra vest je da je „Mi tros” iza šao sa me ra ma ko je se od no se na go dišnju oba ve zu ku po vi ne pro iz vod nje sa do sta do brim ce na ma. Či nje ni ca je i da sva is tra ži va nja po ka zu ju da u na red nih go di nu da na ce na to vljeni ka tre ba da bu de sta bil na – is takao je mi ni star Ne di mo vić i do dao da je za od re đe ne pod sti caj ne mere u po ljo pri vre di dr ža va ove go dine iz dvo ji la pet pu ta vi še sred sta va ne go la ne.

On je sa sto ča ri ma raz go va rao i o de ša va nji ma ve za nim za ge netski mo di fi ko va ne or ga ni zme, za kupu ze mlje, ula sku stra nog ka pi ta la u srp sku po ljo pri vre du. Go vo ri lo se i o prak tič nim te ma ma ve za nim za svi njar stvo, sa vre me noj is hra ni živo ti nja kao i o osi gu ra nju u po ljopri vre di.

Mi ni star je po red do sa da šnjih me ra po dr ške na ja vio još pra vil nika ko ji ma će se ubr za ti raz voj rural nih sre di na. U fo ku su ove go di ne će bi ti i dva no va seg men ta za ulaga nje i po moć, a pod sti ca ji ma, kao me ra ma po dr ške že li se pod sta ći ve ća pro iz vod nja ko ja će do pri ne ti ve ćem pri vred nom ra stu i na kra ju ve ćoj do bi ti za po ljo pri vred ne proiz vo đa če.

Po red mi ni stra Ne di mo vi ća, na sku pu o no vi na ma u agrar noj po liti ci, no vim me ra ma po dr ške i podsti ca ji ma u po ljo pri vre di, sa ak centom na sto čar stvo i ak tu el no sti ma u obla sti ru ral nog raz vo ja go vo ri li su i po moć nik mi ni stra za ru ral ni raz voj Zo ran Ja nja to vić, kao i šef Odelje nja za sto čar stvo u mi ni star stvu Ne nad Ter zić.

Di rek tor Agen ci je za ru ral ni razvoj Gra da Srem ska Mi tro vi ca Pe tar

Sa mar džić is ta kao je da su se po zi vu da učestvu ju na ovom sku pu oda zva li i pred stav ni ci kla nič ke i pre ra đi vačke in du stri je, či me su po ka za li ko li ko je bit no da od ga ji va či i ot kuplji va či se de za jed no i ne gu ju zdra ve po slovne od no se i do dao:

Ta ko đe, či tav ovaj pro gram po dr ža va i lo kal na sa mo u pra va. Po zi vu su se oda zva li i gra do na čel nik Sremske Mi tro vi ce, predsed nik Skup šti ne, kao i na čel nik za po ljopri vre du, ta ko da su to svi su bjek ti ko ji na

ne ki na čin mo gu da do pri ne su da se una pre di pro ces uz go ja svi nja u Sre mu i Ma čvi. Od ziv sto ča ra je za ista ve li ki, što sa mo po ka zu je ko li ko je ovo bit na te ma i da je tov svi nja bu duć nost ovog re gi o na.

Pro fe sor no vo sad skog Po ljo privred nog fa kul te ta dr Mi loš Be u ković je odr žao pre zen ta ci ju pod nazi vom “Prak tič no svi njar stvo”, a na sku pu su go vo ri li i Pe tar Mar ko vić, re gi o nal ni eks pert za svi njar stvo i Ra do je Ži va nov is pred Tri glav osigu ra nja. Zo ran Erić, pred sed nik Aso ci ja ci je sto ča ra “Srem – Ma čva”, do ma ćin sku pa, pre zen to vao je program ra da Aso ci ja ci je i stra te gi ju una pre đe nja svi njar stva u Sre mu i Ma čvi.

Aso ci ja ci ja sto ča ra “Srem Mačva” u ovoj go di ni tre ba da is pu ni sle de će za dat ke: pre no še nje zna nja i me to do lo gi je ra da i ob u ča va nje po ljo pri vred ni ka, or ga ni zo va nje i prat nja eks kur zi ja za po ljo pri vred nike u dru ge dr ža ve, po bolj ša nje genet skog ma te ri ja la u uz go ju svi nja i pri la go đa va nje stan dar da pro iz vodnje stan dar di ma na ni vou Evrop ske uni je, kao i iz grad nja in for ma tič ke

in fra struk tu re sa ade kvat nim softve rom za upra vlja nje po ljo pri vrednim pro iz vod nim po go ni ma. Isto ta ko, pri o ri te tan za da tak za raz voj svi njar stva u Sr bi ji bio bi iz grad nja nu kle u snih po go na, ko ji za po trebe uz ga ji va ča pra sa di pro iz vo de i do sta vlja ju pri plod ne kr ma če. Na taj na čin se uvoz pri plod nih kr ma ča i ve pro va u Sr bi ju mo že sve sti na naj ma nju me ru, dok naj bo lja gr la osta ju u Sr bi ji. Naj ne op hod ni ji priplod ni ma te ri jal tre ba da bu de dosta vljen iz Austri je i to onaj na stao uz go jem u skla du sa ma tič nim knjiga ma gr la. Za brz raz voj srp skog svi njar stva neo p hod ni su po ka zni po go ni, gde će srp ski po ljo pri vredni ci mo ći da vi de ob li ke grad nje šta la i obje ka ta, kao i da pre ko pira ju mo gu će re še nje za svoj sopstve ni po gon. Ta kvi uvod ni po go ni tre ba li bi da do bi ju po dr šku iz javnih sred sta va ka ko bi što pre mo gli da bu du iz gra đe ni – re kao je Zo ran Erić, pred sed nik Aso ci ja ci je sto ča ra “Srem Ma čva”.

S. Mi haj lo vić Fo to: Sl. Nik šić

NO VI SAD • U PO KRA JIN SKOJ VLA DI

Ugo vo ri za bes po vrat na sred stvaNo vi na da se bes po vrat na sred stva utvr đu ju u iz no su do 60 od sto od ukup ne vred no sti in ve sti ci je, a za po ljo pri vred ni ke mla đe od 40 go di na i že ne no si o ce ga zdin stva, po vrat sred sta va utvr đu je se u iz no su do 70 od sto od ukup ne vred no sti in ve sti ci je

Bes po vrat na sred stva za 70 po ljo pri vred ni ka

Mr Vuk Ra do je vić uru ču je ugo vo re

SREM SKA MI TRO VI CA • STO ČA RI SRE MA I MA ČVE ODR ŽA LI ZA JED NIČ KI SKUP

Za far me re do la ze bo lji da ni

Mi ni star po ljo pri vre de Bra ni slav Ne di mo vić

Ve li ki od ziv sto ča ra

4 21. april 2017.

PRO BLEM KO JI PRI TI SKA PLA NE TU

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sva kog sa ta u sve tu umi re 1.200 de ce, što je kao da se sva ko ga me se ca de ša va ju tri cu na mi ja od jed nom u sve tu. Isto vre me no 815 mi li o na lju di u sve tu je glad no, a od to ga 300 mi li o na de ce ne ma do voljno hra ne. Pre ma po da ci ma Agen ci je za raz voj Uje di nje nih na ci ja, uko li ko se na sta vi ovaj tem po si ro ma še nja naroda,nećeseostvaritiidejaUNdase do 2015. go di ne glad is ko re ni, ili, svede na najmanju moguću meru.Naime,2000.godinesvetskiliderisupot pi sa li mi le ni jum sku de kla ra ci ju o ja snim ci lje vi ma raz vo ja ljud skog roda do 2015. go di ne, u ko joj je glav ni za da tak bio da se is ko re ni si ro ma štvo. Oni su se tada obavezali da će brojonihkojiširomsvetaživeuuslovimaeks trem nog si ro ma štva bi ti pre po lovljen,daćesedrastičnosmanjitistopasmrtnostikoddece idaćeučinitisve da sva de ca na sve tu idu u ško lu. Ali, u najnovijem izveštaju UN piše:Ako se do sa da šnja ten den ci ja na sta vi, oviciljevinećebitiostvareniniza10godina".Tojesvakakozabrinjavajućasli ka sve ta. Neke,dodušemalobrojnezemljesu

sedonekleipopravile.Međunjimaje,re ci mo, Ita li ja. Ona se svo je vre me no na la zi la na 21. me stu, a sa da se popelana18poziciju.Očekivaniživotnivek Italijanaseprodužio,aporastaoje i broj de ce ko ja idu u ško lu sa 82 od sto u škol skoj 2001/2002. go di ni taj broj se po peo na 87 od sto u škol skoj 2002/2003.godini.Takođezabeleženje rast bru to na ci o nal nog pro iz vo da po sta nov ni ku (sa 26.430 do la ra, ko li ko je iz no sio 2002. na 27.119 do la ra u 2003. godini). U izveštaju UN, izdatom na kraju 2005. godine, naročitoje pohvaljena Norveška koja je petugo di nu za re dom pro gla še na naj ra zvije ni jom ze mljom. S dru ge stra ne, kritikovana jeNigerijakojasenašlanapo sled njem 177 me stu.

Sli ka ne jed na ko sti

Iz ve štaj je sli ka sve ta pu nog ne jedna ko sti, sve ta u ko jem 10 od sto Bra zilacaživiuvećemsiromaštvuodnajsiro ma šni jih Vi jet na ma ca. Ali, u nje mu postoje ipozitivnielementi:1,2milijar de vi še lju di na sve tu po se du je pi jaćuvodu.BrojsiromašnihuVijetnamusma njen je sa 60 od sto od ukup nog bro ja sta nov ni ka ove ze mlje, ko li ko je iz no sio de ve de se tih go di na pro šlog ve ka, na 32 od sto u 2000. go di ni. U toj ze mlji je isto vre me no sma nje na i stopasmrtnostinovorođenčadi.KadajerečoSrbijiunjojsestanje

stal no po gor ša va. Go di šnje vi še umre ne go što se ro di vi še od 35.000 lju di. Da kle, sva ke go di ne iz nje ne sta ne jedanmanji grad, kao što je Negotin,Bačka Palanka... Sad je u njoj višeod700.000gladnih(značivišeod10od sto sta nov ni štva!) što zvo ni na uzbu nu! Svet ska or ga ni za ci ja za is hra

nuFAOSrbijiprognoziradaćeuskoročakbiti zavisna i oduvozahranedabi pre hra ni la svo je sta nov nit švo! To potvrđuju i činjenice: kada bi gladniu Srbiji imali prosečnu platu od 330evramesečnoinjukaoisvidruginajvećimdelomtrošilizahranuSrbijanebi ima la hra ne za iz voz! Ono što pro izve de, uz do dat ni uvoz bi lo bi do volj no tek da se pre hra ni 7,5 mi li o na nje nih žitelja!A,izvozhranesakojimsehvale eko nom ski kre a to ri srp ske pri vre de u 2009. go di ni iz no sio je 1,94 mi li jarde do la ra, uvoz je bio vre dan 1,3 mi lijardedolara,pajetrgovinskisuficituovoj obla sti bio 640 mi li o na do la ra! U 2015. Go di ni iz Sr bi ej je u svet iz ve zeno hra ne u vred nso ti od 2,8 mi li jar di do la ra,a uve ze no za oko 1,5 mi li jar di dolara,pasehvalimosasuficitomod1,3 mi li jar de do la ra. Ali, to je bio iz voz uglav nom si ro vi na za pro iz vod nju hrane,dakleproizvodaiznižihfazaprera de. Da kle, u ze mlji ko ja se sve do nedavnohvaliladamožedahranipolaEvro pe, opa da pro iz vod nja i po tro šnja hra ne, a na ci ja je po sta la pot hra njena! Karakteristično je da u svetu uvre me kri ze ra ste po tro šnja hle ba, a u Sr bi ji je i ona u pa du, jer je 2007. godien po tro šnja bi la 109,5 ki lo gra ma! Pre ma naj no vi jim po da ci ma u Sr bi uji se u 2015. godini u troičlanoj poro de i ci go di šnje tro ši lo 282 ki lo gra ma hle ba. Da kle, po sta nov ni ku 97 ki logra ma. Po tro šnja i da lje opa da, pa je za po sled njih de set go din ha po tro šnja hle ba sa 101 pa la na 83 ki lo gra ma po sta nov ni ku u 2015. go di ni! To je re zultat si ro ma štva! Kon kret no po sle sva ke stra te gi je, ko ju uglav nom do ne se svaka no va vla da, Sr bi ja ima pad pro izvod nje hra ne! Pad pro iz vod nje pra ti i padpotrošnje. Potrošnja je značajnoopa la i u sa sva im osta lim na mir nicma ca, sa ra stom si ro ma štva, što je su prot no svet skim ten den ci ja ma. Obja šnje nje je da na rod vi še ne ma nov ca ni za hleb! U Sr bi ji se tro ši go di šnje do 38 ki lo gra ma me sa po sta nov ni

ku,80litaramlekaiprerađevina,56,6kilograma svežeg i prerađenogvoća,136,2kilogramapovrća...Ovanaanaliza potrošnje urađena je na uzorkuod2,53milinadomaćisntavauSrbijikoja u proseku imaju tri člana.Znači,nauzorkuceleSrbije...Ovipodaciuka zu ju na to da opa da po tro šnja svih osnov nih po ljo pri ve red nih na mir ni ca u Sri bji. Rast je bio sa mo kod ba na na i to za 8,2 od sto i zbog do brog ro da kru ša ka od 22,2 od sto i bre sa ka od 3,7 od sto. Do du še sta ti sti ka je pri kazalairastpotrošnjegoveđeg,junećegitelećegmesaza8,7odsto.Tabrojkamožedazavaraobičnečitaocejerrast je zbog po ko lja sto ke (te go di ne je u Sr bi ji pri nud no za kla no zbog lo ših me ra eko nom ske pol ti ke oko 100.000 kra va mle ku lja) pa sa mo pri vid no imamo rast po tro šnje ko ja ni je re zul tat boljegstandardaivećegtova...PosledicatogajedajesaduSrbijiznačajnosmanjenstočnifond!Još nekoliko poređenja: u svetu

bolje nego ranije živi 13miliona ljudi ko ji su se oslo bo di li od ap so lut nog

si ro ma štva. Još 1,2 mi li jar de lju di sada ima pristup pijaćoj vodi, a smrtnost novorođenčadi smanjena je zadva miliona. Školu pohađa dodatnih30milionadece.Gorenegoraniježivi 2,5 mi li jar di lju di ko ji dnev no ima ju manjeoddvadolaranadanzaživot.Go di šnje u sve tu od gla di umre 10 mi li o na de ce. Ili sva kog da na u sve tu umre po 30.000 decemlađih od petgo di na, uglav nom zbog ne do stat ka hrane! Uzroci svih smrtnih slučajevamogli bi biti sprečeni. Milijarda ljudinemapristuppijaćojvodi,a2,6milijar di lju du ne ma zdrav stve nu za šti tu. U sve tu 115 mi li o na de ce još uvek ne ide u ško lu.NaprimeruUgandeiKineizveštaj

UN pokazuje da je moguće ostvariti bržinapredak.Nažalost,18zemalja sa da ima go re po ka za te lje raz vo ja ne go 1990. go di ne. Od tog bro ja njih 12senalaziupodsaharskompodručjuAfrikekojimharasida,apreostalihšest su biv še so vjet ske re pu bli ke. Ovi po da ci ot kri va ju da 460 mi li o na lju di danasživigorenegoranije.

In ter ven ci je u tri prav ca

Auto ri iz ve šta ja ipak sma tra ju da su "mi le ni jum ski ci lje vi" ostva ri vi uko li ko se bude intervenisalo u tri domena:pružanja pomoći, trgovine i bezbedno sti. Ali, is tak nu te su ne ke manj kavostisistemapružanjapomoći.Bogate ze mlje iz dva ja ju su vi še ma lo (0,25 svog bru to na ci o nal nog pro iz vo da). NajgoremeđunjimasutričlaniceG8:Ita li ja (0,17 od sto), SAD (0,15 od sto) i Ja pan (0,20 od sto). Sem to ga, zemljedonatorivezujupružanjepomoćiza na bav ku nji ho vih pro iz vo da. Ta ko je onaj koji primafinansijsku pomoćprimoran da uvećava svoje troškoveza20odsto.Svakegodinenatajnačinse gu bi pet do se dam mi li jar di do la ra, što pred sta vlja ozbi ljan pro blem. Jer, ka da si ro ma šne ze mlje pra vil no upravlja ju po klo nje nim sred stvi ma, on da suimodvelikepomoći.BeztepomoćitroškovizdravstvauZambijiiznosilibitri do la ra po sta nov ni ku ume sto osam. Upravo zahvaljujući pomoći koja jesti gla 2003. go di ne 1,6 mi li o na de ce u Tan za ni ji kre nu lo je u ško lu. U izveštajuUNorazvoju ljudskog

ro da, pr vih de set naj ra zvi je ni jih zemalja su: Norveška, Island, Australi ja, Luk sem burg, Ka na da, Šved ska, Švajcarska,Irska,BelgijaiSAD.Najsi ro ma šni ji su Mo zam bik, Bu run di, Etiopija,CentralnoAfričkaRepublika,GvinejaBisao,Čad,Mali,BurkinaFaso,SijeraLeoneiNiger.Zemlje sa 600 dolara dohotka po

sta nov ni ku ima ju upo la ma nje šan si dapostanupoprištegrađanskog rataod ze ma lja ko je ostva ru ju do ho dak od sa mo 250 do la ra po sta nov ni ku. Od ukup no 32 ze mlje ko je su se na šle na dnu li ste, u pe ri o du od 1990. do kraja2005.godineratovaloseučak22.Zemljeukojimaseidanasvodeoružani sukobi (Avganistan, Irak i Liberi ja) ni su sta vlje ne na ovu li stu zbog nedostatkapouzdanihstatističkihpoda ta ka.Zemljedonatoriizdvajajuneštovi

še od mi li jar du do la ra go di šnje za pomoć poljoprivredama zemalja u razvo ju i ne što ma nje od mi li jar de do la ra dnev no za sub ven ci o ni sa nje sop stvenihpoljoprivreda.Zbogovihsubvencijaiprotekcionističkihmerazemljeu

raz vo ju go di šnje gu be oko 24 mi li jarde do la ra. Sva kom ovom iz gu blje nom do la ru tre ba do da ti još tri do la ra ko ja se gu be u do me nu in ve sti ci ja i za pošlja va nja. Bez pro me ne sa da šnje poli ti ke, "mi le ni jum ski cilj" o sma nje nju siromaštvaumesto2015.godine,bićeostva ren tek 2147. go di ne!

Dve mi li jar de lјudi iza šlo iz be deUjedinjeneNacije(UN)objavilesu

14. de cem bra 2015. go di ne u pre stoni ci Eti o pi je iz ve štaj u ko me se na vo di da je dve mi li jar de lju di po pra vi lo svoj životnistandardiuzdigloseiznadstepe na ni ske raz vi je no sti u po sled njih 25 go di na. In deks ljud skog raz vo ja razvojnogprogramaUNpozivanapravične i dostojanstvene uslove za radza sve ljude. Administratorka UNDPHe len Klarkreklajedajeradključanza ljud ski raz voj i da je od 7,3 mi li jar di lju di, 3,2 mi li jar di je za po sle no, dok su mnogipripremajuzabudućeprofesijekroz kre a tiv ne i vo lon ter ske po slo ve. Ponjenimrečima,brztehnološkirazvoj, glo ba li za ci ja, dru štva ko ja sta re i izazoviuočuvanjuprirodnesredinebrzo transformišu današnje značenjeinačinrada.PremapodacimaUN,oko830mili

o na lju di ka te go ri sa ni su kao si ro mašniradnicikojizarađujumanjeoddvado la ra na dan. Vi še od 200 mi li o na ljudi,uključujući74milionamladihjene za po sle no, dok je 21 mi lion na prinudnom radu. Reporterka UN Se lim Ja hanreklajedaćeseljudskirazvojubrzatikadasvikojiželeposaodobijumogućnostdaradeudostojanstvenimuslo vi ma. "U mno gim ze mlja ma lju di nisuplaćenizasvojrad,doksudrugiplaćenimanjeoddrugihzaobavljanjeistog po sla", re kla je Ja han.IzveštajUNpredstavljenuEtiopiji

ukazujenačinjenjicudaženeobavljaju vi še od 52 od sto po sla na glo balnom tržištu rada, ali da su još upadljivenejednakostiuzaradamameđupo lo vi ma. I dok je mi li jar da ne u hranje nih i 800 mi li o na glad nih lju di planeteZemlje koji dramatično ukazujuda je kri za pro iz vod nje hra ne, bo lje rećinjenevaljanepodeledostiglaneželjenerazmere.Svakogdanausvetuumre od gla di 40.000 de ce! Isto vremenookotrećineplaneteukupnekoličinehraneusvetusepokvariilibacidok se tran spor tu je sa me sta na kom je pro iz ve de na do me sta gde se konzu mi ra, a vred nost ta kve hra ne je oko 940 mi li jar di do la ra go di šnje, pro cenju je Or ga ni za ci ja Uje di njih na ci ja za hranuipoljoprivredu(FAO).Noviglobal ni stan da rad za me re nje gu bit ka i bacanjahranepomoći ćezemljama ikompanijamadapojačajunaporezaefikasnuje skladištenje, transport ikon zu mi ra nje hra ne, pre no si „Tom son Rojters fondacija’’. Standard je prviset međunarodnih propisa i obavezapo slov nih su bje ka ta, vla da i dru gih or ga ni za ci ja da iz ve šta va ju o me renju i upra vlja nju gu bi ci ma i ba ca njem hra ne, ra di sma nje nja te po ja ve. Ovi na po ri tre ba da re zul ti ra ju usme rava njem vi ška hra ne ka 800 mi li o na pot hra nje nih lju di ši rom svta, i smanje njem emi si je štet nih ga so va ko ja na sta je iz ostat ka ne po je de ne hra ne, a ko ja ukup nim kli mat skim pro me nama„doprinosi’’okoosamodsto.

(Kraj)

SVET,HRANAISIROMAŠTVO(3)

Glad je de mi le ni jum ski ciljU sve tu da nas 2,5 mi li jar di lju di ži vi sa ma nje od dva do la ra na dan. Mi li jar da lju di ne ma pri stup pi ja ćoj vo di, a 2,6 mi li jar di lju di ne ma zdrav stve nu za šti tu. Ni je se ostva ri la mi le ni jum ska de kla ra ci ja, pot pi sa na 2000. go di ne o sma nje nju si ro ma štva u sve tu do 2015. go di ne

Piše: Bra ni slav Gu lan

Bo gat stvo kod bo ga tih

Gru pa od 500 naj bo ga ti jih ljudi na sve tu ostva ri la je u 2003. godinidohodakvećiodukupnogdo hot ka 416 mi li o na naj si ro mašni jih lju di na sve tu. I da nas u svetučak2,5milijardi ljudiživisa ma nje od dva do la ra na dan. Iakočine40odstostanovništvana še pla ne te oni ostva ru ju svega pet od sto glo bal nog do hot ka. Sdrugestranebogatičinesvega10 od sto sta nov ni štva na sve tu, uglavnom žive u zemljama savi so kim na ci o nal nim do hot kom i upra vlja ju sa 54 od sto glo bal nog do hot ka.

Krizavaljaneproizvodnjeipodelehranedostiglaneželjenerazmere(Foto:FAO)

34 ze mlje ne ma do volj no hra ne!

Agencija UN za hranu i poljo

pri vre du (FAO) sa op šti la je da 34 ze mlje u sve tu, od ko jih 80 od sto u Africi, nema dovoljno hrane zasvo je sta nov ni štvo zbog rat nih sukoba, suše i poplava, na početku2016. go di ne.U iz ve šta ju ob ja vljenomuNjujorku,FAOnavodidasurat ni su ko bi u Ira ku, Si ri ji, Je menu,SomalijiiCentralnoafričkojRepu bli ci ima li po gub ne po sle di ce na poljoprivrednu proizvodnju, čimeje do dat no po gor ša na hu ma ni tarna kri za u tim ze mlja ma.

Ti su ko bi su ne ga tiv no uti ca li i na si tu a ci ju u su sed nim ze mlja ma ukojimasuutočištenašlemnogobrojne izbeglice, iscrpljujući i njihove prehrambene mogućnosti.Kakosenavodi,Kongosesuočavane sa mo s pro ble mom zbri nja vanja 100.000 iz be gli ca iz Cen tralnoafričke Republike već i sa oko1,5 mi lion ra se lje nih zbog su ko ba na is to ku ze mlje, kao i sa oko po la mi li o na lju di po go dje nih po pla vamakojejeizazvaoElNjinjo.

Ogromanbrojraseljenihzbogratovaiprirodnihkatastrofa(Foto:FAO)

521. april 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Agen ci ja za ru ral ni raz voj Gra-da Srem ska Mi tro vi ca ura di la je saj to ve za tri se o ska pro-iz vo đa ča. To su Pi la na „Bre za“ iz Mar ti na ca, „Krom pir či ce sit ne lju te“ iz Ma čvan ske Mi tro vi ce i De sti le ri ja „Ka zan če“ iz Be še no va.

Pre ma re či ma Pe tra Sa mar dži-ća, di rek to ra Agen ci je za ru ral ni raz voj, ovi saj to vi su bes plat ni za pro iz vo đa če i to je ne ka vr sta nji ho-ve ula zni ce u svet in ter ne ta.

- U da na šnje vre me do sta lju di ko ri sti in ter net ka ko za in for mi sa-nje, za ba vu, ta ko i za ku po vi nu i tu pred nost tre ba i na ši vred ni pro-iz vo đa či da is ko ri ste. Upra vo zbog to ga smo se od lu či li da im po mog-ne mo ta ko što smo im iz ra di li veb stra ni ce i da li im ih go di nu da na na ko ri šće nje ka ko bi oni mo gli lak še svo je pro iz vo de da pri bli že kup ci-ma, ali i da bu du kon ku rent ni ji na tr ži štu. Po sle is te ka ro ka od go di nu da na oni tre ba da se od lu če da li će da pre u zmu oba ve zu pla ća nja i odr ža va nja stra ni ce i to po vr lo po vo lji nim ce na ma ili da, uko li ko im se ovaj vid pro mo ci je ne svi đa i ne do pri no si nji ho vom bo ljem po-slo va nju, saj to ve uga se – re kao je Pe tar Sa mar džić, di rek tor Agen ci-je za ru ral ni raz voj Gra da Srem ska Mi tro vi ca.

Vla snik pi la ne „Bre za“ ko ja se ba vi pro iz vod njom mon ta žnih ku ća, brv na ra, vi ken di ca, ga ra ža, šta la i dru gih ma njih i ve ćih obje ka ta od dr ve ta Da ni jel Mi mić iz Mar ti na-ca, is ta kao je da će sajt na ko me pred sta vlja ono či me se ba vi, od-no sno svo je pro iz vo de do pri ne ti nji ho vom bo ljem pla sma nu na tr-ži štu i do dao:

- Sajt ra di sko ro me sec da na, adre sa je www.pi la na bre za.com. Već su me kon tak ti ra li po ten ci jal-ni kup ci, što je do vo ljan po ka za telj to ga ko li ko je in ter net pre zen ta ci ja ko ri sna.

Nje go vo mi šlje nje de li i De jan Jo va no vić iz Ma čvan ske Mi tro vi ce, ko ji se ba vi pre ra dom pa pri ke i iz-ra dom ne ko li ko fi nal nih pro iz vo da od pa pri ke od ko jih je tre nut no naj-ak tu el ni ja „LJu te la“. On ka že da je in ter net pre zen ta ci ja nje go vih pro-iz vo da ura đe na na na čin na ko ji je i on sam za mi slio da će bi ti, a vr lo je za do vo ljan i či nje ni com da sajt mo-že sam da ažu ri ra.

– Tre nut na pro iz vod nja nam ni je ve ća od 200 te gli ca me seč no, me-đu tim na ru či li smo ma ši ne i ka za ne za ku va nje i ta da će mo pro iz vo di-ti i do 1.500 te gli ca. Na la zi mo se u pro ce su do bi ja nja svih ser ti fi ka ta, in te re so va nje je ve li ko, ali ne ma mo

još uvek di stri bu ci ju pro iz vo da. U sko ri je vre me pla ni ram i taj ko rak, jer za in te re so va nih ima, pa mi je zbog to ga ova in ter net pre zen ta ci-ja od ve li ke ko ri sti i po mo ći - ka že De jan Jo va no vić i do da je da se pre-zen ta ci ja nje go vih pro iz vo da na la zi

na saj tu www.krom pi ci ce sit ne lju te.com.

Va nja So la re vić iz De sti le ri je „Ka zan če“ iz Be še no va, do da la je da je sajt zna ča jan i za nji ho vu pro iz-vod nju, jer će ih uči ni ti vi dlji vi jim na tr ži štu po što pro iz vo đa či al ko hol nih

pi ća ne ma ju pu no pro sto ra i slo bo-du za re kla mi ra nje. Sajt De sti le ri je „Ka zan če“ se na la zi na adre si www.de sti le ri ja ka zan ce.com.

S. Mi haj lo vić Fo to: Sl. Nik šić

U 500 se la — 500 za dru ga. Za po če tak će bi ti uspeh da za dr ži mo to lјudi što ima mo na se lu. Sr bi ja, jed na od osni va ča me đu na rod nog za dru gar-stva kra jem 19. ve ka, na po čet ku 21. na šla se opet na po čet ku. Mi-ni star u Vla di Sr bi je za du žen za re-gi o nal ni raz voj Mi lan Kr ko ba bić najavlјuje da će u na red ne tri go di-ne u 500 ve li kih se la bi ti for mi ra no 500 za dru ga. To će, pre ma nje go voj oce ni, bi ti naj ve će ula ga nje u isto-ri ji na šeg za dru gar stva i taj no vac će bi ti dovolјan da se ulo ži u osnov-na sred stva i da se za o kru ži pro ces pro iz vod nje. „Po ku ša će mo da uda ri-mo no ve temelјe za dru gar stva u Sr-bi ji i da vra ti mo duh za dru gar stva“, re kao je Kr ko ba bić.

Od ob ra di vih 4,2 mi li o na hek ta ra polјoprivrednog zemlјišta, bli zu mi-lion hek ta ra je da nas u par lo gu. Je-smo li oka sni li sa za dru ga ma?

Pred sed nik Za dru žnog sa ve za Sr-bi je Ni ko la Mi ha i lo vić pre ci zi ra da će dr ža va po mo ći ka ko for mi ra nje no vih, ta ko i oživlјavanje po sto je ćih za dru ga. „Ima za dru ga ko je ima-ju vo će na 100-200 hek ta ra i tre ba im ras hlad ni pro stor, ma ni pu la tiv ni pro stor za pa ko va nje, pa će to is-ko ri sti ti sa mo da una pre de po sao, ka ko bi te pro iz vo de do ve li u vi-šu fa zu pre ra de“, ka že Mi ha i lo vić. Ujed no će bi ti u pri li ci da ne iz la ze sa pri mar nim pro iz vo dom na tr ži-šte, ako im to tre nut no ne od go va-ra, već da zahvalјujući mo guć no sti za mr za va nja i skla di šte nja če ka ju bolјu ce nu. Za vi si ka kav mi ni bi-znis-plan ili pro gram ra da na pra ve lјudi u za dru zi, do da je on. „O to me će se do go va ra ti sa mi lјudi u za dru-zi. Sve je na dobrovolјnoj ba zi. Je di-no će im lјudi iz Za dru žnog sa ve za

Sr bi je po ma ga ti oko pro gra ma ra da. Tu smo da im pre zen tu je mo do bre pri me re iz prak se, da im po mog ne-mo u tom pr vom ko ra ku, a lo kal na sa mo u pra va će obavlјati kon tro lu“, is ti če pred sed nik Sa ve za.

Kon kurs za do bi ja nje sred sta va bi će ras pi san po čet kom ma ja i tra-ja će do 1. ok to bra, a na nje ga mo-gu da se ja ve za dru ge ko je su re-gi stro va ne u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre i ko je ima ju ura đe ne mi ni bi znis-pla no ve. Mo ći će da ra ču na ju na raz li či te iz no se, za vi sno od pro-gra ma, a mak si mal ni iz nos po no vo-for mi ra noj za dru zi je 50.000 evra. One po sto je će ko je ne ma ju du go-va nja i is pu nja va ju od re đe ne uslo-ve mo gu da kon ku ri šu i za 100.000 evra, ob ja šnja va Mi ha i lo vić. Na pi-ta nje ka da oče ku je da će da pro ra-di taj mo del ko ji bi u na red ne tri go di ne tre ba lo da oži vi 500 za dru ga u 500 ve li kih se la, pred sed nik Za-dru žnog sa ve za ka že da lјudi tre ba da se do go vo re sa svo jim kom ši ja-ma i prijatelјima da idu u za dru gu.

„Ta mo gde po sto je lјudi. Na ža-lost, ima mo me sta gde ne ma lјudi. Ali šta je, tu je. Bar ono što je u ne-kim me sti ma osta lo. Ako je to 50 sta nov ni ka, ne će mo di za ti broj lјudi na 100, ne go da pro ba mo da tih 50 bu du sa mo o dr ži vi“, na gla ša va Mi-ha i lo vić.

Za pra vo mu da ju broj ke. Pre ma po sled njem po pi su iz 2011. go di-ne, za de ce ni ju, iz me đu dva po pi-sa, se o sko sta nov ni štvo sma nji lo se za oko 311.000 žitelјa, od no sno za 10,9 od sto. Pr vi put se broj sta-nov ni ka srp skih se la spu stio is pod tri mi li o na, a od 4.709 se la, sva ko če tvr to na pu tu je ne sta ja nja, jer čak u u 1.034 se la ima ma nje od po 100 sta nov ni ka. A, da smo struč nja ci

da uni šti mo mno go to ga sa du gom tra di ci jom, go vo ri i to da su Sr bi de-va sti ra li i za dru gar stvo ko je na te ri-to ri ji dr ža ve Sr bi je tra je od 1894. go di ne ka da je u se lu Vra no vu kod Sme de re va osno va na pr va kre dit na zemlјoradnička za dru ga. Ako ne ra-ču na mo onu iz 1846. go di ne u Bač-kom Pe trov cu, sa da šnjoj te ri to ri ji Sr bi je. Već 1895. go di ne osno van je Glav ni sa vez srp skih zemlјoradničkih za dru ga. Bi li smo me đu osni va či ma me đu na rod nog za dru žnog sa ve za, pi o ni ri u to me.

Član Aka de mij skog od bo ra za se-lo SA NU Bra ni slav Gu lan uka zu je da je do 1900. go di ne u Sr bi ji bi lo vi še od 650 za dru ga, ko je su osni-va ne kao od bra na od ze le na ša i osi-ro ma še nja se o skog sta nov ni štva. Pred Pr vi svet ski rat u Sr bi ji je ra di lo vi še od 800 za dru ga, da bi se po sle ra ta po no vo kon so li do va le tri de se-tih go di na, a pred Dru gi svet ski rat bi lo ih je vi še od 3.500. Gu lan na po-mi nje da je po sle Dru gog svet skog ra ta, 1949. go di ne, do net Osnov ni za kon o zemlјoradničkim za dru ga-ma ko je su pri vred nom re for mom iz 1965. de set ko va ne. Na osno vu Usta va iz 1974, usvo jen je Za kon o udru ži va nju zemlјoradnika i za-dru žni sa ve zi su osta li bez imo vi ne. Za ko nom o za dru ga ma iz 1990. pro-pi sa no je, me đu tim, da se za dru žna imo vi na vra ti ra ni jim ko ri sni ci ma,

što je po tvr dio i Za kon iz 1996. go di ne, ali je sa mo ne zna tan broj za dru ga i za dru žnih aso ci ja ci ja to us peo. Po Gu la no voj oce ni, Za kon o za dru ga ma ko ji je Sr bi ja po sle sko ro dve de ce ni je če ka nja do bi la 2015. go di ne, ni je uneo ve li ke pro-me ne u srp sko za dru gar stvo.

„Po sle ne pu nu go di nu i po da-na od nje go vog usva ja nja pre o sta-je nam da ka že mo da su pro me ne bi le sa mo ko zme tič ke. Pr vi ko ra ci su napravlјeni u vra ća nju neo prav-da no od u ze te imo vi ne od ne ko li ko hilјada obje ka ta i oko 200.000 hek-ta ra zemlјe, a selјacima su uki nu ti šted no-kre dit ne za dru ge i niz dru-gih pri vi le gi ja ko je ima 800 mi li o na za dru ga ra u sve tu, or ga ni zo va nih u oko 750.000 za dru ga. Za dru žni po sle ni ci is ti ču da je to re zul tat či-nje ni ce da su za kon pi sa li lјudi van za dru gar stva“, is ti če Gu lan.

On na po mi nje da je sa mo u Voj-vo di ni na ci o na li za ci jom od u ze to oko 700.000 hek ta ra ora ni ca, pa je za ispravlјanje ove ne prav de pre ma vla sni ci ma tog zemlјišta, po treb-no da dr ža va iz dvo ji naj ma nje 800 mi li o na evra. U me đu vre me nu je pri va ti zo va no vi še od 120.000 hek-ta ra. Za dru ga ma, po naj vi še oni ma u Voj vo di ni, da nas se du gu je oko 200.000 hek ta ra plod nih ora ni ca, na vo di on. Otu da i opa ska da „ho-će mo da vra ti mo imo vi nu i zemlјište

i da su do vi ra de svoj po sao“.Cilј po vrat ka za dru gar skog du ha

je, da se u se lo vra te mla di i da se mo ti vi šu da u nje mu osta nu. Ge-slo da je „udru ži va nje za kon ži vo ta na ko jem se temelјi sve ko li ki na-pre dak, još tri de se tih go di na pro-šlog ve ka is pi sa li su si će vač ki za-dru ga ri na svom za dru žnom do mu. Po je di ni mo der ni do ma ći u jed nom tre nut ku su, me đu tim, po mi sli li ka-ko su za dru ge pre va zi đe na stvar. Ni su vi ri li u uspe šne polјoprivredne zemlјe Za pa da da vi de ka ko su za-dru ge ne za o bi la zne i da ne ke tra ju ne pre kid no vi še od 150 go di na ka-ko bi po mo gle polјoprivrednicima da svo ju ro bu uči ne što kon ku rent-ni jom na stra nom tr ži štu. A, mi smo mno go eks pe ri men ti sa li. Kraj nje je vre me da sve što je valјano pri me-ni mo i kod nas. Mi če sto me nja mo. Na ma ka da se pro me ni mi ni star mal te ne se pro me ni pri vred no ure-đe nje. Zemlјe sa Za pa da 30 go di-na ne me nja ju ni šta. Ma lo ko ja bi zemlјa op sta la šta smo mi pre tum-ba li, od ne sreć nih ra to va, sank ci ja, lo ših po te za. Ka pi ta li stič ke zemlјe su ima le pri va tan ka pi tal, ko mu-ni stič ke dr žav ni ka pi tal, a mi smo iz mi sli li dru štve ni. To ga ni je bi lo na ku gli zemalјskoj, da i po red to ga što ih je dr ža va skraj nu la, za dru ge i dalјe ži ve i bo re se.

S. P.

MAR TIN CI • AGEN CI JA ZA RU RAL NI RAZ VOJ GRA DA SREM SKA MI TRO VI CA

In ter net pre zen ta ci ja se o skih pro iz vo đa ča

Pred sta vlja nje veb saj to va u Mar tin ci ma

U Sr bi ji tre nut no ak tiv nih 1.638 za dru ga, od ko jih oko 500 pre da je pra zan za vr šni ra čun. Prak tič no su za mr zle svo je po slo-va nje če ka ju ći ne ke bolјe uslo ve na tr ži štu. Mo žda će im u to me po mo ći dr ža va sa ovom no vom ak ci jom oživlјavanja za dru gar stva i se la. Po red njih, oko 500 za dru-

ga je, op te re će no ne re še nim imo-vin skim pi ta nji ma. Razmišlјanjem su osta li u pro šlim vre me ni ma i ne mo gu da is ko ra če. Za raz li ku od njih, tre ća tre ći na od oko 500 za dru ga, je su ozbilјne kom pa ni-je, sa pri ho di ma. Po go to vo op-sta ju one ko je ima ju ili zemlјišne ili skla di šne ka pa ci te te.

Za dru ge pra znih ra ču na

PO KU ŠAJ SPA ŠA VA NJA SE LA

Po vra tak za dru gar skog du haU na red ne tri go di ne tre ba lo da oži vi

500 za dru ga u 500 se la

6 21. april 2017.

IN FRA STRUK TU RA U PO LJO PRI VRE DI

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i zaštite životne sredine daloje saglasnostopštini Inđija,od no sno Agen ci ji za ru ral ni raz voj za Pro gram po dr ške po ljo pri vred ne po li ti ke i po li ti ke ru ral nog raz vo ja za2017.godinu.Toznačidaćeseu agrarnom budžetu naći ukupno24 mi li o na di na ra kroz ne ko li ko pod sti caj nih me ra na me nje nih poljo pri vred ni ci ma i po ljo pri vred noj pro iz vod nji. U skla du sa tim ovih danaćebitiorganizovanisastancii pred sta vlja nje po me nu tih me ra u svimnaseljenimmestimainđijskeopštine, gde će poljoprivredniciima ti pri li ku da de talj no sa zna ju o njihovimmogućnostima zadobijanje sred sta va.

Agen ci ja za ru ral ni raz voj opštine Inđija je raspisala mere pokojima će se utrošiti finansijskasredstva za tekućugodinukoja suodo bre na od stra ne op šti ne. Ra di se o iznosu od 24miliona dinara,asredstvaćebitiraspoređenakrozne ko li ko me ra na vo di Iva na PejovićŠevrt,direktoricaAgencijezaruralnirazvojipodseća: Jedna od mera jeste finansi

ranje veštačkog osemenjavanja,

zatimsufinansiranjekamatazapoljoprivredne kredite, investicije ufizičkasredstvapoljoprivrednihgazdinstava, odnosno priključnumeha ni za ci ju i osi gu ra nje use va i poljo pri vred ne me ha ni za ci je.Pomenute mere će nadležni iz

Agen ci je pred sta vi ti na tri bi na ma kojećeuskorobitiorganizovaneusvim se li ma. Na kon pred sta vlja nja merabiće raspisanikonkursiočemućepoljoprivrednicibitinavremeoba ve šte ni.

Pri pre ma mo ras po red tri bi na pomestima,anašipoljoprivrednicićeputemsmsporukadobitiobaveštenjeosatniciitačnommestugdeće sastanci biti organizovani. Očeku je mo ve li ki oda ziv jer sma tra mo da je ovoodličnaprilikadadobijusveneophodneinformacijeipomoćpri li kom apli ci ra nja za kon kur se ističedirektorica.Kako je istakao prvi čovek op

štine InđijaVladimirGak, zaovugo di nu opre de lje no je 10 mi li o na di

naravišenegoprošlegodine,čimeje lo kal na sa mo u pra va po ka za la da bri ne o po ljo pri vred ni ci ma. Najveći deo sredstva, oko 13

mi li o na di na ra je na me nje no za sub ven ci je za me ha ni za ci ju i ta mera se po ka za la kao naj a trak tiv ni ja po ljo pri vred ni ci ma. Ka da smo pri likom razgovora sa čelnicima u Pokra ji ni is ta kli da ove go di ne ima mo povećanjepoljoprivrednogbudžetaza 10 mi li o na do bi li smo sve po hvale,jervećinalokalnihsamoupravau

Vojvodininematolikibudžetzapoljo pri vre du re kao je Gak i na glasiodaInđijapoljoprivreduvidikaošan su za na pre dak.

Sve gra ne po ljo pri vre de su nam jednakovažneinastojaćemodaizgodineugodinupovećavamofinansijskupomoć ipopravljamousloveza ba vlje nje po ljo pri vre dom po ručiojepredsednikGak.

M.Balabanović

Ko ma sa ci ja ili okrup nja va nje ze mlji šta je agrar noprav na me ra ko ja se pro vo di sa ci ljem grupisanje zemljišnih čestica radira ci o nal ni je agrar ne pro iz vod nje. Ukrup nja va nje ze mlji šta se spro vodi ako se zbog ve li ke ras cep ka nostinanjemunemožeorganizovatipo ljo pri vred na pro iz vod nja is pla tivauodnosunauloženasredstava,odnosnoakosezemljištenemožeracionalnodaobrađujeKomasacijaseprovodinaodređenompodručjupopraviluobuhvaćazemljištejednekatastarske općine. Ova definicijako ma sa ci je od sli ka va su šti nu po sla ak tu elng u ka ta star skoj op šti ni Radenković.

U ovoj ka ta star skoj op šti ni ak tuelnojeuređenjeteren,aaonoobuhvatakrčenjedrveća,šumarakaiši blja uz polj ske ka na le ra di re kultivisanja zemljišta, izrade planskekanalske i mreže atarskih puteva.Po sao je po ve ren Vo do pri vred nom društvu “Sava” izŠapcakoje ćeupla nom ra da do gled no vre me urediti6,5kilometarastarei12,5kilometaranovekanalskemreže, 15kilometara atarskih puteva, postaviće12putnihprelazairekultivisa

ti 52 hektara šumskog zemljišta uob ra di vo.

Da se pla ni ra ni po slo vi oba vlja ju navreme,uveriosegradonačelnikSrem ske Mi tro vi ce Vladimir Sanader,koji jezajednosanačelnikGrad ske upra ve za po ljo pri vre du i zaštituživotnesredineVladimiromNastovićem i DraganomTopalovićem, direktorom Vodoprivrednog dru štva „Sa va“ iz Šap ca ob i šao te ren gde se ra di.

Grad i grad ska upra va su obezbe di li uslo ve da se pot pu no ure di ovo zemljište.Mi radimo na uređenjukanalskemrežekojaćepomoćida se te ren od vod nja va i na vod njava.Kadasezavršeradovinauređenjuterena,bićetosasvimdrugačijepodručjenakojećemoćidaselakšedođe iobradepolja.Svinaširadovićebitiusklađenisapoljoprivrednim radovima, a usevi koji suposejanibićeskinutinavreme.Posleskidanjakukuruza,bićepotpunozavršenigrađevinskiradoviivlasnicićebitiuvedeniuposedrekaoje Dragan Topalović dodajući daje sa mo vred nost po sla oko ka na la pre ma ši la 100 mi li o na di na ra.

Gradonačelnik Sremske Mitrovi ce Vla di mir Sa na der do da je da je pro ces ko ma sa ci je je dan od većihprojekatakojigradrealizujeuzpo dr šku Vla de AP Voj vo di ne u ovoj godini, a timesedirektnopomaže

vla sni ci ma po ljo pri vred nog zemlji šta.

Na kon ko ma sa ci je par ce le u ovoj katastarskoj opštini dobićepravilanoblik, bićeukrupnjene,ato će vlasnicima omogućiti da sedalje razvijaju, da podižu sistemezanavodnjavanje,damoždapređuna ne ku dru gu pro iz vod nju ili jednostavnodaunapredevećpostojećuproizvodnju–rekaojeuzostalogradonačelnikSanader.Načelnikupravezapoljoprivredu

VladimirNastovićrekaojedasenakon završetka komasacije očekujumno go bo lji re zul ta ti u po ljo pri vredi ovog se la. Ko ma sa ci ja ko šta oko 180 mi li o na di na ra a od te su me 55 odsto obezbedila je Vlada Vojvodine,a45odsto GradSremskaMi tro vi ca. Po sle ove ko ma sa ci je u pla nu je da se isti po sao oba vi u Šašin ci ma i za nju je opre de lje no oko 100 mi li o na di na ra.

Meštani Radenkovića su svesniznačajakomasacije. Ra do ji ca Turudić ističe da je komasacija kapitalna investicija u selu, za seljake od prevelikog značaja. Parcelesubileusitnjenepasu,uproseku,njivebileodoko30ari,aovimsedobijajuvećeparcelekojećedonetiuštedeuenergiji,gorivu,radovima,adobićeseboljiprinosi.Sličnokomentarišeoveposlovei

VladaTurudić, predsednikMesnezajednice „Radenković“. On ističedakomasacijazasadaprotičebezpro ble ma i da su lju di za do volj ni jer su de talj no i na vre me po zna ti sa onim šta do bi ja ju. Nakon komasacije dobićemo

uređenuputnuinfrastrukturuupoljima,uređenukanalskumrežukojaćenamslužitikakozaodvodnjavanje, tako i za navodnjavanje, parcele ćenambiti ukrupljene, a dobićemo još i 52hektara obradivogzemljišta.Kadajesvetojasnorečeno ni je bi lo raz lo ga da se pred log o ko ma sa ci ji u na šoj ka ta star skoj opštinineprihvatiporučiojeVladaTurudićizRadenkovića. S.Đaković–M.Mileusnić

INĐIJA•RESORNOMINISTARSTVODALOZELENOSVETLO

Poljoprivrednicima24milionaNekeodmerasufinansiranjeveštačkogosemenjavanja,zatimsufinansiranjekamatazapoljoprivrednekredite,investicijeufizičkasredstvapoljoprivrednihgazdinstava,odnosnopriključnumehanizacijuiosiguranjeusevaipoljoprivrednemehanizacije

Op šti ni sti gla sa gla snost re sor nog mi ni star stvaIvanaPejovićŠevrt,direktorica

VladimirGak,predsednikopštine

RADENKOVIĆ•KOMASACIJAVREDNA180MILIONADINARA

DirektnapomoćpoljoprivrediPosaofinansirapokrajinskiigradskibudžetaonćedonetivlasnicimaoranicaiseluboljitakuproizvodnji.Pripremaseterenzadodelunovihparcelazemljevlasnicimakojičeusleditinajesenposleberbekukuruza

VladimirNastovićnačelnik

UataruRadenkovića

VladaTurudić

RadojicaTurudićGradonačelnikVladimirSanader

721. april 2017.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ma lo je po ljo pri vred ni ka koji mo gu za se be da ka žu da su za do volj ni po slom i pro izvod njom. Je dan od ta kvih je Jo van Ratković, vo ćar iz Ma ra di ka ko ji se vi še od de ce ni je uspe šno ba vi uz gojem ne ko li ko vr sta vo ća. U nje govim voć nja ci ma naj za stu plje ni ja je šlji va, za tim kru ška, tre šnja i kajsi ja. Ka ko je Rat ko vić vo ćar sa vi zijom od pro šle go di ne na nje go vom ga zdin stvu na šla se i pro iz vod na lini ja za pra vlje nje dr ve nih gaj bi ca, te ove go di ne oče ku je pr ve re zul tate ovog po sla.

Po če li smo sa pro leć nim ra do vima a ovih da na je ak tu el no iz vla čenje ži ce i stu bo va za mla de za sa de voć ki a ovaj po sao mo ra da se ura di zbog sta bil no sti i u slu ča ju vre menskih ne po go da po či nje pri ču vo ćar iz Ma ra di ka i ka že da je sta nje u voć nja ci ma za sa da do bro.

Vo će je le po kre nu lo, na la zi se u ja ko do brom sta nju i na dam se da će ta ko i osta ti i da ne će do ći do ni skih tem pe ra tu ra i mra za. Uko li ko do đe do za hla đe nja mo že se de si ti da ima mo pro blem, ne sa mo mi voća ri već i pro iz vo đa či dru gih po ljopri vred nih kul tu ra.

Rat ko vić uz ga ja vo će na po vr ši ni od oko 37 ju ta ra, a ka ko ka že na vre me je oba vio neo p hod nu za šti tu u voć nja ci ma.

Ra di se o re dovnoj pro ce du ri, vo dim mak si mal no ra ču na da se taj po sao oba vi na vre me. Po zna to je da ra di mo zim ske za šti te i pro leć ne. Sve ra dim u sa rad nji sa struč nja cima, od no sno za šti ta rima, ta ko da ne mo ram da bri nem o ro du isti če on.

Pre ma nje go vim re či ma, Ma ra dik je Bo gom dan kraj za vo će pa se tako sko ro 25 po sto sta nov ni štva ba vi ovom gra nom po ljo pri vre de.

Po red du va na po ko jem je poznat ovaj kraj Sre ma i ko ji se uzga ja u dva de se tak do ma ćin sta va, vo ćar ska pro iz vod nja je po sled njih go di na ve o ma za stu plje na, a sve mu to me po go du je od li čan ge o graf ski po lo žaj, od no sno plod na fru ško gorska ze mlja. U pri log to me sve do či či nje ni ca da lju di sve vi še po di žu za sa de u na šem kra ju ka že ovaj za do volj ni vo ćar.

Ne dav no je na ba vio no vu pro izvod nu li ni ju za pra vlje nje dr ve nih gaj bi ca, pa oče ku je da će po sao ići uz la znom li ni jom i ne skri va op ti mizam.

Imam kom plet nu opre mu za pro iz vod nju dr ve ne am ba la že ko ju sam za po čeo pro šle go di ne. Ni sam

us peo ta da da uđem u pu nu se zo nu ali ove go di ne pla ni ram ka že Jo van i is ti če da će ove go di ne ra di ti mak si malnim ka pa ci te ti ma.

Reč je o pro izvod nji to kom ko je se na pra vi od 15.000 do 17.000 ko ma da gaj bi ca za 24 sa ta, jer se ra di o auto mat skoj pro iz vod

nji i mi slim da je to bi lo po treb no na šem tr ži štu.

Ka ko da lje na vo di, se lu je neop hod na ve li ka hlad nja ča zbog pove ća ne vo ćar ske pro iz vod nje, te se na da da će u bu duć no sti pro na ći ne ko re še nje.

Op šte je po zna to da se vo će na kon bra nja ša lje u hlad nja če na ras hla đi va nje i pri pre mu za iz voz. Naj ve ći deo ro da iz vo zim u Ru si ju, Austri ju i Slo ve ni ju. Imam si gur no tr ži šte i do sa da ni sam imao pro blema sa pla sma nom, te se na dam da će ta ko i osta ti ka že on i tvr di da u Ma ra di ku uspe va vo će ko je da je i kva li tet i kvan ti tet. Vo će je do bro cve ta lo ove go di ne, do bro je podne lo vre men ske pri li ke, sa mo još da nas po slu ži vre me i da lje ka že Rat ko vić i na vo di da je ra no prog nozi ra ti ka kvi će pri no si bi ti, ali da se sva ka ko na da do brom ro du.

Ka da go vo ri o ula ga nji ma, si gurno da su da le ko ve ća ne go u osta lim po ljo pri vred nim gra na ma, ali za to ka da se ceo pro ces za o kru ži ima ju do bit i do bru ra ču ni cu.

Naj va žni je je da rod bu de dobar i ka vli te tan, a on da će vo će naći put do ku pa ca. Po sto ji je dan ma li pro blem sa ko jim se su sre ćem, a to je ne do vo ljan broj se zon skih rad nika. Sa mo to kom jed nog da na neop hod no je od 250 do 300 rad ni ka,

jer je reč o obim nom po slu. Ma ra dik ne ma ka pa ci te te u ljud stvu, pa tokom se zo ne mo ram da tra žim lju de iz dru gih me sta – pri;ai ovaj vo ćar i ka že na kra ju:

Mi smo pi ja ca pod ve drim nebom, sa mo za vi si mo od vre me na, dok je sve osta lo na na ma. Ja sam uvek op ti mi sta, ta ko da se na dam do brom i ove go di ne.

M.Balabanović

Iako je za vr šio sred nju ško lu “Niko la Te sla” u Srem skoj Mi tro vi ci, 28go di šnji LjubišaNenadović iz Srem ske Ra če ni je imao ni ma lo di le me oko to ga či me će u ži vo tu da se ba vi. Vra tio se ku ći u Srem sku Ra ču i na sta vio po ro dič ni po sao ko ji je za po čeo još nje gov de da, a nasle dio otac. Ka že da mu smer ko ji je za vr šio u sred njoj ško li, a reč je o me ha ni ča ru po ljo pri vred ne me hani za ci je, do sta po ma že u nje go vom sva ko dnev nom po slu, jer sa mo stalno po pra vlja sve ma ši ne ko je ima. Ob ra đu je oko 20 hek ta ra ora ni ca, od če ga je po la u nje go vom vla sništvu, dok osta tak uzi ma u aren du.

S ob zi rom da se otac i ja ba vimo sto čar stvom, či me se do sko ra, dok nam ni je pre dao po slo ve ba vio i moj de da, na toj ze mlji pro iz vo dimo pre te žno hra nu za is hra nu stoke: so ju, pše ni cu, je čam, ku ku ruz...Sa da smo od lu či li da kre ne mo ma lo in ten ziv ni je u tov ju na di, tre nut no ima mo de set ko ma da u to vu, a plani ra mo da uba ci mo još dvetri tu re

no ve to kom go di ne. Dr ži mo i ov ce, njih ima mo 50 ko ma da i još oko 30 ja ga nja ca, a u pla nu nam je i da pravi mo to vi li šte za svi nje. Mi slim da se od sto čar stva mo že mno go bo lje žive ti ne go od ra tar stva, po seb no zato što za bi ko ve ima mo obez be đen pla sman i što im je ce na sta bil na. Isto ta ko je slu čaj i sa ov ca ma, ne

mo že mo ni da ih pro iz ve de mo to li ko ko li ko se tra že. Moj de da je dr žao ov ce još od svo je sed me go di ne, a da nas su mu 83 go di ne, ta ko da je u pi ta nju baš ve li ka po ro dič na tra dici ja i du go go di šnji po sao kroz ko jeg su ga svi upo zna li, ta ko da smo na taj na čin i ste kli na še stal ne kupce – pri ča Lju bi ša Ne na do vić, mla di sto čar iz Srem ske Ra če.

Ka že da u gra du ne vi di per spekti vu ni uslo ve za kva li te tan ži vot, te bi upra vo iz tog raz lo ga sva ko me ko ima ze mlju pre po ru čio da se vra ti na se lo i da se ba vi po ljo pri vre dom, jer se od tog po sla mo že so lid no zara di ti iako su vre me na te ška i doda je:

U pla nu imam da re gi stru jem far mu ka ko bih do bio dr žav nu zemlju, jer smo pre tri go di ne ob rađi va li i te ora ni ce, pa ću kad po većam par ce le on da po ve ća ti i broj bi ko va ko je to vim. Dr ža va bi mo gla da po mog ne na ma mla dim po ljo prived ni ci ma ta ko da po dig ne vi si nu sub ven ci ja, jer je kod svih me ha ni

za ci ja sta ra i tre ba lo bi da se me nja, ba rem ono osnov no.

U sva ko dnev nom po slu Lju bi ša ima ve li ku po moć i po dr šku svog oca Živana Nenadovića. Iako je za po slen u “Voj vo di na šu ma ma”, u Šum skoj upra vi Vi šnji će vo, kao profe si o nal ni lo vo ču var, Ži ka se ipak svo vre me ba vi i po ljo pri vre dom, kao do dat nim po slom.

Pri ro da mog po sla je ta kva da ne mam fik sno rad no vre me, ta ko da mo gu do sta vre me na da bu dem ku ći i po mog nem si nu da za jed nič ki ura di mo sva ko dnev ne po slo ve što na nji vi, što oko sto ke. Osim Ljubi še imam još jed nog si na. Nje mu je tek 13 go di na, ali se ipak uvek na đe bra tu kad mu za tre ba ne ka po moć. Ja pam tim ona vre me na ka da se od po ljo pri vre de mno go bo lje ži ve lo, a sa da je si tu a ci ja sasvim dru ga či ja. Sa da su pre sku pe ce ne re pro ma te ri ja la u od no su na naš fi nal ni pro iz vod, ta ko da to utiče i na sma nje nje ukup ne za ra de

na kra ju. Ipak, se ljak od svog ra da mo že ži ve ti, a uz ma lo pa me ti može i uži va ti. Za to je po treb na na pr vom me stu do bra or ga ni za ci ja i an ga žo va nje svih čla no va po ro di ce u po slu, da sva ko zna svoj rad ni za da tak. Ne tre ba ni ko da se bo ji tog po sla, ne go sa mo tre ba čo vek da ra di, a re zul ta ti do đu na kraju, naj va žni je je sa mo da je čo vek zdrav – ka že Ži van Ne na do vić, poljo pri vred nik iz Srem ske Ra če.

Pre ma nje go vom mi šlje nju, drža va bi tre ba la da sti mu li še sve mla de lju de ko ji se opre de le da osta nu da ži ve na se lu i da se ba ve po ljo pri vre dom, a ima ju uslo ve za to i do da je:

Iako u ovim uslo vi ma raz lo ga za op ti mi zam i ne ma, ja ipak moram da bu dem op ti mi sta, jer mi taj op ti mi zam da je vo lju da idem da lje, pr ven stve no zbog mla đeg na ra šta ja ko me tre ba na ša po moć i po dr ška.

S.Mihajlović

SREM SKA RA ČA • LJU BI ŠA NE NA DO VIĆ, RA TAR I STO ČAR

U pla nu re gi stra ci ja far meTre nut no ima mo u to vu de set ko ma da ju na di, a pla ni ra mo da uba ci mo još dve-tri no ve tu re to kom go di ne. Držimoiovce,njihimamo50komadaijošoko30jaganjaca,auplanunamjeidapravimotovilištezasvinje–kažeLjubišaNenadović,mladipoljoprivrednikizSremskeRače

Ži van ka že da naj ve ći pro blem ne sa mo za nje go vu po ro di cu, nego i za sve dru ge Ra ča ne, predsta vlja to što im se ora ni ce na la ze sa dru ge stra ne gra nič nog pre laza i do da je:

Ve li ke su gu žve na gra ničnim pre la zi ma, a mi ne ma mo nika kvu za o bi la zni cu ku da bi mo gli da stig ne mo do na ših nji va. Zbog ve li kog bro ja auto mo bi la ko ji čeka ju da pre đu gra ni cu če sto imamo pro blem da pro đe mo sa na

šim ma ši na ma. Na ma je na vodno obez be đen pri o ri te tan pro laz, ali ne vre di nam to ni šta kad se de ša va ju to li ke gu žve da mi od ka mi o na ko ji če ka ju uop šte ne mo že mo ni da pri đe mo punk tu. Za to nam se do sta pu ta de si lo i da ni smo mo gli sti ći pre ki še da ski ne mo ne ke use ve. Mi slim da bi dr ža va tre ba la da se po zaba vi tim pro ble mom i da bi se on naj bo lje mo gao re ši ti iz grad njom za o bi la zni ce.

Nji ve pre ko gra ni ce

LjubišaNenadović,stočarizSremskeRače

ŽivanNenadovićusvakodnevnimposlovima

MA RA DIK • JO VAN RAT KO VIĆ, VO ĆAR

BogomdanaplodnafruškogoraskazemljaPoredduvanapokojemjepoznatovajkrajSremaikojiseuzgajaudvadesetakdomaćinstava,voćarskaproizvodnjajeposlednjihgodinaveomazastupljena,asvemutomepogodujeodličangeografskipoložaj,odnosnoplodnafruškogorskazemlja.Uprilogtomesvedočičinjenicadaljudisvevišepodižuzasadeunašemkrajukažeovajzadovoljnivoćar

JovanRatković,voćar

Voćnjaciuodličnomstanju

8 21. april 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sr bi ja je pro šle go di ne od iz vo za po ljo pri vred nih pro iz vo da pri hodo va la 3,2 mi li jar de do la ra, što je pred sta vlja lo rast od 11,9 od sto u od no su na 2015. Vred nost uvo za u istom pe ri o du bi la je 1,4 mi li jar de dola ra, što je za 10,7 od sto ma nje ne go pre dve go di ne, po da ci su Ru blič kog za vo da za sta ti sti ku. Na ša ze mlja najvi še je iz vo zi la ži ta ri ce, vo će i po vr će, dok je uvo zi la ka fu, čaj, za či ne, duvan i smr znu to svinj sko me so. Su fi cit u spolj no tr go vin skoj raz me ni po ljopri vred nopre hram be nih pro iz vo da u 2016. go di ni ima rast od 39,7 od sto i iz no si 1,7 mi li jar di do la ra. Ka rak teri sti ka agrar ne rob ne raz me ne Srb ni je sa sve tom, ka da je hra na u pi ta nju, je da se iz vo ze si ro vi ne za pro iz vod nju hra ne, od no sno pro iz vo di iz ni žih fa za pre ra de, a dok se ve o ma če sto uvo zi i ono što mo že u Sr bi ji da se pro iz ve de. Iz voz aga ra Sr bi je po sled njih go di na u ukup nom iz vo zu Sr bi je uče stu vje sa 23 do 25 od sto, a u ukup nom uvo zu uče stvu je sa oko osam do de set odsto

Naj zna čaj ni ji pro iz vod agrar nog po re kla u iz vo zu u 2016. go di ni bio je mer kan til ni ku ku ruz u vred no sti od 346 mi li o na do la ra i sa uče šćem u ukup nom iz vo zu od 1,5 od sto. Tu su i ci ga re te od du va na, u vred no sti od 277 mi li o na do la ra, pa za mr znu ta mali na, či ja je vred nost bi la 248 mi li o na do la ra, mer kan til na pše ni ca 134 mili o na do la ra, ja bu ke, še ćer i še ćer na re pa.

Ka da je reč o uvo zu, tra di ci o nal no do mi ni ra gru pa "ne kon ku rent nih" proiz vo da. To su si ro va ka fa, ba na ne, pomo ran dže, iži lje ni du van za ci ga re te, ci ga re te, za mr znu to svinj sko me so. Naj zna čaj ni ji part ne ri po ljo pri vre de

i pre hram be ne in du stri je Sr bi je su EU, ze mlje za pad nog Bal ka na, CEFTA i Ru si ja. Po me nu ta tr ži šta u pe rio du ja nu arno vem bar 2016. go di ne ima ju udeo u ukup noj srp skoj spoljno tr go vin skoj ra za me ni hra ne od 89 od sto. U ukup nom iz vo zu uče šće je 97 od sto, a u uvo zu 72 od sto.

Obećanjaineostvareneželje

Sa ze mlja ma CEF TA, u 2016. godi ni Sr bi ja je ima la iz voz u vred no sti od 1,2 mi li jar de do la ra, od če ga po ljopri vre di pri pa da 39 od sto. Isto vre meno, vred nost uvo za je bi la 126 mi li o na do la ra, a agrar ima pro ce nat od de vet od sto. Po sto je ći spo ra zum o slo bodnoj tr go vi ni s Ru si jom, Sr bi ja ne kori sti ne do volj no, s ob zi rom na zna čajne osci la ci je u svo joj po ljo pri vred noj pro iz vod nji, a ne ko ri sti ni ka pa ci te te ko ji ma ras po la že u pre ra đi vač koj indu stri ji. To je ne do volj no is ko ri šće na pri li ka po ljo pri vre de Sr bi je da po ve ća iz voz i po bolj ša svo ju ukup nu efi kasnost u po slo va nju agra ra. Iz me đu Srbi je i Ru si je 2016. go di ne je ostva re na ukup na raz me na po ljo pri vred noprehram be nih pro iz vo da u vred no sti od 334 mi li o na do la ra. Vred nost iz vo za bi la je 321 mi li o na do la ra, a uvo za 42 mi li o na do la ra. Sva ke go di ne kre a tori agrar ne po li ti ke Sr bi je is ti ču da će taj iz voz u Ru si ju bi ti naj ma nje 500, pa će sti ći i 700 mi li o na do la ra. To su po sled njih go di na bi la sa mo pra zna pred iz bor na obe ća nja i neo stva re ne že lje po li tič kieko nom skih oli gar ha vla da ju ćea par ti je.

U bi lan su raz me ne po ljo pri vrede i pre hram be ne in du stri je Sr bi je s ino stran stvom u vre me nu ja nu ar

no vem bar 2016. go di ne ostva re na je vred nost iz vo za od 2.921 mi li o na do la ra, što pred sta vlja rast od 11,2 od sto u od no su na re zul ta te iz istog pe ri o da u 2015. go di ni, sa uče šćem u ukup nom rob nom iz vo zu od 21,4 odsto. Isto vre me no, vred nost uvo za u visi ni od 1.253,1 mi li o na do la ra je 11,3 od sto ma nja od ostva re nog u pe ri odu ja nu arno vem bar 2015. go di ne, sa uče šćem u ukup nom rob nom uvo zu od 7,2 od sto. Su fi cit u spolj no tr govin skoj raz me ni po ljo pri vred noprehram be nih pro iz vo da u pe ri o du ja nuarno vem bar 2016. go di ne, ima rast od 32,5 od sto i iz no si 1.667,9 mi lion do la ra, a sto pa po kri ve no sti uvo za izvo zom je 233,1 od sto. Po sma tra no po od se ci ma SMTK, u iz vo zu do mi ni ra ju rob ne gru pe: vo će i po vr će, sa ostvare nim iz vo zom u vred no sti od 742,3

mi li o na do la ra, i sa uče šćem od 5,4 od sto u ukup nom rob nom iz vo zu i ži ta i pro iz vo di na ba zi ži ta, u vred no sti od 627,3 mi li o na do la ra, sa uče šćem od 4,6 od sto u ukup nom rob nom iz vo zu i ostva re nim su fi ci tom od 553,9 mi lio na do la ra. Po ostva re noj vred no sti u uvo zu naj za stu plje ni ji su od se ci: vo će i po vr će sa vred no šću uvo za od 268,5 mi li o na do la ra, sa uče šćem u ukupnom uvo zu od 1,5 od sto i sa su fi citom u raz me ni od 473,8 mi li o na, kao i ka fa, čaj, ka kao i za či ni u vred no sti od 171,7 mi li o na, sa uče šćem u ukupnom uvo zu od je dan od sto. Naj zna čajni ji pro iz vo di agrar nog po re kla u iz vozu, to kom pe ri o da ja nu arno vem bar 2016. go di ne su: ku ku ruz mer kan til ni u vred no sti od 299 mi li o na do la ra, ciga re te od du va na u vred no sti od 261 mi lion, ma li na za mr znu ta u vred no sti od 229 mi li o na, pše ni ca mer kan til na u vred no sti od 129 mi li o na, ja bu ke sveže u vred no sti od 108 mi li o na i še ćer od še ćer ne re pe ra fi ni ra ni u vred no sti od 108 mi li o na do la ra.

Rastizvozautranzicionomvremenu

Po ljo pri vre da Sr bi je ni je ima la koncept iz vo zno ori jen ti sa nog sek to ra privre de ni u biv šoj SFRJ. Pre ko 50 od sto svo je pro iz vod nje pla si ra la je na tr žiša biv ših re pu bli ka. Spolj no tr go vin sku raz me nu po ljo pri vred nopre hrambe nih pro iz vo da Sr bi je u pe ri o du pre ula ska u tran zi ci o ni pro ces ka rak te ri še pro seč no ostva re na vred nost iz vo za u vi si ni od oko 400 mi li o na do la ra, sa do stig nu tim ude lom u iz vo zu pri vre de do 25 od sto, pro seč no ostva re na vrednost uvo za od 460 mi li o na do la ra, sa ude lom od oko 10 od sto u ukup nom rob nom uvo zu pri vre de. Re a li zo va ne re zul ta te spolj no tr go vin ske raz me ne po ljo pri vred nopre hram be nih pro izvo da, u po me nu tom pe ri o du, ka rak teri še i de fi cit od 60 mi li o na do la ra, sa sto pom po kri ve no sti uvo za iz vo zom od 87 od sto.

U tran zi ci o nom pe ri o du, per manent nim ra stom iz vo za i po red ve o ma sta bil nog uvo za, bi lans raz me ne se si ste mat ski po pra vlja. Naj zna čaj ni ji part ne ri po ljo pri vre de i pre hram be ne in du stri je Sr bi je su po red ze ma lja EU i ze ma lja za pad nog Bal ka na (CEF TA) pot pi sni ce mul ti la te ral nog spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni kao i tr ži šte Ruske Fe de ra ci je sa ko jom Sr bi ja ima bi la te ral ni spo ra zum o li be ra li za ci ji

tr go vi ne. Po me nu ta tr ži šta, u pe rio du ja nu arno vem bar 2016. go di ne, ima ju udeo u ukup noj srp skoj spoljno tr go vin skoj raz me ni hra ne od 89 od sto, od če ga u ukup nom iz vo zu njiho vo uče šće je 97 od sto, a u ukup nom uvo zu nji ho vo uče šće iz no si 72 od sto.

Od 2001. go di ne Sr bi ja ima po zi tivan spolj no tr go vin ski sal do u raz me ni sa EU. Su fi cit u raz me ni ima ten de ci ju ra sta iz go di ne u go di nu, ta ko da je sa 170 mi li o na do la ra iz 2001. go di ne, po ve ćan na 1.505 mi li o na u 2014. godi ni. U struk tu ri iz vo za po ljo pri vre de Sr bi je, EU je po sled njih go di na za stuplje na sa 4751 od sto, dok je u struktu ri uvo za uče šće EU u ra spo nu iz me đu iz me đu 4060 od sto. U pe ri o du ja nu arno vem bar 2016. go di ne na tr ži šti ma čla ni ca EU iz voz je iz neo 1.390 mi li o na do la ra, uvoz 754 mi li o na, uz po zi ti van sal do u vi si ni od 636 mi li o na do la ra. Bi lans raz me ne po ljo pri vre de i prehram be ne in du stri je Sr bi je sa ze mljama CEF TE u pe ri o du ja nu arno vem bar 2016. go di ni po ka zu je da je ostva ren iz voz u vred no sti od 1.145 mi li o na do la ra, sa uče šćem u ukup nom robnom iz vo zu po ljo pri vre de od 39 od sto. Isto vre me no, vred nost uvo za u vi si ni od 112 mi li o na ima uče šće u ukup nom uvo zu po ljo pri vre de od de vet od sto. Su fi cit u spolj no tr go vin skoj raz me ni po ljo pri vred nopre hram be nih pro iz voda u po me nu tom pe ri o du iz no si 1.033 mi li o na do la ra.Po sto je ći Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni sa Ru skom Fe de raci jom, Sr bi ja ne ko ri sti do volj no i adekvat no s ob zi rom na zna čaj ne osci laci je u svo joj po ljo pri vred noj pro iz vodnji, kao i ka pa ci te te sa ko ji ma ras pola že u pre ra đi vač koj in du stri ji. Pre ma do sa da šnjim ostva re nim re zul ta ti ma u spolj no tr go vin skoj raz me ni, sa rad nja se mo že okva li fi ko va ti kao ne do volj no is ko ri šće nom pri li kom po ljo pri vre de Sr bi je da po ve ća i di na mi zi ra svoj izvoz i po bolj ša svo ju ukup nu efi ka snost u po slo va nju agra ra. U pe ri o du ja nuarno vem bar 2016. go di ne ostva re na je vred nost ukup ne raz me ne po ljo privred nopre hram be nih pro iz vo da izma đu Sr bi je i Ru ske Fe de ra ci je u vi si ni od 334 mi li o na do la ra. Ostva re na je vred nost iz vo za od 278 mi li o na do lara (ima udeo u ukup nom iz vo zu agrara skrom nih 10 od sto); uvoz u vi si ni od 36 mi li o na (sa ude lom u ukup nom uvo zu agra ra od tri od sto, i sa su fi citom od 262 mi li o na do la ra.

B.Gulan

IZ VOZ I UVOZ AGRA RA SR BI JE

SuficituagraruSrpskiagrarprihodovaojeukupno3,2milijardeevraodizvoznihposlovauproteklojgodini,aostvarenisuficitiznosi1,7milijardidolara.Tradicijadaseizvozeuglavnomproizvodiiznižihfazapreradeisirovinezaproizvodnjuhrane

TrgovinasaEUOd 2001. go di ne Sr bi ja ima

po zi ti van spolj no tr go vin ski saldo u raz me ni sa EU. Su fi cit u raz me ni ima ten den ci ju ra sta iz go di ne u go di nu, ta ko da je sa 170 mi li o na do la ra iz 2001. godi ne po ve ćan na mi li jar du i po do la ra u 2014. go di ni. Ka da je reč o iz vo zu, EU je po sled njih go di na za stu plje na sa 47 do 51 od sto, dok je uvoz iz me đu 40 i 60 od sto. U 2016. go di ni, na trži šti ma čla ni ca EU iz voz je iz nosio 1,4 mi li jar de do la ra, a uvoz je bio 846 mi li o na do la ra.

Jabuketakođedonosedevize

Žitariceizvozniadut

Sirovakafaprednjačikoduvoza Najvišenovcaodizvozamerkantilnogkukuruza

921. april 2017.

AK TU EL NO STI

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Zah tev za ostva ri va nja pra va na osnov ne pod sti ca je u biljnoj pro iz vod nji sa dr ži: po datke o pod no si o cu; po dat ke o kul tu ri ko ja je za se ja na, od no sno za sa đe na (ši fra, na ziv i po vr ši na) i zbi ru povr ši na pod kul tu ra ma na ve de nim u zah te vu, a ko je su pri ja vlje ne u Regi star po ljo pri vred nih ga zdin sta va; me sto i da tum pod no še nja zah te va, pot pis pod no si o ca zah te va i pe čat (ako je pod no si lac zah te va pred uzet nik ili prav no li ce).

Kul tu re su sve kul tu re na ve de ne u Ši far ni ku bilj ne pro iz vod nje i drugih na me na ze mlji šnih par ce la ko ji je sa stav ni deo Pra vil ni ka o upi su u Re gi star po ljo pri vred nih ga zdinsta va i ob no vi re gi stra ci je, kao i o uslo vi ma za pa siv ni sta tus po ljo privred nog ga zdin stva, osim pri rod nih li va da i pa šnja ka u okvi ru gru pe kul tu ra krm no bi lje.

Pra vo na pod sti ca je ostva ru je se pod no še njem zah te va za ostva ri vanje pra va na pod sti ca je, Mi ni starstvu fi nan si ja i pri vre de – Upra vi za tre zor

Zah tev se pod no si je dan put godi šnje, u dva pri mer ka od 1. mar ta do 30. apri la te ku će go di ne, na Obra scu – Zah tev za ostva ri va nje pra va na osnov ne pod sti ca je u biljnoj pro iz vod nji u te ku ćoj go di ni.

Re gres za đu bri vo

Pra vil nik o uslo vi ma, na či nu i obra scu zah te va za ostva ri va nje pra va na re gres za đu bri vo

Ovom pra vil ni kom bli že se pro pisu ju uslo vi, na čin i obra zac zah teva za ostva ri va nje pra va na re gres za đu bri vo. Đu bri vo, u smi slu ovog pra vil ni ka, je ste sva ko sred stvo za is hra nu bi lja ko je je stav nje no u pro met u skla du sa pro pi si ma ko jima se ure đu je oblast is hra ne bi lja.

Po no vom iz me nje nom pra vil ni ku ra ču ni za đu bri vo va že ako su iz da ti od 1. ok to bra pret hod ne go di ne do 30. sep tem bra te ku će go di ne.

Uz zah tev se pri la že ori gi nal fiskal nog iseč ka, a uko li ko se iz nje ga ne mo gu utvr di ti svi po da ci neo phod ni za ostva ri va nje pra va na regres za đu bri vo, po treb no je pod neti i ori gi nal ra čun.

Re gres po hek ta ru iz no si do 2.000 di na ra.

Zah tev za ostva ri va nje pra va na re gres za đu bri vo pod no si se je danput go di šnje, u dva pri mer ka, Mi nistar stvu fi nan si ja – Upra vi za tre zor, u pe ri o du od 3. ma ja do 30. septem bra te ku će go di ne.

Re gres za pre mi ju osi gu ra nja

Pra vo na ko ri šće nje re gre sa ima prav no li ce, pred u zet nik i fi zič ko lice – no si lac ko mer ci jal nog po ro dič nog po ljo pri vred nog ga zdin sta va ko ji pored uslo va pro pi sa nih za ko nom ko jim se ure đu ju pod sti ca ji u po ljo pri vre di i ru ral nom raz vo ju, is pu nja va i uslov da je kod dru štva za osi gu ra nje osi gu rao:

1) use ve i plo do ve od ri zi ka umanje nja pri no sa;

2) ra sad ni ke i mla de vi še go dišnje za sa de pre stu pa nja na rod od ri zi ka ko ji su pro pi sa ni uslo vi ma osi gu ra va ju ćih dru šta va;

3) ži vo ti nje od ri zi ka ko ji su propi sa ni uslo vi ma osi gu ra va ju ćih društa va.

Pra vo na re gres ostva ru je se tako što se zah tev za ostva ri va nje pra va na re gres, pod no si Mi ni starstvu fi nan si ja i pri vre de – Upra vi za tre zor. Zah tev se pod no si je dan put go di šnje za osi gu ra ne kul tu re, odno sno ži vo ti nje, u dva pri mer ka od 15. ju na do 31. ok to bra te ku će go di ne.

Uz zah tev pod no si se ove re na ko pi ja po li se osi gu ra nja iz da te od stra ne dru štva za osi gu ra nje kod ko ga je pod no si lac zah te va osi gu ran u pe ri o du od 1. no vem bra pret hodne do 31. ok to bra te ku će go di ne, kao i po tvr da o iz vr še nom pla ća nju ukup ne pre mi je osi gu ra nja.

Za na bav ku no vog trak to ra

Ras pi san je Jav ni po ziv za podno še nje zah te va za odo bra vanje pod sti ca ja za in ve sti ci je u fi zič ku imo vi nu po ljo pri vred nog ga zdin stva za na bav ku no vog trak to ra u 2017 go di ni.

Jav ni po ziv sa dr ži po dat ke o: li cima ko ja ostva ru ju pra va na pod stica je, uslo vi ma i na či nu ostva ri va nja pra va na pod sti ca je, obra sci ma zahte va kao i mak si mal nim iz no si ma pod sti ca ja po ko ri sni ku, u skla du sa

Pra vil ni kom, vi si ni ukup nih ras po loži vih sred sta va po Jav nom po zi vu, ro ko vi ma za pod no še nje zah te va i do ku men ta ci ji ko ja se pod no si uz zah te ve kao i dru ge po dat ke potreb ne za spro vo đe nje Jav nog pozi va.

Zah tev za odo bra va nje pra va na pod sti ca je u skla du sa ovim Jav nim po zi vom pod no si se u ro ku od 10. apri la do 19. ma ja 2017. go dine na Obra scu – Zah tev za odobra va nje pra va na pod sti ca je za in ve sti ci je u fi zič ku imo vi nu poljo pri vred nog ga zdin stva za nabav ku no vog trak to ra u 2017. godi ni, ko ji či ni sa stav ni deo ovog Jav nog po zi va.

Čit ko po pu njen i pot pi san odno sno ove ren obra zac zah te va, sa pro pi sa nom do ku men ta ci jom dosta vlja se u za tvo re noj ko ver ti, sa na zna kom: „Ne otva ra ti Zah tev za odo bra va nje pra va na pod sti caje za in ve sti ci je u fi zič ku imo vi nu po ljo pri vred nog ga zdin stva za nabav ku no vog trak to ra u 2017. godi ni”, pre ko Pi sar ni ce re pu blič kih or ga na upra ve u Be o gra du, uli ca Ne ma nji na broj 2226, 11000 Be o grad ili po štom na adre su: Mi ni star stvo po ljo pri vre de i zašti te ži vot ne sre di ne – Upra va za agrar na pla ća nja, 11050 Beo grad, Bu le var kra lja Alek sandra br. 84.

Za odo bra va nje pra va na pod stica je u skla du sa ovim Jav nim pozi vom opre de lje na su sred stva u ukup nom iz no su od 210.500.000

di na ra. Di rek tor Upra ve re še njem odo bra va pra vo na pod sti ca je, po re do sle du pod no še nja zah te va, do utro ška sred sta va

In for ma ci je u ve zi ras pi sa nog Jav nog po zi va do stup ne su na tele fon In focen tra Mi ni star stva poljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne: 011/2607960 ili 011/2607961, kao i Kon takt cen tra Upra ve za agrar na pla ća nja 011/3020100; 011/3020101 i 011/3020118, sva kog rad nog da na od 7:30 do 15:30 ča so va.

S. P.

Kra sta vac je jed no go di šnja vrsta i po red pa pri ke, pa ra dajza i sa la te je osnov na kul tu ra u za šti će nom pro sto ru. Po re klom je iz In di je gde je bio po znat još pre 3000 go di na. Za is hra nu se ko ri ste plo do vi u sve žem sta nju ili kon zervi ra ni. Pri ja tan, osve ža va ju ći ukus i ka rak te ri sti čan mi ris po ti ču od organ skih ki se li na i ete rič nih ulja u plo do vi ma. Če sto go rak ukus plo dova po ti če od glu ko zi da ku kur bi ta cina. Gor či na je ka rak te ri stič na sa mo za ne ke sor te i to pri ne po volj nim uslo vi ma pro iz vod nje kao što su viso ke tem pe ra tu re, ni ska re la tiv na vla žnost, ali i pri za li va nju hlad nom vo dom.

Ko ren je do bro raz vi jen i u ši rinu ide do 1m. Boč ne ži le su u ve likom bro ju i plit ko su ras pro stra njene i za to kra sta vac tre ba če sto zali va ti. Sta blo je ze lja sto, pre kri ve no ma lja ma. Ono se gra na i na bilj ci se raz li ku je glav no sta blo du ži ne 50700 cm i boč ne gra ne. List je prost na du žim dr ška ma, iz ra sta po je dinač no tro ili pe to de lan, sve tle do tam no ze le ne bo je, pre kri ven oštrim ma lja ma. U pa zu hu li sta raz vi ja ju se vi ti ce ko ji ma se bilj ka pri čvr šću je

za pod lo gu. Kra sta vac je jed no doma bilj ka sa raz dvo je nim po lo vi ma, stra no o plod na je bilj ka, ali se plodo vi mo gu obra zo va ti i bez oplodnje. Cve to vi su pe to del ni sa žu tim kru nič nim li sti ći ma. Plod kra stav ca je soč na bo bi ca, ci lin drič no iz du žen, kra tak, elip ti čan, ja jo lik. Mo že bi ti za o bljen ili za o štren na kra je vi ma. Po vr ši na plo da mo že bi ti glat ka ili re bra sta sa vi še ili ma nje iz ra že nim ma lja ma. Po osno vu ve li či ne plo da raz li ku je mo sa lat ne sor te ( ve li či na plo da 57 cm kra tak plod; 1020 cm sred nje dug; pre ko 20 cm dug plod ) i kor ni šo ne ko ji se ko ri ste za konzer vi ra nje. Bo ja plo da je tam no zele na i mo že da ima kod ne kih sor ti i be le pru ge.

Uslo vi uspe va nja

Odr ža va nje po volj ne tem pe ratu re je ve o ma bit no, sva ko od stupa nje od op ti mal nih tem pe ra tu ra u ve ćoj ili ma njoj me ri ima štet ne po sle di ce. Su vi še vi so ke tem pe ratu re iza zi va ju iz du ži va nje bi lja ka i one su ose tlji ve na bo le sti, a ta kođe i ni že tem pe ra tu re od 15 °C tako đe se od ra ža va ju ne po volj no po

bilj ke. Kra sta vac ima ve li ku ve geta tiv nu ma su –in te ziv no tran spi riše i ima ko re nov si si tem re la tiv no plit ko do 25cm što iz i sku je po veća nu po tre bu za vo dom. Za li va nje tre ba uskla di ti sa tem pe ra tu rom. Po oblač nom vre me nu mla de biljke tr ba za li va ti ma nje i to sa mo u zo ni ko re na. Kod vi ših tem pe ra tura mo že se za li va ti po vr šin ski jer se ujed no i sni ža va tem pe ra tu ra i stva ra se po volj na vla žnost vazdu ha. Kra sta vac br zo ra ste i da je vi so ke pri no se ta ko da i ze mlji šte mo ra bi ti do bro obez be đe no pristu pač nim hra ni vi ma. Ze mlji šte se đu bri or gan skim đu bri vi ma u ko liči ni 810 kg/m², a pro seč ne ko li čine mi ne ral nih đu bri va su oko 50g/m² . Kra sta vac po volj no re a gu je na po ve ća nu kon cen tra ci ju CO2 i to do 0,6% po sun ča nom vre me nu uz po volj nu tem pe ra tu ru.

Pro iz vod nja kra sta va ca

Za pro iz vod nju kra sta va ca u plaste ni ku tre ba bi ra ti sor te ko je ima ju sna žno sta blo sa pra vil nim raz vojem se kun dar nih, ter ci jal nih i gornjih gra na uz što du ži pe rid plodo no še nja. Pro iz vo di se iz ras da i pre sa đu ju se ka da ima 4 raz vije na li sta. Kra sta vac se mo že kale mi ti na ti kvu , ta da bilj ke ima ju ja či ko ren i ot por ne su na fu za rium. Ze mlji šte tre ba da je za greja no naj ma nje na 16°C. Sad nja je u re do ve 100120 cm x 4050 cm ili dvo stru ke re do ve 100+50 cm x 3540cm. Ko re nov vrat je ose tljiv pa se mo ra pa zi ti pri li kom pre sa điva nja. U to ku ve ge ta ci je osim zali va nja pri me nju je se oko pa va nje, pri hra nji va nje, za šti ta i spe ci fič ne me re ve zi va nja uz pot po ru , re gu lisa nje ra sta i pod mla đi va nje.

Oko pa va nje se vr ši re dov no jel kra sta vac ne pod no si zbi je no zemlji šte, tom pri li kom vr ši se i ogrta nje.

Pri hra nju je se 34 pu ta u to ku ve ge ta ci je i kra sta vac ve o ma do bro re a gu je na fo li jar na đu bri va.

Re gu li sa nje ra sta se naj če šće pri me nju je ( uz ve zi va nje uz žicu) od stra nji va nje svih cve to va sa boč nih gra na do oko 60 cm vi sine glav nog sta bla, za tim se boč ne vre že skra ću ju na 3 li sta i 2 plo da, a iz nad 150 cm vi si ne glav nog stabla na 3 li sta i 4 plo da. Ka da vrh sta bla do đe do gor nje ži ce sa vi je se na d